ОШ „ПЕТАР КОЧИЋ“ТЕМЕРИН - Почетна



PRAVILNIKO PROGRAMU NASTAVE I U?ENJA ZA DRUGI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 16/2018 i 3/2019)?lan 1 Ovim pravilnikom utvr?uje se program nastave i u?enja za drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja, koji je od?tampan uz ovaj pravilnik i ?ini njegov sastavni deo. ?lan 2 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu?benom glasniku Republike Srbije - Prosvetnom glasniku", a primenjuje se po?ev od ?kolske 2019/2020. godine.? PROGRAM NASTAVE I U?ENJAZA DRUGI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA ? 1. CILJEVI OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA SU: 1) obezbe?ivanje dobrobiti i podr?ka celovitom razvoju u?enika; 2) obezbe?ivanje podsticajnog i bezbednog okru?enja za celoviti razvoj u?enika, razvijanje nenasilnog pona?anja i uspostavljanje nulte tolerancije prema nasilju; 3) sveobuhvatna uklju?enost u?enika u sistem obrazovanja i vaspitanja; 4) razvijanje i praktikovanje zdravih ?ivotnih stilova, svesti o va?nosti sopstvenog zdravlja i bezbednosti, potrebe negovanja i razvoja fizi?kih sposobnosti; 5) razvijanje svesti o zna?aju odr?ivog razvoja, za?tite i o?uvanja prirode i ?ivotne sredine i ekolo?ke etike, za?tite i dobrobiti ?ivotinja; 6) kontinuirano unapre?ivanje kvaliteta procesa i ishoda obrazovanja i vaspitanja zasnovanog na proverenim nau?nim saznanjima i obrazovnoj praksi; 7) razvijanje kompetencija za snala?enje i aktivno u?e??e u savremenom dru?tvu koje se menja; 8) pun intelektualni, emocionalni, socijalni, moralni i fizi?ki razvoj svakog u?enika, u skladu sa njegovim uzrastom, razvojnim potrebama i interesovanjima; 9) razvijanje klju?nih kompetencija za celo?ivotno u?enje, razvijanje me?upredmetnih kompetencija za potrebe savremene nauke i tehnologije; 10) razvoj svesti o sebi, razvoj stvarala?kih sposobnosti, kriti?kog mi?ljenja, motivacije za u?enje, sposobnosti za timski rad, sposobnosti samovrednovanja, samoinicijative i izra?avanja svog mi?ljenja; 11) osposobljavanje za dono?enje valjanih odluka o izboru daljeg obrazovanja i zanimanja, sopstvenog razvoja i budu?eg ?ivota; 12) razvijanje ose?anja solidarnosti, razumevanja i konstruktivne saradnje sa drugima i negovanje drugarstva i prijateljstva; 13) razvijanje pozitivnih ljudskih vrednosti; 14) razvijanje kompetencija za razumevanje i po?tovanje prava deteta, ljudskih prava, gra?anskih sloboda i sposobnosti za ?ivot u demokratski ure?enom i pravednom dru?tvu; 15) razvoj i po?tovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezi?ke, verske, rodne, polne i uzrasne ravnopravnosti, razvoj tolerancije i uva?avanje razli?itosti; 16) razvijanje li?nog i nacionalnog identiteta, razvijanje svesti i ose?anja pripadnosti Republici Srbiji, po?tovanje i negovanje srpskog jezika i maternjeg jezika, tradicije i kulture srpskog naroda i nacionalnih manjina, razvijanje interkulturalnosti, po?tovanje i o?uvanje nacionalne i svetske kulturne ba?tine; 17) pove?anje efikasnosti upotrebe svih resursa obrazovanja i vaspitanja, zavr?avanje obrazovanja i vaspitanja u predvi?enom roku sa minimalnim produ?etkom trajanja i smanjenim napu?tanjem ?kolovanja; 18) pove?anje efikasnosti obrazovanja i vaspitanja i unapre?ivanje obrazovnog nivoa stanovni?tva Republike Srbije kao dr?ave zasnovane na znanju. 2. PROGRAMI ORIJENTISANI NA ISHODE I PROCES U?ENJA Struktura programa svih nastavnih predmeta je koncipirana na isti na?in. Na po?etku se nalazi cilj nastave i u?enja predmeta za prvi ciklus obrazovanja i vaspitanja. U tabeli koja sledi, u prvoj koloni, definisani su predmetni ishodi za kraj drugog razreda, u drugoj koloni date su oblasti i/ili teme, a u tre?oj se nalaze predmetni sadr?aji. Iza tabele nalaze se klju?ne re?i sadr?aja programa i preporuke za ostvarivanja nastave i u?enja konkretnog predmeta pod naslovom Uputstvo za didakti?ko-metodi?ko ostvarivanje programa. Programi nastave i u?enja zasnovani su na op?tim ciljevima i ishodima obrazovanja i vaspitanja i potrebama i mogu?nostima u?enika drugog razreda. Usmereni su na proces i ishode u?enja, a ne na same sadr?aje koji sada imaju druga?iju funkciju i zna?aj. Sadr?aji vi?e nisu cilj sami po sebi, ve? su u funkciji ostvarivanja ishoda koji su definisani kao funkcionalno znanje u?enika tako da pokazuju ?ta ?e u?enik biti u stanju da u?ini, preduzme, izvede, obavi zahvaljuju?i znanjima, stavovima i ve?tinama koje je gradio i razvijao tokom jedne godine u?enja konkretnog nastavnog predmeta. Ovako koncipirani programi podrazumevaju da ostvarenost ishoda vodi ka razvijanju kompetencija, i to kako op?tih i specifi?nih predmetnih, tako i klju?nih. Pregledom ishoda koji su dati u okviru pojedinih programa nastave i u?enja mo?e se videti kako se postavljaju temelji razvoja klju?nih i op?tih me?upredmetnih kompetencija koje ?elimo da na?i u?enici imaju na kraju osnovnog obrazovanja. Ta potreba da se obrazovanje i vaspitanje usmere ka razvijanju kompetencija bio je jedan od razloga uvo?enja i projektne nastave kao oblika obrazovno-vaspitnog rada. Projektna nastava se u dana?nje vreme sve vi?e fokusira na ostvarivanje obrazovnih standarda i ishoda i, kako pokazuju rezultati najnovijih istra?ivanja, prati dru?tvene promene svojom usmereno??u na razvijanje znanja i sposobnosti u?enika kroz aktivnosti planiranja, istra?ivanja i timskog rada u okviru predmetnog i me?upredmetnog povezivanja sadr?aja. Pored toga, jedna od bitnih osobina savremenog pristupa projektnom radu u nastavi odnosi se na kori??enje IKT u projektnim aktivnostima ?to obezbe?uje efikasnije u?enje i razvijanje znanja, ali i razvijanje pona?anja pravilnog i bezbednog kori??enja ra?unara i interneta. Detaljnije preporuke za planiranje i ostvarivanje projektne nastave date su u poglavlju 7 - Uputstvo za realizaciju projektne nastave. Na putu ostvarivanja cilja i ishoda klju?na je uloga nastavnika koji dobija zna?ajan prostor za slobodu izbora i povezivanje sadr?aja; metoda, postupaka i tehnika nastave i u?enja i aktivnosti u?enika. Orijentacija na proces u?enja i ishode briga je ne samo o rezultatima, ve? i na?inu na koji se u?i, odnosno kako se gradi i povezuje znanje u smislene celine, kako se razvija mre?a pojmova i povezuje znanje sa prakti?nom primenom. Programi nastave i u?enja namenjeni su, pre svega, nastavnicima koji neposredno rade sa u?enicima, ali i onima koji na posredan na?in uzimaju u?e??e u obrazovanju i vaspitanju. Zato treba imati u vidu da terminologija, koja je kori??ena u programima nastave i u?enja, nije namenjena u?enicima i treba je prilikom definisanja konkretnih nastavnih jedinica, bilo za neposredan rad sa u?enicima, bilo za potrebe ud?beni?kih i didakti?kih materijala, prilagoditi uzrastu u?enika. Programi nastave i u?enja su nastavnicima polazna osnova i pedago?ko polazi?te za razvijanje obrazovno-vaspitne prakse: za planiranje godi?njih i operativnih planova, neposrednu pripremu za rad kao i okvir za preispitivanje prakse razvijanja planova, ostvarivanja i pra?enja i vrednovanja nastave i u?enja kroz sopstvena promi?ljanja, razgovor sa kolegama itd. Obrazovno-vaspitna praksa je slo?ena, promenljiva i ne mo?e se do kraja i detaljno unapred predvideti. Ona se odvija kroz dinami?nu spregu me?usobnih odnosa i razli?itih aktivnosti u socijalnom i fizi?kom okru?enju, u jedinstvenom kontekstu konkretnog odeljenja, konkretne ?kole i konkretne lokalne zajednice. Zato, umesto izraza realizovati program, bolje je re?i da se na osnovu datih programa planira i ostvaruje nastava i u?enje koje odgovara konkretnim potrebama odeljenja. 3. OBAVEZNI PREDMETI ? Naziv predmeta SRPSKI JEZIK Cilj Cilj nastave i u?enja Srpskog jezika jeste da u?enici ovladaju osnovnim zakonitostima srpskog knji?evnog jezika radi pravilnog usmenog i pisanog izra?avanja, neguju?i svest o zna?aju uloge jezika u o?uvanju nacionalnog identiteta; da se osposobe za tuma?enje odabranih knji?evnih i drugih umetni?kih dela iz srpske i svetske ba?tine, radi negovanja tradicije i kulture srpskog naroda i razvijanja interkulturalnosti. Razred drugi Godi?nji fond ?asova 180 ?asova ? ISHODIPo zavr?etku razreda u?enik ?e biti u stanju da: OBLAST/TEMA SADR?AJI - razlikuje knji?evne vrste: pesmu, pri?u, basnu, bajku, dramski tekst;- odredi glavni doga?aj, vreme i mesto de?avanja u pro?itanom tekstu;- odredi redosled doga?aja u tekstu;- uo?i glavne i sporedne likove i razlikuje njihove pozitivne i negativne osobine;- razlikuje stih i strofu;- uo?i stihove koji se rimuju;- objasni zna?enje poslovice i pouke koju uo?ava u basni;- navede jednostavne primere pore?enja iz tekstova i svakodnevnog ?ivota;- ?ita tekst po?tuju?i intonaciju re?enice/stiha;- izra?ajno recituje pesmu;- izvodi dramske tekstove;- iznosi svoje mi?ljenje o tekstu;- razlikuje glas i slog i prepozna samoglasnike i suglasnike;- razlikuje vrste re?i u tipi?nim slu?ajevima;- odre?uje osnovne gramati?ke kategorije imenica i glagola;- razlikuje re?enice po obliku i zna?enju;- po?tuje i primenjuje osnovna pravopisna pravila;- vlada osnovnom tehnikom ?itanja i pisanja latini?kog teksta;- prona?e eksplicitno iskazane informacije u jednostavnom tekstu (linearnom i nelinearnom);- koristi razli?ite oblike usmenog i pismenog izra?avanja: prepri?avanje, pri?anje, opisivanje;- pravilno sastavi du?u i potpunu re?enicu i spoji vi?e re?enica u kra?u celinu;- u?estvuje u razgovoru i pa?ljivo slu?a sagovornika;- razlikuje osnovne delove teksta (naslov, pasus, ime autora, sadr?aj);- izra?ajno ?ita ?irili?ki tekst. KNJI?EVNOST ?KOLSKA LEKTIRA Poezija Narodna pesma: Da vam pevam ?to istina nije/Mi?ja moba Narodna pesma: Majka Jova u ru?i rodila/Sanak ide niz ulicu Jovan Jovanovi? Zmaj: Prole?nica/Hvala Vojislav Ili?: Prvi sneg Branko ?opi?: Oglasi "?umskih novina" (odlomci), Bolesnik na tri sprata Du?an Radovi?: Lepo je sve ?to je malo, Mama Dragan Luki?: ?kola, Ravnote?a Miroslav Anti?: Tajna Du?ko Trifunovi?: Dva jarca Grigor Vitez: Dohvati mi, tata, mjesec Aleksandar Sergejevi? Pu?kin: Bajka o ribaru i ribici (?itanje u nastavcima)Proza Narodna pri?a: Sveti Sava, otac i sin/Sveti Sava i otac i mati sa malim detetom Narodna pri?a: Sedam prutova Narodna basna: Bik i zec/Konj i magarac Dositej Obradovi?: Pas i njegova senka/Konj i magare Desanka Maksimovi?: Bajka o labudu Grozdana Oluji?: ?arenorepa Gradimir Stojkovi?: Deda Miloje Mirjana Stefanovi?: Zlatne ribice ne prave ?tetu ?ani Rodari: Kad dedica ne zna da pri?a pri?e Su Ju ?in: Svitac tra?i prijatelja Feliks Salten: Bambi (odlomak po izboru)Dramski tekstovi Aleksandar Popovi?: Dva pisma Ana Milovanovi?: Slatka matematika Gvido Tartalja: Ocene Tode Nikoleti?: ?uma ?ivot zna?i Popularni i informativni tekstovi Izbor iz ilustrovanih enciklopedija i ?asopisa za decu o zna?ajnim li?nostima srpskog jezika, knji?evnosti i kulture (Dositej Obradovi? (basnopisac), Nikola Tesla (pri?e iz detinjstva), znamenita zavi?ajna li?nost i dr.)DOMA?A LEKTIRA 1. Izbor iz kratkih narodnih umotvorina (zagonetke, poslovice, brzalice, pitalice, razbrajalice)2. Hans Kristijan Andersen: Princeza na zrnu gra?ka, Carevo novo odelo, Devoj?ica sa ?ibicama 3. Desanka Maksimovi?: Ako je verovati mojoj baki, Prsten na morskom dnu, Bajka o tre?nji, Slikarka zima, Kako su pu?u ukrali ku?u, Tri patuljka, ?ika-Mraz, Bo?i?