Републички завод за социјалну заштиту



NACRTStrategija socijalne za?tite u Republici Srbiji za period od 2019. do 2025. godineINICIJALNA VERZIJAInicijalna verzija nacrta Strategije socijalne za?tite za period od 2019. do 2025. godine pripremljena je isklju?ivo za potrebe Ministarstva rada, zapo?ljavanja, bora?kih i socijalnih. Ova verzija je pripremljena u okviru projekta Podr?ka razvoju regulatornih mehanizama socijalne za?tite, koji finansira Evropska unija (EU) kroz IPA 2013. Inicijalna verzija nacrta Strategije socijalne za?tite ne odra?ava nu?no stavove Ministarstva rada, zapo?ljavanja, bora?kih i socijalnih pitanja, kao ni stavove Evropske unije.27. mart 2019. godine Polazne osnoveMinistarstvo rada, zapo?ljavanja, bora?kih i socijalnih pitanja je u 2018. godini zapo?elo proces izrade Strategije socijalne za?tite za period 2019–2025. godine. Ministarstvo za rad, zapo?ljavanje, bora?ka i socijalna pitanja je u prvoj polovini 2018. godine obavestilo zainteresovanu javnost da je otpo?elo sa radom na izradi Strategije socijalne za?tite u Republici Srbiji i pozvalo sve zainteresovane aktere, stru?njake i profesionalce u sistemu socijalne za?tite da se aktivno uklju?e i daju svoj doprinos u procesu kreiranja Strategije, u skladu sa ?lanom 34 Zakona o planskom sistemu. Proces je javno pokrenut 20. aprila 2018. godine na nacionalnoj konferenciji koja je odr?ana u Beogradu. Proces izrade strategije socijalne za?tite 2019-2025 podr?an je od strane projekta Podr?ka razvoju regulatornih mehanizama socijalne za?tite, koji finansira Evropska unija (EU) kroz IPA 2013 finansijski instrument. Strategija socijalne za?tite 2019-2025 predstavlja dru?tveni dogovor o razvoju politika socijalne za?tite u narednom srednjero?nom periodu. Strategija socijalne za?tite odgovara na potrebe dru?tva i defini?e pravce za dalji razvoj politika socijalne za?tite, kao i efektivnije i efikasnije uvezivanje politika socijalne za?tite sa nacionalnim razvojnim prioritetima i drugim sektorima. Nova Strategija socijalne za?tite predstavlja kontinuitet u dosada?njim reformama i omogu?ava konzistentnost u radu u oblasti socijalne za?tite. Na kraju i ne manje va?no, Strategija predstavlja osnov za alokaciju sredstava namenjenih za za?titu najugro?enijih gra?ana i gra?anki u Republici Srbiji. Strategija ?e biti zasnovana na daljem unapre?ivanju sistema socijalne za?tite, ali ?e uzeti u obzir i ?iri dru?tveni, politi?ki, fiskalni i institucionalni okvir.Strategija socijalne za?tite 2019-2015 je nacionalna sektorska strategija za oblast socijalne za?tite. Zakon o planskom sistemu u ?lanu 11 defini?e da je strategija “osnovni dokument javne politike, kojim se na celovit na?in utvr?uju strate?ki pravac delovanja i javne politike u konkretnoj oblasti planiranja i sprovo?enja javnih politika”. Po prostornom obuhvatu Strategija socijalne za?tite je nacionalna strategija po?to pokriva celu teritoriju Republike Srbije i sektorska strategija jer se “njom utvr?uju javne politike za celokupnu oblast planiranja i sprovo?enja javnih politika utvr?enih propisom Vlade” (?lan 12). U skladu sa Zakonom o planskom sistemu (?lan 11) Strategija socijalne za?tite u Republici Srbiji ?e obuhvatiti period od 2019. do 2025. godine. Ostvarivanje ciljeva strategije ?e se pratiti posredstvom akcionog plana za sprovo?enje strategije, koji ?e biti usvojen najkasnije 90 dana od usvajanja ove Strategije (?lan 18). Akcioni plan za Strategiju socijalne za?tite ?e biti usvojen za period od 3 godine, u skladu sa ?lanom 18 Zakona o planskom sistemu. Izrada i primena Strategije se poklapa sa procesom evropske integracije i pregovorima o pridru?ivanju Republike Srbije Evropskoj uniji. Imaju?i u vidu ocene iz Strategije o pro?irenju EU 2018. godine u koje se kao indikativni datum za pridru?ivanje Srbije pominje 2025. godina, Strategija socijalne za?tite uzima u obzir sve obaveze koje iz procesa pregovora o pridru?ivanju donose – uskla?ivanje sa evropskim zakonodavstvom, uskla?ivanje sa evropskim vrednostima i dobrim evropskim praksama u oblasti socijalne za?tite, kao i uskla?ivanjem sa ciljevima i politikama definisanim u okviru Evropskog stuba socijalnih prava (vi?e informacija u delu Strategije koji se bavi analizom stanja u oblasti). Jedan od principa Strategije socijalne za?tite u tom smislu treba da bude i priprema Srbije za ?lanstvo u EU i bli?e uskla?ivanje sistema socijalne za?tite Srbije sa strate?kim okvirom, zakonodavstvom i vrednostima EU. Strategija socijalne za?tite 2019-2015 treba da pru?i podr?ku ispunjavanju ciljeva odr?ivog razvoja u Republici Srbiji. Republika Srbija je potpisnik Agende za odr?ivi razvoj do 2030. godine. Agenda 2030, koja sadr?i 17 cil?eva i 169 potcil?eva odr?ivog razvoja, pre svega je fokusirana na aktivnosti smanjenja siroma?tva, podizanje ?ivotnog standarda gra?ana, unapre?enje zdravstvenog i obrazovnog sistema, ali i za?titu ?ivotne sredine, rodnu ravnopravnost, smanjenje nejednakosti i sl. Za definisanje reformi u oblasti socijalne za?tite posebni zna?aj imaju slede?i ciljevi: svet bez siroma?tva (1), svet bez gladi (2), rodna ravnopravnost i borba protiv nasilja (5), zaposlenost (8), smanjenje nejednakosti (10), bolje upravljanje (16). Relevantni ciljevi, podciljevi i indikatori odr?ivog razvoja integrisani su u ciljeve, mere i pokazatelje Strategije socijalne za?tite 2019-2025.Poslednjih nekoliko godina reforme u sistemu socijalne za?tite Republike Srbije se sprovode bez va?e?e strategije u oblasti socijalne za?tite. Poslednja Strategija socijalne za?tite bila je usvojena 2005. godine. Osnovni cilj Strategije bio je razvijanje integralne socijalne za?tite u kojoj socijalni akteri na najefikasniji na?in koriste postoje?e i razvijaju nove resurse putem dostupnih, kvalitetnih i raznovrsnih usluga, radi o?uvanja i pobolj?anja kvaliteta ?ivota ranjivih i marginalizovanih pojedinaca i grupa, osposobljavanja za produktivan ?ivot u zajednici i predupre?enja zavisnosti od socijalnih slu?bi. Kako bi se ispunilo ostvarivanje ovog cilja Strategija je definisala dva posebna cilja, nekoliko specifi?nih ciljeva i veliki broj mera za sprovo?enje strate?kih ciljeva. Dva posebna cilja Strategije bila su: 1. Unapre?enje za?tite najsiroma?nijih gra?ana i 2. Razvijanje mre?e usluga u zajednici.Prethodna Strategija socijalne za?tite (2005) je kao osnovne komponente reforme socijalne politike definisala: deinstitucionalizaciju, decentralizaciju i demokratizaciju usluga socijalne za?tite. Iako sama Strategija nije bila definisala period u kome ?e se sprovoditi, predlo?ene aktivnosti obuhvatale su period do 2009. godine. Usvajanjem Zakona o socijalnoj za?titi 2011. godine potvr?en je pravac reformi predvi?en Strategijom, ?ime je napravljen klju?ni korak u smislu odr?ivosti politika obuhva?enih Strategijom. Nakon vremena u kome je dominantan vid podr?ke predstavljala usluga sme?taja u dom, uveden je pluralizam usluga socijalne za?tite koji je omogu?io razvoj usluga koje se pru?aju u zajednici odnosno neposrednom okru?enju korisnika. Odgovornosti za obezbe?ivanje socijalne za?tite su decentralizovane i podeljene izme?u centralne, pokrajinske i lokalne vlasti. Uveden je pluralizam pru?aoca usluga, kojim je omogu?eno da, pored javnih organizacija, koje su jedine do tada pru?ale usluge socijalne za?tite, pru?aoci usluga postanu i organizacije iz privatnog odnosno nevladinog sektora. Dizajniran je sistem kvaliteta koji se zasniva na standardizaciji usluga socijalne za?tite, sistemu nadzora, akreditaciji programa obuka namenjenih stru?nom usavr?avanju zaposlenih, akreditaciji programa pru?anja usluga i stru?noj podr?ci. Implementacija mera koje je definisala Strategija realizovana je kroz redovni proces planiranja u okviru sistema javne uprave – kroz Program rada Vlade i bud?etski proces Republike i lokalnih samouprava, ali i kroz pilot projekat godi?njeg operativnog planiranja koji se u to vreme sprovodio.Strategija razvoja socijalne za?tite (2005) je sprovo?ena u toku dva perioda, koji su pru?ali potpuno razli?it okvir za primenu predvi?enih mera: Period od usvajanja Strategije do po?etka svetske ekonomske krize (2005-2008), koji karakteri?u visoke stope rasta BDP na godi?njem nivou (u proseku oko 5%). Ovaj period je predstavljao period povoljnijih makroekonomskih okolnosti za sprovo?enje mera definisanih Strategijom i ispunjavanje ciljeva Strategije.Period od po?etka svetske ekonomske krize (2009-2010) na dalje, koji karakteri?u negativne stope rasta BDP-a ili veoma niske stope rasta BDP-a, kao i naglo pove?anje stope nezaposlenosti i siroma?tva, uz po?etak procesa fiskalne konsolidacije i ?tednje u javnoj potro?nji. Ovaj period je umnogome bio nepovoljan za primenu strate?kih mera jer su se naglo pove?ale potrebe i smanjili resursi za sprovo?enje, pa je primena pojedinih mera definisanih Strategijom bila ili usporena ili odlo?ena. Evaluacija sprovo?enja Strategije socijalne za?tite nije ura?ena tokom sprovo?enja same Strategije. Strategija socijalne za?tite (2005.) je definisala da ?e "periodi?no, najmanje svake dve godine, Ministarstvo rada zapo?ljavanja i socijalne politike sprovoditi evaluaciju postignutih strate?kih aktivnosti i ostvarenih rezultata". U periodu sprovo?enja strategije nije sprovedena sveobuhvatna evaluacija strate?kih aktivnosti i ostvarenih rezultata od strane Ministarstva. Razli?iti akteri su sprovodili evaluacije sprovo?enja pojedinih strate?kih aktivnosti (UNICEF, DFID, Tim za implementaciju Strategije za smanjenje siroma?tva). Evaluacija Strategije socijalne za?tite je sprovedena u okviru projekta Podr?ka razvoju regulatornih mehanizama socijalne za?tite (IPA 2013), koji finansira Evropska unija. Ipak, iako nakon isteka va?enja Strategije socijalne za?tite nije usvojena nova Strategija, delovi strate?kog okvira za oblast socijalne za?tite postoje i parcijalno su definisani. U nedostatku koherentnog strate?kog okvira o socijalnoj za?titi, Vlada Republike Srbije je reforme u oblasti socijalne za?tite usmeravala putem nacionalnih izve?taja o smanjenju siroma?tva i socijalnom uklju?ivanju koji su usvajani u periodima od tri godine. Tako?e, na inicijativu Evropske komisije u procesu evropskih integracija pripremljen je Program reformi politike zapo?ljavanja i socijalne politike (ESRP) koji u zna?ajnoj meri sadr?i mere iz oblasti socijalne za?tite do 2020. godine. Pored toga, Program ekonomske reforme (ERP) na godi?njem nivou usagla?ava manji broj mera koje se odnose na socijalnu za?titu. Proces pregovora o pristupanju Srbije EU je kroz razli?ita poglavlja definisao i usmerio razvoj socijalne za?tite, a ovu oblast posebno obra?uju poglavlja 23 i 19. Za poglavlje 23 (reforma pravosu?a i osnovna prava) je usagla?en Akcioni plan, dok su za poglavlje 19 (socijalna politika i zapo?ljavanje) sprovedeni eksplanatorni (februar 2014.) i bilateralni skrining (jun 2014.), dok je Izve?taj o skriningu za poglavlje 19 pripremljen u januaru 2016. godine. Akcioni plan za otvaranje poglavlja 19 jo? uvek nije usagla?en izme?u Evropske komisije i Vlade Republike Srbije. Svi ovi, kao i drugi relevantni delovi strate?kog okvira uzeti su u obzir prilikom definisanja srednjero?nih prioriteta u sistemu socijalne za?tite.Po?etni nacrt Strategije socijalne za?tite 2019-2025 pripremljen je u odnosu na relevantne analize koje pokrivaju oblast socijalne za?tite, kao i na osnovu konsultativnog procesa. ?lan 31. Zakona o planskom sistemu defini?e da se dokumenta javnih politika, u ovom slu?aju Strategija, izra?uju “u skladu sa rezultatima ex-ante analize efekata i ex-post analize efekata va?e?ih dokumenata javnih politika i propisa u toj oblasti. Ex-ante analiza efekata obavezno se sprovodi pre dono?enja odluke o izradi dokumenta javne politike”. U pripremi nacrta Strategije socijalne za?tite, predlaga? je koristio relevantne analize i dokumenta koji su pripremljeni u prethodnom periodu, a odnosili su se na pojedine ciljeve i mere prethodne Strategije socijalne za?tite (pregled dokumenata koji su kori??eni u izradi nacrta Strategije socijalne za?tite dat je u referencama). Osim toga, po?etni nacrt Strategije ra?en je na osnovu preporuka dobijenim na stru?nim konsultativnim skupovima koji su organizovani u okviru projekta Podr?ka razvoju regulatornih mehanizama socijalne za?tite koji finansira EU:Inovativni pristupi u sprovo?enju usluga socijalne za?tite u Republici Srbiji (1. februar 2018); Konferencija: Pokretanje procesa izrade Strategije socijalne za?tite u Republici Srbiji (20. april 2018);Unapre?enje socijalne za?tite u Republici Srbiji kroz izmene i dopune Zakona o socijalnoj za?titi i Strategiju socijalne za?tite 2019-2025. (18. maj 2018); Izrada metodologije za izra?unavanje cene usluga socijalne za?tite u Republici Srbiji (19. juni 2018).Osim toga, nacrt uzima u obzir i rezultate konsultativne radionice Usluge socijalne za?tite za osetljive grupe, koju je organizovao GIZ, u saradnji sa Ministarstvom rada, zapo?ljavanja, bora?kih i socijalnih pitanja (12. jul 2018).Uzimaju?i u obzir zakonski definisane okvire u okviru Zakonom o planskom sistemu (?lan 13), Strategija socijalne za?tite ?e sadr?ati slede?e klju?ne elemente: Vizija, odnosno ?eljeno stanje ?ijem dostizanju doprinosi postizanje op?tih i posebnih ciljeva; Pregled i analiza postoje?eg stanja, uklju?uju?i i ocenu nivoa ostvarenosti ciljeva sprovo?enja javnih politika u oblasti socijalne za?tite na osnovu relevantnih pokazatelja; Op?ti i posebni ciljevi socijalne za?tite u narednom periodu; Mere za postizanje op?tih i posebnih ciljeva, uzro?no-posledi?ne veze izme?u op?tih i posebnih ciljeva i mera koje doprinose ostvarenju tih ciljeva i analizu efekata tih mera na fizi?ka i pravna lica i bud?et;Klju?ni pokazatelji u?inaka na nivou op?tih i posebnih ciljeva i mera, kojima se meri efikasnost i efektivnost sprovo?enja javnih politika koje su utvr?ene Strategijom; Institucionalni okvir i plan za pra?enje sprovo?enja, vrednovanje u?inaka i izve?tavanje o sprovedenim merama, postignutim ciljevima i u?incima politika socijalne za?tite koje se utvr?uju strategijom, uz navo?enje institucije odgovorne za pra?enje sprovo?enja strategije. VizijaVizija socijalne za?tite u Republici Srbiji: Integrativna, delotvorna i efikasna socijalna za?tita koja osigurava blagostanje i dobrobit gra?ana i gra?anki i predstavlja va?nu politiku u odr?ivom ekonomskom razvoju Republike Srbije. Da bi se vizija ostvarila, neophodno je da socijalna za?tita bude sastavni deo funkcionalne, inkluzivne privrede koju karakteri?u stabilan rast i visoka zaposlenost. Socijalna i ekonomska politika su me?usobno komplementarne, budu?i da investicije u ljudski kapital i usluge omogu?avaju gra?anima i gra?ankama da u?estvuju u privrednom i dru?tvenom ?ivotu i tako u potpunosti ostvare svoje potencijale. Socijalna politika treba da podsti?e razvoj ve?tina i kompetencija koje omogu?avaju da se ?to vi?e ljudi uklju?i u privredu i dru?tvo, uz za?titu egzistencije za one kojima je to potrebno. Sistemi socijalne za?tite se suo?avaju sa brojnim izazovima, kako u Srbiji tako i u dr?avama ?lanicama Evropske unije. S obzirom na aktuelni kontekst – nedovoljne javne resurse, pad broja stanovnika radnog uzrasta i umanjenu socijalnu koheziju – delotvornija i efikasnija socijalna za?tita ima posebni zna?aj za o?uvanje odr?ivog privrednog rasta i ostvarivanje visoke zaposlenosti. Jedan od najve?ih izazova za pru?anje adekvatne i odr?ive socijalne za?tite le?i u demografskim promenama, s obzirom na opadanje broja stanovnika radnog uzrasta, uz istovremenu potrebu da se vi?e izdvaja za penzije, zdravstvo i dugoro?no zbrinjavanje sve starijeg stanovni?tva.U tom kontekstu neophodno je da se osmi?ljavaju i sprovode reforme koje treba da doprinesu kako adekvatnosti tako i odr?ivosti sistema socijalne za?tite u budu?nosti. To zna?i da reforme u oblasti socijalne za?tite treba da budu osmi?ljene tako da u potpunosti ostvare svoje socijalne ciljeve, uz najni?e mogu?e tro?kove za bud?et, ali i da podr?e ostvarivanje ekonomskih rezultata tako ?to ?e va?no mesto dati investicijama u ljudski kapital, pove?anju u?e??a na tr?i?tu rada i na?inima finansiranja koji podrazumevaju najmanje mogu?e poreme?aje i negativne podsticaje koji bi oslabili privredu. Izdaci za socijalnu za?titu predstavljaju veliki deo javnih bud?eta, zbog ?ega je neophodno da se razvija integrativna politika socijalne za?tite. ?injenica da socijalna za?tita (u ?irem smislu) u Evropskoj uniji, kao i u Srbiji, zauzima visoko mesto me?u prioritetima odra?ava se u velikim izdacima za socijalnu za?titu u ve?ini dr?ava ?lanica – u tu svrhu se, u proseku, izdvaja skoro 30% BDP-a, odnosno najmanje polovina javnog bud?eta. Sistemi socijalne za?tite moraju da zadovolje potrebe svih uzrasnih grupa, uz uva?avanje promena koje nosi budu?nost. Na?in na koji se raspola?e bud?etom za socijalnu za?titu treba da uva?ava ?injenicu da adekvatna socijalna za?tita u starosti dobrim delom zavisi od investicija u obrazovanu, zdravu i produktivnu radnu snagu.Sistemi socijalne za?tite funkcioni?u kao automatski stabilizator, posebno u periodima ekonomskih te?ko?a. Dobro ustrojeni sistemi socijalne za?tite treba da objedine i usklade me?usobno povezane ciljeve: za?titu, stabilizaciju i socijalne investicije. Socijalna za?tita treba da slu?i kao podr?ka zdravom oporavku od krize uz o?uvanje socijalne kohezije, ali i da istovremeno stvara osnovu za dalji rast u dru?tvu koje sve vi?e prerasta u dru?tvo znanja.U sagledavanju socijalne za?tite treba uzeti u obzir vi?edimenzionalne procese koji dovode do dru?tvenih ishoda. Veoma slo?eni po svojoj prirodi, sistemi socijalne za?tite se sastoje od ?irokog spektra programa i instrumenata usmerenih ka razli?itim ciljevima, koji su nekad i me?usobno suprotstavljeni. Zato je neophodan ?irok pristup koji prevazilazi okvire pojedina?nih indikatora i nedvosmisleno uva?ava brojne ciljeve socijalne za?tite i odgovaraju?e ishode u pogledu socijalnog polo?aja i zapo?ljavanja. Adekvatan pristup davanjima i uslugama socijalne za?tite i izra?enija uloga mer? prevencije i aktivacije ?e doprineti unapre?enju, stavljanju u funkciju i odr?avanju potencijala radne snage, zahvaljuju?i ?emu ?e ve?i broj ljudi mo?i aktivno da se uklju?i u dru?tvo i privredu i stekne sredstva za pristojan ?ivot. Savremene politike socijalne za?tite treba da podr?e razvoj i primenu ve?tina i kompetencija koje su su?tinski va?ne za dalji privredni rast i konkurentnost u dru?tvu znanja. Za funkcionalan sistem socijalne za?tite, neophodni su kvalitetni podaci i sveobuhvatna analiza brojnih pojava i faktora. Na osnovu raspolo?ive baze evropskih i nacionalno specifi?nih socijalnih indikatora, u pra?enju se treba preorijentisati sa izolovane analize konkretnih ishoda socijalne za?tite ka analizi potencijalnih kompromisa izme?u razli?itih oblasti i ciljeva socijalne politike. Osim toga, potrebno je celovitije sagledati me?usobne uticaje fiskalne, ekonomske, socijalne politike i politike zapo?ljavanja. Pristup definisanja politika zasnovanih na podacima i ?injenicama treba da osigura stvaranje integrativne, delotvorne i efikasne socijalne za?tite. Evropske integracije u Republici Srbiji predstavljaju va?an okvir za sprovo?enje reformi i u oblasti socijalne za?tite. Osnova za vo?enje pregovora i zaklju?ivanje Ugovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji je pripremljena na pretpostavci da bi ?lanstvo u Evropskoj uniji stvorilo okru?enje za br?i i stabilniji razvoj, doprinelo makroekonomskoj stabilnosti i pove?anju priliva investicija, omogu?ilo pove?anje ?ivotnog standarda i socijalne sigurnosti gra?ana i dalo podstrek razvoju konkurentne privrede utemeljene na znanju. Istovremeno, u skladu sa aktima koje Vlada donela uo?i zvani?nog otvaranja pregovora, Republika Srbija u potpunosti uva?ava ?injenicu da va?e?e pravne tekovine EU predstavljaju osnov za pregovore o pristupanju i prihvata prava i obaveze koje proisti?u iz pravnih tekovina EU. Za reforme u oblasti socijalne za?tite posebni zna?aj imaju poglavlja 2, 19 i 23. Pored toga, do ?lanstva u EU Republika Srbija bi trebalo da bude spremna da osigura sprovo?enje i izve?tavanje u vezi sa principima i ciljevima razvijenim u okviru Evropskog stuba socijalnih prava.Kretanje radnika (pregovara?ko poglavlje 2). U okviru ovog pregovara?kog poglavlja pa?nja je posve?ena pitanjima ispunjavanja zahteva iz ?lanstva u EU u pogledu prava radnika. Pravnim tekovinama EU u delu kretanja radnika predvi?eno je da gra?ani jedne dr?ave ?lanice EU imaju pravo da rade u drugoj dr?avi ?lanici EU, da u njoj borave u tu svrhu sa ?lanovima svoje porodice i isti tretman kao ?to ga imaju radnici dr?avljani u vezi sa radnim uslovima i socijalnim i poreskim tretmanom. Op?ta na?ela slobode kretanja radnika, istovremeno, uklju?uju pitanja u vezi sa dopunskim pravom na penziju zaposlenih i samozaposlenih lica koja se kre?u unutar Evropske unije. Uzimaju?i u obzir ocene sadr?ane u Izve?taju o skriningu za ovo poglavlje, Republika Srbija je dostigla zadovoljavaju?i nivo uskla?enosti u oblasti slobode kretanja radnika. Polaze?i od ove ocene, Evropska komisija je preporu?ila otvaranje pristupnih pregovora sa Srbijom, u skladu sa ?im je Republici Srbiji upu?en poziv za podno?enje pregovara?ke pozicije. Zapo?ljavanje i socijalna politika (pregovara?ko poglavlje 19). Zajedni?ki ciljevi EU i dr?ava ?lanica u oblasti socijalne politike i zapo?ljavanja, u skladu sa ?lanom 151. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, podrazumevaju podsticanje zapo?ljavanja, unapre?enje ?ivotnih i radnih uslova, odgovaraju?u socijalnu za?titu, socijalni dijalog, razvoj ljudskih resursa u cilju postizanja odr?ivog visokog nivoa zaposlenosti i borbu protiv socijalne isklju?enosti. Uskla?ivanje sa pravnim tekovinama EU u oblasti socijalne politike obuhvata minimalne standarde u oblastima kao ?to su radno pravo, jednak tretman ?ena i mu?karaca pri zapo?ljavanju i u pogledu socijalne sigurnosti, kao i bezbednosti i zdravlja na radu. Istovremeno, postoje i odre?ena obavezuju?a pravila u pogledu zabrane diskriminacije na osnovu pola, rasnog ili etni?kog porekla, veroispovesti ili uverenja, invalidnosti, starosti ili seksualne orijentacije. Jedno od pitanja u ovom poglavlju pregovora je i Evropski socijalni fond (ESF) koji predstavlja najzna?ajniji finansijski instrument preko kojeg EU podr?ava sprovo?enje svoje Strategije za zapo?ljavanje i doprinosi unapre?ivanju socijalnog uklju?ivanja. S obzirom da je EU potpisnica me?unarodnih sporazuma sa Ujedinjenim nacijama, prilikom ostvarivanja uslova za ispunjavanje obaveza iz ?lanstva, potrebno je dokazati da se me?unarodni sporazumi u Srbiji sprovode (npr. Konvencija UN o pravima lica sa invaliditetom ili me?unarodni sporazumi koji se odnose na zapo?ljavanje, pitanja rada i socijalna pitanja Me?unarodne organizacije rada). Evropska komisija je izradila Izve?taj o skriningu za Poglavlje 19. U ovom Izve?taju Evropska komisija je preporu?ila da pregovori u ovom poglavlju budu otvoreni kada se ispuni utvr?eno merilo – izrada Akcionog plana za postepeno preno?enje pravnih tekovina EU i izgradnju neophodnih kapaciteta za sprovo?enje i primenu pravnih tekovina EU u svim oblastima u okviru Poglavlja. Priprema i usagla?avanje ovog Akcionog plana je u toku.Pravosu?e i osnovna prava (pregovara?ko poglavlje 23) je relativno novo poglavlje u pregovorima o pridru?ivanju koje je uvedeno nakon petog (2004.g.) i ?estog talasa (2007.g.) pro?irenja Evropske unije. Politike pravosu?a i osnovnih prava imaju za cilj o?uvanje i unapre?enje Evropske unije kao prostora slobode, bezbednosti i pravde. Sadr?ajno, Poglavlje 23 je podeljeno na ?etiri tematske celine, koje ?ine: 1) reforma pravosu?a, 2) antikorupcijska politika, 3) osnovna prava i 4) prava dr?avljana EU. Materija o kojoj se razgovora u ovom poglavlju se odnosi na ispunjavanje politi?kih kriterijuma koji su osnovni preduslov daljih integracija. Da bi ispunila uslove iz ovog poglavlja, Srbija treba da sprovede brojne reforme i aktivnosti koje imaju direktan uticaj na svakodnevni ?ivot gra?ana. Pravne tekovine Evropske unije obuhvataju i sve me?unarodne instrumente u ovoj oblasti, a pre svega me?unarodne instrumente usvojene u okviru Saveta Evrope i Ujedinjenih nacija. Svakako najzna?ajniju ulogu ima Konvencija Saveta Evrope o za?titi ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, ali i niz drugih konvencija koje je Savet Evrope usvojio na temu za?tite manjina, kulturnih prava, za?tite dece, za?tite podataka i dr. Evropska unija usmerava pa?nju i o?ekuje zna?ajan napredak u oblastima: spre?avanja svih oblika diskriminacije, za?tite prava nacionalnih manjina, pobolj?anja polo?aja Roma, prava LGBTI populacije, ostvarivanja slobode medija, za?tite prava dece, za?tite prava ?ena, za?tite osoba sa invaliditetom, pristupa pravdi, reforme? zatvorskog? sistema, spre?avanja? torture, za?tite izbeglica i interno raseljenih lica, re?avanja pitanja nestalih lica, za?tite podataka o li?nosti. Pregovori za poglavlje 23 su u toku. Poglavlje 23 otvoreno je na tre?oj Me?uvladinoj konferenciji izme?u Srbije i EU koja je odr?ana u Briselu 18. jula 2016. godine.Evropski stub socijalnih prava je novi instrument EU koji osigurava standarde i koordinaciju u oblasti socijalnih prava. Savet EU, Evropski parlament i Evropska komisija su 17. novembra 2017. godine objavili i potpisali Evropski stub socijalnih prava. ?lanstvom u EU Srbija ?e biti u obavezi da razvije sistem koji ?e biti u stanju da sprovede ciljeve i politike definisane u Evropskom stubu socijalnih prava. Cilj ovog instrumenta je ja?anje pravnih tekovina Evropske unije u oblasti socijalne za?tite i obezbe?ivanje delotvornijih gra?anskih prava. Usmeren je na zapo?ljavanje i socijalne aspekte, kao i na usagla?avanje evropskog socijalnog modela sa izazovima 21. veka. Evropskim stubom socijalnih prava utvr?eno je 20 na?ela i prava za podr?ku tr?i?tima rada i sistemima socijalne za?tite koji su pravedni i dobro funkcioni?u, podeljenih u tri kategorije: 1) jednake mogu?nosti i pristup tr?i?tu rada, 2) dinami?na tr?i?ta rada i pravedni uslovi rada i 3) socijalna za?tita i uklju?ivanje. Pored definisanja Evropskog stuba socijalnih prava, Evropska komisija je dala i ?pregled socijalnih pokazatelja” kojim se prati ostvareni napredak. Svrha ovih pokazatelja je pra?enje kretanja i uspeha u svim dr?avama, kao i uspostavljanje osnova za politi?ke smernice u okviru evropskog semestra za koordinaciju ekonomskih politika. Evropski stub socijalnih prava u?vr??uje postoje?a prava u me?unarodnoj i pravnoj tekovini EU i istovremeno ih dopunjuje kako bi se u obzir uzele aktuelne okolnosti.U sklopu procesa evropskih integracija, Srbija treba da iskoristi priliku da uspostavi delotvorne instrumente za pra?enje koji bi doprineli stalnom unapre?ivanju politike socijalne za?tite. Pripremaju?i se za ?lanstvo u EU, Srbija je u obavezi da razvije instrumente za pra?enje koji postoje na nivou EU. U Evropskoj uniji, uporedivi podaci o na?inima finansiranja socijalne za?tite su uglavnom dostupni u dve grupe podataka – MISSOC i ESSPROS. Zajedni?ki informacioni sistem o socijalnoj za?titi (Mutual Information System on Social Protection – MISSOC) sadr?i informacije o stanju i izmenama propisa o socijalnoj za?titi u dr?avama ?lanicama, koje se a?uriraju dva puta godi?nje. ESSPROS (European System of integrated Social PROtection Statistics) je zajedni?ki okvir koji su krajem sedamdesetih godina pro?log veka razvili Evrostat i dr?ave ?lanice EU za potrebe prikupljanja uporedivih finansijskih podataka o socijalnim davanjima i njihovom finansiranju. U osnovnom sistemu ESSPROS, primanja u okviru programa socijalne za?tite su klasifikovana po tipu i poreklu, gde se tip odnosi na prirodu ili razlog davanja, a poreklo na resor iz kog se davanje ispla?uje. Osim toga, na nivou EU postoji i Zajedni?ki okvir za procenu (Joint Assessment Framework – JAF), koji predstavlja analiti?ki instrument za pra?enje napretka u ostvarivanju ciljeva strategije Evropa 2020, ali ga koristi i Komitet za socijalnu za?titu u kontekstu socijalnog uklju?ivanja i smanjenja siroma?tva. Srbija je za sada napravila prve korake u tom pravcu, koje treba dalje razra?ivati u sklopu sprovo?enja ove Strategije.Ciljevi odr?ivog razvoja predstavljaju cilj, ali i va?nu osnovu kada govorimo o politikama socijalne za?tite u Republici Srbiji. Svetski lideri su usvojili Ciljeve odr?ivog razvoja (COR) u septembru 2015. godine u okviru Agende za odr?ivi razvoj do 2030 – plana akcije za ljude, planetu, mir, partnerstvo i prosperitet. Srbija je potpisnik Agende za odr?ivi razvoj do 2030. godine koja sadr?i 17 ciljeva i 169 potciljeva i 228 globalnih indikatora odr?ivog razvoja. COR predstavljaju nadgradnju razvojnog puta koji je bio definisan u Milenijumskim ciljevima razvoja i predstavljaju ?iroku, dinami?nu i univerzalno primenjivu globalnu agendu u specifi?nim kontekstima pojedina?nih zemalja. Globalni karakter Ciljeva odr?ivog razvoja donosi razli?ite mogu?nosti, ali i ograni?enja svim zemljama, te je u njihovoj primeni va?no imati u vidu da ?ne postoji jedinstveno re?enje za sve“. Prilikom prilago?avanja i nacionalizacije univerzalne agende i Ciljeva odr?ivog razvoja va?no je voditi ra?una o principima koji su utkani u ovu agendu: Ciljevi odr?ivog razvoja treba da se razvijaju i sprovode uravnote?eno u svim dimenzijama odr?ivog razvoja – ekonomskoj, dru?tvenoj i ekolo?koj; Voditi ra?una o principu da ?niko ne bude izostavljen“. Ovaj princip predstavlja temelj Agende 2030 i zna?i da nijedan cilj ne treba da se ostvaruje ukoliko se ne ostvaruje za sve gra?ane i gra?anke.Pregled i analiza postoje?eg stanjaOvaj deo Strategije, u skladu sa Zakonom o planskom sistemu, obuhvata pregled i analizu postoje?eg stanja u oblasti socijalne za?tite.Spolja?nji faktori koji uti?u na razvoj politika socijalne za?titeDemografijaDemografska situacija u Srbiji je nepovoljna i generi?e dugoro?ni pritisak na rashode u oblasti socijalne za?tite. U Republici Srbiji je, prema procenama Republi?kog zavoda za statistiku, 1. januara 2017. ?ivelo 7.040.272 stanovnika. Srbija je suo?ena sa izra?enim depopulacionim trendom, a smanjenje stanovni?tva rezultat je negativnog prirodnog prira?taja i negativnog migracionog salda. Negativni prirodni prira?taj se bele?i ve? preko 25 godina, a prisutan je u ?ak 164 od ukupno 169 gradova i op?tina. Relativno posmatrano na hiljadu stanovnika, stopa prirodnog prira?taja je veoma niska i iznosila je -5,1‰, dok je na nivou EU zabele?ena nulta stopa prirodnog prira?taja. Stopa nataliteta u Srbiji je iznosila 9,2‰, dok je prosek EU 10‰. Prose?an broj dece po ?eni je 1,46 i daleko je ispod potreba proste reprodukcije stanovni?tva, koja se obezbe?uje sa 2,1 deteta po ?eni, dok je prosek za EU 1,6 u 2016. godini. Op?ta stopa mortaliteta je visoka za evropske prilike i iznosi 14,3 na 1.000 stanovnika. Stopa mortaliteta odoj?adi je 5,4‰ i ne?to je vi?a od proseka zemalja EU (4‰). U Srbiji se nastavlja trend porasta o?ekivanog trajanja ?ivota pri ro?enju – 78 godina za ?ene i 73 godine za mu?karce. Me?utim, i pored dostignutog istorijskog maksimuma, ?ivotni vek u Republici Srbiji je za pet godina kra?i u odnosu na prosek EU.Visok stepen emigracije pove?ava starenje stanovni?tva. Grube procene bazirane na podacima iz razli?itih izvora upu?uju na prose?ni godi?nji negativni bilans spoljnih migracija od najmanje 15.000 lica. Negativan migracioni saldo i emigracija doprinose demografskom starenju i intenziviraju uticaj na dr?avu blagostanja, s ozbirom na selektivnost migracija i ?injenicu da se mahom iseljava mla?e i radno