ФУНКЦИОНАЛНА БИОЛОГИЈА



Универзитет у Крагу?евцуПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИФАКУЛТЕТUniversity оf KragujevacFACULTY OFSCIENCEРадо?а Доманови?а 12, 34000 Крагу?евац, Срби?аRadoja Domanovi?a 12, 34000 Kragujevac, SerbiaИНСТИТУТ ЗА ХЕМИ?УК?ига ПРЕДМЕТАСтуди?ски програмМАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИ?Е ХЕМИ?Аза стица?е другог степена високог образова?а и академског називаМастер хемичару оквиру кога су четири модула:- Мастер хемичар ? Истражива?е и разво?- Мастер хемичар ? Професор хеми?е- Мастер хемичар ??Заштита животне средине- Мастер хемичар ??Хемоинформатика и моделира?еКрагу?евац, 2019.ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ Р.бр.ШифраНазив предметаСеместарТипСтатус предметаЧасови активне наставеОстали часовиЕСПБПВДОНХ201Бионеорганска хеми?а1ТМО2025Х212Методика наставе хеми?е у раду са даровитим ученицима1ТМО2204Х220Школска пракса 21САО2035Х214Методе санаци?е хеми?ских акцидената1ТМО2025Х223Хемоинформатика1ТМО2025Х224Питон у хеми?и1САО2025Х225Квантна хеми?а1ТМО2025Х215Студи?ски истраживачки рад 11САО810Х236Студи?ски истраживачки рад ХМ11САО45Х240Стручна пракса1САО63*Х251Стручна пракса ХМ1САО63*Х202Биоорганска хеми?а2ТМО2025Х213Савремени облици наставе хеми?е2САО2203Х209Опасне матери?е и управ?а?е опасним отпадом2ТМО2025Х203Молекулско моделира?е 22САО2025Х226Диза?н биоактивних ?еди?е?а2САО2025Х216Студи?ски истраживачки рад 22САО810Х237Студи?ски истраживачки рад ХМ22САО45Х200Мастер рад2САО1010Х250Мастер рад2САО1010*Бро? ЕСПБ за Стручну праксу, ко?и не улази у укупан збир бодова (ЕСПБ)Студи?ски програм: Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х201 - Бионеорганска хеми?аНаставник: Сре?ко Р. Трифунови?Статус предмета: Обавезан (О)Бро? ЕСПБ: 5Услов: уписана прва година Ци? предметаЦи? предмета je да студенти овлада?у зна?има и вештинама ко?а ?е им омогу?ити да допуне стечена зна?а из неорганске, органске и биохеми?е и да успоставе одговара?у?и однос према неорганским супстанцама ко?е има?у одре?ени биолошки и фармаколошки знача?.Исход предмета Зна?а стечена на овом курсу ?е омогу?ити студентима да заузму ставове према ?еди?е?има ко?а их окружу?у и истoвремено ?е знати хеми?ско и физиолошко понаша?е неорганских ?еди?е?а у ?ели?и и организму у целини. Студенти ?е овладати техникама лаборатори?ског рада и вештинама припрема?а по?единих препарата од биолошког и физиолошког знача?а. Рационалност (рационалних кориш?е?е реактаната...), логичност (узрочно-последични начин повезива?а особина ?еди?е?а), одговорност (употреба схвата?е последица утица?а ?еди?е?а), ограниченост сопственог зна?а (немогу?е све знати а да су потребне информаци?е ипак доступне).Садржа? предметаТеори?ска настава Упознава?е студената са основним елементима бионеорганске хеми?е. Посебан знача? ?е посве?ен следе?им темема.Биоелементи. Биолиганди. Биолошка функци?а метала (велика паж?а се покла?а проучава?у фукци?е гвож?а, кобалта, бакра и цинка). Биодистрибуци?а металних ?она. Металоензими ко?и катализу?у хидролитичке процесе. Металоензими ко?и катализу?у оксидо-редукционе процесе. Транспорт метала и ?ихово сладиште?е. Метали и нематали у биологи?и и медицини (са освртом на улогу по?единих комплекса метала у лече?у одре?ених оболе?а). Биохеми?ски аспекти токсичности метала. Фентонова реакци?а. Биолошка улога малих молекула и металоида.Практична настава Синтеза неких биолошки важних комплексних ?еди?е?а, одре?ива?е ?ихове структуре, спекторфотометри?ско и NMR спектроскопско пра?е?е синтезе по?единих комплекса са дипепдима, као симулаци?а ?иховог делова?а у живом систему, Токсичност платинских комплекса, Одре?ива?е садржа?а калци?ума и серуму, Доказива?е присуства гвож?а, као и одре?ива?е количине хемоглобина у крви, Та?хманови кристали.Литература С.Р. Трифунови?, Бионеорганска хеми?а, Рецензирана скрипта ПМФ Крагу?евац, 1998Помо?на литератураBioinorganic chemistry: Inorganic elements in the Chemistry of life, Wolfgang Kaim and Brigitte Schwederski, John Wily & Sons, West Sussex, England, 2006Са?а Гргури?-Шипка, Хеми?а биоелемената, Хеми?ски факултет, Београд, 2014Бро? часова активне наставеТеори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставеПроблем-ори?ентисана настава, практична обука за рад у биохеми?ско? лаборатори?и, студентски семинариОцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?а5писмени испит40практична настава5усмени испитколокви?ум-и30семинар-и20Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х212 - Методика наставе хеми?е у раду са даровитим ученицимаНаставник: Бугарчи? М. ЗорицаСтатус предмета: Обавезни (О)Бро? ЕСПБ: 4Услов: Уписана прва година студи?ског програмаЦи? предметаОспособ?ава?е студената за бригу и рад са талентованим ученицима. Продуб?ива?е и теори?ско уопштава?е зна?а студената у области образова?а даровитих ученика и ?ихово практично оспособ?ава?е за препознава?е, мотивиса?е и рад са ученицима талентованим за хеми?у.Исход предмета Зна?а стечена на овом курсу ?е омогу?ити студентима да приме?у?у научено у области образова?а даровитих ученика и буду оспособ?ени за практичан рад са талентованим ученицима.Садржа? предметаТеори?ска наставаДефиници?а талентованих ученика. Креативност у хеми?и. Теори?е креативности и интелигенци?е. Критери?уми за процену креативности. Идентификова?е ученика талентованих за хеми?у. Талентовани ученици у мешовитим оде?е?има, микрогруписа?е према способностима. Стратеги?е подучава?а талентованих ученика. Окруже?е за уче?е: организаци?а и управ?а?е разредом, друштвена и економска клима. Диференци?аци?асадржа?а: компактни планови и флексибилан ритам, модели диференцираног садржа?а. Мотиваци?а талентованих ученика. Психологи?а успеха. Основни принципи менторског рада. Ученички истраживачки радови у хеми?и: планира?е, реализаци?а и писа?е истраживачких радова. Методе и стратеги?е рада са ученицима талентованим за хеми?у. Примена ИКТ-а у раду са даровитим ученицима. Активно уче?е. Аутодириговано уче?е. Проблемско уче?е. Претражива?е стручне литературе у електронско? и штампано? форми по дефинисаним темама предава?а. Израда ИОП-а за даровите ученике.Практична наставаПрактична настава се изводи у облику:Писаних извешта?а: Извешта?и са претрага интернета и библиотечке документаци?е по дефинисаним темамаСеминарских радова:Семинарски рад по темама предава?аДео наставе ?е се реализовати у Регионалном центру за таленте - Крагу?евац, где ?е се студенти ук?учити у све фазе процеса рада са даровитим ученицима у оквиру активности Центра.Литература 1. З. Бугарчи?, М. Кости?, В. Дивац (2016), Методика наставе хеми?е у раду са даровитим ученицима, ПМФ-Крагу?евац2. Адамов ?., Сегединац М.–Скрипта са предава?а3. ?ор?еви? Б. (1979) Индивидуализаци?а васпита?а даровитих, Просвета, Београд4. Филипови? Н., (1988), Могу?ности и домети стваралаштва ученика и наставника, Завод за у?бенике инаставна средства, БеоградБро? часова активне наставеТеори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставеПроблемски-ори?ентисана настава,истраживачки радови,предава?а,консултаци?е, семинарски радОцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?аписмени испитпрактична наставаусмени испит50колокви?ум-исеминар-и50Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х220 - Школска пракса 2Наставник: ?елена ?ур?еви? Николи?Статус предмета: Обавезни (О)Бро? ЕСПБ: 5Услов: Уписан одговара?у?и семестарЦи? предметаУ оквиру програма предмета Школска пракса II студенти би требало да се оспособе за практичну реализаци?у наставе у општем и сред?е стручном образова?у. Студенти би требало да разви?у компетенци?е за планира?е, организаци?у и реализаци?у наставе хеми?е, тако?е би требало да разви?у компетенци?е да прате и проверава?у ученичка постигну?а према ци?евима предмета и стандардима ученичких постигну?а.Исход предмета Студенти су способни да: орагнизу?у и изводе час према задатим ци?евима и задатом садржа?у; хеми?у као наставни предмет позиционира?у у различитим профилима сред?ег образова?а; критички проце?у?у сопствену праксу и критички анализира?у наставне програме хеми?е у сред?ем образова?у и да предузму активности за унапре?ива?е процеса наставе/уче?а хеми?е; да изаберу одговара?у?и начин за пра?е?е и вреднова?е ученичких постигну?а, самостално конструише тест зна?а из хеми?е према Блумово? таксономи?и и дефинисаним стандардима зна?а, припреме упитник за испитива?е ученичких ставова; методички облику?е и самостално реализу?е час хеми?е у сред?ошколско? настави; врши критичку евалуаци?у и самоевалуаци?у одржаног час.Садржа? предметаТеори?ска наставаДидактичко обликова?е хеми?ских садржа?а. Дефиниса?е општих ци?ева предмета. Гранулиса?е ци?ева наставе хеми?е у оквирима наставне теме. Дефиниса?е очекиваних исхода наставне ?единице, наставне теме, наставне целине и предмета хеми?е. Планира?е инструкци?а у настави хеми?е. Диза?нира?е и припрема наставног часа хеми?е. Микропланира?е у настави хеми?е. Израда сценари?а за час. Стручна анализа наставног часа хеми?е по дефинисаним микроструктурним елементима (ци?еви, методе и стратеги?е и исходи часа). Анализа видео-снимка часа. Тест, врсте тестова и типови задатака у тесту. Контрола квалитета задатака. Практично проверава?е зна?а.Практична настава Школска пракса II се реализу?е у сред?им школама ко?е су одре?ене као наставна база за потребе студентске школске праксе. Студенти се ук?учу?у у све фазе наставног процеса у школи и воде дневник о школско? пракси. Студенти се у сарад?и са наставником-ментором ук?учу?у у планира?е и организова?е часова, затим самостално планира?у и реализу?у часове према ци?евима и стандардима. Планира?у и реализу?у формативно и сумативно проверава?е ученичких постигну?а и напредова?а.Литература 1. Милан Сикирица, Методика наставе хеми?е, Школска к?ига, Загреб, 2003.2. Милан Сикирица, Збирка кеми?ских покуса, Школска к?ига, Загреб, 20113. Короли?а, ?., Манди?, ?. (2004) Хеми?а-приручник за наставнике,Завод за у?бенике и наствна средства, Београд 1.5. У?беници за сред?у школу. Избор текстова из часописа: Journal of Chemical Education, Education in Chemistry, Journal of Science Education, Хеми?ски преглед, Настава и васпита?еБро? часова активне наставеТеори?ска настава: 2Практична настава: 3Методе изво?е?а наставеПредава?а, практичне вежбе, радни задаци, дискуси?е, семинарски радови, консултаци?еОцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?а10писмени испитпрактична настава10усмени испит40колокви?ум-ипрактични испит30семинар-и10Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х214 - Методе санаци?е хеми?ских акциденатаНаставник: Сре?ко Трифунови? Статус предмета: Обавезан (О)Бро? ЕСПБ: 5Услов: Уписана прва година студи?ског програмаЦи? предметаЦи? наставе на предмету методе санаци?е хеми?ских акцидената ?е упознава?е студента са могу?нош?у по?ава и врстама акцидената у животно? средини и методама за ?ихову санаци?у, као и оспособ?ава?е студената за самосталну анализу и примену метода санаци?е хеми?ских акцидената.Исход предмета Стица?е вештина сналаже?а у ситуаци?ама еколошких акцидената и грубих нарушава?а еколошких система зага?у?у?им матери?ама. Тако?е, препознава?е последица акцидента на основу геолошких и атмосферских прилика и особина супстанци и ?еди?е?а ко?а су неконтролисано испуштене у воду, ваздух и зем?у.Садржа? предметаТеори?ска настава*:Зага?ивачи и зага?у?у?е матери?е; Природна осет?ивост и ра?ивост геолошке средине на зага?ива?е; Мере за спречава?а акцидента и методе ревитализаци?е. Прекурсори акцидената у животно? средини. Преглед врста зага?у?у?их матери?а и ?ихово понаша?е у животно? средини. Хемикали?е од знача?а за животну средину, токсичност хемикали?а. Извори акцидената у животно? средини. Врсте и места узоркова?а у току акцидената, анализа параметара. Акциденти и ослоба?а?а у ваздух. Акциденти и ослоба?а?а у воду. Акциденти и ослоба?а?а у зем?у. Акциденти и прекогранични утица?. Документованост акцидента и информиса?е. Систем раног упозоре?а. Регулативе у нашо? зем?и и интернационалне регулативе. Примери из праксе.*Настава ?е унапре?ена доступнош?у нове ИТ и лаборатори?ске опреме. Поменута опрема куп?ена ?е захва?у?у?и ТЕМПУС (МСНЕМ) и ЕРАСМУС (NETCHEM) про?ектима; У употреби ?е Мудл (енг. Moodle), за електронско уче?е на да?ину; У току су да?е активности са акцентом на уво?е?у алата попут Wariall-a и ОЕД (дотупних едукационих ресурса) у процес наставних активности. Практична настава: Аудиовизуелне методе приказива?а хеми?ских акцидената и ?ихове санаци?е. Да?инско уче?е кроз визуелно пра?е?е изво?е?а анализа на инструментима ко?и нам нису на располага?у. Теренска настава (националне институци?е,?ватрогасне ?единице града, фабрике и фабрички погони).Литература 1. Ремеди?аци?а подземних вода и геосредине, Н. Креши?, С. Ву?асинови?, И. Мати?, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, Београд 2006.2. Remediation of Heavy Metals in the Environment, Jiaping Paul Chen, Lawrence K. Wang, Mu-Hao S. Wang, Yung-Tse Hung, Nazih K. Shammas, 2016 by CRC Press3. Geoenvironmental Engineering: Site Remediation, Waste Containment, and Emerging Waste Management Techonolgies, Hari D. Sharma, Krishna R. Reddy, John Wiley & Sons (May 20, 2004)4.?Енциклопеди?а?животна средина и одрживи разво?, Група аутора, Београд 2003.Помо?на литература:1.?Accident Precursor Analysis and Management: Reducing Technological Risk Through Diligence? (2004),?Тhe National Academies Press. 2.?OECD Guiding Principles for Chemical Accident Prevention, Preparedness and Response (2003), OECD Environment, Health and Safety Publications.Бро? часова активне наставеТеори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставеПредава?а, колокви?уми, семинари, експерименталне вежбе. Методе изво?е?а вежби: Практична настава ?е се изводити посетом националним институци?ама, ватрогасним ?единицама града, индустри?ама и фабричким погонима.Оцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?а10писмени испит20практична настава10усмени испит30колокви?ум-и20семинар-и10Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х223 - ХемоинформатикаНаставник: Иван ГутманСтатус предмета: Обавезан (О)Бро? ЕСПБ: 5Услов: Уписан семестарЦи? предметаХемоинформатика ?е област хеми?е ко?а се убрзано разви?а у послед?их неколико децени?а. Ци? овог предмета ?е да упозна студенте са основним хемоинформатичким методама и алатима ко?и се користе за решава?е различитих хеми?ских проблема.Исход предмета Оспособ?ава?е студената за кориш?е?е хемоинформатичких метода у хеми?ским истражива?има.Садржа? предметаТеори?ска наставаХеми?а и рачунари. 2D-молекулски формати. Хеми?ски графови у хемоинформатици. Генератори тополошких структура молекула. Молекулски дескриптори. 3D-молекулски формати. Хеми?ске реакци?е и рачунари. Од хеми?ских података до информаци?а. Врсте хеми?