Multimedija - Računarski kutak



Na?ini predstavljanja zvuka u ra?unaru;Osnovni formati zapisa zvuka (WAV, MP3, MIDI)?Namena originalnih IBM PC-ja bila je ?isto poslovna, tako da nije bilo zvu?nog ?ipa?uklju?enog u arhitekturu, ve? je postojao (i danas postoji) ugra?eni PC Speaker - zvu?nik ?ija je jedina uloga bila davanje prostih?(bip-bip)?signala?upozorenja.?Zbog toga?je?potrebno ugraditi?posebnu zvu?nu karticu u PC da bi dobili pristojan zvuk. Prve zvu?ne kartice su se pojavile krajem 80-ih, dok su ve?tiji pojedinci i pre?toga sami pravili proste D/A konvertore koji su se ka?ili na?serijski port, i koji su?mogli kvalitetnije od PC Speaker-a reprodukovati zvuk. Neki (uglavnom stariji) modeli imaju ugra?eno poja?alo od 5-6W, dok ve?ina sada?njih kartica zahteva aktivne zvu?nike, tj. eksterno poja?anje. Skoro sve kartice imaju na sebi MIDI/gameport koji omogu?ava povezivanje klavijatura i d?ojstika, kao i CD-ROM kontrolere (koji se i ne koriste jer svi noviji drajvovi imaju EIDE?interfejs). Standardni ulazi na karticama su:Line In (nepoja?an signal sa npr. muzi?kog stuba),Mic In(mikrofon) i interni ulazCD In za slu?anje muzike sa ugra?enog CD drajva. Izlazi koji se uglavnom nalaze su:Speaker Out? (poja?an signal),Line Out?(nepoja?an) i na boljim karticamaS/PDIF (Sony/Philips Digital Inteface) digitalni izlaz (opti?ki ili?koaksijalni). Sve?nove?kartice?koriste?PCI?magistralu,??to?posredno?smanjuje?optere?enje?procesora?i omogu?ava kori?tenje do 64 ili vi?e kanala, za razliku od 16 koliko je mogu?e dobiti na ISA magistrali. Uvedena je i podr?ka za priklju?ivanje vi?e zvu?nika (npr. 7.1 sistemi - subwoofer, centralni i 5?satelita) ?ime se dobija mogu?nost reprodukcije Dolby Surround kodirane?muzike. Zvu?na kartica ima najmanje ?etiri funkcije:? sintisajzer? MIDI interfejs? Analogno/digitalna konverzija?za snimanje (A/D)? Digitalno/analogna konverzija?za preslu?avanje (D/A)Sinitisajzer generi?e muziku. Sistemi generisanja zvuka koji se koriste kod zvu?nih kartica:? FM sinteza, Frequency Modulation? Wave table sinteza - Najjeftinije zvu?ne kartice za generisanje zvuka koriste tehnologiju frekventne modulacije.? Zvuk se u ra?unaru proizvodi uz pomo? ure?aja koji nazivamo zvu?na kartica.? Zvu?na kartica proizvodi dve vrste zvuka:? MIDI audio – to je ve?ta?ki, sinteti?ki zvukkoji ra?unar generi?e uz pomo? dela zvu?nekartice koji se naziva sintesajzer? digitalni audio – to je zvuk mnogo bli?i realnomzvuku koji se dobija digitalizacijom analognihzvu?nih signala, tzv. procesom sempolvanja(uzorkovanja)MIDI format? MIDI je skra?enica od Musical Instrument Digital Iterface? to je standard razvijen 1980-tih godina za uspostavljanjekomunikacije izme?u elektronskih muzi?kih instrumenata(tzv. sintesajzera) i ra?unara.? Ovaj standard je omogu?io ra?unarskim programima dareprodukuju zvuk i muziku preko zvu?ne kartice.? Najpre je to bilo za potrebe ra?unarskih igrica, a kasnijese pro?irilo i na ostala polja primene ra?unara.? MIDI fajl ne sadr?i samu muziku, ve? samo instrukcije kako ra?unartreba da odsvira tu muziku.? On se mo?e shvatiti kao neka vrsta notnog zapisa koji zvu?nakartica ?ita i na osnovu njega reprodukuje muziku.? Na primer, MIDI fajl sadr?i instrukcije o instrumentu, noti, kolikodugo dr?ati notu, koliko glasno je odsvirati i o drugim muzi?kimatributima.? Boja zvuka za svaki instrument ponaosob nije zabele?ena u MIDIfajlu. Ona je zabele?ena u zvu?noj kartici, i kvalitet zvuka zavisi odkvaliteta kartice.? Tabela od 128 instrumenata po MIDI standardu mo?e se na?i na168-170 strani knjige Majstor za Multimediju...primer: audioZa razliku od MIDI audia, digitalni audio predstavlja stvarni zvuk.Digitalni audio je dobijen preradom, tzv. digitalizacijomrealnog zvuka, ali tako da na?e u?i te?ko da mogu daprimete razliku u kvalitetu.Realni