sposobno stanovni?tvo. Iseljavanje doprinosi i br?em razbijanju tradicionalnih vi?egeneracijskih porodi?nih modela, uti?e na pove?anje udela stara?kih doma?instava i stvara sve ve?u tra?nju za uslugama nege, koje se ina?e uobi?ajeno pru?aju u pro?irenoj porodici. Udeo starijih u ukupnoj populaciji je u porastu (19,2%) i na nivou je proseka EU. Prose?na starost u Republici Srbiji iznosila je ?ak 42,9 godine u 2016.Smanjenje broja stanovnika i starenje populacije uti?e na smanjenje radno sposobnih stanovnika. Demografski procesi uti?u na smanjenje radne snage i pove?anje stope zavisnosti starih, ?to se ne odra?ava samo na ekonomske performanse dru?tva, ve? smanjuje i potencijale za finansiranje socijalne sigurnosti koja se velikim delom oslanja na oporezivanje rada. Usled niskih stopa fertiliteta i negativnog prirodnog prira?taja dolazi do smanjenja mla?e populacije, ?to dovodi do toga da ?e se, trenutno visok udeo radno sposobne populacije u bliskoj budu?nosti, smanjivati i prelaziti u kategoriju starijeg stanovni?tva kojem ?e biti potrebna pomo? dr?ave. Na du?i rok posmatrano, starenje radne snage, kao deo fenomena populacionog starenja, ali i nastojanja da se re?e njegove posledice, zahteva ve?a izdvajanja za preobuku i dodatnu edukaciju, a potencijalno i za naknade u slu?aju nezaposlenosti i invalidnosti, usled sve du?eg prisustva starijih na tr?i?tu rada. Promene u strukturi porodice zna?ajno doprinose definisanju novih prioriteta. U uslovima tranzicije savremenih porodi?nih modela, izrazitog starenja stanovni?tva i depopulacije postoje i brojne druge potrebe koje nisu nu?no ili nisu primarno obele?ene samo siroma?tvom, a koje zahtevaju odre?eni odgovor zajednice. Me?u njima su potrebe u vezi sa uskla?ivanjem rada i roditeljstva, dugotrajnom negom, ali i neophodno??u za?tite posebno osetljivih grupa. Sve ve?i broj i udeo stara?kih doma?instava, pogotovo jedno?lanih, usled raspada tradicionalnih porodica, starenja stanovni?tva i emigracije predstavlja izazov u Srbiji. Ovaj izazov je posebno izra?en na nivou malih i nedovoljno razvijenih emigracionih op?tina, pogotovo ?to se usluge socijalne za?tite i finansiraju iz bud?eta lokalnih samouprava. Primeri ekstremnog demografskog uru?avanja su op?tine Svrljig, Rekovac, Gad?in Han i Crna Trava, sve ?etiri sa prose?nom staro??u koja je vi?a od 50 godina. Prema podacima SILC za 2015. godinu u Srbiji 24,5% starih ?ivi u sama?kim stara?kim doma?instvima. U budu?nosti se mo?e o?ekivati ubrzanje procesa udela stara?kih doma?instva u dru?tvu, pove?anje ugro?enosti starijih i tra?nje za uslugama socijalne za?tite. Ekonomski rastBDP Srbije po stanovniku je nizak u odnosu na standarde EU. BDP per capita iskazan u standardima kupovne snage iznosi 9.500 EUR 2014. godine. U odnosu na prosek EU28 indeks BDP po stanovniku u Republici Srbiji je 37. U svetskim razmerama, prema metodologiji Svetske banke Republika Srbija spada u grupu srednje razvijenih zemalja sa vi?im srednjim nivoom dohotka.Rast bruto dru?tvenog proizvoda i privredne aktivnosti. Program ekonomskih reformi (engl. Economic Reform Program, skra?eno ERP) za period od 2018. do 2020. godine isti?e da nakon rasta BDP Srbije u 2016. i privremenog usporavanja u prvoj polovini 2017. godine, privredna aktivnost ubrzano raste. Za 2018. godinu projektovan je realni rast privredne aktivnosti od 3,5%, dok je srednjoro?nom makroekonomskom projekcijom predvi?en prose?an realni rast BDP od 3,7%. Fiskalna konsolidacija je zaustavila rast javnog duga i uravnote?ila teku?i deficit platnog bilansa, koji je u potpunosti pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija. Doma?a potra?nja raste, uz oporavak privatne potro?nje usled rasta zaposlenosti i zarada u privatnom sektoru. Rastu?e strane direktne investicije u izvozno orijentisane sektore, kao i oporavak i rast u evrozoni ubrzale su izvoznu aktivnost. Program ekonomskih reformi projektuje kumulativnu stopu rasta BDP od 11,4% za period od 2018. do 2020. godine, ?to se obja?njava rastom doma?e tra?nje kroz oporavak privatne potro?nje i intenziviranje investicione aktivnosti. Poslednjih godina dolazi do pobolj?anja poslovnog i makroekonomskog ambijenta. ERP (2018-2020) bele?i da je zabele?en veliki napredak u pobolj?anju poslovnog i makroekonomskog ambijenta. Srbija je popravila kreditni rejting i zna?ajno pobolj?ala svoj rang prema najpriznatijim me?unarodnim indeksima konkurentnosti sprovo?enjem regulatornih reformi koje smanjuju slo?enost i tro?kove poslovanja a pove?avaju predvidljivost poslovanja. Prema poslednjem izve?taju Svetskog ekonomskog foruma za 2017. godinu konkurentska pozicija Republike Srbije je pobolj?ana. Od 137 zemalja, Republika Srbija je zabele?ila vrednost indeksa globalne konkurentnosti od 4,1 (od maksimalnih 7) i zauzela 78. mesto na ovoj listi.Tr?i?te radaPozitivni trendovi na tr?i?tu rada u Srbiji se nastavljaju, iako su klju?ni pokazatelji zapo?ljavanja ispod nivoa EU28. Pobolj?anje stanja na tr?i?tu rada pre svega rezultat rasta privredne aktivnosti i s tim u vezi pove?ane tra?nje za radnom snagom, zaklju?uje se u ERP 2018. Stopa zaposlenosti stanovni?tva starosti 15 i vi?e godina raste i u tre?em kvartalu 2017. godine je iznosila 48,2% (EU28: 53,6%, Q2 2017, Eurostat). Broj zaposlenih je porastao na 2,9 miliona. ERP najavljuje da se u narednom srednjoro?nom periodu o?ekuje nastavak rasta zaposlenosti zasnovanog pre svega na projektovanom rastu BDP i investicijama. Istovremeno, nezaposlenost u Srbiji se nalazi na najni?em nivou u poslednjih par godina. Stopa nezaposlenosti stanovni?tva starosti 15 i vi?e godina od 12,9% u tre?em kvartalu 2017. (EU28: 7,6%, Q2 2017, Eurostat) predstavlja pad za 0,9 procentnih poena me?ugodi?nje. Mladi uzrasta 15-24 godine starosti u Srbiji, sa stopom nezaposlenosti od 28,8% (Q3 2017) i dalje su u znatno nepovoljnijem polo?aju u odnosu na njihove vr?njake u EU (EU28: 16,9%, Q2 2017, Eurostat).Prisutni su izazovi strukturalne nezaposlenosti. Veliki broj nezaposlenih lica tra?e posao du?e od godinu dana. Stopa dugoro?ne nezaposlenosti opala je za 2,9 procentnih poena, sa 13,3% u 2014. na 10,4% u 2016. godini. Pore?enje sa zemljama EU pokazuje da po ovom obele?ju Srbija ima dva i po puta vi?u stopu dugoro?ne nezaposlenosti u odnosu na prosek EU28 (4%). Dugoro?na nezaposlenost uobi?ajeno dovodi do zastarevanja znanja, a kako se verovatno?a nala?enja posla smanjuje proporcionalno du?ini perioda nezaposlenosti, to mo?e dovesti i do trajnog isklju?enja sa tr?i?ta rada.Raste visina prose?ne zarade uz izrazito nisku minimalnu zaradu, koja predstavlja ograni?enje za zna?ajnije pove?anje materijalne socijalne pomo?i. Minimalna zarada iznosi oko 24.000 dinara neto za 168 sati rada. ERP 2018-2020 konstatuje da su rast zarada u privatnom sektoru i njihovo blago opadanje u javnom sektoru uticali na nastavak smanjivanja njihovog jaza i tokom 2017. godine. Tako je u periodu januar-septembar 2017. godine prose?na neto zarada u privatnom sektoru bila za 3,6% ni?a od zarade u javnom sektoru, ?to je u pore?enju sa 2016. godinom smanjenje razlike za 1,7 procentnih poena. Ipak, niska minimalna zarada predstavlja ograni?enje sa stanovi?ta unapre?enja adekvatnosti socijalne za?tite, jer bi zna?ajno pove?anje nivoa materijalnih davanja uticalo na motivaciju za rad. Neformalna zaposlenost i siva ekonomija su relativno visoke. Oko 517.000 lica, od ukupnog broja zaposlenih (15-64), je bilo neformalno zaposleno u 2016. godini, ?to drugim re?ima zna?i da je pribli?no svaka peta zaposlena osoba neformalno zaposlena (stopa neformalne zaposlenosti je 20%). Neformalna zaposlenost je posebno izra?ena u poljoprivredi, gde neformalno zaposleni ?ine vi?e od polovine (57,5%) ukupnog broja zaposlenih, a visoko u?e??e postoji i u gra?evinarstvu (38%). Siva ekonomija ostaje veliki izazov Republike Srbije. Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije usvojen 2015. godine predvi?a smanjenje obima sive ekonomije sa 30,1% na 26,7% u?e??a BDP i pobolj?anje poslovnog ambijenta.Siroma?tvo i socijalna isklju?enost u Republici SrbijiSiroma?tvo u Srbiji je rasprostranjeno. Stopa apsolutnog siroma?tva prema potro?nji pokazuje da poslednjih godina izme?u 6% i 7,6% ukupne populacije ne mo?e da zadovolji ni osnovne potrebe (7,3% u 2016. godini). Ukoliko se meri nemogu?nost da se ostvari ?ivotni standard koji je odgovaraju?i u odnosu na ostatak dru?tva u kome pojedinac ?ivi, onda mo?emo re?i da je u Srbiji 25,5% stanovni?tva (2016) u riziku od siroma?tva odnosno siroma?no u relativnom smislu. Kada se osnovni elementi profila apsolutnog i relativnog siroma?tva posmatraju zajedno uo?ljivo je da su u Republici Srbiji izrazito ugro?eni nezaposleni, lica bez obrazovanja, vi?e?lana doma?instva i oni koji ?ive van gradskih naselja.Pola miliona stanovnika te?ko zadovoljava osnovne potrebe. Gledano po indikatoru apsolutnog siroma?tva, osnovne potrebe u Republici Srbiji ne mo?e da zadovolji pribli?no 500.000 stanovnika, odnosno 7,3% ukupnog broja stanovnika (2016). Ispod linije siroma?tva se nalazi jedno?lano doma?instvo ?ija je potro?nja manja od pribli?no 11.700 dinara. U slu?aju ?etvoro?lane porodice sa dvoje dece mla?e od 14 godina linija iznosi 31.574 dinara. Karakteristike apsolutnog siroma?tva. Posmatrano po starosti, razlike nisu izra?ene i bile su izra?enije prethodnih godina. Razlike prema polu nisu prisutne. Podaci o siroma?tvu za 2016. godinu pokazuju da su iznad proseka su ugro?eni deca, mladi do 24 godina starosti (oko 8,5%), kao i stariji od 75 godina (9,3%). Najugro?eniji su pojedinci koji ?ive u doma?instvima u kojima je nosilac manje obrazovan, sa nezavr?enom osnovnom ?kolom (19,0%) ili samo sa osnovnim obrazovanjem (12,2%), nezaposlen (22,5%) i neaktivan bez penzije (20,4%). Podaci pokazuju da je izrazitije ugro?eno stanovni?tvo izvan urbanih podru?ja (10,5%), posebno u Isto?noj i Ju?noj Srbiji (13%). U posmatranom periodu siroma?tvo se smanjilo u manjoj ili ve?oj meri u svim delovima Srbije, osim u Beogradu gde se uz varijacije zadr?ava na nivou od pribli?no 4% jo? od 2006. godine. Me?u ugro?enijima su i pojedinci koji ?ive u doma?instvima sa 6 i vi?e od 6 ?lanova (12,1%). Ipak, od 2006. godine siroma?tvo se najvi?e smanjilo upravo u najbrojnijim doma?instvima, a razlike po osnovu veli?ine doma?instva se smanjuju.Visok udeo stanovni?tva ?ivi u riziku od siroma?tva. Ukupno 25,5% stanovni?tva Republike Srbije (1,79 miliona gra?ana) je u riziku od siroma?tva (tzv. relativno siroma?tvo). Prag rizika siroma?tva ili linija relativnog siroma?tva 2015. godine je iznosila 15.416 dinara prose?no mese?no za jedno?lano doma?instvo, odnosno 32.374 dinara za ?etvoro?lano doma?instvo sa dvoje odraslih i dvoje dece do 14 godina. Prag rizika siroma?tva u Republici Srbije je ni?i nego u bilo kojoj od 28 zemalja EU (izuzev Rumunije). Pribli?no 4,9% stanovni?tva (348.000) je u riziku od siroma?tva i izrazito je materijalno depriviran (konzistentno siroma?tvo). Gotovo jednak procenat (5,1% ili 360.000) je izlo?en riziku od siroma?tva i ?ivi u doma?instvima sa niskim radnim intenzitetom, a pribli?an je udeo koji je izlo?en svim trima faktorima rizika istovremeno (5,3% odnosno 373.000). Prema drugom pokazatelju, riziku od siroma?tva ili socijalne isklju?enosti bilo je izlo?eno 38,7% stanovni?tva (2,7 miliona stanovnika) u 2016. godini, ?to ukazuje na to da je ugro?enost u Srbiji ve?a nego u zemljama Evropske unije (EU28: 23,8%, SILC, 2015).U Republici Srbiji 7,8% stanovnika ?ivi u trajnom riziku siroma?tva. Ovo zna?i da je oko 550.000 lica u riziku siroma?tva u teku?oj godini i tokom najmanje dve od prethodne tri godine, ?to je vi?e nego u bilo kojoj zemlji EU, osim u Hrvatskoj, u kojoj je na pribli?no istom nivou (stopa 7,6%). Prema pokazatelju subjektivnog siroma?tva skoro dve tre?ine (63,9%) stanovni?tva Republike Srbije je subjektivno siroma?no (te?ko “sastavlja kraj s krajem”) ?to je 2,5 puta vi?e od udela stanovni?tva u riziku siroma?tva (stopa subjektivnog siroma?tva u EU28 je 24,1%). Karakteristike relativnog siroma?tva. Rizik siroma?tva je najvi?i kod najmla?e populacije. Riziku od siroma?tva najvi?e su izlo?ena lica 18?24 godine (32,7%), kao i lica mla?a od 18 godina (30,2%). Stopa rizika siroma?tva opada sa godinama starosti i dosti?e najni?u vrednost za lica stara 65 i vi?e godina (19,1%). Me?utim, ukoliko se radi o starim licima koja ?ive u jedno?lanim doma?instvima, onda je stopa rizika siroma?tva znatno ve?a, iznad proseka ukupne populacije (27,2%), pa bi budu?e politike trebalo da budu usmerene na ovu populaciju starijih. Pojedinci koji ?ive u doma?instvima sa izdr?avanom decom, odnosno doma?instvima sa dve odrasle osobe sa troje i vi?e izdr?avane dece, kao i u jednoroditeljskim porodicama najvi?e su bili izlo?eni riziku siroma?tva prema podacima SILC (2016) (49,8% i 40,0%) i njihova itzlo?enost riziku sirima?tva raste poslednjih godina. Kako je navedeno u ERP 2018-2020, rizik od siroma?ta dece je u velikoj meri uslovljena statusom njihovih roditelja na tr?i?tu rada, posebno u kombinaciji sa ograni?enim pristupom uslugama socijalne za?tite.Rizik siroma?tva u odnosu na radni status i obrazovanje. U zavisnosti od radnog statusa, kod lica starih 18 i vi?e godina, najizlo?enija riziku su nezaposlena lica (48%). Zaposleni su vi?e nego dva i po puta manje od proseka izlo?eni riziku siroma?tva (9%), dok je stopa rizika siroma?tva samozaposlenih zna?ajno iznad proseka (32,4%). Ovako nepovoljan polo?aj samozaposlenih obja?njava se niskim zaradama u sivoj ekonomiji u kojoj su ?esto prisutni, ali i ?injenicom da ova kategorija obuhvata poljoprivrednike, kao i poma?u?e ?lanove doma?instva koji po definiciji nemaju prihode u novcu. Penzioneri su u najpovoljnijem polo?aju, posle zaposlenih kod poslodavaca. Udeo lica starijih od 18 godina u riziku od siroma?tva opada sa rastom nivoa obrazovanja. Najve?u stopu rizika siroma?tva imalo je stanovni?tvo bez obrazovanja i sa osnovnom ?kolom, koja je iznosila ?ak 39,1%, a najmanju stanovni?tvo sa zavr?enom vi?om ?kolom ili fakultetom – 10,3%. Rizik siroma?tva zna?ajno je ve?i na seoskim podru?jima. Rizik siroma?tva na seoskim podru?jima je 34,1%, ?to je je jednim delom rezultat tretmana potro?nje za sopstvene potrebe u okviru SILC ankete i niskog prihoda u novcu na ovim podru?jima. U protekle tri godine rizik siroma?tva na seoskim podru?jima se smanjuje, dok u gradovima raste (sa 15,9 na 19,1%). Ipak, razlika je i dalje veoma izra?ena.Materijalna deprivacija u Srbiji je veoma visoka. Pokazatelj materijalne deprivacije ukazuje na oskudicu u onome ?to se u jednom dru?tvu smatra neophodnim za pristojan ?ivot. Stopa materijalne deprivacije u Republici Srbiji je 2016. godine iznosila 37,4% i pokazuje udeo pojedinaca koji ne mogu da priu?te 3 i vi?e stavki sa liste. Stopa izrazite materijalne deprivacije je iznosila 19,5% i ona pokazuje udeo pojedinaca koji ne mogu da priu?te 4 i vi?e stavki. Vrlo je visoka i ekstremna deprivacija – 9,6%, tj. udeo onih koji ne mogu da priu?te vi?e od 5 stavki. U EU je stopa materijalne deprivacije znatno ni?a nego u Srbiji i iznosila je 15,7%, stopa izrazite materijalne deprivacije 7,5%, a ekstremne 3%. Nepovoljnije vrednosti bele?e jedino Bugraska, Rumunija i Gr?ka. Sude?i prema podacima najve?i je udeo pojedinaca ?ivi u doma?instvima koja ne mogu da priu?te odlazak na godi?nji odmor (62,8%), a zna?ajan udeo pojedinaca ?ivi u doma?instvima koja ne mogu da priu?te bazi?ne potrebe kao ?to su adekvatno zagrevanje stana (13,3%) i adekvatna ishrana (20,3%). Tokom poslednje tri godine ugro?enost se smanjila po svim stavkama, osim one koja se odnosi na mogu?nost doma?instva da se suo?i sa neo?ekivanim rashodom. Najugro?enije grupe po indikatoru materijalne deprivacije su stariji od 65 godina, jedno?lana doma?instva, samohrani roditelji, porodice sa dvoje odraslih i troje i vi?e izdr?avane dece, kao i nezaposleni.Dohodovna nejednakost u Srbiji je visoka i ne menja se poslednjih godina, mereno anketom o prihodima (SILC). Ovo nedvosmisleno potvr?uju obe mere dohodovne nejednakosti bazirane na SILC (2016) podacima, i Gini koeficijent (38,6) i odnos raspolo?ivog dohotka najbogatijeg i najsiroma?nijeg kvintila (9,7). Gini koeficijent i kvintilni odnos su znatno ve?i od proseka EU (30,8 i 5,2 respektivno) i vi?i su nego u bilo kojoj zemlji EU, uklju?uju?i i one u kojima su zabele?ene najvi?e vrednosti ovih pokazatelja. Nejednakost u Srbiji nije zna?ajnije promenjena od 2012. godine na koju se odnose podaci prvog SILC (2013) istra?ivanja u Srbiji.Nejednakost u Srbiji merena po potro?nji je zna?ajno manja i na nivou je zemalja sa relativno jednakom raspodelom potro?nje. Gini koeficijent izosi 30,4 mereno anketom o potro?nji i ni?i je za jednu petinu od vrednosti koja se dobija na osnovu SILC podataka (za 8 poena), a kvintilni odnos S80/S20 je upola manji (5 u odnosu na 9,7). Dodatno, prema Anketi o potro?nji doma?instva (APD) dohodovna nejednakost u Srbiji se ?ak neznatno smanjila u pore?enju sa podacima od pre nekoliko godina. Ovako velika razlika izme?u indikatora nejednakosti merenih razli?itim izvorima podataka nije uobi?ajena u zemljama EU. Istra?ivanje UNDP (2018) pokazuje da se ovako visoka nejednakost, posebno u pore?enju sa zemljama EU, delom mo?e objasniti metodolo?kim specifi?nostima SILC istra?ivanja u Srbiji i to u domenima u kojima iz razli?itih razloga ne postoji standardizovana procedura i metodolo?ka ujedna?enost me?u zemljama koje sprovode ovu anketu: 1) tretman negativnih i ekstremnih vrednosti 2) tretman vrednosti dobara koja se proizvode za sopstvenu potro?nju i 3) potcenjen broj korisnika socijalne pomo?i i de?ijeg dodatka u uzorku SILC, ?to nije slu?aj u znatnom broju EU zemalja koje ove podatke preuzimaju iz administrativnih izvora.Ekstremno je nizak nivo prihoda u prvom decilu mereno anketom o prihodima (SILC). Analiza razlika u nivou nejednakosti u Srbiji mereno podacima o potro?nji (APD) odnosno prihodima (SILC) pokazuje da se dohodak prema APD-u i SILC-u ne razlikuje za vi?e decile, ve? samo za prva dva, a "dohodak prvog decila prema APD anketi je ?ak 3,3 puta ve?i nego prema SILC istra?ivanju" pokazuje istra?ivanje UNDP (2018). Pomenuta studija UNDP pokazuje da "dezagregirani SILC podaci za Srbiju pre svega skre?u pa?nju na veoma nizak dohodak najsiroma?nijih koji je zna?ajno umanjen zbog navedenih metodolo?kih specifi?nosti". Po ovim podacima "prose?ni dohodak prvog decila, dakle 700.000 pojedinaca sa najni?im dohotkom je u 2015. godini iznosio u Srbiji svega 2.500 dinara (23$) mese?no po ekvivalentnom odraslom. Ovaj iznos je ekstremno nizak, ne omogu?ava zadovoljenje ni najosnovnijih potreba i ne mo?e da objasni zna?ajno ve?u potro?nju najsiroma?nijih u Srbiji". Studija UNDP-a ukazuje da udeo dohotka prvog decila u ukupnom raspolo?ivom dohotku daleko zaostaje u odnosu na druge zemlje EU koje sprovode SILC istra?ivanje.Pojedine grupe stanovni?tva su posebno ugro?ene. U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, izra?ena je ugro?enost pojedinih grupa kao ?to su Romi (pogotovo u podstandardnim naseljima), interno raseljena lica, osobe sa visokim stepenom invaliditeta, stara lica bez penzije, lica bez obrazovanja ili sa niskim nivoom obrazovanja, stanovni?tvo izvan gradskih sredina. Mnoga siroma?na doma?instva su izlo?ena vi?estrukim faktorima deprivacije, ?to zahteva slo?ene intervencije preventivnog tipa, ali i mere aktivne inkluzije, koje kombinuju nov?ane naknade, zapo?ljavanje/aktivaciju korisnika i kvalitetne usluge integralne socijalne za?tite. Dodatno postoji i jedan broj ugro?enih grupa koje nisu u dovoljnoj meri prepoznate ni u sistemu, niti u javnosti, kao ?to su mladi zavisnici od droge i alkohola, le?eni zavisnici, osobe koje su bile na izvr?enju krivi?nih sankcija, deca ?rtve prosja?enja, deca iz porodica sa nepriznatim o?instvom i dr. Podaci pokazuju da poslednjih godina raste broj prijavljenih slu?ajeva nasilja u porodici, pove?ava se broj dece bez roditeljskog staranja, jednoroditeljskih porodica, starih kojima je potrebna pomo? u ku?i, dece i odraslih osoba sa invaliditetom koji ne mogu da se uklju?e u dru?tvo bez servisa podr?ke. Pregled sistema socijalne za?tite u Republici SrbijiSistem socijalne za?tite je automatski stabilizator koji se aktivira kada nastupe ekonomske te?ko?e i pad zaposlenosti. Kada se uzme u obzir finansiranje socijalne za?tite u Evropskoj uniji, u poslednjih nekoliko decenija, sve vi?e se prelazi sa doprinosa za socijalno osiguranje na finansiranje iz dr?avnog bud?eta. Od 2008. godine i doprinosi i izdvajanja iz bud?eta izra?eni u odnosu na BDP su zna?ajno porasli, pri ?emu su izdvajanja iz bud?eta zabele?ila ve?i rast. U skoro svim dr?avama ?lanicama, relativno smanjenje prihoda po osnovu doprinosa za socijalno osiguranje je uglavnom kompenzovano ve?im u?e??em op?tih poreza, dok je u?e??e namenskih poreza u celoj EU ostalo skoro nepromenjeno. Mogu?e je da ovaj op?ti zaokret – od doprinosa za socijalno osiguranje ka op?tim porezima – posebno u godinama krize, od 2007. do 2011, odra?ava ulogu sistema socijalne za?tite kao automatskih stabilizatora koji se aktiviraju kada nastupe ekonomske te?ko?e i pad zaposlenosti (a samim tim i pad prihoda od doprinosa), ali je mogu?e i da su u pitanju smi?ljene strate?ke odluke.U Srbiji se socijalna za?tita i socijalna sigurnost obezbe?uju kroz socijalno osiguranje i razli?ita nov?ana davanja i usluge iz sistema socijalne i de?ije, kao i iz bora?ko-invalidske za?tite. Socijalno osiguranje obuhvata penzijsko-invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slu?aj nezaposlenosti. Prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja i zdravstvena za?tita se delimi?no finansiraju i iz bud?eta. Najve?i deo socijalnih davanja se obezbe?uje na nacionalnom nivou.Socijalni transferi se sastoje od nov?anih naknada po osnovu osiguranja i nov?anih davanja koje se zasnivaju na doprinosima. Naknada po osnovu osiguranja su penzija, naknada za nezaposlene i naknada za bolovanje, a nov?ana davanja koja se ne zasnivaju na doprinosima su socijalna pomo?, de?iji i roditeljski dodatak, naknade za porodiljska odsustva, dodatak za pomo? i negu drugog lica, te razli?ita nov?ana prava po osnovu bora?ke i invalidske za?tite. Dodatno, jedinice lokalne samouprave (JLS) dodeljuju i jednokratne nov?ane pomo?i, kao i dodatna nov?ana davanja usmerena na siroma?ne. JLS mogu da utvrde i vec?i obim prava i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje od onih koja obezbedjuje nacionalni nivo. Pojedine JLS tako dodelju pravo na dec?iji dodatak i deci vi?eg reda ro?enja i razlic?ita davanja povodom ro?enja deteta. Prema Zakonu u mandatu JLS je i regresiranje tro?kova boravka u pred?kolskoj ustanovi dece iz materijalno ugro?enih porodica. ?Pregled mandata u sistemu socijalne za?tite i socijalne sigurnosti. U mandatu centralnog nivoa su sva nov?ana prava (osim jednokratne nov?ane pomo?i) i usluge domskog i porodi?nog sme?taja. Nov?ana prava administriraju centri za socijalni rad (CSR) i odgovaraju?e slu?be lokalne samouprave. CSR istovremeno procenjuju i potrebe ugro?enih i planiraju njihovu za?titu, a po Porodi?nom zakonu (2005) vr?e i ulogu organa starateljstva. Ukupna izdvajanja za ove namene 2013. godine su iznosila pribli?no 2% BDP-a. U mandatu lokalnog nivoa su usluge u zajednici i jednokratna nov?ana pomo?, kao i davanja u naturi namenjena siroma?nim pojedincima i porodicama.Udeo rashoda za socijalnu za?titu i sigurnost u BDP-u u Srbiji ni?i je u od proseka EU28. ERP 2018-2020 navodi da su rashodi za socijalnu za?titu i sigurnost u Srbiji u 2016. godini iznosili su 23,4% BDP- a, dok se rashodi za ove namene poslednjih godina kre?u na nivou od pribli?no 29%. Me?utim, rashodi iskazani preko standarda kupovne mo?i su svega 2.397 PPS po stanovniku, ?to je tri puta manje nego u EU28 (7.905, 2014, Eurostat). Manje izdatke od Srbije, iskazane preko standarda kupovne mo?i po stanovniku, imale su Turska i Rumunija. U strukturi izdataka za socijalnu pomo? i transfere dominiraju rashodi za penzije. Udeo penzija u BDP se smanjuje, sa 12,1% u 2015. na 11,8% u 2016. godini. Rashodi za socijalnu pomo? iznose oko 3,7% BDP-a, ?to je u skladu sa trenutnim nivoom razvoja i uporedivo je sa izdvajanjima za ovu namenu u zemljama Jugoisto?ne Evrope, navodi ERP (2018).Ukupni rashodi za sva nov?ana prava koja se dodeljuju u sistemu socijalne i de?ije za?tite iznose 2016. godine pribli?no 1,7% BDP-a. Ovaj udeo je nizak imaju?i u vidu da se u zemljama EU u proseku samo za nov?ana davanja u okviru funkcije porodica/deca 2014. godine izdvajalo 1,6% BDP. U odnosu na EU, izrazito je manji udeo davanja za de?iji dodatak, a ve?i za roditeljski dodatak. Analiza efikasnosti socijalnih transfera (bez starosnih i porodi?nih penzija) pokazuje da se Srbija nalazi u grupi evropskih zemalja koje malo tro?e, sa malim efektima.Uop?teno posmatano, efektivnost socijalnih transfera je zadovoljavaju?a, iako ima prostora za njeno unapre?enje. Ova ocena je data na osnovu pore?enja stope rizika siroma?tva pre i posle dodeljivanja svih socijalnih transfera, u koje spadaju nov?ana davanja, naknade u slu?aju nezaposlenosti, naknade za bolovanje i socijalna davanja u okviru bora?ke za?tite i invalidske penzije. Prema podacima SILC (2016) svi socijalni transferi zajedno (osim porodi?nih i starosnih penzija koje se ra?unaju kao prihod), u Republici Srbiji smanjuju rizik siroma?tva za ?ak 10,4 procentnih poena, a stopa efektivnosti iznosi 29,0%, ?to je ni?e nego u zemljama EU gde je u proseku na osnovu podataka SILC (2015) iznosila 33,7%. U Republici Srbiji se efektivnost socijalnih transfera u Srbiji zna?ajno pove?ala u odnosu na prethodne godine. Efektivnost je zna?ajno ve?a kada se i penzije ra?unaju kao socijalni transferi.Neophodna je bolja preraspodela sredstava u okviru bud?eta za socijalnu pomo? i transfere. Program ekonomskih reformi (2018) navodi da izazov u oblasti socijalne za?tite predstavlja “preraspodela ovih sredstva izme?u postoje?ih programa, jer veliki broj socijalno ugro?enih ne dobija socijalnu pomo? iako bi trebalo da je dobija, dok sa druge strane prava iz socijalne za?tite ostvaruju i oni koji nisu socijalno ugro?eni (na primer, de?ije dodatke dobijaju i bolje stoje?e porodice)”. Struktura izdataka za socijalnu za?titu ?irom Evrope. U strukturi izdataka, u Ju?noj Evropi penzije obi?no zauzimaju zna?ajnije mesto, dok je u Zapadnoj Evropi ve?i naglasak na funkcijama porodice i nezaposlenosti (pri ?emu postoje velike razlike u pogledu udela izdataka za penzije). U Srednjoj Evropi, struktura izdataka je obi?no orijentisana ka porodici, zdravlju i invaliditetu, dok je u Isto?noj Evropi ?esto naklonjenija davanjima za porodice. U Severnoj i Severozapadnoj Evropi, izdaci za socijalnu za?titu su relativno vi?e usmereni na zdravlje, porodicu, nezaposlenost i socijalnu isklju?enost nego na penzije. Stoga se sti?e utisak da su u tim dr?avama izdaci za penzije relativno niski u pore?enju sa izdacima za druge funkcije. Heterogenosti postoje?ih re?enja u sistemima socijalne za?tite ?irom EU u zna?ajnoj meri doprinose i nasle?ena re?enja i kulturolo?ke specifi?nosti, razli?iti strate?ki ciljevi, kao i velike razlike u privredama zemalja ?lanica, kao i stopama zaposlenosti. Pregled zakonodavnog okvira u socijalnoj za?titi u Republici SrbijiZakonodavni okvir u oblasti socijalne i de?ije za?tite ?ine Zakon o socijalnoj za?titi, Zakon o finansijskoj podr?ci porodici sa decom i Porodi?ni zakon.Zakon o socijalnoj za?titi (2011) ure?uje prava na nov?ana davanja usmerena na siroma?ne (nov?ana socijalna pomo?, jednokratna pomo?) i davanja za osobe sa invaliditetom (dodatak i uve?ani dodatak za pomo? i negu drugog lica), usluge socijalne za?tite, ustanove i pru?aoce usluga, mehanizme za kontrolu kvaliteta, kao i nadle?nosti u osnivanju i finansiranju. Ministarstvo za rad, zapo?ljavanje, bora?ka i socijalna pitanja je polovinom 2018. godine pripremilo Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj za?titi koji predvi?a brojne izmene koje su usmerene na delotvorniju i efikasniju primenu zakonskih re?enja. U julu i avgustu 2018. godine sprovedena je javna rasprava o izmenama i dopunama o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj za?titi. Uz Zakon o socijalnoj za?titi proteklih godina usvojena su i brojna podzakonska akta. Usvojeni su pravilnici o licenciranju pru?alaca usluga, o licenciranju stru?nih radnika, minimalnim standardima za pru?anje usluga socijalne za?tite i drugi. Vlada je u martu 2016. godine usvojila Uredbu o namenskim transferima u socijalnoj za?titi kojom se utvr?uje visina transfera, kriterijumi za njegovu raspodelu, kao i kriterijumi za u?e??e JLS. Namenski transferi obezbe?uju dodatna sredstva iz nacionalnog bud?eta za finansiranje usluga socijalne za?tite u nadle?nosti JLS. Uredbom je precizirano da su sredstva namenjena za usluge socijalne za?tite u manje razvijenim JLS, u op?tinama u kojima se nalaze ustanove u procesu transformacije, kao i za finansiranje inovativnih usluga i usluga socijalne za?tite od posebnog zna?aja za Republiku Srbiju. Uredba navodi da u ovu poslednju grupu spadaju usluge kojima se obezbe?uje podr?ka o?uvanju prirodne porodice i ostanak dece u porodicama. kao i podr?ka starijim licima od 65 godina u ruralnim sredinama i slabo naseljenim mestima. Pored toga, usvojena je i Uredba o merama socijalne uklju?enosti korisnika nov?ane socijalne pomo?i koja defini?e vidove aktivacije korisnika nov?ane socijalne pomo?i, kao ?to su na primer uklju?ivanje u proces formalnog i neformalnog obrazovanja, zapo?ljavanje, le?enje i dru?tvenokoristan rad, odnosno rad u lokalnoj zajednici. Po ovoj Uredbi, centar za socijalni rad sa korisnicima zaklju?uje sporazum koji sadr?i aktivnosti i obaveze korisnika. kao i mogu?nost umanjenja i prestanka prava na nov?anu socijalnu pomo? u slu?aju neopravdanog neizvr?avanja obaveza. Jedan broj organizacija civilnog dru?tva je podneo inicijativu za ocenu ustavnosti ove uredbe. Pojedini podzakonski akti predvi?eni Zakonom jo? uvek nisu usvojeni.Zakonom o finansijskoj podr?ci porodici sa decom (donet 2002. godine i u manjoj meri dopunjen amandmanima 2005, 2009, 2017. i 2018. godine) defini?u se nov?ana davanja sa ciljem za?tite siroma?nih porodica sa decom (de?iji dodatak), kao i davanja ?iji je cilj uskla?ivanje rada i roditeljstva i podr?ka ra?anju (naknade zarade za vreme odsustva sa rada povodom ro?enja deteta i roditeljski dodatak).Porodi?ni zakon (usvojen 2005. godine, uz manje izmene i dopune 2011. godine) ure?uje brak i odnose u braku i vanbra?noj zajednici, odnose deteta i roditelja, usvojenje, hraniteljstvo, starateljstvo, izdr?avanje, imovinske odnose u porodici, za?titu od nasilja u porodici i dr. Ostali propisi od zna?aja za oblast socijalne i de?ije za?tite su i Zakon o upotrebi znakovnog jezika i Zakon o kretanju pomo?u psa vodi?a (doneti 2015. godine), kao i Zakon o spre?avanju nasilja u porodici (2016) koji iz ugla socijalne za?tite donosi dve zna?ajne promene. Zakon o spre?avanju nasilja u porodici 1) uvodi princip tzv. nulte tolerancije na nasilje i predvi?a dono?enje hitnih mera, izme?u ostalog udaljavanje od ku?e i zabranu kontakta za ?rtvom i 2) normira multiresornu saradnju i predvi?a da javna tu?ila?tva, policija i centri za socijalni rad, kao organi nadle?ni za suzbijanje nasilja, zajedni?ki razmatraju slu?ajeve i sara?uju kroz zajedni?ko telo – Grupu za koordinaciju i saradnju.Prikaz stanja u socijalnoj za?titiNov?ana davanjaRaste broj korisnika sistema socijalne za?tite uprkos smanjenju broja stanovnika. Iako se broj stanovnika u Republici Srbiji kontinuirano smanjuje, broj