-batini crte?i, Trave govore bakinim glasom, Ora??i?i-pal?i?i, K?i vilinog konjica (tri bajke po izboru u?enika)4. Ljubivoje R?umovi?, izbor iz zbirke pesama Ma ?ta mi re?e (Jednog dana, Dr, Deset ljutih gusara, I?li smo u Afriku, Ako ?eli? mi?ice, Utorak ve?e ma ?ta mi re?e, Ima jedan, Telefonijada, Dete, Vu?e vu?e bubo lenja, Vuk i ovca)5. Dragomir ?or?evi?, izbor pesama (Kad sam bio mali, Babe su nam sjajne, Recept za dedu, Sve su majke, Ja sam bio sre?no dete, Jednom davno ko zna kada, Prvoaprilska pesma, Mi imamo ma?tu, Tajanstvena pesma, Biti pekar to je sjajno, Uspon jednog lava, Stonoga, Ve?tice su samo trik)6. Izbor iz kratkih pri?a za decu: Branko Stevanovi?, Pri?a iz ormana, Vesna Vidojevi? Gajevi?, Brklja?a, Dejan Aleksi?, Jednom je jedan de?ko zevnuo.Knji?evni pojmovi: - stih, strofa, rima;- narodna uspavanka;- basna;- bajka;- tema, mesto i vreme zbivanja, redosled doga?aja;- glavni i sporedni lik (izgled, osnovne osobine i postupci);- lica u dramskom tekstu za decu. ? JEZIKGramatika, pravopis i ortoepija Glas i slog; samoglasnici i suglasnici.Vrste re?i: imenice (vlastite i zajedni?ke); rod i broj imenica; glagoli; glagolska vremena: pro?lo, sada?nje, budu?e vreme; potvrdni i odri?ni glagolski oblici; pridevi (opisni); brojevi (osnovni i redni).Re?enice: obave?tajne, upitne, zapovedne i uzvi?ne.Potvrdne i odri?ne re?enice.Veliko slovo: pisanje naziva dr?ava, gradova i sela (jedno?lanih i vi?e?lanih) i jedno?lanih geografskih naziva.Spojeno i odvojeno pisanje re?i: pisanje re?ce li i re?ce ne uz glagole.Interpunkcija: ta?ka (na kraju re?enice i iza rednog broja); dve ta?ke i zapeta u nabrajanju; pisanje datuma arapskim i rimskim ciframa.Pisanje skra?enica: (merne jedinice i op?te skra?enice O?, br., itd., str. i npr.). ? JEZI?KA KULTURA Drugo pismo (latinica): ?tampana i pisana slova.Razumevanje pro?itanog kroz odgovore na pitanja.Plan za prepri?avanje kratkih tekstova (lirskih, epskih, dramskih) sastavljen od uop?tenih pitanja.Plan opisivanja na osnovu neposrednog posmatranja.Pravopisne ve?be: prepisivanje, diktat i samostalno pisanje.Jezi?ke ve?be: zagonetke, rebusi, ukr?tene re?i, osmosmerke, asocijacije, sastavljanje re?enica, pro?irivanje zadatih re?enica.Leksi?ko-semanti?ke ve?be: dopunjavanje re?enica, opis bi?a i predmeta.Scensko prikazivanje dramskog/dramatizovanog teksta. Klju?ni pojmovi sadr?aja: knji?evnost, jezik, jezi?ka kultura, usvajanje drugog pisma (latinice). UPUTSTVO ZA DIDAKTI?KO-METODI?KO OSTVARIVANJE PROGRAMA Program nastave i u?enja Srpskog jezika zasnovan je na ishodima, odnosno na procesu u?enja i u?eni?kim postignu?ima. Ishodi predstavljaju opis integrisanih znanja, ve?tina, stavova i vrednosti koje u?enik gradi, pro?iruje i produbljuje kroz sve tri predmetne oblasti. I. PLANIRANJE NASTAVE I U?ENJA Planiranje nastave i u?enja obuhvata kreiranje godi?njeg i operativnih planova, kao i razvijanje priprema za ?as/dan/sedmicu. Godi?nji plan kreira se u formi gantograma i sadr?i broj ?asova po oblastima raspore?enih po mesecima, a u skladu sa ?kolskim kalendarom, planirani fondom ?asova po oblastima i godi?njim fondom ?asova. Program nastave i u?enja predmeta Srpski jezik u drugom razredu osnovne ?kole ?ine tri predmetne oblasti: Knji?evnost, Jezik i Jezi?ka kultura (u okviru koje u?e i drugo pismo - latinicu). Preporu?eni broj ?asova po predmetnim oblastima je: Knji?evnost - 70 ?asova, Jezik - 40 ?asova i Jezi?ka kultura 70 ?asova. Sve oblasti se pro?imaju i nijedna se ne mo?e izu?avati izolovano i bez sadejstva sa drugim oblastima. Uz godi?nji plan, formira se lista raspore?enih tekstova po mesecima, kao i doma?a lektira. Distribucija tekstova po mesecima, kao i do sada, zasnovana je na grupisanju i povezivanju tekstova prema razli?itim kriterijumima - priroda i uloga knji?evnog dela; vrste tekstova; svrha tekstova: za opismenjavanje/?itanje/razumevanje/prepri?avanje/tuma?enje; metode i postupci u?enja latini?kog pisma; brzina napredovanja u?enika; godi?nja doba; zna?ajni datumi i praznici; posebnosti u?eni?kog kolektiva, ?kole i lokalne zajednice; predmetna i me?upredmetna povezanost sadr?aja i ishoda; me?upredmetne kompetencije itd. Dakle, korelativnost je omogu?ena kombinovanjem tekstova u srodne tematsko-motivske celine prema razli?itim kriterijumima. Mogu?i primeri funkcionalnog povezivanja tekstova po srodnosti dela mogu biti slede?i (nikako i jedini): ? prijateljstvo (M. Anti?: Tajna - Su Ju ?in: Svitac tra?i prijatelja - Feliks Salten: Bambi (odlomak po izboru); ? porodica (narodne uspavanke Majka Jova u ru?i rodila/Sanak ide nizulicu - Du?an Radovi?: Lepo je sve ?to je malo, Mama - Grigor Vitez: Dohvati mi, tata, mjesec - Gradimir Stojkovi?: Deda Miloje - Vesna Vidojevi? Gajevi?, Brklja?a); ? ?a?ko doba (Dragan Luki?: ?kola - Miroslav Anti?: Tajna - Aleksandar Popovi?: Dva pisma - Ana Milovanovi?: Slatka matematika - Gvido Tartalja: Ocene); ? humor (narodna pesma: Da vam pevam ?to istina nije/Mi?ja moba - Du?ko Trifunovi?: Dva jarca - Branko ?opi?: Oglasi iz ?umskih novina (odlomci) - ?ani Rodari: Kad dedica ne zna da pri?a pri?e - izbor iz zbirke pesama Ma ?ta mi re?e Lj. R?umovi?a - izbor pesama Dragomira ?or?evi?a); ? usamljenost i problemi u odrastanju (Grozdana Oluji?: ?arenorepa - Andersen: Devoj?ica sa ?ibicama); ? opisivanje (Jovan Jovanovi? Zmaj: Prole?nica - Vojislav Ili?: Prvi sneg - Dragan Luki?: Ravnote?a - Desanka Maksimovi?: Slikarka zima, ?ika-Mraz, Bo?i?-batini crte?i); ? bajkoliki svet (Aleksandar Sergejevi? Pu?kin: Bajka o ribaru i ribici, Hans Kristijan Andersen: Princeza na zrnu gra?ka, Carevo novo odelo- Desanka Maksimovi?: Bajka o labudu, Ako je verovati mojoj baki, Prsten na morskom dnu, Bajka o tre?nji, Slikarka zima, Kako su pu?u ukrali ku?u, Tri patuljka, ?ika-Mraz, Bo?i?-batini crte?i, Trave govore bakinim glasom, Ora??i?i-pal?i?i, K?i vilinog konjica); ? pou?ne pri?e (narodna pri?a: Sveti Sava, otac i sin/Sveti Sava i otac i mati sa malim detetom - narodna pri?a: Sedam prutova - Dositej Obradovi?: Pas i njegova senka, Konj i magare). Navedeni primeri pokazuju kako se isti tekst mo?e povezivati sa drugima na razli?ite na?ine, prema razli?itim motivima ili tonu pripovedanja. U drugom, kao i u prvom razredu, ?ita se tekst u nastavcima Bajka o ribaru i ribici Aleksandra Sergejevi?a Pu?kina. To podrazumeva da se na nekoliko planiranih ?asova, prema planu koji u?itelj sam osmisli i odgovaraju?om dinamikom, ?ita i analizira deo po deo Pu?kinove bajke u stihovima. Operativni plan sadr?i rubriku sa operacionalizovanim ishodima, definisanim nastavnim jedinicama, rubriku za planiranu me?upredmetnu povezanost i rubriku za evaluaciju kvaliteta isplaniranog, kao i druge elemente prema proceni nastavnika. Prilikom kreiranja godi?njeg i operativnih planova neophodno je voditi ra?una o ?kolskom kalendaru i aktivnostima koje prate ?ivot ?kole. Priprema za ?as podrazumeva definisanje cilja ?asa, definisanje ishoda u odnosu na cilj ?asa, planiranje aktivnosti u?enika i nastavnika u odnosu na cilj i definisane ishode, planirane na?ine provere ostvarenosti ishoda, izbor nastavnih strategija, metoda i postupaka u?enja i podu?avanja. II. OSTVARIVANJE NASTAVE I U?ENJA KNJI?EVNOST U nastavi knji?evnosti najva?nije je kod u?enika razvijati ljubav prema ?itanju, graditi ose?aj za lepo i vredno, vaspitavati ukus. ?itanje tra?i vreme, istrajnost i posve?enost, a negovanje ovih karakteristika predstavlja osnov za sva dalja u?enja. Kroz ?itanje knji?evnoumetni?kih tekstova i u razgovoru o njima na ?asu gradi se kriti?ko mi?ljenje, jer u?enici treba da imaju sud o postupcima i osobinama likova, kao i o razli?itim doga?ajima u tekstu. Posebno je va?no ?to knji?evnost kod dece intenzivno razvija empatiju, time ?to od ?italaca tra?i da se stave na mesto drugoga i da razumeju najrazli?itije osobine i postupke likova. Nastava knji?evnosti ja?a nacionalni i kulturni identitet u?enika, kroz upoznavanje svoje knji?evnosti i kulture, kao i knji?evnosti i kulture drugih naroda. ?kolska lektira je razvrstana po knji?evnim rodovima - poezija, proza, dramski tekstovi za decu i oboga?ena izborom nau?nopopularnih i informativnih tekstova. Obavezni deo ?kolske lektire sastoji se, uglavnom, od dela koja pripadaju osnovnom nacionalnom korpusu, ali je oboga?en i delima za decu iz svetske knji?evnosti. Izbor dela primeren je uzrastu u?enika. Pojedina dela iz obaveznog korpusa su izborna. U?itelju se pru?a mogu?nost da izabere da li ?e na ?asovima obra?ivati: ? narodnu pesmu Da vam pevam ?to istina nije ili Mi?ja moba; ? narodnu pesmu Majka Jova u ru?i rodila ili Sanak ide niz ulicu; ? narodnu pri?u Sveti Sava, otac i sin ili Sveti Sava i otac i mati sa malim detetom; ? jednu od dve narodne basne i jednu od dve basne Dositeja Obradovi?a. Izbornost dopu?ta nastavniku ve?u kreativnost u dostizanju ishoda. Programom se podsti?e upoznavanje u?enika sa zna?ajnim li?nostima srpskog jezika, knji?evnosti i kulture (Dositej Obradovi?, Nikola Tesla). Pri tuma?enju tekstova iz ?kolske i doma?e lektire, ali i popularnih, informativnih tekstova iz ?asopisa za decu, enciklopedija i sl., treba uo?iti temu, glavne doga?aje, prostorne i vremenske odnose u pro?itanom tekstu, pouke i bitne pojedinosti u opisima bi?a i prirode; uo?iti glavne i sporedne likove u knji?evnom delu, njihove pozitivne i negativne osobine i postupke; njihova emocionalna stanja i razlikovati pojmove dobra i zla. U?enik treba da uo?i formalne razlike izme?u poezije, proze i dramskog teksta i njihove osnovne karakteristike (npr. odsustvo fabule u lirskom delu, ritmi?nost stihova i strofa, prisustvo rime ili nizanje doga?aja u epskom i dramskom delu), ali ne na nivou definisanja pojmova. U?enik treba da razlikuje knji?evne vrste: lirsku pesmu (uspavanku i ?aljivu pesmu - po tonu pevanja) od pri?e (basne i bajke) i dramskog teksta, ali bez uvo?enja definicija knji?evnoteorijskih pojmova. Detaljnije terminolo?ko odre?ivanje uvodi se postupno u starijim razredima. U?enik treba da razume preneseno zna?enje zagonetke, ali se ne imenuju postoje?i stilski postupci u njoj; da prepozna ?anr basne kao pri?e sa prenesenim zna?enjem (ne uvodi se pojam alegorije), da u basnama i bajkama likovi mogu biti i ?ivotinje, biljke, predmeti, antropomorfna bi?a (Sre?a, Nada) ili ljudi, i da razume preneseno zna?enje basne, otkrije i objasni pouku. U?enici se uvode u tuma?enje poslovica. Tokom obrade knji?evnih tekstova u?enici razvijaju prva literarno-estetska iskustva i formiraju svoje stavove o delu koje slu?aju ili ?itaju. U?itelj podsti?e u?enike da iznose svoje stavove i argumentuju ih primerima iz teksta. Poeziju (uspavanku, ?aljivu i opisnu pesmu) i prozna dela u?enici ne u?e da razlikuju na teorijskom nivou. Pore?enje kao stilska figura se tako?e ne u?i na teorijskom nivou, ve? se od u?enika o?ekuje da je uo?i u tekstu (na primer u pesmi Majka Jova u ru?i rodila) i navodi jednostvane primere pore?enja iz svakodnevnog ?ivota (na primer: rumen kao ru?a, brz kao zec, vredan kao p?ela itd.). Prilikom obrade dramskih tekstova za decu u?enici se motivi?u na ?itav niz stvarala?kih aktivnosti koje nastaju povodom dela (scenski nastup - izvo?enje dramskog teksta, dramska igra, lutkarska igra, dramski dijalozi, gledanje de?je pozori?ne predstave, snimanje i komentarisanje dramatizovanih odlomaka). Pritom u?enici usvajaju i pravila primerenog pona?anja u pozori?tu. Razvijanje knji?evnih pojmova kod u?enika ne podrazumeva u?enje definicija, ve? imenovanje i opisno obrazlaganje pojma; uo?avanje uloge odre?enog pojma u knji?evnoumetni?kom tekstu. Knji?evna dela koja su do?ivela ekranizaciju (Bambi, Bajka o ribaru i ribici, Carevo novo odelo, Princeza na zrnu gra?ka, Devoj?ica sa ?ibicama) mogu poslu?iti za komparativnu analizu i uo?avanje razlike izme?u knji?evnosti i filma, ?ime u?enici mogu do?i do zaklju?ka o prirodi dva medija i razvijati svoju medijsku pismenost. U?enici se mogu uputiti i na druge filmove sa sli?nom tematikom (de?je avanture ili avanture u fantasti?nom svetu, odrastanje usamljenog deteta i sl.). JEZIK U nastavi jezika, u?enici ovladavaju pisanim i usmenim standardnim srpskim jezikom. Program je usmeren na razvijanje ishoda i u?eni?kih kompetencija za primenu gramati?kih pravila u pisanoj i govornoj komunikaciji. Gramatika Razlikovanje glasa i sloga u izgovornom smislu - slog se obja?njava samo na osnovu tipi?nih slu?ajeva sa samoglasnikom na kraju sloga dok se drugi slu?ajevi obra?uju u vi?im razredima. Po?eljno je napraviti korelaciju sa nastavom muzi?ke kulture (ukazati im na to da pesme pevaju tako ?to dele re?i na slogove). Iz morfologije se razvijaju osnovna znanja o imenicama, glagolima, pridevima i brojevima. Za svaku vrstu re?i najpre se uvodi pojam, a zatim razlikovanje podvrsta. Npr. najpre treba raditi na shvatanju pojma imenice kao vrste re?i i to na tipi?nim primerima vlastitih i zajedni?kih imenica. Nakon toga uvodi se razlikovanje podvrsta imenica: vlastitih i zajedni?kih. U vezi sa glagolima, najpre se obra?uje glagol kao vrsta re?i, a onda se uvodi razlikovanje kategorije vremena. Brojeve kao vrstu re?i treba povezati sa nastavom matematike. Sintaksi?ka znanja se nadovezuju na ve? nau?ena i pro?iruju razlikovanjem re?enica po obliku i zna?enju. Pravopis Pravopisna pravila u?enici usvajaju postepeno, uz ponavljanje i ve?banje ve? nau?enog i uz upoznavanje sa novim sadr?ajima, i to putem razli?itih ve?banja kako na nivou re?i tako i na nivou re?enica i tekstova. Po?eljno je napraviti korelaciju sa nastavom matematike u vezi sa pisanjem skra?enica za merne jedinice ?irili?kim i latini?kim pismom. Potrebno je da u?enici usvoje pravilno pisanje op?tih skra?enica koje svakodnevno koriste, i to samo pet: O?, br., itd., str. i npr. Pravopisne ve?be omogu?avaju u?enicima da posebno obrate pa?nju na pravopisne zahteve i na njihovu ulogu u tekstu. Sistemska primena odgovaraju?ih pravopisnih ve?bi omogu?ava da teorijsko pravopisno znanje blagovremeno pre?e u umenje, kao i da pravopisna pravila u?enici prakti?no i spontano primenjuju. Pravopisne ve?be predstavljaju najbolji na?in da se pravopisna pravila nau?e, provere, kao i da se uo?eni nedostaci otklone. U ovom uzrastu trebalo bi primenjivati proste pravopisne ve?be koje su pogodne da se savlada samo jedno pravopisno pravilo iz jedne pravopisne oblasti. Pravopisne ve?be je potrebno pripremiti i pritom po?tovati princip postupnosti, sistemati?nosti, jedinstva teorije i prakse. Prilikom savla?ivanja pravopisnih na?ela pogodne mogu biti slede?e pravopisne ve?be: prepisivanje, diktat i samostalno pisanje. JEZI?KA