ских података. Хеми?а и интернет. Претрага молекула са сличним хеми?ским структурама и подструктурама. Примене хемоинформатичких метода.Практична настава Прати наставне ?единице изложене у теори?ско? настави.Литература 1. B. Furtula, Skripta iz hemoinformatike, 2018.2. A. R. Leach, V. J. Gillet, An Introduction to Chemoinformatics, Springer, Dordrecht, 2007.2. J. Gasteiger (Ed.), Handbook of Chemoinformatics – From Data to Knowledge, Wiley, Weinheim, 2003.3. J. Bajorath (Ed.), Chemoinformatics – Concepts, Methods, and Tools for Drug Discovery, Humana Press, Totowa, 2004.4. R. Todeschini, V. Consonni, Molecular Descriptors for Chemoinformatics, Wiley, Weinheim, 2009.5. I. Gutman, Uvod u hemijsku teoriju grafova, PMF Kragujevac, Kragujevac, 2003.Бро? часова активне наставеТеори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставеПредава?а, семинарски радови Оцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?а10писмени испит30практична наставаусмени испит20колокви?ум-и20семинар-и20Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х224 - Питон у хеми?иНаставник: Славко Раденкови?Статус предмета: Обавезан (О)Бро? ЕСПБ: 5Услов: Уписан семестарЦи? предметаРачунари данас представ?а?у незаобилазан алат при сваком истраживачком раду. Мо? рачунара ?е у убрзава?у и аутоматизаци?и тешких и углавном неинвентивних послова. Иако данас посто?е многобро?ни програми ко?и раде различите врсте послова (па и оне везане за хеми?у), неретко се ?ави случа? да за посао ко?и се ?ави приликом рада не посто?и специ?ализован програм. Зато ?е потребно овладати неким програмским ?езиком како би се потенци?ал рачунара максимално искористио. Ци? овог предмета ?е да упути студенте у свет програмира?а уз помо? програмског ?езика Питон.Исход предмета ?Очеку?е се да студенти по успешном оконча?у овог предмета буду оспосб?ени да самостално праве ?едноставне и сложени?е програме у Питону ко?и ?е им олакшати посао.Садржа? предметаТеори?ска наставаЗашто Питон, инсталаци?а питона (анаконда питон), први програм, конверзаци?а са Питоном, величине и ?ихови типови, промен?иве, имена промен?ивих и к?учне речи, искази, оператори и оиперанди, изрази, ред операци?а, оператор за остатак, операци?е над текстом, упити корисника, коментари, Булови изрази, логички оператори, условни изрази, алтернативно изврше?е, вишеструки условни изрази, хвата?е изузетака, позива?е функци?а, угра?ене функци?е, функци?е за промену типа величине, математичке функци?е, прав?е?е сопствених функци?а, параметри и аргументи, итераци?е, рад са текстом, рад са фа?ловима, листе, речници, низови, регуларни изрази, web-програмира?е, кориш?е?е база података и SQL, визуализаци?а података, упознава?е са модулима numpy, scipy, scikit-learn, matplotlib, networkx, pandas, rdkit, openbabel, …Практична настава Прати наставне ?единице изложене у теори?ско? настави.Литература M. Dawson, Python: Uvod u Programiranje (prevod), Mikro knjiga, Beograd, 2013.B. Lubanovic, Uvod u Python (prevod), Mikro knjiga, Beograd, 2015.A. Sweigart, Uvod u Python, automatizovanje dosadnih poslova (prevod), Mikro knjiga, Beograd, 2016.C. Severance, Python for Informatics, dr- .Z. A. Shaw, Learn Python the Hard Way, .J. M. Stewart, Python for Scientists, Univ. Cambridge, Cambridge, 2014Бро? часова активне наставеТеори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставеПредава?а, семинарски радови Оцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?а10писмени испит30практична наставаусмени испит20колокви?ум-и20семинар-и20Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х225 - Квантна хеми?аНаставник: Славко Д. Раденкови?Статус предмета: Обавезан (О)Бро? ЕСПБ: 5Услов: Уписана прва година студи?ског програмаЦи? предметаЦи? овог курса ?е да студенте упозна са основним концептима квантне механике на ко?има се заснива опис електронске структуре атома и молекула. Исход предмета Студенти ко?и успешно положе ова? испит треба да разуме?у примену квантне теори?е за опис стуктуре молекула, хеми?ског везива?а и интерпретаци?у атомских и молекулских спектара. Садржа? предметаТеори?ска наставаОснови таласне механике. Атомске орбитале. Орбитале вишеелектронских атома. Математичке основе квантне механике: векторски простор, оператори, теори?а репрезентаци?е. Аксиоми квантне механике. Теори?а ангуларног момента. Пертубациона и вариациона метода. Симетри?а молекула и орбитала. Операци?е симетри?е. Основи теори?е група. Примена теори?е група у хеми?и. Теори?а валентне везе и теори?а молекулских орбитала. Молекул водоника. Борн-Опенха?мерова апроксимаци?а. Решава?е електронске Schr?dinger-ове ?едначине. Hartree–Fock-ове ?едначине. Roothaan-ова МО ЛКАО метода. Пост Hartree–Fock-ове методе. Нуклеарна Schr?dinger-овa ?едначина. Хармони?ски осцилатор. Вибраци?е вишеатомских молекула. Симетри?а вибрационих модова. Ротаци?е молекула. Прелази изме?у молекулских ста?а. Правила избора.Практична настава Практична настава у потпуности прати теори?ску наставу и има за ци? да студенти утврде и бо?е разуме?у градиво ко?е слуша?у на предава?има.Литература 1. С. ?еросими?, Увод у квантну механику за физикохемичаре, Факултет за физичку хеми?у, Београд, 2014. 2. З. Макси?, Квантна хеми?а, Свеучилиште у Загребу, Загреб, 1976.3. Л. Класинц, З. Макси?, Н. Трина?сти?, Симетри?а молекула, Школска к?ига, Загреб, 1979.4. И. ?урани?, Хеми?ска веза, Хемиски факултет, Београд, 1998.5. С. Мацура, ?. Ради?-Пери?, Атомистика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.Помо?на литература:1. P.W. Atkins, Molecular Quantum Mechanics, Oxford Univerity Press, 1983.2. A. Szabo, N.S. Ostlund, Modern Quantum Chemistry, Macmillan Publishing Co., New York, 1882.Бро? часова активне наставеТеори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставеПредава?а, практичне вежбе, колокви?уми, семинари.Оцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?а5писмени испит15практична настава15усмени испит25колокви?ум-и35семинар-и5Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х215 - Студи?ски истраживачки рад 1Наставник: МенторСтатус предмета: Обавезни (О)Бро? ЕСПБ: 10Услов: уписан први семестарЦи? предметаТеме?но упознава?е проблематике везане за изабрану ужу област хеми?е, оспособ?ава?е студента да прати и изучава досадаш?а постигну?а у изабрано? области, усва?а?е систематичности и методологи?е у истраживачком раду, осмиш?ава?е концепта истраживачког рада и врше?е неопходне припреме за да?и рад.Исход предмета Студент ?е упознат са досадаш?им постигну?има у изабрано? области истражива?а. Направио ?е припреме за да?и самостални истраживачки рад.Садржа? предметаСадржа? студи?ског истраживачког рада се одре?у?е за сваког студента понаособ. Студент бира ?едан од предмета ко?и ?е полагао и у договору са предметним наставником - ментором почи?е истраживачки рад кроз преглед литературе, планира?е и припреме ко?е ?е резултирати формира?ем теме за израду Завршног рада.Литература Литература се састо?и од рецензираних к?ига и стручних и научних радова у зависности од изабране уже области хеми?е.Бро? часова активне наставеТеори?ска настава:Студи?ски истраживачки рад: 8Методе изво?е?а наставеИндивидуални рад под руководством ментораОцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у токуистраживачког рада70прегледостварених активности30Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х236 - Студи?ски истраживачки рад ХМ1Наставник: МенторСтатус предмета: Oбавезни (O)Бро? ЕСПБ: 5Услов: Нема условаЦи? предметаТеме?но упознава?е проблематике везане за изабрану област хемоинформатике: оспособ?ава?е студента да прати и изучи досадаш?а постигну?а у изабрано? области, да усво?и систематичност у истраживачком раду и направи концепт истраживачког рада.Исход предмета Студент ?е упознат са досадаш?им постигну?има у изабрано? области исражива?а; студент ?е припреме?ен за да?и истраживачки рад.Садржа? предметаСадржа? студи?ског истраживачког рада се одре?у?е за сваког студента посебно. Студент се упозна?е са методологи?ом истражива?а у изабрано? области хемоинформатике, уводи се у специфичности рада са хемиинформатичким алатима у области из ко?е ?е изабрао да ради мастер рад. Литература Литература се састо?и од рецензираних к?ига, стручних и научних радова у зависности од изабране уже области хеми?е.Бро? часова активне наставеТеори?ска настава:Студи?ски истраживачки рад: 4Методе изво?е?а наставе: Преглед литературе, практични рад, консултаци?е са наставником.Оцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току истраживачког рада70презентова?епланираних активности30Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х202 - Биоорганска хеми?аНаставник: Петрови? Д. ЗорицаСтатус предмета: Обавезни (О)Бро? ЕСПБ: 5Услов: Уписана прва година студи?ског програмаЦи? предметаЦи? наставе ко?а се одви?а у оквиру предмета Биоорганска хеми?а ?е да се студент упозна са односом структуре и улоге биолошки-активних ?еди?е?а у организму у ци?у разумева?а сложених процеса ко?и су од знача?а за нормално функциониса?е ?ели?е. Ци? овог курса ?е и да се студенти сусретну са биомиметичком хеми?ом и да се упозна?у са неким специфичним хеми?ским методама ко?има се могу имитирати сложени процеси ко?и се одиграва?у у ?ели?ама сисара. Посебна паж?а се посве?у?е ензимима, коензимима и нуклеинским киселинама. Ци? ?е да се студенти упозна?у и са инхибици?ом одре?ених ензима ко?и негативно утичу на здрав?е ?уди, са механизмима ?ихових делова?а и експерименталним методама за испитива?е инхибици?е тих ензима.Исход предметаПосле положеног испита из Биоорганске хеми?е, може се сматрати да ?е студент разумео улогу на?битни?их биомолекула у организму, савладао технике ?иховог изолова?а, синтезе и стекао вештину примене напредних хеми?ских и биохеми?ских лаборатори?ских техника за ?ихово квалитативно и квантитативно одре?ива?е, као и да об?асне комплексне механизме делова?а одабраних ензима и ?има одговара?у?их модел-система. Студенти ?е бити оспособ?ени дa самостално планира?у и изводе eкспeримeнтe у ово? области, критички прoцeнe знaчaj дoбиjeних рeзултaтa и успешно сара?у?у са специ?алистима из исте и шире научне области ко?и се баве овом сложеном проблематиком.Садржа? предметаТеори?ска настава Однос структуре и биолошке активности протеина, нуклеинских киселина, липида и уг?ених хидрата. Повезаност супрамолекулске и биоорганске хеми?е. Природни и синтетички супрамолекули. Молекулско препознава?е, транспорт и катализа као на?битни?е функци?е природних супрамолекула. Синтеза пептида, нуклеозида и ?ихових аналога. Ензими и коензими. Увод у ензимску катализу. Механизми ензимских реакци?а. Ензими и коензими ко?и катализу?у ствара?е нове уг?еник-уг?еник везе. Експерименталне методе за изучава?е механизама ензимских реакци?а. Примена модел-система у биоорганско? хеми?и. Функционализовани циклодекстрини, крунасти етри, криптанди, каликсарени и полимери као ензимски модел-системи. Молекулска премешта?а у организму. Витамин Б12. Eнзимски инхибитори и ?ихов знача? у биомедицини. Инхибици?а ензима липоксигеназа. Механизми делова?а неких органских антитуморских агенаса.Практична настава: Практична настава прати предава?а и изводи се у облику експерименталних вежби. Литература 1. Петрови? З. Д., Сими?онови? Д., Петрови? В. П., Биоорганска хеми?а – практикум, 2015, Природно-математички факултет, Униветзитет у Крагу?евцу, ISBN: 978-86-6009-031-92. Dugas H., Bioorganic Chemistry, 3th Ed., Springer, 1996.Помо?на литература: 1. Beer P. D., Gale P. A., Smith D. K., Supramolecular Chemistry, University Press, Oxford. 1999. 2. Попсавин В., Биоорганска хеми?а, Скрипта, Природно-математички факултет, Нови Сад, 2005.Бро? часова активне наставе Теори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставепредава?а, семинари, дома?и задаци, вежбеОцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?а5писмени испит40практична настава5усмени испитколокви?ум-и40семинар-и10Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х213 - Савремени облици наставе хеми?еНаставник: Васо?еви? М. МиорадСтатус предмета: Обавезни (О)Бро? ЕСПБ: 3Услов: Уписан одговара?у?и семестарЦи? предметаУ оквиру предмета Савремени облици наставе хеми?е студенти би требало да упозна?у савремене концепте диза?нира?а процеса наставе, да се упозна?у са на?нови?им научним истражива?има у области поучава?а и уче?а, да се оспособ?ава?у за критичко преиспитива?е посто?е?е праксе у настави хеми?е, да се подстичу на налаже?е креативних реше?а у настави хеми?е, да усво?е зна?а и вештине неопходне за квалитетан рад у настави.Исход предмета Исходи наставе предмета Савремени облици наставе хеми?е овде подразумева?у да студенти позна?у савремене концепте диза?нира?а процеса наставе, да позна?у на?нови?а научна истражива?а у области поучава?а и уче?а, да буду способни за критичко преиспитива?е посто?е?е праксе у настави хеми?е, да уме?у да проналазе креативна реше?а у настави хеми?е, да влада?у зна?има и вештинама неопходним за квалитетан рад у настави.Садржа? предметаТеори?ска наставаНастава као процес поучава?а и уче?а. Одлике процеса уче?а у настави. Савремне дидактичке теори?е. Теори?а курикулума. Стандарди, ци?еви и исходи у настави хеми?е. Системски приступ планира?у у настави. Принципи делотворне наставе. Мотиваци?а у настави и мотиваци?а за уче?е. Разви?а?у?а настава. Активно уче?е. Интерактивна настава. Однос метода, средстава и садржа?а наставе. Виртуелна учионица. Комуникаци?а у настави. Евалуаци?а у настави - врсте, критери?уми, инструменти, поузданост.Практична наставаТеори?ске вежбе се састо?е од критичке анализе по?единих аспеката и поступака за ко?е се залажу аутори различитих приступа настави, као што су: Разви?а?у?а настава, Активно уче?е, Интерактивна настава, Квалитетна школа итд. Овде спада?у и анализе по?едних реше?а у изво?е?у наставе хеми?а ко?а су об?ав?ена у стручним часописима или на Интернету. Семинарски радови су резултат ових анализа. Практичне вежбе се састо?е у анализи сопственог рада, ако су студенти ве? у настави или у посматра?у и анализи начина изво?е?а наставе хеми?е у основним и сред?им школама. Овде кандидати могу и да понуде сопствена реше?а за ко?а сматра?у да су креативна и ко?а ?е бранити на вежбама.Литература 1. ?. Брофи, Настава, Педагошко друштво Срби?е, Београд, 2004.2. М. Бекер, Мотиваци?а, Педагошко друштво Срби?е, Београд, 2005.3. Група аутора, Сазнава?е и настава, Институт за педагошка истражива?а, Београд, 1995.4. Иван Иви?, Ана Пешикан, Слободанка Анти?, Активно уче?е 2, Институт за психологи?у, Београд, 2001.5. Ана Пешикан, Ратко ?анков, Слободанка Анти?, Драгица Шишови?, Вера Муждека, Како приближити деци природне науке кроз активно уче?е, Збирка сценари?а, Институт за психологи?у, Београд, 2005.6. Група аутора, Претпоставке успешне наставе, Институт за педагошка истражива?