korisnika socijalne za?tite na evidenciji centara za socijalni rad (CSR) je u kontinuiranom porastu. U odnosu na 2012. godinu, broj korisnika CSR je porastao za 14,7%. U svim starosnim kategorijama korisnika socijalne za?tite prisutan je trend pove?anja broja korisnika. U 2016. godini udeo korisnika socijalne za?tite u stanovni?tvu Srbije iznosi 10,3%, za razliku od 2015. kada je iznosio 9,8%. Udeo pojedina?nih starosnih grupa korisnika CSR u ukupnoj populaciji tako?e je u porastu, izuzev u starijoj grupi korisnika ?iji udeo stagnira. Oko 30% svih korisnika u sistemu socijalne za?tite su deca. Primetan je trend smanjenja broja punoletnih osoba sa invaliditetom u populaciji punoletnih korisnika i u 2016. godini. U 2016. godini na evidenciji CSR je ukupno 60.003 punoletnih korisnika sa invaliditetom, ?to ?ini 11,5% ukupnog broja odraslih korisnika CSR.Najzna?ajnija nov?ana davanja usmerena na siroma?ne u sistemu socijalne i de?ije za?tite Republike Srbije su nov?ana socijalna pomo? (NSP) i de?iji dodatak (DD). Uop?teno, ova dva programa su koncipirana u skladu sa me?unarodnom praksom, dobro su targetirani, ali ih i dalje karakteri?e nizak obuhvat i niski iznosi pomo?i koji su nedovoljni za zadovoljenje osnovnih potreba. Posebno je nizak obuhvat pravom na NSP na nivou op?te populacije, dok je obuhvat populacije u podstandardnim romskim naseljima koja ostvaruje pravo na NSP dosta visok. Pove?anje obuhvata programom de?ijeg dodatka bez promene kriterijuma za dodeljivanje ovog prava mo?e da se o?ekuje ukoliko se u Republici Srbiji uvede obavevezno srednjo?kolsko obrazovanje. Nov?ana socijalna pomo? je klju?na mera nov?anih davanja usmerena na siroma?ne u sistemu socijalne i de?ije za?tite. Iznosi pomo?i predstavljaju dopunu dohotka do zakonski definisanog nivoa, razlikuju se u zavisnosti od veli?ine i starosne strukture doma?instva i uskla?uju se sa indeksom potro?a?kih cena dva puta godi?nje. Doma?instva u kojima su svi ?lanovi nesposobni za rad i jednoroditeljske porodice ostvaruju pravo na uve?ani NSP, vi?i za 20%. Za porodicu preko ?est ?lanova iznosi pomo?i se ne pove?avaju, a doma?instva u kojima je ve?ina ?lanova sposobna za rad ne mogu da ostvare pravo du?e od devet meseci u toku jedne kalendarske godine.Targetiranost je dobra, a obuhvat pravom na NSP je nizak. Prema ocenama Svetske banke NSP je veoma dobro targetirana mera u smislu vertikalne efikasnosti i na nivou je najrazvijenijih zemalja. Prema podacima SILC (2016), u najsiroma?niji kvintil po dohotku odlazi pribli?no 60% od ukupnih sredstava NSP programa. Me?utim, prema podacima Svetske banke obuhvat ugro?enih je nizak – svega 11% najsiroma?nijeg kvintila dobija nov?anu socijalnu pomo?. Pravo na nov?anu socijalnu pomo? 2016. godine ostvarilo je preko 106.000, sa pribli?no 260.000 odraslih lica i dece – 3,7% ukupnog broja stanovnika. Nakon kontinuiranog pada broja porodica i korisnika NSP od 2014. do 2015. godine, u 2016. godini je do?lo do blagog pove?anja broja porodica i korisnika NSP u odnosu na prethodnu godinu. Op?ta stopa obuhvata pravom na NSP je na istom nivou prethodnih nekoliko godina i pove?ana je poslednji put zna?ajno (za preko 50%) nakon zakonskih promena 2011. godine, kada je iznosila 2,3%. Stopa obuhvata ugro?ene romske populacije je dosta visoka. U romskim naseljima je 2014. godine gotovo svako drugo doma?instvo primalo nov?anu socijalnu pomo?, a me?u najsiroma?nijima prema kvintilnom indeksu blagostanja ?ak 63,8%. Imaju?i u vidu da je targetiranost programa dobra, nepotpun obuhvat je pre svega rezultat niskog prihodnog cenzusa (koji je za pojedinca za tre?inu ni?i od praga apsolutnog siroma?tva po potro?nji) i zemlji?nog maksimuma, ali i kombinacije velikog broja uslova koja neminovno dovodi do malog broja onih koji ispunjavaju sve uslove istovremeno.Iznosi pomo?i u Srbiji se ne vezuju za nacionalnu odrednicu ?ivotnog standarda. Ovo predstavlja razliku u odnosu na mnoge zemlje ?lanice EU. Porodice u Republici Srbiji kojima je NSP jedini izvor prihoda dobijaju za 40% sredstava manje od onih koja bi im bila potrebna da dostignu prag rizika siroma?tva. Od zemalja u EU za koju su raspolo?ivi podaci sli?nog tipa, ni?i udeo je 2013. godine zabele?en u Bugarskoj, Letoniji, Poljskoj, Rumuniji i Slova?koj. Ovaj nedostatak donekle kompenzuje de?iji dodatak, koji deca iz porodica NSP mogu da ostvare ukoliko se redovno ?koluju. Adekvatnost iznosa NSP nije zadovoljavaju?a sa stanovi?ta zadovoljavanja osnovnih potreba odnosno izlaska iz apsolutnog siroma?tva. Prema podacima za 2016. godinu, osnovica za NSP je u proseku mese?no iznosila 7.906 dinara, a uve?ana blizu 9.500 dinara. Za pojedinca, odnosno nosioca prava, maksimalni iznos pomo?i jednak je iznosu osnovice, ponder za svakog narednog odraslog ?lana iznosi 50% od visine osnovice, a 30% za dete do 18 godina – ponderi koji se dodeljuju deci su niski, posebno kada su u pitanju deca starijeg uzrasta. Va?no je napomenuti da se za porodice sa decom prag rizika siroma?tva i prag apsolutnog siroma?tva veoma malo razlikuje, zbog vi?ih skala ekvivalencije koje se u Republici Srbiji primenjuju pri ra?unanju apsolutnog siroma?tva. Udeo iznosa NSP u neto minimalnoj (mese?noj) zaradi za pojedinca koji je sposoban za rad iznosi 37%, dok za porodice sa ?etvoro dece dobijaju NSP koji dosti?e iznos jedne minimalne zarade. Iznos NSP za pojedinca koji je nesposoban za rad je 2016. godine dostigao 90,4% iznosa penzije iz osiguranja poljoprivrednika. U narednom periodu mo?e da se o?ekuje dodatno smanjenje ove razlike, imaju?i u vidu redovno indeksiranje pomo?i s jedne strane i usporen rast penzija, s druge. Tako?e, va?no je napomenuti da su ovi iznosi na godi?njem nivou ne?to ni?i za doma?instva u kojima je ve?ina ?lanova sposobna za rad, jer ona ostvaruju pravo na NSP samo tokom devet meseci u toku kalendarske godine. Nivo kori??enja prava starih na NSP je nizak, dok u isto vreme oko 12% starijih od 65 godina ne ostvaruje pravo na penziju. Istra?ivanje UNDP (2018) pokazuje da pravo na NSP ostvaruje svega pribli?no 10% od ukupnog broja starih lica koja ispunjavaju dohodovni kriterijum, zbog ?ega se uvo?enje nekog oblika socijalne penzije kao posebnog modula u okviru programa nov?ane socijalne pomo?i name?e kao re?enje za smanjenje siroma?tva u starosti. Naime, za vi?e od polovine starih se procenjuje da ne ostvaruju pravo zbog imovinskog kriterijuma. Preostali razlozi su neinformisanost, previ?e komplikovane administrativne procedure i prisustvo srodnika koji imaju obavezu izdr?avaja. Pove?anje obuhvata starih pravom na NSP bi otuda pre svega trebalo da se fokusira na relaksiranje imovinskih kriterijuma. Kada bi svi imovinski kriterijumi za stara?ka doma?instva bili ukinuti, uz maksimalnu stopu kori??enja prava, rashodi za ove namene bi iznosili 0,2% BDP-a. Pored relaksiranja imovinskih kriterijuma, za stara?ka doma?instva mo?e da se predlo?i i pove?anje iznosa pomo?i. Za stare koji su po definiciji izvan radne snage ne postoji rizik od moralnog hazarda, odnosno demotivacija za rad ne predstavlja ograni?enje za utv?ivanje adekvatnijih iznosa pomo?i. Simulacije pokazuju da bi pove?anje iznosa pomo?i na nivo praga linije apsolutnog siroma?tva i sa dodeljivanjem pondera od 0,7 za drugog odraslog u stara?kom doma?instvu, uz dupliranje stope kori??enja prava (sa 10% na 20%) rashod za ove namene iznosio 0, 1% BDP-a. Jedan od predloga je i da se starosna granica pri kojoj se relaksiraju uslovi ili dodeljuju ve?i iznosi prava pomeri sa 65 godina na 70 godina ili precizno da bude za 5 godina vi?a od starosne granice za penzionisanje. Na taj na?in bi se umanjio moralni hazard u smislu eventualno negativnog uticaja uvo?enja rudimentarnog vida socijalnih penzija na upla?ivanje doprinosa za penzijsko invalidsko osiguranje. Dodatno, zakonske promene bi trebalo da preispitaju i tretman katastarskog prihoda kao uslova za ostvarivanje prava. Rashodi za NSP su na nivou proseka zemalja EU za sli?ne programe. 2016. godine su iznosili 13,7 milijardi dinara (0,33% BDP-a), ?to je na nivou proseka zemalja EU. Prema poslednjim raspolo?ivim podacima Evrostata, 2014. godine u EU28 prose?an udeo za nov?ana davanja koja se dodeljuju uz proveru materijalnog stanja u okviru funkcije socijalna isklju?enost neklasifikovana na drugom mestu je iznosio 0,3% BDP-a. Studija Svetske banke nalazi da je NSP po tro?kovnoj efektivnosti najuspe?niji od svih socijalnih programa koji se finansiraju iz bud?eta.Korisnici i godi?nji rashodi za NSP (u milionima dinara i % BDP), 2010. i u periodu 2014-2016. godineGodinaKorisnici - godi?nji prosekGodi?nji rashodiDoma?instvaPojedinciu milionima din.udeo u BDP2010.65.816167.9145.147,80,182014.109.150275.07813.866,30,352015.106.385263.16313.560,80,342016.106.713261.61413.685,70,33Izvor: Ministarstvo za rad, zapo?ljavanje, bora?ka i socijalna pitanjaDe?iji dodatak. De?iji dodatak se dodeljuje u jednakom iznosu za prvo ?etvoro dece u porodici, uz proveru materijalnog stanja i uslovljava se redovnim ?kolovanjem. Deca sa smetnjama u razvoju i deca iz jednoroditeljskih, hraniteljskih i starateljskih porodica dobijaju uve?ani iznos dodatka za 30%. Cenzus za ostvarivanje prava na de?iji dodatak vi?i je nego za NSP (8.264 RSD po ?lanu doma?instva), a za uve?ani dodatak prihodni cenzus uve?an je za 20%. Dodatak se ne dodeljuje deci preko ?etvrtog reda ro?enja, a starosna granica iznosi 19 godina i izuzetno 26 za decu sa smetnjama u razvoju. Iznosi de?ijeg dodatka i prihodni cenzus regularno se indeksiraju dva puta godi?nje sa indeksom potro?a?kih cena. Pravo se finansira iz republi?kog bud?eta, a administriraju ga slu?be lokalnih samouprava. Iznosi de?ijeg dodatka. Redovan de?iji dodatak iznosio je u 2016. godini prose?no neznatno preko 2.660 dinara, a uve?ani 3450 dinara. I po kriterijumu apsolutnog siroma?tva i po kriterijumu rizika siroma?tva, za decu do 14 godina starosti redovan de?iji dodatak dosti?e oko polovine potro?nje za decu porodica ?ija je ukupna potro?nja jednaka pragu (rizika) siroma?tva. De?iji dodatak za stariju decu dosti?e tek tre?inu odgovaraju?ih iznosa. Oko tre?ine dece Srbije prima de?iji dodatak. Pravo na de?iji dodatak ostvaruje pribli?no 353.000 dece i mladih u Republici Srbiji, od kojih preko 74.000 dobija uve?ani iznos. Op?ta stopa obuhvata dece i mladih do 19 godina iznosi pribli?no 27% (2016), ?to je neznatno ni?e u odnosu na prethodne godine. Obuhvat je zna?ajno ni?i za decu i mlade srednjo?kolskog uzrasta, zbog uslovljavanja dodeljivanja prava redovnim ?kolovanjem. Obuhvat dece iz podstandardnih romskih naselja je visok za decu osnovno?kolskog uzrasta i nizak za decu srednjo?kolskog uzrasta. Od ukupnog broja dece u podstandardnim romskim naseljima osnovno?kolskog uzrasta preko 70% prima de?iji dodatak, dok je za decu srednjo?kolskog uzrasta stopa obuhvata manja od 30%. Obja?njenje ove razlike u stopi obuhvata povezano je sa odustajanjem romske dece od ?kolovanja u starijem uzrastu. Nalazi istra?ivanja MICS pokazuju da su komplikovane administrativne procedure i dalje zna?ajna prepreka za najsiroma?nije i manje obrazovane roditelje, pogotovo u romskim naseljima.De?iji dodatak je dobro targetirana mera. Svetska banka ocenjuje da je de?iji dodatak dobro targetirana mera u smislu vertikalne efikasnosti. Podaci SILC (2016) pokazuju da preko 70% od ukupnih sredstava za ovaj program odlazi stanovni?tvu u prvom (najsiroma?nijem) i drugom kvintilu. Program de?ijeg dodatka koji je usmeren samo na siroma?ne porodice sa decom prisutan je u ?etvrtini zemalja EU: Hrvatskoj, ?e?koj, Poljskoj, Portugalu, Sloveniji, Kipru, Italiji i Litvaniji. Ovoj grupi zemalja su?tinski pripada i Bugarska koja univerzalni de?iji dodatak dodeljuje samo deci sa invaliditetom, dok se ve?i deo programa sprovodi uz proveru materijalnog stanja. U ostalim zemljama EU de?iji dodatak je univerzalno pravo ili uz univerzalnu postoji i komponenta koja je usmerena na siroma?nije porodice sa decom. Rashodi za de?ije dodatke su niski i zna?ajno ni?i od proseka EU za ove namene. Izdaci za de?iji dodatak su 2016. godine iznosili pribli?no 12 milijardi dinara, odnosno 0,29%, BDP-a, ?to predstavlja postepeno smanjenje udela u odnosu na prethodne godine. Ovaj udeo je zna?ajno ni?i nego u EU (1,1% BDP-a 2014. godine).Korisnici de?ijeg dodatka, obuhvat (%), mese?ni iznosi prava (u din.) i godi?nji rashodi (u milionima din. i % BDP), 2014-2016.GodinaKorisniciMese?ni iznos prava(redovni)RashodiDeca i mladiPorodiceStopa obuhvata(0-18)Ukupno (milioni din.)Udeo u BDP2014.383.047204.33029,02.59512.5320,322015.367.807195.96728,22.64112.2860,302016.352.765187.03927,22.66211.9540,29Izvor: Ministarstvo za rad, zapo?ljavanje, bora?ka i socijalna pitanja, Republi?ki zavod za statistikuNapomena: Obuhvat je ra?unat u odnosu na kohortu 0-18, imaju?i u vidu da pravo ostvaruju deca do 19 godina starosti. Postoje jasne potrebe za unapre?ivanjem adekvatnosti nov?anih davanja usmerenih na siroma?ne, ali i stroga ograni?enja u daljem razvoju sistema. Eventualno pove?anje obuhvata u programu NSP-a direktno je povezano sa pitanjem adekvatnosti davanja, imaju?i u vidu da visina prava istovremeno predstavlja i prihodni cenzus. Drugim re?ima, prostor za unapre?enje adekvatnosti postoji ukoliko se procenjuje sa aspekta mogu?nosti za zadovoljenje osnovnih potreba, ali nije veliki ako se posmatra iz ugla potencijalnog destimulativnog dejstva na rad i zapo?ljavanje. Kod procene adekvatnosti NSP, va?no je imati u vidu da gotovo sve porodice korisnici nov?ane socijalne pomo?i dobijaju i de?iji dodatak sa ciljem smanjenja siroma?tva, pa je kod procene adekvatnosti va?no uzeti u obzir kumulativni iznos prava. Kumulativni iznosi NSP i de?ijeg dodatka u odnosu na siroma?tvo. Sa aspekta mogu?nosti zadovoljenja minimalnih potreba, kumulativni iznosi NSP i de?ijeg dodatka prevazilaze nivo praga apsolutnog siroma?tva i rizika siroma?tva samo za korisnike koji ostvaruju pravo na uve?ana davanja (kao ?to su, na primer, jednoroditeljske porodice). Da bi iza?le iz siroma?tva uz dr?avnu pomo?, porodice sa oba roditelja morale bi u zavisnosti od broja dece da dobijaju izme?u tre?ine i polovine sredstava vi?e, pokazuju analize. Tek zahvaljuju?i roditeljskom dodatku i porodice sa oba roditelja tokom dve godine po ro?enju tre?eg ili ?etvrtog deteta ostvaruju kumulativni iznos pomo?i koji je iznad praga siroma?tva.Kumulativni iznosi NSP i de?ijeg dodatka u odnosu na minimalnu zaradu. Kada adekvatnost posmatramo sa aspekta dejstva na rad i zapo?ljavanje, svi tipovi porodica, ve? sa dvoje dece dobijaju kumulativne iznose dr?avne pomo?i koji se pribli?avaju iznosu minimalne zarade – kumulativni iznosi pomo?i prevazilaze minimalnu zaradu za sve tipove porodice, osim za one koje imaju samo jedno dete. Ipak, zapo?ljavanje se isplati ako se uzme u obzir da su prihodni cenzusi za de?iji dodatak vi?i od onih za NSP, pa bi u slu?aju zapo?ljavanja jednog od roditelja porodice mogle da ostvare i minimalnu zaradu i de?iji dodatak. Na ovaj na?in se za porodice sa decom delimi?no ostvaruje efekat postepenog povla?enja dr?avne pomo?i sa rastom prihoda. Adekvatnost iznosa socijalne pomo?i se unapre?uje i kroz druge mehanizme, pa u tom smislu postoji prostor za pojednostavljivanje sistema. Korisnici NSP pored ovog prava automatski ostvaruju status energetski za?ti?enog kupca uz umanjenje iznosa mese?nog ra?una za struju ili gas, zdravstvenu za?titu, a po pravilu i pravo na de?iji dodatak, ukoliko je dete na redovnom ?kolovanju. Pored toga, u najve?em broju jedinica lokalne samouprave korisnici NSP ostvaruju pravo na razli?ite vrste jednokratne nov?ane pomo?i ili davanja u naturi kao ?to su na primer besplatan obrok u Narodnoj kuhinji, besplatni ud?benici, ode?a i obu?a za decu, umanjenje komunalnih ra?una i sl. Va?no je napomenuti da se davanja za siroma?ne na nivou lokalnih samouprava veoma razlikuju i o njima se podaci ne prikupljaju na sistematizovan na?in. Ipak, ima indicija da veliki broj gradova i op?tina pokriva makar deo nedostaju?ih potreba najugro?enijih. Sa stanovi?ta unapre?ivanja adekvatnosti socijalne pomo?i, posebno bi bilo zna?ajno da se razmotre razli?iti vidovi pomo?i za stanovanje, koja u pojedinim zemljama EU predstavlja veoma zna?ajnu podr?ku za ugro?ene.Nedovoljna informisanost i komlikovane administrativne procedure su prepreka za ostvarivanje prava za manje obrazovane i najsiroma?nije. ERP 2018-2020 isti?e da “centri za socijalni rad obavljaju svoje poslove u zatvorenom sistemu lokalnih informacionih sistema i nisu povezani ni me?usobno ni sa drugim institucijama, odnosno registrima”. Ovo komplikuje procedure za potencijalne korisnike socijalne za?tite koji su optere?eni dostavljanjem opse?ne dokumentacije, a sa druge strane, pove?ava rizike zloupotrebe i time smanjuje pravednost distribucije sredstava. ERP 2018-2020 nagla?ava da se o?ekuje da ?e napori MRZBSP usmereni ka boljem povezivanju i integrisanju informacionih sistema razli?itih institucija ubla?iti ove probleme (Poreska uprava, MUP, Katastar nepokretnosti, itd). Programi aktivne inkluzije korisnika NSP nisu u dovoljnoj meri razvijeni. Uredba o merama socijalne uklju?enosti korisnika nov?ane socijalne pomo?i defini?e vidove aktivacije korisnika nov?ane socijalne pomo?i, kao ?to su na primer uklju?ivanje u proces formalnog i neformalnog obrazovanja, zapo?ljavanje, le?enje i dru?tvenokoristan rad, odnosno rad u lokalnoj zajednici. Centar za socijalni rad sa korisnicima zaklju?uje sporazum koji sadr?i aktivnosti i obaveze korisnika, kao i mogu?nost umanjenja i prestanka prava na nov?anu socijalnu pomo? u slu?aju neopravdanog neizvr?avanja obaveza. Do sada nije sprovedena opse?na nezavisna evaluacija dosada?njih napora u ovoj oblasti, a jedan broj nevladinih organizacija je podneo inicijativu za ocenu ustavnosti ove uredbe. Komponenta aktivacije korisnika socijalne pomo?i je zna?ajna u sistemima socijalne za?tite EU jer uti?e na efikasnost pomo?i i treba je dalje u Srbiji unapre?ivati. U Izve?taju Evropske mre?e za socijalnu politiku o programima minimalnog dohotka u Evropi se isti?e da je naglasak u politici Evropske komisije da ove ?eme treba da budu oja?ane uz pomo? pristupa aktivnog uklju?ivanja, ?to podrazumeva razvoj aktivnih mera na tr?i?tu rada za korisnike programa minimalnog dohotka. Mere za uskla?ivanje rada i roditeljstva. Nov?ana davanja ?iji je cilj uskla?ivanje rada i roditeljstva i pomo? roditeljima da ostvare ?eljeni broj dece su roditeljski dodatak i naknada zarade za vreme odsustva sa rada povodom ro?enja deteta (porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta). Naknade za porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta imaju za cilj uskla?ivanje rada i roditeljstva. Ova mera omogu?ava povla?enje sa tr?i?ta rada na odre?eno vreme (tj. nije direktna mera populacione politike). Pravo na tromese?no porodiljsko odsustvo ostvaruje zaposlena ?ena povodom ro?enja deteta, a oba roditelja mogu da koriste odsustvo sa rada radi nege dok dete ne napuni godinu dana (za decu tre?eg i svakog narednog reda ro?enja trajanje odsustva se produ?ava na dve godine). Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta mo?e da koristi jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog te?kog stepena psihofizi?kog invaliditeta, najdu?e do navr?enih pet godina ?ivota deteta. Naknada zarade je jednaka tokom sva tri tipa odsustva i utvr?uje se u visini prose?ne osnovne zarade zaposlenog (uve?ane za ?minuli rad”), ?to zna?i da je stopa zamene 100%. Naknadu u potpunosti refundira republi?ki bud?et. Broj korisnika naknade zarade za vreme odsustva povodom ro?enja deteta kontinuirano nastavlja da raste i u proteklom periodu i iznosi 40.000 (2015).Rashodi za naknadu zarada za vreme odsustva povodom ro?enja deteta su u porastu. Posmatrano kao u?e??e u BDP rashodi su se poslednjih godina udvostru?ili – sa 0,3% u 2002. godini na 0,7% od 2014. godine na ovamo (rashodi na godi?njem nivou dosti?u 30,4 milijarde dinara). Rast rashoda se prvenstveno mo?e pripisati rastu broja korisnika ove mere – sa oko 25.000 na preko 40.000 u posmatranom periodu. U ve?ini zemalja ?lanica EU naknade zarade za vreme odsustva sa rada povodom ro?enja deteta, finansiraju se iz zdravstvenog osiguranja ili iz posebnog op?teg doprinosa za socijalno osiguranje i manje su velikodu?ne nakon isteka porodiljskog odsustva, i u pogledu stope zamene, i u pogledu trajanja prava. Roditeljski dodatak je mera populacione politike. Cilj roditeljskog dodatka je podsticaj i podr?ka roditeljima da ostvare ?eljeni broj dece. U pitanju je nov?ano davanje pri ro?enju prva ?etiri deteta u porodici. Pravo nije univerzalnog karaktera, dodeljuje se uz proveru imovine, ali je imovinski cenzus visok (12 miliona dinara). Dodatak se finansira iz republi?kog bud?eta i jedino je davanje, nov?ano ili u naturi, koje bi trebalo da ima direktne populacione efekte. Iznosi dodatka se pove?avaju sa redom ro?enja deteta, a osim za prvo dete, ispla?uju se u jednakim ratama tokom dve godine. Rashodi za roditeljski dodatak. U 2016. godini nominalni iznosi roditeljskog dodatka kretali su se izme?u pribli?no 38.000 dinara za prvo dete i 360.000 dinara za ?etvrto. U 2016. godini broj korisnika roditeljskog dodatka je iznosio neznatno preko 60.000, a ukupni rashodi 7 milijarde dinara (0,17% BDP-a). U proteklom periodu broj korisnika i udeo rashoda u BDP-u nisu se promenili. Nov?ana davanja za decu i osobe sa invaliditetom su dodatak i uve?ani dodatak za pomo? i negu drugog lica. Davanja su namenjena deci i odraslima koji zbog bolesti ili invalidnosti ne mogu samostalno da obavljaju osnovne dnevne aktivnosti, nezavisno od materijalnog polo?aja. Deca i odrasli sa najvi?im stepenom invaliditeta su korisnici uve?anog dodatka za pomo? i negu drugog lica. Dodatak i uve?ani dodatak za pomo? i negu drugog lica su prava u mandatu republi?ke vlade i finansiraju se iz republi?kog bud?eta. Prava se regularno, po zakonu indeksiraju dva puta godi?nje sa indeksom potro?a?kih cena. Aktivni osiguranici ili korisnici penzija isto pravo mogu da ostvare kao naknadu, u sistemu penzijsko-invalidskog osiguranja, a uve?ani dodatak, kao doplatu, ostvaruju u okviru sistema socijalne za?tite. Postupak za ostvarivanje prava sprovode organi ve?ta?enja u sistemu PIO Fonda. Organizacije civilnog dru?tva smatraju da je “utvr?ivanje prava na dodatak za pomoc? i negu drugog lica baziran na tzv. medicinskom modelu – procena je zdravstvene prirode i ne uzimaju se dovoljno u obzir potes?koc?e u funkcionisanju osobe i vrs?i je lekarska komisija”. MDRI smatra da “nejasni kriterijumi i medicinski pristup za konsekvencu imaju da deca i mladi sa intelektualnim tes?koc?ama tez?e ostvaruju ovo pravo, a roditeljima se neretko preporuc?uje da pokrenu postupak za produz?enje roditeljskog prava ili lis?enje poslovne sposobnosti njihove dece kako bi laks?e ostvarili pravo na dodatak. Iako zakonski i podzakonski akti ne predvi?aju nikakvu korelaciju izme?u lis?enja poslovnje sposobnosti/produz?enja roditeljskog prava i ostvarivanja prava na dodatak u praksi je ovo c?est sluc?aj. Pa su tako roditelji c?esto primorani da pokrenu ovaj postupak ogranic?avajuc?i mnoga osnovna prava svoje dece kako bi laks?e ostvarili pravo na dodatak za pomoc? i negu drugog lica”. Zbog toga se predla?e promena sa medicinskog modela na pristup kojim c?e se procenjivati pre svega ogranic?enja za uc?es?c?u u drus?tvu na jednakoj osnovi sa drugima.Broj korisnika i iznosi za pomo? i negu drugog lica. U 2016. godini ukupno 12.499 punoletnih korisnika je koristilo pravo na osnovni dodatak za pomo? i negu drugog lica. Uve?ani dodatak za pomo? i negu drugog lica se vi?e primenjivao u 2016. godini pa je ukupno 31.011 punoletnih primalo ovu vrstu podr?ke. U starosnoj strukturi ovih korisnika dominiraju odrasli sa 51,3%. U ovoj grupi korisnika sa najvi?im stepenom invaliditeta je i preko 19.000 korisnika doplate koji osnovno pravo ostvaruju u PIO sistemu. U poslenje tri godine broj korisnika dodatka se smanjio, dok je broj korisnika uve?anog dodatka ostao nepromenjen. Ukupni rashodi za dodatak i uve?ani dodatak za pomo? i negu drugog lica dostigli su 2016. godine 9,9 milijarde dinara (0,24% BDP-a).Obuhvat i adekvatnost programa nov?anog davanje za negu i pomo? drugog lica su odgovaraju?i. Ovo se posebno odnosi na deo koji se ti?e uve?anog prava. Mese?ni iznos dodatka u 2016. godini je iznosio oko 10.000 dinara mese?no, a uve?anog dodatka 26.840 dinara. Iznos uve?anog dodatka je prevazi?ao nivo neto minimalne zarade za 27,5%, koja je u proseku iznosila 21.054 dinara (2016). S obzirom na svrhu ove naknade koja je namenjena za pokri?e propu?tene zarade ?lanova porodice koji odlu?e da ostanu izvan tr?i?ta rada i da brinu o detetu/osobi sa invaliditetom, adekvatnost uve?anog dodatka je na odgovaraju?em nivou. Potrebna su dodatna istra?ivanja radi ocene obuhvata i adekvatnosti osnovnog davanja za negu i pomo?. Sveobuhvatna procena za?tite osoba sa invaliditetom kojima je potrebna dugotrajna nega zahteva sagledavanje celokupnog sistema, koji uklju?uje i nov?anu naknadu u okviru penzijsko-invalidskog osiguranja, ali i pojedine usluge zdravstvene i socijalne za?tite.Posebna nov?ana naknada za roditelje koji nisu ostvarili pravo na penziju. Zakonom o socijalnoj za?titi (2011) radi podr?ke procesa deinstitucionalizacije, uvedena je i posebna nov?ana naknada za roditelje koji nisu ostvarili pravo na penziju, a najmanje 15 godina su neposredno negovali dete sa najvi?im stepenom invaliditeta. Posebna naknada ispla?uje se nakon dostizanja starosne granice za penzionisanje, u vidu do?ivotnog mese?nog primanja u visini najni?e penzije (u 2016. godini osnovica za isplatu je iznosila 13.400 dinara. Ovu naknadu koristi manje od 508 lica, a rashod je u 2016. godini iznosio svega 83,3 miliona dinara (0,002% BDP).Korisnici, mese?ni iznosi i godi?nji rashodi za davanja za pomo? i negu iz sistema socijalne za?tite, 2014-2016.GodinaBroj korisnikaMese?ni iznos (u din.)RashodiDodatakUve?aniUve?ani -doplataDodatakUve?ani dodatakUkupno(milioni din.)Udeo u BDP2014.16.97715.03019.5649.70026.1619.6460,252015.16.23415.14119.6349.87326.6279.8150,242016.15.60915.11619.4479.95226.8409.8790,24Izvor: Ministarstvo za rad, zapo?ljavanje, bora?ka i socijalna pitanjaUsluge socijalne za?tite Usluge socijalne za?tite za pobolj?anje kvaliteta ?ivota i samostalni ?ivot u zajednici. Prema Zakonu o socijalnoj za?titi, usluge socijalne zas?tite su “aktivnosti pruz?anja podrs?ke i pomoc?i pojedincu i porodici radi poboljs?anja, odnosno oc?uvanja kvaliteta z?ivota, otklanjanja ili ublaz?avanja rizika nepovoljnih z?ivotnih okolnosti, kao i stvaranje moguc?nosti da samostalno z?ive u drus?tvu”. Bliz?e odrednice usluga, u smislu svrhe i sadrz?aja usluge i korisnika odre?enih usluga, daje Pravilnik o bliz?im uslovima i standardima za pruz?anje usluga socijalne zas?tite. Cilj svih usluga koje se pruz?aju u lokalnoj zajednici je zadovoljavanje potreba korisnika u njihovom prirodnom okruz?enju, kako bi se preveniralo koris?c?enje usluga u restriktivnom okruz?enju (domski smes?taj). Ovaj cilj se, u zavisnosti od korisnic?ke grupe, ostvaruje putem razlic?itih aktivnosti, koje se krec?u od oc?uvanja postojec?ih potencijala do razvijanja nedostajuc?ih znanja i ves?tina koje omoguc?avaju uspes?niju integraciju korisnika u lokalnu zajednicu. Vrste usluga socijalne za?tite u Republici Srbiji. Usluge socijalne za?tite obuhvataju 1) usluge procene i planiranja, 2) dnevne usluge u zajednici, 3) usluge podr?ke za samostalni ?ivot, 4) savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge, kao i 5) usluge sme?taja. Usluge su jednim delom u nadle?nosti republi?kog nivoa (usluge procene i planiranja, rezidencijalni i porodi?ni sme?taj, skloni?ta za trgovinu ljudima i za?ti?eno stanovanje za osobe sa invalidtetom, osim u najrazvijenijim gradovima i op?tinama), a delom u nadle?nosti lokalnih samouprava. Usluga sme?taja je me?u najzastupljenijim uslugama socijalne za?tite, dok su vanintitucionalne usluge u mandatu lokalnih samouprava nedovoljno i neravnomerno razvijene. Usluga sme?taja je najzastupljenija usluga socijalne za?tite. Uslugu sme?taja je u 2016. godini u okviru javnog sektora koristilo pribli?no 21.000 korisnika, jedna tre?ina u porodi?nom i dve tre?ine u domskom sme?taju. Za uslugu porodi?nog i domskog sme?taja iz nacionalnog bud?eta je 2016. godine izdvojeno 6 milijardi dinara (0,14% BDP-a). Ukupan broj korisnika je neznatno porastao u posmatranom periodu zahvaljuju?i porastu broja korisnika porodi?nog sme?taja.U porastu je broj korisnika u domovima za starije. Me?u korisnicima domskog sme?taja u javnom sektoru dominiraju stariji. Oni su ve?inom sme?teni u ?etrdesetak domova za stara i odrasla lica (pribli?no 6.700 korisnika 65+ krajem 2016. godine). Jedan broj starijih je sme?ten i u domove za lica sa te?ko?ama (571 korisnik). U poslednjih deset godina razvila se i usluga sme?taja za starije u privatnom sektoru, uglavnom u domovima manjeg kapaciteta do 30 korisnika. Krajem 2016. godine pribli?no 3.000 korisnika starijih od 65 godina je boravilo u preko stotinu privatnih licenciranih domova, koji se u potpunosti finansiraju iz sredstava korisnika. Preko 60% od ukupnh privatnih sme?tajnih kapaciteta se nalazi u Beogradu. Ukupan obuhvat starijih lica domskim sme?tajem u Srbiji iznosi manje od 0,8%, ?to je daleko ispod proseka evropskih zemalja. U ve?ini evropskih OECD zemalja obuhvat stanovni?tva 65+ institucionalnim vanbolni?kim sme?tajem se kre?e izme?u 5 i 7%, osim u ?vedskoj i Norve?koj u kojima iznosi preko 10%. Prema izve?tajima domova za stare i odrasle u javnom sektoru, iako postoje liste ?ekanja, kapaciteti za samostalnije korisnike su nepopunjeni. I u izve?tajima privatnih domova se navodi da se korisnici opredeljuju za sme?taj tek u “poodmaklom stadijumu bolesti i nemo?i”, dok jedan broj samo privremeno koristi uslugu, na primer nakon bolni?kog le?enja. Za?tita osoba sa invaliditetom je dominantno obezbe?ena kroz uslugu domskog sme?taja. Pomaci na?injeni su u obezbe?ivanju usluga podr?ke za samostalni ?ivot za ovu grupu ugro?enih su veoma mali. U 15 javnih ustanova za sme?taj odraslih i starijih sa mentalnim, intelektualnim, telesnim ili senzornim te?ko?ama krajem 2016. godine boravilo je pribli?no 4.000 korisnika. Najve?i broj korisnika je sa mentalnim (45%) i intelektualnim te?ko?ama (27%), preko ?etvrtine korisnika je institucionalizovano vi?e od 20 godina, a tri ?etvrtine korisnika je pod starateljstvom. Uslovi u ovim institucijama su i dalje izrazito nezadovoljavaju?i, ?to je zable?eno i u izve?tajima Evropske komisije i Ujedninjenih nacija. Jedan broj punoletnih lica sa te?ko?ama starijih od 26 godina je sme?ten i u ustanovama za odrasle i starije (1.518), pa ?ak i u ustanovama za sme?taj dece sa smetnjama u razvoju je (794). Izves?taj Nilsa Muiz?nieksa, komesara za ljudska prava Saveta Evrope o poseti Republici Srbiji u period od 16-20. marta 2015. godine, 8. jul 2015. godine posebno isti?e problem “prenatrpanosti” ustanova za smes?taj, kao i c?injenica da vis?e od 50% stanara ovih ustanova tu boravi duz?e od 11 godina. Komesar je naveo da ga veoma brine s?to izves?taji ukazuju na veliki broj osoba koje z?ive u jednoj ustanovi za smes?taj, zanemarivanje i zlostavljanje, preteranu upotrebu lekova, kao i nedostatak pravila za upotrebu mehanic?ke ksacije i mera izolacije u institucijama.Poslednjih godina bele?i se blagi porast broja korisnika porodi?nog sme?taja. U 2016. godini ukupno 1.723 punoletnih korisnika bez uslova za samostalan ?ivot i porodi?nog staranje koristilo je usluge porodi?nog sme?taja. U pore?enju sa domskim sme?tajem, usluge porodi?nog sme?taja ni u 2016. godini nisu dovoljno razvijene. U sistemu socijalne za?tite nedostaju obuke za pru?aoce usluge porodi?nog sme?taja odraslih i starijih i programi podr?ke u za?titi ove grupe korisnika.?Stanovanje uz podr?ku za osobe sa invaliditetom u Srbiji jo? uvek u za?etku. Usluga stanovanje uz podr?ku se pru?a kao usluga samo za pribli?no pedesetak korisnika u najve?im gradovima ESRP (2016). Jedna od prepreka u vezi sa procesom deinstitucionalizacije je i to ?to su ?esto u postoje?im institucijama sme?tene osobe koje nisu sa teritorije na kojoj se nalazi institucija za sme?taj, pa JLS u kojima se institucija nalazi ?esto nemaju interes da razvijaju uslugu stanovanja uz podr?ku. To je jedan od razloga zbog ?ega treba razvijati mehanizme za ostvarivanje principa “novac prati korisnika”. Neophodno je razvijati programe podr?ke lokalnim samoupravama radi uspostavljanja usluge stanovanja uz podr?ku za osobe sa invaliditetom, ?to je preduslov za nastavak procesa deinstitucionalizacije. Deinstitucionalizacija i integracija u zajednici osoba sa intelektualnim i mentalnim te?ko?ama na srednji rok zahteva definisanje integrisanih me?usektorskih usluga. Smanjuje se broj dece u institucijama. U oblasti za?tite dece i mladih, naro?ito dece bez roditeljskog staranja, prethodnih godina su postignuti zna?ajni rezultati u pogledu deinstitucionalizacije. Smanjeni su postoje?i kapaciteti rezidencijalnih ustanova, ?to je u znatnoj meri ostvareno razvojem hraniteljstva, odnosno porodi?nog sme?taja. Sme?taj u ustanovu socijalne za?tite, pre svega deteta, u znatnom broju slu?ajeva je krajnja mera za?tite, primenjena tek kada su iscrpljene sve druge raspolo?ive mogu?nosti. U Srbiji funkcioni?e ukupno 20 ustanova za decu i mlade na rezidencijalnom sme?taju. Od toga je bilo 11 domova za decu i mlade, 6 domova za decu i mlade sa smetnjama u razvoju i 3 zavoda za vaspitanje dece i omladine (u skladu sa Uredbom o mre?i ustanova). U domovima za decu i mlade se nalazi preko 750 dece, uz nastavak tendencije smanjenja u odnosu na prethodne godine. Uprkos zakonskom ograni?enju, krajem 2016. godine u domovima je i dalje tridesetak dece mla?e od tri godine. Od ukupnog broja dece, gotovo 300 je sme?teno u domove za decu sa smetnjama u razvoju u kojima su uslovi izrazito nezadovoljavaju?i. Uslovi institucija za sme?taj dece su, uprkos izvesnim pobolj?anjima, nezadovoljavaju?i sa skromnom ponudom rehabilitacionih i stimulativnih programa. Posebno je neprihvatljivo ?to je u strukturi korisnika ovih domova sve ve?i udeo punoletnih (26+), koji su krajem 2016. godine ?ak ?inili vi?e od polovine od ukupnog broja korisnika. Najve?i broj dece i mladih, njih 90%, za?ti?eno je kroz porodi?ni sme?taj. U?e??e dece koja ?ive u biolo?kim porodicama u odnosu na ukupan broj dece u sistemu socijalne za?tite je 95%. Preostalih 5% ?ine deca bez roditeljskog staranja. U protekle tri godine nije bilo zna?ajnijih pomeranja u odnosu na navedene podatke. Preko 5300 dece i 1000 mladih bez roditeljskog staranja i sa smetnjama u razvoju za?ti?eno je kroz srodni?ko i nesrodni?ko hraniteljstvo u pribli?no 4.500 porodica. U me?unarodnom kontekstu posmatrano, Srbija je 2014. godine imala najni?u stopu dece i mladih (0-25) na rezidencijalnom sme?taju (123,5 na 100.000 dece) me?u zemljama Centralne i Isto?ne Evrope. Me?utim, samo polovina hraniteljskih porodica, a samim tim i dece i mladih na porodi?nom sme?taju, ostvaruje podr?ku Centra za porodi?ni sme?taj i usvojenje s obzirom da ovi centri nisu osnovani u svim delovima zemlje, kao ?to je predvi?eno odgovaraju?om Uredbom. Specijalizovano hraniteljstvo i vaninstitucionalne usluge socijalne za?tite za decu sa invaliditetom nisu dovoljno razvijeni.Deca u porodi?nom sme?taju su u znatno ve?oj meri obuhva?ena obrazovanjem u pore?enju sa decom u domovima. U 2016. godini, ustanove izve?tavaju da je 84% ukupnog broja korisnika bilo obuhva?eno obrazovanjem (pred?kolsko obrazovanje, osnovna i srednja ?kola), ?to je za pove?anje u odnosu na prethodne godine. Najve?i broj korisnika poha?a specijalnu osnovnu ?kolu – 38%, zatim redovnu srednju ?kolu – 21%; osnovnu ?kolu – 18% i specijalnu srednju ?kolu poha?a – 9% korisnika. Studenti ?ine svega 7% od ukupnog broja korisnika. Zabrinjava podatak da 12% dece (0-17) nije obuhva?eno obrazovanjem (pred?kolsko i osnovna ?kola), a odgovaraju?eg su uzrasta, pri ?emu su pred?kolska deca dominantna kategorija (10%). 