KULTURA (USMENO I PISMENO IZRA?AVANJE) Razvijanje i unapre?ivanje jezi?ke kulture u?enika predstavlja jedan od najzna?ajnijih zadataka nastave srpskog jezika. Njen krajnji cilj je da u?enici budu osposobljeni da kvalitetno i svrsishodno usmeno i pismeno komuniciraju. Osnovni oblici usmenog i pismenog izra?avanja su prepri?avanje, pri?anje i opisivanje. Prepri?avanje - u drugom razredu, nastava jezi?ke kulture uslo?njava i pove?ava zahteve na planu ovog oblika usmenog i pismenog izra?avanja u?enika. Potrebno je podsticati u?enike da uo?e ?ta je bitno, a ?ta mo?e ostati nepomenuto kada prepri?avaju, kako se ne bi dogodilo da prepri?ani tekst bude du?i od onog koji prepri?avaju. Potrebno je, tako?e, vrednovati prepri?avanje, tj. ukazati u?enicima na manje ili vi?e uspele segmente ovog oblika izra?avanja. Pri?anje - obuhvata pri?anje doga?aja i do?ivljaja, pri?anje na osnovu ma?te, na zadatu temu, pri?anje na osnovu slike ili niza slika. Opisivanje - najslo?eniji oblik usmenog i pismenog izra?avanja u razrednoj nastavi. Zbog brojnih uzrasnih ograni?enja u radu sa najmla?im u?enicima, ovoj vrsti jezi?kog izra?avanja potrebno je pristupiti posebno odgovorno i po?tovati principe nastavne uslovnosti i postupnosti prilikom postavljanja zahteva: osposobljavati u?enike da pa?ljivo posmatraju, uo?avaju, otkrivaju, zapa?aju, upore?uju, pa tek onda datu predmetnost da misaono zaokru?e i jezi?ki uobli?e. Budu?i da se opisivanje ?esto dovodi u blisku vezu sa ?itanjem i tuma?enjem teksta (posebno knji?evnoumetni?kog), potrebno je stalno usmeravati pa?nju u?enika na ona mesta u ovoj vrsti tekstova koja obiluju opisnim elementima (opis prirode, godi?njih doba, predmeta, biljaka i ?ivotinja, knji?evnih likova i sl.), jer su to i najbolji obrasci za spontano usvajanje tehnika opisivanja kao trajne ve?tine. Jezi?ka kultura u?enika neguje se i kroz igrovne aktivnosti, posebno kroz jezi?ke ve?be. Vrste igara potrebno je odabrati prema interesovanjima u?enika ili u kontekstu nastavnog sadr?aja. To mogu biti razgovorne igre, na primer, razgovor sa knji?evnim likom, zatim situacione igre, odnosno stvarne situacije, na primer, razgovor u prodavnici, razgovor kod lekara. Mogu se odabrati i rebusi, zagonetke, pitalice, brzalice, razbrajalice, jednostavne ukr?tene re?i, osmosmerke, asocijacije, sastavljanje re?enica, pro?irivanje zadatih re?enica. Leksi?ko-semanti?ke ve?be slu?e da se bogati re?nik u?enika i da se uka?e na razli?ite mogu?nosti prilikom izbora re?i i izraza i uputi na njihovu svrsishodniju upotrebu. Primenom leksi?ko-semanti?kih ve?bi kod u?enika se stvara navika da promi?ljaju i tra?e adekvatan jezi?ki izraz za ono ?to ?ele da iska?u (u zavisnosti od komunikativne situacije) i pove?ava se fond takvih izraza u njihovom re?niku. Vrste ovih ve?bi, tako?e, treba usaglasiti sa interesovanjima u?enika i nastavnim sadr?ajima. Smisao za precizno izra?avanje i razumevanje zna?enja re?i i izraza razvija se kroz razli?ite ve?be, na primer opis bi?a i predmeta, a za u?enike ovog uzrasta izazovne mogu biti i ve?be dopunjavanja re?enica (na primer, dati re?enice u kojima nedostaje glagol). U?enje drugog pisma Usvajanje drugog pisma - latinice planira se naj?e??e za drugo polugodi?te jer su u?enici u prvom razredu ovladali ?irili?kim pismom, ali je potrebno dobro utvrditi ?itanje i pisanje ?irili?kog pisma i raditi na ?to boljoj tehnici ?itanja. Zbog svega navedenog, u?itelj ima mogu?nost da samostalno odlu?i kada ?e po?eti sa usvajanjem drugog pisma. U sredinama u kojima bi pisanje predstavljalo optere?enje za u?enike, pisana slova drugog pisma mogu se obraditi u prvom polugodi?tu tre?eg razreda. U?itelji posebnu pa?nju treba da obrate na pisanje slova ? i ?, d? i ?, nj i lj. Kod u?enja pisanih slova latinice posebnu pa?nju treba posvetiti grafi?kom uvezivanju slova u re?ima. Pisanje se mo?e uve?bavati kroz prepisivanje, dopunjavanje re?enica, sastavljanje re?enica na osnovu slike, sastavljanje re?enica na osnovu niza slika, diktate i samostalno pisanje re?enica i kra?ih tekstualnih celina. III. PRA?ENJE I VREDNOVANJE NASTAVE I U?ENJA Pra?enje napredovanja i ocenjivanje postignu?a u?enika je formativno i sumativno i realizuje se u skladu sa Pravilnikom o ocenjivanju u?enika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju. Proces pra?enja i vrednovanja jednog u?enika treba zapo?eti inicijalnom procenom nivoa na kome se u?enik nalazi. Nastavnik tokom procesa nastave i u?enja kontinuirano i na primeren na?in ukazuje u?eniku na kvalitet njegovog postignu?a tako ?to ?e povratna informacija biti prilago?ena, dovoljno jasna i informativna kako bi imala ulogu podsticajne povratne informacije. Svaka aktivnost je dobra prilika za procenu napredovanja i davanje povratne informacije, a u?enike treba osposobljavati i ohrabrivati da procenjuju sopstveni napredak u ostvarivanju ishoda predmeta, kao i napredak drugih u?enika.Naziv predmeta: MATERNJI JEZIK ALBANSKI JEZIK Em?rtimi i l?nd?s GJUHA DHE LET?RSIA SHQIPE Q?llimi Q?llimi i m?simit t? Gjuh?s dhe Let?rsis? shqipe n? klas? te dyt? n?nkupton p?rvet?simin e shkatht?sive p?r t? komunikuar n? situata t? ndryshme, krijimin e pavar?sis? individuale dhe formimin kulturor, p?rvetsimin e gjuh?s letrare p?rgatitjen e nx?n?sit p?r t? njohur jet?n,zhvillimin e ndjenj?s p?r t? d?gjuar tema t? ndryshme me karakter edukativ dhe arsimor, nxitjen dhe motivimin e nx?n?sve p?r t? nx?n?.Plani dhe program i l?nd?s s? Gjuh?s dhe Let?rsis? Shqipe n? klas?n e dyt?, p?rmes temave dhe rezultateve p?rkat?se, u ofron mund?si nx?n?sve p?r zhvillimin dhe zbatimin e aft?sive, shkatht?sive, q?ndrimeve dhe vlerave. Nx?n?si m?son tingujt, shenjat, shkronjat, simbolet si sistem i organizuar gjuh?sor. N? k?t? klas? nx?n?si pasuron fjalorin, aft?sohet n? m?nyr? sistematike p?r t? shkruar dhe lexuar si dhe p?r shkatht?si t? tjera t? komunikimit (t? d?gjuarit dhe t? folurit). N?p?rmjet p?rmbajtjeve nga tekste t? thjeshta dhe ilustrime, nx?n?si njeh dhe kupton lidhjen e tingujve, shkronjave, rrokjeve, fjal?ve e fjalive me ilustrimet dhe fotot e ndryshme. N? fund t? k?saj klase nx?n?si komunikon qart?, shpreh mendimet reflekton vlera dhe q?ndrime n? situata t? caktuara. Nx?n?sit e kas?s s? dyt? arrijn? rezultatet e t? nx?nit t? l?nd?s, p?r temat e p?rcaktuara n? tabel?n e m?poshtme, t? dala nga rezultatet e t? nx?nit t? fushave t? njohurive t? Gjuh?s dhe Let?rsis? shqipe: Klasa: E dyt? Fondi javor i or?ve 5 Fondi vjetor i or?ve 180 or? ? REZULTATET E TE NX?NIT T? L?ND?VE P?R TEM? TEMAT/FUSHAT E NJOHURIVE P?RMBAJTJET - Njeh shkronjat e alfabetit t? Gjuh?s shqipe;- Dallon zanoret dhe bashk?ting?lloret;- Ndan n? rrokje fjal? t? dh?na, duke u mb?shtetur te zanoret e ?do fjale;- Dallon shkronjat dyshe nga shkronjat e thjeshta;- Ndryshon shkronj?n e par? duke gjetur fjal? t? reja;- Shkruan fjal? q? fillojn? me zanore, bashk?ting?llore dhe shkronja dyshe;- Dallon rrokjet n? nj? fjal?;- Dallon fjalin? nga jo - fjalia;- Dallon fjalit? e thjeshta d?ftore dhe pyet?se;- Dallon emra njer?zish, sendesh dhe kafsh?sh;- Dallon emrat e gjinis? mashkullore nga ato fem?rore;- Dallon foljet e rregullta n? koh?n e tashme, sipas modeleve t? dh?na;- P?rdor dhe shkruan drejt shkronjat e alfabetit t? Gjuh?s shqipe;- Formon fjali t? thjeshta d?ftore dhe pyet?se, duke respektuar shenjat e pik?simit;- Dallon emrat e gjinis? mashkullore nga ato fem?rore;- Dallon emra njer?zish, sendesh dhe kafsh?sh n? numrin nj?j?s dhe shum?s;- Dallon mbiemrin si fjal? q? tregon cil?si t? emrit;- Gjen dhe formon fjali me mbiemra dhe me num?ror?;- Gjen dhe formon fjali me p?remra vetor? dhe me num?ror?;- Zgjedhon folje t? rregullta n? koh?n e tashme;- Ndan fjal?t n? fund t? rreshtit sipas rregullave gjuh?sore dhe m?nyrave t? ndryshme;- Dallon fjalin? si grup fjal?sh q? lidhen me nj?ra-tjetr?n sipas kuptimit;- Dallon fjalin? me t? cil?n tregojm? p?r di?ka;- Formon fjali duke bashkuar fjal?t sipas kuptimit;- Formon fjali t? thjeshta d?ftore dhe pyet?se, duke respektuar shenjat e pik?simit;- P?rdor drejt emrat e njer?zve, sendeve dhe kafsh?ve n? numrin nj?j?s dhe shum?s;- P?rdor drejt p?remrat p?remrat vetor? n? fjali t? ndryshme;- Grupon p?remrat vetor? sipas numrit nj?j?s dhe shum?s;- Zgjedhon n? m?nyr? intuitive foljet kam dhe jam n? koh?n e tashme;- P?rshtat foljet kam dhe jam sipas vet?s, numrit, n? koh?n e tashme n? fjali;- Krijon fjali me foljen kam, n? koh?n e tashme;- Zgjedhon folje t? rregullta sipas koh?s, vet?s e m?nyr?s; GRAMATIKA(Fonetika, Morfologjia, Sintaksa, Leksikologjia, drejtshqiptimi (Ortoepia) dhe drejtshkrimi) Kujtojm? alfabetinMarr?dh?nia tingull,Shkronj?TingujtShkronjat ZanoretBashk?ting?lloretRrokjetFjalaFjaliaIntonacioniShenjat e pik?simitNga fjal?t te fjaliaFjalia me t? cil?n tregojm?Shkronja e madhe dhe pikaFjalit? jan? t? ndryshmePyesim dhe p?rgjigjemiRrokja dhe ritmiPika dhe pik?pyetjaFjalia m? e vog?lEmriDallojm? emrinEmrat e vendeveGjinia e emritNumri i emritMbiemriDallojm? mbiemrinNum?roriDrejtshkrimi i num?ror?veFoljaFoljet ndihm?se kam dhe jamUshtrime p?r foljenP?remriP?remrat vetor?Foljet me kuptim t? kund?rtMbiemrat me kuptim t? kund?rtFjal?t me kuptim t? kund?rt - AntonimetFjal?t me kuptim t? af?rt - sinonimet - T? dalloj? poezin? dhe tregimin;- T? m?soj? p?rmend?sh pjes? t? shkurtra letrare (vargje, fjal? t? urta, gj? e gj?za dhe enigma);- Dallon renditjen e ngjarjeve n? tekstin letrar dhe v?ren personazhet kryesore n? tekst;- Njeh gjinit? letrare n? baz? t? ve?orive formale t? poezis?, proz?s dhe dram?s;- Njeh llojet letrare p?rrall?n dhe fabul?n;- P?rcakton ngjarjen kryesore dhe personazhin, t? cil?t jan? bart?s t? ngjarjes kryesore n? tekstin letrar - artistik;- P?rcakton koh?n dhe vendin e zhvillimit t? ngjarjes n? tekstin letrar - artistik;- Dallon lidhjet n? mes t? ngjarjeve dhe p?rcakton kronologjin? e ngjarjeve n? tekstin letrar - artistik; Dallon rr?fimin nga p?rshkrimi dhe dialogu;- Dallon poezin? nga tregimi, proza; M?son p?rmend?sh pjes? t? shkurtra letrare (vargje, fjal? t? urta, gj? e gj?za dhe enigma);- B?n renditjen e ngjarjeve n? tekstin letrar dhe ve?on personazhet kryesore n? tekst;- Dallon gjinit? letrare t? poezis?, proz?s dhe dram?s n? baz? t? pjes?ve t? lexuara; Dallon llojet letrare, p?rrall?n dhe fabul?n;- Ve?on ngjarjen kryesore dhe gjen personazhin kryesor, t? cil?t jan? bart?s t? ngjarjes kryesore n? tekstin letrar - artistik;- Dallon koh?n dhe vendin e zhvillimit t? ngjarjes n? tekstin letrar - artistik;- Cakton format folklorike t? fjal?ve t? urta popullore, enigmave dhe gj? e gj?zave;- Dallon rim?n, vargun dhe strof?n n? poezin? lirike;- Cakton vetit? karakteristike, ndjnjat, pamjen dhe veprimet e personazheve;- Cakton raportet nd?rmjet personazheve n? tekstin letrar - artistik;- Cakton ve?orit? e rr?fimit nga p?rshkrimi dhe dialogu;- V?ren lidhjet n? mes t? ngjarjeve dhe p?rcakton kronologjin? e ngjarjeve n? tekstin letrar - artistik;- Dallon proz?n nga poezia;- M?son p?rmend?sh pjes? t? shkurtra letrare dhe i interpreton (vargje, fjal? t? urta, gj? e gj?za dhe enigma);- P?rcakton renditjen e ngjarjeve n? tekstin letrar dhe ve?on personazhet kryesore n? tekst;- Dallon gjinit? letrare t? poezis?, proz?s dhe dram?s n? baz? t? veprave t? lexuara dhe autor?ve t? tyre;- P?rcakto llojet letrare, p?rrall?n dhe fabul?n n? baz? t? shembujve t? dh?n?;- P?rcakton ngjarjen kryesore dhe gjen personazhin kryesor, t? cil?t jan? bart?s t? ngjarjes kryesore n? tekstin letrar - artistik;- P?rcakton koh?n dhe vendin e zhvillimit t? ngjarjes n? tekstin letrar - artistik; P?rcakton format folklorike t? fjal?ve t? urta popullore, enigmave dhe gj? e gj?zave;- P?rcakton vetit? karakteristike, ndjenjat, pamjen dhe veprimet e personazheve;- P?rcakton lidhjet n? mes t? ngjarjeve dhe p?rcakton kronologjin? e ngjarjeve n? tekstin letrar - artistik;- P?rcakton ve?orit? e dialogut nga p?rshkrimi dhe rr?fimi; LET?RSIAdhe tekste t? tjera Poezia,p?rrall?za,p?rralla,tregime,tekste t? thjeshta dramatike,tekste t? ndryshme t? karakterit njoh?s, edukativ dhe dokumentar,gj?egj?za,fjal? t? urta,urime,letra t? thjeshtaporosi, fal?nderime, letra, adresa, ftesa, njoftime,Sh?nime personale.Festa, koha e lir?, profesione.Elementet themelore t? rim?s, dialogut, vargut e proz?s p?rmes shembujve praktik?.P?rmbajtje p?r lexim:P?rs?ri n? shkoll??do vit, n? shtatorPema e familjesBebushi erdhiGjysh?r e prind?rMiqt? e miT? jesh i turpsh?mAta jan? si neMjedisi - Erdhi vjeshtaJava e libritAtdheuSht?pia imeN? fshatProfesionet e bukuraLetra e BabagjyshitKafsh? t? ?uditshmeNa ishin nj?her?Java e teatritN? dim?rKafsh?t dhe natyraN? bot?n e p?rrallaveUn? jam...Festa e mamit dhe m?suesesErdhi pranveraFabulat me kafsh?Fundjav? e k?ndshmeKam frik?Tinguj e zhurmaQyteti dhe rregullatN? cirkUdh?time fantastike?ndrrat e s? ardhmesHap?sira rreth neshTregime t? s? shkuar?sQershoriErdhi vera - Lexon rrjedhsh?m tekstin;- N?nvizon gjat? leximit fjal?t ky? dhe pjes?t m? t? r?nd?sishme;- Tregon shkurtimisht me fjal?t e veta p?rmbajtjen;- Lidh pjes?n q? lexon me pushimet q? ka kaluar gjat? ver?s;- Lexon me sakt?si e intonacion pjes?n;- Tregon p?rmbajtjen duke p?rdorur grafik organizues;- Krahason veten me f?mij?t parahistorik?, duke shkruar n? tekst ndryshimin.