а, Београд, 2006.7. Klafki, ?ulc i drugi, Didakti?ke teorije, EDUCA, Zagreb, 1994.8. E. Terhart, Metode pou?avanja i u?enja, EDUCA, Zagreb, 2001.9. K. Kyriacou, Temeljna nastavna umije?a, EDUCA, Zagreb, 2001.10. P. Roeders, Interaktivna nastava, Institut za pedagogiju i andragogiju, Filozofski fakultet, Beograd, 2003.11. Н. Хавелка, Ученик и наставник у образовном процесу, 2000. (поглав?е "Структура ученичких активности као мера реализаци?е образовног програма”)12. Чланци из стручних часописа и са Интернета.Бро? часова активне наставеТеори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставеПредава?а, практичне вежбе, радни задаци, дискуси?е, семинарски радови, консултаци?еОцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?а10писмени испитпрактична наставаусмени испит30колокви?ум-и20практични испит30семинар-и10Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х209 - Опасне матери?е и управ?а?е опасним отпадомНаставник: Зоран Д. Матови? Статус предмета: Обавезан (О)/Изборни (И)Бро? ЕСПБ: 5Услов: Уписана прва година студи?ског програмаЦи? предметаЕдукаци?а студената из области опасних матери?а и управ?а?а опасним отпадом како би се након завршетка студи?а могли активно ук?учити у процесе мена?мента опасним матери?ама и опасним отпадом ко?е предви?а ме?ународно и национално законодавство, а што треба да омогу?и ?ихов самосталан рад у области управ?а?а опасним отпадом.Исход предметаСпособност да у дато? ситуаци?и могу успешно да препозна?у где и када долази до ствара?а опасног отпада, изврше ?егову карактеризаци?у и категоризаци?у и да на основу ових података, технолошког процеса као и прилика у датом тренутку предложе на?оптимални?е еколошки одрживо управ?а?е истим. Садржа? предметаТеори?ска настава*Процеси и отпадне матери?е; Настанак опасног отпада; Извори опасног отпада; Карактеризаци?а и категоризаци?а отпада: Опасан отпад из неспецифичних извора; Опасан отпад из специфичних извора; Комерци?ални хеми?ски производи; Опасни конституенти; Овлаш?ене лаборатори?е за карактеризаци?у; Евиденци?а и катастар: Идентификаци?а опасног отпада; Особине и класификаци?а опасног отпада; Улога државе; Улога генератора индустри?ског опасног отпада; Улога транспортера; Улога специ?ализованих организаци?а за збри?ава?е отпада; Улога ?авности; Типови и особине опасног отпада ко?и се може на?и у комуналном чврстом отпаду; Типичан опасан отпад из дома?инстава; Типичан опасан отпад из комерци?алног сектора; Знача? опасног отпада у комуналном чврстом отпаду; Хемикали?е, опасне матери?е и опасан отпад (управ?а?е и ?ихова подела); Посто?ани органски зага?ивачи ко?и се могу на?и у опасном отпаду; Полихлоровани бифенили (ПЦБ); Диоксини и фурани; Пестициди; Управ?а?е опасним отпадом садржаним у комуналном чврстом отпаду; Методе третмана према категори?и отпада; Могу?ности прераде: Отпад из хеми?ских индустри?а; Поновна употреба хеми?ског отпада; Складиште?е на лицу места; сакуп?а?е опасног отпада; трансфер станице; Привремена одлагалишта; Финално одлага?е: Методе одлага?а опасног отпада; Депони?е опасног отпада (Одре?ива?е локаци?е; Затвара?е и покрива?е (рекултиваци?а) депони?е опасног отпада; Мониторинг затворене депони?е опасног отпада); Програми минимизаци?е и управ?а?а опасним отпадом.*Настава ?е унапре?ена доступнош?у нове ИТ и лаборатори?ске опреме. Поменута опрема куп?ена ?е захва?у?у?и ТЕМПУС (МСНЕМ) и ЕРАСМУС (NETCHEM) про?ектима; У употреби ?е Мудл (енг. Moodle), за електронско уче?е на да?ину; У току су да?е активности са акцентом на уво?е?у алата попут Wariall-a и ОЕД (доступних едукационих ресурса) у процес наставних активности. Практична настава: Анализа примене националног и ме?ународног законодавства из области управ?а?а опасним отпадом; Анализа студи?а случа?ева из области каркатеризаци?е и категоризаци?е отпада; Посете индустри?ским, институтским и другим об?ектима.Литература 1. Др Борислав ?акши?, Др Марина Или?, “Управ?а?е опасним Отпадом”, Ба?а Лука 2000.2. Ram Chandra, ?Environmental Waste Management“, 2015 by CRC Press. 3. Jiaping Paul Chen, Lawrence K. Wang, Mu-Hao S. Wang, Yung-Tse Hung, Nazih K. Shammas, “Remediation of Heavy Metals in the Environment”, 2016 by CRC Press.Помо?на литература:1.?Марина Или?,?Христина Стеванови?-Чарапина,?Александар ?овови?,?Радмило Пеши?,?Мирослав Танаскови?, Слободан ?ованови?,?Гордана Петкови? ?Стратешки оквир за политику управ?а?а отпадом“, Београд 2002.Бро? часова активне наставеТеори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставе: Предава?а, колокви?уми, семинари, експерименталне вежбе. Посетом?радним организаци?ама са аспектом на снима?у ситуаци?е, анализи и предлозима за оптимално реше?е?управ?а?а опасним отпадом.?Оцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?а10писмени испит20практична настава10усмени испит30колокви?ум-и20семинар-и10Студи?ски програм: Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х203 - Молекулско моделира?е 2Наставни: Светлана Д. Маркови?Статус предмета: Обавезни (О)/Изборни (И)Бро? ЕСПБ: 5Услов: Положени предмет Увод у молекулско моделира?е, Молекулско моделира?е 1, Молекулско моделира?е у настави хеми?е, или одговара?у?и предметЦи? предметаЦи? предмета ?е да студенти прошире зна?а и вештине, стечене на нижем курсу Молекулског Моделира?а, ко?и ?е им олакшати изучава?е и истражива?е хеми?е помо?у молекулско-механичких и квантно-механичких метода.Исход предмета Студенти ?е сте?и зна?е у области моделира?а хеми?ских интеракци?а помо?у различитих рачунарских метода, и вештину у кориш?е?у програмског пакета Gaussian (Гауси?ан).Садржа? предметаТеори?ска наставаПост-Хартри-Фокове методе: семиемпири?ске методе, интеракци?а конфигураци?а, Мелер-Плесетове методе, теори?а мултиконфигурационог самосагласног по?а, теори?а функционала густине; вибрационе фреквенци?е и термодинамичке величине, излазни термохеми?ски подаци из Гауси?ана; реакционе енерги?е; равнотежне конформаци?е.Практична настава Упознава?е са програмским пакетом Гауси?ан. Рачуна?е транслационог, електронског, ротационог и вибрационог доприноса ентропи?и, топлотном капацитету и топлотно? корекци?и. Скалира?е термохеми?ских величина. Синглет – триплет сепараци?а, метода комплетног активног простора. Апсолутна киселост и базност. Изодезмичке реакци?е: релативна киселост и базност, одре?ива?е топлоте образова?а помо?у реакци?е сепараци?е везе. Претражива?е конформационог простора. Конструкци?а и израчунава?е свих конформаци?а циклохексана. Студент треба да, уз консултаци?е са наставником, уради ?едан семинарски рад. То подразумева да рачунарске методе треба да се примене на одабрани хеми?ски проблем, и доби?ени резултати да се презентира?у у писаном и усменом облику.Литература 1. Светлана Маркови?, Зоран Маркови?: Молекулско моделира?е, ИСБН 978-86-81037-32-4, Центар за научно-истраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагу?евцу, 2012.2. Gaussian Inc., Pittsburgh PA, USA: Gaussian Help Table of Contents.3. Научни радовиБро? часова активне наставеТеори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставеПроблемски-ори?ентисана настава, практична обука, семинарски радови, дома?и задаци.Оцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?аМоже да утичеписмени испит30практична настава10усмени испит30колокви?ум-исеминар30Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х226 - Диза?н биоактивних ?еди?е?аНаставник: Милан П. Младенови?Статус предмета: Обавезан (О)Бро? ЕСПБ: 5Услов: Уписана прва година мастер студи?а хеми?еЦи? предметаУпознава?е са основним концептима активности биомолекула као инхибитора или антагониста биохеми?ских реакци?а у односу на ?ихову структуру и механизам делова?а.Исход предмета Разумева?е инхибитор-ензим односно антагонист-рецептор интеракци?а и последичне активности инхибитора и антагониста. Разумева?е процеса оптимизаци?е структуре биомолекула у односу на интеракци?е ко?е оствару?е са молекулском метом са ци?ем пове?а?а активности и сма?е?а токсичности биомолекула. Способност да студент рационално и ефикасно планира синтезу нових биоактивних молекула.Садржа? предметаТеори?ска наставаПо?ам и знача? рационалног диза?на биоактивних ?еди?е?а. Критери?уми ко?е молекул мора да испуни да би се разматрао као биоактивно ?еди?е?е. Подела биоактивних ?еди?е?а према механизму делова?а, молекулским метама и АТС систему (анатоми?а, терапеутске и фармаколошке особине, хеми?ске особине). Рационални диза?н биоактивних ?еди?е?а помо?у рачунара (енг. Computer-Aided Drug Design, САDD). Идентификаци?а молекулске мете: генетика, молекуларна биологи?а, биоинформатика. Валидаци?а молекулске мете: дефиниса?е кристалне структуре помо?у кристалографи?е и NMR спектроскопи?е. Биолошка активност молекула. Афинитет, ефикасност и мо? биоактивних ?еди?е?а. Есе?и за дефиниса?е биоактивности in vitro и in vivo. Корелаци?а in vitro-in vivo. Аутоматизаци?а одре?ива?а активности великог бро?а молекула (енг. High Throughput Screening). Предви?а?е активности биомолекула. Зависност структура-активност (енг. Structure-Activity Relationships, SAR). По?ам тродимензионалне фармакофоре. Квантитативна зависност структура-активност (енг. Quantitative Structure-Activity Relationships, QSAR). Тродимензионална квантитативна зависност структура-активност (енг. Three-dimensional Quantitative Structure-Activity Relationships, 3-D QSAR). Диза?н биоактивног молекула према структури ензима или рецептора – молекулско докова?е (енг. Structure-Based Drug Design, SBDD). Диза?н биоактивног молекула према структури активних аналога (енг. Ligand-Based Drug Design, LBDD). Оптимизаци?а структуре активних биомолекула (енг. hits) до структуре за клиничка испитива?а (енг. lead). SOSA диза?н – од посто?е?е активне структуре до ?ош активни?ег ?еди?е?а. De novo диза?н биоактивног молекула. SB и LB виртуелно скенира?е.Практична настава Припрема кристалних струкура ензим-инхибитор и антагонист-рецептор комплекса (UCSF Chimera). Припрема молекула за молекулско моделира?е (MarvinSuite). Mолекулско докова?е (AutoDock, AutoDock Vina, DOCK, PLANTS). Упоре?ива?е структуре молекула (Obconformer/Open3DALIGN и Balloon/ShaEP). 3-D QSAR (Py-CoMFA и Open3DQSAR). Генериса?е тродимензионалне фармакофоре (pharmACOphore).Литература 1. Милан Младенови?, Невена Станкови?, Незрина Михови?, Рационални диза?н биоактивних ?еди?е?а као регулатора физиолошких процеса: Од теоретског до практичног приступа. Скрипта за интерну употребу, ПМФ Крагу?евац, Срби?а, 2018.2. Graham L. Patrick, An Introduction to Medicinal Chemistry, 4th ed., Oxford University Press, NY, USA, 2009.Бро? часова активне наставеТеори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставе: Интерактивна предава?а, наставни колокви?уми, експерименталне вежбеОцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?а10писмени испитпрактична настава20усмени испит50колокви?ум-и20семинар-иСтуди?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х216 - Студи?ски истраживачки рад 2Наставник: МенторСтатус предмета: Обавезни (О)Бро? ЕСПБ: 10Услов: уписан други семестарЦи? предметаТеме?но упознава?е проблематике везане за изабрану ужу област хеми?е. Студент треба да примени стечена зна?а у току студи?а у практичне сврхе: припрема и анализира узорак, изводи синтезу, испиту?е активност изолованих или синтетизованих ?еди?е?а, приме?у?е изучаване методе анализе, обра?у?е прикуп?ене податке из експеримената или анкета, анализира доби?ене резултате, упоре?у?е сво?е резултате са досадаш?им достигну?има из изабране области, изводи зак?учке из истражива?а, решава научне и техничке проблеме у области хемоинформатике и теори?ске хеми?е и сво? истраживачки рад презенту?е кроз Мастер рад. Изучава?у?и дета?но изабрану област, студент треба да буде оспособ?ен да препозна отворене проблеме у то? области. Исход предмета Студент ?е савладао технике и методе исраживачког рада. Научио ?е да обра?у?е податке и резултате исражива?а. Зна да изводи зак?учке и презенту?е резултате рада. Оспособ?ен ?е да у пракси примени стечено искуство у току истраживачког рада. Садржа? предметаСадржа? студи?ског истраживачког рада се одре?у?е за сваког студента понаособ. Студент изводи истражива?е да би одговорио на захтеве дефинисане темом студи?ског истраживачког рада. Након прикуп?а?а података, доби?а?а експерименталних или теори?ских резултата и ?ихове анализе, пише и презенту?е ?авности Мастер рад.Литература Литература се састо?и од рецензираних к?ига и стручних и научних радова у зависности од изабране уже области хеми?е.Бро? часова активне наставеТеори?ска настава:Студи?ски истраживачки рад: 8Методе изво?е?а наставеСамосталан истраживачки радОцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току истражива?а70преглед резултата истраживачког рада30Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х237 - Студи?ски истраживачки рад ХМ2Наставник: МенторСтатус предмета: Oбавезни (O)Бро? ЕСПБ: 5Услов: Нема условаЦи? предметаСтудент се оспособ?ава за самостално изво?е?е студи?ског истраживачког рада потребног за израду мастер рада.Исход предмета Студент ?е опособ?ен за израду мастер рада у изабрано? области хемоинформатике. Садржа? предметаСадржа? студи?ског истраживачког рада се одре?у?е за сваког студента посебно. Студент се упозна?е са методологи?ом истражива?а у области хемоинформатике, уводи се у специфичности рада са хемиинформатичким алатима у области из ко?е ?е изабрао да ради мастер рад. Литература Литература се састо?и од рецензираних к?ига, стручних и научних радова у зависности од изабране уже области хеми?е.Бро? часова активне наставеТеори?ска настава:Студи?ски истраживачки рад: 4Методе изво?е?а наставе: Преглед литературе, практични рад, консултаци?е са наставником.Оцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току истраживачког рада70презентова?епланираних активности30Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х200 - Мастер радНаставник: МенторСтатус предмета: Обавезни (О)Бро? ЕСПБ: 10Услов: положени сви испитиЦи? предметаКoд студeнтa прoширити рaзумeвa?e к?учних кoнцeпaтa одабране области хеми?е. Оспoсoбити га дa плaнирa и извoди eкспeримeнтe, примe?уjе савремене технике и мeтoдoлoгиjе истраживачког рада, разви?а наставничке компетенци?е и припреми се за самосталан и тимски рад.Исход предмета Студент ?е проширити зна?е из одабране области хеми?е. Разви?е способности за решава?е научних и стручних проблема применом хеми?ских и рачунарских метода. Сте?и ?е самосталност за рад у хеми?ским лаборатори?ама различитих намена, агенци?ама, инспекци?ама, тимовима за разво?, заштиту животне средине и едукаци?у становништва, у сектору примене информационих технологи?а и образовном систему. Научи?е да презенту?е резултате истражива?а.Садржа? предметаМастер рад представ?а студи?ски истраживачки рад кроз ко?и студент савладава методологи?