61,2% dece ?kolskog uzrasta u domovima za decu sa te?ko?ama nije obuhva?eno obrazovnim procesom. Kada je re? o obuhvatu obrazovanjem korisnika Zavodi za vaspitanje dece i omladine, svi korisnici ustanova za vaspitanje poha?aju ?kole.Pove?ava broja dece koja su izdvojena iz porodice i koja su u sistemu socijalne za?tite uprkos sve manjem broju dece u ukupnom stanovni?tvu. U op?toj populaciji dece u Srbiji se od 2012. do 2016. godine broj dece smanjio za 4%, dok je u istom periodu broj dece u sistemu socijalne za?tite porastao za 14,3%. Zabrinjava podatak da institucionalni sme?taj dece ranog uzrasta bele?i porast poslednjih godina, kada se uzmu u obzir i prihvatili?ta i prihvatne stanice. U prethodnom periodu zabele?eno je pove?anje broja dece koja se izme?taju iz biolo?kih porodica. Situacija je ne?to popravljena u toku 2016. godine kada je CSR, kao organ starateljstva, intervenisao izdvajanjem 1.072 dece iz porodica – ?to je za oko stotinu dece manje nego prethodne godine. Naj?e??i razlog izdvajanja dece iz porodice u 2016. godini je neadekvatno roditeljsko staranje u 49,9% slu?ajeva, dok je nasilje nad decom drugi razlog izdvajanja dece iz porodice (15% dece). Najvi?e, odnosno 55,3% dece koja su u toku 2016. godine izdvojena iz porodica, sme?tena su u porodi?ni sme?taj, 21,5% dece sme?teno je u prihvatili?ta ili prihvatne stanice, 13,2% kod srodnika, 5,5% u domove. Kontinuirani “ulazak” dece u sistem, ukazuje na nedovoljnu razvijenost usluga namenjenih biolo?kim porodicama radi za?tite porodica sa decom u riziku. Otuda je neophodno ?irenje savetodavno-terapijskih i socijalno-edukativnih usluga, ali i uklju?ivanje u sistem socijalne za?tite pilotirane usluge porodi?ni saradnik.U poslednje tri godine pove?an je broj dece i odraslih pod starateljskom za?titom. U 2016. godini, preko 10.000 dece i pribli?no 13.000 punoletnih lica se nalazilo pod starateljstvom, a u odnosu na prethodne dve godine, jasna je tendencija porasta ovog instituta za?tite. Me?u razlozima za preuzimanje starateljske za?tite kod dece dominiraju oni koji se mogu podvesti pod nefunkcionalnost porodice, mada, kao i u ranijim godinama Republi?ki zavod za socijalnu za?titu navodi da postoje problemi sa pouzdano??u ovih podataka. Prema vrsti sme?taja korisnika pod starateljskom za?titom, dominiraju korisnici koji ?ive u srodni?kim porodicama, ukupno 39,2%, dok je 49,8% korisnika na domskom sme?taju. S obzirom da usluge porodi?nog sme?taja nisu razvijene, primena porodi?nog sme?taja kao privremenog re?enja za sme?tanje osoba pod starateljstvom u ove porodice je minimalan. Raskorak izme?u smanjenja broja dece u populaciji i pove?anja broja dece u sistemu socijalne za?tite ukazuje na nedovoljan nivo podr?ke prirodnim porodicama i nedostatak integrativnih usluga. Integrativnost usluga i uvezivanje podr?ke iz sistema socijalne za?tite, sa podr?kom i uslugama iz drugih sistema treba da bude osnova nove Strategije socijalne za?tite. Porodice u potrebi za podr?kom i porodice u krizi su porodice koje zbog siroma?tva, nezaposlenosti, neobrazovanosti, invaliditeta ili bolesti odraslih, smetnji u razvoju, bolesti ili problema u pona?anju dece, poreme?enih porodi?nih odnosa, nedostataka ili neadekvatne socijalne mre?e i drugih razloga, nisu u stanju da obezbede adekvatne uslove za kvalitetno zadovoljavanje potreba svojih ?lanova, a pre svega bezbedan razvoj deteta u porodici. Broj pokrenutih postupaka za li?enje roditeljskog prava u 2015. godini je pove?an za 14% u odnosu na 2014. godinu. Ovo ukazuje na potrebu za ja?anjem podr?ke porodi?nim kapacitetima kako bi se preveniralo izme?tanje dece iz porodice i omogu?io pravilan razvoj u porodi?nom okru?enju uz uvo?enje usluge intenzivne podr?ke porodicama u riziku od izme?tanja dece i transformaciju postoje?ih kapaciteta domova za sme?taj dece u centre za decu mlade i porodicu. Na ovaj na?in bi se kori??enjem, prevashodno, postoje?ih resursa stvorili kapaciteti dru?tva za zna?ajniju i delotvorniju podr?ku porodicama. ESRP (2016) kao najve?e izazovi u ovoj sferi, i na kratak i na srednji rok, postavlja ja?anje mehanizama i programa za podr?ku prirodnoj porodici, kao i dalji razvoj porodi?nog sme?taja za decu sa invaliditetom. U sferi podr?ke prirodnoj porodici dece sa invaliditetom nagla?ena je potreba za ?irenjem usluga u zajednici, posebno onih koje podr?avaju uklju?ivanje u redovni obrazovni sistem.Porodicama sa decom se u okviru razli?itih sistema pru?a nekoordinisana i neuskla?ena podr?ka. Po svemu sude?i, postoje?a koordinacija rada na slu?ajevima je ograni?ena, a dete dobija usluge u razli?itim resorima, od razli?itih pru?alaca i na razli?itim mestima. To oduzima mnogo vremena i jo? vi?e ograni?ava mogu?nosti za zaposlenje, a porodicu izla?e jo? ve?em stresu i frustraciji. Sistem je suo?en sa velikim potrebama, a slabom infrastrukturom i realizacijom usluga. Osim razvojnih savetovali?ta ili specijalizovanih centara na sekundarnom i tercijarnom nivou, infrastruktura za pru?anje usluga u periodu od ro?enja do navr?ene tri godine je nerazvijena. Patrona?ne sestre i romske medijatorke su u prilici da prepoznaju mogu?e probleme deteta i porodice i da ih upute na odgovaraju?e resurse u zajednici. Me?utim, ove mehanizme treba dalje razvijati. Za bolju koordinaciju, potrebno je da centri za socijalni rad u potpunosti primenjuju vo?enje slu?ajeva, ?to podrazumeva i savesnu primenu definisanih procedura postupanja.Mladi koji napu?taju usluge sme?taja su posebno ranjiva kategorija. Nakon izlaska iz doma ili porodice u kojoj su bili na sme?taju naj?e??e su bez ikakve porodi?ne i ?ire socijalne mre?e podr?ke, bez obezbe?enih uslova za stanovanje i bez zaposlenja. Izme?u 55 i 91 mladih na nivou Srbije godi?nje napusti sistem socijalne za?tite (bilo porodi?ni sme?taj, bilo domove za decu). Grad Beograd je uveo pravo na stalnu nov?anu pomo? mladima koji napu?taju za?titu prema Odluci o pravima i uslugama socijalne za?tite Grada Beograda pripada deci bez roditeljskog staranja. Pravo na ovu nov?anu pomo? imaju "deca bez roditeljskog staranja, korisnici usluge domskog ili porodi?nog sme?taja koja su sposobna za rad, u mese?nom iznosu 50% od zarade, od dana prestanka usluge sme?taja do zasnivanja radnog odnosa, a najdu?e godinu dana, pod uslovom da najmanje dve godine pre zavr?etka ?kolovanja imaju prebivali?te na teritoriji grada Beograda". Postoje predlozi da se kroz zakonom uvede nova vrsta materijalne podr?ke, tj. nov?ana pomo? detetu i mladoj osobi biv?em korisniku usluge sme?taja, koja bi se finansirala sa nacionalnog nivoa i bila dostupna mladima koji napu?taju socijalnu za?titu u celoj zemlji, bez obzira na mesto prebivali?ta u Republici. Uvo?enjem novog prava bi se svi mladi ove grupe izjedna?ili u pravima na materijalnu podr?ku. Pomo? bi iznosila 50% od prose?ne zarade u Republici i ispla?ivala bi se mese?no u trajanju od dve godine (okvirno 100 korisnika godi?nje). Kako bi se promovisala aktivacija, u slu?aju zasnivanja radnog odnosa korisnika, iznos nov?ane pomo?i bi se umanjio za 40%, a u slu?aju prestanka radnog odnosa u periodu od dve godine od dana priznavanja prava, iznos nov?ane pomo?i za mesec u kome je do?lo do prestanka radnog odnosa i nadalje bi se ispla?ivao u celosti. Raste broja postupaka u slu?aju nasilja. Broj prijava za fizi?ko nasilje je u znatnom porastu kod svih starosnih grupa korisnika, a trend pove?anja je prisutan i kod seksualnog i psihi?kog nasilja. U 2016. godini bilo je 8.880 punoletnih ?rtava fizi?kog nasilja. Podaci iz 2016. godine ukazuju da je fizi?ko nasilje u zna?ajnom porastu, naro?ito u kategoriji odraslih osoba (od 26 do 65 godina starosti). S obzirom da se ?ene kao ?rtve fizi?kog nasilja pojavljuju u ve?em broju od mu?karaca, evidentno je da je re? o porastu rodno zasnovanog nasilja prema ?enama. U kategoriji odraslih osoba 79% prijava fizi?kog nasilja su se odnosile na nasilje nad ?enama. Naj?e??e predlagane i izricane mere za?tite ?rtava nasilja su zabrana daljeg uznemiravanja ?lana porodice i zabrana pribli?avanja ?lanu porodice na odre?enoj udaljenosti, ?to je u poslednje tri godine trend, a u 2016. godini evidentiran je porast. Nedostaju podaci o efektima izre?enih mera u odnosu na o?ekivanu promenu statusa i kvaliteta ?ivota samih ?rtava nasilja, ?to bi dalo odgovor o svrsishodnosti ove mere u na?im uslovima i mogu?nost stvarne realizacije.Pove?ava se broj identifikovanih ?rtava trgovine ljudima. U 2016. godini identifikovano je 55 ?rtava trgovine ljudima, ?to predstavlja pove?anje od 37% u odnosu na prethodnu godinu. Od ukupnog broj ?rtava 62% su punoletna lica, me?u kojima su 82% ?enskog pola.U porastu je broj lica kojima je oduzeta poslovna sposobnost. Od ukupnog broja punoletnih korisnika pod starateljstvom, 93% je potpuno li?eno, dok je 7% delimi?no li?eno poslovne sposobnosti. Analiza sudske prakse u vezi sa lis?avanjem poslovne sposobnosti pokazala je da broj vrac?anja poslovne sposobnosti skoro zanemarljiv i iznosio je 0,2% od ukupnog broja donetih res?enja. Pored toga, rezultati su pokazali da se procesna pravila ne primenjuju u potpunosti, kao i da je u 99% sluc?ajeva invaliditet naveden kao osnov za oduzimanje poslovne sposobnosti. Najc?es?c?e se potpuno lis?avaju poslovne sposobnosti osobe sa intelektualnim (40%), a zatim sa psihosocijalnim tes?koc?ama (33%). 52% osoba lis?enih poslovne sposobnosti ima istoriju institucionalizacije. Posebno veliki porast broja lica koja su u potpunosti li?ena poslovne sposobnosti zable?en je 2015. godine, za ?ak 20%. I u 2016. godini se nastavlja trend pove?anja broja potpunih i delimi?nih li?enja poslovne sposobnosti. Na?in na koji je li?avanje poslovne sposobnosti regulisano u Srbiji je prevazi?en i neuskla?en sa me?unarodnim pravnim standardima. Na to se ukazuje i u Izve?taju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija za 2016. godinu, kao i u Zaklju?nim zapa?anjima Komiteta UN za prava osoba sa invaliditetom. Komitet je izrazio zabrinutost s?to su odre?eni propisi u vezi sa pitanjem li?avanja poslovne sposobnosti diskriminatorni i u suprotnosti sa Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom i Ops?tim komentarom Komiteta br. 1. o jednakom priznanju pred zakonom. Komitet za prava osoba sa invaliditetom preporuc?io Srbiji da harmonizuje svoje propise u skladu sa Konvencijom, tako s?to c?e uvesti sistem odluc?ivanja uz podrs?ku koji obezbe?uje samostalnost osobe, uz pos?tovanje njene volje i z?elja, kao i da uvede transparetan sistem starateljstva. Bolje regulisanje pitanja li?avanja poslovne sposobnosti u narednom peirodu ?e biti jedan od prioriteta Strategije socijalne za?tite.Odr?ive i kvalitetne usluge u zajednici su preduslov nastavka i odr?anja procesa deinstitucionalizacije. Kontinuitet u pru?anju usluga socijalne za?tite se pokazao kao jedan od najve?ih izazova u razvoju kvalitetnih usluga socijalne za?tite. Usled neizvesnog sistema finansiranja usluga primetan je proces prekida u pru?anju usluga socijalne za?tite sa intelektualnim pote?ko?ama, zbog ?ega se korisnici vra?aju u institucije. Ovo ozbiljno dovodi u pitanje dalje sprovo?enje procesa deinstitucionalizacije i predstavlja nemeriv gubitak kapaciteta i resursa. Neophodno je da sveobuhvatnu odgovornost za deinstitucionalizaciju preuzme nacionalni nivo, ?to uklju?uje i sistem finansiranja deinstitucionalizacije, a da prevencija u vezi sa deinstitucionalizacijom ostane na lokalnom nivou. Jedan od va?nih koraka u procesu deinstitucionalizacije jeste ukidanje velikih sistema (?to je ve? predvi?eno zakonskim re?enjima i Akcionim planom za poglavlje 23) i razvoj alternativnog sme?taja. Usluge socijalne za?tite u mandatu lokalnih samouprava u Srbiji su nerazvijene i nedovoljno dostupne. Prethodnih godina nije ostvaren zna?ajan pomak u sferi razvoja usluga socijalne za?tite koje obezbe?uju JLS. Broj op?tina i gradova u kojima se usluge pru?aju, ukupno izdvojena sredstva, pa i broj korisnika gotovo su ostali nepromenjeni prethodnih godina. 133 od 145 op?tina i gradova u Srbiji je 2015. godine obezbe?ivalo neku od usluga socijalne za?tite u nadle?nosti JLS. Najve?i broj JLS obezbe?uje dve do tri usluge, a ve?i broj usluga imaju jedino pojedini ve?i gradovi. Pribli?no ?etvrtina jedinica lokalnih samouprava obezbe?uje samo jednu uslugu, mahom pomo? u ku?i za stare i odrasle. U 12 jedinica lokalne samouprave u 2015. godini nije pru?ana nijedna usluga socijalne za?tite. U jednom broju JLS usluge se ne pru?aju u kontinuitetu tokom godine, ?to je posebno izra?eno kod usluge pomoc? u kuc?i za starije12. Iskustva u sprovo?enju decentralizacije u sistemu usluga socijalne za?tite su veoma raznolika i postoji veoma velika disproporcija u pru?anju usluga socijalne za?tite, ?to zna?i da gra?ani i gra?anke u pojedinim sredinama nemaju pristup uslugama koje gra?ani u drugim sredinama imaju. Dostupnost usluga u zajednici ostaje va?an preduslov i za prevenciju institucionalizacije i za podr?ku prirodnoj porodici, pogotovo za decu za invaliditetom i za stare. O?ekuje se da ?e dodatna sredstva koja se obezbe?uju kroz namenske transfere od 2016. godine uspeti da podstaknu i pove?aju razvoj usluga socijalne za?tite u mandatu lokalnih samouprava. Mali broj korisnika je obuhva?en uslugama socijalne za?tite. Uslugama socijalne za?tite koje obezbe?uju JLS u toku 2015. godine je obuhva?eno pribli?no 25.000 korisnika prose?no mese?no. Pri tom treba imati u vidu da ovaj broj ne predstavlja adekvatan indikator za procenu dostupnosti usluga, po?to se intenzitet obezbe?enja usluga po pojedinim op?tinama i gradovima veoma razlikuje, u zavisnosti od modela pru?anja i vrste usluga. Ukupni rashodi za usluge socijalne za?tite u nadle?nosti JLS su mali. Ukupni rashodi za usluge socijalne ?a?tite u nadle?nosti JLS iznosili su pribli?no 2,6 milijardi dinara (0,06% BDP) u 2015. godini. Pored najve?ih gradova (Beograd i Novi Sad) koji su izdvajali 1,1% svojih bud?eta za ove namene, prioritet uslugama socijalne za?tite dale su i pojedine manje op?tine sa skromnim ukupnim bud?etskim sredstvima na jugu Srbije (udeo rashoda od preko 2% zabele?en je u op?tinama Blace, Vlasotince, Bela Palanka, ?oka, Crna Trava i Babu?nica, od kojih ?ak 5 spada u ?etvrtu grupu najnerazvijenijih op?tina u Srbiji. Najvi?i rashodi za usluge zabele?eni su u Beogradu, gotovo 1,1 milijardi dinara, ?ak 42% ukupnih rashoda za ove namene u Srbiji. Veliki problem u razvoju usluga je i ?injenica da ne postoji procena ko?tanja pojedinih usluga socijalne za?tite.Me?u pru?aocima usluga dominiraju ustanove iz javnog sektora. Zna?ajnije prisustvo nedr?avnih pru?aoca zabele?eno je kod usluge dnevnog boravka za decu sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom, usluge pomo? u ku?i za decu, li?ni pratilac i stanovanje uz podr?ku za OSI.Dve najrasprostranjenije usluge obuhvataju dve tre?ine korisnika i rashoda. Me?u uslugama najrasprostranjenije su dnevne usluge u zajednici i to pomo? u ku?i za stare i odrasle (u 122 JLS) i dnevni boravci za decu sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom (u 68 op?tina i gradova). Ove dve usluge obuhvataju preko 17.000 korisnika i dve tre?ine ukupnih rashoda za usluge socijalne za?tite na lokalnom nivou u Srbiji (preko 2,6 milijardi RSD, 0,06% BDP). Ostale usluge su obezbe?ene u malom broju op?tina i gradova. Pojedine usluge kao predah i svrati?te uspostavljene su u svega nekoliko jedinica lokalnih samouprava, a pojedine, npr. savetovali?ta prisutne su pre svega u ve?im gradovima. Posebno treba naglasiti da su usluge podr?ke za samostalan ?ivot usmerene na osobe za invaliditetom, usluge personalne asistencije i stanovanje uz podr?ku za OSI. U odnosu na 2012. godinu pove?ao se broj JLS koje pru?aju uslugu stanovanja uz podr?ku, ali neznatno imaju?i u vidu zakonske promene koje su omogu?ile da se ova usluga finansira sa nacionalnog nivoa u svim, osim u najrazvijenijim op?tinama i gradovima. Posmatrano po grupama korisnika, usluge za starije su najrazvijenije, ali je obuhvat starijih ovim uslugama i dalje nizak. Lokalne samouprave su prepoznale potrebu za podr?ku starijima, naro?ito u onim op?tinama koje su izlo?ene izrazitom starenju stanovni?tva. Me?utim, obuhvat starijih uslugama je jo? uvek nizak u pore?enju sa razvijenim zemljama i postoji potreba za njegovim pove?anjem u sklopu sistema dugotrajne nege. Obuhvat starijih uslugom pomo? u ku?i (1,1% ukupne populacije 65+) je nizak, ?ak i u pore?enju sa evropskim zemljama koje se prete?no oslanjaju na sli?an model dugotrajne nege u pogledu odnosa izme?u nov?anih davanja i usluga. Dostupnost usluga za starije je posebno nedovoljna u ruralnim podru?jima.Deca i mladi sa smetnjama u razvoju su druga ciljna grupa koja se izdvaja po broju i raznovrsnosti usluga i programa. Dalje ?irenje usluga namenjenih ovoj populaciji neophodno je radi prevencije institucionalizacije. Posebno su zna?ajne i usluge koje podr?avaju uklju?ivanje dece sa smetnjama u redovni obrazovni sistem (li?ni pratilac, produ?eni dnevni boravak), a koje nisu uspostavljene ili su nedovoljno dostupne u mnogim lokalnim samoupravama. Radi prevencije izdvajanja dece, ali i radi podr?ke porodici sa decom u riziku od napu?tanja ?kolovanja, neophodno je i ?irenje savetodavno-terapijskih i socijalno-edukativnih usluga koje su razvijene samo u pojedinim gradovima.Zna?ajnija promena u rasprostranjenosti registruje se kod usluge pomo? u ku?i za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. U 2015. ona se pru?ala u 20, dok u 2012. ?ak u 37 JLS. To se verovatno mo?e objasniti zavr?etkom donatorskog programa Razvoj usluga u zajednici za decu sa smetnjama u razvoju i njihove porodice, kojim se podr?avao razvoj usluga namenjenih deci u 41 op?tini i gradu u periodu od 2011. do 2013. godine. S druge strane, u 2015. godini je zna?ajnije pove?ana rasprostranjenost usluge dnevni boravak za odrasle osobe, koja se obezbe?uje u 21 jedinici lokalne samouprave, verovatno kao rezultat donatorskog programa Evropske unije “Otvoreni zagrljaj”, koji se sprovodio u 2014. i 2015. godini. Osnovni cilj ovog programa je bila deinstitucionalizacija i razvoj odgovaraju?ih usluga u zajednici za osobe sa mentalnim i intelektualnim problemima. U 2012. godini ova usluga je postojala samo u jednoj op?tini.Usluge u zajednici za odrasle osobe sa invaliditetom su slabo prisutne. Najmanji pomaci na?injeni su u obezbe?ivanju usluga u zajednici za odrasle osobe sa invaliditetom, a posebno za osobe sa mentalnim i intelektualnim te?ko?ama, ?ija je za?tita prakti?no nereformisana. Nedovoljan broj usluga u zajednici uti?e na socijalnu isklju?enost osoba sa invaliditetom. Ve?ina odraslih osoba sa telesnim invaliditetom, iako ispunjava kriterijume, ne ostvaruje pravo na uslugu personalne asistencije, usled ?ega su njihove mogu?nosti za obrazovanje i zapo?ljavanje zna?ajno smanjene.?Sistem podr?ke za dugotrajnu negu i pomo? u Srbiji se dominantno oslanja na nov?ana davanja i naknade, a manje na usluge podr?ke. Ovakav sistem podr?ke je karakteristika jo? jednog broja evropskih zemalja (Nema?ka, Austrija). Specifi?nost u Srbiji u odnosu na sisteme najrazvijenijih zemalja je i to ?to ne postoje vi?estruki izdiferencirani iznosi prava, ve? samo dva nivoa davanja (dodatak i uve?ani dodatak), a najve?a razlika je u kori??enju medicinskih umesto funkcionalnih kriterijuma prilikom dodeljivanja prava.Usluge za dugotrajnu negu su nedovoljno dostupne, a sistem za dugotrajnu negu je segmentiran. Jedan od velikih izazova u unapre?ivanju sistema socijalne za?tite u Srbiji predstavlja i segmentiranost dugotrajne nege, nepovezanost nov?anih davanja sa uslugama i nedovoljna dostupnost usluga za dugotrajnu negu. Nov?ana davanja/naknade za dugotrajnu negu se delom ostvaruju u okviru sistema socijalne za?tite, a delom u okviru penzijsko-invalidskog osiguranja i namenjena su korisnicima koji zbog bolesti ili invalidnosti ne mogu samostalno da obavljaju osnovne dnevne aktivnosti, nezavisno od materijalnog polo?aja. Izra?ena je potreba za kombinovanjem zdravstvenih i socijalnih usluga. Usluge za dugotrajnu negu u zajednici koje uglavnom pru?aju podr?ku za instrumentalne dnevne aktivnosti jo? uvek su nedovoljno razvijene i dostupne, a palijativna nega pre svega postoji u okviru domske za?tite, dok se u zdravstvenom sistemu tek uspostavlja. Izazov je i povezivanje davanja sa odgovaraju?im uslugama i integrisano pru?anje socijalnih i zdravstvenih usluga, ?to je posebno zna?ajno za korisnike dugotrajne nege, ali i za osobe sa mentalnim te?ko?ama. O?ekuje se da, u uslovima starenja stanovni?tva i produ?enja o?ekivanog trajanja ?ivota starijih od 65 godina i daljih promena porodi?nih modela, tra?nja za kombinovianim zdravstvenim i socijalnim uslugama da zna?ajno poraste.Sistem socijalne za?tite ima veliku ulogu u podr?ci obrazovanju, a poseban zna?aj ima za sistem inkluzivnog obrazovanja i za spre?avanje osipanja u?enika iz obrazovnog sistema. Uloga centra za socijalni rad u spre?avanju osipanja nije eksplicitna, ali jasno proizilazi iz uloge centra kao koordinatora procesa za?tite dece i organa starateljstva. Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju (?lan 58) propisuje da je ?kola du?na da obavesti JLS ako roditelj ne obezbedi povratak deteta na nastavu u slu?aju prestanka, odnosno neredovnog poha?anja. U praksi, ?kola se obra?a centru za socijalni rad u slu?ajevima kada ne mogu da stupe u kontakt sa roditeljima ili ukoliko je saradnja sa roditeljima neuspe?na (Pavlovi? Babi? et al., 2013, str. 97). Pored toga ?to je ovakav sled koraka logi?an imaju?i u vidu institucionalnu ulogu centara za socijalni rad, ova linija reagovanja je u skladu sa protokolima za za?titu dece od zlostavljanja i zanemarivanja. U praksi, ovakav sistem nije dovoljno efektivan niti efikasan, usled nedostatka kapaciteta CSR da se ovim poslovima redovno bave. Postoje preporuke da se unapredi saradnja izme?u ?kole i centra za socijalni rad i da se CSR vi?e uklju?i u sistem prevencije od osipanja. Specifi?nije, normativ kadrova predvi?en Pravilnikom o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad bi trebalo da se promeni na na?in da predvidi ve?i broj socijalnih radnika u onim JLS koje imaju odre?eni (najvi?i) udeo u?enika u visokom riziku od osipanja i dece koja ?ive u podstandardnim romskim naseljima (uz finansiranje iz nacionalnog bud?eta).Neravnomernost u razvoju usluga socijalne za?tite je me?u najve?im izazovima u daljem razvoju usluga socijalne za?tite. Neka od mogu?ih re?enja jeste definisanje metodologije za izra?unavanje cene usluga socijalne za?tite (?to se kao aktivnost sprovodi kroz IPA 2013 projekat Podr?ka razvoju regulatornih mehanizama socijalne za?tite) i definisanje minimalnog opsega usluga socijalne za?tite koje bi se sprovodile kao nacionalne usluge, regionalne (za usluge koje nije neophodno razvijati na nivou JLS, kao ?to su usluge savetovanja, monitoring nasilja, itd) ili lokalne usluge. Rad na stvaranju integrativnih usluga stvara zahteva bolju saradnju izme?u razli?itih sistema, institucija i organizacija, bolji informacioni sistem koji informi?e i uvezuje rad partnera i bolje osmi?ljen sistem finansiranja. Unapre?ivanje sistema usluga socijalne za?tite na lokalnom nivou zahteva bolje pra?enje sistema finansiranja i kori??enja raspolo?ivih resursa. ?to se ti?e sistema pra?enja i merenja, trebalo bi se fokusirati na merenje ishoda korisnika. Ova promena tra?i dalji fokus na korisnika, umesto na sistem. Tako?e, neophodno je dalje unapre?ivati sistem upu?ivanja, stru?nog nadzora i supervizije. Postoje?i mehanizmi za pru?anje i finansiranje usluga socijalne za?tite nisu doprineli ravnomernijem razvoju usluge socijalne za?tite. Neravnomernost se posebno odnosi na usluge koje se finansiraju sa lokalnog nivoa. Nivo izdvajanja za socijalnu za?titu se veoma razlikuje me?u JLS, zbog ?ega se name?e potreba za uvo?enjem odre?enog minimuma izdvajanja za socijalnu za?titu i finansiranje usluga socijalne ?a?tite na lokalnom nivou. Namenski transferi do sada nisu doprineli osiguravanju dostupnosti usluga socijalne za?tite za sve gra?ane i gra?anke i u svim JLS. Nije sprovedena sveobuhvatna evaluacija namenskih transfera, zbog ?ega je te?ko dati precizniju procenu njihovog u?inka. Upitan je generalni pristup po kome se JLS finansiraju po svojoj veli?ini, a ne po (broju) usluga koje realizuju. Dodatni izazov predstavlja postoje?i sistem sprovo?enja javnih nabavki koji u velikoj meri favorizuje nabavke sa najni?om cenom, ?esto bez brige o kvalitetu usluga.Struktura finansiranja socijalne za?tite ne prati u dovoljnoj meri usvojene politike. Nije se smanjilo izdvajanje za institucije, iako je do?lo do blagog pove?anja izdvajanja za usluge u zajednici u proteklim godinama. Iako me?u stru?njacima prevladava stav da je korisnicima mesto u porodici i zajednici, nije do?lo do raspodele resursa izme?u ova dva sistema. Usluge domskog i porodi?nog sme?taja se finansiraju iz sigurnih izvora, tj. sa nacionalnog nivoa, dok su razvoj i finansiranje usluga podr?ke porodici u nadle?nosti lokalnih samouprava i zavise od njihovih kapaciteta. Usled toga, sigurno finansiranje (iz dr?avnog bud?eta) je obezbe?eno za alternativno staranje, koje podrazumeva izdvajanje, dok je finansiranje usluga podr?ke porodici, koje su najva?nije za dobrobit deteta, u praksi neizvesno (iz lokalnih bud?eta). Neophodno je dalje razvijati koncept novac prati korisnika, kako bi se osiguralo da proces deinstitucionalizacije prati i promenu u iznosima finansiranja institucija i usluga.Distribucija korisnika i rashoda najrasprostranjenijih usluga socijalne za?tite koje obezbe?uju JLS, 2015.Vrsta uslugeBroj JLSBroj korisnikaUkupni rashodi (RSD)Pomo? u ku?i za stare i odrasle12215.043 1.008.102.501 Dnevni boravak za decu sa smetnjama 682.111 716.439.394 Li?ni pratilac 30709 160.456.247 Savetovali?ta29798 47.169.500Dnevni boravak za OSI2171682.210.043 Pomo? u ku?i za decu sa invaliditetom20262 30.395.963 Personalni asistenti17160 47.255.093 Prihvatili?ta za ?rtve nasilja15695 71.833.644 Stanovanje uz podr?ku OSI13145 48.109.628 Izvor: Matkovi? i Stranjakovi? (2016)Kapaciteti u socijalnoj za?titiPostoje?i resursi i akteri u socijalnoj za?titi nisu adekvatni kako bi pru?ali efektivnu i efikasnu socijalnu za?titu. Vlada je u okviru ESRP-a (2016) istakla da reformski procesi u oblasti socijalne za?tite podrazumevaju ne samo potpuno druga?iji pristup korisnicima i njihovo postavljanje u centar sistema, ve? i uspostavljanje brojnih novih inovativnih i fleksibilnih usluga, uklju?ivanje ve?eg broja pru?alaca usluga iz nedr?avnog sektora (OCD i privatnog) i povezivanje najrazli?itijih aktera na lokalnom i nacionalnom nivou. Na srednji rok re?enja treba tra?iti u uspostavljanju integrisanih me?usektorskih usluga i obezbe?enje kontinuiteta za?tite za ove specifi?ne ugro?ene grupe, dok je na kratak rok neophodno efektivniji i efikasniji rad postoje?ih mehanizama.Nedostaje bolje uvezivanje sistema socijalne za?tite za drugim sistemima. Mnoge ugro?ene grupe u Srbiji se suo?avaju sa vi?estrukim rizicima i faktorima deprivacije, na koje se ne mogu na?i odgovori u okviru jednog sektora. Me?u ovim grupama svakako se isti?u Romi u neformalnim naseljima, interno