Gimnazija „Laza Kostić“



Gimnazija „Laza Kostić“

Novi Sad

INTERNET

SKRIPTA ZA NASTAVU

RAČUNARSTVA I INFORMATIKE

IV RAZRED

Obrađene teme:

Istorijat interneta

Principi funkcionisanja interneta

Jednostavni veb sajtovi

Autor:

Igor Perković

nastavnik informatike

Sadržaj

Uvod 3

Istorijat Interneta 4

Deo I - Osnovni pojmovi interneta i principi funkcionisanja 5

Protokoli 5

TCP/IP – osnovni protokol interneta 5

Protokoli višeg nivoa 7

Serveri 8

Računari kao serveri 8

Softveri kao serveri 8

DNS serveri 9

Domeni 10

Lokalne (LAN) i široke (WAN) mreže 15

DEO II - VEB SAJTOVI 17

HTML – „jezik“ veb stranica 17

Izrada prve veb stranice 17

Osnovni tagovi 19

Slike 19

Tabele 19

Program za izradu veb sajtova - KompoZer 22

Definisanje sajta u KompoZeru 22

Pregled radnog okruženja 23

Izrada preostalih stranica za sajt „Gradovi Vojvodine“ 24

Linkovi 26

Linkovi ka drugim stranicama 26

Linkovi u okviru stranice 27

Linkovi ka drugim fajlovima 28

Izrada glavne stranice 29

Vizuelno uređenje sajta 31

Osnovna podešavanja 31

Stilovi 31

Opisivanje nekog TAG-a 32

Opisivanje klase (class) 33

Opisivanje identifikatora 34

Definisanje stila za ceo sajt 35

Postavljanje sajta na internet 37

Dobijanje domena i slobodnog prostora 37

Slanje sajta na server 40

Zaključak 43

Ispitna pitanja 44

Praktična vežba 45

Dodatak – Google mapе i YouTube video zapisi kao deo veb stranice 46

Uvod

Internet je svetski sistem povezanih računarskih mreža, koji uključuje milione računara širom sveta. U početku, internet je postojao kao neindustrijsko i neposlovno okruženje za naučnu zajednicu, da bi se kasnije brzo proširio na svet trgovine i poslovanja. Danas, nakon 30-tak godina od početka širenja, internet predstavlja glavnu tehnološku inovaciju koja konstantno menja društvo i ekonomiju.

Broj računara na Internetu se trenutno procenjuje na oko 2.000.000.000. Količina informacija koju ti računari poseduju je ogromna, i teško je proceniti i prikazati realno kolika je ona zaista. Isto tako, teško je dati jednostavan i kratak prikaz suštine interneta, načina funkcionisanja i objasniti ulogu pojedinih elemenata, bez detaljisanja i korišćenja inžinjerskih pojmova, neophodnih za objašnjenje ovog kompleksnog sistema.

Ono što takođe najčešće zbunjuje prosečnog čoveka u pokušaju razumevanja celokupnog sistema je brkanje termina i poistovećivanje raznih uslužnih servisa kao što je World Wide Web („WWW“ - veb) sa samim internetom.

Takođe, zbunjuje i to što se softver koji upravlja internetom na jednoj strani i hardver (računari i oprema) koji suštinski „nosi“ internet, na drugoj strani, poistovećuju i zamenjuju opštom rečju „server“ ili „servis“– uslužni resurs koji čini suštinu mreže i koji daje odgovore na sve zahteve korisnika.

Pokušaćemo, stoga, dati prikaz interneta i najbitnijih softversko-hardverskih tehnologija koje ga čine u onom obimu složenosti i detaljnosti koji je potreban za razumevanje gradiva i nastavnih sadržaja gimnazijskog predmeta računarstvo i informatika, ali smatramo da je taj nivo takođe sasvim dovoljan za prosečnog korisnika.

Istorijat Interneta

Kao i mnogi kompleksni izumi čovečanstva, kao što je televizija, radio ili sama elektrifikacija, teško je odrediti preciznu hronologiju početka i razvoja ovako složenog sistema kakav je internet. Daćemo stoga opšte prihvaćeni „zvanični“ istorijat interneta, sa osvrtom na današnje stanje u Srbiji.

Smatra se da je internet – „as we know it“ otpočeo sa radom 1969. godine pod okriljem Agencije za napredne odbrambene istraživačke projekte (DARPA) američkog sekretarijata odbrane. Tako je nastala prva mreža računara Arpanet koja je omogućavala razmenu informacija u smislu održavanja vojnih komunikacija.

Osnovni problem koji se postavljao pred naučnike je bio u samom dizajnu mreže tj. potrebi stvaranja mreže koja će brzo moći da preusmeri saobraćaj i zaobiđe čvorove koji su van funkcije, zbog sabotaže ili napada neprijatelja. U to vreme Arpanet se uglavnom koristio u vojne svrhe, i delimično za naučne potrebe, budući da su pojedini američki univerziteti bili deo samog projekta. Vremenom, zbog ugrožene bezbednosti i sve šire upotrebe od strane univerziteta, vojska je svoje potrebe zadovoljila formiranjem drugih mreža, dok je novonastala mreža počela da se razvija pod okriljem univerziteta i specijalizovanih instituta.

Verovatno najvažniji trenutak u razvoju interneta desio se 1983. godine, kad je tadašnja mreža prešla na TCP/IP[1] protokol (protokol – skup pravila za komunikaciju), što je značilo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi. Usvajanjem TCP/IP protokola za zvanični standard, omogućilo je ubrzani razvoj mreže i standardizaciju i masovnu proizvodnju mrežnog hardvera i programske podrške od strane mnogih proizvođača. Godine 1984. kreiran je i Odbor za aktivnosti na internetu[2] (IAB), koji se bavio nadgledanjem standardizacije mreže.

U to vreme pojavili su se i prvi široko dostupni personalni računari kompanije Epl Mekintoš (Apple Macintosh) i IBM PC računari sa Windows 1.0 operativnim sistemom kompanije Microsoft.

Uporedo sa jačanjem mreže, javljaju se i prvi servisi – uslužni softveri na Internetu. Među prvima sistem razmene e-mail poruka (prvi put poslate 1971.), IRC – servis za brzu razmenu tekstualnih poruka – „chat“ (1988.), World Wide Web – servis za prezentovanje sadržaja (1989.), pa Gopher – sistem za razmenu fajlova (1991.). Razvoju servisa sledi razvoj softvera koji olakšavaju njihovo korišćenje pa se tako javljaju pretraživači interneta, e-mail programi, programi za četovanje, programi za prijem ili slanje fajlova i sl.

U Srbiji, tj. tadašnjoj SR Jugoslaviji, smatra se da je 1996. godina polazna za razvoj interneta, kada je nacionalna akademska mreža, preko beogradskog provajdera BeoTelNet-a spojena na internet. Iste godine počinju sa radom prvi domaći komercijalni provajderi – Eunet i Ptt. Nakon 15 godina razvoja interneta u Srbiji, smatra se da danas oko 40% domaćinstava ima pristup internetu, te da ga svakodnevno koristi preko 2 miliona ljudi.

Deo I - Osnovni pojmovi interneta i principi funkcionisanja

Kao što je rečeno, internet uključuje milione računara u jedinstvenu mrežu, što već samo po sebi mora biti veoma kompleksan sistem. Sa druge strane, činjenica da se internet tako brzo i lako širi, te da veliki broj ljudi bez većih problema i školovanja mogu da koriste sve servise i usluge interneta govori o tome da je internet zasnovan na jednostavnim i razrađenim mehanizmima.

Pokušaćemo stoga objasniti najosnovnije postulate računarske komunikacije putem interneta, koristeći se, po potrebi, ljudskom komunikacijom kao analogijom.

Protokoli

U svakodnevnom govoru, pod rečju protokol podrazumevamo način postupanja u nekoj situaciji. Dalje, pod time podrazumevamo postupke, reči, poteze koji se od nas ili druge strane očekuju u nekom procesu.

Na primer, osnovni protokol ljudske komunikacije mogao bi biti sledeći: „ukoliko dvoje ljudi žele da komuniciraju, prvo treba da se predstave, da se zna ko je ko. Nakon toga razmenjuju reči i rečenice, u sklopu unapred dogovorenog jezika za komuniciranje (srpski, engleski). Kada jedan od njih govori, onaj drugi ćuti i obrnuto, da ne bi jedan drugom upadali u reč. Ko prvi progovori, taj inicira razgovor. Slušalac na neki način (gestovima, mimikom, rečima) stavlja do znanja govorniku da je razumeo poruku, inače govornik ponavlja nejasno izgovoren sadržaj.“

Iako deluje pomalo tehnički, ovakav protokol bi realno mogao biti primenjen u svakodnevnoj ljudskoj praksi.

U računarskoj komunikaciji, takođe su uvedeni protokoli – definisani skupovi pravila koja se poštuju kada računari komuniciraju, tj. obavljaju neki posao preko mreže. Protokoli objašnjavaju koji su formati poruke koja se šalje, kojim redosledom se šalju koji signali, koje su dozvoljene komande koje se mogu slati i izvršavati, koje su procedure uspostavljanja i prekidanja komunikacione linije i sl.

Protokole definišu i standardizuju relevantne naučne institucije i instituti koji se bave nadzorom i razvojem interneta.

TCP/IP – osnovni protokol interneta

Videli smo da početak svake ljudske komunikacije čini raspoznavanje govornika tj. utvrđivanje ko je ko. Kod ljudi se to obavlja predstavljanjem. U računarskoj komunikaciji sasvim je jasno da računari moraju biti nekako obeleženi tj. predstavljeni, i to jedinstvenom oznakom (adresom), kako bi se među milionima računara znalo od koga i ka kome idu podaci.