у истражива?а у одре?еним областима хеми?е, уз упутства и консултаци?е са предметним наставником-ментором. Мастер рад се ради из ?едне од области студи?ског програма. Уз помо? наставника студент формулише проблем, постав?а хипотезу, конципира истраживачки приступ и бира одговара?у?е методе истражива?а. Студент самостално прикуп?а и анализира одговара?у?у литературу. Након обав?еног истражива?а, студент припрема Мастер рад у форми ко?а на?чеш?е садржи следе?а поглав?а: Увод, Матери?ал и методе, Резултати и дискуси?а, Зак?учак, Литература. Садржи и биографи?у кандидата и идентификациони лист. Мастер рад студент при?ав?у?е ако ?е уписао завршни семестар и положио све испите претходног семестра. Дета?не одредбе о при?ави, условима за израду и начину одбране овог рада утвр?у?у се Статутом и одговара?у?им актима Факултета. Литература Литература се састо?и од рецензираних к?ига и стручних и научних радова одабраних у зависности од изабране теме Мастер рада.Бро? часова активне наставеТеори?ска настава:Остали часови: 10Методе изво?е?а наставеЕксприментална и теори?ска истражива?а, анкетира?е, сре?ива?е, избор и кориш?е?е података доби?ених у Студи?ском истраживачком раду, сакуп?а?е и преглед литературе, статистичка обрада резултата, консултаци?е и дискуси?а резултата са наставником (менторска настава), писа?е и припрема презентаци?е за одбрану, припрема и преда?а 4 укоричена примерка Мастер рада од ко?их се ?едан заводи у библиотеци и усмена одбрана рада.Оцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаизрада Мастер рада50одбрана Мастер рада30писа?е Мастер рада20Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х250 – Мастер радНаставник: МенторСтатус предмета: Oбавезни (O)Бро? ЕСПБ: 10Услов: Да би се приступило одбрани мастер рада потребно ?е да студент има положене све испите и написан и укоричен мастер рад.Ци? предметаОспособ?ава?е студената за самосталну обраду и презентова?е резултата ко?е су доби?ени у студи?ском истрживачком раду. Исход предмета Студент ?е оспособ?ен да самостално самостално обради и презенту?е резултате истраживачког рада у изабрано? области хемоинформатике. Садржа? предметаМастер рад представ?а презентаци?у резултата доби?ених у оквиру студи?ског истраживачког рада, ко?и студент обав?а кроз испите Студи?ски истраживачки рад ХМ1 и Студи?ски истраживачки рад ХМ2. Након успешно обав?еног студи?ског истраживачког рада студент припрема мастер рад у форми ко?а садржи следе?а поглав?а: Увод, Теори?ски део, Експериментални део, Резултати и дискуси?а, Зак?учак, Преглед литературе.Потом студент приступа одбрани рада пред комиси?ом састав?еном од минимално три наставника, у оквиру ко?е износи резултате до ко?их ?е дошао приликом израде рада.Литература Литература се састо?и од рецензираних к?ига, стручних и научних радова у зависности од изабране уже области хеми?е.Бро? часова активне наставеТеори?ска настава:Остали часови: 10Методе изво?е?а наставе: Преглед литературе, практични рад, консултаци?е са наставником.Оцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току истраживачког рада70презентова?епланираних активности30Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х240 - Стручна праксаНаставник: МенторСтатус предмета: Обавезни (О)Бро? ЕСПБ: 3 (не улази у укупан бро? бодова)Услов: Уписана школска годинаЦи? предметаСтуденту се омогу?ава да стечена зна?а примени у стручном, практичном раду на различитим местима: лаборатори?ама за истражива?е и разво?, лаборатори?ама за рутинске анализе воде, хране, зем?ишта, квалитета сировина, производа, за мониторинг животне средине, агенци?ама за заштиту животне средине и школама. Студент активно учеству?е у едукативним семинарима, раду радионица за младе, у припремно? настави за ?аке. Тако?е, ук?учен ?е у про?екте за унапре?е?е садржа?а из домена приме?ене и едукативне хеми?е и у токове предузетничког рада. Исход предмета Захва?у?у?и стеченом зна?у и вештинама на Факултету, ко?е су у?едно потвр?ене кроз Стручну праксу, студент стиче сигурност, самосталност и способност ?ихове примене у хеми?ско? струци и сродним гранама у ко?има се тражи свестран хемичар са практичним искуством, логичким расу?ива?ем, спреман за тимски рад и едукаци?у других. Садржа? предметаУ зависности од места, облика и начина обав?а?а Стручне праксе, дефинише се садржа? предмета. У сагласности са политиком ку?е у ко?о? се обав?а Стручна пракса, студент се обучава како да пише извешта?е.Литература Литература ?е специфична за дату Стручну праксу.Бро? часова активне наставеТеори?ска настава:Остали часови: 6Методе изво?е?а наставе: практични радОцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаСтручна праксапоенаСтуди?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х251 - Стручна пракса ХМНаставник: МенторСтатус предмета: Обавезни (О)Бро? ЕСПБ: 3 (не улази у укупан бро? бодова)Услов: Уписана школска годинаЦи? предметаСтворити студентима прилику да стечена зна?а примене у стручном практичном раду на различитим местима: специ?ализованим компани?ама ко?е се баве применом хемоинформатике и молекулског моделира?а у диза?ну нових хеми?ских матери?ала и лекова, лаборатори?ама за истражива?е и разво?, односно у компани?ама и научним институтима у сектору информационих технологи?а. Омогу?ити им активно учеш?е у едукативним семинарима и радионицама за обуку хемичара за рад у сектору информационих технологи?а; ук?учити их у про?екте за унапре?е?е садржа?а из домена информационих технологи?а у хеми?и; упутити их у могу?ности и процедуру предузетничког рада.Исход предмета Стица?е компетенци?а и зна?а неопходних за запош?ава?е у хеми?ско? струци и у сектору информационих технологи?а. Едуковани студенти би?е способни да примене и разви?а?у на?разноврсни?е хемоинформатичке алате, са ци?ем предви?а?а и унапре?ива?а физичко-хеми?ских параметара нових хеми?ских производа. Садржа? предметаСадржа? зависи од места, облика и начина обав?а?а стручне праксе. Поже?но ?е да студент води радну свеску, ако ?е то дозво?ено.Литература Литература ?е специфична за дату стручну праксу и прати ?е.Бро? часова активне наставеТеори?ска настава:Остали часови: 6Методе изво?е?а наставе: практични радОцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаСтручна праксапоенаИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ Р.бр.ШифраНазив предметаСеместарТипСтатус предметаЧасови активне наставеОстали часовиЕСПБПВДОНХ235Хеми?а антиоксиданата1САИ2025Х238Инструменталне методе за проучава?е равнотежних реакци?а1САИ2025Х234Органска ?еди?е?а у медицини и фармаци?и1САИ2025Х217Медицинска биохеми?а1САИ2025Х211Анализа животних намирница1САИ2025Х218Зелена хеми?а1САИ2025К201Педагошка психологи?а1ТМИ2003К202Школска педагоги?а1ТМИ2003Х222Основи форензичке и екотоксиколошке анализе1САИ2025Х227Молекулско моделира?е 11САИ2025Х228Математичке методе у хеми?и1САИ2025Х229Одабрана поглав?а хеми?ске теори?е графова1САИ2025Х230Линукс у хеми?и1САИ2025Х239Школски огледи у настави хеми?е 21САИ2025Х207Неорганске синтезе и методе карактеризаци?е2САИ2025Х210Комплекси у медицини2САИ2025Х208Органометална хеми?а2ТМИ2025Х219Хемометри?а2ТМИ2025Х221Мултимеди?а у настави хеми?е2ТМИ2025Б228Биофизички системи и животна средина2ТМИ2025Х231Диза?н хеми?ских реакци?а2ТМИ2025Х232Симулаци?е конформационом динамиком2САИ2025Х233Фортран2ТМИ2025Х241Молекулско моделира?е у настави хеми?е2САО2025Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х235 - Хеми?а антиоксиданатаНаставник: Владимир П. Петрови?Статус предмета: Изборни (И)Бро? ЕСПБ: 5Услов: Уписана прва година студи?ског програмаЦи? предметаУпознава?е студената са на?нови?им научним сазна?има о реактивним врстама кисеоника и азота ко?и наста?у у организму, са ?иховом физиолошком улогом и токсичнош?у, са механизмима антиоксидативне заштите организма, са природним ?еди?е?има и синтетичким суплементима ко?има се може унапредити здравствени статус. Студенти ?е прошири зна?а стечена на основним студи?ама хеми?е, односно биохеми?е, и упознати се са директним и индиректним методама квалитативног и квантитативног одре?ива?а антиоксидативне активности природних и синтетичких ?еди?е?а. Исход предмета Након савладава?а градива из овог предмета, очеку?е се да студент демонстрира и шири зна?а ко?а ?е стекао поха?а?у?и ова? курс, да покаже самосталност и креативност у примени теори?ских и практичних зна?а из подруч?а хеми?е антиоксиданата. Од ?ега се очеку?е да компетентно ради у савремено? лаборатори?и ко?а се бави овом проблематиком и да самостално планира експерименте и приме?у?е напредне методе, технике и поступке истражива?а. Садржа? предметаТеори?ска наставаФеномен токсичности кисеоника код аеробних организама. Наста?а?е и особине токсичних облика кисеоника и азота у ?ели?и и по?ам оксидативног стреса. Штетан утица? слободних радикала у организму и наста?а?е болести. Механизми токсичности слободних радикала: липидна пероксидаци?а, оксидативна оште?е?а протеина, ДНК и уг?ених хидрата, механизими делова?а прооксидативних метала (гвож?е, бакар). Слободни радикали и старе?е. Ензимска (супероксид-дизмутаза, каталаза, глутатион-редуктаза и глутатион-пероксидаза) и неензимска (L-аскорбинска киселина, α-токоферол, каротеноиди, убихинон, глутатион, мокра?на киселина, билирубин и протеини ко?и везу?у ?оне гвож?а и бакра) антиоксидативна заштита организма. Природни и синтетички антиоксиданти. Би?ке са антиоксидативним компонентама. Полифенолна ?еди?е?а као антиоксиданти и ?ихова класификаци?а. Антиоксиданти као ди?етески суплементи и адитиви. Компоненте хране са антиоксидативном и/или прооксидативном улогом, биоактиваци?а антиоксиданата из хране, механизми делова?а антиоксиданата из хране, каротеноиди, витамин Е, витамин Ц. Директне и индиректне методе одре?ива?а антиоксидативне активности природних и синтетичких ?еди?е?а. Термодинамички и кинетички приступ одре?ива?а потенци?алног антиоксидативног капацитета и механизма делова?а неких фенолних антиоксиданата (HAT, PCET и SPLET механизми).Практична наставаПрактична настава прати предава?а и изводи се у облику експерименталних вежби ко?е ?е обухватити различитие методе одре?ива?а укупног антиоксидативног капацитета ?еди?е?а и смеша, детекци?у ?еди?е?а одговорних за антиоксидативну активност, одре?ива?е способности инхибици?е липидне пероксидаци?е (AAPH тест) и инхибици?е липоксигеназе, одре?ива?е витамина Ц.Литература 1. Б. В. ?ор?еви?, Д. Д. Павлови?, М. Г. Кости?: Биохеми?а слободних радикала, Медицински факултет, Ниш, 2000.2. Петрови? З. Д., Сими?онови? Д., Петрови? В. П., Биоорганска хеми?а – практикум, 2015, Природно-математички факултет, Униветзитет у Крагу?евцу, ISBN: 978-86-6009-031-93. B. Halliwell, J.M.C. Gutteridge: Free radicals in biology and medicine, Oxford University Press Inc., New York, 20074. F. Shahidi (ed): Natural Antioxidants: Chemistry, Health Effects, and Applications, AOCS Press, 19975. E. Cadenas, L. Packer (eds.): Handbook of Antioxidants, Marcel Dekker, Inc., New York, USA, 2002Бро? часова активне наставеТеори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставепредава?а, семинари, дома?и задаци, вежбеОцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?а5писмени испит40практична настава5усмени испит -колокви?ум-и40семинар-и10Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х238 - Инструменталне методе за проучава?е равнотежних реакци?аНаставник: Андри?а ?ири?Статус предмета: Изборни (И)Бро? ЕСПБ: 5Услов: Уписана прва година мастер студи?а Ци? предметаСтуденти ?е употпунити теори?ска и практична зна?а из инструменталних метода анализе и мо?и ?е самостално да се баве истраживачким радом. Упознава?е се са могу?нош?у примене различитих равнотежних процеса у аналитичко? хеми?и.Исход предмета Студенти ?е овладати техником израчунава?а равнотежних концентраци?а супстанци у различитим типовима хеми?ских реакци?а од аналитичког знача?а. Употреба рачунара и пакета комерци?алних програма за израчунава?а равнотежних концентраци?а супстанци у раствору.Садржа? предметаТеори?ска наставаРавнотежно ста?е у растворима. Стабилна и метастабилна равнотежна ста?а. Константа равнотеже реакци?е (дефиници?а и начини изражава?а). Израчунава?е равнотежних концентраци?а у раствору. Ацидо-базне равнотеже. Равнотеже таложе?а. Равнотеже у комплексира?у?им срединама. Редокс равнотеже. Примена комплексира?у?их равнотежа у аналитичко? хеми?и.Практична настава Одре?ива?е константи дисоци?аци?е глицина потенциометри?ском титраци?омОдре?ива?е равнотежне расподеле ?онских и не?онских врста у растворима вишебазних киселинаОдре?ива?е константе стабилности никал – глицинн комплекса потенциометри?ском титраци?омОдре?ива?е константи стабилности комплекса гвож?е - суфлосалицилна киселина спектрофотометри?ским мере?имаОдре?ива?е константи дисоци?аци?е нитрилотрисир?етне киселине нмр мере?имаЛитература Д. Веселинови?, М. Обрадови?, П. ?ур?еви?, Физичко-хеми?ске методе испитива?а равнотежа у комплексира?у?им срединама, Факултет за физичку хеми?у, Београд, ПМФ, Ниш, 1992.David Harvey, Modern Analytical Chemistry, McGraw-Hill Higer Education, 2000.A. J. Bard, L.R. Faulkner, Electrochemical methods Fundamentals and applications, Wiley, 2000.Бро? часова активне наставеТеори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставеПредава?а, семинари и практична настава (експерименталне вежбе).Оцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?а5писмени испит20практична настава15усмени испит30семинари30Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х234 - Органска ?еди?е?а у медицини и фармаци?иНаставник: Милан Д. ?оксови?Статус предмета: Изборни (И)Бро? ЕСПБ: 5Услов: Уписана прва година студи?ског програмаЦи? предметаЦи? предмета ?е продуб?ива?е зна?а и изучава?е хеми?ских аспеката биолошки активних органских ?еди?е?а подразумева?у?и при том ?ихову синтезу, структурну карактеризаци?у и испитива?е биолошке активности. Стица?е зна?а из експерименталног лаборатори?ског рада приликом синтеза сложених органских ?еди?е?а ?е бити услов за разви?а?е експерименталних вештина неопходних за рад у струци.Исход предмета Након успешног завршетка овог курса студент ?е у ста?у да:-Демонстрира зна?е о хеми?и биолошки активних органских ?еди?е?а и разумева?е повезаности структуре и реактивности сложени?их биолошки активних органских ?еди?е?а. -Правилно примени теори?ско зна?е и разумева?е у планира?у стратеги?е решава?а основних теори?ских и практичних проблема у синтези биолошки активних ?еди?е?а, користи стандардне лаборатори?ске технике у току изво?е?а ?ихове синтезе, правилно и безбедно руку?е стандардном хеми?ском опремом, инструментима и хемикали?ама. -Демонстрира и приме?у?е структурну анализу комплексних органских молекула на основу дводимензионалних NMR спектара.Садржа? предметаТеори?ска наставаОрганска ?еди?е?а са аспекта примене у медицини и фармаци?