Alas.matf.bg.ac.rs
Hadži-Đerina 2, tel.011/244-77-81
Cvijićeva 98, tel. 011/275-42-23
systempro.co.rs
e-mail: office@systempro.co.rs
Hadži-Đerina 2, tel.011 / 244 77 81
Cvijićeva 98, tel.011 / 275 42 23
systempro.co.rs
e-mail: office@systempro.co.rs
SADRŽAJ
1. HTML - osnove ......................................................................................5
1.1 Uvod ..............................................................................................5 1.2 Šta je HTML? ....................................................................................5 1.3 Šta je sve potrebno da bismo napravili HTML stranicu?..................................6 1.4 HTML tagovi .....................................................................................6 1.5 Često korišćeni HTML tag-ovi ................................................................8
1.5.1 Komentar ...................................................................................8 1.5.2 A tag ........................................................................................8 1.5.3 Img tag.................................................................................... 10 1.5.4 Br tag ..................................................................................... 11 1.5.4 Specijalni karakteri..................................................................... 12 1.5.5 Font tag................................................................................... 12 1.5.6 B tag ...................................................................................... 14 1.5.7 I tag ....................................................................................... 14 1.5.8 U tag ...................................................................................... 14 1.5.9 Sub i sup tag-ovi......................................................................... 14
1.6 Tabele.......................................................................................... 15
1.6.1 Table tag ................................................................................. 16 1.6.2 Tr tag ..................................................................................... 17 1.6.3 Td tag ..................................................................................... 17 1.6.4 Th tag ..................................................................................... 18 1.6.5 Primeri tabela ........................................................................... 18
1.7 Liste ........................................................................................... 19
1.7.1 Ol tag ..................................................................................... 19 1.7.2 Ul tag ..................................................................................... 19 1.7.3 Li tag ...................................................................................... 19 1.7.4 Primeri sortiranih i nesortiranih lista ................................................ 20
2. PHP - Uvod ........................................................................................ 21
2.1 Šta je PHP? .................................................................................... 21 2.2 Kako funkcioniše PHP?....................................................................... 22 2.3 Šta je potrebno da bismo napravili i pokrenuli PHP stranicu na svom računaru?.. 22 2.4 XAMPP .......................................................................................... 22 2.5 PHP Editori .................................................................................... 23 2.6 PHP tagovi - ...................................................................... 24 2.7 Naredba echo ................................................................................. 24 2.8 Komentari ..................................................................................... 26 2.9 Promenljive (varijabile)..................................................................... 26
2.9.1 Dodeljivanje vrednosti promenljivoj ................................................ 27 2.9.2 Korišćenje vrednosti promenljivih ................................................... 28
2.10 Tipovi podataka ............................................................................. 29
2.10.1 Celi brojevi ............................................................................. 29 2.10.2 Realni brojevi .......................................................................... 29 2.10.3 Tekstualni podaci (string) ............................................................ 30 2.10.4 Logičke promenljive .................................................................. 31
2.11 Kontrolne strukture ........................................................................ 31
2.11.1 IF...ELSE ................................................................................ 32 2.11.2 SWITCH .................................................................................. 33
2.11.3 WHILE petlja ........................................................................... 34 2.11.4 DO-WHILE petlja ....................................................................... 35 2.11.5 FOR petlja .............................................................................. 35 2.11.6 include .................................................................................. 36 2.11.7 include_once ........................................................................... 36 2.11.8 require .................................................................................. 36 2.11.9 require_once ........................................................................... 36
3. HTML Forme (Forms)............................................................................. 37
3.1 Form tag ....................................................................................... 37 3.2 Input tag ....................................................................................... 38 3.3 Primeri formi 1 ............................................................................... 40 3.4 Label tag....................................................................................... 40 3.5 Select tag...................................................................................... 41 3.6 Option tag ..................................................................................... 41 3.7 Textarea tag .................................................................................. 41 3.8 Primeri formi 2 ............................................................................... 42
4 Prosleđivanje parametara u PHP-u ............................................................. 44
4.1 GET metoda ................................................................................... 45 4.2 POST metoda.................................................................................. 46
5 Uvod u MySQL ...................................................................................... 48
5.1 Šta je relaciona baza podataka ............................................................ 48 5.2 Šta je MySQL? ................................................................................. 51 5.3 Šta su upiti? ................................................................................... 51 5.4 Objašnjenje terminologije baze podataka ............................................... 52 5.5 Tipovi podataka u tabelama................................................................ 53
5.5.1 Numerički tipovi podataka ............................................................ 53 5.5.2 MySQL tipovi datuma i vremena ...................................................... 54
5.6 Selektovanje (čitanje) podataka - SELECT .............................................. 55 5.7 Upisivanje novih podataka u tabele - INSERT........................................... 59 5.8 Izmena i brisanje podataka - UPDATE, DELETE......................................... 60
6 Povezivanje PHP-a i MySQL-a.................................................................... 63
6.1 Čitanje podataka iz MySQLa, manipulacija i UPDATE .................................. 63
7 PHP Funkcije ....................................................................................... 67
7.1 Array funkcije................................................................................. 67 7.2 Funkcije za rad sa datumima i vremenom ............................................... 68 7.3 Direktorijumske funkcije.................................................................... 70 7.4 Fajl funkcije .................................................................................. 71 7.5 FTP Funkcije .................................................................................. 73 7.6 MySQL funkcije ............................................................................... 73 7.7 Regularni Izrazi ............................................................................... 74 7.8 String funkcije ................................................................................ 75 7.9 Funkcije za rad sa promenljivama ........................................................ 76
strana 2
Hadži-Đerina 2, tel.011 / 244 77 81 Hadži-Đerina 2, tel.011 / 244 77 81
Cvijićeva 98, tel.011 / 275 42 23 Cvijićeva 98, tel.011 / 275 42 23
systempro.co.rs systempro.co.rs
e-mail: office@systempro.co.rs e-mail: office@systempro.co.rs
strana 3 strana 4
Hadži-Đerina 2, tel.011 / 244 77 81
Cvijićeva 98, tel.011 / 275 42 23
systempro.co.rs
e-mail: office@systempro.co.rs
Hadži-Đerina 2, tel.011 / 244 77 81
Cvijićeva 98, tel.011 / 275 42 23
systempro.co.rs
e-mail: office@systempro.co.rs
HTML je pasivan jezik, bez mogućnosti programiranja. Međutim, u kombinaciji sa
1. HTML - osnove
1.1 Uvod
Vrlo često smo u svakodnevnom životu u kontaktu sa Internetom, bilo da ga direktno
koristimo ili posredno dobijamo informacije preko njega. Sa pojavom povezivanja računara u takozvane mreže pojavila se i potreba za prikazivanjem i razmenjivanjem raznih informacija. Sa razvojem Interneta došlo je do pojave nove vrste dokumenata - hiperteksta. To je tekst koji sadrži veze ili linkove ka drugim dokumentima ili na samog sebe. Preciznije, hipertekst je skup stranica u obliku datoteka, međusobno povezanih linkovima koje su umetnute u stranice. Na ove linkove se može kliknuti. Za razliku od običnog teksta, koji se čita linearno (sleva na desno, odozgo naniže), hipertekst se čita prateći hiper-veze u tekstu, dakle, ne nužno na linearan način. Pored hiperteksta, sa razvojem mreža pojavile su se potrebe za prenošenjem slike, zvuka i generalno multimedijalnih sadržaja.
Protokol koji obezbeđuje prenos stranica i sadržaja (slika i zvuka) je HTTP (HyperText
Transfer Protocol) i najčešće koristi port 80 ili 8080 (mogu se koristiti i drugi portovi). Računari koji obezbeđuju dostupnost internet stranica se zovu serveri i oni su najčešće 24 časa povezani u internet mrežu. Na njima postoji program koji nama na zahtev čitača stranica (browser) prosleđuje traženi sadržaj. Taj program se zove Web Server.