Osnovni pravilnik koji to omogućava je IP komponenta TCP/IP protokola, koji je, kako smo to naveli ranije, osnovni protokol interneta. Dakle, na svakom računaru koji hoće da bude deo interneta, mora biti instalisan određeni softver, najčešće kao deo operativnog sistema, koji poštuje pravila TCP/IP protokola, i omogućava da dotični računar bude prepoznat kao deo interneta.

Po tim pravilima, svaki računar na internetu je označen sa četiri trocifrena broja (koji mogu uzeti vrednost od 0 do 255), na primer 219.234.23.12. Ta kombinacija brojeva zove se IP adresa računara. Naravno, postoji definisana politika dodeljivanja IP adresa, gde su određeni podskupovi raspoloživih brojeva na raspolaganju različitim subjektima.

Običan korisnik, koji se na internet uključuje preko nekog komercijalnog provajdera, dinamički dobija IP adresu iz skupa raspoloživih kombinacija datog provajdera. Svakim uključivanjem, ta adresa je različita, ali ona nije bitna, tj. bitno je samo to da je računar označen i raspoznatljiv na mreži.

Ukoliko korisnik želi stalnu, statičku adresu, koja ima određenih prednosti i omogućava funkcionisanje nekih softvera, mora podneti zahtev provajderu i platiti dodatno.

TCP komponenta ovog protokola je skup pravila i postupaka pri transferu tj. protoku podataka preko mreže. Podaci se dele u pakete i šalju od računara do računara, po utvrđenim rutama, pri čemu se proverava tačnost prenosa. Na odredišnom računaru se različiti paketi sklapaju u jedinstven, polazni fajl. Ukoliko se neki paket podataka izgubi, ili dođe do greške u prenosu, izvorni računar ponovo šalje izgubljeni deo poruke, sve dok ne dobije potvrdu da je celokupna poruka ispravno stigla do odredišnog računara.

[pic] Slika 1.

Na prosečnom PC računaru pod Windows operativnim sistemom, kakav se nalazi u domovima širom sveta, parametri TCP/IP protokola se podešavaju za svaku mrežnu konekciju koja postoji na računaru. Najčešće na računaru postoji jedna mrežna konekcija (mrežna kartica) koja predstavlja taj računar u okviru mreže. U sklopu sistemskog foldera Control Panel, preko opcije Network Connections, odabirom pojedine konekcije->Properties, dobija se prilika za pregled i podešavanje mrežnih parametara (slika 1.)

Na panelu desno slike 1. vidimo IP adresu računara (192.168.1.33) u okviru lokalne mreže. Default Gateway je adresa uređaja (ADSL modema ili nadređenog računara) preko kog se „odlazi“ na internet (192.168.1.1). Ispod, u poljima Preferred i Alternate DNS server upisane su adrese računara koji se konsultuju pri traženju resursa na internetu, o čemu će biti reči kasnije.

Protokoli višeg nivoa

Videli smo da protokol znači skup pravila koja se poštuju pri nekoj aktivnosti. TCP/IP je bazični protokol interneta, kao što je bazični ljudski protokol predstavljanje i uljudan razgovor, bez prekidanja i uskakanja govorniku u reč. Međutim, mnoge ljudske aktivnosti zahtevaju dodatna pravila, koja pored poštovanja osnovnih pravila, moraju takođe biti na snazi, pri nekoj specifičnoj delatnosti.

Na primer: na času, kao i u svakodnevnom životu vrede osnovna pravila pristojnosti i međuljudske komunikacije. Međutim, tokom testa ili pismenog zadatka, na scenu stupaju dodatna pravila, mogli bi ih nazvati „protokol za test“ ili „protokol obavljanja pismenog zadatka“ gde, poštujući osnovna pravila uvodimo i dodatna, kao na primer: nije dozvoljeno prepisivanje, piše se naliv perom, trajanje rada je 40 minuta, ko završi neka digne ruku i sačeka profesora itd.

U računarskoj komunikaciji, nakon uspostavljanja sistema adresa i obezbeđivanja nesmetanog protoka podataka, u zavisnosti od samog posla, tj, šta je to što se komunicira preko mreže, razvijeni su i dodatni protokoli koji upravljaju datom specifičnom komunikacijom.

Te protokole ne moramo posebno instalisati, jer su kao i TCP/IP protokol, već deo operativnog sistema ili nekog softvera za komunikaciju, ali ih moramo pri računarskoj komunikaciji naznačiti, kako bi subjekti u komuniciranju znali koji se proces odvija i koja se pravila poštuju u dotičnoj razmeni podataka.

Protokoli višeg nivoa su sledeći:

HTTP – Hyper Text Transfer Protokol – protokol za slanje zahteva i prijem web sadržaja

FTP - File Transfer Protokol – protokol za slanje (upload) ili prijem (download) fajlova.

POP3 – Post Office Protokol – protokol za prijem E-Mail poruka sa udaljenih računara

IMAP - Internet Message Access Protocol – još jedan protokol za prijem e-mail poruka

SMTP – Simple Mail Transfer Protokol – protocol za transfer (slanje) e-mail poruka

VoIP – Voice over Internet Protokol – protokol za prenos glasa i multimedijalnih sadržaja

IRC – Internet Relay Chat – protokol za simultanu razmenu tekst porukica (chat)

Dokumentacija sa detaljnim prikazom svakog od ovih protokola se može naći na internetu. Sadrži opis tekstualnih komandi koje se moraju otipkati određenim redom u određenom formatu, ukoliko želimo da obavimo neki specifični, gore navedeni, vid komunikacije. Takođe, sadrži uputstva kako se identifikuju korisnici dotične usluge na mreži. Tipkanje komandi može se obaviti preko prozora Command Prompt, dakle u tekstualnom režimu rada.

Naravno, za prosečnog korisnika je teško da napamet uči mnoge komande kojima treba inicirati, obaviti i prekinuti slanje e-mail poruke ili četovati sa prijateljem. Zato su razvijeni mnogi softveri, tzv klijenti (eng. „client“), koji na lak način omogućavaju korisniku da koristi sve ove vidove komuniciranja, bez potrebe da zna detalje protokola, već samo adrese, korisnička imena i lozinke, te da raspoznaje najosnovnije komande (tastere) poput SEND, RECEIVE, CONNECT itd.

Tako na primer, za HTTP protokol, tj prijem web sadržaja imamo poznate browsere (FireFox, Chrome, Safari), za FTP besplatno možemo preuzeti programe FileZila ili WsFTP. Za POP3 i SMTP imamo Outlook Express, deo Windowsa ili neki od popularnih e-mail klijentskih programa kao što je Mozzila Thunderbird, Pegasus Mail, Incredi Mail itd. Ukoliko želimo da prenosimo sliku, video zapis ili govor na raspolaganju nam je Skype ili Blink, a za četovanje imamo mIRC, X-Chat ili HydraIRC.

Programeri koji su napisali ove softvere su u njih ugradili odgovarajuće naredbe dotičnih protokola, koje običan korisnik najčešće ne vidi, ali koje se u pozadini izvršavaju.

Serveri

Običan korisnik često dobija zbunjujuće poruke o "serverima" ili "servisima" dok radi sa bilo kojim internet tehnologijom. Najčešće je to poruka "Server not found" ili "Server did not response", što nameće zaključak da je pojam servera veoma bitan za rad interneta. Pokušaćemo objasniti ovaj pojam, koji čini okosnicu funkcionalne i praktične šeme interneta.

Računari kao serveri

Na engleskom jeziku "to serve" znači uslužiti, poslužiti, biti na raspolaganju. U hardverskom smislu, serveri su računari koji su stalno na mreži i po pravilu imaju statičke, fiksne IP adrese. Biti stalno na mreži podrazumeva da je računar i prateća mrežna oprema stalno uključen, kao i da je pouzdan u smislu bezbednosti podataka i hardverskih kvarova.

Najčešće ih poseduju firme koje se bave pružanjem usluge "izlaska" na internet – tzv. provajderi (ISP – internet service provider), zatim naučne, državne i obrazovne institucije (Vlada, univerziteti), te regulatorna tela interneta. Serveri služe za različite namene, u zavisnosti od toga koji softver (usluga) je na njima instalisan, a najčešće služe za čuvanje fajlova i web prezentacija, kako i za čuvanje e-mail naloga.

Softveri kao serveri

Na serverskim računarima, koji zajedno sa mrežnom opremom, čine fizički deo interneta, nalazi se odgovarajući softver koji pruža određene usluge korisnicima interneta. Budući da su te usluge stalno na raspolaganju, najčešće se takvi softveri takođe zovu „serveri“ ili „servisi“.

U zavisnosti od namene imamo:

Web server – skoro svaki serverski računar ima zadatak da čuva i prikazuje web sadržaj („hosting“ – „udomljavanje“ web sajtova). Takav računar ima instalisan softver, na primer Apache softver, koji upravlja celokupnim web sadržajem mnogih sajtova koji se na računaru nalaze (najčešće u raznim folderima). Zbog toga se takav softver (Apache) zove web server tj. pružalac usluge web sadržaja, a i sam računar se naziva web serverom, jer se sa njega (pomoću Apacha) preuzimaju web sadržaji.

FTP server – udaljeni serverski računar ima veliki memorijski prostor, na koga korisnici smeštaju svoje fajlove, radi čuvanja i/ili kao deo neke web prezentacije i sl. Na takvom računaru mora postojati servis upravljanja prijemom, skladištenjem i preuzimanjem fajlova. Takav softver se naziva FTP server tj. server koji sprovodi zadatke po FTP protokolu – protokolu za prijem/slanje fajlova od računara do računara.