raseljena lica sa KiM, ali i ?rtve porodi?nog nasilja, ?rtve trgovine ljudima, deca iz ugro?enih porodica koja odustaju od obrazovanja, mladi bez roditeljskog staranja koji napu?taju sistem za?tite, deca i mladi sa problemima u pona?anju i po?inioci krivi?nih dela, osobe sa invaliditetom, stari u izolovanim ruralnim podru?jima, itd. ESRP (2016) isti?e da je neophodno bolje povezivanje centara za socijalni rad sa institucijama koje obezbe?uju usluge iz oblasti zdravstvene za?tite, obrazovanja i zapo?ljavanja, ali i sa policijom, OCD koje zastupaju pojedine ugro?ene grupe, Crvenim krstom, odgovaraju?im slu?bama lokalne samouprave. Ovakve promene zahtevaju zna?ajno ja?anje regulatornih i kontrolnih mehanizama. Dodatno, ovakve promene podrazumevaju i stalno pra?enje i evaluaciju politika na nacionalnom i lokalnom nivou.Centri za socijalni rad su klju?ni akter u daljem razvoju socijalne za?tite. Centri za socijalni rad, su javne slu?be ?iji je osniva? jedinica lokalne samouprave. Pored obavljanja poslova poverenih od strane osniva?a, centar za socijalni rad obavlja poslove poverene od strane Republike Srbije koji u ukupnom obimu poslova centra za socijalni rad imaju udeo od oko 70%. U ukupno 140 CSR na celoj teritoriji Republike Srbije zaposleno je na neodre?eno vreme pribli?no 1.800 stru?nih radnika. U proteklom periodu uo?ljiv je proces smanjenja broja zaposlenih u ovim institucijama. Pribli?no 80% zaposlenih u CSR finansira se iz republi?kog bud?eta, jer se stara o pravima koja su u nadle?nosti nacionalnog nivoa. Rashodi za plate i materijalne tro?kove centara u 2016. godini iznosili su pribli?no 3 milijarde dinara. Aktuelnim odredbama Zakona, Centar za socijalni rad mo?e da pru?a i druge usluge socijalne za?tite ukoliko nema odgovaraju?eg pru?aoca usluga. Ovakav pristup je rezultirao odre?enim vidom sukoba interesa jer se upu?ivanje na uslugu i kori??enje usluge odvija u istoj organizaciji ?to razvoj usluga socijalne za?tite zadr?ava u okviru ve? postoje?ih. Tako?e, razvijena je praksa da stru?ni radnici na poslovima javnih ovla??enja, istovremeno, rade na poslovima pru?anja usluga socijalne za?tite ?to se odra?ava na kvalitet i posredno dovodi do nenamenskog tro?enja sredstava.Neadekvatni su kapaciteti centara za socijalni rad. Nedostatak je i u broju stru?nih radnika i u vremenu dostupnom za rad sa korisnicima. Ima manje stru?nih zaposlenih nego ?to postoje?i normativi postavljaju. Dodatni problem je to ?to normativi ne reflektuju promenu problema i uloga koje CSR dobija. Uop?teno govore?i, CSR dosta vremena provode u birokratskim procesima, a nemaju kapacitet za rad sa korisnicima. CSR su va?an akter, ali ne smeju da snose odgovornost za upravljanje u sistemu socijalne za?tite. Potrebno je jasnije definisanje uloge CSR u daljim reformama, ?to pre svega podrazumeva povratak izvornim funkcijama: odlu?ivanje u vezi sa pristupom pravima i uslugama i nadzor. Kada je re? o uslugama socijalne za?tite, CSR bi trebalo da mapiraju korisnike, upu?uju korisnike na prava i usluge i kontroli?u kvalitet i postignu?e usluga. CSR ne bi trebalo da budu pru?aoci usluga socijalne za?tite, ve? da rade nadzor nad primenom usluga socijalne za?tite.Neophodno je ja?anje kapaciteta CSR za integrisano planiranje i podr?ku pojedincima i porodici, ali i drugih ustanova socijalne za?tite. Unapre?enje socijalne i de?ije za?tite u Republici Srbiji ne mo?e da se postigne bez ja?anja kapaciteta CSR i unapre?enja usluga procene i planiranja, a posebno bez uspostavljanja integralne socijalne za?tite i me?usektorske saradnje. Integrisana podr?ka CSR je posebno va?na za korisnike iz vi?estruko rizi?nih grupa kao ?to su Romi, jednoroditeljske porodice, deca sa kompleksnim smetnjama u razvoju, ?rtve porodi?nog nasilja, itd. CSR i usluge socijalne za?tite, izolovano posmatrano, ne mogu da unaprede polo?aj najsiroma?nijih i najugro?enijih bez povezivanja sa institucijama u drugim sektorima i sa nevladinim organizacijama i na lokalnom, i na nacionalnom nivou.Neophodno je unaprediti sistem pra?enja potreba i ciljeva u oblasti socijalne za?tite. Da bi se pratio kvalitet usluga i nivo za?tite korisnika, ESRP isti?e da je neophodno "definisati indikatore i njihovo pra?enje (dostupnost i kvalitet pojedinih usluga socijalne za?tite na lokalnom nivou), definisati po?eljne ishode (kao ?to su obrazovni ishodi za decu u hraniteljstvu), ali i precizirati pojedine korisni?ke grupe". Tako bi, na primer, bila va?na identifikacija Roma iz podstandardnih naselja kao posebne grupe iz koje treba pratiti korisnike, ali i ishode na nivou javnih institucija i u okviru razli?itih sektorskih politika. Na ovaj na?in bi se prevazi?ao problem subjektivnog (ne)izja?njavanja o nacionalnoj pripadnosti, a prakti?ne politike bi dobile instrument pomo?u koga bi se usmeravale na najugro?enije pripadnike romske populacije.Neophodna je ja?a uloga Republi?kog zavoda za socijalnu za?titu u poslovima nadzora, pra?enja i izve?tavanja. Republi?ki zavod za socijalnu za?titu obavlja razvojne savetodavne i istra?iva?ke poslove u socijalnoj za?titi kao i poslove stru?ne podr?ke i akreditacije programa obuka odnosno programa pru?anja usluga socijalne za?tite. Postoje?im odredbama Zakona su obuhva?eni poslovi koje Zavod kontinuirano obavlja ali su izostavljene odgovornosti Zavoda u smislu ishoda rada koji se o?ekuju. Postoje predlozi da Zavod pored akreditacije programa obuka i programa pru?anja usluga, preuzme odgovornost i za eksternu superviziju, utvr?ivanje stru?no metodolo?kih uputstava i izradu Godi?njeg izve?taja socijalne za?tite uklju?uju?i prikupljanje i obradu podataka kao i njihovo prevo?enje u utvr?ene indikatore. Od Zavoda se o?ekuje zna?ajnija uloga u stru?nom uskla?ivanju sistema socijalne za?tite, imaju?i u vidu da se upravne odgovornosti nalaze na centralnom, pokrajinskom i nivou lokalnih samouprava kao i da pru?aoci usluga poti?u iz javnog, nevladinog i privatnog sektora.Nedostaje ja?a stru?na podr?ka koja proizilazi iz slo?enosti, raznolikosti i obima stru?nih postupaka koji se vode u socijalnoj za?titi. Praksa stru?nog rada se razlikuje u zavisnosti od organizacije u kojoj se sprovodi. Dodatno, pluralizacija pru?aoca usluga i razli?iti nivoi upravnog odlu?ivanja postavili su brojne izazove u socijalnoj za?titi. Nasuprot praksi u srodnim sistemima, poput obrazovanja ili zdravlja, socijalna za?tita nema dekoncentrisanu organizaciju na nivou upravnih okruga ?ijim prisustvom bi se obezbedio i uravnote?io kvalitet stru?nog rada. Eksterna supervizija bi mogla da predstavlja dekoncentrisan vid stru?ne podr?ke stru?nim radnicima, organizacijama i organima delatnost od zna?aja za socijalnu za?titu sa ciljem postizanja strukturne integracije svih aktera u sistemu socijalne za?tite, unapre?enja pru?anja usluga i primene mera socijalne za?tite i postizanja maksimalnih performansi socijalne za?tite. Postoje o?ekivanja da bi se ja?anjem instrumenata eksterne podr?ke u socijlnoj za?titi podigao nivo kvaliteta, unapredila unutra?nja i me?usektorska saradnja kao i op?ta efikasnost sistema.Kapaciteti lokalnih samouprava su ?esto nedovoljni za delotvorno i efikasno sprovo?enje reformi u oblasti socijalne za?tite. U prethodnom strate?kom ciklusu izrada lokalnih strategija socijalne za?tite, u skladu sa ciljevima nacionalne Strategije socijalne za?tite, doprinela je uspe?nom sprovo?enju strate?kih ciljeva i mera. Ovo prepoznaje i Evropska komisija u Izve?taju o napretku za 2009. godinu kada ka?e da su “u skladu sa nacionalnom strategijom, lokalne strategije za socijalnu za?titu usvojene u 122 op?tine u Srbiji”, kao i da su “nastavljeni programi obuke za zaposlene u institucijama socijalne za?tite”. Me?utim, u nedostatku strate?kog okvira za razvoj socijalne za?tite na nacionalnom nivou, poslednjih godina je zanemaren proces razvoja socijalne za?tite na lokalnom nivou. Neophodno je da se nakon usvajanja nove nacionalne Strategije socijalne za?tite pokrene podr?ka usvajanju lokalnih strategija socijalne za?tite.Ja?anje administrativnog kapaciteta za kori??enje sredstava Evropskog socijalnog fonda. ?lanstvom u EU Srbija ?e na raspolaganju imati okvirno oko 200 miliona evra na godi?njem nivou iz Evropskog socijalnog fonda. Ova sredstva predstavljaju zna?ajni resurs za re?avanje brojnih izazova i u oblasti socijalne za?tite, ali samo ukoliko postoji administrativni kapacitet za upravljanje ovim sredstvima. Zbog toga bi ja?anje kapaciteta za kori??enje sredstava Evropskog socijalnog fonda treba da bude jedan od institucionalnih prioriteta u novoj Strategiji socijalne za?tite. Aktivnija priprema Srbije za Evropski socijalni fond je jedna od preporuka EK u godi?njim izve?tajima o napretku, kao i u Izve?taju o skriningu (2016). U tom smislu neophodno je u narednim godinama napraviti analizu stanja i test institucionalnog optere?enja za upotrebu Evropskog socijalnog fonda (uz mapiranje uskih grla u procesu i sistemu), iskoristiti iskustva zemalja koje su me?u poslednjima postale ?lanice EU (Hrvatska, Bugarska, Slovenija, Rumunija, Austrija) i pripremiti Mapu puta za pripremu za Evropski socijalni fond (koja ?e sadr?ati i predlog institucionalnog unapre?enja i plan obuka z ESF).Ocene Evropske komisije u vezi sa stanjem u oblasti socijalne za?titeIzve?taj o skriningu (Srbija) za Poglavlje 19 – socijalna politika i zapo?ljavanje: Procena stepena uskla?enosti i kapaciteta za sprovo?enje U Izve?taju o skriningu za Srbiju za poglavlje 19 Evropska komisija ocenjuje da je “zakonodavstvo Srbije delimi?no usagla?eno sa pravnim tekovinama EU u oblasti socijalne politike i zapo?ljavanja”. Istovremeno, Evropska komisija ocenjuje da Srbija nije dovoljno pripremljena za pregovore o ovom poglavlju i preporu?uje se da se ovo poglavlje otvori za pregovore kada Srbija podnese Komisiji akcioni plan za postepeno preno?enje pravnih tekovina EU (po potrebi) i za izgradnju neophodnih kapaciteta za sprovo?enje i primenu pravnih tekovina EU u svim oblastima na koje se odnosi poglavlje o socijalnoj politici i zapo?ljavanju. Govore?i o strate?kom pristupu reformi u oblasti socijalne za?tite, EK napominje da je do ?lanstva u EU “neophodan vi?e strate?ki pristup reformama socijalnih naknada u okviru integrisanog pristupa, uklju?uju?i pru?anje socijalnih usluga kako bi se pru?ila delotvornija podr?ka onom stanovni?tvu kojima je najpotrebnija”. EK smatra da je potrebno posvetiti posebnu pa?nju stopi rizika od siroma?tva (25,6%) koja je u porastu i mo?e se uporediti sa najvi?im stopama u EU, posebno kada je re? o seoskom stanovni?tvu.Sa stanovi?ta prioriteta, EK nagla?ava da je “potrebno pa?ljivo pripremiti proces deinstitucionalizacije, po?to je za razvoj odr?ivih i odgovaraju?ih alternativnih usluga potrebno vreme”. EK upozorava da se posebno “zaostaje sa deinstitucionalizacijom odraslih”, kao i da je “potrebno posvetiti ve?u pa?nju socijalnoj integraciji osoba sa invaliditetom, uklju?uju?i razvoj usluga podr?ke u zajednici, kao i kroz pristupa?nost zgrada”. Od specifi?nih politika kada je u pitanju proces deinstitucionalizacije, EK smatra da je potrebno posvetiti posebnu “pa?nju kvalitetu hraniteljske nege i malih grupnih doma?instava”, i jo? va?nije da treba “preduzeti mere za spre?avanje institucionalizacije” i u tom smislu je potrebno “posvetiti pa?nju spre?avanju napu?tanja dece i odvajanja dece od njihovih porodica”. Osim toga, EK predla?e “ulaganje napora da bi sistem socijalne za?tite mogao da podr?i aktiviranje” i osigura “ve?e u?e??e u tr?i?tu rada i inkluzivno tr?i?te rada” kako bi se Srbija suo?ila sa demografskim izazovima.Kada je u pitanju priprema za ESF, Komisija smatra da “Srbija mora da prilagodi svoje zakonodavstvo i strukture kako bi mogla da uspe?no upravlja merama za ESF, da ih sprovodi, prati njihovo sprovo?enje i vr?i reviziju i kontrolu tih mera”.Detaljni pregled ocena Evropske komisije kroz godi?nje izve?taje o napretkuU ovom delu prikazan je pregled ocena Evropske komisije kroz godi?nje izve?taje o napretku u toku procesa sprovo?enja prethodne Strategije socijalne za?tite, od 2006. godine do danas.U najkra?em, Evropska komisija bele?i napredak Republike Srbije u oblasti statistike siroma?tva Srbija (SILC, ESPROSS). Posebni zna?aj za sprovo?enje prethodne Strategije socijalne za?tite imalo je ja?anje institucija i specifi?no rad Zavoda za socijalnu za?titu. Pored toga, Evropska komisija je pohvalila proces izrade lokalnih strategija socijalne za?tite i pokretanje obuka. Procena je da je polo?aj osetljivih grupa u odre?enoj meri pobolj?an prethodnih godina. Proces deinstitucionalizacije je zapo?eo, a broj osoba u institucijama je smanjen. Problemi sa deinstitucionalizacijom su brojni: nepo?tovanje zakonske granice u vezi sa brojem odraslih i dece u ustanovama, nedostatak pravnih garancija za spre?avanje mu?enja i zlostavljanja u socijalnim ustanovama i bolja kontrola u ustanovama za socijalnu za?titu i psihijatrijskim bolnicama. U poslednjem izve?taju o napretku Evropska komisija upozorava da “nije bilo napretka (…) u procesu deinstititucionalizacije” (2018).Zapo?eo je razvoj usluga socijalne za?tite, ali su dostupnost i kvalitet usluga u zajednici ?irom zemlje ograni?eni i nejednaki. Dodatno, poslednjih godina “nije bilo napretka u vezi sa razvojem usluga socijalne za?tite na lokalu” (2018). EK hvali pove?anje iznosa za namenske transfere za razvoj usluga socijalne za?tite i upozorava da namenske transfere “treba sprovoditi sistemati?nije i transparentnije” (2018). Treba osigurati “bolje sprovo?enje regulatornog okvira, posebno u pogledu OCD koje pru?aju socijalne usluge” (2015). “Usluge socijalne za?tite jo? uvek u velikoj meri pru?aju ustanove iz sistema socijalne za?tite i to treba promeniti” (2016).Evropska komisija posebno isti?e da veliki problem predstavlja nedostatak me?uresorne saradnje i u tom smislu “treba razvijati integrativne socijalne usluge” (2013) i raditi na povezivanju “zdravstvenih usluga, usluga obrazovanja i socijalne za?tite” (2014). Tako?e, treba unaprediti “efikasnost raspodele bud?etskih sredstava” (2015) i adekvatnost sistema socijalne pomo?i kako bi se sistem podr?ke u?inio delotvornim, naro?ito za delove stanovni?tva koji su u najve?oj potrebi (2018). Tako?e, izve?taji Evropske komisije iz godine u godinu upozoravaju da “nije bilo napretka u pogledu priprema za Evropski socijalni fond” (2013-2018).U nastavku je dat detaljni prikaz nalaza Evropske komisije u vezi sa reformama i prioritetima u oblasti socijalne za?tite po pojedina?nim godi?njim izve?tajima.Izve?taj o napretku za 2006. godinu bele?i da je u?injen napredak u politici zapo?ljavanja i socijalnoj politici, kao i da su pripreme Srbije u oblasti socijalne politike, zapo?ljavanja i obrazovanja uznapredovale ka ispunjenju zaheva iz Sporazuma o stabilizaciji i pridru?ivanju (SSP). Za demokrafsku i socijalnu statistiku, Republi?ki zavod za statistiku je 2006. godine unapredio pregled prihoda doma?instava, naro?ito da bi mogao da ga koristi kao izvor za statistiku o siroma?tvu.Izve?taj o napretku za 2007. godinu nagla?ava da je ostvaren “relativno solidan napredak na polju socijalne politike”. Izve?taj konstatuje da je bilo “napretka u oblastima ekonomskih i socijalnih prava, sa posebno unapre?enim zakonskim garancijama i oja?anim institucijama. Pravni okvir jo? uvek nije kompletiran, dok su prava osetljivih grupa i uslovi na terenu, uklju?uju?i i decu, iako unapre?eni na papiru, ostali nepovoljni”. Izve?taj konstatuje da je nastavljeno sprovo?enje Strategije socijalne za?tite, kao i da je “na?injen odre?eni napredak u primeni zakonodavstva u prevenciji diskriminacije lica sa invaliditetom, ali slu?be podr?ke koje za cilj imaju uklju?ivanje lica sa invaliditetom i dalje nedostaju, a pomo? je prisutna samo u obliku pilot–projekata.Izve?taj o napretku za 2008. godinu nagla?ava da “deca iz socijalno ugro?enih grupa, naro?ito iz manjinskih grupa kao ?to su Romi i deca sa invaliditetom, i dalje trpe na?iroko raprostranjenu diskriminaciju i ne mogu adekvatno da koriste usluge zdravstenih, obrazovnih i socijalnih slu?bi”. Izve?taj upozorava i da dopune Zakona o socijalnoj za?titi, kojim bi se bolje regulisao sektor za mentalno zdravlje, u 2008. godini jo? nisu bile usvojene. Evropska komisija daje veoma precizne ocene i konstatuje da su “neke institucije i dalje preoptere?ene. Proces deinstitucionalizacije jo? nije adekvatno razvijen, ali je "zapo?eo i potrebno ga je dalje razvijati". Hraniteljske porodice ne dobijaju dovoljno podr?ke i mora se jo? puno toga uraditi kako bi se razvile slu?be u zajednici. Neophodno je oja?ati saradnju izme?u ministarstava. Lokalne slu?be i inspektorat Ministarstva rada i socijalne politike nemaju dovoljno kvalifikovanog kadra”. ?to se ti?e smanjenja broja siroma?nih, Evropska komisija konstatovala je da je “Strategija Srbije za smanjenje siroma?tva doprinela smanjenju broja ljudi koji ?ive u apsolutnom siroma?tvu. Ovaj broj je smanjen sa oko jednog miliona 2002. godine (14,4% populacije) na ispod 500,000 u 2007. (oko 6,6% populacije). Me?utim, ono ?to ostaje kao glavni izazov je borba protiv siroma?tva i socijalnog isklju?enja, naro?ito Roma i interno raseljenih lica”. Izve?taj o napretku za 2008. godinu konstatuje da je “Srbija zapo?ela proces decentralizacije sistema socijalne za?tite”, ali i da je "zbog nedostatka resursa implementacija strategija na lokalnom nivou je slaba".Izve?taj o napretku za 2009. godinu je pohvalio napore Srbije u oblasti socijalne za?tite, konstatuju?i da je “nastavljen proces deinstitucionalizacije dece bez roditelja, tako da se broj dece u institucijama smanjuje, a broj dece zbrinute u porodicama pove?ava”. Pored toga, EK je posebno naglasila rad Centra za brigu o porodici koji je u decembru 2008. godine po?eo da pru?a pomo? i podr?ku hraniteljskim porodicama u Beogradu. EK isti?e i da su “zna?ajna sredstva ulo?ena u institucije socijalne za?tite za brigu o osobama sa posebnim potrebama”. Posebno va?na ocena Evropske komisije je da su “u skladu sa nacionalnom strategijom, lokalne strategije za socijalnu za?titu usvojene u 122 op?tine u Srbiji. Nastavljeni su programi obuke za zaposlene u institucijama socijalne za?tite”. Od specifi?nijih primedbi, EK smatra da je “potrebno ulo?iti trajnije napore da se pobolj?a socijalna inkluzija dece, osoba sa invaliditetom i drugih ugro?enih grupa”. Izve?taj o napretku iz 2009. godine nagla?ava da je svetska ekonomska kriza ostavila uticaj na sistemska i strukturna de?avanja u sektoru socijalne za?tite i upozorava na potrebu za br?im reformama “u cilju obezbe?ivanja srednjoro?ne odr?ivosti sistema i javnih finansija”. EK konstatuje da se “strukturne slabosti koje le?e u osnovi javnih finansija Srbije, posebno kada se radi o nereformisanoj socijalnoj dr?avi, ne re?avaju se temeljno”, kao i da “nedostaje analiza politike i sistema socijalne za?tite, posebno reforma penzionog i zdravstvenog, kao i obrazovnog sistema”. Izve?taj o napretku za 2010. godinu je pod uticajem efekata me?unarodne krize. Lo?e stanje na tr?i?tu rada je jo? vi?e pogor?alo socijalnu situaciju. Izve?taj konstatuje da je nivo siroma?tva pove?an usled ekonomske krize, kao i da “borba protiv siroma?tva i dru?tvene isklju?enosti ranjivih grupa stanovni?tva, s posebnim naglaskom na romsko stanovni?tvo, interno raseljena lica i odre?ene kategorije penzionera, i dalje predstavlja glavni izazov”. Izve?taj o napretku za 2012. godinu konstatuje da je do?lo je do napretka u vezi sa socijalno ugro?enim i/ili licima sa invaliditetom, kao i da je polo?aj Roma donekle pobolj?an. Izve?taj konstatuje da je “donekle ostvaren napredak u oblasti socijalnog uklju?ivanja”. Iako konstatuje da i dalje nedostaju podzakonska akta za primenu Zakona o socijalnoj za?titi, EK konstatuje da su “usluge socijalne za?tite pobolj?ane”. Ipak, EK je smatrala da je “raspolo?ivost socijalnih usluga u zajednici u ?itavoj zemlji i dalje ograni?ena”. EK je upozorila da “treba ulo?iti ve?e napore u restrukturiranje i reformu socijalne za?tite i povratiti odr?ivost”, te konstatuje da je “Srbija po?ela da re?ava prioritete u ovoj oblasti”. Izve?taj o napretku za 2013. godinu konstatuje da je “u oblasti socijalne politike i zapo?ljavanja zabele?en izvestan napredak”, kao i da je Srbija po?ela da re?ava prioritete u ovoj oblasti”. Ipak, EK upozorava da socijalna politika nastavlja da “trpi zbog nepovoljnih ekonomskih uslova i oskudnih javnih finansija”. Pored toga, EK specifi?nije nagla?ava da su napori u vezi sa deinstitucionalizacijom nastavljeni, zajedno sa razvojem usluga u lokalnim zajednicama. Me?utim, treba poja?ati kontrolu ?ivotnih uslova u ustanovama za socijalno za?titu i psihijatrijskim bolnicama”, kao i da “integrisane/horizontalne socijalne usluge treba dalje razvijati”. EK pominje i da “nije bilo napretka u pogledu priprema za Evropski socijalni fond”. EK je pohvalila Srbiju da je “nastavila sa izradom statistike i prikupljanjem podataka koji su neophodni za pra?enje socijalne inkluzije i uspostavila je integrisani statisti?ki sistem socijalne za?tite, u skladu sa praksom EU”. Izve?taj o napretku za 2014. godinu konstatuje da je u oblasti socijalne politike “zabele?en ograni?eni napredak”. Posebno je nagla?eno da je “i dalje ?irom zemlje ograni?ena dostupnost usluga u zajednici” i da “treba pro?iriti usluge na nivou lokalne zajednice i obezbediti njihovo pru?anje tako da objedini zdravstvene usluge, usluge obrazovanja i socijalne za?tite”. Izve?taj nagla?ava da se “osobe sa invaliditetom suo?avaju sa preprekama u svakodnevnim aktivnostima zbog nemogu?nosti fizi?kog pristupa javnom prevozu, javnim i privatnim objektima, kao i razli?itim uslugama i proizvodima”, te da “socijalnu inkluziju osoba sa invaliditetom treba znatno unaprediti”. Izve?taj tako?e nagla?ava da se “zakonska granica od 50-oro dece u ustanovama socijalne za?tite zanemaruje”. Od prioriteta koji se ti?u upravlja?kih mehanizama i koje treba uzeti u obzir u narednom periodu isti?e se da je “potrebno razviti nacionalni mehanizam koji obezbe?uje pouzdane, adekvatne i blagovremene podatke o socijalnoj situaciji”, kao i da je “potrebno ja?anje administrativnog kapaciteta za pripremu za Evropski socijalni fond”.Izve?taj o napretku za 2015. godinu konstatuje da je “Srbija umereno pripremljena u oblasti socijalne politike i zapo?ljavanja”. I dalje je najve?a primedba EK “nejednaka dostupnost i kvalitet usluga koje se zasnivaju na zajednici” ?irom zemlje. Posebno se isti?e problem da je “sistem usluga socijalne za?tite, uklju?uju?i i one za starije osobe, jo? uvek u velikoj meri institucionalizovan”. EK zaklju?uje da je “pru?anje socijalnih usluga dodatno ugro?eno zbog nedostatka sprovedbenih propisa i neefikasne raspodele bud?etskih sredstava. Neophodno je bolje sprovo?enje regulatornog okvira”. Tako?e, istaknuta je primedba da “Zakon o socijalnoj za?titi tek treba da se u potpunosti sprovede u pogledu OCD koje pru?aju socijalne usluge”, kao i da “treba usvojiti pravne garancije za spre?avanje mu?enja i zlostavljanja u socijalnim ustanovama”. I ovaj godi?nji izve?taj nagla?ava potrebu aktivnije pripreme za Evropski socijalni fond, a posebna zamerka se odnosi na “velike izmene osoblja koje uti?u na stru?no znanje o upravljanju programom IPA u Ministarstvu za rad, zapo?ljavanje, bora?ka i socijalna pitanja”.Izve?taj o napretku za 2016. godinu ponavlja uobi?ajenu ocenu da je “Srbija umereno pripremljena u oblasti socijalne politike i zapo?ljavanja”. Primedba EK je da “usluge socijalne za?tite, uklju?uju?i one namenjene starijim licima i socio-ekonomski ugro?enim osobama, jo? uvek u velikoj meri pru?aju ustanove iz sistema socijalne za?tite”. EK isti?e da je “usvajanje prvog Programa reformi politike zapo?ljavanja i socijalne politike u Srbiji obele?ilo va?an korak u re?avanju politi?kih izazova u oblastima zapo?ljavanja i socijalnih pitanja, ?to je i dalje pod uticajem oskudnih javnih finansija i ograni?enih institucionalnih kapaciteta”. Ponavljaju se zamerke da “nije bilo razvoja u pogledu priprema za Evropski socijalni fond”, da jo? nisu usvojene “pravne garancije za spre?avanje mu?enja i zlostavljanja u socijalnim ustanovama”, kao i da treba sprovesti “sveobuhvatan plan o pristupu objektima za osobe s invaliditetom, starije osobe i socijalno ugro?ena lica”. Izve?taj o napretku za 2018. godinu ponavlja osenu EK da je Srbija “umereno pripremljena u oblasti socijalne politike i zapo?ljavanja”. Specifi?nije, EK isti?e da Srbija treba “da pove?a finansijske i institucionalne resurse za zapo?ljavanje i socijalnu politiku kako bi sistemati?nije bili usmereni na mlade, ?ene i dugo nezaposlene lica”, kao i “da pobolj?a adekvatnost sistema socijalnih davanja kako bi se obezbedila delotvornija podr?ka onim delovima stanovni?tva kojima je to najvi?e potrebno”. Posebno je istaknuto da “sme?taj i le?enje osoba sa psihosocijalnim i intelektualnim smetnjama u socijalnim ustanovama jo? uvek nisu ure?eni u skladu s me?unarodnim standardima”, te da “treba usvojiti odgovaraju?e mere pravne za?tite za spre?avanje mu?enja i zlostavljanja u socijalnim ustanovama”. EK upozorava da u prethodnom periodu “nije zabele?en nikakav napredak u deinstitucionalizaciji, uklju?uju?i i deinstitucionalizaciju osoba sa mentalnim smetnjama i starijih osoba”. Evropska komisija je pohvalila pove?avanje izdvajanja za namenske transfere za razvoj postoje?ih i uspostavljanje novih usluga socijalne za?tite u 2017. godini. Istovremeno EK upozorava da “nije ostvaren nikakav napredak u pogledu usluga socijalne za?tite na lokalnom nivou ili procesa decentralizacije”, kao i da “sistem namenskih transfera koji je uveden Zakonom o socijalnoj za?titi treba da se sprovodi sistemati?nije i transparentnije”. Kao i prethodnih godina, EK upozorava da nije bilo razvoja u pogledu pripremu sistema za kori??enje sredstava Evropskog socijalnog fonda.Pregled postoje?eg relevantnog strate?kog okvira za oblast socijalne za?titeProgram ekonomskih reformi 2018-2020Program ekonomskih reformi 2018-2020 me?u klju?ne strukturne reforme postavlja dve koje se direktno odnose na politike u oblasti socijalne za?tite i koje ?e imati uticaj na definisanje politika u okviru Strategiju socijalne za?tite 2019-2025. Najdirektniji uticaj ima strukturna reforma 18 – Unapre?enje adekvatnosti, kvaliteta i targetiranosti socijalne za?tite, i u okviru nje dve mere:Mera 1. Pove?anje adekvatnosti nov?anih davanja i unapre?enje dostupnosti i kvaliteta usluga socijalne za?tite putem izmena u zakonodavstvu;Preduslovi za pove?anje adekvatnosti nov?anih davanja su: pove?anje pondera (davanja) za decu i mlade sa invaliditetom, relaksiranje imovinskih uslova, pre svega pove?anje zemlji?nog maksimuma u zavisnosti od kvaliteta zemlji?ta kod stara?kih doma?instava, u programu de?ijih dodataka pove?anje adekvatnosti za decu sa invaliditetom i pove?anje obuhvata siroma?ne dece, povezivanje nov?anih davanja sa odgovaraju?im uslugama, preispitivanje opravdanosti postojanja davanja za pomo? i negu iz dva sistema (u sistemu penzijsko invalidskog osiguranja i u sistemu socijalne za?tite) i analiza visine osnovnog dodatka za pomo? i negu drugog lica.Aktivnosti koje ?e doprineti unapre?enje dostupnosti i kvaliteta usluga socijalne za?tite u mandatu lokalnih samouprava su: izmena postoje?ih i dono?enje novih propisa iz oblasti kontrolnih i regulatornih mehanizama, ja?anje kontrolnih slu?bi (kadrovsko i stru?no), revizija merila i kriterijuma za utvr?ivanje cena usluga socijalne za?tite, uskla?ivanje standarda usluga socijalne za?tite sa Dobrovoljnim evropskim okvirom kvaliteta usluga socijalne za?tite, primena mehanizma namenskih transfera za finansiranje usluga socijalne za?tite ka nerazvijenim op?tinama u skladu sa Zakonom o bud?etskom sistemu, kao i dalje uklju?ivanje ?to ve?eg broja razli?itih aktera, uklju?uju?i i organizacije civilnog dru?tva, u sistem pru?alaca usluga socijalne za?tite, istovremeno vode?i ra?una o kvalitetu, kroz ja?anje inspekcije socijalne za?tite i uspostavljanje nadzora nad stru?nim radom nad pru?aocima usluga socijalne za?tite.Mera 2. Informaciono povezivanje razli?itih sektora kako bi se unapredilo targetiranje i obezbedilo da korisnici bez administrativnih prepreka mogu da ostvare socijalna rmacionim povezivanjem razli?itih sektora unutar MRZBSP, kao i izme?u institucija od zna?aja, smanji?e se administrativne prepreke korisnicima prava iz oblasti socijalne za?tite, skratiti rok za ostvarivanje prava i pove?ati analiti?ke mogu?nosti; Centrima za socijalni rad u postupcima re?avanja po zahtevima za priznavanje prava obezbediti uvid u evidencije drugih organa dr?avne uprave i dati mogu?nost da sami pribavljaju odre?ene dokaze u postupku, ?to skra?uje postupak i samim tim olak?ava pristup, a istovremeno je i mehanizam kontrole. Na ovaj na?in ?e se i skratiti postupci, i pojednostaviti administrativne prepreke, a i suziti polje za mogu?e zloupotrebe.Osim toga, zna?aj za definisanje i sprovo?enje politika u okviru Strategije socijalne za?tite 2019-2025 ima i strukturna reforma 17 – Unapre?enje delotvornosti mera aktivne politike zapo?ljavanja sa posebnim fokusom na mlade, vi?kove i dugoro?no nezaposlene. U okviru ove strukturne reforme ERP isti?e da unapre?enje efikasnosti i efektivnosti mera aktivne politike zapo?ljavanja (APZ) na osnovu analize potreba tr?i?ta rada i polo?aja pojedinih kategorija nezaposlenih lica, kao i efekata sprovedenih mera APZ, treba da doprinese blagovremenoj, adekvatnoj i kvalitetnoj integraciji ili reintegraciji nezaposlenih lica u svet rada. Razvojem sistema ranog profilisanja nezaposlenih lica, kao integralnog dela reforme NSZ (kroz unapre?enje metoda i tehnika savetodavnog rada i procene zapo?ljivosti) i uklju?ivanjem kroz pakete usluga za mlade, vi?kove i dugoro?no nezaposlene u mere APZ, doprinosi se podizanju zapo?ljivosti i zapo?ljavanju.Program reformi politike zapo?ljavanja i socijalne politike (ESRP)Sredinom 2016. godine usvojen je Program reformi politike zapo?ljavanja i socijalne politike u procesu pristupanja Evropskoj uniji (ESRP) koji defini?e politike i mere za period od 2016. do 2020. godine. Program sagledava izazove, pravce daljih promena i reforme u oblasti tr?i?ta rada i politike zapo?ljavanja, ljudskog kapitala i politike razvoja ve?tina, kao i politike socijalnog uklju?ivanja i socijalne za?tite, uklju?uju?i i sistem penzija i zdravstvene za?tite. Program reformi politike zapo?ljavanja i socijalne politike je zami?ljen kao strate?ki proces koji ?e pratiti proces evropskih integracija kao glavni mehanizam za dijalog o prioritetima u oblastima socijalne politike i zapo?ljavanja i strukturiran je po modelu Strategije Evropa 2020. Me?u klju?ne reforme koje je Vlada definisala a odnose se na oblast socijalne za?tite obuhvataju slede?e ciljeve:Pove?anje obuhvata i unapre?enje adekvatnosti nov?anih davanja.Aktivna inkluzija.Pove?anje podr?ke (prirodnoj) porodici u riziku, nastavak procesa deinstitucionalizacije i razvoj vaninstitucionalnih usluga u zajednici.Unapre?enje sistema dugotrajne nege.Unapre?enje kvaliteta usluga, ja?anje kontrolnih i regulatornih mehanizama, monitoringa i evaluacije.Povezivanje centara za socijalni rad sa institucijama koje obezbe?uju usluge iz oblasti zdravstvene za?tite, obrazovanja i zapo?ljavanja, ali i sa policijom, pravosudnim organima, OCD koje zastupaju pojedine dru?tveno osetljive grupe, Crvenim krstom, odgovaraju?im slu?bama lokalne samouprave.Akcioni plan za poglavlje 23 (pravosu?e i osnovna prava)Reforme u Akcionom planu za poglavlje 23 koje se odnose na oblast socijalne za?tite su usagla?ene sa preporukama koje su definisane izve?tajima o napretku, ali