1.2 Šta je HTML?
HTML (HyperText Markup Language) je jezik koji se koristi za izradu statičkih web stranica (dokumenata). Već decenijama se pri projektovanju rešenja za Web vrši oslanjanje na njega kao opštu podlogu jer je jednostavno koncipiran i vrlo praktičan, tako da svi browseri mogu da ga interpretiraju. HTML je jezik pomoću koga se kombinuju slike, tekst, veze između dokumenata i zvučni zapisi u lako dostupnu formu, a sadržaj internet stranica se uglavnom prenosi u kodu HTML-a. Dokumenti na web-u se pretežno nalaze u HTML obliku, ili u obliku PHP, ASP, JSP dinamičkih web stranica u kojima se takođe koristi HTML.
Uobičajeno je da se HTML datoteke završavaju sa dodatkom na ime datoteke ".htm" ili
".html". Najčešće ćete nailaziti na dadoteke sa upravo ovakvim dodatkom na ime. To se sve može drugačije podesiti na web serveru, ali najčešće se upotrebljava upravo ova konvencija za zadavanje dodatka imena datoteke. Slike koje se često koriste u okviru HTML dokumenata su sa dodacima na ime datoteke ".gif" i ".jpg", međutim, u poslednje vreme sve se više koristi format ".png", jer su dva predhodna formata zvanično licencirana, a png je još uvek besplatan. O samim formatima neće biti puno priče, ali bi trebalo napomenuti da se za slike sa velikim površinama istih boja preporučuje upotreba "gif", a za fotografije upotreba "jpg" formata. Mora se imati na umu da konekcije korisnika ka internetu variraju po brzini, pa je veličina slika (mesto na disku koje zauzimaju) jako bitna stavka kod izrade HTML dokumenta.
Za razvoj HTML-a zadužen je W3C (World Wide Consortium), a u novijim varijantama
HTML-a teži se razdvajanju sadržaja dokumenta od njegove prezentacije, i to kroz upotrebu CSS-a (Cascading Style Sheets). Pomoću njega, moguća je promena izgleda dokumenta bez pristupa sadržaju, na izuzetno pregledan i jednostavan način.
strana 5
jezicima kao što su JavaScript, PHP, ASP i drugi, web stranica se može napraviti tako da nema formu običnog ili čak multimedijalnog dokumenta, već prave web aplikacije u kojoj se izvršavaju naredbe, čitaju podaci iz baze podataka, vrši interaktivna komunikacija sa korisnikom itd. Kod bilo kojeg od navedenih jezika može biti ugrađen u HTML stranicu, ili činiti posebnu celinu.
Osnove internet programiranja, realno, sve više postaju "bukvar" za rad na računaru, a
kad se jednom savladaju, njihovo poznavanje može doneti velike prednosti.
1.3 Šta je sve potrebno da bismo napravili HTML stranicu?
Sve što je potrebno praktično već postoji na računaru:
- bilo koji tekst editor (npr. Notepad)
- Web browser (npr. Internet Explorer, Firefox, Opera...).
Poželjno je da nabavite više web browser-a kao biste izgled vaše prezentacije proverili u njima (različiti browser-i različito tumače neke HTML tagove).
1.4 HTML tagovi
HTML komande se pišu u vidu tzv. tag-ova. Tagovi su nešto slično komandama i
funkcijama u programskim jezicima, ali ipak dovoljno različiti. Svaki tag govori čitaču stranica šta treba da uradi sa tekstom, slikom ili drugom vrstom sadržaja, odnosno na koji način da ih prikaže korisniku u browseru.
Tagovi se pišu između znakova < i >. Sve što se ne nalazi između < i > prikazuje se
onako kako je napisano. HTML tagovi su "case insensitive" tj. svejedno je da li ih pišete malim ili velikim slovima.
Postoje dva tipa tag-ova
- početni tag - označava se sa
- završni tag - označava se sa
Tagovi se uglavnom pojavljuju u paru (početni i završni tag). Dejstvo tag-a se proteže
od početnog do završnog tag-a.Postoje tagovi kod kojih ne morate da stavljate zavrsni
tag , npr. tag koji služi za prelazak u novi red ili tag koji služi za ubacivanje slike u HTML stranicu.
U okviru taga se nalaze opcije koje preciznije određuju sam tag i kako čitač stranica tu
informaciju treba da predstavi na ekranu. Ova objašnjenja se nazivaju atributi i služe da detaljnije opišu dati tag. Posle svakog atributa se stavlja znak jednakosti koji služi za dodelu vrednosti datom atributu, dok se vrednost atributa obavezno stavlja između
dvostrukih navodnika. Npr:
Tekst
Neki tekst!
Vaš tekst
Minimalna struktura HTML dokumenta obuhvata tagove:
, - zagrade HTML-teksta;
, - zagrade zaglavlja, sadrži meta-definicije HTML-dokumenta;
, - zagrade za naziv HTML-dokumenta i
, - zagrade teksta obeleženog dokumenta.
strana 6
Hadži-Đerina 2, tel.011 / 244 77 81
Cvijićeva 98, tel.011 / 275 42 23
systempro.co.rs
e-mail: office@systempro.co.rs
Svaki HTML dokument se sastoji od dva dela: zaglavlja (engl. head) i tela (engl. body).
Zaglavlje se odvaja tagovima i a telo dokumenta tagovima: i . Sve ono sto se napiše u zaglavlju dokumenta neće se prikazati u prozoru browsera već obično služi samo da pruži neke informacije o stranici kao što su naslov stranice, "meta" tag-ovi kao i stilovi i skripte.
Sve ono što je napisano između tagova i predstavlja telo dokumenta
pojaviće se kao sadržaj prezentacije u prozoru browsera.
Izgled stranice:
ovde je naziv prezentacije
ovde se unosi sve ono sto zelite da se vidi u prezentaciji
Body tag ima nekoliko opcija koje se mogu navesti unutar njega. To su:
Hadži-Đerina 2, tel.011 / 244 77 81
Cvijićeva 98, tel.011 / 275 42 23
systempro.co.rs
e-mail: office@systempro.co.rs
Vežbanje: Iako će to biti kasnije detaljno rađeno, probajte da podešavate pozadinsku boju ili pozadinsku sliku sajta, u okviru body taga.
neki kratak tekst
neki kratak tekst ,gde se slika nalazi na istom mestu gde i sam sajt ili se ispred njenog imena nalazi putanja do nje.
Ovo je neki kratak i neobicantekst
Očigledno je da tag znači podvučen, tag bold, a tad italic tekst.
1.5 Često korišćeni HTML tag-ovi
1.5.1 Komentar
Komentar u HTML dokumentima se ne prikazije na samom dokumentu u korisničkom
prozoru, ali olakšava snalaženje unutar HTML datoteke za dizajnere, programere i one
koji će eventualno nešto menjati u samoj datoteci. Kod za komentar je:
•
•••
alink
text
vlink link
U okviru komentara može se čak pisati i više redova. Jako je bitno stavljati komentare
za lakše snalaženje u velikim kodovima.
Sa ove četiri opcije moguće je podesiti boje aktivnog linka (link koji smo pozvali i
čekamo da se učita), boju teksta u okviru tela HTML dokumenta, boju posećenog linka i boju linka pre njegovog pozivanja. U slučaju da ne stavimo nikakve vrednosti ovih opcija korisnik će videti boje koje su podešene na njegovom čitaču internet stranica.