POP3 server – server koji prihvata dolazeće e-mail poruke

SMTP server – server koji upravlja slanjem e-mail poruka itd.

DNS server – „telefonski“ imenik interneta

Obzirom da zahtevi dolaze preko komunikacionih linija, svaki od ovih softvera "sluša" na nekom od ulaznih kanala – tzv. portova. Proces je čak toliko standardizovan, da postoje rezervisani portovi za pojedine servise: port 80 za web server, port 21 za FTP server itd.

Ukoliko pristigne neka poruka, tj. inicira se komunikacija sa udaljenim računarom, na osnovu zaglavlja poruke koje sadrži oznaku protokola (http, ftp...), poruka se prosleđuje određenom softverskom serveru, koji preuzima komunikaciju.

[pic] Slika 2.

DNS serveri

Znamo da se određeni resursi na internetu raspoznaju po svojim „adresama“. Tako, na primer, navođenjem adrese , dobijamo web prezentaciju gimnazije Laza Kostić iz Novog Sada, bez potrebe da znamo na kom se računaru u svetu ova prezentacija nalazi, u kom folderu i koji je to fajl koji dobijamo u vidu naslovne stranice.

Takođe smo videli da su računari obeleženi IP adresama. Bilo bi veoma zamorno za korisnike da pamte IP adrese računara, pogotovo što se na jednom računaru mogu nalaziti stotine različitih resursa, raspoređenih po folderima čiju strukturu po pravilu ne znamo (često se teško snalazimo i na sopstvenom računaru, nad kojim imamo punu kontrolu).

Memorijski prostor na nekom serverskom računaru je podeljen na celine, koje fizička ili pravna lica zakupljuju ili besplatno dobijaju. Najprostije rečeno, zakupljuje/dobija se folder, unutar koga se najčešće nalazi celokupni sadržaj nekog sajta ili prosto raspoloživ memorijski prostor, poput nekog udaljenog hard diska. Pored memorijskog prostora, dobija se „paket“ usluga, kao što su određeni broj e-mail „sandučića“, ograničena brzina protoka podataka, softver za administriranje itd.

Korisnici nemaju mogućnost da do detalja znaju celokupnu putanju do svog memorijskog prostora, niti im je dozvoljeno da "švrljaju" po udaljenom računaru, van svog foldera.

Stoga svaki zakupljeni folder dobija simbolično ime – domen – (novisad.rs, gimnazijalazakostic.edu.rs, ,...) kojim se jedinstveno identifikuje između svih ostalih memorijskih celina na mreži. Najprostije rečeno, domen predstavlja lep naziv za određeni folder na nekom udaljenom računaru.

DNS serveri (Domain Name System) su serverski računari (i serverski softver) koji vode evidenciju na kom fizičkom računaru se nalazi koji domen, tj. uparuju IP adrese računara i simbolička imena resursa na internetu. Prilikom slanja bilo kakvog zahteva za nekim web sadržajem, prvo se konsultuje nadležni DNS server koji određuje ka kom računaru na internetu treba poslati zahtev tj. gde se određena web lokacija nalazi.

DNS serveri obavljaju ulogu „telefonskog imenika“ interneta. Začuđujuće, postoji samo 13 glavnih DNS računara na internetu (deset u Sjedinjenim Državama, po jedan u Japanu, Velikoj Britaniji i Švedskoj), koji imaju „celokupnu sliku“ tj. tačno znaju gde se koji domen nalazi. Ostali DNS serveri imaju samo jedan deo „imenika“, dok, ukoliko im stigne zahtev za nekim domenom za koji ne znaju gde se nalazi, zahtev prosleđuju nadređenom DNS serveru, sve dok se ne utvrdi IP adresa traženog računara i folder na njemu.

Prosečan korisnik izlazi na internet preko nekog od komercijalnih provajdera, od kojih većina imaju svoje DNS servere. Provajderi, koji su doduše, u nižim delovima DNS hijerarhije, imaju obavezu da redovno ažuriraju svoj DNS registar. Međutim, ukoliko korisnik zaključi da je DNS imenik provajdera neažuran[3] (čest slučaj u Srbiji), može navesti adresu nekog drugog DNS servera, za koga želi da mu „pronalazi“ resurse na internetu. Na slici 1. to je pokazano kroz podešavanje Preferred i Alternate DNS server, gde su upisane adrese 8.8.8.8 i 8.8.4.4, što su IP adrese Googleovih DNS računara, za koje se pretpostavlja da su izuzetno „potkovani“ u pronalaženju resursa na mreži.

Na adresi postoji spisak odličnih slobodnih DNS servera. Korisnik može navesti adrese nekog od njih pri podešavanju svoje mrežne konekcije, pa isprobati da li postoji neka razlika u brzini „otvaranja“ sajtova.

Domeni

Videli smo da, laički, pod rečju „domen“ možemo podrazumevati lep naziv za neki folder na nekom računaru na internetu. Folderi se najčešće zauzimaju radi postavljanja fajlova koji čine neki web sajt, pa tako domen u stvari identifikuje nečiji web sajt.

Naravno, imajući u vidu koliko domena postoji na svetu (oko 220 miliona domena na kraju 2011. godine sa prosečnom „stopom rasta“ od oko 23 miliona godišnje) a samih aktivnih web sajtova preko 180 miliona, neophodno je da postoji razrađena politika davanja naziva pojedinim izdvojenim celinama interneta.

Ukoliko pogledamo naziv nekog domena, na primer gimnazijalazakostic.edu.rs ili , vidimo da se sastoji od reči odvojenih tačkama. Idući sa desna na levo, reči označavaju srodnu grupu = domen najvišeg nivoa (TOP level domen - TLD), a svaka sledeća je podgrupa nadređenog (desnog) domena.

Tako na primer domen gimnazijalazakostic.edu.rs je domen sastavljen od TLD domena rs, koji označava Republiku Srbiju, edu je poddomen rezervisan za obrazovne subjekte unutar rs domena, dok gimnazijalazakostic predstavlja konkretno odabrano ime za konkretnog korisnika, u ovom slučaju Gimnaziju Laza Kostić u Novom Sadu.

Istovremeno, gimnazijalazakostic.edu.rs predstavlja konkretan računar i konkretan folder na nekom računaru, dok je edu.rs odrednica koja pomaže da se lokacija nađe u okviru DNS sistema. Drugim rečima, ne postoji realna internet lokacija edu.rs, već je to direktorijum, registar, unutar koga se nalaze realne obrazovne institucije u zemlji.

Inicijalno, kada je započeto sa strategijom davanja domena korisnicima interneta (1984. godine) uvedeno je nekoliko IZVORNIH (generic) TOP LEVEL domena (gTLD)– .com .biz .net .gov .edu.

Takođe, paralelno su uvedeni domeni za pojedine države (ccTLD – country code TLD), poput .rs – Srbija, .ba – Bosna, .si – Slovenija itd.

Održavanje nacionalnih DNS registara povereno je eminentnim nacionalnim institucijama. Tako u Srbiji postoji RNIDS („Register of National Internet Domain Names of Serbia”) sa adresnim prostorom za .rs edu.rs co.rs org.rs in.rs kao i za ćirilične срб domene, dok, na primer, .si domen održava ARNES, (“the Academic and Research Network of Slovenia”).

[pic]

Spisak svih TLD-a pogledajte na

Takođe, postoje brojni servisi koji na osnovu naziva domena daju osnovne informacije. Tako, na već pomenutom sajtu RNIDS-a , u gornjem desnom uglu možete dobiti osnovne informacije o željenom domenu, kao i spisak registara – pravnih lica (najčešće komercijalnih provajdera) koji su ovlašćeni da primaju zahteve za domenima (i pratećim paketima usluga).

Na slici su dati pomenuti podaci za domen gimnazijalazakostic.edu.rs:

|WhoIS upit za gimnazijalazakostic.edu.rs |Ovlašćeni registratori |

|Ime domena: |27.07.2012 16:27:04 |

|gimnazijalazakostic.edu.rs | |

| |Datum poslednje izmene |

|Status domena |27.07.2012 16:27:04 |

|Aktivan | |

| |Datum isteka registracije |

|Datum registracije |27.07.2013 16:27:04 |

| | |

| |Naziv registra |

| |Loopia d.o.o. |

| | |

| |DNS |

| | |

| |Naziv servera |

| |IP adresa |

| | |

| |ns1.loopia.se. |

| |93.188.0.20 |

| | |

| |ns2.loopia.se. |

| |93.188.0.21 |

| | |

| |Vlasnik |

| | |

| |Kontakt |

| |Gimnazija "Laza Kostić" |

| | |

| |Sedište |

| |Laze Lazarevića 1, Novi Sad, Srbija Maticni broj: 08685240 PIB: |

| |100237409 |

| | |

| |Kontakt podaci |

| | |

| |Administrativni kontakt |

| |Jasmina Vukovljak, Gimnazija "Laza Kostić", Laze Lazarevića 1, Novi |

| |Sad, 688 |

| | |

| |Tehnički kontakt |

| |Dijana Todorović, Loopia d.o.o., Dušanov Bazar lok I/102, Nis, |

| |Srbija |

| | |

Ukoliko želimo, možemo doznati gde se baš tačno nalazi serverski računar na kome se nalazi folder i fajlovi na koje ukazuje domen gimnazijalazakostic.edu.rs.