и. Одабрана хетероциклична биолошки активна ?еди?е?а. Одабрани примери in vitro, in vivo и ex vivo савремених метода за испитива?е различитих билошких активности. Дета?ни?и осврт на одабране биолошке активности: антиоксидантна, антиинфламаторна, антиканцерогена, антивирална, антимикробна, антифунгална, антибиотска итд. Претражива?е литературе из области синтезе биолошки активних молекула ук?учу?у?и online комп?утерску претрагу. Планира?е вишефазних синтеза биолошки активних ?еди?е?а кориш?е?ем интернета и библиотетске документаци?е. Изолова?е и физичко-хеми?ска испитива?а синтетизованих ?еди?е?а. Проучава?е везе изме?у биолошке активности и структуре ?еди?е?а. Практична настава Изво?е?е вишефазних синтеза одабраних биолошки активних ?еди?е?а, ?ихово пречиш?ава?е, изолова?е, физичко-хеми?ска и спектроскопска карактеризаци?а. Упознава?е са принципима диза?нира?а експеримента. Одре?ива?е антипролиферативног, антиоксидантног и антимикробног потенци?ала биолошки активних органских ?еди?е?а.Литература 1. Живорад Чекови?, Употреба молекула: хеми?ски есе?и о молекулима и ?иховим применама, Завод за у?бенике, Београд, 2012. 2. Daniel Lednicer, The Organic Chemistry of Drug Synthesis, Volume 7, John Wiley & Sons, New Jersey, 2008.2. Graham L. Patrick, An Introduction to Medicinal Chemistry, 5th edition, Oxford University Press, Oxford, 2013.3. Charles Dickson, Experiments in Pharmaceutical Chemistry, Second Edition, Taylor & Francis Group, 2014.4. Нови?и реви?ални радови из одговара?у?их часописа или монографи?а.Бро? часова активне наставеТеори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставеНастава се реализу?е кроз предава?а и експерименталне вежбе, а испит се састо?и из писменог и усменог дела.Оцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?а10писмени испит40практична настава20усмени испит30Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х217 - Медицинска биохеми?аНаставник: Милан П. Младенови?Статус предмета: Изборни (И)Бро? ЕСПБ: 5Услов: Уписана прва година мастер студи?а хеми?еЦи? предметаБиохеми?ска организаци?а органа, реакци?е анаболизма и катаболизма примарних и секундарних молекула у сложени?им биолошким системима. Овладава?е техникама медицинске биохеми?е.Исход предмета Студенти су овладали теори?ским зна?има и методама експерименталног рада у хеми?и природних производа, биохеми?и и физиологи?и микроорганизама, оспособ?ени су за пра?е?е савремених достигну?а у овим областима и за примену стечених зна?а у одговара?у?ем подруч?у.Садржа? предметаТеори?ска наставаБиохеми?ска организаци?а и функци?а ?етре. Биохеми?ски маркери ?етре. Биохеми?ска организаци?а и функци?а бубрега. Биохеми?ски маркери бубрега. Биохеми?а крви. Одре?ива?е хематолошких параметара крви. Основни по?мови имунологи?е. Реакци?а антитело-атиген и ?ен знача?. Биохеми?ска организаци?а и функци?а централног нервног система. Одре?ива?е ензимских параметара функци?е централног нервног система. Биохеми?ска организаци?а и функци?а миши?а и кости?у. Одре?ива?е ензимских параметара функци?е миши?а и кости?у. Енергетски метаболизам. Метаболизам кат?она и ан?она. Методе квантитативног одре?ива?а биохеми?ски важних катона и ан?она. Биохеми?ске реакци?е детоксикаци?е организма. Практична настава УРИН: протеини у урину, глукоза у урину, α-амилаза у урину, кат?они и ан?они у урину. КОАГУЛАЦИ?А: Одре?ива?е времена крвар?а, времена коагулаци?е, протромбинског времена, аРРТ, тромбинског времена.. ДИ?АБЕТЕС: Одре?ива?е глукозе у крви. ЛИПИДНИ СТАТУС: Основни липидни статус, холестерол, триглицериди. БИОХЕМИ?А: Одре?ива?е концентраци?е урее, креатинина, укупних протеина, албумина, билирубина, алкохола у крви и мокра?и. ЕНЗИМИ: Одре?ива?е каталитичке активности аланин трамсаминазе, аспартат трансаминазе, алкалне фосфатазе, γ-глутамилтрансферазе, лактат-дехидрогеназе. ЕЛЕКТРОЛИТИ: електролити, метали и олигоелементи из серума. АНЕМИ?Е: гвож?е, феритин, трансферин, хемоглобин, метхемоглобин. ЕЛЕКТРОФОРЕЗА: електрофореза протеина серума.Литература 1.Биохеми?а- Д.Кора?евац, Г.Б?елакови?, Б.?ор?еви?, ?.Николи?, Д.Павлови?, Г.Коци?, Савремена администраци?а, Београд, 1996.2. Општа и приме?ена ензимологи?а, Ж.Б. Петрони?еви?, Технолошки факултет, Лесковац, 2002.Биохеми?а- Б. Николи?, Научна к?ига, Београд, 1977.3. Општа биохеми?а – С.Солу?и?, ?. Сто?анови?, Природно-математички факултет, Крагу?евац, 2006..4. Н.М.Singh, С.Спаси?,М.Сто?анов, З.?.Иванови?, Б.Калимановска, Медицинска биохеми?а, АИД Практикум, 1995.5. Samir P. Desai, Ivan?evi? i sar. Laboratorisjke pretrage u klini?koj medicini, PLACEBO d.o.o. Split, 2006.6. S. Obradovi?, A. Mad?galj, M. Sarki?, LABORATORIJSKI VODI?, BioMedica, 2011.Бро? часова активне наставеТеори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставе: Интерактивна предава?а, наставни колокви?уми, експерименталне вежбеОцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?а10писмени испитпрактична настава20усмени испит50колокви?ум-и20семинар-иСтуди?ски програм: Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х211 - Анализа животних намирница Наставник: Зорка Д. Стани?Статус предмета: Изборни (И)Бро? ЕСПБ: 5Услов: Уписане мастер академске студи?еЦи? предметаОспособ?ава?е студената за самостално изво?е?е анализа животних намирница, применом одговара?у?их аналитичких метода.Исход предметаСтечена зна?а на овом курсу омогу?ава?у студентима да самостално изврше анализу узорака животних намирница.Садржа? предметаТеори?ска настава:Узоркова?е и избор метода за анализу животних намирница у ци?у процене ?ихове исправности за ?удску исхрану. Специфичне методе анализе по?единачних животних намирница. Узима?е и припрема?е узорака животних намирница. Анализа састо?ака животних намирница: одре?ива?е воде, минералних матери?а, тешких метала, беланчевина и аминокиселина, масти, уг?ених хидрата, неких витамина. Адитиви и конзерванси у животним намирницама. Анализа неких пестицида. Анализа по?единих животних намирница: месо и производи од меса, млеко и производи од млека, масти и у?а, житарице и производи од житарица, во?е и повр?е и ?ихови производи, алкохолна и безалкохолна пи?а, кухи?ска со, пекарски квасац, вода за пи?е.Практична настава (Лаборатори?ске вежбе):Узима?е и припрема?е узорака по?единачних животних намирница. Одре?ива?е садржа?а пепела у месу. Одре?ива?е садржа?а метала у намирницама (млеко, месо, брашно). Одре?ива?е киселости пива и вина. Одре?ива?е pH у ?огурту и сиру. Одре?ива?е ?одида у кухи?ско? соли. Одре?ива?е натри?ум-хлорида у ка?маку. Одре?ива?е пероксидног бро?а у мастима. Одре?ива?е провод?ивости меда. Одре?ива?е флуорида у води за пи?е применом ?он-селективне електроде. Фотометри?ско одре?ива?е фосфора у пекарском квасцу. Одре?ива?е садржа?а азота у брашну.Литература?. Тра?кови?, ?. Барас, М. Мири?, С. Шилер: Анализе животних намирница, ТМФ, Београд 1983.З. Стани?, Скрипта за интерну употребу (предава?а и вежбе).Бро? часова активне наставе:Теори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставеИнтерактивна теори?ска настава - орална презентаци?а, ди?алошка метода, рачунске вежбе - рад у групама, семинарски рад, теренски рад, експерименталне вежбе, консултаци?е.Оцена зна?а (максимални бро? поена: 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?аутиче на оценуписмени испит30практична настава20усмени испит30семинар20Студи?ски програм: Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х218 - Зелена хеми?аНаставник: Милан ?оксови?, Владимир Михаилови?Статус предмета: Изборни (И)Бро? ЕСПБ: 5Услов: Уписане мастер академске студи?е хеми?еЦи? предмета: Упознава?е студената са новим, еколошки прихват?иви?им хеми?ским поступцима ко?е омогу?ава зелена хеми?а (и инже?ерство) и усмерава?е студената ка новим приступима у хеми?и и ?ено? примени, како би сагледавали знача? и домете хеми?е према захтевима савременог друштва.Исход предмета: Теори?ска и практична зна?а о унапре?е?у хеми?ских процеса и примене биоинже?ерства у ума?е?у и спречава?у хеми?ских зага?е?а на ?иховим изворима. Стечена зна?а би се могла применити у образова?у, истражива?у и разво?у и заштити и очува?у животне средине. Садржа? предметаТеори?ска настава: Повезаност хеми?е и животне средине. Ограничен приступ необнов?ивим сировинама и знача? рециклаже. Предмет изучава?а зелене хеми?е. Дванаест принципа зелене хеми?е са примерима. Принципи зеленог инже?ерства са примерима. Обнов?иви и одрживи извори сировина. Екстракци?а природних производа на бази уг?ен-диоксида. Алтернативне полазне супстанце, реагенси и растварачи ко?е користи зелена хеми?а. Бо?е на водено? бази. ?онске течности. Употреба природних катализатора у зелено? хеми?и. Биотехнологи?а животне средине као део зелене хеми?е. Каталитички и биокаталитички поступци у доби?а?у биогорива. Наноматери?али и нанотехнологи?е у зелено? хеми?и. Концепт одрживе хеми?е и буду?ност хеми?е у зелено? економи?и.Практична настава: Микроталасно зраче?е у органским синтезама. ?онске течности као зелени растварачи. Синтеза органских молекула у ?онским течностима. Примена воде као ?зеленог“ растварача у трансформаци?ама органских ?еди?е?а. Формулаци?а бо?е на водено? бази. Фиксаци?а уг?ен-диоксида Kolbe-Schmittовом реакци?ом. ?Зелени“ и ?не-зелени“ аспекти синтезе металних наночестица. Доби?а?е биогорива (биоетанол, биодизел и биогас) из обнов?ивих сировина. Микробиолошко доби?а?е неких молекула. Литература M. Lancaster, Green Chemistry - An Introductory Text, RSC, 2002, CambridgeM. Doble, A. K. Kruthiventi, Green Chemistry and Engineering, Elsevier, 2007, AmsterdamJ. A. Tao, R. Kazlauskas, Biocatalysis for Green Chemistry and Chemical Process Development, Wiley, 2011, HobokenH.W. Roesky, D. K. Kennepohl (editors): Experiments in Green and Sustainable Chemistry, Wiley-VCH, 2007, Weiheim ?.И. Вучети?, М.М. Дабови?, Микробиолошке трансформаци?е и биосинтезе неких оргнских ?еди?е?а, ИХТМ, 1997, БеоградМатери?али са предава?а и вежбиБро? часова активне наставеТеори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставеИнтерактивна настава, колокви?уми, индивидуалне лаборатори?ске вежбе и семинарски радови.Оцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?а10писмени испитпрактична настава10усмени испит50колокви?ум-и20семинар-и10Студи?ски програм: Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: К201 – Педагошка психологи?аНаставник: Дарко В. Хини?Статус предмета: Обавезни (О)Бро? ЕСПБ: 3Услов: Уписан одговара?у?и семестарЦи? предметаУсва?а?е и разумева?е основних по?мова из области психологи?е образова?а. Схвата?е важности и улоге образова?а у ?удском и друштвеном разво?у. Оспособ?ава?е потенци?алних наставника да разуме?у природу и сложеност процеса уче?а, образовног система, као и улоге наставника у том процесу. Стица?е зна?а о теори?ским принципима образовно-васпитног рада у школи, посебно процеса уче?а. Оспособ?ава?е студената да препознава?у и разуме?у проблеме ко?и се могу ?авити у процесу образова?а, да планира?у и реализу?у наставне програме, као и да врше евалуаци?у исхода истих, на основу разумева?а по?мова у вези са образовним стандардима и компетенци?ама.Исход предмета Способност повезива?а усво?ених теори?ских по?мова и зна?а са реалном школском праксом. Разумева?е процеса уче?а, карактеристика типова уче?а и утица?а различитих чиниоца на успешност у уче?у. Схвата?е различитих функци?а оце?ива?а и евалуаци?е образовних постигну?а. Критичка анализа наставног процеса, образовних постигну?а и истражива?а из области психологи?е образова?а. Оспособ?еност за креира?е наставних и других активности ученика. Оспособ?еност за креира?е програма у раду са даровитом децом и децом са проблемима у уче?у.Садржа? предметаПредмет и проблеми психологи?е у образова?у; Адолесценци?а; Теори?е уче?а и импликаци?е у настави; Методе уче?а, активно уче?е и трансфер уче?а; Мотиваци?а за школско уче?е (Теори?е мотиваци?е и подстица?е мотиваци?е за уче?е); Метакогници?а и саморегулаци?а уче?а; Планира?е наставе; Наставне методе и облици наставе; Оце?ива?е и евалуаци?а образовних постигну?а (израда тестова зна?а); Образовне компетенци?е и улоге наставника. Психологи?а групе; Примена теори?ских садржа?а у решава?у конкретних проблема из праксе; Посебни проблеми у раду са ученицима (недово?нo постигну?e, тешко?е у уче?у, страх од одговара?а, проблеми у понаша?у); Рад са даровитом децом.Литература 1. Vidovi?, V.V., Vlahovi?-?teti?, V., Rijavec, M., Miljkovi?, D. Psihologija obrazovanja. Beograd, Klett, 2014.Одабрана поглав?а2. Вучи?, Л. Педагошка психологи?а. Београд, Центар за приме?ену психологи?у, 2007.3. Иви?, И., Пешикан, А., Анти?, С. Активно уче?е. Београд, Институт за психологи?у, 2001.Бро? часова активне наставеТеори?ска настава: 2Практична настава: 0Методе изво?е?а наставеУсмена излага?а пра?ена аудио-видео презентаци?ама и наставним филмовима (вербално-текстуална и демонстративно-илустративна). Групне и индивидуалне активности студената, семинарски и дома?и радови.Оцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?а10писмени и усмени испит50практична наставаколокви?ум-и30семинар-и10Студи?ски програм: Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: К202 - Школска педагоги?аНаставник: Далиборка Р. Попови?Статус предмета: Изборни (И)Бро? ЕСПБ: 3Услов: Уписан одговара?у?и семестарЦи? предметаУпознава?е студената са карактеристикама школе, као динамичног васпитно-образовног система, и оспособ?ава?е за уочава?е, препознава?е, разумева?е и одговара?е на задатке и проблеме у ?о?, као и разви?а?е компетенци?а студената за активну партиципаци?у у раду школе и унапре?ива?е квалитета образова?а.Исход предмета Студенти су усво?или зна?а о функци?и и задацима школе, улогама и положа?у ученика у ?о?, о структури свих васпитно-образовних активности, функциониса?у стручних тела и органа у школи, те знача?у и могу?ностима партнерског делова?а школе и ?еног окруже?а. На теме?у теори?ских зна?а и практичних искустава о функциониса?у школе, студенти ?е бити оспособ?ени за критичко преиспитива?е савременог начина решава?а школских активности и проблема за ствара?е услова ко?и иду у сусрет остварива?у задатака и разви?а?а потенци?ала школе.Садржа? предметаТеори?ска настава: Школска педагоги?а као научна дисциплина. Школа и школски систем. Настанак, разво?, функци?е и задаци школе. Критике школе. Алтернативне школе. Положа? и улога ученика у школи (партиципаци?а ученика). Професионална аутономи?а наставника.Инклузивни приступ.Васпитни рад у школи (превенци?а врш?ачког наси?а и школског неуспеха, разви?а?е интеркултурализма...) Школска евиденци?а и педагошка документаци?а (Годиш?и плана рада школе, Школски програм, Школски разво?ни план, Самовреднова?е, Екстерно вреднова?е, Во?е?е портфолиа, Стручно усавршава?е. Задуже?а у оквиру 40-часовне радне неде?е, Дневник рада, Матична к?