1.5.2 A tag
Jedan od najbitnijih tag-ova svih HTML datoteka i internet stranica je link. To je veza
između internet stranica. Najbitnije je svatiti osnovu anchor tag-a. Osnovna namena link-a je da poveže dve internet stranice, bilo tako što će jednu stranicu zameniti sa drugom u istom prozoru, bilo tako što će pozvati novu internet stranicu u drugom
••
background
bgcolor
prozoru. Postoji i mogućnost pozicioniranja u okviru same stranice na unapred zatatu
poziciju. Osnovni izgled tag-a je:
Ove dve opcije nam omogućavaju da kontrolišemo pozadinu internet stranice. Prva
opcija nam omogućava da učitamo pozadinsku sliku. U tom slučaju navodimo putanju do
slike (apsolutno ili relativno, pogledati detaljnije objašnjenje pod anchor tag-om).
Druga opcija nam omogućava da postavimo određenu boju pozadine. Može se navesti jedno od ponuđenih imena boja, ili navesti tačna boja u hex-a zapisu.
Druga strana
U navodnicima u okviru link tag-a navedeno je ime dokumenta koji se poziva. Na ovaj
način poziva se internet stranica pod nazivom druga.html u istom prozoru. To bi otprilike izgledalo kao na sledećoj slici.
• bottommargin
• leftmargin
• marginheight
• marginwidth
• rightmargin
• topmargin
Navedene opcije služe za podešavanje margina dokumenta. Merenje se vrši od levog
gornjeg ugla dela ekrana u kome se internet stranica prikazuje.
strana 7 strana 8
Hadži-Đerina 2, tel.011 / 244 77 81
Cvijićeva 98, tel.011 / 275 42 23
systempro.co.rs
e-mail: office@systempro.co.rs
Kada se mišem dođe iznad teksta "druga strana" na samoj stranici prikazaće se ručica sa ispravljenim kažiprstom i klikom na to mesto učitaće se druga stranica.
Najbitnije opcije koje se mogu dodati anchor tag-u su sledeće:
Hadži-Đerina 2, tel.011 / 244 77 81
Cvijićeva 98, tel.011 / 275 42 23
systempro.co.rs
e-mail: office@systempro.co.rs
glavnom prozoru (ako je u glavnom prozoru više roditeljskih prozora, a u njima još roditeljskih prozora). Pod apostrofima se u tim slučajevima piše: "_self", "_blank", "_parent" i "_top". To su četiri opcije koje se mogu upisati u target opciju. Postoji mogućnost definisanja određenog imena prozora u target opciji. Ime prozora se može
zadati ili u okviru definisanja okvira ili u skripti (ako nam skripta otvara novi prozor).
• href
1.5.3 Img tag
Služi za zadavanje imena druge strane. Ime se može zadati apsolutno i relativno. Apsolutno ime se zadaje kompletnom putanjom do dokumenta, npr. "". Primer relativnog zadavanja imena je "druga.html". Kod relativnog zadavanja imena stranice mora se voditi računa o lokaciji same datoteke u odnosu na datoteku iz koje se link poziva.
Za primer sa slike gde se u "www" direktorijumu nalazi "prva.html" internet stranica, a u
direktorijumu "neki_dir" nalazi datoteka "druga.html" kod anchor-a bi bio sledeći:
Druga strana
Img tag nam služi za postavljanje slika na naš dokument. Kao što je već jednom
pomenuto, mora se voditi računa da se stranica ne zatrpa sa slikama da se ne bi korisnik koji pokušava da učita vašu stranicu posle desetina sekundi okrene i ode sa vaše prezentacije. Ako se želi na nekoj stranici prikazati više slika (npr. foto album) najbolje rešenje je da se naprave manje slike i da se klikom na manju sliku omogući učitavanje prave slike, ili u zasebnom ili u istom prozoru. Moguće je i napraviti od same slike vezu do drugog dokumenta. To se radi tako što se između a tag-a definiše slika sa img tag- om.
U okviru img tag-a mogu se dodati sledeće opcije:
• src
U navodnicima se navodi putanja do same slike za prvu opciju (apsolutno ili relativno).
Najčešće početničke greške koje se javljaju kod imena slika je taj da web serveri su često na linux operativnom sistemu koji pravi razliku između malih i velikih slova. Zbog toga se mora voditi računa o pravom imenu i trebalo bi izbegavati prazan karakter u imenima slika.
• width
• height
Ako bi želeli da na drugoj stranici stavimo link na prvu, mogli bismo to uraditi sledećim
kodom:
Prva strana
Dakle direktorijumi se pozivaju svojim imenom, nakon čega sledi znak "/", a povratak u
prethodni direktorijum sa "../".
Postoji i opcija u okviru "href" opcije za zadavanja skoka na određeni deo strane. Na
Kod ovih parametra može se postaviti širina (visina) prikaza slike na ekranu. Za slučaj da
je prava širina (visina) slike različita od zadate može se desiti da se slika na ekranu
deformiše i da ne izgleda kao što u stvarnosti izgleda. Jedinica mere u kojima se zadaje
vrednost je pixel. To je veličina najmanje tačke koju može ekran da prikaže. Mora se
voditi računa da slika koja je na nekom monitoru zauzima ceo ekran, na drugom
monitoru može biti prikazana na delu ekrana, a na trećem se može videti samo deo slike.
primer, ako imamo tekst od desetak stranica i sastavljen od više zasebnih celina. Ako bi dozvolili sa na primer same stranice korisniku da izabere pozicioniranje na vrh teksta
•
border
koji ga zanima to bismo mogli da izvedemo sledećim kodom:
Tekst 1
Tekst 1
Veličina granice koja se iscrtava oko same slike. Najčešća vrednost je "0" jer najčešće ne
želimo da oko slike postoji bilo kakva dodatna linija. U slučaju da želimo granicu oko naše slike možemo postaviti neku drugu vrednost. Jedinice mere su opet pixeli.
I sada ovde ide neki tekst • alt
U prvoj liniji može se videti da putanja nije do same datoteke, već se navodi karakter
"#" pa onda ime, u konkretnom slučaju "1". To isto ime se koristi u drugoj liniji, ali samo kao ime anchor tag-a. Na taj način HTML stranica nam omogućuje brzo pronalaženje sadržaja u okviru same stranice, ako postoji link na taj sadržaj.
Tekst koji se navodi u ovoj opiciji služi da u slučaju ne mogućnosti prikaza slike (bilo da
je korisnik podesio opciju da se slike ne učitavaju, bilo da njegov program ne podržava
tu opciju, ili je slika sa našeg servera obrisana, ili je promenjeno ime slike) bude ispisan na ekran na mestu gde bi slika trebalo da bude.
• target • align
"Target" opcija se najčešće koristi kod okvira (frame), ili u slučajevima kada hoćemo da Ova opcija podešava poravnanje slike u odnosu na sam tekst.
preciziramo gde želimo da se pozvana stranica otvori. Pozvana stranica se može otvoriti u samom prozoru iz koga je pozvana, u praznom (novom) prozoru, u prozoru roditelju i u
strana 9
•
hspace
strana 10
Hadži-Đerina 2, tel.011 / 244 77 81 Hadži-Đerina 2, tel.011 / 244 77 81
Cvijićeva 98, tel.011 / 275 42 23 Cvijićeva 98, tel.011 / 275 42 23
systempro.co.rs systempro.co.rs
e-mail: office@systempro.co.rs e-mail: office@systempro.co.rs
• vspace
Pomoću ove dve opcije može se podesiti rastojanje od teksta po horizontali odnosno
vertikali. Jednica mere je i u ovom (kao i u većini slučajeva) slučaju pixel.
Primer HTML koda koji prikazuje jednu sliku i izgled stranice (slika 3.4.):
Test
HTML primer koda 1
Ovo je prvi red
Ovo nije drugi red
1.5.4 Specijalni karakteri
HTML primer koda 2
Ovo je prvi red
Ovo je drugi red
Karakteri kao što su prazan znak, znaci navoda, veće od, manje od i drugi koriste se u
samom HTML kodu. Da bi ti karakteri bili prikazani na ekranu koristi se poseban način
njihovog predstavljanja u kodu. Pregled neki specijalnih znakova je u tabeli:
razmak
&©
½®°•
™±
& ©
< >
½
® °
• ™
±
Vežbanje: Pronađite neku sliku u Vašem kompjuteru, ubacite je u Vašu internet stranu,
i pokušajte da joj menjate parametre width i height.