- P?rdor strategjit? e duhura p?r t? lexuar tekste t? thjeshta;- Lexon duke i respektuar shenjat e pik?simit;- M?son fjal? t? reja, dallon fjal?n, fjalin? dhe paragrafin;- Lexon me z? nj? tekst t? shkurt?r dhe tregon funksionin e pjes?ve plot?suese t? tekstit (p.sh. foto,vizatim, pamje etj;);- Jep p?rshtypjet e veta n? lidhje me nj? tekst t? shkurt?r letrar (poezi, p?rralla nga folklori, p?rralla nga autor? t? ndrysh?m, tregime, fabula) dhe joletrar (si p;sh;, kalendar, fjalor i thjesht?);- Shkruan tekste t? thjeshta (urim, let?r, kartolin?) sipas modeleve t? dh?na;- Ritregon me fjal?t e tij p?rmbajtjen ose informacionin kryesor t? nj? bisede, poezie, p?rralle, tregimi, rregulle praktike ose udh?zimi;- Flet rrjedhsh?m, kuptuesh?m dhe me intonacionin e duhur, kur tregon nj? ngjarje, nj? p?rvoj? t? tij?n ose kur p?rshkruan di?ka etj;- Diskuton n? grupe t? vogla p?r tema q? i interesojn?, b?n pyetje dhe jep p?rgjigje t? thjeshta;- P?rgatit materiale p?r organizimin e shfaqjeve dhe ekspozitave n? klas?;- Merr pjes? n? loj? me role;- Lexon pjes?n sakt? e rrjedhsh?m;- Shpjegon fjal?t apo shprehjet e reja;- Shpjegon fjal?t e reja dhe formon fjali me to;- Ritregon p?rmbajtjen me an? t? pyetjeve;- Dallon mesazhin e ?do paragrafi.- Demonstron t? kuptuarit e teksteve q? d?gjon n? situata t? ndryshme;- Lexon me intonacion dhe me kuptim pjes?n; tregon p?rmbajtjen e pjes?s me fjal?t e veta;- Rendit pun?t q? b?jn? pjes?tar?t e familjes;- Shkruan fjali q? tregojn? mesazhin e pjes?s;- Lidh pjes?n q? lexon me p?rvoja personale.- D?gjon me v?mendje bashk?biseduesin;- Dallon t? v?rtetat nga t? gabuarat;- Shpreh p?lqim dhe interes ndaj asaj q? d?gjon.- Planifikon t? shkruarin e nj? teksti p?rshkrues bazuar n? nj? model t? dh?n?;- Organizon idet? duke shkruar nj? tekst rreth nj? faqe p?r nj? tem? t? caktuar;- Pyet p?r t’u sqaruar rreth tekstit q? do t? shkruaj?;- Rr?fen histori e p?rvoja personale duke u ndihmuar nga pyetjet: Kush? Kur? Ku? Cili? ?far?? Si? KULTUR? GJUHE Elemente t? p?rgjithshme kulturore p?r tema t? ndryshmeToni, q?ndrimi, mimika, toleranca; njoftimi, lutja, k?rkim-falja, falja e tjetrit, fal?nderimi.G?zimi, hidh?rimi, shqet?simi;Njohja e frutave, kafsh?ve, dukurive t? natyr?s.Kultur? komunikimiKalimi nga leximi i thjesht? n? lexim-kuptimPushimet e ver?sFamilja imeNinullat (k?ng?t e gjumit)P?rshkruaj mamin dhe babinP?rshkruaj shokun dhe shoqenPiktura "Shiu"Trego ngjarjeFjal?t e p?rsh?ndetjesP?rshkruaj vjesht?nT? ruajm? mjedisinLibrat q? lexojVjershat e st?rgjysh?rveDhoma imeFlasim p?r fshatin/qytetinM? p?lqen t? udh?tojProfesione t? dobishme e t? bukuraProjekt. P?rgatitemi p?r fest?nLetra, kartolinaUn? i dua kafsh?tK?shilla p?r kafsh?tP?rshkruaj dinozaur?tP?rshkruaj dimrinUji ?sht? shum? i r?nd?sish?mP?rshkruaj pinokunSi nd?rtohet p?rrallaPoezi p?r mamin dhe m?suesenRenditim veprimet e ngjarjesTe luleshit?sjaP?rshkruaj pranver?nKrahasojm? kafsh?t e fabulavePlani i pun?sShkruaj nj? fabulPasioni imP?rshkruaj personazhetK?shtjella e frik?sZhurmat e qytetit/fshatitT? sigurt n? rrug?Shqisat tonaN? cirkAjriT? kesh mik nj? yllUji, ajri, toka zjarriVeprimet e personazheveN? ?`vend t? bot?s jetoj un??T? gjith? n? pushimeTeknika e hartimit t? p?rmbajtjes me shkrim;Kat?r hartime shkollore;Kat?r korrigjime frontale;Kat?r korrigjime me shkrim; - Identifikon mjetet audio - vizuale dhe ato t? teknologjis? informative dhe t`i p?rdor ato p?r t? d?gjuar, p?r t? komunikuar dhe p?r t? bere regjistrime;- B?n vizatime t? thjeshta mbi baze imagjinare dhe shkruan fjali p?r p?rmbajten e figur?s qe ka vizatuar;- P?rdor loj?n p?r t? m?suar;- Zhvillon d?shir?n p?r t? lexuar tekste t? ndryshme qart? pa gabime dhe n? m?nyr? shpreh?se;- Posedon vet?dije p?r ve?imin e programit televiziv dhe koh?n e caktuar p?r shikimin e programeve televizive;- Posedon informacione mbi d?min e identifikimit me personazhe nga filmat vizatimor?, p?rkat?sisht me personazhet nga emisionet televizive;- Kupton r?nd?sin? e bibliotek?s dhe librit si burim i dituris?. Kultura mediatike Filmi i animuar - vizatimor, teatri i kukullave, vizatimi ose kukulla n? funksion t? tregimit; gjall?rimi i sendeve;P?rralla dhe filmiFluturaM?sojm? p?r SkenderbeunProgramet televizive p?r f?mij?; televizioni ?sht? medium i fuqish?m mediatik, sepse mund t? p?rcjell? dhe transmetoj? ngjarjet nga moment kur ndodhin, mund t? emitojn? lloje t? ndryshme programesh;Biblioteka; biblioteka e shkoll?s ka pasuri t? paz?vend?sueshme librash, n? t? cilat ?sht? dituria dhe p?rgjigja p?r ato q? nuk I dim?. Konceptet ky?e t? p?rmbajtjes: lexim dhe shkrim, let?rsi, gjuh? dhe kultur? gjuh?sore, kultur? mediash Lektyrat shtepiake ? "Vjersha t? zgjedhura p?r f?mij?", Agim Deva;? "Na ish dy her?...", Q?ndresa Zeneli Rrahmani;? "Vjershat e shkronjave", Brunilda Tahiri;? "Aventurat e Tobit", Valbona Imeraj;? "Pica, pica, vet?m...pica", Rudina ?upi;? "Aventurat e Lushit n? kuzhin?", Stela Subashi;Lektyr? sipas zgjedhjes (zgjedhje e lir?)? "Fluturimi i Markut", Sazan Goliku;? "Pa e vrar? mendjen", Natasha Poro?ani;Klasik?t p?r t? vegj?l;? Kopshti sekret;? Sandokani, tigri i Malajzis?;? Ishulli i thesarit;? Rreth bot?s p?r 80 dit?;? Aventurat e Tom Sojerit;? Aventurat e Pinokut;? Odiseja;? Poliana;? Udh?timet e Guliverit;? Hajdi;? I mrekullueshmi i magjistari i Ozit. UDH?ZIMET METODOLOGJIKE Metodologjia e m?simdh?nies z? vend kryesor n? realizimin e p?rmbajtjes programore. Gjat? realizimit t? procesit m?simor, m?simdh?n?si duhet t? ket? parasysh strategjit? m? efektive t? cilat mund?sojn? t? nx?nit efektiv. M?simdh?n?si duhet t? jet? model p?r nx?n?sit n? m?nyr?n e p?rdorimit t? shkatht?sive gjuh?sore dhe v?mendja e tyre duhet t? p?rqendrohet n? arritjen e rezultateve t? t? nx?nit p?r k?t? klas? dhe n? zhvillimin e kompetencave. M?simdh?n?si duhet q? sistemin gjuh?sor ta realizoj n?p?rmjet shkatht?sive gjuh?sore (t? d?gjuarit dhe t? folurit,t? lexuarit dhe t? shkruarit). Elemente themelore te gramatik?s m?sohen n?p?rmjet teksteve t? ndryshme letrare e joletrare. Nx?n?si duhet t? jet? ne qend?r t? t? nx?nit. M?suesi duhet t? b?j? p?rpjekje q? ta njoh? mir? karakterin e nx?n?sit, p?rpar?sit? dhe dob?sit? e tij. I. UDH?ZIMET P?R ZBATIMIN E ??SHTJEVE ND?R PROGRAMORE Gjuha dhe Let?rsia shqipe ?sht? mjet komunikimi p?r t? gjitha l?nd?t, mir?po lidhje t? drejtp?rdrejta vihen me artet, muzik?n, historin?, kultur?n, matematik?n, edukat?n qytetare etj. Disa tema nga k?to l?nd? do t? ndikonin n? zhvillimin e shkatht?sive t? komunikimit, n? formimin kulturor dhe n? krijimin e individualitetit te pavarur. P?rve? ??shtjeve nder l?ndore, p?rmes gjuh?s shqipe do t? mund t? zhvillohen edhe disa ??shtje nd?r programore si p.sh. tema p?r njohuri elementare nga sh?ndet?sia, t? drejtat e njeriut, ??shtjet gjinore etj. Temat mund t? zgjidhen nga m?simdh?n?si var?sisht prej rend?si q? kane (nga televizioni, revistat, gazetat apo nga rrethi). P?r m? shum? shih ??shtjet nd?r programore n? plan programin baz? p?r klas?n e dyt? dhe Arsimin fillor n? t?r?si. II. UDH?ZIME P?R VLER?SIM Vler?simi b?het me q?llim q? t? verifikojm? te nx?n?sit se c‘shkall? i kan? zot?ruar rezultatet e t? nx?nit, t? identifikohen v?shtir?sit? m? t? cilat ballafaqohen nx?n?sit, t‘u mund?sohet nx?n?sve q? ti identifikojn? p?rpar?sit? dhe pengesat e tyre si dhe t‘u ndihmohet atyre n? p?rmir?simin e pikave t? dob?ta. M?simdh?n?si n? vazhdim?si duhet t? vler?soj? njohurit? qe ka fituar nx?n?si si dhe shkall?n e zot?rimit t? tyre. Theks t? ve?ant? gjat? vler?simit duhet ti kushtojm? t? shprehurit gojor n? vazhdim?si,t? shprehurit gojor p?rmes nd?rveprimit si dhe t? shprehurit me shkrim si t? shprehurit gojor p?r ngjarjet, tregimet, shpjegimet, mendimet e pavarura, zanoreve, bashk?ting?lloreve, fjal?ve, fjalive. III. UDH?ZIMET P?R MATERIALET DHE BURIMET M?SIMORE Nga m?simdh?n?si mund t? p?rdoren t? gjitha burimet,mjetet dhe materialet t? cila ndihmojn? arritjen e rezultateve t? l?nd?s p?r k?t? klas?. Kultura Mediale dhe Tekstet e Digjitalizuar P?rmbajtjen e kultur?s mediatike duhet pasur parasysh n? kontestin e p?rmbajtjeve t? fushave t? ndryshme m?simore, gjuh?s shqipe dhe p?rmbajtjen e l?nd?ve t? tjera m?simore si dhe n? kontekstin e jet?s. Ato kan? funksion t? ndikimit n? t? nj?jt?n koh? t? veprimit negativ t? p?rmbajtjeve t? monitor?ve te vegj?l dhe t? m?dhenj dhe p?rgatitjen graduale te nx?n?sve p?r pjes?marrje relative t? ngjarjeve nga filmi dhe televizioni. Me r?nd?si t? madhe ?sht? q? nx?n?sve tu japim sqarime n? m?nyr? t? drejt? se ajo q? ?sht? e mundur t? realizohet n? filma vizatimor e nj?jta gj? ?sht? e pamundur t? realizohet n? jet?n reale. Kjo mund t? sqarohet edhe me shembullin e k?rcimit nga ballkoni. N?se nga ballkoni k?rcejm? me ombrell? nuk ?sht? nj?soj si me parashut?. Pra, ombrella nuk e z?vend?son parashut?n. R?nd?si t? madhe do t? ken? edhe p?rdorimi i teksteve t? digjitalizuar. Ku m?simdh?n?si do t? mundohet qe l?nda te jet? sa m? e kuptueshme p?r nx?n?sit. Nx?n?sit do t? ken? mund?si t? shohin dhe m?sojn? m? leht? tingujt, shkronjat dhe fjal?t n? gjuh?n shqipe. BOSANSKI JEZIK Naziv predmeta BOSANSKI JEZIK Cilj Cilj nastave i u?enja Bosanskog jezika je razvijanje sposobnosti i vje?tine upotrebe jezika u razli?itim ?ivotnim, svakodnevnim komunikacijskim situacijama, razvijanje ?itala?ke pismenosti i kulture, istra?ivanje iskustva i ideja knji?evnosti, poticanje i vrednovanju vlastitoga stvarala?tva i stvarala?tva drugoga, te razumijevanje teksta u razli?itim kulturnim, me?ukulturnim i dru?tvenim kontekstima. Razred Drugi Godi?nji fond ?asova 180 ?asova ? ISHODI Po zavr?etku razreda u?enik ?e biti u stanju da: OBLAST / TEMA SADR?AJI - vlada osnovnom tehnikom ?itanja i pisanja;- ?ita tekst po?tuju?i intonaciju re?enice / stiha;- pravilno pi?e ?tampana i pisana slova ?irilice, povezuje slova u strukturu rije?i;- pravilno ?ita tekst napisan ?irili?nim pismom i razumije pro?itano;- razlikuju knji?evne vrste: pjesma, pri?a, basna, bajka, dramski tekst na osnovu osnovnih obilje?ja;- samostalno pro?ita tekst i odredi tok doga?aja, mjesto i vrijeme de?avanja u tesktu;- odredi glavne i sporedne likove u tekstu i razlikuje njihove pozitivne i negativne osobine;- razumije poruku pro?itanog teksta i iskazuje u obliku kratke re?enice;- navedi jednostavne primjere pore?enja iz tekstova i svakodnevnog ?ivota;- prepri?ava tekst na reproduktivnom nivou;- u prepri?avanje uklju?uje elemente kreativnosti: promjenom toka doga?aja u pri?i (uvo?enjem novog lika u pri?u), promjenom zavr?etka ili uno?enjem elemenata opisa (pro?irivanje teksta);- uo?ava dijelove teksta i formulira podnaslov dijela teksta;- razlikuje osnovne dijelove teksta (naslov, pasus, ime autora, sadr?aj);- izra?ajno recitira pjesmu;- izvodi dramske tekstove;- iznosi svoje mi?ljenje o pro?itanom tekstu;- zna ?ta je pjesma, stih i strofa;- uo?ava stihove koji se rimuju;- uo?ava osnovno raspolo?enje u pjesmi;- razlikuje glas i slog i prepozna samoglasnike i suglasnike;- razlikuje vrste rije?i u tipi?nim slu?ajevima;- odre?uje osnovne gramati?ke kategorije imenica i glagola;- razlikuje re?enice po obliku i zna?enju;- uo?ava glavne dijelove u re?enici: subjekt i predikat;- po?tuje i primjenjuje osnovna pravopisna pravila;- pravilno sastavi du?u i potpunu re?enicu i spoji vi?e re?enica u kra?u cjelinu;- koristi razli?ite oblike usmenog i pismenog izra?avanja: prepri?avanje, pri?anje, opisivanje;- u?estvuje u razgovoru i pa?ljivo slu?a sagovornika;- razlikuje igrani i animirani film;- razvije svijest o selektiranju televizijskog programa u umjerenom vremenskom gledanju televizijskih sadr?aja. ?ITANJE I PISANJE KNJI?EVNOST Inerpretativno ?itanje - usavr?avanje tehnike ?itanja i pisanja (te?nog i pravilnog, glasnog i tihog ?itanja ?tampanih i pisanih tekstova uz pravilno nagla?avanje rije?i i govorne realizacije znakova interpunkcije odgovaraju?om intonacijom).Razumijevanje sadr?aja na osnovu reprodukcije pro?itanog (uo?avanje klju?nih pojmova i povezivanje doga?aja u tekstu; utvr?ivanje vremena de?avanja radnje; razlikovanje glavnih i sporednih likova; izra?avanje li?nog stava o postupcima likova; razvijanje i razumijevanje ishoda uzro?no-posljedi?nog slijeda doga?aja; pisano izra?avanje sadr?aja pro?itanog, ilustrovanje pro?itanog).Usavr?avanje tehnike pisanja uz po?tovanje pravopisnih normi.Pisanje re?enica na osnovu reprodukcije pro?itanog; pisanje po diktatu; stvarala?ko pisanje (samostalno pisanje kra?ih vezanih tekstove prema zadatoj temi).Upoznavanje i usvajanje ?irili?kog pisma. ?KOLSKA LEKTIRA Proza 1. Ahmet Hromad?i?: Plamena 2. Mirsad Be?irba?i?: ?emu se p?ela smijala 3. Ezop: Lisica i gavran 4. E?ref Berbi?: ?uvar 5. Azra Mulali?: Lastavice 6. Ferida Durakovi?: Va?nost 7. Ahmet Hromad?i?: Ledena gora 8. Lav Nikolajevi? Tolstoj: Vrabac i laste 9. ?imo E?i?: Kako je procvjetala prva visibaba 10. Bisera Alikadi?: Nena, Sena i ?ekmed?e 11. Narodna pri?a: Nasrudin i car 12. Gvido Tartalja: Zna on unaprijed Poezija 1. ?ukrija Pand?o: List na putu 2. Ismet Bekri?: Jesen u gradu 3. Muhidin ?ari?: Sunce i zima 4. Ivica Vanja Rori?: Dje?ak grli svijet 5. Oton ?ipan?i?: Zlatna kantica 6. Nasiha Kapid?i?