ига...) Структура и организаци?а рада школе. Структура васпитно-образовних активности (управ?а?е разредом-оде?енска за?едница, улога и задаци оде?енског старешине). Педагошка ди?агностика, саветодавни рад са ученицима и сарад?а са запосленима у школи. Стручна тела и органи у школи. Руково?е?е и управ?а?е у школи. Школа и окруже?е- партнерство са породицом и локалном за?едницом.Практична настава Истражива?а послова и улога у школи. Анализа педагошке документаци?е и стандарда квалитета рада школе. Израда акционих планова тимова Израда личног и ученичког портфолиа.Литература Glasser, W. (1998). Kvalitetna ?kola: ?kola bez prisile. Zagreb. Educa. Николи?, Р., ?ованови?, Б. И Или?, М. (2006) Школска педагоги?а. Учите?ски факултет Ужице, Филозофски факултет Ба?а Лука.Stoll,L.; Fink, D. (2003) Mijenjamo na?e ?kole. Zagreb. Educa.Трнавац, Н. (2005). Школска педагоги?а-предава?а и чланци-к?иге 1 и 2. Београд. Научна к?ига- КомерцХебиб, Е. (2009). Школа као систем. Београд. ИПА. Филозофски факултет.Бро? часова активне наставе Теори?ска настава: 2Практична настава: Методе изво?е?а наставеПредава?а, дискуси?а, хеуристички разговор, студи?а случа?а, студентска припрема семинара, дома?и рад.Оцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?а10писмени испитпрактична настава10усмени испит50колокви?ум-и20семинар-и10Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х222 - Основи форензичке и екотоксиколошке анализеНаставник: Ненад Л. Вукови?Статус предмета: Изборни (И)Бро? ЕСПБ: 5Услов: Уписана прва година мастер студи?аЦи? предметаЦи?еви предмета су да студенти овлада?у зна?има о општим по?мовима из токсикологи?е и форензике, биотрансформаци?и ксенобиотика, карактеристикама и токсичном де?ству неких класа забра?ених и контролисаних супстанци, као и да овлада?у експерименталним вештинама за рад у форензичким и екотоксиколошким лаборатори?ама.Исход предмета Разумева?е општих по?мова форензике и екотоксикологи?е, процесима акумулаци?е и биотрансформаци?е страних страних супстанци, као и овладава?е савременим инструменталним техникама за рад у форензичким и екотоксиколошким лаборатори?ама.Садржа? предметаТеори?ска настава: Типови узорака и узоркова?е, односно при?ем узорка. Стабилност узорка. Важе?е законске регулативе о забра?еним и контролисаним супстанцама. Токсично де?ство, акумулаци?а у организму и биотрансформаци?а. Припрема узорака за хроматографску анализу. Танкосло?на хроматографи?а контролисаних супстанци. Примена гасне хроматографи?е/масене спектрометри?е у идентификаци?и и квантификаци?и лекова, опи?ата и ?ихових метаболита из узорака ткива и биолошких течности. Примена течне хроматографи?е у идентификаци?и и квантификаци?и лекова, опи?ата и ?ихових метаболита из узорака ткива и биолошких течности. Одабир одговара?у?ег детектора за течну хроматографи?у високих перформанси. Дериватизаци?а узорка у ци?у HPLC-PDA идентификаци?е и квантификаци?е. Спектрофлуорометри?ска идентификаци?а и квантификаци?а недериватизованих и дериватизованих узорака. Масена спектрометри?а у форензици и екотоксиколошко? анализи. Одабир одговара?у?ег масеног спектрометра и технике ?онизаци?е узорка (EI, CI, ESI, API, APCI). Модерне технике у антидопинг контроли. Практична настава: Вежбе прате наставне ?единице и изводе се на модерним гасно хроматографским и течно хроматографским инструментима, Студи?ски истраживачки рад.Литература 1. С. Милосав?еви?, Структурне инструменталне методе, Хеми?ски факултет, Универзитет у Београду 1994. 2. M. Jokanovi?, Toksikologija, Farmaceutski fakultet, Elit Medica, Beograd 2001.3. M. D. Cole, Анализа контролисаних супстанци, John Wiley & Sons, Ltd., 2003.4. ?. Yinon, Напредак у форензичко? примени масене спектрометри?е, CRC Press LLC, 2003.5. J. Zweigenbaum, Масена спектрометри?а у безбедности хране: методе и протоколи, Humana press, Springer Science, 2011.6. U. Garg, Клиничке примене масене спектрометри?е у биомолекулских анализама, Humana press, Springer Science, 2016.Бро? часова активне наставе Теори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставеПредава?а, семинари, практични рад.Оцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?а5писмени испит15практична настава5усмени испит40колокви?ум-и25 семинар-и10Студи?ски програм: Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х227 - Молекулско моделира?е 1Наставник: Светлана Д. Маркови?Статус предмета: Изборни (И)Бро? ЕСПБ: 5Услов: Завршене основне академске студи?е Хеми?е или сродног студи?ског програмаЦи? предметаЦи? предмета ?е да студенти стекну основна зна?а и вештине ко?и ?е им олакшати изучава?е и истражива?е неорганске, органске, метал-органске и органометалне хеми?е, помо?у молекулско-механичких и квантно-механичких метода.Исход предмета Студенти стичу елементарно зна?е у области моделира?а хеми?ских интеракци?а помо?у молекулско-механичких и квантно-механичких метода. Студенти ?е се оспособити да користе програмске пакете Гауси?ан и Гаусв?у.Садржа? предметаТеори?ска наставаПовршина потенци?алне енерги?е, теори?ски модели (молекулска механика, Хартри-Фокова метода, базисни скупови), графички модели, оптимизаци?а геометри?е (равнотежне геометри?е и прелазног ста?а).Практична настава Упознава?е са програмским пакетима Гауси?ан и Гаусв?у; равнотежне геометри?е; прелазна ста?а; симулаци?а хеми?ских реакци?а; конструкци?а различитих графичких модела.Студент треба да, уз помо? наставника и асистента, уради ?едан семинарски рад. То подразумева да рачунарске методе треба да се примене на лако разум?ив хеми?ски проблем, и доби?ени резултати да се презентира?у у писаном и усменом облику.Литература 1. Светлана Маркови?, Зоран Маркови?: Молекулско моделира?е, ИСБН 978-86-81037-32-4, Центар за научно-истраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагу?евцу, 2012.2. Светлана Маркови?, ?елена Тошови?: Практикум за молекулско моделира?е, 2015., скрипта за интерну употребу.3. Gaussian Inc., Pittsburgh PA, USA: Gaussian Help Table of Contents.Бро? часова активне наставеТеори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставеПроблемски-ори?ентисана настава, практична обука, семинарски радови, дома?и задаци.Оцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?аМоже да утичеписмени испит30практична настава10усмени испит30колокви?ум-исеминар30Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х228 - Математичке методе у хеми?иНаставник: Иван ГутманСтатус предмета: Изборни (И)Бро? ЕСПБ: 5Услов: Уписан семестарЦи? предметаСтица?е зна?а о математичким методама у хеми?е.Исход предмета Познава?е основних чи?еница о математичким методама у хеми?еСадржа? предметаТеори?ска настава:Теори?а графова. Теори?а група. Елементи линеарне алгебре. Бензеноидни системи и ?ихове математичке особине. Основни по?мови о QSPR и QSAR. Кекулеове структуре. Кларова теори?а. Теори?а графова и молекулске орбитале.Практична настава: Вежбе из предмета прате наставне ?единице са предава?а.Литература И. Гутман, Увод у хеми?ску теори?у графова, ПМФ Крагу?евац, Крагу?евац, 2003.I. Gutman, O. E.Polansky, Mathematical Concepts in Organic Chemistry, Springer-Verlag, Berlin, 1986.Бро? часова активне наставеТеори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставеПредава?а, вежбе, семинариОцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?а10писмени испит30практична наставаусмени испит10колокви?ум-и10семинар-и40Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х229 - Одабрана поглав?а хеми?ске теори?е графоваНаставник: Иван ГутманСтатус предмета: Изборни (И)Бро? ЕСПБ: 5Услов: Уписан семестарЦи? предметаСтица?е зна?а о математичким методама у хеми?е.Исход предмета Познава?е основних чи?еница о математичким методама у хеми?еСадржа? предметаТеори?ска настава:Графови и молекулски графови. Графови и матрице. Стабла и хеми?ска стабла. Бенсеноидни системи. Молекулски дескриптори. Тополошки индекси. Индекси засновани на степену чворова. Индекси засновани на расто?а?има у графу. Индекси засновани на сопственим вредностима графа. Хикелова молекулско орбитална теори?а и графови. Енерги?а графа. Практична настава: Вежбе из предмета прате наставне ?единице са предава?а.Литература И. Гутман, Увод у хеми?ску теори?у графова, ПМФ Крагу?евац, Крагу?евац, 2003.I. Gutman, O. E.Polansky, Mathematical Concepts in Organic Chemistry, Springer-Verlag, Berlin, 1986.X. Li, Y. Shi, I. Gutman, Graph Energy, Springer, New York, 2012.Бро? часова активне наставеТеори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставеПредава?а, вежбе, семинариОцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?а10писмени испит30практична наставаусмени испит10колокви?ум-и10семинар-и40Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х230 - Линукс у хеми?иНаставник: Милан П. Младенови?Статус предмета: Изборни (И)Бро? ЕСПБ: 5Услов: Уписан семестарЦи? предметаУпознава?е са Linux (Unix) оперативним системом као мултифункционалном платформом са применом у науци. Посебан осврт на примену Linux-а у хеми?и и кориш?е?у програма за молекулско моделира?е у хеми?и.Исход предмета Оспособ?ава?е студената за за кориш?е?е Linux оперативног система за изво?е?е експерименталних студи?а у хеми?и.Садржа? предметаТеори?ска наставаРад Linux терминала и концепт командне лини?е (енг. shell, ?уска) као интерфе?са за управ?а?е оперативним системом. Структура Linux синтаксе. Хеми?ски молекул као текстуални фа?л у информатичком формату. Рад са едиторима текста (vim, nano, emacs итд.) за потребе прегледа структуре хеми?ских ?еди?е?а у текстуалним форматима и ?ихове манипулаци?е. Структура текстуалних формата: PDB, MOL2, SDF, SMILE и други формати. Основне Linux команде за манипулаци?у текстуалних фа?лова (структуре молекула): команде cat, grep, sed, sort, head, tail итд. Конверзи?а молекула у различите формате помо?у алата OpenBabel. Креира?е структуре молекула у зависности од реакционих услова помо?у алата OpenBabel. Дефиниса?е структурних карактеристика молекула помо?у алата OpenBabel: конформациона анализа, израчунава?е енерги?а конформера, дефиниса?е локалних и глобалних минимума. Текстуални формат фа?ла по?а сила као основа за израчунава?е физичко-хеми?ских параметара хеми?ског молекула на рачунару. Употреба програма за визуелизаци?у молекула преко командне лини?е: UCSF Chimera и VMD. Рад са великим бро?ем молекула. Bash shell и oснoвe програмира?а скрипти, односно аутоматизаци?е процеса у Linux (енг. scripting). Структура bash скрипти. Концепт листи и примена. Концепт вари?абли и примена. Употреба логичких пет?и: for, if, elif, while, until. Креира?е функци?а. Креира?е сопствених команди и конфигурационих фа?лова. Аутоматизаци?а процеса молекулског моделира?а писа?ем скрипти у bash Linux окруже?у. Тестира?е програма и исправ?а?е грешака помо?у програма shellcheck.Практична настава Практична настава. Усва?а?е теоретског градива кроз примере.Литература 1.William E. Shotts, Linux sa komandne linije. Detaljno uputstvo. Mikro knjiga, Beograd, Srbija, 2013.2. Slobodanka ?or?evi?-Kajan, Ejub Kajan, Ivica Popovi?, UNIX sistemski prilaz, Elektronski fakultet Ni?, 1996.3. Ellen Siever, Stephen Figgins, Robert Love, Arnold Robbins, LINUX in a nutshell, 6th ed., O'RELLY Media, USA, 2009.3. Chris F. A. Johnson, Pro Bash Programming. Scripting the GNU/Linix Shell, Apress, Springer-Verlag New York, Inc., USA, 2009.4. Learning the bash schell, 3rd ed. O'RELLY Media, USA, 2009.Бро? часова активне наставеТеори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставе: Интерактивна предава?а, наставни колокви?уми, експерименталне вежбеОцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?а10писмени испитпрактична настава20усмени испит50колокви?ум-и20семинар-иСтуди?ски програм: Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х207 - Неорганске синтезе и методе карактеризаци?еНаставник: Би?ана Петрови?Статус предмета: Изборни (И)Бро? ЕСПБ: 5Услов:??Уписана прва година студи?ског програма Ци? предметаЦи? предмета ?е стица?е савремених зна?а из области синтезе различитих класа неорганских ?еди?е?а, методе ?иховог пречиш?ава?а и карактеризаци?е, ако и оспособ?ава?е студената за самосталан рад у поменуто? области.Исход предметаИсход?предмета ?е да студенти стекну зна?е и вештине неопходне за самосталну синтезу и карактеризаци?у различитих класа неорганских и комплексних ?еди?е?а.Садржа? предметаТеори?ска наставаОсновне лаборатори?ске операци?е. Растварачи. Поларни протични растварачи. Поларни апротични растварачи. Неполарни растварачи. Рад у инертно? атмосфери. Саби?ени гасови. Пречиш?ава?е гасова. Методе укла?а?а O2 из гасова. Методе укла?а?а водене паре из гасова. Методе укла?а?а CO2 из гасова. Рад под вакуумом. Хроматографи?а. Класификаци?а хроматографских метода. Ламинарна (планарна) хроматографи?а. Хроматографи?а на колони. Адсорпциона хроматографи?а. Методе за раздва?а?е и анализу хроматограма. Подеона хроматографи?а. Хроматографи?а на изме?ивачима ?она. Хроматографи?а на молекулским ситима. Афинитетна хроматографи?а. Хроматографи?а на папиру. Хроматографи?а на танком сло?у (TLC). Гасна хроматографи?а.Течна хроматографи?а високих перформанци (HPLC). Елементарна (елементна) анализа Тачка топ?е?а. Тачка к?уча?а. Спектроскопске методе (структурне). UV-Vis спектрофотометри?а. Електронски d-d прелази код комплексних ?еди?е?а. Цепа?е термова основног ста?а у октаедарском лигандном по?у. IR спектроскопи?а. Масена спектроскопи?а.Electron Impact (EI) масена спектрометри?а. Chemical Ionisation (CI) масена спектрометри?а. FAB масена спектрометри?а. Electrospray масена спектрометри?а (ESI-MS). NMR.Примена у неорганско? хеми?и. EPR спектроскопи?а. Циркуларни дихроизам. Рендгенско-структурна анализа, Scherrer-ова формула. X-ray дифрактометар - принцип радаПрактична настава (Лаборатори?ске вежбе):Самосталан рад студента ко?и ук?учу?е синтезу, пречиш?ава?е и карактеризаци?у четири различита комплексна ?еди?е?а применом савремених метода (UV-VIS, IR, NMR. EPR, HPLC).ЛитератураОсновна литература:1. С. Неши?, ?. Вучети?, Неорганска препаративна хеми?а, Гра?евинска к?ига, Београд, 2000. 2. W. L. Jolly, Synthesis and characterization of inorganic compounds, Prentice Hall International, Hearts 1970.3. Н.Г. К?уцников, Неорганически? синтез, Просвеш?ение, Москва, 1988. 4. G. S. Girolami, T. T. B. Rauchfuss, R. J. Angelici: Synthesis and technique in inorganic chemistry; University Science Books; 1999.5. F. Basolo, R. C. Johnson: Coordination Chemistry; W. A. Benjamin, Inc; New York, Amsterdam 1964.6. Б. Петрови?. Интерна скрипта7. Оригиначни научни радовиПомо?на литература:Бро? часова активне наставе Теори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставеПредава?а, колокви?уми, семинари, експерименталне вежбе.Оцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?а10писмени испит20практична настава20усмени испит20колокви?