Podsećamo, oko slike-linka često možete dobiti ružnu plavu liniju. Oslobodićete je se
ako podesite parametar border na vrednost 0.
1.5.4 Br tag
Ako napišete neki tekst u HTML dokumentu, bez obzira što ste pritisnuli taster "enter",
na ekranu nećete videti novi red. Da bi ste naterali HTML datoteku da prikaže novi red
kada vi želite morate dodati br tag. Primer izgleda dela HTML koda u prvom i drugom slučaju možete videti na slici 4.1. Ovo je još jedan tag koji nema završni tag.
strana 11
itd.
1.5.5 Font tag
Font tag je jedan od osnovnih tag-ova za rad sa tekstom. U okviru opcija može se
podesiti boja, veličina i izgled slova. Za napredniji izgled samog teksta koristi se CSS, tako da je sam tag skoro izašao iz upotrebe.
Ako se želi da stranica bude ispisana na primer "Comic Sans MS" fontom onda treba
navesti sledeći kod:
Ovde dodje vas tekst.
i dobija se rezultat
Ovde dodje vas tekst.
Ako se koriste fontovi koji nisu šire rasprostranjeni, bilo dobro navesti i nekoliko
alternativnih fontova, jedan za drugim, odvojenih zarezom. Ako posetilac stranice na
svom računaru nema instaliran prvi font sa liste, on će koristiti sledeći sa liste, itd.
Evo primera nekoliko popularnih fontova koje možete koristiti na svojim stranicama:
Verdana
Arial
Courier
strana 12
Hadži-Đerina 2, tel.011 / 244 77 81 Hadži-Đerina 2, tel.011 / 244 77 81
Cvijićeva 98, tel.011 / 275 42 23 Cvijićeva 98, tel.011 / 275 42 23
systempro.co.rs systempro.co.rs
e-mail: office@systempro.co.rs e-mail: office@systempro.co.rs
Primer:
Times New Roman
Comic Sans MS
Pored boje i načina ispisivanja teksta, u okviru stranice može se upravljati i veličinom slova. Za ove potrebe koristi se size atribut unutar font taga. HTML razlikuje 7 veličina slova koje nose vrednosti od 1 do 7. Podrazumevana veličina je 3.
Primer HTML stranice:
Test
Tekst sa definicijom i tekst bez
definicije
Poslednja osobina koja se može menjati je boja slova u okviru HTML stranice. Za te potrebe koristi se atribut color font taga. Za ovaj atribut važi isto pravilo kao i kod definisanja boja tagom. Dakle, ako se želi dobiti sledeći tekst ispisan crvenom
bojom:
Ovde ide vas tekst.
Pomoću sledećeg dela koda:
Ovde ide vas tekst.
Boja slova se može definisati i pomoću HEX-a zapisa, na primer "#FCB137".
1.5.6 B tag
Kada želimo da neki tekst podebljamo koristimo B tag.
1.5.7 I tag
Za zakrivljenje teksta koristi se I tag.
1.5.8 U tag
Ako želimo da posebno podesimo da meki tekst bude podvučen, koristimo U tag.
1.5.9 Sub i sup tag-ovi
U slučaju da imamo potrebu da neki deo teksta pokažemo kao indeks ili kao nad tekst
koristićemo tag-ove sub i sup. Isprobajte koji je efekat tagova koji su korišćeni u sledećem primeru.
Bold tekst
Iskosen tekst
Podvucen tekst
Neki indeks tekst i neki
nad tekst
strana 13 strana 14
Hadži-Đerina 2, tel.011 / 244 77 81 Hadži-Đerina 2, tel.011 / 244 77 81
Cvijićeva 98, tel.011 / 275 42 23 Cvijićeva 98, tel.011 / 275 42 23
systempro.co.rs systempro.co.rs
e-mail: office@systempro.co.rs e-mail: office@systempro.co.rs
1.5.10 Center tag
Ako se drugačije ne naglasi, tekst unutar HTML stranice je poravnat uz levu stranu. Ako
se želi da naslov, ili bilo koji drugi element stranice, bude centriran, treba ga staviti
1.6.1 Table tag
U okviru table tag-a se mogu definisati sledeći podaci za izgled cele tabele:
između tagova i :
•
background
OVO JE CENTRIRAN TEKST
što će dati sledeći rezultat:
OVO JE CENTRIRAN TEKST
Opcija služi za podešavanje pozadinske slike koja će biti prikazana ispod cele tabele. U
slučaju slike koja je veća od tabele, slika će se automatski postaviti onoliko puta koliko je potrebno da se popuni cela tabela, i u isto toliko redova koliko je dugačka tabela. U slučaju da je slika pozadine veća od tabele, biće prikazan samo njen deo, koji tabela obuhvata.
1.6 Tabele
•
bgcolor
Pozadinska boja tabele se može definisati opcijom bgcolor. Boja se može zadati imenom
Tabele u okviru HTML datoteka se često koriste. Na skoro svakoj internet stranici boje ili njenim hex-a kodom.
možete videti bar jednu tabelu. Tabele u HTML-u se formiraju na specifičan način. Da bi ste mogli da napravite tabelu kakvu želite morate se pridržavate nekih osnovnih pravila.
•
border
U HTML-u se prvo definiše tabela, zatim se u okviru tabele definiše red tabele, a zatim i Veličina granice tabele i granica između polja se može definisati ovom opcijom. Veličina sama polja tabele. Svaki red mora sadržati barem jedno polje tabele. Svako polje se zadaje u pixel-ima. Ako želite da se ne vide granice između polja postavite vrednost
tabele, da bi se pravilno prikazalo mora imati makar jedan specijalan karakter praznog border-a na nulu.
polja, ili makar sliku prikazanu u dimenzijama 0x0 px. Prilikom zatvaranja tag-a za
definisanje polja tabele mora se voditi računa o poziciji završnog tag-a polja. On mora
•
align
imate neki karakter, makar to bio i komentar, u istom redu sa njim, da bi se pravilno Za podešavanje poravnanja tabele u odnosu na celu internet stranu koristimo opciju
prikazala tabela. Dole možete pogledati par primera kako se tabela može formirati align. Tabela se može postaviti sa leve, desne i u centar strane.
pravilno (slika 5.1.), kako nepravilno (slika 5.2.) i kako se može napraviti tabela kakvu
želite (slika 5.3.). Ista priča važi i za redove tabela ako želite da ih spajate.
•
cellspacing
Opcija služi za podešavanje razmaka između polja tabele. Ako želite da nema razmaka
između polja podesite i ovu opciju na nulu (za vežbanje pokušajte da menjate ove
parametre.)
• bordercolor
Podešavanje boje granice između polja tabele i okvira same tabele se vrši sa ovom
opcijom. Boja se zadaje na već ranije opisan način.
• cellpading
Razmak između granice polja i samih podataka unutar polja se podešava ovom opcijom.
Za podešavanje nepostojanja razmaka između polja i ovu opciju morate podesiti na nulu.
• height
Veličina koja se zadaje u ovoj opciji je visina tabele. Zadaje se u pixelima. Ova opcija
ne može definisati veličinu tabele u slučaju da je stvarna veličina informacija (slika ili veličina teksta) višlja od definicije u okviru nekog polja u samoj tabeli.
• width
Prećićemo na definisanje samih tabela i HTML tag-ova koji nam služe za definisanje.