i drugim strate?kim dokumentima u Srbiji. Specifi?no, prioriteti u okviru poglavlja 23 se odnose na oblast ljudskih prava i to prevashodno u institucijama socijalne za?tite. Mera 3.6.1: Usvojiti Zakon namenjen za?titi lica sa mentalnim smetnjama u institucijama socijalne za?tite.Mera 3.6.2: Broj dece i osoba sa invaliditetom koje koriste usluge institucionalizacije treba smanjiti. Cilj za decu – 779 dece do 2017. godine i 662 do 2019. godine. Cilj za odrasle – 4018 do 2017. godine i 3818 do 2019. godine. Mera 3.6.2.3: Centre za podr?ku porodici treba uspostaviti u 4 grada u kontekstu transformacije domova za decu.Mera 3.6.2.4: Unaprediti sistem nov?anih davanja namenjenih ugro?enim porodicama dece sa invaliditetom u skladu sa principima socijalne inkluzije.Mera 3.6.2.5. Unaprediti sistem hraniteljstva kroz pove?anje dostupnosti i kvaliteta usluga za decu sa smetnjama u razvoju i njihove porodice kroz: ja?anje kapaciteta regionalnih centara za hraniteljstvo (Centri za porodi?ni sme?taj i usvojenje) i CSR; razvoj precedura i smernica za hraniteljstvo kao podeljenu brigu izme?u hraniteljske i biolo?ke porodice. Mera 3.6.2.24. Izrada novog vi?egodi?njeg strate?kog okvira za prevenciju i za?titu dece od nasilja.Mera 3.6.2.27. Izrada novih posebnih protokola, za za?titu dece od zlostavljanja i zanemarivanja i stvaranje pretpostavki za obaveznost njihove primeneMera 3.8.2.7. Uspostavljanje mehanizma za ostvarivanje modela integrisane socijalne za?tite kroz aktivno tra?enje re?enja za korisnike socijalne pomo?i koji su radno sposobni u cilju vi?eg stepena inkluzije Roma.Mera 3.8.2.29. Razvoj Smernica za socijalno preduzetni?tvo, naro?ito u pogledu zadruga i socijalnog preduzetni?tva koje zapo?ljavaju Rome, u skladu sa najboljim praksama Evropske unije.Mera 3.8.2.51. Unapre?enje sistema za?tite i podr?ke ?rtava nasilja u porodici, u skladu sa novom Strategijom za borbu protiv nasilja u porodici.Strategija za socijalno uklju?ivanje Roma i Romkinja 2016-2025.Strategija za socijalno uklju?ivanje Roma i Romkinja koja je usvojena 2016. godine defini?e mere ?ije sprovo?enje je predvi?eno do 2025. godine. Zbog vremenskog preklapanja sa sprovo?enjem Strategije socijalne za?tite 2019-2025. neophodno je uzeti u obzir mere koje je previdela Strategija za socijalno uklju?ivanje Roma i Romkinja a koje se odnose na sistem socijalne za?tite. Strategija za socijalno uklju?ivanje Roma i Romkinja za cilj 5 postavlja unapre?ivanje pristupa uslugama socijalne za?tite i dostupnost nov?anih davanja radi smanjenja siroma?tva i pove?anja socijalne uklju?enosti Roma i Romkinja. Ovaj cilj predvi?a da u sistemu socijalne za?tite treba primeniti re?enja koja daju prednost podr?ci porodici prilikom pru?anja podr?ke deci u riziku, uklju?uju?i i posebnu podr?ku romskoj porodici. Mere koje su predvi?ene u okviru ovog cilj su: 1) razvijanje lokalnih protokola za za?titu dece romske nacionalnosti koja ?ive i/ili rade na ulici i obezbe?ivanje odr?ive finansijske podr?ku za "gradske" usluge u zajednici, kao ?to su prihvatni centri, koji doprinose za?titi i socijalnoj inkluziji; 2) organizovanje podr?ke za decu koja ?ive i/ili rade na ulici; 3) identifikovanje metoda za intenzivniju inkluziju dece Roma i Romkinja u lokalne usluge socijalne za?tite, unapre?ivanje programa podr?ke za majke i ja?anje savetodavne uloge u radu sa porodicama Roma i Romkinja; 4) intenzivnije uklju?ivanje romske dece u lokalne usluge socijalne za?tite, sa posebnim naglaskom na deci bez roditeljskog staranja i unapre?ivanju programa podr?ke majkama; 5) ja?anje savetodavne usluge centara za socijalni rad u radu sa romskim porodicama; 6) pilotiranje rada centara za podr?ku kao mehanizam za targetiranje populacije iz vi?estruko depriviranih sredina (ova mera je predvi?ena i ESRP-om); i 7) unapre?ivanje sistema prevencije i podr?ke s ciljem smanjenja broja maloletni?kih i prinudnih brakova i maloletni?kih trudno?a u romskoj zajednici.Evropski stub socijalnih prava Evropski stub socijalnih prava daje pregled relevantnih na?ela i prava. U nastavku je pregled na?ela i prava koji imaju direktni zna?aj za razvoj politika u oblasti socijalne za?tite:Deca imaju pravo na za?titu od siroma?tva. Deca iz osetljivih grupa imaju pravo na specifi?ne mere kojima se unapre?uju njihove jednake ?anse (11).Nezaposleni imaju pravo na adekvatnu podr?ku za aktivaciju od strane NSZ kako bi se (re)integrisali na tr?i?te rada, kao i na adekvatnu nov?anu naknadu za nezaposlene u razumnom trajanju, u skladu sa doprinosima i nacionalnim pravilima. Ove naknade ne bi trebalo da predstavljaju prepreku za brzi povratak u zaposlenost (13).Svako ko nema dovoljno sredstava ima pravo na adekvatni minimalnu nov?anu naknadu kojom se osigurava dostojanstven ?ivot u svim ?ivotnim dobima, kao i pristup dobrima i uslugama. Za radno sposobne, minimalna nov?ana naknada bi trebalo da se kombinuje sa podsticajima za (re)integraciju na tr?i?te rada (14).Ciljevi odr?ivog razvoja – Agenda za odr?ivi razvoj do 2030. godine. Za definisanje mera i ciljeva Strategije socijalne za?tite 2019-2025 treba uzeti u obzir relevantne ciljeve za koje je Republika Srbija preuzela obavezu da ?e ih dosti?i do 2030. godine. Od 17 usvojenih ciljeva njih nekoliko se najdirektnije odnose na oblast socijalne za?tite: svet bez siroma?tva (1), svet bez gladi (2), rodna ravnopravnost i borba protiv nasilja (5) zaposlenost (8), smanjenje nejednakosti (10), bolje upravljanje (16). Za svaki cilj definisani su potciljevi. U nastavku su prikazani potciljevi koji su relevantni za reforme u oblasti socijalne za?tite.Cilj 1. Okon?ati siroma?tvo svuda i u svim oblicima1.1. Do kraja 2030. svuda i za sve ljude iskoreniti ekstremno siroma?tvo (ekstremno siroma?ni su ljudi koji ?ive sa manje od 1,25 dolara na dan).1.2?Do kraja 2030. najmanje za polovinu smanjiti broj mu?karaca, ?ena i dece svih uzrasta koji ?ive u bilo kom obliku siroma?tva (prema nacionalnim definicijama siroma?tva).1.3?Primeniti odgovaraju?e nacionalne sisteme socijalne za?tite i mere za sve, uklju?uju?i najugro?enije, i do kraja 2030. posti?i dovoljno veliki obuhvat siroma?nih i ranjivih.1.4?Do kraja 2030. osigurati da svi mu?karci i ?ene, a posebno siroma?ni i ranjivi, imaju jednaka prava na ekonomske resurse, kao i pristup osnovnim uslugama, vlasni?tvu i upravljanju zemlji?tem, odnosno drugim oblicima svojine, nasledstvu, prirodnim bogatstvima, odgovaraju?im novim tehnologijama i finansijskim uslugama, uklju?uju?i mikrofinansiranje.1.5?Do kraja 2030. izgraditi sistem koji ?e pove?ati otpornost siroma?nih i onih u ranjivim situacijama te smanjiti njihovu izlo?enost i ranjivost od ekstremnih klimatskih doga?aja, kao i drugih ekonomskih, dru?tvenih i/ili ekolo?kih katastrofa.Cilj 2. Okon?ati glad, posti?i bezbednost hrane i pobolj?anu ishranu i promovisati odr?ivu poljoprivredu2.1?Do kraja 2030. okon?ati glad i osigurati da svim ljudima, a posebno siroma?nima i licima u osetljivim okolnostima, uklju?uju?i odoj?ad, tokom cele godine bude dostupna bezbedna i hranljiva hrana u dovoljnim koli?inama.2.2?Do kraja 2030. okon?ati sve oblike neuhranjenosti, uz postizanje (do kraja 2025. godine) me?unarodno dogovorenih ciljeva koji se odnose na zaostajanje u telesnom razvoju kod dece mla?e od 5 godina, i usmeriti pa?nju na nutritivne potrebe adolescentkinja, trudnica i dojilja te starijih lica.Cilj 5. Posti?i rodnu ravnopravnost i osna?ivati sve ?ene i devoj?ice5.1?Okon?ati svuda i sve oblike diskriminacije protiv ?ena i devoj?ica.5.2?Eliminisati sve oblike nasilja nad ?enama i devoj?icama u javnoj i privatnoj sferi, uklju?uju?i trgovinu ljudima, odnosno seksualnu eksploataciju i druge oblike eksploatacije.5.3?Eliminisati sve ?tetne prakse kao ?to su de?iji, rani i nasilni brakovi i obrezivanje ?enskih genitalija.5.4?Prepoznati i vrednovati nepla?eno staranje i rad u doma?instvu kroz obezbe?ivanje javnih usluga, infrastrukture i politike socijalne za?tite te kroz promovisanje zajedni?ke odgovornosti u doma?instvu i porodici, na na?in koji prikladan u odgovaraju?oj dr?avi.5.5?Osigurati da ?ene u potpunosti i delotvorno u?estvuju i imaju jednake mogu?nosti da u?estvuju u rukovo?enju na svim nivoima dono?enja odluka u politi?kom, privrednom i javnom ?ivotu.Cilj 8. Promovisati inkluzivan i odr?iv ekonomski rast, zaposlenost i dostojanstven rad za sve8.5?Do kraja 2030. posti?i punu i produktivnu zaposlenost i dostojanstven rad za sve ?ene i mu?karce, ?to obuhvata i mlade ljude i osobe sa invaliditetom, kao i istu platu za rad jednake vrednosti.8.6?Do kraja 2020. bitno smanjiti udeo mladih koji nisu zaposleni niti su u procesu obrazovanja.8.7?Preuzeti neposredne i delotvorne mere kako bi se okon?ali prisilni rad, moderni oblici ropstva i trgovina ljudima, obezbedila zabrana i eliminisali najgori oblici de?ijeg rada, uklju?uju?i regrutovanje i kori??enje dece vojnika, kao i kako bi se do 2025. godine okon?ao de?iji rad u svim njegovim oblicima.8.8?Za?tititi radna prava i promovisati bezbedno i sigurno radno okru?enje za sve radnike, uklju?uju?i radnike migrante, a posebno ?ene migrantkinje, i one koji rade opasne poslove.8.10?Ja?ati kapacitete doma?ih finansijskih institucija kako bi se podsticala i ?irila dostupnost bankarskih, osiguravaju?ih i finansijskih usluga za sve.Cilj 10. Smanjiti nejednakost izme?u i unutar dr?ava10.1?Do kraja 2030. progresivno posti?i i odr?ati rast dohotka donjih 40 odsto stanovni?tva po stopi vi?oj od nacionalnog proseka.10.2?Do kraja 2030. osna?iti i promovisati socijalnu, ekonomsku i politi?ku inkluziju svih, bez obzira na starost, pol, invalidnost, rasu, etni?ku pripadnost, poreklo, religiju ili ekonomski odnosno neki drugi status.10.3?Osigurati jednake mogu?nosti i smanjiti nejednakosti u ishodima, izme?u ostalog i tako ?to ?e se eliminisati diskriminatorski zakoni, politike i prakse i ?to ?e se, u tom pogledu, promovisati prikladno zakonodavstvo, politike i aktivnosti.10.4?Usvojiti politike, posebno fiskalnu politiku i politike u oblasti plata i socijalne za?tite, i progresivno posti?i ve?u ravnopravnost.10.7?Olak?ati ure?enu, bezbednu, regularnu i odgovornu migraciju i mobilnost ljudi, izme?u ostalog i kroz primenu planiranih i dobro vo?enih migracionih politika.Cilj 16. Promovisati miroljubiva i inkluzivna dru?tva za odr?ivi razvoj, obezbediti pristup pravdi za sve i izgraditi efikasne, pouzdane i inkluzivne institucije na svim nivoima16.1?Svuda zna?ajno smanjiti sve oblike nasilja i sa njima povezane stope smrtnih slu?ajeva.16.2?Okon?ati zloupotrebu i eksploataciju dece, trgovinu decom i sve oblike nasilja i torture nad decom.16.3?Promovisati vladavinu prava na nacionalnom i me?unarodnom nivou i svima osigurati jednak pristup pravdi.16.5?Zna?ajno smanjiti korupciju i podmi?ivanje u svim njihovim pojavnim oblicima.16.6?Razviti delotvorne, odgovorne i transparentne institucije na svim nivoima.16.7?Osigurati odgovorno, inkluzivno, participativno i reprezentativno dono?enje odluka na svim nivoima.Op?ti i posebni ciljevi socijalne za?titeOvaj deo Strategije sadr?i op?te i posebne ciljeve socijalne za?tite za period od 2019. do 2025. godine.Op?ti cilj Strategije socijalne za?tite:Op?ti cilj Strategije socijalne za?tite 2019-2025 je razvijanje integrativne i odr?ive socijalne za?tite koja razvija usluge za o?uvanje i pobolj?anje kvaliteta ?ivota i blagostanja ranjivih i marginalizovanih grupa i pojedinaca, pru?a podr?ku porodicama u zadovoljavanju ?ivotnih potreba, stvara jednake mogu?nosti za samostalni ?ivot i nezavisnost pojedinaca, podsti?e socijalno uklju?ivanje u zajednicu i predupre?uje zavisnost od socijalnih slu?bi i na taj na?in pru?a doprinos ekonomskom prosperitetu i odr?ivom razvoju Republike Srbije.Da bi se cilj Strategije ostvario neophodno je razvijati holisti?ki pristup u pru?anju usluga u oblasti socijalne za?tite koji daje najbolje i najodr?ivije rezultate za pojedince i porodicu. Socijalna za?tita treba da pru?i podr?ku da gra?ani i gra?anke svoje potrebe zadovoljavaju u sredinama u kojima ?ive. Podr?ka kroz holisti?ki pristup sadr?i prilago?ene pakete usluga ?lanovima porodice ili porodici u celini. Kroz holisti?ki pristup u socijalnoj za?titi prepoznaje se porodica i svi njeni ?lanovi i njihove individualne snage i slabosti kao i funkcionisanje porodice u celini. Za decu, porodica predstavlja osnovni izvor sigurnosti, za?tite i dobrobiti. Neophodno je graditi i ja?ati mehanizme, programe i kapacitete za nematerijalnu podr?ku prirodnoj porodici u riziku, posebno porodicama sa starijima i decom. Holisti?ki pristup podrazumeva usagla?avanje podr?ke koja se pru?a kroz prava na materijalnu podr?ku u oblasti socijalne za?tite sa pru?anjem usluga socijalne za?tite. Tako?e, holisti?ki pristup prevazilazi granice sistema socijalne za?tite i podrazumeva saradnju sa drugim sistemima, zbog ?ega je neophodno ja?anje institucionalnih mehanizama saradnje izme?u socijalne za?tite i drugih sistema.Promocija holisti?kog pristupa u socijalnoj za?titi na prakti?nom nivou zna?i usagla?avanje na?ina procene potreba korisnika u vi?e sektora, razvoj boljih ishoda intervencije uz pra?enje i evaluaciju efekata intervencija, usagla?avanje mandata klju?nih aktera, razvoj multidisciplinarnih timova i opisa njihovih poslova, uz stalno unapre?ivanje finansijskih podsticaja za holisti?ki pristup i usluge. Mre?a usluga socijalne za?tite u zajednici treba da je razvijena u svim jedinicama lokalne samouprave, uz ravnopravne pru?aoce usluga iz javnog i privatnog sektora (uklju?uju?i i organizacije civilnog dru?tva).Radi uskla?ivanja ciljeva u oblasti socijalne za?tite sa ciljevima odr?ivog razvoja, relevantni ciljevi i potciljevi odr?ivog razvoja ?e biti integrisani kao reperi (benchmark) za postizanje ciljeva (vi?e u delu Strategije koja defini?e pokazatelje za merenje napretka).Za ostvarivanje op?teg cilja definisani su posebni ciljevi i strate?ki pravci koji doprinose ostvarenju op?teg cilja Strategije socijalne za?tite.Posebni ciljevi Strategije socijalne za?titeSocijalna za?tita doprinosi smanjenju siroma?tva i zadovoljavanju osnovnih potreba i minimalne sigurnosti gra?ana i gra?ankiCiljna vrednost (target): Do kraja 2025. godine najmanje za 25% smanjiti broj mu?karaca, ?ena i dece svih uzrasta koji ?ive u bilo kom obliku siroma?tva, prema nacionalnim definicijama siroma?tva (prilago?en Ciljevima odr?ivog razvoja 1.2.1).Strate?ki pravci za ostvarivanje ovog cilja su:Pove?anje obuhvata i unapre?enje adekvatnosti nov?anih davanja usmerenih na siroma?ne, uz integraciju i bolje uvezivanje materijalnih davanja, uva?avanje bud?etskih mogu?nosti, ali i ograni?enja koje name?e minimalna zarada u Republici. Za?tita starijih koji nisu ostvarili pravo na penzijsko osiguranje, a koji prevashodno zbog imovinskog cenzusa nisu uklju?eni ni u program nov?ane socijalne pomo?i. Dalje osmi?ljavanje i razvoj sistema aktivacije korisnika socijalne za?tite, sa posebnim akcentom na korisnike nov?ane socijalne pomo?i, uzimaju?i u obzir standarde i dobre prakse EU u ovoj oblasti i principima u okviru Evropskog stuba socijalnih prava. Unapre?enje sistema naknada za porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta. Prepoznati i vrednovati nepla?eno staranje i rad u doma?instvu kroz obezbe?ivanje javnih usluga, infrastrukture i politike socijalne za?tite te kroz promovisanje zajedni?ke odgovornosti u doma?instvu i porodici, na na?in koji prikladan u odgovaraju?oj dr?avi (Cilj odr?ivog razvoja 5, podcilj 5.4).Unapre?ivanje veza i bolja integracija izme?u usluga socijalne za?tite i materijalnih davanja, kroz unapre?ivanje informacionog sistema u socijalnoj za?titi, unapre?ivanje sistema vo?enja slu?aja i sl. (ovaj strate?ki pravac je preciznije definisan u okviru posebnog cilja 3 Strategije).Bolja za?tita mladih biv?ih korisnika usluge sme?taja usled osamostaljivanja.Razvoj mehanizama kojima se pove?ava otpornost siroma?nih i onih u ranjivim situacijama te smanjiti njihovu izlo?enost i ranjivost od ekstremnih klimatskih doga?aja, kao i drugih ekonomskih, dru?tvenih i/ili ekolo?kih katastrofa (Cilj odr?ivog razvoja 1, podcilj 1.5).Socijalna za?tita doprinosi smanjivanju socijalne isklju?enosti gra?ana i gra?anki i unapre?uje njihovo aktivno u?e??e u dru?tvu, sa akcentom na pru?anje podr?ke (prirodnoj) porodici u riziku i unapre?ivanju rodne i me?ugeneracijske solidarnosti Ciljna vrednost 1: Do kraja 2025. godine za 25% pove?ati javne rashode za usluge socijalne za?tite u mandatu jedinica lokalne samouprave.Ciljna vrednost 2: Do kraja 2025. godine smanjiti za najmanje 20% broj dece i mladih (0-25) korisnika domskog sme?taja.Strate?ki pravci za ostvarivanje ovog cilja su slede?i:Dalje regulisanje i sprovo?enje procesa deinstitucionalizacije, sa akcentom na preveniranje nove institucionalizacije dece, zatvaranje svih velikih ustanova za decu sa smetnjama u razvoju i efektivniju deinstitucionalizaciju odraslih kroz nove programe. Unapre?ivanje dostupnosti i ravnomerniji razvoj kvalitetnih vaninstitucionalnih usluga u zajednici. Unapre?ivanje dobrog upravljanja u sistemu socijalne za?tite kroz izgradnju integrativnog, delotvornog i efikasnog sistema socijalne za?tite, unapre?ivanje sistema upravljanja i koordinacije i ja?anje kontrolnih i regulatornih mehanizama, monitoringa i evaluacijeCilj: Do kraja 2025. godine unaprediti kvalitet upravljanja u sistemu socijalne za?tite na svim nivoima i pove?ati stepen zadovoljstva kvalitetom usluga u sistemu socijalne za?tite.Strate?ki pravci za ostvarivanje ovog cilja su slede?i:Uvo?enje integrisanog informacionog sistema u socijalnoj za?titi, kao i unapre?ivanje sistema evidencija, pra?enja i razmene informacija sistema socijalne za?tite sa drugim sistemima preduslov je za uspostavljanje efektivnije i efikasnije socijalne za?tite. Razvoj institucionalnih mehanizama, usluga i programa saradnje i integrisane podr?ke sa drugim sistemima i smanjivanje neuskla?enosti izme?u razli?itih programa. Unaprediti sistem odgovornosti i razviti mehanizme za promovisanje odgovornosti u vezi sa ispunjavanjem nadle?nosti u pru?anju socijalne za?tite, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou. Ja?anje sistema i strukture za uspe?no upravljanje merama u okviru budu?eg Evropskog socijalnog fonda, ?to podrazumeva izgradnju institucionalnih kapaciteta za sprovo?enje mera, pra?enje sprovo?enja, reviziju i kontrolu mera. Ja?anje ljudskih resursa i profesionalaca u sistemu socijalne za?tite. Ja?anje uloge i polo?aja centara za socijalni rad kao klju?ne institucije sistema socijalne za?tite uz druge institucije. Stvaranje funkcionalnog i jakog sistema za monitoring i evaluaciju u sistemu socijalne za?tite. Unaprediti sistem odr?ivog finansiranja prava i usluga u okviru sistema socijalne za?tite. Razvoj lokalnih strategija socijalne za?tite i lokalnih mehanizama za definisanje i pra?enje sprovo?enja socijalne za?titeMere za postizanje ciljeva Strategije i analiza efekata predlo?enih meraOvaj deo Strategije sadr?i mere za postizanje op?tih i posebnih ciljeva, uzro?no-posledi?ne veze izme?u op?tih i posebnih ciljeva i mera koje doprinose ostvarenju tih ciljeva i analizu efekata tih mera na fizi?ka i pravna lica i bud?et.Socijalna za?tita doprinosi smanjenju siroma?tva i zadovoljavanju osnovnih potreba i minimalne sigurnosti gra?ana i gra?ankiStrate?ki pravci za ostvarivanje ovog cilja su slede?i:Pove?anje obuhvata i unapre?enje adekvatnosti nov?anih davanja usmerenih na siroma?ne, uz integraciju i bolje uvezivanje materijalnih davanja, uva?avanje bud?etskih mogu?nosti, ali i ograni?enja koje name?e minimalna zarada u Republici. Ovaj strate?ki pravac ?e se sprovesti kroz: Postepeno podizanje iznosa/censuza NSP do nivoa praga apsolutnog siroma?tva radi pove?anja obuhvata i adekvatnosti davanja.Pove?anje prihodnog cenzusa, relaksiranje imovinskih i drugih uslova za ostvarivanje prava, pove?anje pondera (davanja) za decu, kao i mlade sa invaliditetom .U programu de?ijih dodataka pove?anje adekvatnosti za decu sa invaliditetom i pove?anje obuhvata siroma?ne dece, pove?anje davanja za srednjo?kolsku decu i za decu sa invaliditetom za NSP i de?ije dodatke. Vra?anje zakonskog re?enja koje eksplicitno formuli?e iznose cenzusa, davanja i njihovu indeksaciju. Istra?ivanje mogu?nosti za dodeljivanje univerzalnog prava na de?iji dodatak deci osnovno?kolskog uzrasta koja ?ive u podstandardnim romskim naseljima (area based targeting). Na srednji rok dalje pove?anje adekvatnosti de?ijeg dodatka.Sprovo?enje analize visine osnovnog dodatka za pomo? i negu drugog lica.Obezbe?ivanje programa finansijske podr?ke najugro?enijim porodicama ?ija su deca u riziku od izdvajanja kako siroma?tvo ne bi bilo faktor za izdvajanje deteta iz porodice. U?initi efektivnim mehanizam subvencionisanja zakupnine zakupcu stana za socijalno stanovanje kao mehanizam umanjenja ukupnih tro?kova za stanovanje i unapre?enja adekvatnosti nov?anih davanja usmerenih na siroma?ne, ?to je omogu?eno Zakonom o socijalnom stanovanju.Preispitati opravdanost postojanja davanja iz dva sistema u oblasti programa nov?anih davanja za negu i pomo? – po osnovu penzijsko invalidskog osiguranja (PIO) i socijalno davanje iz sistema socijalne za?tite. Sprovesti analizu adekvatnosti osnovnog iznosa dodataka za pomo? i negu drugog lica i potrebe za uvo?enjem vi?e nivoa davanja izme?u osnovnog i uve?anog dodatka koji bi bili u vezi sa skalama (stepenima) potrebne podr?ke. Sprovesti analizu na?ina dodele i kori??enja funkcionalnih kriterijuma za dodelu dodatka za pomo? i negu od strane Komisije PIO fonda, ?to bi omogu?ilo ve?u dostupnost prava osoba sa mentalnim i intelektualnim te?ko?ama. Za?tita starijih koji nisu ostvarili pravo na penzijsko osiguranje, a koji prevashodno zbog imovinskog cenzusa nisu uklju?eni ni u program nov?ane socijalne pomo?i. Ovaj strate?ki pravac ?e se sprovesti kroz:Ubla?avanje uslova za ostvarivanje prava za starije korisnike (relaksiranje imovinskih uslova, pre svega pove?anje zemlji?nog maksimuma u zavisnosti od kvaliteta zemlji?ta kod stara?kih doma?instava). Pove?anje iznosa pomo?i za stara?ka doma?instva do nivoa praga linije apsolutnog siroma?tva i sa dodeljivanjem pondera od 0,7 za drugog odraslog u stara?kom doma?instvu. Preispitivanje tretmana katastarskog prihoda kao uslova za ostvarivanje prava.Uvo?enje socijalne penzije kao posebnog modula u okviru programa nov?ane socijalne pomo?i (starosna granica pri kojoj se relaksiraju uslovi ili dodeljuju ve?i iznosi prava bi se pomerila sa 65 godina na 70 godina, odnosno za 5 godina vi?a od starosne granice za penzionisanje u cilju smanjenja moralnog hazarda). Dalje osmi?ljavanje i razvoj sistema aktivacije korisnika socijalne za?tite, sa posebnim akcentom na korisnike nov?ane socijalne pomo?i, uzimaju?i u obzir standarde i dobre prakse EU u ovoj oblasti i principima u okviru Evropskog stuba socijalnih prava. Ovaj strate?ki pravac ?e detaljnije biti definisan Akcionim planom Strategije.Analiza iskustva sprovo?enja aktivacije korisnika nov?ane socijalne pomo?i i preispitivanje dizajna ovog segmenta programa.Sagledavanje svrsishodnosti uvo?enja postepenog povla?enja pomo?i, sa smanjenjem nezaposlenosti i ukoliko se iznosi NSP pribli?e u ve?oj meri iznosima minimalne zarade. Unapre?enje sistema naknada za porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta. Ovaj strate?ki pravac ?e se sprovesti kroz:Omogu?avanje fleksibilnog kori??enja odsustva, kao ?to je biranje kombinacije du?ine odsustva i visine naknade sa ciljem smanjenja problema nedovoljnih kapaciteta jaslica i smanjio pritisak za dodelu odsustva za posebnu negu deteta. Omogu?iti kori??enje odsustva sa skra?enim radnim vremenom, uz obavezni pristanak poslodavca. Uvo?enje “kvote za o?eve” sa ciljem promocije rodne ravnopravnosti u porodi?nim odnosima, kako bi se pove?alo kori??enje odsustva od strane o?eva.Prepoznati i vrednovati nepla?eno staranje i rad u doma?instvu kroz obezbe?ivanje javnih usluga, infrastrukture i politike socijalne za?tite te kroz promovisanje zajedni?ke odgovornosti u doma?instvu i porodici, na na?in koji prikladan u odgovaraju?oj dr?avi (Cilj odr?ivog razvoja 5, podcilj 5.4). Ovaj strate?ki pravac ?e detaljnije biti definisan Akcionim planom Strategije.Unapre?ivanje veza i bolja integracija izme?u usluga socijalne za?tite i materijalnih davanja, kroz unapre?ivanje informacionog sistema u socijalnoj za?titi, unapre?ivanje sistema vo?enja slu?aja i sl. (ovaj strate?ki pravac je preciznije definisan u okviru cilja 3 Strategije).Bolja za?tita mladih biv?ih korisnika usluge sme?taja usled osamostaljivanja.Uvo?enje nove vrste materijalne podr?ke, tj. nov?ane pomo?i detetu i mladoj osobi biv?em korisniku usluge sme?taja u celoj zemlji u trajanju od dve godine, uz finansiranje sa nacionalnog nivoa. Razvoj mehanizama kojima se pove?ava otpornost siroma?nih i onih u ranjivim situacijama te smanjiti njihovu izlo?enost i ranjivost od ekstremnih klimatskih doga?aja, kao i drugih ekonomskih, dru?tvenih i/ili ekolo?kih katastrofa (Cilj odr?ivog razvoja 1, podcilj 1.5). Ovaj strate?ki pravac ?e biti preciznije definisan kroz akcione planove Strategije socijalne za?tite.Socijalna za?tita doprinosi smanjivanju socijalne isklju?enosti gra?ana i gra?anki i unapre?uje njihovo aktivno u?e??e u dru?tvu, sa akcentom na pru?anje podr?ke (prirodnoj) porodici u riziku i unapre?ivanju rodne i me?ugeneracijske solidarnosti Strate?ki pravci za ostvarivanje ovog cilja su slede?i:Dalje regulisanje i sprovo?enje procesa deinstitucionalizacije, sa akcentom na preveniranje nove institucionalizacije dece, zatvaranje svih velikih ustanova za decu sa smetnjama u razvoju i efektivniju deinstitucionalizaciju odraslih kroz nove programe. Ovaj strate?ki pravac ?e se sprovesti kroz:Izraditi plan transformacije ustanova da bi se, sa smanjenjem broja korisnika u ustanovama, efikasnije iskoristili postoje?i infrastrukturni i stru?ni resursi. Transformacija postoje?ih kapaciteta domova za sme?taj dece u centre za decu, mlade i porodicu.Zatvaranje svih velikih ustanova za decu sa smetnjama u razvoju. Unapre?ivanje kvaliteta nege u ustanovama koje ?e zadr?ati funkciju sme?taja.Pripremiti dugoro?ni plan za preusmeravanje bud?etskih sredstava sa domskog sme?taja ka uslugama intenzivne podr?ke porodici. Razvoj instrumenata za promovisanje principa novac prati korisnika, kako bi se u zajednici dodatno razvijao interes za deinstitucionalizacijom.Usvojiti Zakon namenjen za?titi lica sa mentalnim smetnjama u institucijama socijalne za?tite (AP 23, mera 3.6.1), spre?avanju mu?enja i zlostavljanja i bolju kontrolu u institucijama socijalne za?tite i psihijatrijskim bolnicama.Unapre?ivanje kvaliteta hraniteljske nege i malih grupnih doma?instava. Razvoj srodni?kog sme?taja, specijalizovanog hraniteljstva (srodni?kog hraniteljstva i hraniteljstva za decu sa invaliditetom kao i decu ?rtve trgovine ljudima i drugih oblika nasilja), povremenog hraniteljstva. Razvoj mehanizama i programa za podsticanje povratka osoba iz hraniteljstva u prirodnu porodicu. Uvo?enje funkcionalnog sistema pra?enja programa hraniteljstva.Preveniranje nove institucionalizacije kroz bolji sistem informisanja, skrininga i podr?ke porodici. Razvijati programe i usluge podr?ke za podr?ku porodicama u prevenciji rizika od izme?tanja. Uvo?enje usluge intenzivne podr?ke porodicama u riziku od izme?tanja dece, usluge predaha, savetovali?ta za porodice, programe podr?ke hraniteljima. ?irenje savetodavno-terapijskih i socijalno-edukativnih usluga, ali i uklju?ivanje u sistem socijalne za?tite pilotirane usluge porodi?ni saradnik.?irenje i razvoj vaninstitucionalnih usluga, kao ?to su personalna asistencija, stanovanje uz podr?ku za mlade koji napu?taju sme?taj, skloni?ta za ?rtve porodi?nog nasilja, usluge li?nog pratioca za decu. Pokretanje programa koji ?e osna?iti kapacitete na lokalnom nivou za uspostavljanje usluge stanovanja uz podr?ku za osobe sa invaliditetom, koja predstavlja alternativu za rezidencijalni sme?taj. ?irenje mre?e i ja?anje kapaciteta centara za porodi?ni sme?taj i usvojenje.Razviti i sprovesti sveobuhvatni plan o pristupu objektima za osobe s invaliditetom i starije osobe.Definisanje i razvoj integrisanih me?usektorskih usluga.Osiguravati efikasnu pravnu za?titu od diskriminacije za osobe sa invaliditetom. Izmeniti zakonske propise kojima je regulisano lis?avanje poslovne sposobnosti i starateljstvo nad punoletnim osobama (od medicinskog ka socijalnom modelu), u skladu sa me?unarodnim standardima i preporukama, ustavnim garancijama koje se odnose na ljudska prava i uz po?tovanje antidiskriminacionih propisa. Ukinuti potpuno lis?avanje poslovne sposobnosti i propisati niz alternativnih mera za primenu u cilju obezbe?ivanja adekvatne i pravovremene podrs?ke osobi kojoj je podrs?ka potrebna (planiranje, odre?ivanje oblasti u kojima je nekoj osobi potrebna podrs?ka, dostupnost informacija u obliku koji konkretna osoba moz?e da razume, podrs?ka zastupnika u odre?enim poslovima, donos?enje odluka uz podrs?ku, zajednic?ko donos?enje odluka podrs?ka pri samostalnom odluc?ivanju i sl.) Sprovoditi senzibilizaciju ?ire javnosti u vezi sa potrebama pojedinih osetljivih dru?tvenih grupa (osobe sa invaliditetom, deca, i dr.)Unapre?ivanje dostupnosti i ravnomerniji razvoj kvalitetnih vaninstitucionalnih usluga u zajednici. Ovaj strate?ki pravac ?e se sprovesti kroz:Uspostavljanje mehanizama i programa za podr?ku prirodnoj porodici i za prevenciju (necelishodnog) izdvajanja dece – me?u najva?nije reformske ciljevi name?e se primarna prevencija (podr?ka zapo?ljavanju, obrazovanje, zdravstvenu za?titu), a u oblasti usluga socijalne za?tite nastaviti proces deinstitucionalizacije i razvoj usluga u zajednici.Uspostavljanje sistema minimalnog paketa usluga na lokalu uz mogu?nost klasifikacije usluga socijalne za?tite na op?te i specijalizovane. Sprovo?enje sveobuhvatne analize za uspostavljanje minimalnog paketa dostupnih usluga na lokalnom nivou u odnosu na nacionalne prioritete i prihva?ene me?unarodne obaveze. Definisanje cene usluga socijalne za?tite u zajednici po korisniku, za minimalni standard kvaliteta usluge.Unapre?ivanje mehanizma namenskih transfera, sa posebnim akcentom na bolje definisanje kriterijuma. Sprovo?enje redovnih (svake dve godine) ex-post analiza delotvornosti i efikasnosti u primeni namenskih transfera i njihov uticaj na razvoj usluga u zajednici.Sprovoditi programe unapre?ivanja kapaciteta lokalnih samouprava i ostalih aktera na lokalnom nivou u vezi sa procesom utvr?ivanja potreba, finansiranjem i sprovo?enjem kvalitetnih usluga socijalne za?tite.Formulisati i sprovoditi program podr?ke nedr?avnim pru?aocima usluga socijalne za?tite. Razviti funkcionalni sistem za nadzor i evaluaciju pru?anja usluga socijalne za?tite. Oja?ati sistem za nadzor nad pru?aocima usluga od strane institucija kroz uspostavljanje Zavoda za socijalnu za?titu kao posebne organizacije dr?avne uprave. Dodatno osmisliti sistem za monitoring nad pru?aocima usluga socijalne za?tite. Redovno sprovoditi mapiranje usluga socijalne za?tite na lokalnom nivou. Zavr?etak procesa standardizacije usluga i licenciranja ustanova socijalne za?tite i stru?nih radnika. Prilago?avanje usluga individualnim potrebama korisnika, unapre?enje definisanja kriterijuma za izbor korisnika. Regulisanje postupka uvo?enja novih usluga i definisanja novih standarda u sistemu socijalne za?tite. Unapre?ivanje standarda usluga socijalne za?tite, uz podsticanje razvoja inovativnih programa i usluga socijalne za?tite (grupe za samopomo?, uklju?ivanje volontera, bolja upotreba novih tehnologija za pru?anje usluga u sistemu socijalne za?tite, i