NAUČNOM VEĆU INSTITUTA ZA BIOLOŠKA ISTRAŽIVANJA



ИЗБОРНОМ ВЕЋУ

БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

На II редовној седници Изборног и Наставно-научног већа Биолошког факултета Универзитета у Београду одржаној 14. новембра 2014. године, покренут је поступак за избор Јована Пешовића, истраживачa приправника на пројекту ОИ173016 у звање истраживач сарадник на Катедри за биохемију и молекуларну биологију Института за физиологију и биохемију.

За чланове Комисије за оцену испуњености услова Јована Пешовића за стицање научног звања истраживач сарадник одређени су: др Душанка Савић Павићевић, ванредни професор Биолошког факултета, др Горан Брајушковић, ванредни професор Биолошког факултета Универзитета у Београду и др Ведрана Милић Рашић, ванредни професор Медицинског факултета Београду.

На основу научних радова и непосредног увида у целокупни рад кандидата, подносимо Изборном и Наставно-научном већу Биолошког факултета Универзитета у Београду извештај и предлог за избор Јована Пешовића у звање истраживач сарадник.

И З В Е Ш Т А Ј

1. Биографски подаци

Јован Пешовић рођен је 28.09.1989. године у Бијељини, Република Српска, БиХ. Основну школу и Гимназију завршио је у Будви, Црна Гора. Школске 2008/09. године уписао је Биолошки факултет Универзитета у Београду, студијска група Биологија, смер Молекуларна биологија и физиологија. Студије је завршио са просечном оценом 9,94. Добитник је Награде „Студент генерације“ Биолошког факултета за школску 2011/12. годину коју додељује Универзитет у Београду. Школске 2012/13. године уписао је мастер студије на Биолошком факултету Универзитета у Београду, модул Хумана молекуларна биологија и 2013. године одбранио мастер рад под називом: „Повезаност мутација у гену за дистрофин са когнитивним поремећајима код болесника са Дишеновом мишићном дистрофијом“, чији је експериментални део реализован у Центру за хуману молекуларну генетику Биолошког факултета. Добитник је Награде Фондације „Горан Љубијанкић“ за најбољи мастер рад из области молекуларне биологије који је урађен у институтима или на универзитетима у Србији и одбрањен у току 2013. године. Школске 2013/14. године уписао је докторске студије на Биолошком факултету Универзитета у Београду, модул Молекуларна биологија еукариота у оквиру студијског програма Молекуларна биологија. Докторску тезу ради под менторством проф. др Душанке Савић Павићевић.

Од 01. новембра 2013. године Јован Пешовић запослен је на Биолошком факултету Универзитета у Београду као истраживач-приправник у оквиру пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије под називом „Анализа промена у структури генома као дијагностички и прогностички параметар хуманих болести“ (ОИ173016), којим руководи проф. др Станка Ромац. Од новембра 2013. године ангажован је као стручни сарадник за област медицинске дијагностике наследних болести и област утврђивања очинства у Центру за хуману молекуларну генетику на Биолошком факултету Универзитета у Београду.

Школске 2013/2014. ангажован је на извођењу практичне наставе у оквиру курса Основи молекуларне биологије. Био је члан испитне комисије за одбрану једног мастер рада.

Члан је Друштва за неуронауке Србије (ДНС), Federation of European Neurosciences (FENS) и Српске мреже за неуромишићна обољења (НМД-СербНет).

2. Истраживачко искуство

Јован Пешовић је учесник два научна пројекта:

1. 2014-2015. године - „Механизам патогенезе умножених поновака у гену C9orf72 кoд амиотрофичне латералне склерозе и фронтотемпоралне дегенерације“, руководилац проф. др Павле Анђус, Билатерални пројекат са Словенијом;

2. Од новембра 2013. године - „Анализа промена у структури генома као дијагностички и прогностички параметар хуманих болести“, руководилац проф. др Станка Ромац (ОИ 173016, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије).