Širina tabele se može definisati ovom opicijom, ali takođe važi isto pravilo kao i za
visinu, ako je ukupan zbir polja širi od zadate širine tabela će se povećati.
strana 15 strana 16
Hadži-Đerina 2, tel.011 / 244 77 81 Hadži-Đerina 2, tel.011 / 244 77 81
Cvijićeva 98, tel.011 / 275 42 23 Cvijićeva 98, tel.011 / 275 42 23
systempro.co.rs systempro.co.rs
e-mail: office@systempro.co.rs e-mail: office@systempro.co.rs
1.6.2 Tr tag
Koristi se za definisanje jednog reda tabele. Svi redovi tabele započinju i završavaju se
ovim tag-om. U okviru jednog reda mora se definisati barem jedno polje tabele.
Dodatne opcije su sledeće:
1.6.4 Th tag
Ovaj tag predstavlja zaglavlje tabele i identičan je polju tabele po dodatnim opcijama.
Jedina razlika između tag-a za zaglavlje i tag-a za polje tabele je u tome što je tha tag podešen da poravnanje po horizontali bude u centru polja, i da je font zadebljan. U
••
align
valign
suštini ovaj tag se ne koristi toliko često jer se ponaša identično kao i td tag, a u stilu se može zadati značajno preciznije izgled samog polja.
Prethodne dve opcije koriste se za podešavanje poravnanja. U prvom slučaju podešava
se poravnjanje u odnosu na horizontalu, a u drugom slučaju u odnosu na vertikalu. Objekti koji se podešavaju su polja tabele u odnosu na samu tabelu.
1.6.3 Td tag
Postavljanje polja tabele se radi sa td tag-om. Sve informacije se dodaju u polje tabele.
Informacije mogu biti slike, tekst, tabele ... Jako je bitno naučiti osnove korišćenja ovog tag-a, jer se u praksi jako često koriste upravo tabele i upravo način formatiranja tabela je u td tag-u. U okviru td tag-a mora postojati barem neka informacija da bi je korisnik video kako smo zamislili. Pred završni td tag obavezno mora stojati neki karakter ili neki HTML tag. Dodatne opcije koje služe za podešavanje samog td tag-a su:
1.6.5 Primeri tabela
Na sledećim slikama su prikazani primeri tabela i njihovi HTML dokumenti u kojima
vidite dodatne opcije koje su uključene ili ne.
Ovo je prvo polje prvog reda
Ovo je drugo polje prvog
reda
•
•
align
valign
Ovo je prvo polje drugog reda
Ovo je drugo polje drugog reda
Prethodne dve opcije koriste se za podešavanje poravnanja. U prvom slučaju podešava
se poravnjanje u odnosu na horizontalu, a u drugom slučaju u odnosu na vertikalu. Objekti koji se podešavaju su objekti u polju tabele.
Ovo je prvo polje prvog reda
••
width
height
Ovo je drugo polje prvog
reda
Širina polja tabele i visina se podešavaju ovim opcijama, ali u slučaju da je sadržaj polja
veći od podešenih vrednosti polje će se automatski povećati. Ovo je prvo polje drugog
reda
• colspan
• rowspan
Ovo je prvo polje prvog
reda
Ovo je drugo polje prvog
reda
•
•
bgcolor
background
Ovo je drugo polje drugog reda
Za podešavanje pozadine samog polja koristi se bgcolor opcija, dok za podešavanje pozadinske slike postoji background opcija.
Naravno mogu se praviti i znatno kompleksnije tabele, ali za sada u ovim osnovnim primerima mogu se videti način pravljenja tabela.
Vežbanje: Napravite tabelu, koja će se sastojati od niza slika, pored kojih se nalazi tekstualno objašnjenje.
strana 17 strana 18
Hadži-Đerina 2, tel.011 / 244 77 81
Cvijićeva 98, tel.011 / 275 42 23
systempro.co.rs
e-mail: office@systempro.co.rs
Vežbanje: U školi ima više predavača, i svaki predavač ima ime i prezime, i predmet
koji predaje. Napravite tabelu predavača. Kao napredno vežbanje ubacite i sliku predavača.
Vežbanje: U nekom programu za obradu slike, isecite jednu sliku na nekoliko delova, pa ih onda sklopite u jednu sliku na jednoj web stranici.
1.7.4 Primeri sortiranih i nesortiranih lista
Na sledeća dva primera videćete sortiranu i nesortiranu listu.
Hadži-Đerina 2, tel.011 / 244 77 81
Cvijićeva 98, tel.011 / 275 42 23
systempro.co.rs
e-mail: office@systempro.co.rs
1.7 Liste
Primer 1
Primer 2
Liste u HTML dokumentima su relativno česta pojava. Lista kao i u ostalim programima može biti nesortirana ili sortirana lista. Pod sortiranim listama se podrazumevaju one liste gde ispred svake stavke liste stoji broj, slovo ili rimski broj. Takođe se mogu birati mala ili velika slova i mala ili velika slova rimskih brojeva. Kod nesortiranih lista ispred stavki lista se može postaviti određen simbol. Liste koje podržava HTML su i definicione liste. Te liste imaju naslov ispred stavke liste.
1.7.1 Ol tag
Za postavljanje sortirane liste u HTML dokument koristi se ovaj tag. Dodatne opcije za
ovaj tag su:
Primer 1
Kako se napiti
Prvo pivo Prvi dzin
Drugo pivo Drugi dzin
Primer 2
Kupiti
Gajbu piva
Dzin
Sokove
• type
Ovom opcijom podešavamo tip sortirane liste. Ona može biti sortirana brojevima (1),
može biti sortirana abecedno sa velikom slovima (A), malim slovima (a), rimskim velikim brojevima (slovima) (I) ili rimskim malim brojevima (i).
1.7.2 Ul tag
Nesortirane liste imaju skoro identične opcije kao i sortirane liste. One se postavljaju ul
tag-om. Opcije su:
• type
Podešavanjem izgleda karaktera ispred stavke liste se izvršava ovom opcijom. Karakter
može biti disk (pun krug), krug ili kocka.
1.7.3 Li tag
Ovaj tag se koristi i kod sortiranih i kod nesortiranih lista za postavljanje stavke u listi.
Postoji i mogućnost postavljanja različitog tipa kod nesortiranih lista za određenu stavku liste. Ona se postavlja između početnog i završnog tag-a sortirane ili nesortirane liste. Ovaj tag se može koristiti sa ili bez početnog tag-a. Postavljanje liste (sortirane ili nesortirane) u HTML dokumentu se automatski postavlja u novi red.
Osim ovakvih listi u upotrebi su (znatno ređe) u definicione liste, ali o njima ovom prilikom neće biti reči.
strana 19 strana 20
Hadži-Đerina 2, tel.011 / 244 77 81 Hadži-Đerina 2, tel.011 / 244 77 81
Cvijićeva 98, tel.011 / 275 42 23 Cvijićeva 98, tel.011 / 275 42 23
systempro.co.rs systempro.co.rs
e-mail: office@systempro.co.rs e-mail: office@systempro.co.rs
2. PHP - Uvod
2.1 Šta je PHP?
PHP - skraćenica od Page Hypertext Pretprocesor
PHP je široko rasprostranjen open-source server-side skriptni jezik koji je posebno
prikladan za dinamičko generisanje HTML koda u Web aplikacijama.
• open source - besplatan za upotrebu, slobodan za razvoj novih verzija, dodavanje
novih funkcija itd.
• scripting jezik - omogućava ubacivanje malih programskih segmenata (skripti) u
HTML kod koji sačinjava Web stranicu
• server-side scripting jezik - skripte se izvršavaju se na serveru, kada server primi
zahtev za PHP dokumentom.
Drugim rečima, PHP je skriptni jezik pomoću kojeg možete kreirati HTML stranice na
serveru pre nego što se one, popunjene dinamičkim sadržajem, prikažu posetiocu. Ostali poznatiji programski (skriptni) jezici za istu namenu su: Microsoft ASP, Macromedia Coldfusion, Sun JSP itd.