sl). Uskla?ivanje standarda usluga socijalne za?tite sa Dobrovoljnim evropskim okvirom kvaliteta usluga socijalne za?tite. Redovno (na svake tri godine) sprovoditi procenu definisanih standarda usluga socijalne za?tite uz definisanje predloga za unapre?ivanje standarda za pru?anje pojedinih usluga i bolje uvezivanje sa standardima i sistemima u drugim oblastima (obrazovanje, zdravstvo, zapo?ljavanje).Razvoj regionalnih usluga u oblasti socijalne za?tite posebno u slu?ajevima gde je potreban visok nivo ekspertize ili za pojave koje nemaju visoku uc?estalost, kao i za zadovoljavanje potreba za ve?i broj malih sredina. Tako?e, razvoj regionalnih mehanizama za nadzor, inspekciju i finansiranje.Razvoj mehanizama saradnje izme?u institucija i organizacija u oblasti socijalne za?tite sa drugim sistemima u cilju obezbe?ivanja vi?eg nivoa socijalne uklju?enosti korisnika socijalne za?tite u dru?tvo (inkluzivno obrazovanje, aktivacija korisnika socijalne za?tite, socijalno preduzetni?tvo, pove?anje gra?anske participacije itd). Unapre?enje dugotrajne nege na srednji rok umnogome ?e zavisiti od me?usektorskog povezivanja izme?u zdravstvene i socijalne za?tite. Definisanje uloge domske za?tite u sistemu palijativne nege. Uspostavljanje protokola o unapre?enju za?tite korisnika kojima su neophodne usluge i socijalne i zdravstvene za?tite.Osigurati da centri za socijalni rad u potpunosti primenjuju vo?enje slu?ajeva.Razvoj mehanizama za zajedni?ko javno-privatno finansiranje usluga socijalne za?tite.Ja?anje kontrolnih slu?bi (kadrovsko i stru?no), ja?anje inspekcije socijalne za?tite i uspostavljanje nadzora nad stru?nim radom nad pru?aocima usluga socijalne za?tite.Ja?anje savetodavne usluge centara za socijalni rad, posebno u radu sa romskim porodicama. Identifikovanje metoda za intenzivnije uklju?ivanje dece Roma i Romkinja u lokalne usluge socijalne za?tite (sa posebnim naglaskom na deci bez roditeljskog staranja), unapre?ivanje programa podr?ke za majke i ja?anje savetodavne uloge u radu sa porodicama Roma i Romkinja. Razvijanje lokalnih protokola za za?titu dece romske nacionalnosti koja ?ive i/ili rade na ulici i obezbe?ivanje odr?ive finansijske podr?ku za "gradske" usluge u zajednici, kao ?to su prihvatni centri, koji doprinose za?titi i socijalnoj inkluziji. Unapre?ivanje sistema prevencije i podr?ke s ciljem smanjenja broja maloletni?kih i prinudnih brakova i maloletni?kih trudno?a u romskoj zajednici.Unapre?ivanje dobrog upravljanja u sistemu socijalne za?tite kroz izgradnju integrativnog, delotvornog i efikasnog sistema socijalne za?tite, unapre?ivanje sistema upravljanja i koordinacije i ja?anje kontrolnih i regulatornih mehanizama, monitoringa i evaluacijeStrate?ki pravci za ostvarivanje ovog cilja su slede?i:Uvo?enje integrisanog informacionog sistema u socijalnoj za?titi, kao i unapre?ivanje sistema evidencija, pra?enja i razmene informacija sistema socijalne za?tite sa drugim sistemima preduslov je za uspostavljanje efektivnije i efikasnije socijalne za?tite. Ovaj strate?ki pravac ?e se sprovesti kroz:Uspostavljanje regularne razmene informacija i povezivanje informacionih sistema izme?u sektora, nivoa vlasti i razli?itih aktera u okviru pojedinih sektora u cilju skra?enja trajanja postupaka i su?avanja prostora za mogu?e zloupotrebe. Centrima za socijalni rad u postupcima re?avanja po zahtevima za priznavanje prava obezbediti uvid u evidencije drugih organa dr?avne uprave i dati mogu?nost da sami pribavljaju odre?ene dokaze u postupku, ?to skra?uje postupak i samim tim olak?ava pristup, a istovremeno je i mehanizam kontrole. Uspostavljanje sistema ranog upozoravanja za potencijalne korisnike u riziku i br?e reagovanje u odnosu na potrebe korisnika, smanjenje administrativnih prepreka korisnicima prava iz oblasti socijalne za?tite, olak?ani pristup sistemu socijalne za?tite za korisnike, ja?anje veza sa drugim sistemima, lak?i povratak u sistem socijalne za?tite u odnosu na potrebe, unapre?enog pra?enja ishoda za korisnike socijalne za?tite, itd. Razvoj institucionalnih mehanizama, usluga i programa saradnje i integrisane podr?ke sa drugim sistemima i smanjivanje neuskla?enosti izme?u razli?itih programa. Ovaj strate?ki pravac ?e se sprovesti kroz:Bolje uvezivanje politika i usluga socijalne za?tite i obrazovanja, socijalne za?tite i zapo?ljavanja u cilju aktivacije korisnika socijalne pomo?i, socijalne za?tite i zdravlja, prevencija i odgovor na nasilje, prevencija izdvajanja dece, prevencija dec?ijih brakova, i dr. Razvoj institucionalnih mehanizama koji su mostovi izme?u sistema i aktera – IRK, timovi za nasilje, timovi za inkluziju, razvojna savetovali?ta, komisije za ve?tac?enje, timovi za maloletne uc?inioce, romske zdravstvene medijatorke, itd).Unaprediti sistem odgovornosti i razviti mehanizme za promovisanje odgovornosti u vezi sa ispunjavanjem nadle?nosti u pru?anju socijalne za?tite, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou. Ovaj strate?ki pravac ?e se sprovesti kroz:Razvoj instrumenata za obavezuju?u saradnju razli?itih sektora u razvijanju i pru?anju integrativnih usluga: razvoj principa zajednic?kog rada, izrada zajednic?ke metodologije procene potreba, zajednic?kog planiranja podr?ke, organizovanje konferencija sluc?aja, razvoj i primena protokola o saradnji i postupanju u slu?ajevima me?usektorskih rizika i na nacionalnom, pokrajinskom i na lokalnom nivou, i dr. Definisanje procedura i zajedni?ke obuke na temu antidiskriminacije za profesionalce iz razli?itih sektora na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou.Ja?anje sistema i strukture za uspe?no upravljanje merama u okviru budu?eg Evropskog socijalnog fonda, ?to podrazumeva izgradnju institucionalnih kapaciteta za sprovo?enje mera, pra?enje sprovo?enja, reviziju i kontrolu mera. Ovaj strate?ki pravac ?e se sprovesti kroz:Sprovo?enje testa optere?enja za upravljanje Evropskim socijalnim fondom i izrada Nacionalnog plana (roadmap) za pripremu sistema socijalne za?tite za upravljanje Evropskim socijalnim fondom.Razmena iskustava sa ?lanicama EU i zemljama u procesu evropskih integracija u cilju unapre?ivanja kapaciteta i sistema za upravljanje Evropskim socijalnim fondom.Unapre?ivanje institucionalnog okvira u oblasti socijalne za?tite za pripremu za Evropskim socijalnim fondom.Sprovo?enje obuka institucija i organizacija koje deluju u oblasti socijalne za?tite za kori??enje sredstava i sprovo?enje programa u okviru Evropskog socijalnog fonda. Ja?anje ljudskih resursa i profesionalaca u sistemu socijalne za?tite. Ovaj strate?ki pravac ?e se sprovesti kroz:Jac?anje socijalnog rada kao profesije uz unapre?ivanje kvaliteta primarnog obrazovanja u socijalnoj za?titi. Unapre?ivanje sistema stru?nog usavr?avanja uklju?uju?i i kroz organizovanje obuka uz posao. Ja?anje sistema akreditacije i licenciranja i razvoj programa mentorstva i supervizije.Osmi?ljavanje sistema napredovanja u sistemu socijalne za?tite, bolje definisanje obima posla i odgovornosti socijalnih radnika i saradnika uz jasno definisane neprenosive i prenosive nadle?nosti. Intenziviranja podr?ke OCD kao pru?aocima usluga socijalne za?tite. Razvoj eksterne supervizije kao pristupa koji bi oja?ao kapacitete u lokalnim zajednicama, unapredio kompetencije stru?nog rada i otklonio postoje?e nedostatke u radu centara za socijalni rad i pru?alaca usluga socijalne za?tite, ali i kod organa jedinica lokalne samouprave u delu poslova i nadle?nosti koji se odnose na socijalnu za?titu.Unaprediti sistem obuka za zaposlene u socijalnoj za?titi.Ja?anje uloge i polo?aja centara za socijalni rad kao klju?ne institucije sistema socijalne za?tite uz druge institucije. Ovaj strate?ki pravac ?e se sprovesti kroz:Pove?anje broja zaposlenih stru?nih radnika i saradnika u CSR. Rastere?ivanje uloge CSR, kako bi se omogu?ilo da CSR vi?e vremena provodi u radu sa korisnicima i saradnji sa drugim sistemima umesto u pru?anju usluga u zajednici.Uvo?enje stru?nih saradnika ili para-profesionalaca (para-socijalnih radnika – npr. medijatori za socijalnu inkluziju).Unapre?ivanje terenskog rada koji ?e omogu?iti otkrivanje ugro?enih pojedinaca i porodica (outreach).Sprovesti analizu delotvornosti i efikasnosti mehanizma voditelja slu?aja i razmotriti mogu?nost uvo?enja timskog vo?enja slu?aja.Stvaranje funkcionalnog i jakog sistema za monitoring i evaluaciju u sistemu socijalne za?tite. Ovaj strate?ki pravac ?e se sprovesti kroz:Unapre?ivanje sistema pra?enja potreba i ciljeva u oblasti socijalne za?tite i razvijati instrumente za dono?enje politika zasnovanih na dokazima.Razvoj indikatora za pra?enje stanja u oblasti socijalne za?tite i unapre?ivanje sistema izve?tavanja o efektima (ishodima), a ne samo izve?tavanje o pru?enim uslugama. Precizirati pojedine korisni?ke grupe u cilju delotvornijeg i efikasnijeg usmeravanja podr?ke (npr. stanovnici podstandardnih romskih naselja, deca i mladi koji napu?taju domski odnosno porodi?ni sme?taj, i sl.). Ja?anje sistema kontrole kvaliteta u socijalnoj za?titi uz dalji razvoj mehanizma obavezne procene korisnika o kvalitetu usluge.Ja?anje inspekcijskih slu?bi na nacionalnom nivou, kao i kod slu?bi koje inspekcijski nadzor vr?e kao poverene poslove – nadle?ni organ autonomne pokrajine odnosno gradska uprava.Osmi?ljavanje i uvo?enje mehanizma eksternih supervizora u sistem socijalne za?tite.Ja?anje mehanizma samoprocene u sistemu socijalne za?tite.Uvo?enje redovnog izve?tavanja o sprovo?enju Strategije u skladu sa Zakonom o planskom sistemu (Zavod za socijalnu za?titu).Unaprediti sistem odr?ivog finansiranja prava i usluga u okviru sistema socijalne za?tite. Ovaj strate?ki pravac ?e se sprovesti kroz:Ja?anje mehanizama namenjenih transparentnijem tro?enju sredstava za socijalnu za?titu. Pru?iti podr?ku akterima u socijalnoj za?titi u uvo?enju kriterijuma kvaliteta u procesu javnih nabavki, kako bi se izbegla situacija da najni?a cena bude jedini kriterijum za nabavku. Uspostavljanje mehanizma mre?e lokalnih pru?alaca usluga. Definisanje cene usluga socijalne za?tite u zajednici po korisniku, za minimalni standard kvaliteta usluge.Osigurati finansiranje specijalizovanih usluga socijalne za?tite iz Bud?eta Republike Srbije. Unapre?ivati kriterijume za raspodelu namenskih transfera, uz uvo?enje odredbe da namenski transferi treba da prate lokalne odluke o socijalnoj za?titi. Osmisliti i uvesti odgovaraju?u participaciju korisnika socijalne za?tite u finansiranju usluga. Osmisliti sistem lokalnih fondova za razvoj usluga socijalne za?tite uz finansiranje iz bud?eta lokalnih samouprava, kroz namenske transfere, participaciju korisnika i sredstva me?unarodnih i privatnih donatora. Imovinu korisnika usluga socijalne za?tite pod hipotekom vratiti jedinicama lokalne samouprave u cilju unapre?ivanja socijalne za?tite. Uspostavljanje nacionalnog Fonda za socijalno uklju?ivanje i inovacije.Razvoj lokalnih strategija socijalne za?tite i lokalnih mehanizama za definisanje i pra?enje sprovo?enja socijalne za?tite. Ovaj strate?ki pravac ?e se sprovesti kroz:Razvoj lokalnih strategija socijalne za?tite za naredni srednjero?ni period, uz usagla?avanje potreba i bud?etskih mogu?nosti na lokalu i definisanje lokalnih strate?kih prioriteta sa prioritetima nacionalne Strategije socijalne za?tite i prioritetima procesa pridru?ivanja EU, kao i ciljevima odr?ivog razvoja. Uspostavljanje lokalnih mehanizama za definisanje i pra?enje sprovo?enja socijalne za?tite. Uspostavljanje redovnog mehanizma razmene iskustava i primera dobre prakse lokalnih politika u oblasti dru?tvenih delatnosti i specifi?nije socijalne za?tite. Uskla?ivanje rada i redefinisanje uloge pojedinih aktera na lokalnom nivou koji su nastali tokom implementacije razli?itih projekata i sektorskih re?enja usmerenih na pojedine ugro?ene grupe i sagledavanje njihovih multisektorskih potencijala (romski koordinatori, zdravstveni medijatori, pedago?ki asistenti, kancelarije za mlade, interresorne komisije za decu, op?tinske/gradske stambene agencije, Crveni krst i OCD) uzimaju?i u obzir potrebe samih korisnika. Uspostavljanje podr?ke posebno ugro?enim grupama pri apliciranju za pojedina prava, pojednostavljenje administrativnih procedura, pribavljanje dokumenata u ime korisnika, bolje informisanje o pravima i uslugama.Analiza efekata predlo?enih mera na fizi?ka i pravna lica i bud?etU skladu sa odredbama Zakona o planskom sistemu Republike Srbije i Uredbe Vlade o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadr?aju pojedina?nih dokumenata javnih politika sprovedena je analiza efekata predlo?enih mera na dru?tvo, analiza ekonomskih i finansijskih efekata.Analiza efekata na dru?tvoImplementacija mera predvi?enih Strategijom socijalne za?tite u Republici Srbiji za period od 2019. do 2025. godine prouzrokova?e niz koristi za gra?ane, dok sa druge strane ne?e stvoriti tro?kove ni gra?anima ni privredi, s obzirom da se ovim dokumentom javne politike ne ure?uje nikakva dodatna finansijska obaveza.Strategija svojim op?tim i posebnim ciljevima predvi?a uticaj na najosetljivije dru?tvene grupe (siroma?ne, decu, starije, mlade, osobe sa invaliditetom, pripadnike nacionalnih manjina) sa ciljem pobolj?anja njihovog polo?aja. Pa?ljivim definisanjem konkretnih mera, koje ?e doprineti ispunjenju postavljenih ciljeva, posebno se vodilo ra?una o minimizaciji eventualnih negativnih efekata na pojedine dru?tvene grupe. Mere su definisane tako da promovi?u na?elo rodne ravnopravnosti i podsti?u uklju?ivanje slabije zastupljenog pola.Predlo?ena reorganizacija sistema socijalne za?tite ne predvi?a smanjenje ukupnog broja zaposlenih, ve? otvaranje novih radnih mesta (kroz dalji razvoj i unapre?enje nevledinog sektora u domenu pru?anja usluga socijalne za?tite) i podizanje stru?nih kapaciteta zaposlenih u domenu socijalne za?tite. Boljom organizacijom sistema bi?e omogu?eno da se na efikasniji na?in rasporede postoje?a sredstva i postigne ve?a efektivnost socijalne za?tite.Mere predvi?ene Strategijom u pojedinim slu?ajevima vode se na?elom afirmativne akcije u smislu posebnog osvrta na odre?ene osetljive dru?tvene grupacije, te uklju?ivanja slabije zastupljenog pola i najugro?enijih dru?tvenih grupa. Cilj ovako definisanih mera upravo je ostavrivanje socijalnog uklju?ivanja i rodne ravnopravnosti u ?to ve?oj meri i obezbe?ivanja jednakih mogu?nosti za sve gra?ane i gra?anke Republike Srbije.Pobolj?anje ?ivotnog standarda najsiroma?nijih slojeva stanovni?tva o?ekivani je rezultat implementacije mera u okviru posebnog cilja 1 Strategije. Strategija svojim merama ne predvi?a uticaj na cenu roba i usluga, s tim ?to se mo?e o?ekivati da se uklju?ivanjem nevladinog sektora u proces pru?anja usluga socijalne za?tite razvije tr?i?te bazirano na ponudi i potra?nji, ?to bi moglo da dovede do pomeranja cena usluga za korisnike. Imaju?i u vidu da su u pitanju usluge osetljivog karaktera sa propisanim standardima kvaliteta, razvoj ovog tr?i?ta ?e se nadgledati i redovno kontrolisati (?to je i predvi?eno merama ja?anja inspekcijskog nadzora i oja?anja sistema za nadzor nad pru?aocima usluga od strane institucija kroz uspostavljanje Zavoda za socijalnu za?titu kao posebne organizacije dr?avne uprave).U cilju ravnomernog i ravnopravnog regionalnog razvoja, Strategija socijalne za?tite predvi?a unapre?enje i dalju primenu mere namenskih transfera lokalnim samoupravama ispodprose?ne razvijenosti. U cilju ispunjenja transparentne raspodele predvi?eno je unapre?enje kriterijuma za raspodelu namenskih transfera. Za potpuno ispunjenje ove mere neophodno je prethodno definisanje metodologije za utvr?ivanje stepena razvijenosti regiona i jedinica lokalnih samouprava. Strategija svojim ciljevima i merama direktno uti?e na promene u finansiranju, kvalitetu i dostupnosti sistema socijalne za?tite, a posredno i na dostupnost i kvalitet zdravstvenog sistema i sistema obrazovanja. U osnovi mera je jednaki pristup svih osetljivih grupa uslugama i pravima socijalne za?tite. Posebna pa?nja bi?e usmerena na mere u kojima se prepli?u nadle?nosti dva i vi?e sistema (sistem zdravstvene i socijalne za?tite ili sistem obrazovanja i socijalne za?tite ili sva tri sistema) kako bi se uspostavila njihova efikasna saradnja bez preklapanja i nepokrivenih aktivnosti.Analiza ekonomskih efekataO?ekivani uticaj na privredu ogleda se u razvoju tr?i?ta usluga socijalne za?tite (u skladu sa utvr?enim pravilima i kriterijumima), bez predvi?enih dodatnih tro?kova za postoje?e privredne subjekte, imaju?i u vidu da Strategija ne predvi?a nikakve dodatne namete.Razvoj pomenutog tr?i?ta mora biti kontrolisan u odre?enoj meri, s obzirom na prirodu oblasti socijalne za?tite. Ipak, kontrolni mehanizmi predvi?eni merama Strategije ni na koji na?in ne?e uticati na konkurentnost samih nevladihih organizacija koje ?e i biti glavni igra?i na ovom tr?i?tu.Primena tehni?ko-tehnolo?kih inovacija predvi?ena je samim merama Strategije (unapre?enje softvera i povezivanje centara za socijalni rad me?usobno i sa drugim sistemima javne uprave) i doprine?e boljoj upotrebi ograni?enih resursa i unapre?enju kvaliteta rada centara za socijalni rad. U domenu privatnih pru?alaca usluga socijalne za?tite svaka inovativnost koja doprinosi podizanju kvaliteta pru?ene usluge utica?e na konkurentsku prednost datog pru?aoca.Ispunjenje op?teg i posebnih ciljeva Strategije socijalne za?tite vodi?e do uspostavljanja socijalne pravde i jednakosti prava svih gra?ana i gra?anki, socijalne uklju?enosti, ?to u krajnjoj liniji vodi do bolje iskori??enosti svih potencijala dru?tva u cilju uve?anja ukupnog dru?tvenog bogatstva. Preraspodela dru?tvenih resursa bi?e pravednija i usmerena na najugro?enije slojeve stanovni?tva.Kvalitet radne snage u oblasti socijalne za?tite bi?e unapre?en kroz sistem formalnog obrazovanja, ali i kroz unapre?ivanje sistema stru?nog usavr?avanja uklju?uju?i i kroz organizovanje obuka uz posao. Centri za socijalni rad ?e biti rastere?eni dodatnih, administrateivnih poslova i poslova pru?anja usluga u cilju podizanja kvaliteta vo?enih slu?ajeva, boljeg kontakta sa zajednicom i razvoja odnosa sa ostalim akterima u sistemu socijalne za?tite.Pojedine mere u okviru Strategije predvi?aju izmene zakonske regulative u pogledu poslovne sposobnosti, ?to ?e direktno uticati na prava osoba kojima je poslovna sposobnost delimi?no ili potpuno oduzeta. Ovim merama njima ?e se obezbediti pristup tr?i?tu rada. Sa druge strane neophodno je raditi na podizanju svesti i senzitivizaciji poslodavaca, kako bi prisupili zapo?ljavanju ovih osoba u ve?oj meri (?to je i predvi?eno jednom merom u okviru istog posebnog cilja). Drugog uticaja na prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, odnosno poslodavaca, pogotovo u smislu dodatnih finansijskih tro?kova, nema.Analiza finansijskih efekataSredstva za realizaciju Strategije socijalne za?tite u Republici Srbiji za period od 2019. do 2025. godine bi?e obezbe?ena u bud?etu Republike Srbije i kroz me?unarodnu razvojnu pomo?, kako bilateralnu, tako i multilateralnu.Prilikom definisanja mera izrazito je vo?eno ra?una o fiskalnoj stabilnosti i ograni?enju u vidu finansijskih resursa, tako da za implementaciju ove Strategije nije potrebno obezbediti dodatna sredstva iz bud?eta Republike Srbije, u odnosu na sredstva koja su ve? obezbe?ena za funkcionisanje sistema socijalne za?tite. Bi?e izvr?ena redistribucija postoje?ih sredstava u cilju ispunjenja predvi?enih mera.Uvo?enjem informaciono-komunikacinih tehnologija u praksu sprovo?enja socijalne za?tite stanovni?tva racionalizuje se pristup socijalnoj za?titi, kako sa aspekta korisnika, tako i sa aspekta stru?nog radnika. Sveobuhvatnost informacija o korisnicima i njihovim potrebama, koje ?e biti na raspolaganju stru?nim radnicima na vrlo pristupa?an na?in, ubrza?e se i unapredi?e se proces dodeljivanja prava i omogu?i?e se stru?nim radnicima bolji kontakt i ve?a posve?nost korisniku. Na navedeni na?in, efikasnijim vo?enjem slu?aja, dokumentacije i evidencija unapre?uje se neposredno obavljanje delatnosti socijalne za?tite od strane socijalnih i stru?nih radnika, ?to uslovljava ve?i stepen zadovoljstva korisnika pru?enom socijalnom za?titom.Tako?e, racionalno kori??enje informaciono-komunikacionih tehnologija u sistemu socijalne za?tite, pored unapre?enja kvaliteta rada socijalnih i stru?nih radnika, omogu?ava znatne u?tede u potro?nom materijalu (manje papira za izve?tavanje, jer se znatan broj informacija prenosi direktno, elektronski do nadle?nog organa). Deo sredstava za realizaciju predvi?enih mera bi?e obezbe?en iz bespovratnih donatorskih sredstava. Me?unarodna donatorska zajednica veoma je aktivna na polju unapre?enja sistema socijalne za?tite, pogotovo na lokalnom nivou. S obzirom da nekoliko godina Republika Srbija nije imala strate?ki okvir za razvoj socijalne za?tite, u ovoj oblasti je ?esto dolazilo do preklapanja donacija i nedovoljne koordinacije izme?u razli?itih donatora. Dono?enjem ove Strategije Vlada Republike Srbije trasira put daljeg razvoja socijalne za?tite i pru?a okvir za bolju sinergiju i iskori??enost svih finansijskih resursa koji su u slu?bi socijalne za?tite (kako doma?ih, tako i me?unarodnih). Dodatno, usmerenje se daje i jedinicama lokalne samouprave, koje kroz svoje delovanje i uspostavljanje javno-privatnih partnerstava mogu da animiraju i privredne subjekte sa svojih teritorija da se uklju?e i obezbede deo finansijskih sredstava za uspostavljanje delotvornijeg sistema socijalne za?tite.Analiza efekata mera predlo?enih Strategijom socijalne za?tite u Republici Srbiji za period od 2019. do 2025. godine identifikovala je ve?inom pozitivne direktne, ali i indirektne posledice. Odre?ena predostro?nost mora postojati prilikom razvoja tr?i?ta usluga socijalne za?tite i uklju?ivanja nevladinog sektora kao pru?aoca usluga. O ovome je vo?eno ra?una i u okviru strate?kih mera, predvi?ene su mere kontrole i nadzora. Negativni efekti mera nisu identifikovani. Bi?e izvr?ena redistribucija postoje?ih sredstava u cilju ispunjenja predvi?enih mera, te je Strategija socijalne za?tite bud?etski neutralna.Pokazatelji za merenje napretkaOvaj deo Strategije sadr?i klju?ne pokazatelje u?inka na nivou ciljeva i mera, kako i kontekstualne pokazatelje koji treba da omogu?e merenje i pra?enje efikasnosti i efektivnosti sprovo?enja javnih politika utvr?enih Strategijom socijalne za?tite.Osnovu za definisanje osnovnog seta pokazatelja ?ine socijalni pokazatelji koji su razvijeni na nivou EU i na osnovu kojih zemlje ?lanice EU izve?tavaju o stanju u oblasti socijalne za?tite. Evropska unija je tokom vremena razvila zna?ajan set pokazatelja za ocenu i pra?enje sistema socijalne za?tite i socijalne sigurnosti u dr?avama ?lanicama EU. S obzirom na potrebu usagla?avanja politika u oblasti socijalne za?tite u Republici Srbiji sa politikama unutar EU, osnovni set pokazatelja Strategije socijalne za?tite se upravo zasniva na pokazateljima Evropske unije. Pokazatelji za pra?enje sprovo?enja Strategije socijalne za?tite se baziraju na indikatorima Evropske unije, koji pre svega omogu?avaju pra?enje obima intervencije i odr?ivosti sistema socijalne za?tite i socijalne sigurnosti, kao i efektivnost socijalnih transfera. Prilikom izrade pokazatelja za merenje napretka u sprovo?enju Strategije socijalne za?tite, uzeti su u obzir i pokazatelji koji su obuhva?eni ESSPROS klasifikacijom EU (Evropski sistem integrisane statistike socijalne za?tite za razvrstavanje), prema kojoj se podela socijalne za?tite u ?irem smislu vr?i na osnovu funkcija/rizika: invaliditet, bolest i zdravstvena za?tita, starost, gubitak izdr?avaoca/pre?iveli izdr?avani ?lanovi porodice, porodica/deca, stanovanje i socijalna isklju?enost neklasifikovana na drugom mestu.Tako?e, Evropska komisija i Evropski parlament su krajem 2017. godine usaglasili i usvojili Evropski stub socijalnih prava, koji pored ciljeva daje ?pregled socijalnih pokazatelja” kojim se prati ostvareni napredak ovog razvojnog okvira EU. Svrha ovih pokazatelja je pra?enje kretanja i uspeha u svim dr?avama, kao i uspostavljanje osnova za politi?ke smernice u okviru evropskog semestra za koordinaciju ekonomskih politika. Kako bi se u perspektivi razvio sistem koji ?e biti u stanju da sprovede definisane ciljeve i politike, Strategija socijalne za?tite uzima u obzir pokazatelje definisane u okviru Evropskog stuba socijalnih prava.U predlog indikatora za pra?enje sprovo?enja Strategije socijalne za?tite uklju?eni su i relevantni indikatori koji su definisani u okviru Ciljeva odr?ivog razvoja (COR) koji na odre?eni na?in pru?aju informacije o kontekstualnom okviru u kome se sprovodi Strategija ili koji na pru?aju direktnu informaciju o napretku u vezi sa sprovo?enjem Strategije socijalne za?tite. Srbija je zemlja potpisnica Agende 2030 i u obavezi je da redovno izve?tava o ispunjavanju ciljeva i potciljeva odr?ivog razvoja u odnosu na predlo?ene indikatore. Za potrebe izrade pokazatelja Strategije socijalne za?tite kori??ena je Revidirana lista globalnih indikatora Ciljeva odr?ivog razvoja. Indikatori Ciljeva odr?ivog razvoja treba da budu razvrstani, po potrebi, prema dohotku, polu, starosti, rasi, etni?koj pripadnosti, migratornom statusu, invaliditetu, i geografskoj lokaciji, ili drugim karakteristikama, u skladu sa Osnovnim na?elima zvani?ne statistike (Rezolucija Generalne skup?tine 68/261).Osim toga, u odnosu na predlo?ene ciljeve Strategije socijalne za?tite, definisani su nacionalno specific?ni pokazatelji, kojim se meri stanje u vezi sa pojedinim izazovima koji nisu u naro?itoj meri prisutni u zemljama ?lanicama EU. Ovi pokazatelji pru?aju specifi?ne informacije o sprovo?enju pojedinih mera Strategije socijalne za?tite. Prilikom definisanja pokazatelja, posebna je vo?eno ra?una da su indikatori u najve?oj meri me?unarodno uporedivi, da za predlo?ene pokazatelje postoje odgovaraju?i izvori podataka, da je kvalitet podataka za navedene pokazatelje na odgovaraju?em nivou, kao i da u administraciji postoje odgovaraju?i kapaciteti za izve?tavanje. Predlo?eni pokazatelji smanjenja siroma?tva, materijalne deprivacije i nejednakosti razvijeni su u okviru inicijative Vlade Republike Srbije Prac?enje socijalne ukljuc?enosti u Republici Srbiji, koju je sproveo Tim za socijalno uklju?ivanje i smanjenje siroma?tva (2017). Pored toga, predlo?eni indikatori su u zna?ajnoj meri deo sistema izve?tavanja Vlade Republike Srbije, kroz izradu nacionalnih izve?taja o socijalnom uklju?ivanju i smanjenju siroma?tva i godi?njih programa ekonomskih reformi.Pokazatelji u oblasti usluga socijalne za?tite razvijani su u okviru vi?e razli?itih inicijativa. Republi?ki zavod za socijalnu za?titu (2010) je, uz podr?ku UNICEF, razvio set primarnih i sekundarnih indikatora po korisni?kim grupama (za decu i mlade, odrasle i stare, kao i u domenu neprenosivih usluga – centara za socijalni rad). U okviru projekta mapiranja usluga socijalne za?tite predlo?eni su indikatori dostupnosti, efikasnosti i kvaliteta za dve najrasprostranjenije usluge socijalne za?tite na lokalnom nivou: pomo? u ku?i za stare i dnevni boravak za decu i mlade sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom.Pokazatelji za merenje napretka u procesu sprovo?enja Strategije socijalne za?tite obuhvataju nekoliko vrsta pokazatelja: kontekstualni, procesni i ishodni. Kontekstualni pokazateljiOkvir u kome se sprovodi Strategija socijalne za?tite predstavlja osnov za definisanje aktivnosti, njihovog obima, prera?unavanja tro?kova, ali i izra?unavanje efektivnosti i efikasnosti. Zbog toga je neophodno da se u procesu sprovo?enja Strategije socijalne za?tite posebna pa?nja obrati na definisanje kontekstualnih pokazatelja. Pregled kontekstualnih indikatora je relevantan za sprovo?enje Strategije socijalne za?tite. Izbor kontekstualnih informacija sadr?i set demografskih, makroekonomskih i fiskalnih indikatora koje je va?no pratiti u procesu pra?enja sprovo?enja Strategije socijalne za?tite. Procesni (output) pokazateljiProcesni pokazatelji obuhvataju pra?enje primene mera i aktivnosti Strategije socijalne za?tite od po?etka pojedine aktivnosti, preko pra?enja konkretnih reformskih tokova (npr. promene u zakonodavnoj sferi...) i pra?enja sprovo?enja konkretnih projekata i aktivnosti u sklopu Strategije socijalne za?tite, do postizanja neposrednih rezultata aktivnosti. Ovaj set pokazatelja ?e u najve?oj meri imati zna?aj za sprovo?enje akcionog plana za sprovo?enje Strategije socijalne za?tite, pa ?e pregled ovih pokazatelja detaljnije biti razvijen u okviru akcionog plana Strategije socijalne za?tite. Za potrebe Strategije socijalne za?tite definisani su klju?ni procesni pokazatelji koji su od zna?aja za sprovo?enje usvojenih politika.Ishodni (outcome) pokazateljiIshodni pokazatelji najdirektnije su vezani za dostizanje definisanih ciljeva Strategije socijalne za?tite. Osnovni skup ishodnih pokazatelja trebalo bi da omogu?i uvid u efekte primene Strategije socijalne za?tite, kao i nivo i trend kretanja klju?nih pokazatelja. Izvori podataka Kao osnovni izvori podataka za potrebe pra?enja sprovo?enja Strategije socijalne za?tite bi?e kori??eni relevantni administrativni podaci i redovna statisti?ka istra?ivanja.Anketa o prihodima i uslovima ?ivota (SILC) predstavlja zna?ajno unapre?enje statistike u oblasti ?ivotnog standarda i omogu?ava uporedivost podataka Republike Srbije i zemalja ?lanica EU. Za sveobuhvatno razumevanje polo?aja najugro?enijeg stanovni?tva koristi se i Anketa o potro?nji doma?instava (u daljem tekstu: APD). Anketa o radnoj snazi (u daljem tekstu: ARS) daje uvid u osnovna kretanja na tr?i?tu rada prema metodologiji Me?unarodne organizacije rada. Administrativne podatke o socijalnim davanjima i nezaposlenosti prate centri za socijalni rad i Nacionalna slu?ba za zapo?ljavanje. Vlada RS jednom godi?nje usvaja izve?taje o realizaciji nacionalnih akcionih planova zapo?ljavanja kojim se zavr?ava godi?nji ciklus planiranja i sprovo?enja nacionalne politike zapo?ljavanja. Osim toga raspolo?ivi su i podaci iz vitalne statistike i statistike obrazovanja koje prikupljaju Republi?ki zavod za statistiku (RZS) i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo?kog razvoja, podaci statistike zdravstva koje prikuplja Institut za javno zdravlje Srbije ?Dr Milan Jovanovi? Batut”, administrativni podaci Ministarstva za rad, zapo?ljavanje, bora?ka i socijalna pitanja i dr. Pokazatelji uslova ?ivota osetljivih dru?tvenih grupa (Romi, osobe sa invaliditetom, izbegla i raseljena lica i dr.) i dalje nedostaju, budu?i da najve?i broj anketnih istra?ivanja zbog svojih metodolo?kih ograni?enja nisu u mogu?nosti da sa dovoljnom pouzdano??u omogu?e zaklju?ivanje o njima. Va?no je napomenuti da je sa ovim ograni?enjem suo?ena i evropska statistika i da se u te svrhe koriste posebno osmi?ljena istra?ivanja (npr. nacionalno Istra?ivanje vi?estrukih pokazatelja polo?aja ?ena i dece u Srbiji koje sprovode UNICEF i Republi?ki zavod za statistiku). Kontekstualni pokazatelji od zna?aja za sprovo?enje Strategije socijalne za?titeBroj stanovnika. Izvor: Vitalna statistika, RZS.Oc?ekivano trajanje ?ivota na ro?enju i o?ekivano trajanje ?ivota u 65 godini, prema polu. Izvor: Vitalna statistika, RZS.Prosec?na starost stanovni?tva. Izvor: Vitalna statistika, RZS.Odnos mladog i starog stanovni?tva (broj starih 65 i vi?e godina na 100 lica starosti od 0-14 godina starosti). Izvor: Vitalna statistika, RZS.Starosna struktura stanovni?tva (Izvor: Vitalna statistika, RZS): Udeo dece starosti do 15 godina u ukupnoj populaciji.?Udeo lica starih 65 i vi?e godina u ukupnoj populaciji.Udeo