-Had?i?: Tr?imo za suncem 7. Ismet Bekri?: Mo? djece 8. Enes Ki?evi?: Veliko dijete 9. Narodna lirska pjesma: Spavaj, sine, od ?ula ti be?a 10. Izbor iz narodnog usmenog stvarala?tva11. Izbor iz enciklopedija i ?asopisa za djecu DOMA?A LEKTIRA 1. Zehra Hubijar: Bolje je znati nego imati 2. Ahmet Hromad?i?: Zelena ?uma 3. Hans Kristijan Andersen: Bajke Knji?evni pojmovi: Pjesma, osje?anja; stih, strofa, rima - na nivou prepoznavanja i imenovanja;fabula - redoslijed doga?aja (prepoznavanje);glavni i sporedni likovi, njihove osobine i postupci;tema, poruka, mjesto i vrijeme zbivanja;bajka;basna;narodna uspavanka;dramski junak, dramska radnja, dramski sukob, dijalog pozornica, glumac - na nivou prepoznavanja. ? JEZIK(gramatika i pravopis) JEZI?KA KULTURA Razlikovanje re?enica po zna?enju: obavje?tajne, upitne, uzvi?ne re?enice i zapovjedne; razlikovanje re?enica po obliku: potvrdne i odri?ne re?enice; imenice: vlastite i zajedni?ke, rod i broj imenica; rije?i koje kazuju radnju - glagoli; osnovni glagolski oblici za iskazivanje sada?njeg, pro?log i budu?eg vremena; pridjevi (opisni); brojevi (osnovni i redni) glavni dijelovi re?enice: subjekt i predikat; samoglasnici i suglasnici.Znaci interpunkcije: ta?ka, uzvi?nik i upitnik; dvije ta?ke i zarez u nabrajanjuUpotreba velikog slova u pisanju vlastitih imenica: li?nih imena i prezimena, nadimaka, dr?ava, gradova i sela (jedno?lanih i vi?e?lanih) i jedno?lanih geografskih naziva.Pisanje rije?ce li u upitnim re?enicama irije?ce ne uz glagoleRastavljanje rije?i na slogovePisanje adreseSkra?enice (mjerne jedinice i op?e skra?enice)Glasovne i slovne Skupine ije/je Pravilan izgovor i pisanje glasova ?, ?, d?, ? i h. Drugo pismo (?irilica): ?tampana i pisana slovaOsnovni oblici usmenog i pismenog izra?avanja Prepri?avanje tekstova, crtanih i igranih filmova, pozori?nih predstava, pro?itanih knjiga, televizijskih i radijskih emisija za djecu; detaljno (op?irno) po zajedni?kom i individualnom planu; sa?eto prepri?avanje; prepri?avanje na osnovu uop?enih pitanja, prepri?avanje sa promjenom kraja pri?e, pro?irivanje - nastavak pri?e.Pri?anje o do?ivljajima i doga?ajima, stvarnim i izmi?ljenim.Opisivanje poznatog predmeta, ljudi i prirode; samostalno biranje motiva uvje?bavanje planskog pristupa u opisivanju.Izvje?tavanje o sebi (kratka autobiografija).Ortoepske vje?be - uvje?bavanje pravilnog izgovora rije?i, iskaza, re?enica, poslovica. Ortografske vje?be - prepisivanje teksta sa jednog pisma na drugo; uvje?bavanje ?itkog i urednog rukopisa, uz primjenu pravopisnih pravila.Sintaksi?ke i stilske vje?be - pro?irivanje re?enica uno?enjem li?nog tona, sa?imanjem re?enice radi poja?anja njene informativne mo?i.Kazivanje napamet nau?enih tekstova.Scensko prikazivanje dramskog teksta. MEDIJSKA KULTURA Filmska pri?a: animirani film i igrani, dje?iji film.Televizija, televizijski program za djecu, televizijska emisija. Klju?ni pojmovi sadr?aja: ?itanje i pisanje, knji?evnost, jezik i jezi?ka kultura, medijska kultura UPUTSTVO ZA DIDAKTI?KO-METODI?KO OSTVARIVANJE PROGRAMA Program nastave i u?enja Bosanskog jezika zasnovan je na ishodima, odnosno na procesu u?enja i u?eni?kim postignu?ima. Ishodi predstavljaju opis integriranih znanja, vje?tina, stavova i vrijednosti koje u?enik gradi, pro?iruje i produbljuje kroz sve predmetne oblasti. Nastava bosanskoga jezika je u funkciji razvoja op?ih sposobnosti svijesti o jeziku i kulturi. To je mogu?e posti?i jasnim odre?enjem ciljeva i posredstvom sadr?aja koji su povezani sa sadr?ajima drugih nastavnih predmeta. I. PLANIRANJE NASTAVE I U?ENJA Planiranje nastave i u?enja obuhvata kreiranje godi?njeg i operativnih planova, kao i razvijanje priprema za ?as / dan / sedmicu. Godi?nji plan kreira se u formi gantograma i sadr?i broj ?asova po oblastima raspre?enih po mjesecima, a u skladu sa ?kolskim kalendarom, planirani fondom ?asova po oblastima i godi?njim fondom ?asova. Program nastave i u?enja predmeta Bosanski jezik u drugom razredu osnovne ?kole ?ini pet predmetnih oblasti: ?itanje i pisanje, Knji?evnost, Jezik, Jezi?ka kultura i Medijska kultura. Preporu?eni broj ?asova (sati) po predmetnim oblastima je: Knji?evnost: 70 ?asova (sati), Jezik: 40 ?asova (sati), Jezi?ka kultura: 65 ?asova (sati) i Medijska kultura: 5 ?asova (sati). Sve oblasti se pro?imaju i nijedna se ne mo?e izu?avati izolovano i bez sadejstva sa drugim oblastima. Operativni plan sadr?i rubriku sa operacionalizovanim ishodima, definiranim nastavnim jedinicama, rubriku za planiranu me?upredmetnu povezanost i rubriku za evaluaciju kvaliteta isplaniranog, kao i druge elemente prema procjeni nastavnika. Prilikom kreiranja godi?njeg i operativnih planova neophodno je voditi ra?una o ?kolskom kalendaru i aktivnostima koje prate ?ivot ?kole. Priprema za ?as podrazumijeva definiranje cilja ?asa, definiranje ishoda u odnosu na cilj ?asa, planiranje aktivnosti u?enika i nastavnika u odnosu na cilj i definirane ishode, planirane na?ine provjere ostvarenosti ishoda, izbor nastavnih strategija, metoda i postupaka u?enja i podu?avanja. II. OSTVARIVANJE NASTAVE I U?ENJA ?itanje i pisanje U drugom razredu djeca su usvojila ?tampana i pisana slova latinice i ovladala ?itanjem i pisanjem. Trebalo bi nastaviti rad na usavr?avanju kvaliteta ?itanja (pravilno ?itanje, ?itanje brzinom koja odgovara karakteristikama teksta, uno?enje elemenata izra?ajnosti), ?itanje s razumijevanjem, kriti?ko ?itanje i uo?avanje upori?nih mjesta. Trebalo bi nastaviti sa vje?banjem ?itanja naglas i u sebi. Latini?nim pismom trebalo bi realizirati vje?be primjerene u?enicima drugog razreda koje su navedene uz programske sadr?aje. Raditi na estetskoj strani rukopisa imaju?i na umu da u drugom razredu u?eni?ki rukopis poprima obilje?ja njegove osobenosti. Priprema za po?etno ?itanje i pisanje na ?irili?nom pismu zahtijeva sli?an postupak i na?in ostvarivanja programa onom u prvom razredu. Preporu?uje se odvojeno u?enje ?itanja i pisanja, ?to pru?a mogu?nost da se drugo pismo kvalitetnije savlada. Slova drugog pisma obra?uju se po grupnom postupku obrade slova. Po?to su u?enici ovladali izvjesnim operacijama usvajaju?i prvo pismo lak?e ?e poimati oblike slova drugog pisma. Tekstove pisane ?irilicom i latinicom treba uspore?ivati tek kad potpuno savladaju i drugo pismo. Tada treba prepisivati tekstove s jednog na drugo pismo. Nastava ?itanja i pisanja u drugom razredu obuhvata i rad na knji?evnom tekstu, artikulacione, govorne i pismene vje?be, te savladavanje elementarnih pojmova iz gramatike i pravopisa. Savladavanje ?tampanih i pisanih slova ?irilice na?elno se ostvaruje do kraja prvog polugodi?ta. ?itanje i pisanje uvje?bavati u drugom polugodi?tu do stepena automatizovanih radnji. Za usavr?avanje ?itanja i pisanja koriste se sistematska vje?banja: glasno ?itanje teksta iz ?itanke ili ?ire lektire, uz analiti?ku i kriti?ku procjenu takvog ?itanja. Usavr?avanje pisanja posti?e se dosljednim zahtjevima koji se odnose na grafi?ku uzornost slova i njihovo valjano povezivanje. Ovi zahtjevi ostvaruju se sistematskim vje?bama: prepisivanjem, diktatom, autodiktatom, samostalnim pisanjem re?enica i kra?ih sastava. KNJI?EVNOST Uvo?enje najmla?ih u?enika u svijet knji?evnih i neknji?evnih tekstova (popularnih, informativnih). Tekstovi iz lektire uti?u na odgovaraju?a metodi?ka rje?enja (prilago?avanje ?itanja vrste teksta, opseg tuma?enja i grupisanje sa odgovaraju?im sadr?ajima iz drugih predmetnih podru?ja - gramatike, pravopisa, jezi?ke kulture i sli?no. U?itelj ima mogu?nost da ponu?ene tekstove prilago?ava konkretnim nastavnim potrebama. ?itanje i tuma?enje teksta - ?itanje naglas (izgovor, ja?ina glasa, pauziranje, intonaciono prilago?avanje, nagla?avanje, emocionalno pode?avanje, tempo); - osmi?ljeno kriti?ki i dobronamjerno vrednovanje ?itanja svakog u?enika; - osposobljavanje u?enika za ?itanje u sebi; - tuma?enje teksta ima svoje zahtjeve koji se nadovezuju na zahtjeve u prvom razredu (samostalno saop?avanje utisaka o pro?itanom tekstu, zauzimanje vlastitih stavova i rje?ito obrazlaganje i odbrana takvih shvatanja, otkrivanje i shvatanje poruke u tekstu, prepoznavanje odjeljka); - sistematski i valjano podsticati na u?lanjenje u biblioteku. JEZIK Gramatika Zahtjevi u ovom programu nisu usmjereni samo na jezi?ka pravila i gramati?ke norme ve? prvenstveno na njihovu funkciju. Re?enica se ne upoznaje samo kao gramati?ka jedinica ve? i kao komunikativna jedinica. Osnovni programski zahtjev u nastavi gramatike jeste da se u?enicima jezik predstavi i tuma?i kao sistem. Nijedna jezi?ka pojava ne bi trebalo da se izu?ava izolirano, van konteksta u kojem se ostvaruje njena funkcija. U drugom razredu u okviru vje?bi slu?anja, govorenja, ?itanja i pisanja, u?enici zapa?aju jezi?ke pojave bez njihovog imenovanja. Kod na?ina ostvarenja programa mora se obezbijediti: - postupnost (izbor i raspored nastavnih sadr?aja i konkretizacija nivoa programskih zahtjeva); - selektivnost (ostvaruje se izborom najosnovnijih jezi?kih zakonitosti i informacija o njima); - davanje elementarnih informacija iz morfologije. Akcentologiju ne treba obra?ivati kao posebne nastavne jedinice, ve? treba u?enike na ovom uzrastu navikavati da ?uju pravilno akcentiranu rije? i da razlikuju standardni akcent od svoga lokalnog akcenta. Pravopis Savladavanje putem sistematskih vje?banja, elementarnih i slo?enih koje se organiziraju razli?itim oblicima pismenih vje?bi. U nastavi gramatike treba primjenjivati sljede?e postupke: - podsticanje svjesne aktivnosti; - zasnivanje te?i?ta nastave na su?tinskim vrijednostima; - uva?avanje situacione uslovljenosti jezi?kih pojava; - otkrivanje stilske funkcije; - sistematska osmi?ljena vje?banja u govoru i pisanju; - njegovanje primjenjenog znanja i umjenja; - povezivanje znanja o jeziku sa neposrednom govornom praksom; - njegovanje kontinuiteta u sistemu pravopisnih i stilskih vje?banja; - uo?avanje su?tine jezi?ke pojave do koje se dolazi do?ivljavanjem i shvatanjem umjetni?kog teksta; - vje?banja moraju biti sastavni ?inilac obrade nastavnog gradiva, primjene obnavljanja i utvr?ivanja znanja; - prevazilazila?enje nivoa prepoznavanja i reprodukcije, a strpljivo i uporno njegovanje vi?eg oblika znanja i umjenja: primjenljivost i stvarala?tvo. To se posti?e njegovanjem pravopisnih i stilskih vje?bi; - saznajni krugovi zapo?inju motivacijom, a zavr?avaju saznavanjem, rezimiranjem i primjenom odre?enog gradiva; - usaznajnom procesu zastupiti: indukciju, dedukciju, analizu i sintezu, konkretizaciju i apstrakciju. JEZI?KA KULTURA Usmeno i pismeno izra?avanje Opisivanje ?ivotnih pojava koje deskripcijom postaju najprepoznatljivije (predmeti, biljke, ?ivotinje, ljudi, pejza?, enterijer i dr.) To je najslo?eniji oblik jezi?kog izra?avanja na nivou najmla?eg uzrasta. Treba ih navikavati da lokalizuju ono ?to opisuju (vremenski, prostorno, uzro?no), da uo?e, izdvoje i zaokru?e bitna svojstva (spolja?nja i uslovno re?eno unutra?nja) i da se odrede prema posmatranoj predmetnosti. Po?to je za opisivanje potreban ve?i misaoni napor i du?e vrijeme za ostvarenje zamisli - valja prednost dati pismenoj formi opisivanja nad usmenim. Prepri?avanje i pri?anje predstavljaju temeljne programske sadr?aje za stjecanje, usavr?avanje i njegovanje valjane i pouzdane jezi?ke kulture najmla?ih u?enika. Za prepri?avanje ne treba obuhvatiti samo tekstove iz ?itanke ve? i iz drugih medijskih oblasti (?tampa, pozori?te, film, radio, televizija). Pismena vje?banja zami?ljena su kao dopuna osnovnih oblika jezi?kog izra?avanja. Jezi?ka kultura u najve?oj mjeri doprinosi jedinstvu cjelovitosti nastave bosanskoga jezika i ?ini da se ona realizira u funkcionalnom povezivanju naizgled razli?itih programskih sadr?aja ali koji se najbolje ostvaruju upravo u takvoj metodi?koj sprezi. MEDIJSKA KULTURA Medijska kultura kao sastavni dio nastavnoga predmeta Bosanski jezik svojom sveobuhvatno??u nalazi primjenu u nastavi svih ostalih predmeta. S obzirom da Program nastave i u?enja u drugom razredu stavlja naglasak na korelativnu vezu izme?u nastavnih podru?ja i predmeta, kroz integrativni pristup mo?e obezbijediti povezivanje raznovrsnih sadr?aja u jedinstven informativni sklop koji pru?a raznovrsne oblike preno?enja poruka. III. PRA?ENJE I VREDNOVANJE NASTAVE I U?ENJA Program nastave i u?enja za predmet Bosanski jezik za drugi razred osnovne ?kole koncipiran je tako da svaka nastavna tema i sadr?aji koji se nalaze u okviru nje