Po sintaksi je sličan mnogim drugim programskim jezicima. Osnovna osobina PHP-a je
jednostavnost, mada PHP poseduje mnoge napredne mogućnosti neophodne u radu sa kompleksnijim aplikacijama. Izuzetno je prilagođen Webu, a i inače je prvobitno služio
kao alatka za obradu HTML obrazaca i pravljenje Web stranica
Svoju popularnost duguje i svojoj sposobnosti da podržava veliki broj sistema za
upravljanje bazama podataka (RDBMS), kao što su: na prvom mestu MySQL, pa zatim i ostali: MS SQL server, Oracle, Postgre SQL, dBase, MS Access i još mnogi drugi. Osim sa različitim bazama podataka, podržava i korišćenje velikog broja Internet protokola, kao i dobro integrisanje sa spoljnim aplikacijama i bibliotekama.
PHP je bogato opremljen funkcijama za manipulisanje različitim tipovima sadržaja:
tekstualni fajlovi (.txt, .log), grafika (png, jpg, flash), programske komponente (.NET moduli, XML() itd.
Njegove velike mogućnosti, razumljiva sintaksa i podrška za razne operativne sisteme i
Web servere učinile su ga idealnim jezikom i za brz razvoj Web aplikacija i za metodično konstruisanje složenih sistema koji barataju velikim količinama podataka.
PHP je jedan od najpopularnijih i najmoćnijih skriptnih jezika trenutno na tržištu koji
pokreće milione dinamičkih Web aplikacija. Prema podacima iz 2007. PHP je u upotrebi na preko 20 miliona servera. Od stranih sajtova koji su realizovani u PHPu možemo izdvojiti Youtube, Facebook, Yahoo, Flickr, Wikipedia, Digg itd, a od domaćih , Infostud, Krstarica, itd.
strana 21
2.2 Kako funkcioniše PHP?
PHP na strani web servera predstavlja pretprocesor kome se prosleđuju PHP skripte. Ovo u praksi radi na sledeći način: unutar HTML koda neke stranice pozicionirane su PHP skripte, dok stranice obavezno imaju ekstenziju "*.php". Kada je ovakva stranica postavljena na web server i korisnik je zatraži putem svog browser-a, web server će na osnovu ekstenzije prepoznati da se radi o PHP stranici i proslediti je instaliranom pretprocesoru. Potom će pretprocesor izvršiti programski kod i rezultat vratiti web serveru, koji nakon toga sve šalje browser-u. Rezultat procesiranja su dinamički kreirane HTML stranice, koje se najčešće zasnivaju na podacima iz neke od baza podataka. Drugim rečima, na osnovu PHP koda generiše se standardni HTML kod koji se šalje klijentu (klijent je najčešće browser posetioca sajta). Međutim, klijent ne može videti PHP kod (skriptu) koji je generisao sadržaj koji se posmatra, već ima pristup čistom HTML kodu kao rezultatu procesiranja.
2.3 Šta je potrebno da bismo napravili i pokrenuli PHP stranicu na svom
računaru?
• instaliran i pokrenut neki od Web servera (Apache, Microsoft Internet Information
Server (IIS), Xitami, OmniHTTPd, itd.)
• instaliran PHP - može se preuzeti sa lokacije , okvirna veličina ~20 mb
• obično uz ove dve komponente ide i instalacija MySQL-a (baza podataka koja se
najčešće koristi u radu sa PHPom)
• editor pomoću koga se kreiraju PHP dokumenti
• Web browser u kome se vrši pregled rezultata izvršavanja PHP skripti na serveru
(Internet Explorer, Mozilla Firefox, Opera,...)
2.4 XAMPP
U praksi, umesto 3 zasebne instalacije (Web server, PHP, MySQL) i njihovog međusobnog podešavanja i usaglašavanja, zgodnije je koristiti (takođe open source) softverska rešenja koja u sebi objedinjuju sve tri komponente. Time se olakšava instalacija, pokretanje i administracija celog sistema.
Jedno od ovakvih rešenja je i XAMPP, koji objedinjuje u sebi:
Apache Web Server
MySQL
PHP
Perl (dodatni skript jezik)
još nekoliko korisnih modula/aplikacija
XAMPP se može besplatno preuzeti sa adrese (okvirna veličina ~30 mb):
en/xampp.html
Nakon jednostavne instalacije, potrebno je samo pokrenuti XAMPP, odnosno poveriti preko XAMPP Control Panela da li su pokrenuti Apache web server i MySQL servis, kao
što je to prikazano na sledećoj slici:
strana 22
Ukoliko je XAMPP instaliran npr. u:
C:/xampp/
Hadži-Đerina 2, tel.011 / 244 77 81
Cvijićeva 98, tel.011 / 275 42 23
systempro.co.rs
e-mail: office@systempro.co.rs
Hadži-Đerina 2, tel.011 / 244 77 81
Cvijićeva 98, tel.011 / 275 42 23
systempro.co.rs
e-mail: office@systempro.co.rs
Više dokumenata može biti otvoreno u isto vreme, svaki je predstavljen po jednim tabom (karticom) u glavnom prozoru PHP Designera.
Da bismo u PHP Designeru kreirali novu PHP stranicu, treba kliknuti na
File -> New -> PHP
Pri snimanju dokumenata:
File -> Save As -> (folder u kome je instaliran XAMPP)/htdocs/imefajla.php
Najjednostavnije, radi testiranja da li su web server i PHP instalirani i funkcionišu kako
treba, u fajl možemo upisati samo:
(a zatim snimiti pod imenom "proba.php" u gore navedenom folderu. Na kraju, u
browser treba učitati adresu:
Ako ste ovo dobro uradili, videćete nekoliko stranica sa detaljnim informacijama o
instaliranom PHP okruženju, od toga kako i gde je kompajliran PHP modul, koja je verzija modula i gomilu konfiguracionih parametara.
...onda HTML i PHP dokumente treba smeštati u folder:
C:/xampp/htdocs/
Dalje, ako smo PHP dokument snimili kao:
C:/xampp/htdocs/proba.php
2.6 PHP tagovi -
Vrlo bitna karakteristika PHP-a, kao i bilo kog drugog jezika koji se koristi za dinamičko
web programiranje, jeste razdvajanje server-side koda od statičkog HTML-a. Sav PHP kod unutar neke stranice se mora nalaziti između početnog i završnog PHP tag-a.
( u browseru ćemo ga pokrenuti tako što u adress bar upisujemo:
••
početni PHP tag:
Ovakvim označavanjem "dajemo znak" serveru da se između ovih tagova nalazi PHP kod
i da je potrebno prvo njega izvršiti pa tek nakon toga poslati klijentu HTML rezultat izvršavanja tog koda zajedno sa ostatkom statičkog HTML koda. Ovo je osnova server-
2.5 PHP Editori
Služe nam za izradu PHP skripti (pisanje PHP koda) - analogno Microsoft Wordu za .doc
fajlove). Pored komercijalnog softvera, od besplatnih PHP editora se izdvajaju:
• EmEditor
• PHP Eclipse
• PHP Designer
• Notepad++
itd.
Za širi spisak i uporednu analizu mogućnosti, pogledati sajt: php-
Za potrebe kursa, PHP skripte ćemo pisati u programu PHP Designer, verzija 2005. Ovo programsko okruženje koje daje podršku istovremeno za PHP, HTML, CSS ili MySQL. U njemu možemo iskoristiti različite wizard-e koji ujedno ubrzavaju kreiranje dokumenata i smanjuju mogućnost greške, dok od dodatnih mogućnosti vredi izdvojiti : file browser, project browser, to-do manager, live preview itd.
strana 23
client mrežne komunikacije putem TCP/IP protokola.