zvuk je analogna fizi?ka veli?ina – parametri zvukase neprekidno menjaju od jednog do drugog vremenskogtrenutka.Digitalizacijom zvuka se ne bele?e parametri zvuka usvakom trenutku vremena, ve? samo u pojedinimdiskretnim trenucima vremena.U svakoj sekundi se uzima nekoliko hiljada trenutaka, i bele?ise vrednost parametara zvuka u svakom od njih.Drugim re?ima, mi uzimamo nekoliko hiljada uzoraka zvuka usvakoj sekundi, zbog ?ega se to naziva uzorkovanje ili samplovanje (engl. sample – uzorak).Broj tih trenutaka u sekundi (broj uzoraka) nazivamofrekvencijom uzorkovanja (semplovanja).Frekvencija uzorkovanja se meri u hercima (Hz), odnosnokilohercima (KHz).U praksi se uglavnom koriste slede?e frekvencije:44,1 KHz, 22,05 KHz i 11,025 KHzOve frekvencije daju tzv. CD-kvalitet zvuka.Smatra se da se frekvencijom ve?om od 44,1 KHz ne bidobilo bitno pobolj?anje u kvalitetu zvuka, jer ljudsko uvone bi bilo u stanju da primeti razliku u kvalitetu.Kvalitet zvuka kod digitalnog audia zavisi najvi?e od slede?atri faktora:frekvencije uzorkovanja – kao ?to smo rekli, koriste sefrekvencije od 44,1 KHz, 22,05 KHz i 11,025 KHz;rezolucije odnosno veli?ine uzoraka – to je broj bitovakoji koristimo za opisivanje parametara zvuka svakogod uzoraka; u upotrebi su rezolucije od 8 i 16 bitova;izbora stereo ili mono audia.Naravno, bolji kvalitet daju ve?e frekvencije uzorkovanja ive?e rezolucije, i stereo zvuk je bolji od mono zvuka.Me?utim, sa pove?anjem frekvencije i rezolucije, i izboromstereo zvuka, pove?ava se i veli?ina fajlova u kojima se ?uvadigitalizovana muzika.Veli?ina fajlova za stereo snimke ra?una se prema formuli(frekvencija * trajanje* rezolucija *2) : 8pri ?emu se trajanje snimka meri u sekundama.Formula kod mono snimaka je skoro ista – jedino nemamno?enja sa 2 (veli?ina je duplo manja).Na primer, kod digitalnog audia najboljeg kvaliteta (44,1 KHz,16 bita, stereo) za ?uvanje 1 minuta muzike potrebno je(44100 * 60* 16* 2) : 8 = 10584000 B ≈10,5 MBDakle, za jednu prose?nu pesmu (3-4 minuta) potrebno je oko30-40 MB. Kao ?to znamo, na obi?an muzi?ki CD, kapaciteta650-700 MB, staje oko 70 minuta muzike.Prednosti MIDI fajlova? MIDI fajlovi su mnogo manji, i to 200 do 1000 puta, negofajlovi za digitalni audio, pa ne zauzimaju previ?e RAM-a,prostora na disku, resursa procesora itd;? zbog toga ?to su mali, MIDI fajlovi ugra?eni u Web straneu?itavaju se i izvode mnogo br?e nego fajloviza digitalni audio;? ako se koristi MIDI ure?aj visokog kvaliteta, MIDI fajlmo?e zvu?ati i bolje od digitalnog audia;? MIDI podaci se mogu lako menjati, mo?e se menjatidu?ina i manipulisati delovima MIDI kompozicije, ?tose ne mo?e sa digitalnim audiom.Nedostaci MIDI fajlova? zvuk kod MIDI audia zavisi od kvaliteta zvu?ne karticena na?em ra?unaru, i zvuk nekog instrumenta mo?ezvu?ati mnogo druga?ije sa razli?itim karticama;? MIDI se vrlo te?ko mo?e upotrebiti za reprodukcijuljudskog glasa;? mnogo je ?iri izbor softvera i sistemske podr?ke zadigitalni, nego za MIDI audio;? pravljenje digitalnog audia ne zahteva poznavanjemuzi?ke teorije, dok rad sa MIDI audiom zahtevaizvesno poznavanje te teorije.Wav fajlovi Wav fajlovi su zvu?ni fajlovi koji sadr?e uzorke zvuka(semplove) u digitalnoj formi. Nastavak im je .wavOni sadr?e samo po nekoliko sekundi zvuka, pa su manjeveli?ine od uobi?ajenih fajlova za digitalni audio.Wav semplovi se koriste uglavnom kao zvu?ni efekti.Wav je skra?enica od Wave (talas) -format prakti?no sadr?i semplovan talasni oblik zvuka.Formati audio fajlovaNave??emo samo one formate audio fajlova koji se kodnas naj?e??e koriste:Format EkstenzijaMIDI audio.mid .midiWav audio .wavCD audio (obi?ni muzi?ki CD-i) .cdaMP3 audio.mp3RealAudio .raMP3 AudioMP3 audio je kod nas jedan od najpopularnijih audio formata.MP3 je skra?enica od MPEG Audio Layer 3.To je