Ukoliko pogledamo DNS servere koji su „pronašli“ gde se domen fizički nalazi - serveri ns1.loopia.se i ns2.loopia.se, sa pripadajućim IP adresama 93.188.0.20 i 93.188.0.21. možemo zaključiti da se računar verovatno nalazi negde u Švedskoj (.se = oznaka za Švedsku, ns ispred imena servera nema veze sa Novim Sadom, već je skraćenica od „name server“).

Na internetu postoje razni servisi koji nude odgovore na slična pitanja, na primer na adresi , nakon upita za domen gimnazijalazakostic.edu.rs dobijamo

[pic]

Nameće se pitanje zašto je domen registrovan u Srbiji fizički smešten na računaru u Švedskoj.

To je stoga što domen gimnazijalazakostic.edu.rs predstavlja simboličko ime (o kome vodi računa RNIDS u Beogradu) koje se vezuje za realan hardversko-softverski paket usluga (koji pruža kompanija Loopia iz Švedske, preko svoje ispostave u Nišu, Srbija).

Jednom zauzet domen, teoretski, ostaje u trajnom vlasništvu datog fizičkog ili pravnog lica, ali da bi domen imao smisla, tj. bio aktivan, mora pokazivati na neki deo interneta, tj. na neki realan resurs. Korisnik može „svoj“ domen „preparkirati“ tj. prekinuti saradnju sa tekućim provajderom i zakupiti novi paket usluga kod drugog provajdera. Pri takvom „parkiranju“ (što je službeni naziv ove operacije) domen će sada pokazivati na neki drugi folder na nekom drugom računaru.

Takođe, moguće je zauzeti samo domen, na primer glk.edu.rs i parkirati ga uz već postojeći domen gimnazijalazakostić.edu.rs. Tako bi navođenjem jedne od ovih adrese posećivali istu internet lokaciju – isti web sajt.

Za bolje razumevanje, možemo se poslužiti analogijom mobilne telefonije:

Broj telefona, na primer 064/1122334, je nečiji zakupljeni telefonski domen, kod nekog mobilnog operatera - provajdera, pri čemu je dobijen neki paket usluga i/ili mobilni telefon – hardversko/softverski paket.

Moguće je migrirati dati broj kod drugog mobilnog operatera – preparkirati broj i uzeti drugi paket usluga. Takođe, neko može imati dva ili više telefonska broja – više telefonskih domena, koji prosleđuju pozive na isti telefon.

Ukoliko se kartica izvadi iz telefona, one i dalje postoji u vidu broja - domena, ali je praktično nefunkcionalna, jer nije vezana za konkretni aparat i mobilnog operatera – hardversko/softverski paket.

Celu problematiku oko servera i DNS sistema interneta možemo predstaviti sledećom skicom.

Korisnik interneta, koji želi da pogleda neki sajt, koristi browser – klijentski program za http protokol.

1. Navođenjem adrese u adresnoj liniji browsera, šalje zahtev za određenim sadržajem sa web-a.

2. Zahtev dolazi do klijentovog „preferred“ – podrazumevanog DNS servera (podešenog u njegovoj mrežnoj konekciji, slika1.) – Googleovog DNS servera, koji konsultuje RNIDS DNS server u Beogradu, zaduženog za edu.rs domene.

3. RNIDS DNS server šalje dalje zahtev sve dok se ne pronađe DNS server na kome postoji informacija gde se nalazi domen gimnazijalazakostic.edu.rs. Konačno, DNS server ns1.loopia.se odgovara na zahtev.

4. Kada je lokacija pronađena (na računaru s378.loopia.se, na adresi 194.9.95.45 u folderu gimlk.edu.rs), zahtev se prosleđuje tom računaru.

5. Kada zahtev stigne do nadležnog servera s378.loopia.se, na osnovu zaglavlja poruke, u kojoj je naznačen protokol (http://, ftp://...) prosleđuje se na odgovarajući port, komunikacioni kanal na kome „sluša“ odgovarajući server – program koji obrađuje specifične zahteve

6. WEB server, na portu 80, dobija zahtev (zbog http:// u adresi ) i u memorijskom prostoru za koji je nadležan pronalazi traženi folder gimlk.edu.rs i u okviru njega poseban, podrazumevani folder public_html, gde se nalaze web stranice

7. Ukoliko u zahtevu nije navedeno koju web stranicu treba preuzeti (na primer ), preuzima podrazumevanu web stranicu, koja se najčešće zove „index.html“ ili „index.php“ i šalje je do klijentovog browsera, gde se prikazuje.

Slično se dešava kada klijent želi da pošalje ili primi e-mail poruku, s razlikom što koristi e-mail klijentski program (Outlook Express) i na zahtev odgovaraju POP3 i SMTP serveri, nadležni za memorijski prostor sa e-mail folderima-„nalozima“.

Administrator domena raspolaže sa „ključevima“ domena tj. pristupnim podacima koji se sastoje od naziva ftp servera nadležnog za domen, korisničkog imena i lozinke.

1. Koristeći FTP klijentski program (FileZila, na primer), „konektuje se“ na udaljeni memorijski prostor, navodeći tražene podatke: FTP server, korisničko ime i lozinku

2. U FTP klijentskom programu otvara se prozor koji pokazuje početni nivo (root) memorijskog prostora foldera gimlk.edu.rs, dakle ceo folder, a ne samo podrazumevani folder za web sadržaj – public_html.

3. Koristeći grafički interfejs, jednostavnim komandama tipa UPLOAD, DOWNLOAD, DELETE itd.. uređuje fajlove i foldere na serveru, pri čemu FTP program u pozadini izdaje veliki broj komandi FTP protokola, skrivajući složenost komunikacije od korisnika

4. Nakon što je završio sa uređivanjem domena, administrator prekida konekciju.

Takođe, administrator može preko browsera, posetiti administratorsku stranicu, na službenom sajtu provajdera, uneti pristupne podatke (dobijene od provajdera, iste/različite od FTP pristupnih podataka) i putem raspoloživih komandi podešavati domen.

Podešavanja uključuju definisanje e-mail sandučića, uređivanje baza podataka, kreiranje rezervnih kopija sajtova, promene lozinki itd.

Na donjoj slici dat je prikaz jedne administratorske stranice, a ispod FTP klijentskog programa.

[pic]

Lokalne (LAN) i široke (WAN) mreže

Mnoge kompanije, škole i domaćinstva imaju računare, ali oni nisu stalni deo interneta. Ti računari nisu stalno aktivni, niti sadrže podatke koji su javni tj. namenjeni bilo kome van dotične organizacije.

TCP/IP protokol omogućava formiranje lokalnih mreža (LAN - Local Area Network), koje su „nevidljive“ za ostatak interneta. Računari u lokalnim mrežama (po pravilima TCP/IP protokola) imaju IP adrese u rasponu od 192.168.0.0 do 192.168.255.255, i mogu da se organizuju u pod-mreže, na osnovu podskupova svojih IP adresa.

Ukoliko računari iz LAN mreže žele da izađu na internet, to čine preko nekog računara koji je već spojen na internet ili češće, preko posebnog uređaja (modema), koji ima ulogu „gatewaya“ – „kapije“ – izlaza ka serverima provajdera.

Internet provajderi, sa druge strane, svakog svog korisnika „vide“ kao jednog potrošača svojih usluga, koje se mogu pružati na širokom području – području cele opštine ili države. Takve mreže provajdera i njihovih korisnika su mreže širokog opsega ili WAN (Wide Area Network).

Provajderi iznajmljuju modeme (ADSL ili kablovske) korisnicima, gde ti modemi predstavljaju korisnički „priključak“ na WAN mrežu, dok sama korisnička računarska infrastruktura nije vidljiva za ostatak interneta i predstavlja LAN.

Svaki modem, kao priključak na WAN mrežu, ima sledeće podatke i mogućnosti:

• Lokalnu IP adresu u okviru LAN-a, najčešće 192.168.1.1

• WAN adresu dobijenu od provajdera. Svi korisnici iz LAN-a imaju ovu adresu na internetu, tj. modem ih „reprezentuje“ na mreži.

• gateway adresu servera provajdera, prvu instancu ka internetu

• adrese podrazumevanih DNS servera, koji traže internet lokacije na zahteve korisnika

• DHCP softver za automatsko zadavanje lokalnih IP adresa svakom računaru koji se priključi na LAN mrežu. To je naročito pogodno u bežičnim mrežama, gde korisnici dolaze i odlaze (kafei, parkovi, univerzitetski kampusi).

Budući da ima ovako bitnu ulogu, modemu se može pristupiti preko internet browsera, navođenjem LAN IP adrese (), te pregledati/izmeniti podešavanja.

Evo primera za Telekomove modeme (korisničko ime i lozinka su telekom):

[pic]

Na sledećoj šemi dat je uopšteni prikaz LAN i WAN mreže:

DEO II - VEB SAJTOVI

Nakon što smo objasnili osnovne postavke interneta, preći ćemo se na njegov najpoznatiji i najmasovnije korišćen servis – World Wide Web. Nastao je 1991. godine u evropskom istraživačkom centru CERN kao pilot projekat deljenja informacija o naučnim radovima među zaposlenima. Uskoro se sa Evrope proširio na Severnu Ameriku i nakon komercijalizacije sadržaja doživeo ekspanziju do nivoa kakvog danas poznajemo – preko 180 miliona sajtova i sigurno preko 2 milijarde web stranica.

Ove brojke sigurno ne bi bile ovakve da je izrada web stranica težak posao, koji zahteva znanje programiranja i određene kurseve. Razvijeni su mnogi alati koji ovaj proces pojednostavljuju do nivoa biranja maski, šablona i grafičkih tema, bez potrebe za ikakvim tehničkim znanjima.