PHP kod se može pisati na proizvoljnom mestu unutar HTML dokumenta, i to tako da se
u bilo kom trenutku možemo prebaciti iz HTML moda u PHP mod i obrnuto. PHP skript se sastoji od niza iskaza (naredbi), a svaki od njih mora da se završava sa ; . Beline (razmaci, prelomi redova, uvlake idt.) se zanemaruju i služe samo da programeru olakšaju čitanje koda. Kada se izvrši PHP skript, ceo njegov kod (uključujući i početnu i završnu oznaku), zamenjuje se rezultatom izvršavanja PHP koda u obliku HTML koda.
2.7 Naredba echo
Funkcija echo jednostavno uzima argument koji je naveden prilikom njenog pozivanja i prosleđuje ga (direktno ispisuje) u HTML kod. Osim „običnog teksta", argument može sadržati HTML tagove koji će prilikom interpretiranja imati uobičajeno značenje). Argument se (ako je u pitanju standardni HTML kod) navodi između navodnika, dok se na
kraju navodi tačka-zarez, kao oznaka kraja jedne naredbe u PHPu. Primeri:
strana 24
Hadži-Đerina 2, tel.011 / 244 77 81 Hadži-Đerina 2, tel.011 / 244 77 81
Cvijićeva 98, tel.011 / 275 42 23 Cvijićeva 98, tel.011 / 275 42 23
systempro.co.rs systempro.co.rs
e-mail: office@systempro.co.rs e-mail: office@systempro.co.rs
Prva stranica sa PHP skriptom
Druga stranica sa PHP skriptom
od atributa pojedinačnog HTML taga. U takvim situacijama možemo kombinovati
jednostruke i dvostruke navodnike:
echo "tekstlink";
2.8 Komentari
Kada programiramo u bilo kom jeziku, dodavanje komentara uključuje pisanje istih pored koda kako bi opisali šta i kako on radi. Kada se skripta izvršava, PHP pretprocesor ignoriše komentare - oni služe isključivo ljudima koji čitaju kod stranice.
Kada otvorite stranicu u browseru izgledaće kao da je u pitanju običan HTML fajl, a ako
pogledate izvorni kod (view page source) kroz opcije browsera, sve što ćete videti i jeste HTML. To se događa jer je PHP pretprocesor generisao HTML kod onako kako mu je i zadato preko funkcije echo.
U prethodna dva primera ugradili smo PHP skripte u HTML stranicu. Možemo da uradimo
i obrnuto - da ubacimo HTML tagove među PHP komande. Sledeći primer predstavlja PHP skriptu koja je napravljena da prikaže jednostavnu web stranicu.
Ako ste dobili rezultat kao na slici, znači da ste uspešno napravili i izvršili vašu prvu ugrađenu PHP skriptu. Ako ne vidite očekivani rezultat u vašem browseru, vratite se korak nazad i proverite fajl. Nešto što izgleda kao beznačajno, recimo jedno slovo, tačka-zarez, zagrada ili bilo koji drugi znak može da rezultira time da skripta ne radi. Kao što ćete kasnije videti, problemi su skoro uvek rezultat neke sitne greške u kucanju PHP koda.
Kao što se vidi u prethodnom primeru, funkciju echo možemo pozivati i nekoliko puta
uzastopce unutar iste PHP skripte. Pritom je svejedno da li ćemo isti HTML kod ispisati odjednom ili iz dva i više delova, pozivanjem funkcije echo za svaki deo pojedinačno.
Dakle:
echo "NaslovNeki tekst";
ima isti efekat kao i :
echo "";
echo "Naslov";
echo "Neki tekst";
echo "";
Ono što treba imati u vidu je konflikt između tumačenja navodnika koji služe da označe
početak i kraj argumenta funkcije echo i navodnika koji služe da označe vrednost nekog
strana 25
Programeri često ne komentarišu kod. Nekad je razlog što se projekat mora zavšiti u
kratkom roku i nema vremena da se adekvatno komentariše. Često se programeri oslanjaju na svoje pamćenje u nadi da će se za pola godine ili godinu dana sećati kako
kod radi. Još jedan od izgovora je i taj da je kod tako dobro napisan da je sasvim jasno
čemu služi i kako radi. Velika je korist od dobrih komentara PHP koda koji pokreće vaš sajt. Možete se iznenaditi koliko zagonentna sekcija koda može biti samo nekoliko meseci posle pisanja. Nije neoubičajno da programer pročita kod koji je nekada napisao i ostane zapanjen činjenicom da je on to napisao. Važno je zapamtiti da ćete kod koji ste napisali verovatno održavati dugo vremena.
Drugi važan razlog za komentarisanje koda je da omogućimo ostalima, koji će nastaviti
rad na kodu u smislu održavanja ili unapređenja, da razumeju šta je urađeno. Jedna od najgorih stvari u razvoju softvera je mukotropno tumačenje koda izazvano kompleksnošću nečijeg nekomentarisanog rada.
Komentari se mogu upisivati u kod primenom uobičajenih stilova u drugim programskim jezicima. Na raspolaganju su dva načina komentarisanja - jednolinijski i višelinijski komentar. Deo koda koji je obuhvaćen komentarom se ne procesira od strane servera, tj. ne proizvodi nikakav efekat, pa komentare zato možemo koristiti za internu upotrebu tokom razvoja web aplikacije - za upisivanje usputnih zabeleški i objašnjenja, privremeno izuzimanje ili uključivanje pojedinih naredbi i testiranje stranica tokom pisanja koda itd.
Primeri:
//Ovo je komentar koji se sastoji od jednog reda
#Jos jedan komentar koji se sastoji iz jednog reda
/*A ovako izgleda komentar
koji se prostire
na više redova*/
Uobičajena je situacija da napišemo neki PHP kod, pa zatim pokušavamo da napravimo
efikasniji ili pouzdaniji kod. U takvoj situaciji možemo deo skripte da obeležimo kao
komentar (neće se izvršiti) i napišemo novi kod. Ako se ispostavi da je nov kod lošiji od prvobitnog (što se ponekad događa), jednostavno uklonimo novi kod i skinemo granične markere komentara sa starog koda čime se skripta vraća u prethodno stanje.
2.9 Promenljive (varijabile)
Veliki deo pisanja skripti, pa samim tim i programiranja uopšte, uključuje rukovanje i manipulaciju podacima. Podaci se mogu pojaviti u različitim oblicima, od pojedinačnih karaktera, reči i rečenica do numeričkih vrednosti i logičkih izraza. U objektno-
strana 26
Hadži-Đerina 2, tel.011 / 244 77 81
Cvijićeva 98, tel.011 / 275 42 23
systempro.co.rs
e-mail: office@systempro.co.rs
orijentisanom okruženju kakvo je i PHP, podaci mogu biti i u obliku objekata koji mogu da sadrže bilo koji broj i vrstu podataka različitog tipa.
Kada radimo sa tipovima podataka u PHP-u, potreban nam je praktičan način da čuvamo
vrednosti kako bi mogli lako da im pristupimo i uputimo na njih kad god nam je potrebno. Tu stupaju na scenu PHP promenljive. O promenljvima možemo razmišljati kao o lokacijama u memoriji računara gde se smeštaju podaci. Kada deklarišemo promenljivu u PHP-u dodeljujemo joj ime koje kasnije koristimo u kodu. Preko imena koje dodeljujemo deklarisanjem pristupamo vrednosti promenljive, menjamo vrednost, čak i tip.
Sve promenljive u PHP-u moraju imati prefiks $. Ovaj prefiks obaveštava pretprocesor
da je u pitanju promenljiva a ne običan tekst. Ukoliko ga izostavite aplikacija ce javiti grešku (u najboljem slučaju), a preći će preko nje (u najgorem slučaju) i umesto sadržaja promenljive će ispisati samo njeno ime. Prvi karakter imena mora da bude slovo ili donja crta ( _ ). Ostali karakteri mogu biti slova, brojevi ili donje crte. Ostale znakove nije moguće koristiti u imenima promenljivih.