budu usmjereni na ishode koje bi u?enik trebalo usvojiti. Time se posti?e indirektno povezivanje sa definiranim obrazovnim standardima za ovaj predmet. Po?etna procjena nivoa znanja i dosada?njeg napredovanja u?enika vr?i se uz pomo? inicijalnog testiranja, a svaka naredna procjena bit ?e zasnovana na stalnom pra?enju i bilje?enju aktivnosti i u?eni?kog napredovanja. Formativno vrednovanje predstavlja savremenu metodu procjene kvaliteta znanja koje je usvojeno tokom jednog perioda nastavnoga procesa. Njegov rezultat daje povratnu informaciju i u?eniku i nastavniku o tome koji dio gradiva je dobro nau?en, a na kojem treba jo? raditi i koja metoda u nastavnome procesu je efikasna, a koju treba mijenjati. Ovakav vid vrednovanja predstavlja polaznu osnovu za koncipiranje dugoro?nog planiranja nastave. Na osnovu formativnog vrednovanja, na kraju odre?ene nastavne cjeline ili nastavnoga ciklusa, vr?i se sumativno vrednovanje iskazano broj?anom ocjenom. Sumativno vrednovanje predstavlja procjenu ishoda u?enja i pru?a nam informacije o kvalitetu u?enikovog znanja u toku i na kraju nastavnoga procesa. MA?ARSKI JEZIK A tantárgy neve MAGYAR NYELV Cél A magyar nyelv tanításának célja, hogy a tanulók elsajátítsák a magyar irodalmi nyelv alapvet? t?rvényszer?ségeit és megfelel? módon tudják magukat kifejezni szóban és írásban, tudatosítva bennük az anyanyelv fontosságát a nemzeti identitás meg?rzése szempontjából, képessé téve ?ket arra, hogy a magyar irodalmi és más m?alkotások megismerésével ápolják a magyar nép hagyományait, kultúráját és a magyar világ?r?kség kincseit. Osztály Második ?vi óraszám 180 óra ? KIMENETA tanév végére a tanuló: R?SZTER?LET/T?MA TARTALOM - ismeri és felismeri a sz?veg és a k?nyv részeit, szerkezeti egységeit;- megérti a sz?veg szó szerinti jelentését;- elkül?níti a lényeges és kevésbé lényeges információkat;- meghatározza a sz?veg témáját;- képes a sz?veg alapján k?vetkeztetések levonására;- ?nálló véleményt formál a sz?vegr?l és a h?s?k magatartásformájáról;- meghatározza a számára kevésbé érthet? sz?vegrészeket;- megkül?nb?zteti a prózát és a verset;- meghatározza a k?vetkez? népi-kisepikai m?fajokat: mondóka, k?zmondás, találós kérdés, sz?veges népi gyermekjáték;- felismeri a verssort,a versszakot és a rímet;- meghatározza a szépirodalmi sz?vegek szerepl?inek jellemét, rendszerét, egymáshoz való viszonyát;- felismeri a sz?vegben a cselekménymozzanatok ?sszefüggéseit és az eseménymozzanatok id?rendjét. ? IRODALOM ? ISKOLAI OLVASM?NYOK K?ltészet: Balázs Imre József: A mese/CsehKatalin: Meghatározás Fecske Csaba: Jó leszek/A nagymamánál Cseh Katalin: Esti kérdések Kányádi Sándor: ?szvégi játék Király Levente: Kiszámoló Kiss Ottó: ?llatos album Kollár ?rpád: Milyen madár Kovács András Ferenc: Kanásznóta Molnár Krisztina Rita: Lecke Tolna ?va: ?nnep Tóth Krisztina: Kobra Visky András: Aranylevél Nemes Nagy ?gnes: Lila fecske József Attila: De szeretnék... Nemes Nagy ?gnes: Mi van a titkos úton? We?res Sándor: A kutya-tár Pet?fi Sándor: Anyám tyúkja Tamkó Sirató Károly: Mondjam még? Tandori Dezs?: Az asztal Zelk Zoltán: Varázskréta Varró Dániel: Miért üres a postaláda mostanába? Kányádi Sándor: Három kérdezget? Próza: Janikovszky ?va: Már megint (részletek) May Szilvia: A Fásli Utcai ?llatkórház Csukás István: Süsü, a sárkány (részlet) Janikovszky ?va: Már iskolás vagyok Lázár Ervin: A kék meg a sárga Népmese: Kutya akart lenni Kolozsvári Grandpierre Emil: A pecsenye Népmese: Három kívánság/A halász és a nagyravágyó felesége Podolszki József nyomán: A másik z?ld malac Népmese: A róka és a gólya Gárdonyi Géza nyomán: Micó Gyurkovics Tibor: A nagy fehér bohóc Tersánszky Józsi Jen?: ?letmentés Lev Tolsztoj: A két barát Zelk Zoltán: Párácska Német tanító mese: A molnár, a fia meg a szamár Hans Christian Andersen: Borsószemhercegkisasszony Darvasi László: A nem varázslás Népk?ltészeti alkotások: mondóka, k?zmondás, szólás, találós kérdés, sz?veges népi gyermekjáték.Drámai sz?vegek: Karinthy Ferenc nyomán: Adagolás Du?an Radovi?: Nebáncsvirág Tudományos és ismeretterjeszt? sz?vegek Válogatás a gyermekenciklopédiák és a gyermeklapok sz?vegeib?l..H?ZI OLVASM?NY Válogatás a vajdasági és a magyar gyermekirodalom gy?ngyszemeib?l.A Geronimo Stilton k?nyvek k?zül tetsz?legesen legalább egy választható.Népmesegy?jtemények (válogatás)Irodalomelméleti fogalmak: - vers;- megszemélyesítés;- hasonlat;- mese;- a cselekmény; helye és ideje;- a m? szerepl?je - küls? és bels? tulajdonságai és cselekedetei;- drámai sz?veg a gyerekeknek;- párbeszéd;- tréfás vers;- a humor;- tanmese;- találós kérdés. - Ismeri a hang, a szó és a mondat fogalmát;- felismeri, használja az ellentétes jelentés? és a rokon értelm? szavakat;- felismeri a szót?vet és a toldalékot;- helyesen leválasztja a szótagot;- helyesen ejti és írja a kiejtést?l eltér? helyesírású szavakat;- megkül?nb?zteti az alapvet? szófajokat egymástól;- felismeri a hang és a bet? egymáshoz való viszonyát;- ismeri az ábécét, bet?rendbe sorolja a szavakat;- megfigyeli a hangok id?tartamát; helyesírása tükr?zi a hangok hosszúságát;- felismeri a mondatfajták modalitását. NYELVNyelvtan, helyesírás ésnyelvhelyesség Szituációs játékok, nyelvi játékok, kül?nb?z? sz?vegek, illetve egyéb indukciós nyelvi anyag alkalmazása.K?telez?en induktív megk?zelítési mód választása és használata a tanítói munkában.Az egyedit?l, azaz a tanuló ismereteit?l, nyelvhasználati tapasztalataitól kiindulva t?rténik az általánosítás, majd a szabály, illetve a meghatározás megfogalmazása.Szóbeli k?zlések és írásbeli sz?vegek felhasználásával vezetjük rá a tanulókat a nyelvi és nyelvhasználati jelenségek megfigyeléséhez, tudatosításához.Csoportmunka és páros munka alkalmazása a nyelvi indukciós anyag megfigyeléséhez: a szavak szerkezetének megfigyelése.K?z?s elemzés és általánosítás a szavak szófaji jellegzetességének megfigyeléséhez.A hang és a bet? kapcsolata az ly helyesírási vonatkozásaihoz és a hanghosszúságok jel?léséhez kapcsolódóan.A bet?rend ismeretének fontossága példákon keresztül: a névsor.A sz?vegfeldolgozással korreláció kialakítása ajánlott egy-egy nyelvtani jelenség megfigyelésekor.?l?szavas t?rténetmesélés, szituációs párbeszéd alkalmazása a mondatok modalitásának megfigyeltetése céljából. A mondatvégi írásjelek helyesírása.A helyesírási ismeretek elsajátítása nyelvtani és nyelvhasználati ismeretekkel, valamint az egyéb anyanyelvi készségek kialakításával párhuzamosan t?rténik. - A mondatokat helyesen hangsúlyozza;- a beszédszüneteket betartva, megfelel? hanger?vel és tempóval beszél;- t?rténetet mond el kép/képsor és saját élménye alapján, betartva az id?rendi sorrendet;- egyszer?en és érthet?en tudja kifejezni gondolatait, ?tleteit, érzelmeit és állásfoglalását a számára ismert eseményr?l, témáról;- szóbeli, 4-5 mondatos leírást ad a k?zvetlen k?rnyezetében található tárgyakról, n?vényekr?l, állatokról;- képes k?z?s terv alapján adott témáról, tárgyról r?vid szóbeli k?zlésre;- kerüli a szóismétlést;- az új szavakat, a rokon értelm? és ellentétes jelentés? szavakat megfelel? módon építi be szókincsébe;- kívülr?l/fejb?l mond r?vid szépirodalmi sz?veget;- r?vid jelenetekben szerepel;- alkalmazni tudja a kommunikáció nyelvi fordulatait a szerepjátékokban és a mindennapi élethelyzetekben. NYELVI KULT?RA ? Beszéd Irányított és szabadon folytatott beszélgetés (párbeszéd).Beszélgetés, a beszélgetés szabályai.Elmesélés, elbeszélés kép/képsor vagy saját/k?z?s élmény alapján.Az események id?rendi sorrendjével kapcsolatos gyakorlatok.Irodalmi és ismeretterjeszt? sz?vegek, események el?adása.K?z?s terv készítése és a r?vid szóbeli k?zlés el?készítése.Rokon értelm? szavak gy?jtése és alkalmazásuk.Iskolai és házi olvasmány.Versek, prózarészletek.Dráma- és dramatizált sz?vegek, színpadi improvizációk.Jelenetek el?adása és bábozás.Szituációs játékok. - Figyelmesen hallgatja beszédpartnerét, és nem szakítja félbe;- meghallgatja, megérti és értelmezi az üzenetet;- megérti a felolvasott ismeretterjeszt? sz?veget;- átéli az irodalmi sz?veget a bemutató olvasás során. Befogadás Valós szituáció.Utasítás, szóbeli üzenet.A másokra figyelést fejleszt? játékok.Ismeretterjeszt? sz?veg bemutatása.Irodalmi sz?veg bemutatása. - Eszk?zhasználat szintjén tud nyomtatott és írott bet?kkel írni;- képes a mondatok helyes megszerkesztésére és a tartalmilag ?sszetartozó mondatok ?sszekapcsolására;- tud r?vid üzeneteket írni;- ügyel a szórendre, a kül?nb?z? mondatfajták helyes használatára;- le tudja írni a sz?veg tartalmát kérdések segítségével vagy azok nélkül;- ?sszefügg? mondatokat ír, és betartja az id?rendi sorrendet;- 4-6 mondatos t?rténetet ír k?z?s vagy egyéni élmény alapján;- k?z?s terv alapján adott témáról, tárgyról, n?vényr?l, állatról írásban ?sszefügg? mondatokat alkot;- kerüli a szóismétlést;- az új szavakat, a rokon értelm? és ellentétes jelentés? szavakat megfelel? módon építi be szókincsébe;- képes saját sz?vegének javítására. ?rás Másolás, tollbamondás, k?z?s (él?) fogalmazás lejegyzése.Hibás szórend? mondat javítása.Gondolattérkép készítése és alkalmazása.A mondatfajták kommunikációs szerepe.Iskolai és házi olvasmány.Kép, képsor, megadott szavak.Hiányos vázlat kiegészítése.Vázlat, vázlatkészítés, címadás.Tartalmilag ?sszefügg? mondatok írása.Iskolai és házi olvasmány.Megfigyelés, anyaggy?jtés.Rokon értelm? és ellentétes jelentés? szavak gy?jtése.Szólások, szóláshasonlatok jelentése.?nellen?rzés, javítás. Kulcsszavak: irodalom, nyelv és nyelvi kultúra. Korreláció: zenekultúra, képz?m?vészeti kultúra, szerb, mint nem anyanyelv, k?rnyezetismeret. DIDAKTIKAI-M?DSZERTANI UTAS?T?S A magyar nyelv tanításának és tanulásának tantervi alapját a kimenet elemei, a tanulási folyamat, valamint a tanulói eredmények képezik. A kimenet magában foglalja a rendszerbe épített tudás, a készségek, álláspontok és értékek leírását, amelyeket a tanuló gyarapít, fejleszt és elmélyít a tantárgyi részterületek révén. I. A TAN?T?S ?S A TANUL?S TERVEZ?SE A tanítás és a tanulás tervezése fel?leli az éves és az operatív tervek elkészítését, valamint az órára, napra/hétre való el?készületeket. Az éves tervet Gantt-diagram formájában kell elkészíteni, amely ?sszhangban van az iskolanaptárral és az évi óraszámmal, valamint havi felbontásban tartalmazza az óraszámot részterületenként. A magyar nyelv tanításának és tanulásának programstruktúrája az általános iskola második osztályában a k?vetkez? három részterületet foglalja magába: irodalom, nyelv és nyelvi kultúra. Az ajánlott óraszám részterületenként: irodalom - 70 óra, nyelv - 40 és nyelvi kultúra - 70 óra. A tanítási részterületek ?sszefüggnek egymással, és azokat nem lehet egymástól izoláltan tanítani. Az éves tervvel ?sszhangban ki kell alakítani az iskolai és házi olvasmányok sz?vegeinek jegyzékét, havonkénti lebontásban. A sz?vegek ilyen módon t?rtén? felosztása, mint eddig is, a sz?vegek bizonyos kritérium szerinti csoportosításán és ?sszekapcsolásán alapul - az irodalmi m? jellege és szerepe; sz?vegfajta; a sz?veg célja: írás-olvasás tanítása/olvasás/sz?vegértés/elmesélés/értelmezés; évszakok; jelent?s dátumok és ünnepek; a tanulói k?z?sség; a tartalmak és a kimenetek tantárgyi és tantárgyk?zi kapcsolata; tantárgyk?zi kompetenciák stb. Vagyis a sz?vegek korrelációját azok rokon tematikai-motivációs egységekbe való besorolása teszi lehet?vé. A sz?vegrokonságon alapuló funkcionális ?sszekapcsolás lehetséges példái (semmiképpen sem egyetlen): ? barátság (Tersánszky Józsi Jen?: ?letmentés, Lev Tolsztoj: A két barát); ? család (Fecske Csaba: Jó leszek, Tolna ?va: ?nnep, Mész?ly Miklós: A nagy fehér bohóc, Janikovszky ?va: Már megint); ? iskola (Janikovszky ?va: Már iskolás vagyok, Molnár Krisztina Rita: Lecke); ? humor (Népmese: Kutya akart lenni, Kolozsvári Grandpierre Emil: A pecsenye, Podolszki József: Másik Z?ld Malac, Tamkó Sitató Károly: Mondjam még?); ? leírás (Nemes Nagy ?gnes: Lila fecske, Visky András: Aranylevél); ? mesevilág (Ahárom kívánság, A halász és a nagyravágyó felesége, Hans Christian Andersen: Borsószemhercegkisasszony) stb. Az el?z? felsorolás azt példázza, hogyan lehet egy-egy sz?veget más sz?vegekkel bizonyos motívumok, elbeszélési hangnem stb. alapján/mentén ?sszekapcsolni. A második osztályban vannak olyan sz?vegek, amelyeket részenként, szünetelt olvasással dolgozunk fel. Ilyen például Zelk Zoltán: Párácska vagy A molnár, a fia meg a szamár cím? német tanítómese. Ezeket a sz?vegeket részenként, a tanító által megtervezett ütemben olvassák és elemzik a tanulók, t?bb tanórán keresztül. Az operatív terv az operacionizált kimeneteket, a definiált tanítási egységeket, a tantárgyk?zi kapcsolatokat (korrelációt), a megvalósítást, az értékelést, valamint (a tanító által lényegesnek tartott) egyéb elemeket tartalmazza. Az éves és az operatív terveket az iskolanaptárral és az iskolai élettel ?sszhangban kell elkészíteni. Az óravázlatnak tartalmaznia kell az óra célját, a kimeneteket, a