Ipak, smatramo da je za svakog ko hoće da izradi svoje veb stranice, neophodno makar informativno znanje o osnovnim softverskim tehnikama, pa ćemo dati prikaz osnovnog jezika za opis veb stranica - HTML-a, a zatim objasniti razne načine za izradu jednostavnih sajtova.

HTML – „jezik“ veb stranica

Veb stranice su obični tekstualni fajlovi koje možemo kreirati i u najjednostavnijim editorima teksta poput Windowsovog Notepad-a. Ono što ih razlikuje od običnog teksta je određena struktura i specijalne oznake (TAG-ovi) koje označavaju formatiranje teksta i prikazivanje slika, video zapisa itd. Skup ovih rezervisanih oznaka čini HTML[4] „jezik“ – jezik za opisivanje veb stranica, a same stranice imaju ekstenziju .html ili .htm.

Obajsnićemo u nekoliko koraka osnove HTML jezika, kroz kreiranje jednostavne stranice, pomoću tekst editora NotePad++[5]. Ovaj editor je veoma dobar, jer ima mogućnost markiranja reči različitih programskih jezika (odaberite HTML iz menija Language), što čini rad na veb stranici lakšim i razumljivijim.

Izrada prve veb stranice

Svaka veb strana ima sledeću strukturu, unetu u prvih 9 linija tekst editora:

[pic]

[pic]

[pic]

[pic]

Nakon ovoga možemo zaključiti da nije teško kreirati web stranice, samo treba poznavati sve raspoložive oznake HTML jezika. Tu nastaje i jedini problem, jer su ove oznake raznovrsne, pogotovo kod definisanja izgleda elemenata stranice (boje, fontovi, okviri, margine...).

Daćemo, u nastavku, pregled najčešćih HTML tagova:

|Osnovni tagovi | | |

|Najveći naslov | | |

|Nešto manji naslov | | |

|Još manji naslov | | |

|Još manji naslov | | |

|Još manji naslov | | |

|Najmanji naslov | | |

| | | |

| --- Pasus | | |

| --- prelom linije | | |

| --- horizontalna linija | | |

| | | |

| | | |

| | | |

|Formatiranje teksta | | |

| | | |

|podebljano | | |

|Computer code | | |

|iskošen text | | |

|podvučen tekst | | |

|umanjen text | | |

|naglašen text | | |

| |Neuređena lista | |

| | | |

| | | |

| |  Evropa |Evropa |

| |  Azija |Azija |

| | | |

| |Uređena lista | |

| | | |

| | | |

| |  Novi Sad |Novi Sad |

| |  Subotica |Subotica |

| | | |

Slike

Ukoliko želimo sliku na nekom delu web stranice, navodimo IMG (image) tag:

putanja do slike – relativna u odnosu na stranicu. Podržane su jpg, gif i png formati slika.

alternativni_tekst – tekst koji se prikazuje na mestu slike, ukoliko nije pronađena na datoj putanji.

Height, width - visina i širina slike. Može biti u pikselima (px) ili u procentima (%).

Ukoliko su mere u procentima, slika zauzima dati % od prozora ili ćelije tabele u kojoj se nalazi.

Tabele

 

    rbr

    ime

    prezime

 

 

    1.

    Petar

    Petrović

 

 

    2.

    Marko

    Marković

 

Upotrebu IMG, OL, UL, i TABLE tagova ilustrovaćemo skromnom stranicom o Novom Sadu:

[pic]

Stranica je snimljena u raniji d:\web folder, pod imenom novisad.html.

Slike koje se prikazuju na stranici su trg.jpg i panorama.jpg, preuzete sa Interneta i smeštene u folder d:\web\slike, kako je to na slici pokazano:

[pic]

Na sledećoj slici je dat celokupan HTML kod ove stranice, uz napomenu da je za unos latiničnih i ćiriličnih slova potrebno odabrati UTF-8 kodni raspored sa opcije ENCODING glavnog menija.

[pic]

Liste Gradske četvrti i Značajne manifestacije smeštene su u susedne ćelije prvog reda prve tabele. Slike trg.jpg i panorama.jpg su smeštene u dve susedne ćelije prvog reda druge tabele, dok se u drugom redu nalaze potpisi ispod slika–„Glavni gradski trg“ i „Panorama grada“.

Tabele imaju podešavanje border=“0“, čime okvir postaje nevidljiv, ali se zadržava celokupna tabelarna struktura. Takođe, moguće je definisati širinu tabele (width=“60%“), čime ona dobija širinu 60% od širine prozora browsera. Opcije valign=“top“ označava vertikalno poravnanje sadržaja ka „vrhu“ ćelija datog reda tabele. Opcija cellspacing=“10px“ razmiče ćelije unutar redova tabele, ostavljajući vizuelno lepši prazan prostor između sadržaja ćelija, u ovom slučaju slike trga i panorame Novog Sada.

Vidimo da izrada veb stranica nije teška, ali da zahteva dosta „kuckanja“. Svakom promenom sadržaja izvornog koda veb strane, potrebno je snimiti promene i osvežiti (REFRESH, F5) prozor browsera, kako bi „povukao“ najnoviju verziju veb stranice i ispravno je pokazao.

Program za izradu veb sajtova - KompoZer

Naravno, razvijeni su mnogi programi koji pojednostavljuju izradu veb stranica, gde korisnik, poput rada u naprednim editorima teksta (kao što je WORD), kreira stranicu i raspoređuje sve vizuelne elemente, dok sam program ispisuje redove HTML programskog koda. Mi smo za dalji rad odabrali program KOMPOZER, koji se besplatno može preuzeti sa interneta, gde je dobio veoma povoljne kritike, pa smatramo da je sasvim dobar za početni nivo.

Definisanje sajta u KompoZeru

Nakon instalisanja i pokretanja, KOMPOZER nudi sledeće radno okruženje:

[pic]

Za početak, definisaćemo naš sajt, tj. proglasićemo folder d:\web za jednu celinu, skup veb stranica koje će zajedno sa potrebnim slikama i pratećim fajlovima biti poslane na internet.

[pic]

Pregled radnog okruženja

U levom panelu Site Manager (F9) pojavljuje se definisani sajt, sa strukturom fajlova i foldera. Odabraćemo fajl novisad.html, koji smo upravo otkucali u NotePad-u, čime je spreman za izmene preko komandi Kompozera.

[pic]

U podnožju svake stranice, vide se četiri kartice NORMAL, HTML Tags, SOURCE i PREVIEW.

NORMAL – kartica na kojoj se vrše sve izmene na stranici

HTML Tags - veoma dobra mogućnost KOMPOZERA, prikazuje upotrebljene tagove HTML-a

SOURCE – izvorni HTML kod stranice, gde često postoji potreba za ručnim ubacivanjem i menjanjem sadržaja.

PREVIEW – pregled stranice, poput otvaranja u browseru, bez funkcionalnih linkova.

|[pic] |[pic] |

|HTML TAGS kartica |SOURCE kartica |

Vidimo da je html kod (SOURCE) stranice obogaćen u odnosu na naš ručni unos preko NotePad-a. Dodatne oznake je ubacio KOMPOZER, a to je i dobar način za učenje HTML-a.

Izrada preostalih stranica za sajt „Gradovi Vojvodine“

Izradićemo još dve stranice, na primer, o Zrenjaninu i Somboru. Dobro je prvo osmisliti stranicu i preuzeti slike sa interneta. Preuzećemo tri slike za Zrenjanin i četiri slike za Sombor.

1. pritiskom na taster NEW...

2. otvara se novi jezičak

3. odmah snimimo novi dokument

4. dajemo naslov (Title), koji se pojavljuje u zaglavlju prozora, npr. „O Zrenjaninu“

5. snimamo u folder d:\web, pod nazivom zrenjanin.html

[pic]

Isti postupak ponovimo za Sombor, tj. snimimo prazan fajl „sombor.html“

Nakon toga možemo popunjavati sadržaj ovih dveju strana.

[pic]

Stranica o Somboru...

[pic]

Nakon unosa sadržaja za sve tri stranice, naš sajt „Gradovi Vojvodine“ sastoji se od tri stranice, sa po nekoliko slika, naslovima i podnaslovima:

|novisad.html[pic] |zrenjanin.html[pic] |sombor.html[pic] |

Ono što fali je glavna, naslovna strana, odakle bi se LINKOVIMA, pozivale stranice pojedinih gradova. Takođe, na svakoj od gornjih stranica, mogli bi postaviti link POVRATAK, koji bi vodio na naslovnu stranicu.

Naučimo, dakle, kako se prave linkovi...

Linkovi

Znamo da glavna „moć“ veb sajtova leži u činjenici da se lako skače sa teme na temu, sa stranice na stranicu, te da odlazak na neku drugu stranicu može biti preko tekstualnog linka, preko slike, tastera ili opcije padajućeg menija.

Linkovi takođe mogu biti između stranica i linkovi unutar jedne stranice, kada se krećemo po različitim delovima, najčešće dugačkih stranica.

Linkovi ka drugim stranicama

U okviru HTML koda stranice prva.html, ukoliko želima da klikom na tekst klikni ovde odemo na stranicu druga.html, treba navesti:

klikni ovde

Objekat linka može biti i slika, jednostavnim navođenjem IMG taga između tagova.