Još jedna vrlo bitna stvar kod promenljivihu PHP-u je da su imena varijabli case-
sensitive. U ovom smislu, $mojeime i $MojeIme predstavljaju dve posebne promenljive koje ni na koji način nisu u vezi.
Isto tako, u imenima varijabli ne smijete koristiti razmake niti bilo kakve znakove osim [
i ] koji se koriste u nizovima i kod nekih metoda rada sa stringovima, ali o tome malo kasnije, kao i znaka '_'. Svi ostali znakovi su zabranjeni u imenima promenljivih. Isto tako, ime promenljive ne sme početi brojem, ali ga može sadržati na bilo kojoj drugoj poziciji u imenu.
U PHP-u se ne morate brinuti o brisanju varijabli radi štednje memorijskog prostora jer
se sve varijable automatski brišu iz memorije kada se trenutna skripta koja ih je stvorila završi. Ukoliko stvarno želite obrisati neku varijablu iz bilo kojeg razloga to možete
uciniti pomoću naredbe unset, npr unset($varijabla);
Validna i nevalidna imena promenljivih:
$_myName // ispravno
$myName // ispravno
$niz[1] // ispravno
$__myvar // ispravno $myVar21 // ispravno
$_1Big // neispravno - posle donje crte mora da ide slovo
$1Big // neispravno - ime mora da počne slovom ili donjom crtom
$_er-t // neispravno - sadrži ne-alfanumerički karakter (-)
$2varijabla // neispravno $var*ijabla // neispravno
$var(1) // neispravno
2.9.1 Dodeljivanje vrednosti promenljivoj
Vrednost se dodeljuje promenljivoj korišćenjem operatora dodele, koga predstavlja
znak jednako (=). Da bi dodelili vrednost promenljivoj, ime promenljive se mora
nalaziti na levoj strani izraza, zatim sledi operator dodele. Na desnoj strani izraza je
strana 27
Hadži-Đerina 2, tel.011 / 244 77 81
Cvijićeva 98, tel.011 / 275 42 23
systempro.co.rs
e-mail: office@systempro.co.rs
vrednost koju dodeljujemo, a na kraju se nalazi tačka-zarez (koriste se da označi kraj
naredbe).Sledeći primer prikazuje dodeljivanje vrednosti "krug" promenljivoj $oblik
$oblik = "krug";
Sada smo deklarisali promenljivu pod imenom oblik i dodelili joj string vrednost (string
je tip podataka koje čini niz znakova, npr. reč). Na sličan način deklarišemo promenljivu
koja će držati celobrojnu vrednost:
$brojOblika = 6;
Gornji izraz pravi promenljivu pod imenom brojOblika i dodeljuje joj numeričku
vrednost 6. Kada jednom napravimo promenljivu, njena vrednost može biti promenjena
u bilo koje vreme, na isti način kao pri kreiranju:
2.9.2 Korišćenje vrednosti promenljivih
Pošto smo naučili kako da kreiramo promenljive i dodeljujemo početne vrednosti, sada
ćemo videti kako da pristupimo vrednosti koja je trenutno dodeljena promenljivoj. U
praksi, korišćenje vrednosti promeljive se svodi na navođenje imena promeljive. Na primer, ako želimo da prikažemo vrednost koju smo dodelili promenljivoj brojOblika
jednostavno je pozovemo korišćenjem echo komande:
Rezultat je sledeći izlaz: Broj oblika je 6.
Na isti način možemo prikazati i vrednost oblik promenljive:
Pošto promenljive ne moraju imati nikakve default vrednosti ponekad je potrebno
pomoću funkcije IsSet proveriti da li imaju neku vrednost, npr:
$pitanje = "kako ste?";
If (IsSet($pitanje))
echo "Komsinica me uvek pita $pitanje";
Promenljiva koja se definiše na jednom mestu u datoteci dostupna je celom kodu od
toga mesta na dole; promenljive koje su definisane izvan funkcija (i klasa) su globalne varijable, a one definisane u funkcijama su lokalne za tu funkciju; funkcije po defaultu ne mogu koristiti promenljive definisane izvan funkcije osim ako se to eksplicitno ne definiše.
U PHP-u postoje i predefinisane promenljive rezervisanih imena pomoću kojih možemo
doći do određenih informacija o tipu servera ili korisniku naših stranica, koristiti vrednosti promenljivih prenešenih s jedne stranice na drugu itd. Treba imati u vidu da neke od njih menjaju vrednost zavisno od servera na kome se nalazi web site i još nekih drugih faktora.
strana 28
Hadži-Đerina 2, tel.011 / 244 77 81
Cvijićeva 98, tel.011 / 275 42 23
systempro.co.rs
e-mail: office@systempro.co.rs
S verzijom 4.1.0 su prestavljene nove promenljive koje sadrže podatke o okruženju web servera te podatke koje je uneo sam korisnik; te varijable su automatski dostupne svuda
2.10.3 Tekstualni podaci (string)
Hadži-Đerina 2, tel.011 / 244 77 81
Cvijićeva 98, tel.011 / 275 42 23
systempro.co.rs
e-mail: office@systempro.co.rs
u kodu, tj. dostupne svima pa se zato i nazivaju autoglobals ili popularnije superglobals.
Navešćemo kratku definiciju pojedinih njihovih tipova:
$GLOBALS - sadrži reference na sve promenljive koje su trenutno dostupne u global
području skripte
$_SERVER - promenljive postavljene od strane web servera
$_GET - promenljive definisane putem HTTP GET metode
$_POST - promenljive definisane putem HTTP POST metode
$_COOKIE - promenljive dostupne skritpi putem HTTP cookies
$_FILES - promenljive sa podacima o upload datotekama (HTTP POST)
$_ENV - promenljive sa podacima o okruženju u kojem se skripta izvodi
$_REQUEST - možemo kontrolisati dostupnost i raspored ENV, GET, POST, SERVER i
COOKIE varijabli
$_SESSION - promenljive koje su trenutno registrovane u script session
2.10 Tipovi podataka
Za razliku od mnogih drugih programskih jezika, u PHP-u ne morate definisati tip
promenljive pre njenog korišćenja i promenljivu možete deklarisati bilo kada unutar skripte i pridruživati joj različite tipove podataka tokom izvršavanja skripte (iako ovo nije uobičajena niti previše pametna praksa).
Tipovi podataka koje podržava PHP su:
• Celi brojevi (integer)
• Realni brojevi (floating-point numbers )
• Tekstualni podaci (String)
• Logičke promenljive
• Nizovi
Promenljive tipa string se koriste kako bi grupisale alfanumerički niz znakova kao što su reči i rečenice. Pored mehanizma za kreiranje i promenu celog stringa vrednosti promenljivih, PHP dopušta da se uzimaju i menjaju delovi stringa korišćenjem širokog spektra ugrađenih funkcija.
String se može dodeliti promenljivoj ili stavljanjem niza znakova između jednostrukih ili
dvostrukih navodnika. Ako se u okviru niza već koristi neka vrsta navodnika, jednostruki ili dvostruki, potrebno je koristiti suprotni kako bi se obuhvatio niz.
Takođe, može se izbeći korišćenje navodnika u stringu, pristupajući im preko znaka (\).
Ovaj način je pre svega preporučljiv za stringove koji koriste istovremeno jednostruke i dvostruke navodnike, kako ne bi došlo do zbunjivanja pretprocesora.
................
................
In order to avoid copyright disputes, this page is only a partial summary.
To fulfill the demand for quickly locating and searching documents.
It is intelligent file search solution for home and business.