lica starih 80 i vi?e godina u ukupnoj populaciji. ?Stopa ukupnog fertiliteta (ukupan broj ?ivoro?ene dece na jednu ?enu u uslovima fertiliteta po starosti iz godine posmatranja, a zanemarujuc?i smrtnost do kraja fertilnog perioda). Izvor: Vitalna statistika, RZS.Stopa prirodnog prira?taja (razlika izme?u broja ro?enih i umrlih na 1.000 stanovnika). Izvor: Vitalna statistika, RZS.Stopa neto migracija (razlika izme?u imigracije i emigracije na 1.000 stanovnika). Izvor: Vitalna statistika, RZS.Bruto domac?i proizvod (BDP) – izra?en u milionima evra, stopi realnog rasta i po stanovniku (u PPS i RSD). Izvor: Ministarstvo finansija.Konsolidovani deficit/suficit op?te dr?ave izra?en kao % BDP. Izvor: Ministarstvo finansija.?Javni dug (trenutni i projektovani) izra?en kao % BDP. Izvor: Ministarstvo finansija. Javni i privatni rashodi za zdravlje – izra?eni kao % BDP i udeo javnih rashoda za zdravlje u ukupnim javnim rashodima, po stanovniku (u PPS i RSD). Izvor: Ministarstvo finansija.Javni rashodi za socijalnu za?titu i socijalnu sigurnost kao % BDP prema ESSPROS klasifikaciji (Izvor: Ministarstvo finansija, MRZBSP): Ukupni rashodi ?Rashodi zasnovani na proveri materijalnog stanja Rashodi koji nisu zasnovani na proveri materijalnog stanjaPrema funkcijama: ?Bolest/zdravstvena nega Invaliditet StarostPre?iveli izdr?avani c?lanovi porodicePorodica/decaNezaposlenost ?StanovanjeRashodi namenjeni socijalnom ukljuc?ivanju ?Rashodi za socijalnu za?titu – izra?eni kao % BDP, % ukupnih rashoda i po stanovniku (u PPS, RSD). Izvor: Ministarstvo finansija, MRZBSP Javni rashodi za obrazovanje – izra?eni kao % BDP, % ukupnih javnih rashoda i po stanovniku (u PPS, RSD). Izvor: Ministarstvo finansija, Ministarstvo prosvete.Stopa zaposlenosti – ukupna, prema nivoima obrazovanja, mladih (15-24 godine) i ?ena. Izvor: ARS, RZS.?Stopa neformalne zaposlenosti – ukupna, mladih (15-24 godine) i ?ena. Izvor: ARS, RZS.Stopa nezaposlenosti – ukupna, mladih (15-24 godine) i ?ena. Izvor: ARS, RZS.Stopa ekonomske aktivnosti – ukupna, mladih (15-24 godine) i ?ena. Izvor: ARS, RZS.Stopa dugotrajne nezaposlenosti – ukupna, mladih (15-24 godine) i ?ena. Izvor: ARS, RZS.Prose?ni i medijalni prihod. Definicija: Prose?ni i medijalni raspolo?ivi prihod. Izvor: SILC, RZS. Veza sa Evropskim stubom socijalnih prava.Prose?ni i medijalni prihod pre socijalnih transfera. a) Penzije su uklju?ene u socijalne transfere; b) Penzije nisu uklju?ene u socijalne transfere. Definicija: Prose?ni i medijalni prihod pre socijalnih transfera. Izvor: SILC, RZS. Veza sa COR 1-1.3.1. i Evropskim stubom socijalnih prava.Li?na potro?nja. Definicija: Prose?na li?na potro?nja doma?instava. Izvor: APD, RZS.Potro?nja za hranu i bezalkoholna pi?a. Definicija: Udeo potro?nje za hranu i bezalkoholna pi?a u ukupnoj potro?nji doma?instava. Izvor: APD, RZS.Potro?nja za sopstvene potrebe. Definicija: Udeo potro?nje za sopstvene potrebe u ukupnoj potro?nji doma?instava. Izvor: APD, RZS.Prose?na zarada. Definicija: Iznos prose?ne mese?ne neto zarade. Izvor: statistika zarada, RZS. Veza sa COR8 – 8.5.1.Prose?na starosna penzija. Definicija: Iznos prose?ne mese?ne starosne penzije. Izvor: PIO.Gini prema prihodnom konceptu. Definicija: Meri stepen odstupanja raspodele ekvivalentnog raspolo?ivog dohotka (posle socijalnih transfera) od potpuno jednake raspodele prihoda; vrednost se kre?e od 0, kada ozna?ava potpunu jednakost svih dohodaka, do 1, kada ozna?ava da sav dohodak pripada jednom pojedincu. Izvor: SILC, RZS. Veza sa COR10.Kvintilni odnos (S80/S20) prema prihodnom konceptu. Definicija: Odnos ukupnog dohotka (ili prose?nog dohotka) kvintila u kome se nalazi 20% najbogatijih pojedinaca sa ukupnim dohotkom (ili prose?nim dohotkom) kvintila u kome se nalaze najsiroma?nijih 20% stanovni?tva (pod dohotkom se podrazumeva ekvivalentan raspolo?ivi dohodak). Izvor: SILC, RZS. Veza sa COR10.Gini prema potro?nom konceptu. Definicija: Meri stepen odstupanja raspodele potro?nje od potpuno jednake raspodele potro?nje; vrednost se kre?e od 0, kada ozna?ava potpunu jednakost potro?nje, do 1, kada ozna?ava da sva potro?nja pripada jednom pojedincu. Izvor: APD, RZS. Veza sa COR10.Kvintilni odnos (S80/S20) prema potro?nom konceptu. Definicija: Odnos ukupne potro?nje (ili prose?ne potro?nje) kvintila u kome se nalazi 20% najbogatijih pojedinaca sa ukupnom potro?njom (ili prose?nom potro?njom) kvintila u kome se nalaze najsiroma?nijih 20% stanovni?tva. Izvor: APD, RZS. Veza sa COR10.Relativni medijalni jaz rizika siroma?tva. Definicija: Udeo medijalnog prihoda lica u riziku siroma?tva u vrednosti praga rizika siroma?tva. Izvor: SILC, RZS. Zajedni?ki prosperitet. Definicija: Rast (nekorigovanog) realnog raspolo?ivog dohotka 40% najsiroma?nijih doma?instava u pore?enju sa realnim rastom raspolo?ivog dohotka cele populacije. Izvor: SILC, RZS. Veza sa COR 10.Pokazatelji Strategije socijalne za?tite:Pokazatelji koji se odnose na posebni cilj Strategije: Socijalna za?tita doprinosi smanjenju siroma?tva i zadovoljavanju osnovnih potreba i minimalne sigurnosti gra?ana i gra?ankiPokazatelji siroma?tva, materijalne deprivacije i nejednakostiStopa apsolutnog siroma?tva i linija apsolutnog siroma?tva. Definicija: Udeo lica ?ija je potro?nja ni?a od linije siroma?tva u ukupnom stanovni?tvu usled ?ega ne mogu da zadovolje osnovne potrebe. Linija apsolutnog siroma?tva se utvr?uje na osnovu nutricionisti?kog minimuma i strukture ostale potro?nje najsiroma?nijih doma?instava. Izvor: APD, RZS. Veza sa COR 1 – 1.2.1.Stopa rizika siroma?tva. Definicija: Udeo lica ?iji je ekvivalentni dohodak manji od 60% medijane ekvivalentnog dohotka. Izvor SILC, RZS.Stopa trajnog rizika siroma?tva. Definicija: Procenat lica koja su u riziku siroma?tva u teku?oj godini i najmanje dve od prethodne tri godine. Izvor: SILC, RZS.Stopa rizika siroma?tva ili socijalne isklju?enosti. Definicija: Udeo populacije koji je u riziku siroma?tva posle socijalnih transfera ili izrazito materijalno depriviran ili ?ivi u doma?instvima sa nultim ili veoma niskim radnim intenzitetom. Izvor: SILC, RZS.Stopa doma?instava sa niskim intenzitetom rada. Definicija: Udeo lica koja ?ive u doma?instvima sa nultim ili veoma niskim radnim intenzitetom. Izvor: SILC, RZS.Stopa materijalne deprivacije. Definicija: Udeo stanovni?tva koje ?ivi u doma?instvima kojima nedostaju i ne mogu da priu?te najmanje tri od devet stavki materijalne deprivacije. Izvor: SILC, RZS. Veza sa COR1 – 1.2.2.Stopa izrazite materijalne deprivacije. Definicija: stanovni?tva koje ?ivi u doma?instvima kojima nedostaju i ne mogu da priu?te najmanje ?etiri od devet stavki materijalne deprivacije Izvor: SILC, RZS. Veza sa COR1 – 1.2.2.Intenzitet materijalne deprivacije. Definicija: Neponderisani prosek broja stavki (od navedenih devet materijalne deprivacije) koje nedostaju materijalno depriviranoj populaciji. Izvor: SILC, RZS.Konzistentno siroma?tvo. Definicija: Populacija u riziku siroma?tva i izrazito materijalno deprivirana, ali ne ?ivi u doma?instvima sa niskim intenzitetom rada. Izvor: SILC, RZS.Subjektivno siroma?tvo. Definicija: Udeo stanovni?tva koje ?ivi u doma?instvima koja te?ko ili veoma te?ko sastavljaju kraj sa krajem. Izvor: SILC, RZS. Veza sa COR1 – 1.2.2.Stopa optere?enosti tro?kovima stanovanja. Definicija: Procenat stanovni?tva koje ?ivi u doma?instvima u kojima ukupni tro?kovi stanovanja (bez nov?ane podr?ke stanovanju) iznose vi?e od 40% ukupnog raspolo?ivog dohotka doma?instva (bez nov?ane podr?ke stanovanju). Izvor: SILC, RZS. Veza sa COR1 – 1.2.2.Depriviranost u pristupu uslugama. Definicija: Procenat stanovni?tva koji je izjavio da se suo?ava sa problemom na pojedina?nim stavkama nemogu?nosti pristupa uslugama ili kao procenat stanovni?tva koji je izjavio da se suo?ava sa problemom na najmanje dve od ?etiri stavke. Izvor: SILC, RZS. Veza sa COR1 – 1.2.2.Pokazatelji za program nov?ana socijalna pomo?Op?ta stopa obuhvata NSP-om. Definicija: Prose?an mese?ni broj pojedinaca u doma?instvima korisnicima NSP u datoj godini u odnosu na ukupan broj stanovnika. Izvor: Administrativni podaci MRZBSP; Popis i procene stanovni?tva, RZS. Veza sa COR1 – 1.3.1.Stopa obuhvata siroma?nih. Definicija: Udeo broja pojedinaca korisnika NSP u ukupnom broju siroma?nih (po definiciji apsolutnog, relativnog siroma?tva i izrazite materijalne deprivacije). Udeo broja pojedinaca korisnika NSP u najsiroma?nijem kvintilu po potro?nji u ukupnom broju pojedinaca u tom kvintilu. Izvor: Administrativni podaci MRZBSP; SILC, APD, RZS. Veza sa COR1 – 1.3.1.Stopa obuhvata romske populacije NSP-om. Definicija: Udeo broja pojedinaca i doma?instava korisnika NSP iz podstandardnih romskih naselja u ukupnom broju pojedinaca i doma?instava iz podstandardnih romskih naselja. Izvor: MICS, UNICEF i RZS. Veza sa COR1 – 1.3.1.Distribucija korisnika prema kvintilima (dohotka i potro?nje). Definicija: Udeo korisnika NSP u odre?enom kvintilu (po dohotku i po potro?nji) u ukupnom broju korisnika NSP. Izvor: SILC i APD, RZS. Veza sa COR1 – 1.3.1.Rashodi za NSP. Definicija: Ukupni godi?nji rashodi za NSP (RSD, % BDP, % bud?eta, PPS per capita). Izvor: Administrativni podaci MRZBSP i RZS, Ministarstvo finansija.Distribucija davanja prema kvintilima. Definicija: Udeo NSP sredstava koja se dodeljuju korisnicima iz odre?enog kvintila (po dohotku i po potro?nji) u ukupnim NSP rashodima. Izvor: SILC, APD, RZS.Adekvatnost NSP (u odnosu na rizik siroma?tva). Definicija: Neto dohodak doma?instava korisnika NSP koja ostvaruju primanja isklju?ivo od NSP u odnosu na prag rizika siroma?tva (%). Izvor: Administrativni podaci MRZBSP; SILC, RZS.Adekvatnost NSP (u odnosu na liniju apsolutnog siroma?tva). Definicija: Prose?ni mese?ni prihodi doma?instava koja ostvaruju primanja isklju?ivo od NSP u odnosu na prag (apsolutnog) siroma?tva (%). Izvor: Administrativni podaci MRZBSP i APD, RZS. Veza sa COR1.Odnos NSP i minimalne zarade. Definicija: Odnos prose?nog mese?nog iznosa NSP po doma?instvu u datoj godini i prose?ne minimalne zarade (neto i bruto) u datoj godini, za tri tipa doma?instva (jedno?lano, jednoroditeljsko sa dvoje dece i dve odrasle osobe sa dvoje dece). Izvor: Administrativni podaci MRZBSP i podaci RZS.Pokazatelji za program de?iji dodatakOp?ta stopa obuhvata de?ijim dodatkom. Definicija: Udeo dece i mladih koji primaju de?iji dodatak u ukupnom broju dece i mladih odgovaraju?e starosti; Udeo doma?instava korisnika de?ijeg dodatka u ukupnom broju porodica sa decom (0-25). Izvor: Administrativni podaci MRZBSP i RZS. Administrativni podaci MRZBSP i Popis, RZS. Veza sa COR1 – 1.3.1.Stopa obuhvata siroma?nih de?ijim dodatkom. Definicija: a) Udeo dece korisnika u ukupnom broju siroma?ne dece (po definiciji apsolutnog siroma?tva, relativnog siroma?tva i izrazite MD); b) Udeo dece korisnika de?ijeg dodatka u najsiroma?nijem kvintilu po potro?nji u ukupnom broju dece u tom kvintilu. Izvor: Administrativni podaci MRZBSP; SILC i APD, RZS.Stopa obuhvata romske populacije de?ijim dodatkom. Definicija: Udeo dece iz podstandardnih romskih naselja koja primaju de?iji dodatak u ukupnom broju dece iz podstandardnih romskih naselja. Izvor: MICS, UNICEF i RZS. Veza sa COR1 – 1.3.1.Distribucija korisnika de?ijeg dodatka prema kvintilima (dohotka i potro?nje). Definicija: Udeo broja korisnika de?ijeg dodatka u odre?enom kvintilu u ukupnom broju korisnika de?ijeg dodatka. Izvor: SILC i APD, RZS. Veza sa COR1 – 1.3.1.Rashodi za de?iji dodatak. Definicija: Ukupni godi?nji rashodi za program (RSD,% BDP, % bud?eta, PPS per capita). Izvor: Administrativni podaci MRZBSP i RZS, Ministarstvo finansija.Distribucija de?ijeg dodatka prema kvintilima (dohotka i potro?nje). Definicija: Udeo sredstava koja se dodeljuju korisnicima iz odre?enog kvintila (dohotka ili potro?nje) u ukupnim rashodima za program de?ijeg dodatka. Izvor: APD i SILC, RZS.Adekvatnost de?ijeg dodatka u odnosu na prag siroma?tva. Definicija: Prose?ni mese?ni iznos de?ijeg dodatka po detetu u datoj godini u odnosu na odgovaraju?i deo praga rizika siroma?tva i praga apsolutnog siroma?tva. Izvor: Administrativni podaci MRZBSP; SILC i APD, RZS.Pokazatelji za program roditeljski dodatakOp?ta stopa obuhvata roditeljskim dodatkom. Definicija: a) Udeo dece za koju je zapo?eto ostvarivanje prava na roditeljski dodatak u datoj godini u ukupnom broju ?ivoro?ene dece te godine; b) Udeo dece iz podstandardnih romskih naselja koja su po?ela sa ostvarivanjem prava u datoj godini u ukupnom broju ?ivoro?ene dece u podstandardnim romskim naseljima. Izvor: Administrativni podaci MRZBSP, Vitalna statistika RZS; MICS, UNICEF i RZS.Nivo rashoda za roditeljski dodatak. Definicija: Ukupan godi?nji rashod (RSD, % BDP, % bud?eta, PPS per capita). Izvor: Administrativni podaci MRZBSP, RZS, Ministarstvo finansija.Distribucija roditeljskog dodatka prema kvintilima (dohotka i potro?nje). Definicija: Udeo sredstava koja se dodeljuju korisnicima iz odre?enog kvintila (dohotka ili potro?nje) u ukupnim rashodima za program roditeljskog dodatka. Izvor: APD i SILC, RZS.Pokazatelji za program naknada povodom ro?enja detetaStopa obuhvata naknadom povodom ro?enja deteta. Definicija: a) Udeo dece koju su rodile majke korisnice prava na porodiljsko odsustvo u ukupnom broju ?ivoro?ene dece u datoj godini; b) Udeo dece ?iji su roditelji korisnici prava na odsustvo koji koriste pravo kra?e od 12 meseci u ukupnom broju ?ivoro?ene dece u datoj godini. Izvor: Administrativni podaci MRZBSP, Vitalna statistika RZS.Ukupni rashodi za Program naknada povodom ro?enja deteta. Definicija: Ukupan godi?nji rashod (RSD), % BDP, % bud?eta, PPS per capita. Izvor: Administrativni podaci MRZBSP, RZS, Ministarstvo finansija.Adekvatnost (stopa zamene) Programa naknada povodom ro?enja deteta. Definicija: Odnos prose?ne mese?ne bruto naknade po korisniku zaposlenoj ?eni i bruto prose?ne mese?ne zarade (?ena) u datoj godini. Izvor: Administrativni podaci MRZBSP, RZS.Pokazatelji koji se odnose na posebni cilj Strategije:Socijalna za?tita doprinosi smanjivanju socijalne isklju?enosti gra?ana i gra?anki i unapre?uje njihovo aktivno u?e??e u dru?tvu, sa akcentom na pru?anje podr?ke (prirodnoj) porodici u riziku i unapre?ivanju rodne i me?ugeneracijske solidarnosti Osnovni pokazatelji dostupnosti usluga na lokalnom nivouRasprostranjenost usluga socijalne za?tite na lokalnom nivou. Definicija: a) Udeo JLS koje pru?aju usluge socijalne za?tite u ukupnom broju JLS (%); b) Udeo JLS koje pru?aju usluge intenzivne podr?ke porodici u ukupnom broju JLS (%). Izvor: Mapiranje usluga socijalne za?tite u nadle?nosti JLS (SIPRU i RZSZ).Javni rashodi za usluge socijalne za?tite u mandatu JLS. Definicija: Ukupni javni rashodi za usluge socijalne za?tite u mandatu JLS (RSD, % BDP). Izvor: Mapiranje usluga socijalne za?tite u nadle?nosti JLS (SIPRU i RZSZ).Pokazatelji za usluge sme?taja za decu i mlade u mandatu RepublikeStopa obuhvata dece uslugom domskog i porodi?nog sme?taja. Definicija: Broj dece (0-17) korisnika domskog i porodi?nog sme?taja na 100.000 dece. Izvor: Administrativni podaci MRZBSP i RZS (popis i procene stanovni?tva).Stopa deinstitucionalizacije. Definicija: Broj dece i mladih (0-25) korisnika domskog sme?taja u odnosu na broj dece i mladih korisnika porodi?nog sme?taja. Izvor: Administrativni podaci MRZBSP.Rashodi za sme?taj dece i mladih. Definicija: Javni rashodi za sme?taj dece i mladih (RSD, % BDP, PPS po korisniku). Izvor: Administrativni podaci MRZBSP, Ministarstvo finansija.Kvalitet usluga – ispunjenost minimalnih standarda. Definicija: Udeo dece i mladih korisnika u ustanovama koje poseduju licencu na period od ?est godina u ukupnom broju dece i mladih korisnika domskog sme?taja (%). Izvor: MRZBSPZadovoljstvo korisnika. Definicija: a) Udeo dece i mladih u ustanovama u kojima je sprovedena anketa o zadovoljstvu korisnika u datoj godini u ukupnom broju dece i mladih korisnika domskog sme?taja u datoj godini (%); b) Udeo dece i mladih korisnika koji su zadovoljni pru?enim uslugama u ukupnom broju anketiranih korisnika (dece i mladih) u datoj godini (%). Izvor: Izve?taj o radu ustanova za sme?taj RZSZ.Pokazatelji za uslugu pomo? u ku?i za decu i mlade sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom (0-25)Stope obuhvata. Definicija: Broj dece i mladih sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom korisnika pomo?i u ku?i na 100.000 dece i mladih (0-25). Izvor: Mapiranje RZSZ.Specifi?ne stope obuhvata. Definicija: Broj ekvivalentnih korisnika (po modelu pru?anja usluge deset sati nedeljno) na 100.000 dece i mladih (0-25). Izvor: Mapiranje RZSZ.Rashodi za uslugu pomo? u ku?i (PUK). Definicija: Javni rashodi za uslugu u datoj godini (RSD, % BDP). Izvor: Mapiranje RZSZ.Efikasnost usluge PUK. Definicija: Jedini?ni tro?kovi po satu pru?ene usluge u datoj godini (RSD). Izvor: Mapiranje RZSZ.Kvalitet usluge PUK. Definicija: Udeo korisnika koji koriste uslugu pru?aoca koji poseduju licencu na period od ?est godina u ukupnom broju korisnika (%).Izvor: Mapiranje RZSZ.Pokazatelji za uslugu dnevni boravak za decu i mlade sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom (0-25)Dostupnost usluge. Definicija: Broj korisnika i ekvivalentnih korisnika (po modelu pru?anja usluge osam sati dnevno) na 100.000 dece i mladih (0-25). Izvor: Mapiranje RZSZ.Rashodi za uslugu. Definicija: Javni rashodi za uslugu u datoj godini (RSD, % BDP). Izvor: Mapiranje RZSZ.Kvalitet usluge: Definicija: Udeo dece i mladih sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom koji koriste uslugu pru?aoca koji poseduju licencu na period od ?est godina u ukupnom broju korisnika usluge (%). Izvor: Mapiranje RZSZ.Pokazatelji za sistem dugotrajne negeSamoprocena ograni?enja u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Definicija: Udeo lica koja procenjuju da se suo?avaju sa ograni?enjima ili sa velikim ograni?enjima u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Izvor: SILC.Obuhvat stanovni?tva nov?anim davanjima i naknadom za pomo? i negu drugog lica. Definicija: Udeo korisnika davanja i naknade za negu i pomo? drugog lica u ukupnom broju stanovnika u datoj godini. Izvor: Administrativni podaci MRZBSP i PIO fond, podaci RZSDistribucija korisnika nov?anih davanja i naknade za pomo? i negu drugog lica prema kvintilima (dohotka). Definicija: Udeo korisnika naknade i davanja koji pripadaju odre?enom kvintilu u ukupnom broju korisnika (%). Izvor: SILCRashodi za DTN. Definicija: Ukupni godi?nji javni rashodi za DTN (RSD, % BDP, % bud?eta, PPS per capita) u datoj godini i projekcija do 2060. Godine. Izvor: Administrativni podaci MRZBSP i RZS, Ministarstvo.Distribucija davanja za DTN prema kvintilima (dohotka). Definicija: Udeo sredstava koja se dodeljuju korisnicima koji pripadaju odre?enom kvintilu (dohotka) u ukupnim rashodima. Izvor: SILC.Adekvatnost DTN. Definicija: Odnos prose?nog mese?nog iznosa uve?anog dodatka po korisniku u datoj godini i prose?ne minimalne zarade (bruto) u datoj godini. Izvor: Administrativni podaci MRZBS, podaci RZS.Pokazatelji za usluge domskog i porodi?nog sme?taja za stare i OSIDostupnost domskog sme?taja za stare. Definicija: Udeo starih (65+) korisnika domskog sme?taja (u javnoj i privatnoj svojini) u ukupnom broju starih (65+). Izvor: Administrativni podaci MRZBSP i RZS (popis i procene stanovni?tva), RZSZ.Obuhvat odraslih domskim sme?tajem. Definicija: Broj odraslih sa invaliditetom (26-64) korisnika domskog sme?taja na 100.000 stanovnika (26-64). Izvor: Administrativni podaci MRZBSP i RZS.Dostupnost porodi?nog sme?taja za stare i odrasle. Definicija: Broj odraslih sa invaliditetom (25-64) i starih korisnika porodi?nog sme?taja na 100.000 stanovnika (25+). Izvor: Administrativni podaci MRZBS i RZS (popis i procene stanovni?tva)Javni rashodi za sme?taj starih i odraslih. Definicija: Javni rashodi za sme?taj starih i odraslih (RSD, rashodi po korisniku, % BDP). Izvor: Administrativni podaci MRZBSP, Ministarstvo finansija.Kvalitet usluge sme?taja za stare i odrasle. Definicija: Udeo korisnika sme?tenih u ustanove koje poseduju licencu na period od ?est godina u ukupnom broju korisnika. Izvor: MRZBSP (Republi?i zavod za socijalnu za?titu).Kontrolni mehanizmi sme?taj za stare i odrasle. Definicija: Udeo korisnika u ustanovama u kojima je obavljen inspekcijski i stru?ni nadzor u toku godine u ukupnom broju korisnika. Izvor: MRZBSP.Izlo?enost nasilju starijih i odraslih u sme?taju. Definicija: Udeo korisnika domskog i porodi?nog sme?taja koji su izlo?eni nasilju u datoj godini (%). Izvor: CSPU i Izve?taji RZSZPokazatelji za uslugu pomo? u ku?i za starije (65+)Dostupnost usluge pomo? u ku?i za stare. Definicija: Udeo starijih (65+) korisnika usluge pomo? u ku?i u ukupnom broju starih (65+) (%). Izvor: Mapiranje RZSZ.Rashodi za uslugu pomo?u ku?i za starije. Definicija: a) Javni rashodi za uslugu pomo? u ku?i u datoj godini (RSD, % BDP); b) Udeo javnih rashoda za uslugu pomo? u ku?i u pojedinim JLS u odnosu na rashode lokalnih bud?eta u datoj godini (%); c) Javni rashodi za uslugu u datoj JLS po stanovniku u datoj godini (RSD); d) Jedini?ni tro?kovi po satu pru?ene usluge u datoj godini (RSD). Izvor: Mapiranje RZSZ.Kvalitet usluge PUK za starije. Definicija: Udeo korisnika koji su zadovoljni pru?enim uslugama u ukupnom broju anketiranih korisnika u datoj godini. Izvor: Mapiranje RZSZ.Pokazatelji koji se odnose na posebni cilj Strategije:Unapre?ivanje dobrog upravljanja u sistemu socijalne za?tite kroz izgradnju integrativnog, delotvornog i efikasnog sistema socijalne za?tite, unapre?ivanje sistema upravljanja i koordinacije i ja?anje kontrolnih i regulatornih mehanizama, monitoringa i evaluacijeOvaj posebni cilj Strategije socijalne za?tite se odnosi na unapre?ivanje dobrog upravljanja, ja?anje institucionalnog okvira i izgradnje kapaciteta u sistemu socijalne za?tite. Predlo?eni pokazatelji su u velikoj meri procesni i, u najve?em broju slu?ajeva, oni su prvi put definisani u okviru ove Strategije socijalne za?tite i do sada se u najve?em broju slu?ajeva nisu koristili niti merili. Vlada Republike Srbije i MRZBSP su se ovde vodili ocenom OECD-a da ?e "ono ?to ne merimo biti zanemareno, kao da problem i ne postoji". Kako bi osigurali kvalitetno pra?enje ovih pokazatelja, Zavod za socijalnu za?titu ?e u toku prve godine sprovo?enja Strategije socijalne za?tite sprovesti posebnu analizu koja ?e preciznije definisati okvir za pra?enje posebno ovog cilja Strategije socijalne za?tite (preciziranje definicija pokazatelja, nadle?nosti za njihovo pra?enje, osnovnih (baznih) vrednosti, kao i izvora verifikacije). Pokazatelji dobrog upravljanja u sistemu socijalne za?titePostojanje i funkcionalnost integrisanog informacionog sistema u socijalnoj za?titi. Postojanje i kvalitet sistema evidencija, pra?enja i razmene informacija sistema socijalne za?tite sa drugim sistemima. Broj, efektivnost i efikasnost institucionalnih mehanizama i programa saradnje sistema socijalne za?tite sa drugim sistemima.Kvalitet sprovo?enja sistema odgovornosti u pru?anju socijalne za?tite (na lokalnom, pokrajinskom i na nacionalnom nivou). Postojanje testa optere?enja za upravljanje Evropskim socijalnim fondom.Postojanje nacionalnog plana (roadmap) za pripremu sistema socijalne za?tite za upravljanje Evropskim socijalnim fondom.Ja?ina institucionalnih kapaciteta za sprovo?enje mera, pra?enje sprovo?enja, reviziju i kontrolu mera u okviru budu?eg Evropskog socijalnog fonda.Kvalitet primarnog obrazovanja u socijalnoj za?titi.Postojanje i kvalitet eksterne supervizije u sistemu socijalne za?tite.Broj zaposlenih stru?nih radnika i saradnika u CSR. Prose?no vreme rada voditelja slu?aja u CSR po korisniku.Postojanje struc?nih saradnika ili para-profesionalaca u sistemu socijalne za?tite.Postojanje analize delotvornosti i efikasnosti mehanizma voditelja slu?aja.Efektivnost i efikasnost sistema kontrole kvaliteta u socijalnoj za?titi.Broj zaposlenih i kvalitet rada inspekcijske slu?be u socijalnoj za?titi na nacionalnom nivou, kao i kod slu?bi koje inspekcijski nadzor vr?e kao poverene poslove.Postojanje sugerisane zvani?ne cene usluga socijalne za?tite u nadle?nosti lokalnih samouprava – po korisniku i za minimalni standard kvaliteta usluge.Efektivnost i efikasnost finansiranja specijalizovanih usluga socijalne za?tite iz Bud?eta Republike Srbije.Broj usvojenih lokalnih strategija socijalne za?tite.Postojanje zvani?nih trogodi?njih izve?taja o sprovo?enju Strategije socijalne za?tite i godi?njih Izve?taja o socijalnoj za?titi, u skladu sa Zakonom o planskom sistemu.Okvir i plan za pra?enje sprovo?enja StrategijeOvaj deo Strategije sadr?i institucionalni okvir i plan za pra?enje sprovo?enja Strategije, vrednovanje u?inka i izve?tavanje o sprovedenim merama, postignutim ciljevima i u?incima javnih politika koje se utvr?uju ili razra?uju Strategijom.Odgovornost za koordinaciju i nadzor nad realizacijom iz aktivnosti iz Strategije socijalne za?tite 2019-2025 ima Ministarstvo rada, zapo?ljavanja, bora?kih i socijalnih pitanja. Odgovornost za sprovo?enje pojedina?nih ciljeva i mera imaju sve institucije i organizacije koje imaju nadle?nost za sprovo?enje pojedina?nih mera definisanih Strategijom socijalne za?tite.Osnovni mehanizmi sistema za pra?enje sprovo?enja Strategije socijalne za?tite ?ine postoje?i mehanizmi za izve?tavanje i evaluaciju koji funkcioni?u unutar sistema Vlade Republike Srbije. S tim u vezi, kalendar pra?enja, izve?tavanja i evaluacije Strategije socijalne za?tite ?e biti prilago?en postoje?em sistemu za pra?enje i evaluaciju na centralnom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Dodatno, sprovo?enje mera i aktivnosti Strategije prati se u skladu sa instrumentima koji su odre?eni samom Strategijom socijalne za?tite, u skladu sa Zakonom o planskom sistemu. Svi redovni instrumenti pra?enja i izve?tavanja Vlade ?e u najve?oj meri biti upotrebljeni i za proces pra?enja i izve?tavanja u procesu sprovo?enja Strategije socijalne za?tite. Ovo se prevashodno odnosi na redovne godi?nje i vi?egodi?nje procese pra?enja i izve?tavanja Vlade Republike Srbije, uklju?uju?i i izve?tavanje koje Vlada preduzima u procesu evropskih rmacije o primeni Strategije socijalne za?tite, Ministarstvo nadle?no za pitanja socijalne za?tite ?e pripremati za godi?nji Izve?taja o radu Vlade (najkasnije do 1. maja teku?e godine za prethodnu godinu), Godi?nji izve?taj o rezultatima sprovo?enja Akcionog plana za sprovo?enje Programa Vlade (najkasnije do 1. aprila teku?e godine za prethodnu godinu), prilog Vlade Republike Srbije za izradu Izve?taja o napretku (uobi?ajeno dva puta godi?nje), priprema nacionalnog izve?taja o socijalnom uklju?ivanju i smanjenju siroma?tva (uobi?ajeno svake dve do tri godine). Za uspe?nu primenu mera i programa definisanih Strategijom socijalne za?tite neophodno je da se sprovode redovne evaluacije razli?itih mera. Za realizaciju evaluacija mera i programa Strategije socijalne za?tite neophodna je podr?ka EU i me?unarodnih razvojnih partnera, kao i uklju?ivanje lokalnih eksperata u proces evaluacije. Ministarstvo nadle?no za pitanja socijalne za?tite ?e, po potrebi, inicirati sprovo?enje analiza uticaja politika i mera usvojenih u okviru Strategije socijalne za?tite, kako bi se ocenila relevantnost, efikasnost, efektivnost i odr?ivost javne politike (Zakon o planskom sistemu, ?lan 40). Pra?enje i izve?tavanje o sprovo?enju mera predvi?enih Strategijom socijalne za?tite, a koje budu finansirane iz pretpristupnih fondova EU, realizova?e se kroz nacionalni sistem pra?enja koji je uspostavljen na principu zajedni?kih odbora za pra?enje izme?u Evropske komisije i Republike Srbije. Finansiranje intervencija kroz pretpristupne fondove EU koji budu programirani na osnovu ciljeva i mera Strategije socijalne za?tite, bi?e pra?eni u okviru odbora za pra?enje za sektor Razvoj ljudskih resursa i dru?tveni razvoj.Evropska komisija ?e pratiti primenu Strategije socijalne za?tite na godi?njem nivou kroz Izve?taj o napretku Srbije u procesu evropske integracije, koji se objavljuje po?etkom teku?e godine za prethodnu godinu. Ministarstvo za evropske integracije na godi?njem nivou priprema priloge za Izve?taj o napretku, koji objedinjuju informacije o sprovo?enju klju?nih reformi u prethodnom periodu, pa ?e sprovo?enje mera predvi?enih Strategijom socijalne za?tite biti sastavni deo izve?taja prema Evropskoj komisiji. Tako?e, pojedini ciljevi i mere predvi?ene Strategijom socijalne za?tite koje budu integrisani u Program ekonomskih reformi na godi?njem nivou ?e biti evaluirani. Prvi Akcioni plan za primenu Strategije socijalne za?tite ?e biti podnet najkasnije 90 dana od dana usvajanja Strategije socijalne za?tite. Akcioni plan se donosi za period od tri godine i bi?e redovno zamenjen novim akcionim planom koji ?e biti razvijen nakon tri godine, za novi trogodi?nji period. Naredni akcioni plan ?e biti pripremljen tri godine nakon usvajanja Strategije socijalne za?tite, odnosno u procesu izrade trogodi?njeg Izve?taja o sprovo?enju Strategije socijalne za?tite. U slu?aju potrebe, akcioni plan ?e biti revidiran i ranije, u skladu sa rezultatima pra?enja sprovo?enja i rezultatima ex-post analiza efekata Strategije socijalne za?tite. U skladu sa Zakonom o planskom sistemu (?lan 42) nadle?no Ministarstvo za pitanja socijalne za?tite ?e na godi?njem nivou, do 15. marta teku?e godine pripremiti godi?nji izve?taj o socijalnoj za?titi u kome ?e dati pregled sprovo?enja svojih srednjoro?nih planova za prethodnu fiskalnu godinu, uklju?uju?i i Strategiju socijalne za?tite. Godi?nji Izve?taj Ministarstva nadle?nost za pitanja socijalne za?tite ?e sadr?ati informacije i podatke o napretku i rezultatima sprovo?enja aktivnosti i mera iz Strategije socijalne za?tite u prethodnom periodu.Sveobuhvatni Izve?taj o sprovo?enju Strategije socijalne za?tite ?e biti pripremljen po isteku tre?e kalendarske godine od dana usvajanja Strategije socijalne za?tite, u skladu sa Zakonom o planskom sistemu. Ministarstvo nadle?no za pitanja socijalne za?tite je odgovorno za izradu trogodi?njeg izve?taja o napretku u vezi sa sprovo?enjem Strategije socijalne za?tite.Zavr?ni izve?taj o sprovo?enju Strategije socijalne za?tite ?e biti podnet najkasnije ?est meseci nakon isteka primene Strategije, odnosno zajedno sa dokumentom javne politike kojim se zamenjuje Strategija socijalne za?tite, ukoliko se podnosi Vladi na usvajanje pre isteka tog roka (u skladu sa Zakonom o planskom sistemu, ?lan 43). Uspeh Strategije socijalne za?tite u dobroj meri zavisi i od efikasnog i aktivnog uklju?ivanja civilnog dru?tva, lokalnih zajednica i ugro?enih grupa na koje se Strategija i odnosi u proces primene i pra?enja Strategije. Ministarstvo nadle?no za pitanja socijalne za?tite ?e, u saradnji sa Kancelarijom za saradnju sa civilnim dru?tvom, pokrenuti Platformu za pra?enje sprovo?enja Strategije socijalne za?tite. Ova Platforma treba da unapredi dijalog i partnerske odnose izme?u vladinog i nevladinog sektora u okviru ?ireg procesa reformi u oblasti socijalne za?tite. Cilj Platforme za pra?enje sprovo?enja Strategije socijalne za?tite je uspostavljanje delotvornog dijaloga vladinih institucija, na nacionalnom i lokalnom nivou, sa organizacijama civilnog dru?tva u vezi sa sprovo?enjem Strategije socijalne za?tite. Za sprovo?enje ove inicijative Ministarstvo rada, zapo?ljavanja, bora?kih i socijalnih pitanja i Kancelarija za saradnju sa civilnim dru?tvom ?e se obratiti za podr?ku me?unarodnim razvojnim partnerima. ................
................

In order to avoid copyright disputes, this page is only a partial summary.

Google Online Preview   Download