U KOMPOZERU, link se ubacuje selektovanjem teksta ili slike – objekta linka, pa odabirom opcije LINK, kako je na slici prikazano:

Linkovi u okviru stranice

Često, ukoliko su stranice dugačke, na pojedinim mestima postoje linkovi „ka vrhu“ (top), koji brzo vode korisnika ka početku stranice. Takođe, moguće je na početku stranice kreirati sadržaj – (Table of Contents), sa koga bi se brzo „skakalo“ po delovima stranice.

To se postiže markiranjem delova stranice, te kreiranjem linkova koji na njih vode.

U KOMPOZERU, markeri se postavljaju pozicioniranjem kurzora ispred željene lokacije, pa odabirom opcije ANCHOR:

|[pic] |[pic] |

Linkovi ka drugim fajlovima

Cilj linka može biti bilo kakav fajl, pri čemu rezultat, tj. šta će se „otvoriti“ zavisi od njegovog tipa-formata, definisanog ekstenzijom. Evo nekoliko primera

Klikni za download arhive

Arhiva arhiva.zip nalazi se u podfolderu rezerva. Klikom na tekst „Klikni za download arhive“, otvoriće se dijalog za snimanje (download) ovog fajla na lokalni računar.

Da li će se otvoriti dijalog za download ili će se sadržina fajla prikazati u browseru, zavisi i od samog browsera. Tako na primer, browser Chrome otvara i prikazuje pdf fajlove, dok browser Internet Exprorer aktivira download dijalog.

Probe radi, postavili smo navedeni link unutar naše prve veb stranice proba.html, kao i folder rezerva sa fajlom arhiva.zip. Evo rezultata, u browseru FireFox:

[pic]

Izrada glavne stranice

Nakon što smo videli kako se prave linkovi, potrebno je da kreiramo glavnu stranicu, sa koje ćemo pozivati preostale tri stranice.

Glavnu stranicu nazvaćemo index.html, što je dogovoreni naziv još od ranih dana razvoja veba. Svaki web server će, ukoliko u http:// zahtevu nije navedena stranica, podrazumevano otvoriti index.html stranicu.

Evo izgleda i sadržaja glavne stranice. Na sredini je naslov „GRADOVI VOJVODINE“, a ispod tabela sa dva reda i tri kolone. U prvom redu tabele su slike Novog Sada, Zrenjanina i Sombora, a u drugom redu nazivi gradova (ubacivanje tabele i slika smo već objasnili).

[pic]

Koristeći ranije naučene veštine o postavljanju linkova, selektovaćemo sliku Novog Sada, i postaviti link ka stranici „novisad.html“. Isto uradimo i sa potpisom ispod slike.

[pic]

Na sličan način povezujemo sliku Zrenjanina i tekst „Zrenjanin“ sa stranicom „zrenjanin.html“, te sliku Sombora i natpis „SOMBOR“ sa stranicom „sombor.html“.

Na svakoj od pomenutih stranica, postavićemo link „POVRATAK“, ispod donje horizontalne linije. Link će pokazivati na glavnu stranicu „index.html“.

| |Index.html | |

| |[pic] | |

| | | |

|novisad.html |sombor.html |zrenjanin.html |

|[pic] |[pic] |[pic] |

Podnožje stranica novisad.html, zrenjanin.html i sombor.html:

[pic]

ili

[pic]

HTML kod linka „POVRATAK“ dat je na gornjoj slici. Možemo ga ubaciti preko kartice NORMAL, ili ručno otkucati navedeni HTML kod, preko kartice SOURCE. Jednom unet kod (na stranici novisad.html) može se kopirati i PASTE-ovati u SOURCE preostale dve stranice (zrenjanin.html i sombor.html). Kod se umeće pre krajnjeg taga.

Time smo povezali glavnu i ostale stranice, čime je sajt dobio konačnu funkcionalnost sajta.

Preostaje nam još da malo poradimo na vizuelnom delu sajta, postavimo boje podloge i teksta, pa da sajt pošaljemo na internet, gde će ga moći videti svi zainteresovani.

Vizuelno uređenje sajta

Vizuelni utisak o sajtu je veoma bitan, jer to pokazuje koliko se firma ili pojedinac potrudio oko svoje reprezentacije pred ostatkom sveta. Stoga su razvijeni mnogobrojni HTML tagovi, koji omogućavaju da zadamo izgled pojedinih delova stranice.

Osnovna podešavanja

Podešavanje pozadine

Na opciji glavnog menija Insert – Page Colors and Background, imamo na raspolaganju podešavanje boja linkova, pozadine (background) I postavljanje pozadinske slike.

Pozadinska slika je najčešće mala, neupadljiva slika, kojom se poploča (“tile” - pločica) pozadina stranice.

Podešavanje fonta

Selektovanjem delova teksta, na svojevrsnom “format” toolbaru imamo sve opcije za uređivanje izgleda teksta:

[pic]

Iako se navedenim komandama mogu lepo urediti delovi stranice, najčešće se pribegava definisanju stilova – vizuelnih opisa delova veb sajta. Rad se stilovima ima prednost u odnosu na pojedinačno podešavanje svakog dela svake stranice, jer omogućava centralizovano upravljanje datim opcijama.

Stilovi

Stil je opis kako treba da izgleda neki deo veb stranice. Imamo tri načina definisanja stilova:

1. opisujemo neki specifični TAG (h1, h2, img)

2. definišemo KLASU – specifični izgled teksta za određenu namenu

3. definišemo opis objekta sa specifičnim identifikatorom ID

Takođe, opis stilova može da se sačuva unutar jedne stranice, kada vredi samo za tu veb stranu, a može se i snimiti u vidu posebnog fajla, koji se zatim dodeli svim veb stranama. Na taj način, menjanjem jednog fajla, menjamo izgled pojedinih elemenata na celom veb sajtu.

Stilovi se memorišu unutar tzv. CSS fajlova (Cascade Style Sheet – Lista kaskadnih stilova)

U KOMPOZERU postoji odličan editor stilova, pa ćemo pokazati njegove osnovne opcije.

CSS editor se pokreće preko tastera [pic], gore desno na osnovnom toolbaru.

Opisivanje nekog TAG-a

Ukoliko na primer, želimo da definišemo kao izgledaju glavni naslov () i podnaslovi () na stranici zrenjanin.html, na dijalogu koji se pojavi:

1. odabiremo prvu opciju – „Style applied to all elements of type“.

2. U donje polje upisujemo element koji želimo da opišemo – H1

3. Pritisnemo taster CREATE RULE

4. U listi levo taj element se pojavljuje u okviru internog stila, tj. stila samo za tu stranicu

[pic]

5. na karticama TEXT, BACKGROUND, BORDERS, BOX... biramo opcije i time definišemo svaku pojavu H1 na stranici

[pic]

Na sličan način, možemo podesiti sve TAGOVE kao što su H2, H3, table, img.

Opisivanje klase (class)

Ukoliko na primer, želimo da definišemo novu klasu slova, pod nazivom „naglašeno“ pokrenemo opciju Style rule iz padajućeg menija u gornjem levom uglu CSS dijaloga:

1. odabiremo drugu opciju – „Style applied to all elements of class“.

2. U donje polje, iza tačke, upisujemo naziv klase: podebljano

3. na karticama TEXT, BACKGROUND, BORDERS, BOX... biramo opcije i time definišemo izgled teksta, tabela i sl za koje definišemo da su klase „naglašeno“

[pic]

4. Klasu dodeljujemo iz padajuće liste, nakon što smo prvo selektovali željeni deo teksta

[pic]

U HTML kodu, ovaj deo teksta izgleda ovako:

najveći grad srpskog dela Banata

Klasa se često koristi za definisanje izgleda određenih „slučajeva“ teksta: normalan tekst, podebljano, naglašeno, link, e-mail adresa itd. Osim za tekst, može se koristiti i za druge tagove.

Opisivanje identifikatora

Često se postavlja potreba da se delovi HTML koda, najčešće tabele, slike – netekstualni delovi veb strane, identifikuju posebnim nazivom, pa da se zatim definiše stil samo za element tog određenog naziva.

Želimo na primer, da definišemo stil za prvu sliku na zrenjanin.html stranici.

Prvo moramo dati naziv slici. Duplim klikom otvaramo dijalog za podešavanje slike, pa preko tastera ADVANCED EDIT, upisujemo Atribut: id i vrednost Zr1

[pic]

Time je slika dobila oznaku „zr1“. Nakon toga, pokređemo CSS editor i definišemo kako izgleda identifikator zr1 (novo css pravilo otvaramo iz padajuće liste gore-levo, opcijom Style Rule, kako je to već opisano u prethodnom slučaju):

[pic]

[pic]

Definisanje stila za ceo sajt

Nakon što smo podesili stil za jednu stranicu, sva pravila se nalaze zapisana u odeljku HTML koda, pod oznakom :

[pic]

Ovako definisana pravila vrede samo za zrenjanin.html stranicu. Ukoliko želimo da vrede i za preostale tri stranice, moramo navedeni CSS kod snimiti u posebni fajl, npr „stil.css“, pa zatim taj CSS fajl pridružiti ostalim stranicama.

Pokrećemo CSS editor, pa testerom EXPORT stylesheet snimamo CSS fajl stil.css:

[pic]

U HTML kodu, sada umesto prethodnog opisa stilova, postoji samo referenca ka fajlu stil.css, gde su stilovi “exportovani”:

[pic]

Sve što treba je da otvorimo preostale fajlove index.html, novisad.html i sombor.html, pa da i njima pridružimo dati CSS fajl.

[pic]

Postavljanje sajta na internet

Dobijanje domena i slobodnog prostora

Na internetu postoji mnoštvo softverskih firmi, koje nude besplatan veb prostor sa domenom, uz skromne uslove u smislu dugačkog naziva domena, male memorije, protoka podataka itd.