tanulói és a tanári tevékenységet/aktivitást, a megvalósított kimenet ellen?rzési módját (a visszacsatolást), a kiválasztott tanítási stratégiákat, módszereket, valamint a tanulási és tanítási eljárásokat. II. A TAN?T?S ?S A TANUL?S MEGVAL?S?T?SA IRODALOM Az irodalmi nevelés folyamán mesék,elbeszélések, versek, képversek, képregények stb. feldolgozásával fejlesztjük, gazdagítjuk tanulóink személyiségét. Mindek?zben pedig irodalmi fogalmakat sajátítanak el, természetesen nem definíciók megfogalmazásával, sokkal inkább a fogalmak megnevezésével és leíró megindoklásával (a sz?vegbefogadás és -értelmezés során). Csak sokoldalú, átfogó elemzés során tárul fel a mesék értelme. Vizsgálható a mese címe, témája, tárgya; érzelmi, gondolati mondanivalója (üzenete); szerkezete, a m? által kit?lt?tt id?, a szerepl?k rendszere, a jellemábrázolás módja, megformálásának sajátosságai; más irodalmi alkotásokkal való kapcsolata stb. Természetesen az adott szempontok k?zül minél t?bbet alkalmazunk az elemzéskor, annál teljesebb képet kapunk a mesér?l. A mese f? elemei (az elindulás, a feladat vállalása, a próbák, a visszatérés, a jutalom, büntetés) megadják a szerkezet vázát. A szerkezeti váz elkészítése, a m?faji sajátosságok tudatosítása a sz?vegértés fejlesztését teszi lehet?vé. Ugyanakkor lehetséges a mese átstrukturálása (új cselekményfordulatok vagy új szerepl?k beillesztése). A meseszerepl?kr?l t?rtén? beszélgetést tartalmassá, funkcionálissá tehetjük, ha megvilágítjuk attribútumaikat (küls? tulajdonságaikat), mint pl. a korukat, nemüket, helyzetüket, külsejüket, kül?nleges küls? vonásaikat stb. Jellegzetes stilisztikai eljárásokat vehetünk szemügyre, mint pl. az antropomorfizációt és a hiperbolizmust, vagy tanulmányozhatjuk a mesealakok szociális struktúráját. A mese mimetizálása, dramatizálása, a bábjáték elmélyítheti/el?segítheti a sz?veg megértését. A tartalmi szintézis (a sz?vegfeldolgozás záró akkordjaként) a f? gondolatok ?sszefoglalásával, illetve a sz?vegtartalom reprodukálásával valósulhat meg. Az ?sszefoglalás segít?je lehet a vázlat. A grafikai szervez?k hatékonysága - a vázlatk?r, az eseménylánc, a helyszínvázlat - hatékonysága igen nagy az olvasásértés folyamatában. A m?k?zpontú elemzést?l elrugaszkodva az olvasásk?zpontú sz?vegelemzéshez a folyamatolvasás/szünetelt olvasás/szakaszos olvasás vezet el bennünket. A folyamatolvasás lépései, feladatai (el?remondás vagy jóslás; problémamegoldás, megbeszélés, vita; kérdések feltevése; dramatizálás; mesefolytatás, mesebefejezés stb.) a kreatív olvasást hivatottak fejleszteni. A mese illusztrálása kit?n? megoldás a megértéssegítési módok k?zül. Ugyanakkor a képz?m?vészeti alkotások vizualitása, a zenem?vek érzelemgazdagsága segítheti az irodalmi alkotás élménnyé formálódását. A versfeldolgozás legnehezebb mozzanata éppen az élmény megragadása és megfogalmazása. Kulcsot kell találnunk a vershez. A vers módszeres vizsgálata során rá kell világítanunk, hogy a k?lt? a nyelvi-stilisztikai jelenségeket milyen funkcióban használta fel mondanivalójának kifejezésére. Ek?zben valamennyi nyelvi-stilisztikai eszk?z (hang, szó, kifejezés, mondat, sz?vegtani jelenség, kép stb.) jelenségét, stílusértékét számba vesszük. A versszak, a verssor, a rím fogalmát a tanulók k?nnyen megértik, formai tagolódásuk folytán jól megtalálják a versben, de nem javasolt a versszakok szerinti feldolgozás, inkább a gondolati-érzelmi-képi egységet láttassuk meg. A k?lt?i kifejez?eszk?z?k, a k?lt?i hatás alkotóelemei az egyszer?bben megfejthet? hangutánzó, hangulatfest? szavakon át a hangulatteremt? alakzatokig (halmozás, fokozás, ismétlés) terjednek. Az érzékletesség és a hangulatosság kiemelt hordozói a megszemélyesítések, a hasonlatok stb. Jó esetben a versek formájának, valamint a kisebb sz?vegegységeknek az elemzése, értelmezése a sz?vegegész üzenetéhez visz k?zelebb - sohasem lehet ?ncélú. Miután részleteiben elemeztük a verset, k?rvonalazzuk a vers üzenetét. A vers hangulatának, érzékletességének megragadására jó megoldás a vers ritmusának, zeneiségének felfedeztetése is. (A kezdeti versélmények jó, ha egyszer?en és élesen ritmizálható, tisztán ?sszecseng? rím? versek olvasására alapulnak.) Ezen túl beszéltessük tanítványainkat a sz?veghallgatással bennük létrej?v? képekr?l, illetve rajzoltassuk le ezeket. A sokszín? dramatikus eljárások során a tanuló aktív jelentésadóként, jelentésteremt?ként vesz részt. A vers ilyenfajta megk?zelítése lehet?vé teszi a sz?veg k?z?s értelmezését, a k?ltészet varázsának meg?rzésével. (A nagycsoportos improvizációs játékoktól haladunk a mind kisebb csoportos játékok felé, valamint a mímes, beszéd nélküli gyakorlatoktól a sz?veges improvizáción át a k?t?tt sz?veg? színjátékokig.) A kortárs gyermekverseknek kitüntetett szerepük kell, hogy legyen a versek k?z?tt. Nyelvi világuk, a bennük ábrázolt tárgyi világ, élethelyzetek, kapcsolati dinamika ismer?s az olvasónak. Ezek a sz?vegek a játékelmélet és a gyermekfilozófia jegyében létrej?tt alkotások a játék és a humor élményével ajándékozzák meg a befogadót. Az oktatás során a tanulónak multimediális sz?vegekkel is találkoznia kell, mint például a képverssel és a képregénnyel. Mindek?zben más látásmód elsajátítása a célunk. A képregénynek mint m?fajnak a tanórai munkába beemelése a kül?nb?z? m?fajú sz?vegek kreatív olvasásának fejlesztése szempontjából lényeges. Az ismeretterjeszt? sz?vegek feldolgozásával megalapozhatjuk az ?nálló ismeretszerzést. Az ismeretk?zl? sz?vegek feldolgozása folyamán lényeges a címértelmezés, a szavak és kifejezések értelmezése, az adatkeresés, m?velet az adatokkal, a lényeges információk elválasztása a lényegtelent?l, az algoritmusok kibontása a sz?vegb?l (pl. állatleírás során az állat küls?, testi tulajdonságai, lakóhelye, életmódja, táplálkozása, szaporodása stb.), vázlatkészítés, sz?veg és ábra kapcsolatának kiemelése stb. ?sszességében lényeges feladatunk a sz?vegtípus-választék b?vítése. Kül?nféle sz?vegeket kell választanunk, hiszen a megértés folyamatához szükséges készség, hogy a tanuló azonosítani tudja mint sz?vegtípust. A sz?vegtípus mintája, sajátos szerkezete, nyelvezete és stílusa az olvasónak jelentést sugall. Ezért kül?nb?z? tartalmú és rendeltetés? sz?vegeket olvastassunk. A nagy népszer?séget megért irodalmi m?vek szolgálhatnak ?sszehasonlító elemzésül, az irodalom és a film k?z?tti kül?nbség vizsgálatához, melynek alapján a tanulók levonhatják a k?vetkeztetést a két média jellegér?l, és fejleszthetik a médiával kapcsolatos ismereteiket. A tanulóknak rá lehet mutani más hasonló témájú filmekre is (gyermekkalandok vagy a fantáziavilágban megélt kalandok, a magányos gyermek feln?vése stb.). NYELV Nyelvtan A nyelvtan II. osztályos tantervében a nyelv alapvet? alkotóelemeinek vizsgálatával foglalkoznak a tanulók, indukciós sz?vegek (beszélgetés, szépirodalmi és egyéb sz?veg, játék) segítségével vizsgálják a hang, a szó és a mondat jellegzetességeit, megjelenési formáit és szabályszeráségeit a nyelvben, kül?n?s tekintettel saját nyelvhasználatukra. A szó jelentésével és hangalakjával az ellentétes, illetve a rokon értelm? szavak példáinak felhasználásával foglalkoznak, mindez szorosan ?sszekapcsolódik a szókincs b?vítésével, bels? korrelációt alakítva ki a kifejez?készség fejlesztésével. A szavak vizsgálatával a tanulók eljutnak az alapvet? szófaji kategóriák (ige, f?név, melléknév) tulajdonságainak k?rv?nalazásáig, megismeréséig. Ebben az esetben szigorúan be kell tartan az induktív megk?zelítési módot, vagyis a tanulók a saját nyelvi kompetenciájuk és tapasztalataik el?térbe helyezésével, a nyelvi elemekkel kapcsolatos elemzési feladatok révén k?vetkeztessenek a szavakkal kapcsolatban a szófaji általánosításokra. A k?zlések vizsgálatának folyamán az igeid?ket (jelen, múlt, j?v?) is meghatározzák, felismerik. Helyet kap a tantervben a szótagolás és az elválasztás, valamint a magyar nyelvben érvényes elválasztási szabályok ismerete. A tanterv a mondatok modalitásának megismerésével magában foglalja a mondatnak mint a kommunikáció alapvet? elemének vizsgálatát is. A mondatfajták ismertetésén túl a velük kapcsolatos extralingvális nyelvi eszk?z?kkel is (hangsúly, szórend, hanglejtés, beszédszünet) foglalkoznak a tanulók. A tanulók gyakorlással, szituációs játékokkal sajátítsák el a mondat-, illetve sz?vegfonetikai eszk?z?k helyes használatát. Fontos, hogy a tanulók érzékelni tudják a sz?vegek nyelvi elemeinek szerepét, f? vonásait, a nyelvi problémaészlelés képességét életkoruknak megfelel?en sajátítsák el. A nyelvi tudatosság megfelel? szintjén viszonyuljanak a nyelvhez: a jelentésbeli vonatkozások mellett a funkcionális szerepeket is vegyék figyelembe. A beszélget?társakkal t?rtén? szóbeli kommunikációban tartsák be az alapvet? kommunikációs szabályokat. Helyesírás A helyesírásra vonatkozó tananyag ugyancsak a mondatokhoz kapcsolódik, tervbe veszi a nagybet? használatát és írásának gyakoroltatását akár az új mondatok, akár tulajdonnevek, akár címek írásának esetében. Ugyanígy a mondatvégi írásjelek használatának tudatosítása is a mondatokhoz k?t?dik. Az elválasztás tanításának szoros velejárója a k?t?jel alkalmazása, s ugyanez az elem jelentkezik az -e kérd?szó el?tt is. Tovább kell gyakoroltatnunk a j hang kétféle jel?lését (j vagy ly), hogy a tanulókban mindinkább megszilárduljanak az ide vonatkozó ismeretek (szó elején, szó belsejében, szó végén). A szóelemz? írásmód szabályainak betartására fokozottan ügyelni kell. A hangok hosszúságára vonatkozó helyesírási szabályok ismertetése és gyakoroltatása fontos része a tananyagnak. NYELVI KULT?RA (SZ?BELI ?S ?R?SBELI KIFEJEZ?K?SZS?G) A nyelvi kultúra az alapvet? íráskészség kialakítását, valamint a beszédfejlesztést, a beszédhallást (befogadást), az írás fejlesztését foglalja magában. Ezek a részterületek a beszédm?velésre, az írásbeli kifejez?készségre, a szókincs, vagyis a kommunikatív kompetencia fejlesztésére irányulnak. A második osztályban nem tanítunk kül?n fogalmazást, de az értelmes olvasással együtt annál nagyobb figyelmet kell fordítani a szóbeli kifejez?készség permanens fejlesztésére és az írásbeli kifejez?készség, azaz a fogalmazástanítás el?készítésére, megalapozására. Az alapozás lényege, hogy a tanulók viszonylag fejlett beszédalap birtokába jussanak. Ezért beszédüket a szó, a mondat és a sz?veg szintjén egyaránt fejlesztjük, és a fejlesztés folyamatában nemcsak a nyelvi kultúra részterületeit használjuk ki, hanem a sz?vegelemzés, a nyelvtan és a helyesírás nyújtotta lehet?ségeket is. A beszédfejlesztés alapozását szolgáló (szó-, illetve mondatszint?) tevékenységformák k?zül kiemelünk néhányat: szógy?jtés adott szempontok szerint, szavak csoportosítása, rokon értelm? szavak felismerése adott szóhalmazból, szópárok alkotása, mondatalkotás képek segítségével, megadott szavakkal, kifejezésekkel, hiányos mondatok kiegészítése, kérdések alapján válasz megfogalmazása. A sz?vegszint? beszédfejlesztés módjai lehetnek: t?rténetalkotás képsor segítségével, megkezdett t?rténet folytatása, élmény vagy sz?veg tartalmának elmondása. Az elbeszéléshez sokszor szükséges egy vázlat, egy terv, s azt kell megtanulniuk a tanulóknak használni. A szóbeli megnyilvánulás része a versmondás és a drámarészletekben való hangos szereplés is. Fontos szerepet játszanak ebben a párbeszéddel kapcsolatos feladatok (párbeszéd alkotása adott sz?veg dramatizálásával, adott téma alapján, megjel?lt téma alapján megadott mondatok felhasználásával vagy szerepl?k megadásával). A tanulók beszédkultúráját játékos aktivitásokkal is fejleszthetjük: nyelvi játékkal, játékos beszélgetéssel (pl. beszélgetés egy meseszerepl?vel), szituációs gyakorlatokkal (pl. beszélgetés az üzletben, a piacon, a szünetben, az iskolaudvaron) stb. A befogadás (beszédhallás), a kommunikációs partner meghallgatása a kommunikáció lényeges eleme. A tanulókat arra utasítjuk, hogy az irányított és a szabadon folytatott beszélgetések során, de a valós szituációkban is, figyelmesen és kulturált módon hallgassák meg társukat. Az oktatási kontextusban (utasítások, szóbeli üzenetek k?zvetítésekor) a tanulók figyelemmel hallgatják mások beszédét, majd megfelel? módon reagálnak az elhangzott üzenetre, azaz a feln?ttekt?l és a társaktól hallott szóbeli utasítás és kérés alapján cselekszenek. A szimulált helyzetben és a másokra figyelést fejleszt? játékokban, ismeretterjeszt? és irodalmi sz?veg bemutatásakor is figyelmesen meghallgatják az elhangzottakat. A valós beszélgetésben, a megfelel? szituációkban mind a tanító, mind a társak beszédét, valamint a fogalmazványok és más sz?vegek reprodukálását is figyelemmel kell kísérniük. Az írást a második osztályban a fokozatosság elve szerint tanítjuk. El?sz?r analógiás gy?jt?munkát végeztetünk a tanulókkal: példákat gy?jtenek, csoportosítanak, válogatást végeznek, kikeresik a kakukktojást. Ezek a gyakorlatok segítik a fogalmak, a szabályok általános megértését