tehnologija kompresije audio signala koja je u stanjuda fajl za digitalni audio svede na oko 10% svoje veli?ine, uzsamo neznatan gubitak u kvalitetu zvuka.MP3 za zvuk predstavlja isto ?to JPEG i GIF predstavljaju za slike.Postoji veliki broj programa koji mogu da komprimuju CDaudio i prave MP3 fajlove.Prilikom kompresije, jedan od bitnih parametara koji uti?e nabrzinu i kvalitet reprodukcije MP3 fajlova je tzv. bitrate (?ita sebitrejt).Bitrate se meri u kilobitima u sekundi – kbps. To je prose?anbroj kilobita koji se koristi za pam?enje jedne sekunde zvuka.?to je taj broj ve?i, to je kvalitet muzike bolji, ali nam trebajuja?i ra?unari za njihovu reprodukciju.Koriste se slede?e vrednosti za bitrate:CD Quality (CD kvalitet): 128, 160, 192 kbps i vi?e;Near CD Quality (skoro CD kvalitet): 96 kbps;FM Radio Quality (FM radio kvalitet): 64 kbps.Ove vrednosti predstavljaju tzv. konstantni bitrate (CBR).Danas se sve vi?e koristi i tzv. variable bitrate (VBR), gde nanivou cele muzi?ke kompozicije (muzi?kog fajla) ne postojistalna vrednost za bitrate, ve? je bitrate promenljiv.Posebnim algoritmima je postignuto da razli?iti delovi muzi?kenumere imaju razli?ite bitrate-vrednosti, ?ime je kvalitet zvukapobolj?an bez pove?anja veli?ine fajlova.MP3 muzika je danas veoma popularna, i to ne samo zareprodukciju na ra?unarima – danas postoji veliki brojmuzi?kih stubova i CD-plejera koji reprodukuju i MP3, zatim mali prenosivi plejeri samo za MP3 muziku…Dakle, za zapisivanje i ?uvanje audio datoteka koriste se razli?iti audio formati. Oni mogu biti komprimovani sa i bez gubitaka i nekomprimovani. Razlika u formatima je u kvalitetu zvuka i koli?ini memorije koju zauzimaju. Mi prema na?im potrebama biramo koji ?emo format da koristimo. Primer:nekomprimovani audio formati WAV,AU, AIFFkomprimovani bez gubitka WMA, WV, APEkomprimovani sa gubicima MP3Naj?e??e kori??en je MP3, jer zauzima malo memorije a kvalitet je takav da ne prime?ujemo gubitke sem ako se zvuk ne reprodukuje na profesionalnim ure?ajima.Za konverziju izme?u razli?itih formata zvu?nih zapisa koristimo program Free Sound Recorder. Odlike programa:podr?avanje snimanja iz spolja?njih ure?eja kao ?to su mikrofon CD, magnetofonmogu?nost da se podesi ?eljni kvalitet zvukasadr?i dekodere za rad sa audio formatima MP3, WMA, WAV Programi za reprodukciju zvu?nih zapisaMedia Player (Upoznavanje sa korisni?kim interfejsom, pu?tanje muzike, kopiranje, Media Library) WinAmp(Radno okru?enje, Skin, pu?tanje audio knjiga)Skin – maska – izgled...Open filesWinAmp je besplatan program sa kojim mo?emo da pu?tamo muziku i videoSnimanje i obrada glasa i drugih zvukova program: Power Sound Editor Freelak je za kori??enje sve komande se mogu aktivirati preko ikonicamo?emo snimati zvuk mikrofonom mo?emo presnimiti zvuk sa CD-a Zvuk ina?e mo?emo snimiti ili presnimiti sa DVD/CD player, MP3 player, RealPlayer, Windows Media Player kao i sa Internet sajta, Internet radio stanice... Sve audio datoteke mo?emo editovati, pojedine zvu?ne zapise mo?emo se?i ili me?ati sa nekim drugim zvu?nim zapisima. Za sve zvu?ne datoteke mo?emo primenjivati efekte, kao ?to su eho, tj. efekat odjeka, efekat hora ili efekat reverberacija (to je zvuk koji najvi?e odgovara zvuku koji nastaje kada pevate u kupatilu sa plo?icama). Pomo?u ovog programa zvu?na datoteka mo?e da se koduje radi pripreme za snimanje na CD, kao i da se snimi na CD. Engleska re? za ovaj postupak je Rip. Def. = Rip je softver koji ?izvla?i“ sirove audio podatke iz muzi?kih CD-a. Najzna?ajniji efekti: poja?anje, ka?njenje zvuka, ujedna?avanje snage zvuka za razli?ite zvz?nike, postepeno nestajanje zvuka, ti?ina, vibrato, hor. ................
................

In order to avoid copyright disputes, this page is only a partial summary.

Google Online Preview   Download