Јованов научно-истраживачки рад везан је за молекуларну генетику наследних мишићних дистрофија. Током израде мастер рада бавио се молекуларно генетичком карактеризацијом болесника са Дишеновом и Бекеровом мишићном дистрофијом и испитивањем корелације између локације мутације у гену за дистрофин и степена когнитивног оштећења код пацијената са Дишеновом мишићном дистрофијом. Ово истраживање подразумевало је оптимизацију методе MLPA за детакцију мутација у гену за дистрофин. Докторску дисертацију ради из области молекуларне генетике миотоничне дистрофије типа 1 (DM1). Миотонична дистрофија тип 1 је узрокована експанзијама CTG поновака у гену DMPK. Представља једну од најваријабилнијих наследних болести, а узрочна мутација објашњава 30-40% варирања у фенотипу. У својој докторској дисертацији Јован ће испитивати ефекат гена модификатора (нпр., MBNL1) и гентичких фактора (нпр., варијантних поновака у DMPK екпанзијама) на варијабилност клиничке презентације DM1. Истовремено, Јован је укључен у молекуларно-генетичку карактеризацију болесника са миотоничном дистрофијом тип 2. На конференцији Genomics of Rare Diseases (Serbodisinn and 2014 Golden Helix Symposium) његов постер под називом "PCR based Southern blot method for detection of expansions associated with myotonic dystrophy type 2" освојио је прву награду.

3. Преглед стручног и научно-истраживачког рада

3.1. Библиографија

Рад у врхунском међународном часопису (М21)

1. Peric S, Mandic-Stojmenovic G, Stefanova E, Savic-Pavicevic D, Pesovic J, Ilic V, Dobricic V, Basta I, Lavrnic D, Rakocevic-Stojanovic V. Frontostriatal dysexecutive syndrome: a core cognitive feature of myotonic dystrophy type 2. J Neurol. 2014. ДОИ: 10.1007/s00415-014-7545-y. (M21=8, IF2013=3,841)

Саопштења са међународних скупова штампани у изводу (М34)

1. Kojić S, Milić Rašić V, Mladenović J, Kosac A, Vojinović D, Nikodinović Glumac J, Rakočević Stojanović V, Lavrnić D, Stević Z, Basta I, Marjanović I, Perić S, Nikolić A, Novaković I, Milenković S, Brkušanin M, Pešović J, Savić Pavićević D, Romac S, Radojković D, Nestorović A, Jasnić-Savović J. Diagnosis of neuromuscular diseases in Serbia and launch of Serbian Neuromuscular Disease Network NMD-SERBNET. Program and Abstracts:49. Symposium Genomics of Rare Diseases Serbordisinn & 2014 Golden Helix Symposium. Belgrade, Serbia, October 31-November 1, 2014.

2. Perić S, Stefanova E, Savić Pavićević D, Dobričić V, Ralić V, Pešović J, Novaković I, Rakočević Stojanović V. Executive function and visual memory computerized testing in myotonic dystrophies. Journal of Neuromuscular Diseases 2014; 1(Suppl 1):S147-8. 13th International Congress on Neuromuscular Diseases (ICNMD XIII). Nice, France, July 5 – 10, 2014. (M34=0.5)

3. Rakočević Stojanović V, Perić S, Savić Pavićević D, Pešović J, Pavlović A. Transcranial sonography in patients with myotonic dystrophy type 2. Journal of Neuromuscular Diseases 2014; 1(Suppl 1):S148. 13th International Congress on Neuromuscular Diseases (ICNMD XIII). Nice, France, July 5 – 10, 2014. (M34=0.5)

4. Perić M, Perić S, Dobričić V, Savić Pavićević D, Ralić V, Pešović J, Novaković I, Rakočević Stojanović V. Assessment of pain in myotonic dystrophies. Journal of Neuromuscular Diseases 2014; 1(Suppl 1):S148-9. 13th International Congress on Neuromuscular Diseases (ICNMD XIII). Nice, France, July 5 – 10, 2014. (M34=0.5)

5. Vojinović D, Pešović J, Pavićević Savić D, Milić Rasić V, Mijalković G, Lukić V, Mladenović J, Maksimović N, Todorović S. Intellectual ability in Duchenne muscular dystrophy and dystrophin gene mutation location. European Journal of Neurology 2014; 21 (Suppl. 1):255. Joint Congress of European Neurology. Istanbul, Turkey, May 31 – June 3, 2014. (M34=0.5).