ум-и20семинар-и10Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х210 - Комплекси у медициниНаставник: Би?ана ?. Глиши?Статус предмета: Изборни (И)Бро? ЕСПБ: 5Услов: Уписане мастер академске студи?е хеми?еЦи? предметаУпознава?е студената са улогом метала у биолошким системима, могу?нош?у примене метала и ?ихових комплекса у медицини са наво?е?ем конкретних економских параметара.Исход предмета Студенти ?е се упознати са улогом метала у биолошким системима, могу?нош?у примене метала и ?ихових комплекса у медицини.Садржа? предметаТеори?ска наставаЦи?еви и принципи медицинске неорганске хеми?е. Стратеги?а у диза?нира?у лекова на бази ?еди?е?а метала. Комплекси метала као терапеутски агенси. Комплекси платине као антитуморски агенси. Цисплатина и ?ени аналози (истори?ат откри?а и механизам делова?а). Полинуклеарни комплекси платине као потенци?ални антитуморски агенси. Антитуморска активност комплекса рутени?ума. Антитуморски комплекси титана и слични металоцени. Примена злата и ?егових ?еди?е?а у медицини. Колоидно злато. Примена комплекса злата(I) у лече?у реуматоидног артритиса. Антимикробна и антитуморска активност комплекса злата. Примена сребра и ?егових ?еди?е?а у медицини. Комплекси сребра као антимикробни агенси. Комплексна ?еди?е?а бизмута у лече?у чира на желуцу. Комплекси метала у лече?у тропских болести. Комплекси метала као контрастни агенси у ди?агностици. Комплекси метала као радиофармацеутски агенси. Хелатна терапи?а. ?они метала и неуродегенеративне болести. Практична настава Синтеза и структурна карактеризаци?а антитуморских комплекса платине, цисплатине (cis-[PtCl2(NH3)2]) и карбоплатине ([Pt(cbdca-O,O’)(NH3)2], cbdca ?е ан?он циклобутан-1,1-дикарбоксилне киселине). Синтеза и структурна карактеризаци?а [Pt(dien)Cl]Cl комплекса (dien ?е тридентатно координован диетилентриамин). Испитива?е реакци?а [Pt(dien)Cl]Cl комплекса са биолошки важним азот- и сумпор-донорским лигандима (гуанозин-5’-монофосфат и L-метионин) применом NMR спектроскопи?е. Корелаци?а механизма реакци?а [Pt(dien)Cl]Cl комплекса са азот- и сумпор-донорским лигандима са механизмом антитуморског и токсичног делова?а комплекса платине ко?и се приме?у?у у медицини за лече?е туморских обо?е?а. Синтеза и структурна карактеризаци?а [Au(en)Cl2]Cl и [Au(dien)Cl]Cl2 комплекса (en ?е бидентатно координован етилендиамин и dien ?е тридентатно координован диетилентриамин). Припрема?е и разлива?е хран?ивих подлога. Стерилизаци?а. Правила рада у микробиолошко? лаборатори?и. Тестира?е антибактери?ске активности [Au(en)Cl2]Cl и [Au(dien)Cl]Cl2 комплекса дифузионом и дилуционом методом.Литература Основна литератураМилош И. ?уран, Примена комплексних ?еди?е?а у медицини, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагу?евцу, 2000. Enzo Allesio (ed), Bioinorganic Medicinal Chemistry, Wiley-VCH Verlag GmbH & Co. KgaA, Wienheim, 2011.Помо?на литератураАктуелни радови из областиБро? часова активне наставеТеори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставеПредава?а, консултативна настава, семинарски радови, експерименталне вежбе.Оцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?а10писмени испит30практична настава10усмени испит30cеминар20Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х208 - Органометална хеми?аНаставник: Раткови? Р. ЗоранСтатус предмета: Изборни (И)Бро? ЕСПБ: 5Услов: Уписана прва година студи?ског програмаЦи? предметаЦи?eви предмета су да студенти овлада?у зна?има и вештинама ко?а ?е им омогу?ити да употпуне ве? стечена зна?а из неорганске и органске хеми?е битна за органометалну хеми?у. Савладава?ем зна?а ко?а се тичу начина активаци?е веза применом органометалних ?еди?е?а стимулиса?е се разво? напредног критичког миш?е?а студената о каталитичким процесима.Исход предметаСтуденти ?е се упознати са теори?ским и синтетичким аспектом органометалне хеми?е, са доби?а?ем и структуром као и хеми?ским сво?ствима органометалних ?еди?е?а ко?а налазе велику примену у катализи и у модерно? синтетичко? органско? хеми?и. Сте?и ?е сазна?а о видовима каталитичке активности органометалних ?еди?е?а у органским реакци?ама. Зна?а стечена на овом курсу ?е омогу?ити студентима да заузму ставове према органометалним ?еди?е?има и према многим модерним индустри?ским процесима и интермеди?ерима. Студенти ?е овладати новим техникама лаборатори?ског рада и вештинама синтезе по?единих органометалних ?еди?е?а. Би?е оспособ?ени да синтетизу?у нека органометална ?еди?е?а и да их примене у органско? синтези различитих матери?алаСадржа? предметаТеори?ска наставаОрганометална ?еди?е?а: по?ам и истори?ски преглед (откри?а по?единих органометалних ?еди?е?а и процеса у ко?има учеству?у). Енерги?а, поларност и реактивност везе метал-уг?еник. Класификаци?а органометалних ?еди?е?а. Карактеристике и реакци?е органометалних ?еди?е?а главних група елемената. Органометална ?еди?е?а групе прелазних елемената; Електронска структура органометалних ?еди?е?а, правило 18 валенционих електрона (18-VE rule) и типови и врсте лиганда. Синтеза, структура хеми?ске реакци?е органометалних ?еди?е?а. Видови каталитичког де?ства органометалних ?еди?е?а. Каталитичке синтетичке примене органометалних деривата; неки индустри?ски процеси са органометалним ?еди?е?има.Практична настава (Лаборатори?ске вежбе):Синтеза неких органометалних ?еди?е?а и ?ихове реакци?е. Неки процеси са органометалним интермеди?еримаЛитература 1. R. Morison, R.Bojd, Органска хеми?а, VII изда?е, Загреб 1990.2. K. P. C. Vollhardt, N. Shore, W. H. Freeman and Company, Organic Chemistry, II i IV америчко изда?е, (1994,2003),превео и уредио Б. Шола?а, Дата статус, Београд, 2004.Помо?на литература:1. A. Togni, T. Hayashi: Ferrocenes: Homogeneous Catalysis/Organic Synthesis/Materials Science, Wiley-VCH Verlag GmbH, 1995.2. G. O. Spessard, G. L. Miessler, Organometallic Chemistry, Prentice Hall, 1997.Бро? часова активне наставе Теори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставепредава?а, семинари, дома?и задаци, вежбеОцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?а10писмени испитпрактична настава20усмени испит30колокви?ум-и10семинар-и30Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХEMIJAНазив предмета: Х219 - Хемометри?аНаставник: Борис Д. ФуртулаСтатус предмета: Изборни (И)Бро? ЕСПБ: 5Услов: Уписан семестарЦи? предметаАутоматизаци?а послова и технолошко унапре?е?е хеми?ских апарата довело ?е до доби?а?а велике количине података ко?а су знача?на за да?е изучава?е хеми?ских по?ава. Како би се из тих података покупиле корисне информаци?е ко?е они носе потребно ?е овладати статистичком обрадом података. Стога, ци? овог предмета ?е да студенте упозна са статистичким техникама за анализу подтака и ?ихово оспособ?ава?е да их користе у пракси.Исход предмета ?Очеку?е се да студенти по успешном оконча?у овог предмета буду оспосб?ени да самостално користе презентоване статистичке технике, те да помо?у ?их изводе коректне зак?учке.Садржа? предметаТеори?ска наставаОснове дескриптивне статистике, t-тест, F-тест, Грабсов тест, Диксонов тест, ?едно-факторска анализа вари?ансе, дво-факторска анализа вари?ансе., непараметри?ски тестови, регреси?а и корелаци?а, оптимизаци?а и експериментални диза?н, анализа главних компонената, факторска анализа, анализа кластера, вишеструка линеарна регреси?а, регреси?а главних компонената, парци?ална регреси?а на?ма?их квадрата.Практична настава Прати наставне ?единице изложене у теори?ско? настави.Литература:1. A. Peri?-Gruji?, Osnovi Hemometrije, Tehnolo?ko-metalur?ki fakultet, Univ. Beograd, 2012. 2. J. C. Miller, J. N. Miller, Statistics and Chemometrics for Analytical Chemistry, Pearson Education Limited, Harlow, 2010.3. M. Otto, Chemometics – Statistics and Computer Application in Analytical Chemistry, Wiley, Weinheim, 2007. Бро? часова активне наставеТеори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставеПредава?а, семинарски радови Оцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?а10писмени испит30практична наставаусмени испит20колокви?ум-и20семинар-и20Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х221 - Мултимеди?а у настави хеми?еНаставник: ?елена ?ур?еви? Николи?Статус предмета: Изборни (И)Бро? ЕСПБ: 5Услов: Уписан одговара?у?и семестарЦи? предметаСтуденти би требало да разви?у компентенци?е да према образовним ци?евима предмета да на адекватан начин користе мултимеди?у у настави хеми?е, да критички бира?у и користе мултимеди?у у образовне сврхе. У оквиру овог предмета студенти би требало да схвате знача? и неопходност примене мултимеди?е у савременом образова?у.Исход предмета Студенти су способни да: дефинишу мултимеди?у и наводе основне елементе мултимеди?е; преузима?у образовне мултимеди?алне матери?але из различитих извора и ефикасно их користе у обради наставних садржа?а; наводи и об?аш?ава знача? визуелаизаци?е у настави хеми?е, самостално користи одговара?у?е софтвере и сам диза?нира мултимеди?алне матери?але; самостално снима и монтира наставне филмове за наставу хеми?е; изра?у?е PowerPoint презенатци?е са елементима мултимеди?е и приме?у?е их у различитим наставним ситуаци?ама; користи мултимеди?у како би диза?нирали разне дидактичке игре ко?е се приме?у?у у настави хеми?е.Садржа? предметаТеори?ска наставаМултимеди?а – дефиници?а и истори?ат. Основни елементи мултимеди?е (текст, слика, звук, анимаци?а, видео) и ?ихова сво?ства. Визуелизаци?а у природним наукама. Педагошке импликаци?е примене мултимеди?е у настави природних наука. Улога мултимеди?е у поучава?у (три сазна?на нивоа) и уче?у хеми?е. Наставни филм у улози демонстрационог експеримента. Сложени елементи мултимеди?е – симулаци?е, презентаци?е, дидактичке игре. Наставна средства у мултимеди?алном окруже?у (хардвер и софтвер). Принципи диза?на мултимеди?алних образовних матери?ала. Извори мултимеди?алних садржа?а: едукативни CD-и, енциклопеди?е, електронски у?беници. Предност и недостатци кориш?е?а интернета у настави. Кориш?е?е специ?ализованих програма за виртуелизаци?у рада у право? лаборатори?и. Кориш?е?е софтвера за прав?е?е интерактивних квизова и тестова. Употреба софтвера за обраду текста и слика. Упоре?ива?е бесплатног и комерци?алног софтвера ко?и се користи у хеми?и.Практична настава Израда основних елемената мултимеди?е. Софтвери за обраду текста и графичких елемената. Софтвери за снима?е и обраду аудио- и видео-записа. Диза?н и монтажа наставног филма - рад са програмом Windows Movie Maker и програмима за конверзи?у видео-формата. Израда наставних матери?ала у облику PowerPoint презентаци?а. Ук?учива?е основних елемената мултимеди?е у презентаци?е. Израда ?едноставних дидактичких игара. Преузима?е мултимеди?алних образовних садржа?а са интернета. Прав?е?е и решава?е хеми?ских задатака кориш?е?ем виртуелне лаборатори?е. Прав?е?е интерактивних хеми?ских квизова.Литература 1. Адамов, ?. (2008): Мултимеди?а у настави ( електронска скрипта)2. Kalra R.M., Gupta V. (2012): Teaching of Science-a modern approach. New Delhi.3. Перина И. (2004) Кеми?ски покуси у оптичко? про?екци?и. Загреб. Школска к?ига4. Маркови? С., Маркови? З. (2003) Рачунари и хеми?а, ПМФ Крагу?евац, Крагу?евац.5. Маркови? С., Фуртула Б. (2007) Практикум за вежбе из рачунара у хеми?и, ПМФ Крагу?евац, Крагу?евац.Бро? часова активне наставеТеори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставеПредава?а, практичне вежбе, радни задаци, дискуси?е, семинарски радови, консултаци?еОцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?а10писмени испитпрактична настава10усмени испт40колокви?ум-ипрактични испит30семинар-и10Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Б228 - Биофизички системи и животна срединаНаставник: Бранка И. Ог?анови?Статус предмета: Изборни (И)Бро? ЕСПБ: 5Услов: уписана 1. година студи?а Ци? предметаОмогу?ити студентима да стекну специ?ализована зна?а и овлада?у одре?еним вештинама ко?е ?е им помо?и да разуме?у основне принципе живота кроз организаци?у ?ели?а и ткива; знача? физиолошких процеса у интеракци?и организма са околином, као и одговор организма на стрес и ?егова адаптаци?а. Упознава?е студената са на?нови?им откри?има и методама у области екотоксикологи?е, очува?е и побо?ша?е квалитета животне средине, сагледава?е процена ризика од зага?ивача по ?уде, и указати на биомаркере и ?ихову улогу у процени ризика.Исход предмета Познава?е основе истражива?а у области екофизиологи?е и токсокологи?е. Разумева?е савременог концепта здрав?а и болести, савладава?е неопходних теори?ских зна?а о механизмима делова?а етиолошких фактора (ендогених и егзогених) на нивоу органа/органских система. Оспособ?ава?е студената преко предава?а и самосталних радова за примену стечених зна?а у стручном раду из области екотоксикологи?е, као и усва?а?а практичниx зна?а и вештина и примена метода и техника неопходних за лаборатори?ски рад и за унапере?е?е квалитета животне средине.Садржа? предметаТеори?ска наставаВари?абилност фактора у спо?аш?о? и унутраш?о? средини. Организам као биофизички систем рецептора, кондуктора и ефектора. Хомеостаза и биолошки контролни системи. Ефекат фактора средине на човека: аклиматизаци?а, адаптаци?а, хабитуаци?а. Функционална организаци?а ?ели?е. Биомембране: структура и функци?а. Судбина и понаша?е ксенобиотика у биолошким системима: усва?а?е и апсорпци?а; расподела и депонова?е; биотрансформаци?а и излучива?е. Токсикокинетички модели. Основни тестови токсичности: in vivo и in vitro; акутни и хронични; терестични и акватични; модел системи; биомаркери токсичности. Дозе у токсикологи?и. Етиолошки фактори: механички, физички, хеми?ски, биолошки. Неоргански, органски и биогени токсиканти. Екотоксикологи?а у мониторингу животне средине: утица? токсиканата на живи свет и екосистеме; неспецифична и специфична заштита организма. Биомониторинг студи?е и екотоксиколошке методе у процени ризика од хемикали?а; очува?е и побо?ша?е квалитета животне средине.Практична настава Лаборатори?ски и теренски тестови токсичности. Тестови понаша?а животи?а. Тестови инхибици?е раста и разво?а. Тестови инхибици?е и индукци?е ензима. Тестови токсичности на различитим модел организмима: акутна и субакутна, хронична и субхронична токсичност. Сублетални ефекти: пра?е?е биохеми?ских и физиолошких параметара – биомаркери. Однос доза-одговор. LD50. Токсични ефекти пестицида, детер?ената и неких тешких метала. Биомониторинг студи?е у екотоксикологи?и. Биомаркери и биоиндикатори.Литература Теодорови? И, Каишареви? С. Екотоксикологи?а. Природно-математички факултет, Нови Сад, 2015.Шта?н АШ, Жики? РВ, Саичи? ЗС. Екофизиологи?а и екотоксикологи?а животи?а. Природно-математички факултет, Крагу?евац, 2007.Милошеви? М, Виторови? С. Основи токсикологи?е са елементима екотоксикологи?е. Научна к?ига, Београд, 1992.