Unosom ključne rečenice „free web space“ u pretraživačč interneta, dobijamo mnoštvo pogodaka, a nakon malo pretraživanja, opredelili smo se za besplatan prostor koji nudi firma . Evo njihove ponude:

[pic]

Klikom na taster ORDER NOW ispod FREE HOSTING ponude, dobijamo formu za izbor domena i unos korisničkih podataka.

[pic]

Nakon toga, na naš e-mail stiže pismo sa linkom na koji treba kliknuti, radi potvrde:

[pic]

Stiže zatim još jedno pismo, sa svim relevantnim podacima u vezi našeg sajta.

Ovaj e-mail treba sačuvati ili odštampati, ukoliko nekada zaboravimo neki od parametara.

[pic]

Probe radi, ukucajmo adresu u veb browser. Dobijamo sledeću stranicu:

[pic]

Dočekala nas je podrazumevana default.php stranica, za koju piše da je treba obrisati i uploadovati stranice koje čine naš veb sajt.

Slanje sajta na server

Kao što smo već naveli, u okviru teoretskog dela o serverima, za slanje fajlova koristi se FTP protokol, tj. neki od FTP klijentskih programa.

Odabraćemo besplatan program File Zila koji se lako može preuzeti sa interneta, a ima takođe veoma dobre kritike.

[pic]

Odabirom opcije File->Site Manager, dobijamo priliku da definišemo naš sajt, kako bi FileZila mogao da se poveže sa nadležnim FTP serverom.

[pic]

[pic]

Unutar public_html foldera, nalazi se default.php stranica, koju treba obrisati.

[pic]

U levom prozoru selektujemo fajlove i foldere koji čine naš sajt, pa Desni KLIK->UPLOAD

[pic]

Fajlovi se prenose – UPLOADuju na udaljeni server...

[pic]

Nakon prenosa, otkucamo adresu našeg sajta u web browseru:

[pic]

Proverimo da li rade linkovi...

[pic]

To bi, ukratko bila suština izrade sajtova i slanja na neki internet server. Ukoliko nastane neka promena na sajtu, potrebno je lokalne, promenjene fajlove, ponovo poslati na server.

Zaključak

U ovoj skripti opisani su osnovni principi funkcionisanja interneta, vodeći računa da jezik i nivo izlaganja ne budu na suviše tehničkom nivou i predetaljni. Nadamo se da je gradivo izloženo na razumljiv način, dovoljan za razumevanje osnovnih gradivnih elemenata interneta.

Takođe, videli smo osnove izrade veb sajtova, klasičnim pristupom, gde se fajlovi prvo kreiraju na lokalnom računaru, pa zatim šalju na internet.

Programi koje smo koristili su besplatni i lako dostupni, pa smatramo da nema prepreke da svako zainteresovan, sledeći uputstva iz skripte, uspešno da kreira svoj veb sajt.

Ispitna pitanja

1. Istorijat interneta, principi funkcionisanja

1. Počeci interneta – Arpa net

2. Protokoli – pojam i vrste

3. TCP/IP protokol – pojam i namena

4. IP adrese – označavanje računara na mreži

5. Protokoli višeg nivoa

6. Klijentski softveri – pojam i vrste

7. Računari kao serveri

8. Softveri – serveri

9. DNS sistem - pojam i princip rada

10. Domen - pojam

11. LAN mreže – pojam, osobine

12. Wan mreže – pojam, osobine

13. Karakteristike ADSL modema

2. Izrada veb sajtova

1. Osnovna struktura veb stranice

2. Osnovni tagovi HTML-a

3. Ideja stilova

4. Slanje sajta na server – kraći opis postupka

Praktična vežba

1. Osmisli veb sajt sledeće sadržine

2. Izraditi sajt u Kompozeru

3. Otvoriti besplatni veb prostor i domen

4. Postaviti sajt na veb server, na adresi (upisati):

_____________________________________________

Učenik/ca _________________________ razred i odeljenje _______

Veb sajt pregledao___________________

dana _____________________

Ocena na teorijskom testu ______

Ocena veb sajta ______

Dodatak – Google mape i YouTube video zapisi kao deo veb stranice

1. Postavljanje Google mape na sajt

a. Otići na adresu

b. Otkucati naziv i adresu lokacije koju tražimo, na primer naše škole:

[pic]

c. Kada dobijemo mapu, tasterom LINK dobijamo HTML kod koji treba kopirati (COPY-PASTE) unutar HTML koda naše veb stranice

[pic]

d. U KompoZeru, otvorimo SOURCE karticu, postavimo kurzor na mesto gde želimo da postavimo mapu, pa umetnemo kopirani kod (PASTE)

[pic]

e. U prvom redu , opcijama width i height definišemo širinu i visinu prozora gde će se videti interaktivna mapa

2. Postavljanje YouTube video zapisa na sajt

a. Na dresi , pronaći željeni video zapis

b. Ispod svakog video zapisa postoji opcija DELI (SHARE)->UGRADI(EMBED)

[pic]

c. Kopirati dati HTML kod i umetnuti u našu veb stranicu, na željeno mesto, na način opisan za Google Maps.

Slično, može se umetnuti bilo koja lokacija, navođenjem adrese u src parametru, na primer:

-----------------------

[1] Transmission Control Protocol / Internet Protocol

[2] Internet Activity Board

[3] Ogleda se u pojavi da se navođenjem adrese nekog sajta (koji sigurno funkcioniše) dobija poruka da sajt ne postoji. Ukoliko se promeni provajder (pokuša se na radnom mestu ili kod prijatelja), sajt postaje vidljiv, tj. biva pronađen.

[4] HTML – Hyper Text Markup Language – jezik za označavanje hiperteksta

[5] Može se besplatno preuzeti sa interneta

-----------------------

Na slici je prikazano konfigurisanje poznatog e-mail klijent programa – Outlook Express-a.

Između ostalog, u jednom od koraka, traži se da se upiše naziv dolaznog (incoming-POP3) i odlaznog (outgoing-SMTP) mail servera.

Serveri obično dobijaju ime po provajderu na čijem računaru se nalaze (pop3.telekom.rs, smtp.eunet.rs, pop3.sbb.rs)

RNIDS

DNS za edu.rs



Podrazumevani DNS za oba korisnika

Adrese: 8.8.8.8 8.8.4.4

TELEKOM.RS

Internet Service Provider (ISP)

MODEM

ftp klijent

e-mail

klijent

browser

POP3 server

WEB

server

SMTP server

FTP

server

Administrator/programer – uređuje memorijski prostor na serveru, postavlja/briše fajlove i foldere, postavlja sajt u rezervisani public_html folder

Prosečan korisnik interneta – surfuje web sajtovima i prima/šalje e-mail poruke

Javni prostor za web stranice

gimlk.edu.rs

(logs

(temp

(public_html

(rezerva

(slike

(info@gimlk.edu.rs

(uprava@gimlk.edu.rs

(admin@gimlk.edu.rs

s378.loopia.se

IP:194.9.95.45

Memorijski

prostor

IP adresa računara (hosta) gde se nalazi folder pridružen gimnazijalazakostic.edu.rs domenu.

Naziv računara (host)

Država

• IP adresa modema u okviru LAN-a

• IP adresa nadređenog servera TELEKOMA

• Primarni i sekundarni DNS serveri – za traženje domena

W1-LAN1

LAN kablovi

PTT infrastruktura

WAN 1

192.168.1.1

192.168.1.2

192.168.1.4

192.168.1.3

192.168.2.4

192.168.2.2

192.168.2.1

Kancelarija 2

WAN 3

WAN 2

Mrežna oprema u sedištu provajdera

192.168.3.2

192.168.3.1

Kancelarija 3

192.168.2.3

192.168.3.4

Kancelarija 1

192.168.3.3

W1-LAN2

W1-LAN3

Server

Telekoma

79.101.87.1

DSL modem

WAN IP:

79.101.89.13

LAN IP:

192.168.1.1

Gateway:

79.101.87.1

DNS serveri

4.4.4.1

4.4.4.2

Lokalni računar

Gateway:

192.168.1.1 (modem)

LAN IP:

192.168.1.2

adresa dobijena od DHCP softvera modema

Adrese DNS servera –

dobijene od modema

DNS Server Telekoma

212.200.190.166

212.200.191.166



ISP - USA

DNS Server

4.4.4.1 4.4.4.2

TELEKOM.RS

Internet Service Provider (ISP)

EUNET.RS

Internet Service Provider (ISP)

80

101

25

21

1

Portovi

MODEM

ns1.loopia.se DNS

gimnazijalazakostic.edu.rs =

194.9.95.45/gimlk.edu.rs

DNS sistem

interneta

Mrežno čvorište

Veb stranica počinje tagom a završava kontra-tagom

Unutar ovih tagova, postoje dva glavna dela

i

.

Između tagova unose se podaci za web browser. Osnovni podatak je naslov veb stranice, koji se upisuje između tagova.

Između body tagova unosi se sadržaj veb stranice zajedno sa oznakama za formatiranje, za prikaz slika i drugih sadržaja.

Uneli smo naslov veb stranice između tagova, a unutar tagova upisali smo nekoliko rečenica na srpskom jeziku, omeđenih sa nekoliko novih markera:

- veliki naslov

- horizontalna linija

- prelom reda

- centriranje

Vidimo da Notepad++ markira početak i kraj nekog taga kada se pozicioniramo nad njime.

Snimićemo dokument u poseban folder, na primer d:\web i dati mu ime proba.