6. Perić S, Savić Pavićević D, Pešović J, Nikolić A, Kacar A, Perić M, Marjanović I, Lavrnić D, Rakočević Stojanović V. Phenotypic variability of myotonic dystrophy type 2. European Journal of Neurology 2014; 21(Suppl 1):527. Joint Congress of European Neurology. Istanbul, Turkey, May 31 – June 3, 2014. (M34=0.5)

7. Perić S, Savić Pavićević D, Pešović J, Nikolić A, Basta I, Lavrnić D, Rakočević Stojanović V. Clinical findings in myotonic dystrophy type 1 vs. type 2 – a comparative study. Acta Clin Croat 2014; 53(Suppl 1):96. 54th International Neuropsychiatric Pula Congress. Pula, Croatia, June 18-21, 2014. (M34=0.5)

Саопштења са скупова националног значаја штампани у изводу (М64)

8. Pešović J, Brkušanin M, Nikolić Z, Karanović J, Brajušković G, Romac S, Savić Pavićević D. Repeat-primed PCR in diagnostic testing of repeat expansion diseases. Book of abstracts:232. V Congress of the Serbian Genetic Society. Kladovo (Belgrade). 28. septembra – 2. oktobra 2014. (M64=0.2)

9. Brkušanin M. Kosać A, Pešović J, Brajušković G, Romac S, Milić Rašić V, Savić Pavićević D. Association of SMN2 gene copy number with clinical types of spinal muscular atrophy (SMA) in Serbian patients. Book of abstracts:78. V Congress of the Serbian Genetic Society. Kladovo (Belgrade). 28. septembra – 2. oktobra 2014. (M64=0.2)

10. Pešović J, Vojinović D, Maksimović N, Brajušković G, Romac S, Novaković I, Milič Rašić V, Savić Pavićević D. Analiza rearanžmana u genu za distrofin primenom metode multipleks amplifikacije ligiranih proba. Zbornik sažetaka: 137. IX/XV Kongres neurologa Srbije sa međunarodnim učešćem. Beograd. 14-16. novembra 2013. (M64=0.2)

11. Vojinović D, Milić Rašić V, Savić Pavićević D, Pešović J, Maksimović N, Lukić V, Mijalković G, Mladenović J, Todorović S. Lokalizacija mutacije u genu za distrofin i intelektualno funkcionisanje u mišićnoj distrofiji Dišenovog tipa. Zbornik sažetaka: 85. IX/XV Kongres neurologa Srbije sa međunarodnim učešćem. Beograd. 14-16. novembra 2013. (M64=0.2)

3.2. Приказ радова

Јован Пешовић учествовао је у студији испитивања когнитивног статуса пацијената са миотоничном дистрофијом тип 2 у поређењу са пацијентима са миотоничном дистрофијом тип 1 уз коришћење батерије неуропсихолошких тестова. Анализа у групи од 34 болесника са DM2 показала је значајно присуство дисегзекутивног синдрома као и извесна оштећења вербалне меморије који одражавају поремећену функцију у темпоралном и фронталном режњу коре великог мозга. С друге стране, за пацијенте са DM1 карактеристични су визуелно-просторни и визуелно-конструктивни дефицити, који настају као последица поремећене функције фронталног и паријеталног режња коре великог мозга.

4. Закључак и предлог комисије

На основу прегледане приложене документације као и непосредног увида у досадашњи научно-истраживачки рад кандидата констатујемо да је Јован Пешовић перспективан млади научник. У периоду од избора у звање истраживача приправника показао је напредак у свом научно-истраживачком раду што је резултовало библиографским јединицама приказаним у овом Извештају. Јован предано ради на својој докторској дисертацији и активно учествује у другим научним пројектима у Центру за хуману молекуларну генетику Биолошког факултета.

Комисија са задовољством предложе Изборном и Наставно-научном већу Биолошког факултета Универзитета у Београду да Јована Пешовића, истраживача-приправника, изабере у звање истраживач-сарадник.

.

У Београду, 01.12.2014. године

Комисија:

др Душанка Савић Павићевић, ванредни професор

Биолошки факултет Универзитета у Београду

др Горан Брајушковић, ванредни професор

Биолошки факултет Универзитета у Београду

др Ведрана Милић Рашић, ванредни професор

Медицински факултет Универзитета у Београду

................
................

In order to avoid copyright disputes, this page is only a partial summary.

Google Online Preview   Download