Бро? часова активне наставеТеори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставеТеори?ска предава?а уз кориш?е?е Power Point презентаци?а, семинарски радови; Лаборатори?ске вежбе и изво?е?е експеримената на различитим модел организмима, демонстраци?е, интерактивна настава.Оцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?а5писмени испит20практична настава5усмени испит50колокви?ум-и10семинар-и10Студи?ски програм: Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х231 - Диза?н хеми?ских реакци?аНаставник: Владимир П. Петрови?Статус предмета: Изборни (И)Бро? ЕСПБ: 5Услов: Положени предмет Увод у молекулско моделира?е, Молекулско моделира?е 1, Молекулско моделира?е у настави хеми?е, или одговара?у?и предметЦи? предметаРазумева?е дета?а механизама реакци?а, и стица?е увида у структуру и реактивност реагенаса и хеми?ских интермеди?ера. Фокус ?е на природи и структури интермеди?ера, мери формираности или раскида?а везе у прелазним ста?има, релативно? енерги?и реактаната, производа, интермеди?ера и прелазних ста?а. Оспособити студента да индивидуално решава механистичке проблеме реакци?а, користе?и различите експерименталне и теори?ске прииступе.Исход предмета Након курса, студент би требало да диза?нира експерименте у ци?у решава?а механистичких проблема, да употреби теори?ске моделе у ци?у об?аш?ава?а наста?а?а интермеди?ера и приме?ених феномена у оквиру механизама хеми?ских реакци?а.Садржа? предметаКласификаци?а реакци?а. Конформациона анализа. Термодинамика и кинетика реакци?а. Tермодинамика и кинетика каталитичких реакци?а. Термохеми?а реактивних интермеди?ера. Кинетички изотопски ефекат. Испитива?е механизама реакци?а за?едничком применом експерименталних и теори?ских метода. UV-VIS, NMR, IR, MS, IR(M)PD спектроскопи?а, методе функционала густине. Excel spreadsheets и Origin: ?Фитова?е“ експерименталних резултата у теори?ске моделе. Одабране реакци?е (супституционе, адиционo-елиминаторне, премешта?а, оксидо-редукци?е).Литература 1. Morison R., Bojd R., Органска хеми?а, VII изда?е, Загреб 1990. 2. Peter K., Volhard C., Органска хеми?а, Београд, 2004. 3. С. Маркови?, З. Маркови?: Молекулско моделира?е, ИСБН 978-86-81037-32-4, Центар за научно-истраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагу?евцу, 2012.4. Научни радови.Бро? часова активне наставеТеори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставеПроблемски-ори?ентисана настава, практична обука, семинарски радови, дома?и задаци.Оцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?аМоже да утичеписмени испит30практична настава10усмени испит30колокви?ум-исеминар30Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х232 – Симулаци?е конформационом динамикомНаставник: Зоран Д. Матови? Статус предмета: Изборни (И)Бро? ЕСПБ: 5Услов: Одслушан зимски семестарЦи? предмета Оспособ?ава?е студената да користе софтверске пакете молекулске динамике (Амбер, Намд,..) у ци?у ефикасног решава?а хемоинформатичких проблема..Исход предмета Успешним оконча?ем овог предмета од студента се очеку?е да успешно овлада зна?има у кориш?е?у електронских пакета као и програма садржаних у ?има за решава?е сложених научних проблема ко?и се могу ?авити у области практичне и теори?ске хеми?е са био-макромолекула (Био-ММ).Садржа? предметаТеори?ска наставаМоделира?е Конформационом Динамиком интеракци?е лиганда са Био-макромолекулима (Био-ММ); Био-макромолeкули; Физичке особине Био-ММ-а; Електростатичке особине Био-ММ-а; Протеини; Нуклеинске Киселине; Липиди; Уг?ени хидрати; Интеракци?е Лек-ММ; Моделира?е ММ; Молекулско Динамичка симулаци?а - теори?а и моделира?е ММ-а; Квантна хеми?а; Mолекулска механика; По?е силе; Енерги?а минимизира?а; Симулаци?е Молекулском динамиком; Oграниче?а; Имплицитна солватаци?а; Експлицитна солватаци?а; Услови Периодичне границе; Силе Дугог-домета; Симулациони протокол; Молекулско Динамичка симулаци?а ММ-а; По?е силе Свих-атома; Симулаци?а ММ-а уз помо? Амбер програма; Разматра?е симулаци?е одре?еног дела ММ-а; Третман сила дугог-домета; Температура и регулаци?а притиска; Величина система и временска скала симулаци?е; Потреба за специфичним параметрима МД програма; Преглед и ци?еви; Разво? специфичним параметрима; ГАФФ по?е силе; Стратеги?а разво?а параметара по?а силе; Параметри уг?оводоника; Ускла?ива?е парци?алних шаржи у оквиру параметара; Симулациони протокол протеина; Симулациони протокол нуклеинских киселина; Симулациони протокол липида; Симулациони протокол уг?ених хидрата; Иници?ална конфигураци?а; Поступак равнотеже; Покрета?а продукци?е; Анализа података; Симулаци?е валидаци?е ММ-а; Структурни параметри; Профили електронске густине; Параметри налога; Идентификаци?а АМБЕР ГПУ технике; Ажурира?е старих параметара; Стратеги?а разви?а?а параметара; Основни параметри; Финални параметри; Подешава?е параметара за квантно-механичке податке; Тестира?е ревидираних параметара; Густина и топлота испарава?а; Одре?ива?е слободне Лиганд---Рецепт енерги?е; Z-ограничена ПМФ метода у ГРОМАКСУ и АМБЕРУ; Конвертова?е АМБЕРА параметарских фа?ли у ГРОМАКСУ; ГРОМАКС ПМФ алгоритам; ПМФ валидаци?а симулаци?а; Подешава?е система и симулациона подешава?а; Проверава?е конвергенци?а; ПМФ валидаци?а резултата. Практична настава: Увод у електронске програме молекулске динамике (АМБЕР, НАМД, ШАРМ); Кориш?е?е графичког корисничког интерфе?са визуелне молекулске динамике (ВМД); Основе МД симулаци?а са програмима АМБЕР и НАМД: симулаци?а малог фрагмента ДНК; Напредни?а МД: а) уви?а?е ТРП кавеза, б) динамика пет?е домена центра ХИВ?1 интегразе; QM?MM симулаци?е у молекулско? динамици: поре?е?е класичне ММ и QM?MM код молекулске динамике на примеру N-Метилацетамид?а; МД липида са имплементаци?ом у моделира?у ?ели?ске мембране; МД симулаци?е ?онских течности; Анализа тра?ектори?е (временски зависне МД координате): а) анализа кориш?е?ем ВМД?а, б) анализа кориш?е?ем АМБЕР?а; Методе за одре?ива?е слободне енерги?е: а) одре?ива?е слободне енерги?е моделом имплицитне солватаци?е, б) одре?ива?е слободне енерги?е ''кишобран'' методом узоркова?а (umbrella); МД симулаци?а кристала протеина; МД симулира?е фармацеутских ?еди?е?а користе?и локалне програме АМБЕР?а и НАМД?а; МД симулира?е Зеленог Флуоресцентног протеина и изград?а модификованих аминокиселинских остатака; Бионанотехнологи?а: симулаци?а продира?а воде кроз нано цеви; * Настава се изводи у савременим учионицама кориш?е?ем савремених алата попут OER-a (Open educational resources).Литература 1. Molecular Modeling and Simulation, Tamar Schlick, Springer (2010); 2. Dickson-CJ-2014-PhD-Thesis, Li, Pengfei_PhD_Dissertation, Peng-2006-PhD-Thesis; 3. Упутства за рад: Amber16, NAMD; 4. Интерна скрипта (би?е написана)Бро? часова активне наставеТеори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставе Предава?а, практични рад, семинарски радови. Оцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?а10писмени испит20практична настава10усмени испит30колокви?ум-и20семинар-и10Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х233 - ФортранНаставник: Славко Д. Раденкови?Статус предмета: Изборни (И)Бро? ЕСПБ: 5Услов: Уписана прва година студи?ског програмаЦи? предметаНаучници ве? више децени?а користе програмски ?език Фортран. И поред рани?их предви?а?а да ?е програмски ?езици попут C, C++ или Ада у потпуности потиснути Фортран из света науке, ова? програмски ?език ?е и да?е веома актуелан и заступ?ен. У прилог ово? тврд?и иде и чи?еница да се програмски ?език Фортран непрекидно разви?а и да ?е у на?нови?им верзи?ама, попут Фортрана 2003, могу?е об?ектно-ори?ентисано програмира?е. Ци? овог предмета ?е да упути студенте на основе нови?их верзи?а програмског ?езика Фортран.Исход предмета Очеку?е се да студенти по успешном оконча?у овог предмета буду оспособ?ени да самостално праве програме у Фортрану.Садржа? предметаТеори?ска наставаИстори?а еволуци?е програмског ?езика Фортран; различите верзи?е и стандарди програмског ?езика Фортран; упознава?е основа синтаксе програмског ?езика Фортран: промен?иве, типови промен?ивих, оператори, контрола тока програма, низови, улаз/излаз; програмске ?единице: процедуре, потпрограми, функци?е; динамичка мемори?а.Практична настава Практична настава у потпуности прати теори?ску наставу и има за ци? да студенти утврде и бо?е разуме?у градиво ко?е слуша?у на предава?има. За писа?е програма у Фортрану студенти ?е користите различите програме за едитова?е текста (vi editor у Linux-у и Notepad++ уWindows оперативном систему); студенти ?е научити да користе различите Фортранске компа?лере (Intel (ifort) и GNU (gfortran)).Литература 1. Н. Парезанови?, Д. Колар, Фортран 77, Техничка к?ига, Београд, 1992. Помо?на литература:1. I. Chivers, J. Sleightholme, Introduction to Programming with Fortran, Springer-Verlag, London, 2012. 2. S. J. Chapman, Fortran 95/2003 For Scientists and Engineers (2nd Ed.), McGraw-Hill, 2007. 3. A.C. Marshall, Fortran 90 Course Notes, The University of Liverpool.Бро? часова активне наставеТеори?ска настава: 2Практична настава: 2 Методе изво?е?а наставеПредава?а, практичне вежбе, колокви?уми, семинари.Оцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?а5писмени испит15практична настава15усмени испит25колокви?ум-и35 семинар-и5Студи?ски програм : Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х239 – Школски огледи у настави хеми?е 2Наставник: ?елена ?ур?еви? Николи?Статус предмета: Изборни (И)Бро? ЕСПБ: 5Услов: Уписан одговара?у?и семестарЦи? предметаЦи? наставе на предмету Школски огледи у настави хеми?е 2?е оспособ?ава?е студената- буду?их професора хеми?е за примену хеми?ских експеримената у настави хеми?е. Експерименти ко?и ?е се изводити и обра?ивати су у складу са градивом гимнази?е природно-матeматичког смeра.Исход предмета Зна?а стечена на овом курсу ?е омогу?ити студентима да на одговара?у?и начин изврше избор огледа за по?едине наставне области. Студенти ?е овладати техникама за избор огледа, на?чеш?е врло ефикасних, везаних не само за одговара?у?у методску ?единицу, ве? и за ширу област. Савлада?е и неопходне технике потребне за изво?е?е огледа. Поред овога студенти ?е се упознати и са мерама опреза и заштите при раду у хеми?ско? лаборатори?и. Рационалност (избор рационалних количина реактаната при раду...), одговорност (паж?иво изво?е?е експеримената, како би се избегле неже?ене последице) ...Садржа? предметаТеори?ска наставаОпшти принципи и врсте школских огледа (демонстрациони, индивидуални, методска и техничка припрема, методика лаборатори?ског рада, примери, обрада резултата). Школска лаборатори?а (стандарди, уре?а?и, инсталаци?е, регулатива везана за рад у лаборатори?и). Сигурност при раду и мере заштите и прве помо?и. Извор хеми?ских информаци?а, посебно о школским огледима (библиотека, интернет – практична демонстраци?а). Рачунари у настави хеми?е (симулаци?е експеримената, процеса, реакци?а). Хеми?а у свакодневном животу (избор ефектних огледа за по?едине области). Избор, припрема и приказива?е експеримената за примену у настави хеми?еПрактична настава (Лаборатори?ске вежбе):Илустраци?а наставних ?единица помо?у експеримената у лаборатори?иЛитература 1. Милан Сикирица, Методика наставе хеми?е, Школска к?ига, Загреб, 2003.2. Милан Сикирица, Збирка кеми?ских покуса, Школска к?ига, Загреб, 20113.Халаши Р., Кеслер М. (1976) Методика наставе хеми?е и демоинстрациони огледи, Научна к?ига,Београд.4. Перина И. (2004) Кеми?ски покуси у оптичко? про?екци?и, Школска к?ига, ЗагребДопунска литература5. Короли?а, ?., Манди?, ?. (2004) Хеми?а-приручник за наставнике,Завод за у?бенике и наствна средства, Београд 1.6. У?беници за сред?у школу. Избор текстова из часописа: Journal of Chemical Education, Education in Chemistry, Journal of Science Education, Хеми?ски преглед, Настава и васпита?еБро? часова активне наставеТеори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставеПроблемски-ори?ентисана настава, студенска припрема семинара, презентаци?а, дома?и задаци, практична обукаОцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?а10писмени испит60практична настава10усмени исптколокви?ум-исеминар-и20Студи?ски програм: Мастер академске студи?е ХЕМИ?АНазив предмета: Х241 - Молекулско моделира?е у настави хеми?еНаставник: Светлана Д. Маркови?Статус предмета: изборни (и)Бро? ЕСПБ: 5Услов: Положени предмет Увод у молекулско моделира?е, Молекулско моделира?е 1, или одговара?у?и предметЦи? предметаЦи? предмета ?е да студенти прошире зна?а и вештине, стечене на нижем курсу Молекулског Моделира?а, ко?а ?е им помо?и у преноше?у зна?а о молекулима и хеми?ским реакци?ама.Исход предмета Студенти ?е сте?и зна?е у области моделира?а хеми?ских интеракци?а помо?у различитих рачунарских метода, и вештину у кориш?е?у програмског пакета Гауси?ан. Ова зна?а су директно приме?ива на изво?е?е наставе хеми?е.Садржа? предметаТеори?ска наставаМоделира?е хеми?ских феномена у служби преноше?а зна?а Хеми?е. Пост-Хартри-Фокове методе: семиемпири?ске методе, интеракци?а конфигураци?а, Мелер-Плесетове методе, теори?а мултиконфигурационог самосагласног по?а, теори?а функционала густине; вибрационе фреквенци?е и термодинамичке величине, излазни термохеми?ски подаци из Гауси?ана; реакционе енерги?е; равнотежне конформаци?е. Практична настава Све вежбе су конципиране тако да буду?ег наставника оспособе да у наставу Хеми?е уведу анимаци?у и визуелизаци?у невид?ивих хеми?ских интеракци?а. Синглет – триплет сепараци?а, метода комплетног активног простора. Апсолутна киселост и базност. Изодезмичке реакци?е: релативна киселост и базност, одре?ива?е топлоте образова?а помо?у реакци?е сепараци?е везе. Претражива?е конформационог простора. Конструкци?а и израчунава?е свих конформаци?а циклохексана. Студент треба да, уз консултаци?е са наставником, уради ?едан семинарски рад. То подразумева да рачунарске методе треба да се примене на одабрани хеми?ски проблем, и доби?ени резултати да се презентира?у у писаном и усменом облику. Теме семинарских радова су такве да се доби?ени резултати могу применити у настави хеми?е.Литература 1. Светлана Маркови?, Зоран Маркови?: Молекулско моделира?е, ИСБН 978-86-81037-32-4, Центар за научно-истраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагу?евцу, 2012.2. Gaussian Inc., Pittsburgh PA, USA: Gaussian Help Table of Contents.3. У?беници Хеми?еБро? часова активне наставеТеори?ска настава: 2Практична настава: 2Методе изво?е?а наставеПроблемски-ори?ентисана настава, практична обука, семинарски радови, дома?и задаци.Оцена зна?а (максимални бро? поена 100)Предиспитне обавезепоенаЗавршни испит поенаактивност у току предава?аписмени испит30практична настава10усмени испит30колокви?ум-и..........семинар30 ................
................

In order to avoid copyright disputes, this page is only a partial summary.

Google Online Preview   Download