Ukoliko već nije ponuđeno odaberemo HTML tip fajlova i pritisnemo SAVE.

Time smo kreirali našu prvu web stranicu proba.html

Vidimo da u se d:\web folderu nalazi proba.html, te da je asociran sa FireFox web browserom

Duplim klikom, pokreće se browser FireFox i prikazuje našu stranicu.

Vidimo da u se d:\web folderu nalazi proba.html, te da je asociran sa FireFox web browserom

Duplim klikom, pokreće se browser FireFox i prikazuje našu stranicu.

Tekst naveden između tagova prikazuje se u naslovnoj liniji prozora browsera, kao i u naslovu kartice.

Tekst „Zdravo svima!“ ispisan je velikim (Headline1) formatom, a ispod je podvučena horizontalna linija.

Nakon reči „čudo,“ unet je prelom reda, a ceo sadržaj je centralno poravnat.

|rbr |ime |Prezime |

|1. |Petar |Petrović |

|2. |Marko |Marković |

- početak i kraj tabele

- početak i kraj reda

- unutar svakog reda, navode se ćelije

- ćelije zaglavlja tabele, nešto tamniji font

Tabele su veoma značajne, jer omogućavaju da se pojedini sadržaji web stranice nađu jedan pored drugog, u susednim ćelijama tabele, što inače nije moguće.

Lista definisanih sajtova

Novi prazan dokument, otvara se ikonicom

[pic] (gore-levo)

Pregled stranice u browseru

Ubacivanje slike

Otvaranje tabele

Izbor raznih nivoa naslova (h1,h2...)

Boje teksta i pozadine

Povećanje i smanjenje veličine slova

Upišemo opisni naziv sajta

„Gradovi Vojvodine“

Tasterom „Select Directory“ pronađemo folder d:\web

Izađemo sa [OK]

3.

1.

2.

4.

5.

Velike i manje naslove biramo iz padajuće liste [1.]

Horizontalnu liniju ubacujemo preko opcije menija

Insert-Horizontal Line

Slike možemo direktno prevući sa spiska fajlova u Site Manageru ili preko opcije IMAGE [2.]

BITNO! –

ukoliko tekst COPY-PASTEujemo sa nekog sajta, možemo linkove i formatiranje teksta ukloniti na

desni klik-

• Remove All Text Styles,

• Remove Links

i odabirom opcije “body text” iz padajuće liste 1.

1.

Slike smo rasporedili u tabelu, kao i ranije na stranici Novog Sada.

Sve osobine tabele (Border=“0“, širinu...) možemo podesiti preko dijaloga dobijenog na dupli klik nad tabelom.

Tu možemo podesiti i razmak između ćelija (cellspacing) ili razmak između sadržaja i ivica celija (cellpadding)

Prevući!

2.

prva.html

klikni ovde

druga.html

……..

…………

povratak

Ciljna stranica, na nju se „ide“

Objekat linka, na ovo se „klikne“

Gore levo se vidi tekst linka – „klikni ovde“

Ciljna stranica se odabire preko ikonice [pic] [pic][pic]

U okviru opcije TARGET, ukoliko se potvrdi ček box Link is to be opened, bira se da li će se ciljna stranica otvoriti

u novom prozoru

(in new window)

ili u postojećem

(in the same window)

Sadržaj

1. Uvod

2. Poglavlje 1

3. Poglavlje 2

4. Zaključak

Uvod

Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Nam id est lectus. Suspendisse potenti. Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Morbi eleifend euismod risus, eget hendrerit enim feugiat interdum. Class aptent taciti sociosqu ad litora torquent per conubia no

Poglavlje 1 vrh

Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Nam id est lectus. Suspendisse potenti. Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Morbi eleifend euismod risus, eget hendrerit enim feugiat interdum. Class aptent taciti sociosqu ad litora torquent per conubia no

Poglavlje 2 vrh

Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Nam id est lectus. Suspendisse potenti. Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Morbi eleifend euismod risus, eget hendrerit enim feugiat interdum. Class aptent taciti sociosqu ad litora torquent per conubia no

Zaključak vrh

Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Nam id est lectus. Suspendisse potenti. Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Morbi eleifend euismod risus, eget hendrerit enim feugiat interdum. Class aptent taciti sociosqu ad litora torquent per conubia no

vrh

vrh

vrh

Postavljanje markera na bitnim delovima html stranice

Zaključak

Poglavlje 2

Uvod

Poglavlje 1

Postavljanje linkova koji vode ka prethodno definisanim markerima

U padajućoj listi se pojavljuju svi definisani markeri #sadržaj, #uvod, #pog1, #pog2, #zak.

Takođe, naslovi i podnaslovi, označeni H1, H2... tagovima, se pojavljuju u listi, bez da su posebno definisani opcijom ANCHOR.

povratak

povratak

povratak

„Prevedimo“ šta nude u svom FREE paketu:

1,5 Gb prostora na disku – više nego dovoljno za bilo koji sajt na svetu.

100GB protok podataka (mesečni) – takođe

PHP, MYSQL – podržan programski jezik PHP i rad sa bazama podataka

FTP – podržano slanje/preuzimanje fajlova na njihovom ftp serveru.

1 FTP nalog – samo jedna osoba može upravljati sajtom

Simple site builder – moguće direktno izrađivanje sajta, preko alata na njihovoj web stranici

Backups – automatsko dnevno/nedeljno pravljenje rezervnih kopija sajta

Maksimalno 5 e-mail adresa

Maksimalno 2 baze podataka – više nego dovoljno

WEBMAIL – čitanje/slanje e-mail poruka preko browsera

CRON – još jedna tehnika interneta

Odabiremo naziv domena za naš sajt. Pošto je FREE paket, naziv nije baš elegantan, ali , šta je džabe...

Odabrali smo:

gradovi-

Upišemo ime, nije bitno da bude realna osoba, niko neće proveravati...

Bitno je da se unese validan e-mail, jer na njega stižu registracioni podaci, kao i pristupne šifre

Dva puta treba uneti lozinku za budući sajt. Zapišite je ili zapamtite, jer neće biti vidljiva čak ni u e-mail poruci koju dobijete nakon slanja fome za registraciju.

Pritiskom na taster CREATE ACCOUNT, registracioni podaci su poslati

Upisati dve kontrolne reči...

Prozor gde se mogu videti komande FTP protokola, koje FileZila ispisuje dok obavlja konektovanje i prenos fajlova na server

Lokalni folderi.

Pod „lokalno“ mislimo na računar ispred koga sedimo

Sadržaj lokalnog d:\web foldera – naš sajt

1.

2.

1. Tasterom New Site otvaramo zapis o novom sajtu.

2. Upišemo opisno ime sajta

Dalje, iz drugog e-maila koji smo dobili, pročitamo podatke o FTP serveru i korisničkom imenu.

3. Upišemo naziv FTP servera u HOST polje

4. Logon Type – Ask for password

5. User – iz e-maila

[OK]

Lozinku ćemo upisivati svaki put kada se konektujemo, radi bezbednosti.

3.

4.

5.

1.

2.

3.

KONEKTOVANJE...

1. Iz liste definisanih sajtova odaberemo naš sajt

2. U prozorčiću koji se pojavi unesemo lozinku koju smo naveli dva puta pri registraciji domena

3. nakon nekoliko sekundi, ukoliko smo sve dobro uneli, u desnom delu prozora pojavljuje se sadržaj udaljenog servera – to je naš memorijski prostor.

Vidimo i javni folder public_html

Duplim klikom otvaramo public_html folder

Konačno !

Fajlovi su na internetu!

Bitno!!!

Biranje fonta

Boja slova

Boja pozadine

Povećavanje/ smanjenje

vel. slova

5.

4.

3.

2.

1.

Na kartici TEXT, podešeno je:

• „težina fonta“ Font Weight=Bold,

• Case = UpperCase, uvek velika slova

• Font Size=20px

• Promenjena je boja

Kako ta podešavanja izgledaju u CSS „jeziku“, pokazano je na kartici GENERAL

Na kartici TEXT, podešeno je:

• „težina fonta“ Font Weight = Bold,

• Font Style = Italic, iskošeno

• Promenjena je boja na crvenu

Na kartici BORDERS definisali smo kako izgleda okvir slike „zr1“: pun okvir debljine 5 piksela, plave boje

5.

4.

3.

Promenjen je izgled samo prve slike, sa identifikatorom ID=“zr1“

Promenjen je izgled samo prve slike, sa atributom ID=“zr1“

[pic]

2.

1.

1. Otvaramo CSS dijalog, na stranici novisad.html. Iz padajuće liste gore-levo biramo opciju „Linked stylesheet“

2. Tasterom Chose File

3. otvaramo dijalog „Select CSS file“

4. Odabiremo „stil.css“

5. Tasterom Create StyleSheet pridružujemo CSS fajl

Postupak ponovimo za fajlove index.html i sombor.html, i snimimo promene.

Ovde kreirati stranicu sa kraćim predstavljanjem sebe, nekoliko slika i linkovima ka ostalim stranicama.

Poželjno postaviti Gmap mapu svoje kuće (uputstvo naći u dodatku)

stranica sadrži opis željenog fakulteta na kome nameravaš da studiraš.

stranica sadrži prikaz tvog muzičkog pravca, omiljeni muzičar ili grupa.

Takođe, mogu biti ubačeni video zapisi

Opiši kako provodiš slobodno vreme, svoj hobi, interesovanja...

index.html

fakultet.html

muzika.html

odmor.html

Desni klik – Select all

Desni klik - Copy

................
................

In order to avoid copyright disputes, this page is only a partial summary.

Google Online Preview   Download