és gyakorlati alkalmazását. A tanulókat ?nálló megfigyelésre és k?vetkeztetésre ?szt?n?zzük. Másolás, tollbamondás és ?ndiktálás tanításánál a fokozatosság elvét ugyanúgy betartjuk. A másolástanítás fokozatai például a k?vetkez?k: másolás írott sz?vegr?l, másolás nyomtatott sz?vegr?l, másolás szavanként, másolás mondatonként, másolás helyesírási el?készítéssel, másolás helyesírási el?készítés nélkül. A tanulók az írást és az olvasást az irodalom, a nyelv és a nyelvi kultúra anyanyelvi részterületein belül is gyakorolják. Olyan gyakorlatot végeztetünk velük, amelyek a fogalmazástechnika k?zvetlen megalapozását szolgálják. A teljesség igénye nélkül megemlítünk néhányat: tagolatlan sz?veg mondatokra bontása, ?sszekevert mondatok sorrendbe állítása, a címadás gyakorlása (megadott címek k?zül kiválasztják a legmegfelel?bbet, megadott címet átalakítanak, értelmezik a címet), vázlatkészítés gyakorlása (hiányos vázlatot egészítenek ki, a vázlatpontokat id?rendbe helyezik, vázlatot írnak képek segítségével, címet adnak a sz?veg részleteinek/bekezdéseinek stb.). Második osztályban az említett fogalmazás-el?készít? gyakorlatok eredményes végzése után a tanulók mondatokat és kisebb terjedelm? (els?sorban elbeszél?) sz?vegeket írnak. Ezeknek a mindennapi fogalmazási feladatoknak az a célja, hogy tájékoztassa valamir?l az olvasót, k?z?lj?n vele valamit. Tudatosítani kell a tanulókkal, hogy írásuknak (?sszefügg? mondataiknak) a címr?l kell szólnia, a mondanivalót id?rendben kell k?z?lniük. Mondataik úgy kapcsolódjanak egymáshoz, mint a láncszemek, és gondolatsoruk minden lényeges elemet tartalmazzon. A második osztályban az írásbeli kifejez?készség (fogalmazás) alapvet? formái: r?vid sz?veg tartalmának leírása, tartalmilag ?sszefügg? mondatok írása és párbeszéd alkotása. Az elvárás minden esetben 4-6 ?sszefügg? mondat lejegyzése. A sz?veg tartalmának leírása Már az olvasási órán a tanulók megismerkedtek a sz?veg tartalmával, a szerepl?kkel, az esemény színhelyével, a cselekmények id?rendjével. A fogalmazást el?készít? órán fontos felhívnunk a tanulók figyelmét arra, hogy fogalmazásukba lényeges dolgok kerüljenek. Minden esetben értékelni kell mind a szóbeli, mind az írásbeli k?zlést. Elbeszél? fogalmazás - tartalmilag ?sszefügg? mondatok írása Az elbeszél? fogalmazás kezdetben k?z?sen készül. A témával kapcsolatban a tanulók mondatokat mondanak. Minden alkalommal k?z?sen kiválasztják a legsikeresebbet, és azt a szerz?je megjegyzi. Mikor kikerekedett a t?rténet, a mondataikat a tanulók lediktálják egymásnak (él? fogalmazás). A fogalmazásokat a tanulók kés?bb, a második félévben, ?nállóan írják (k?z?s vagy egyéni vázlat alapján). A t?rténetalkotás lehet kép vagy képsor segítségével, egyéni vagy k?z?s élmény alapján és képzelet alapján. A vázlat mellett eredményesen alkalmazható a gondolattérkép is. A párbeszéd alkotása A párbeszédet az olvasott sz?veg dramatizálásával vagy szituációs játékokkal valósíthatjuk meg. A tanulókkal azt gyakoroltatjuk, hogy a kommunikációs partnerre figyelni kell. Azt kell náluk tudatosítani, hogy a kommunikációt szóban segíti a hangsúly, a hanglejtés, a mimika, a mozdulatok, ám írásban mindezeket mondatokkal kell lejegyezniük. Meg kell figyeltetnünk az idézett mondatok tagoló szerepét, és utalni a mondatfonetikai eszk?z?kre. A tanulókat egyéni íráskészségüknek megfelel? feladatokkal kell ?szt?n?zni, motiválni. Kül?n figyelemmel kell kísérni az írási nehézséggel küzd? tanulók munkáját. Teret kell adni a játékos feladatoknak is. A nyelvi játékokat a tanulók érdekl?désének megfelel?en, illetve a tananyag keretei k?z?tt választjuk meg. Lehetnek játékos párbeszédek (pl. az egyik meseszerepl?vel), szituációs játékok (a játékboltban, az orvosnál stb.). Alkalmazhatunk kül?nb?z? fejt?r?ket (rébuszt, keresztrejtvényt), találós kérdéseket, nyelvt?r?ket, kiszámolókat stb. A nyelv gazdag szókészletéb?l való tudatos válogatás nem képzelhet? el a tanulók szókincsének állandó b?vítése nélkül. Ezért figyeltetjük meg az olvasmányok stíluseszk?zeit, nyelvi fordulatait, tanítjuk meg az új szavakat, kifejezéseket. A fogalmazás-el?készítés szakaszában nyelvi gyakorlatokkal fejlesztjük a tanulók szóhasználatát (rokon értelm? és ellentétes jelentés? szavak gy?jtése, a szavak hangulatának tisztázása, szóláshasonlatok, szólások, k?zmondások jelentésének megbeszélése). Arra tanítjuk ?ket, hogy keressék a megfelel? kifejezéseket, választékosan, igényesen fejezzék ki gondolataikat, és kerüljék a szóismétlést. A fogalmazástanítás igen fontos feladata, hogy rászoktassuk a tanulókat az ?nellen?rzésre. A sz?vegjavítás kiterjed az írástechnikai, helyesírási, nyelvhelyességi, szórendi, stilisztikai hibákra egyaránt. S?t, arra is meg kell tanítani ?ket, hogy a mondanivaló elrendezéséb?l elk?vetett hibákat is észrevegyék és javítsák. A második osztály végére a tanulók kifejez?készségének olyan szintre kell jutnia, amely alapja lesz az írásbeli kifejez?képesség fejlesztésének a harmadik osztályban. III. A TAN?T?SI ?S TANUL?SI FOLYAMAT K?VET?SE ?S ?RT?KEL?SE A tanuló eredményeinek és tudásának értékelése és osztályozása A tanulóknak az általános iskolai oktatásban és nevelésben való osztályozásáról szóló szabályzattal ?sszhangban kell, hogy t?rténjen. A tanuló el?rehaladásának mértékét, valamint az értékelést a tanuló kezdeti tudásszintjéhez kell viszonyítani. A tanár a tanítási-tanulási folyamat során állandó jelleggel és egyértelm?en visszajelez a tanulói tudás min?ségére vonatkozóan. A visszajelzésnek útmutatóként kell szolgálnia a további munkához, de ugyanakkor motiválnia is kell vele a tanulót. Minden tanulói tevékenységet értékelni kell, de az értékelés és a visszajelzés mellett fontos feladat, hogy rászoktassuk a tanulókat az ?nértékelésre, és a hibák felismerésére, azonnali javítására. A tanulók felkészítésével és bátorításával arra kell t?rekedni, hogy a tantárgy kimenetének megvalósításában felmérjék a saját fejl?désüket, de ugyanígy a t?bbi tanuló fejl?dését is. RUMUNSKI JEZIK Denumirea disciplinei LIMBA ROM?N? Scopul Scopul pred?rii ?i ?nv???rii Limbii rom?ne este ca elevii s? ?nsu?easc? legile de baz? ale limbii rom?ne literare pentru o exprimare corect? oral? ?i scris?, s? sesizeze importan?a limbii pentru p?strarea identit??ii na?ionale; s? fie capabili s? interpreteze opere de art? literar? ?i alte opere de art? din patrimoniul rom?nesc, s?rbesc ?i mondial, s? cultive tradi?ia ?i cultura poporului rom?n ?i s? dezvolte interculturalitatea. Clasa a doua Fondul anul de ore 180 de ore ? FINALIT??ILa sf?r?itul clasei elevul trebuie: DOMENIU/TEM? CON?INUTURI - s? fac? distinc?ia dintre speciile literare: poezie, poveste, fabul?, basm, text dramatic;- s? determine evenimentul principal, timpul ?i locul desf??ur?rii evenimentului ?n textul citit;- s? determine succesiunea evenimentelor ?n text;- s? observe personajele principale ?i secundare ?i s? disting? tr?s?turile lor pozitive ?i negative;- s? deosebeasc? versul de strof?;- s? observe versurile care se rimeaz?;- s? explice semnifica?ia proverbului ?i s? recunoasc? ?nv???tura/morala dintr-o fabul?;- s? enumere exemple simple de compara?ie din texte ?i din via?a cotidian?;- s? citeasc? un text respect?nd intona?ia propozi?iei/versului;- s? recite expresiv o poezie;- s? interpreteze texte dramatice;- s?-?i expun? opinia proprie despre text;- s? fac? distinc?ia dintre sunet ?i silab? ?i s? recunoasc? vocalele ?i consoanele;- s? deosebeasc? p?r?ile de vorbire ?n situa?ii tipice;- s? determine categoriile gramaticale de baz? ale substantivului ?i verbului;- s? deosebeasc? propozi?iile dup? form? ?i ?n?eles;- s? respecte ?i s? aplice regulile ortografice de baz?;- s? aplice tehnica citirii ?i scrierii corecte a unui text;- s? g?seasc? informa?iile date explicit ?ntr-un text simplu (linear ?i nelinear);- s? foloseasc? diferite modalit??i de exprimare oral? ?i scris?: repovestirea, povestirea, descrierea;- s? alc?tuiasc? ?n mod corect o propozi?ie mai lung? ?i mai complex? ?i s? uneasc? mai multe propozi?ii ?ntr-un ?ntreg mai scurt;- s? participe la discu?ie ?i s?-l asculte pe conlocutor cu aten?ie;- s? deosebeasc? p?r?ile de baz? ale unui text (titlul, alineatul, numele autorului, autorului, cuprinsul);- s? citeasc? expresiv un text. ? ? LITERATURA ? TEXTE LITERARE Poezia Poezie popular?: Melc, melc, codobelc, C??elu? cu p?rul cre?, (num?r?toare) Poezie popular?: Un elefant se leg?na pe o p?nz? de p?ianjen, Zece negrii mititei, Am pierdut o b?tistu?? Basmul pescarului ?i pe?ti?orului de aur (citire pe fragmente) de A S. Pu?kinR?sf??atul mamei Jovan Jovanovi?-ZmajLeul de Du?an Radovi?Vara de Nichita St?nescuSomnoroase p?s?rele de Mihai EminescuOmul ?i pas?rea de Ion Creang?Prim?vara de Vasile AlescandriIarna pe uli?? de George Co?bucGreierul ?i furnica dup? La FontaineTanu de Elena FaragoPovestea g??telor de George Co?bucVi?inul lene? de Ana BlandianaTot ce vede, tot ce ?tie de Eugenia Ciobanu B?lteanuCum te plictise?ti la gar? Ana Niculina UrsulescuLimba rom?neasc? de George SionIarna de Nicolae Labi?Vara de Nichita St?nescuC?ntec de leag?n de ?T. O. IosifPoezii ocazionale de s?rb?tori Proza Poveste popular?: Cei doi m?g?ru?i, Povestea omului de z?pad? Poveste popular?: Fructul cel mai valoros, (poveste bulgar?), Obiceiuri rele Fabul? popular?: Vulpea ?i barza Lupul, ?apul ?i varza de Anton PannPrietenul adev?rat la nevoie se cunoa?te de Anton PannCheia dup? Mihail SadoveanuR?mas bun, Stuart Little de E.B.White?coala de Edmondo de AmicisUrsul p?c?lit de vulpe de Ion Creang?Ciob?nil? de Vasile VoiculescuPovestea creionului de Paulo CoelhoPovestea dovleacului ?i a vi?ei-de-vie de Alexandru MitruCioc! cioc! cioc! de Emil G?rleanu; Toamn? de Emil G?rleanuProverbe, zic?tori Broasca ?estoas? cea fermecat? de Petre IspirescuFelix Salten: Bambi (fragment la alegere) Textele dramatice Cuiele din u?? de Pop Simion (adaptare)Cinci p?ini de Ion Creang? (adaptare)Boierul ?i P?cal? de Ioan Slavici (adaptare)C?su?a din oal?, poveste popular? (adaptare)C?su?a lui Cip ?i Dale (adaptare dup? desene animate de Walt Disney) Texte informative ?i de popularizare a ?tiin?ei Selec?ie din enciclopediile ilustrate ?i revistele pentru copii despre personalit??ile importante din limba, literatura ?i cultura rom?neasc? LECTURA SUPLIMENTAR? 1. Selec?ii de poezii, pove?ti, fabule, basme din literatura rom?n? ?i legende rom?ne?ti2. Selec?ie de poezii ?i pove?ti din literatura din Voivodina3. Selec?ie de poezii ?i pove?ti din literatura s?rb?Selec?ie pove?ti, fabule, basme din literatura universal? No?iuni de teoria literar?: - vers, strof?, rim?;- c?ntec de leag?n;- fabul?;- basm;- tema, locul ?i timpul desf??ur?rii ac?iunii, ordinea ?nt?mpl?rilor;- personajul principal ?i cele secundare (?nf??i?area, tr?s?turile de baz? ?i comportamentul);- personajele textului dramatic pentru copii. LIMBAGramatica, ortografia ?i ortoepia Sunetul ?i silaba; vocalele ?i consoanele.P?r?ile de vorbire: substantivele (proprii ?i comune); genul ?i num?rul substantivelor; verbele; timpurile verbale: trecut, prezent, viitor; formele verbale afirmative ?i negative; adjectivele (calificative); numeralele (cardinale ?i ordinale).Propozi?iile: enun?iative, interogative, exclamative.Propozi?iile afirmative ?i negative.Scrierea cu majuscul? a denumirii statelor, ora?elor ?i satelor (simple ?i compuse) ?i a denumirilor geografice simple.Scrierea cu liniu?? de unire: Semnele de punctua?ie: punctul (la sf?r?itul propozi?iei; dou? puncte ?i virgula la enumer?ri; scrierea datei cu cifre arabe ?i romane.Scrierea abrevierilor: (unit??ile de m?sur? ?i alte abrevieri: ?.E., nr., etc., pag. ?i de ex..). ? CULTURA EXPRIM?RII ?n?elegerea textului citit prin r?spunsuri la ?ntreb?ri.Planul de repovestire a textelor scurte (lirice, epice, dramatice) alc?tuit din ?ntreb?ri simple.Planul unei descrieri pe baza observ?rii nemijlocite.Exerci?ii de ortografie: transcriere, dictat ?i scriere independent?.Exerci?ii de limb?: ghicitori, rebusuri, cuvinte ?ncruci?ate, asocia?ii, alc?tuirea propozi?iilor, extinderea propozi?iilor date..Exerci?ii lexical-semantice: completarea propozi?iilor, descrierea fiin?elor ?i animalelor.Prezentarea scenic? a textelor dramatice / dramatizate. Termeni-cheie: literatur?, limb?, cultura exprim?rii, gramatic?. INSTRUC?IUNI PENTRU REALIZAREA METODICO - DIDACTIC? A PROGRAMEI Programa de predare ?i ?nv??are a Limbii rom?ne se bazeaz? pe finalit??i, adic? pe procesul de ?nv??are ?i nivelul de cuno?tin?e acumulate de c?tre elevi. Finalit??ile reprezint? integrarea cuno?tin?elor, abilit??ilor, atitudinilor ?i nivelului de cuno?tin?e pe care elevul le acumuleaz?, extinde ?i le aprofundeaz? ?n toate cele trei domenii. I. PLANIFICAREA PRED?RII ?I ?NV???RII Planificarea pred?rii ?i ?nv???rii cuprinde alc?tuirea planurilor anuale ?i opera?ionale ?i elaborarea preg?tirii pentru or? / zi / s?pt?m?n?. Planul anual este creat sub forma unei diagrame Gantt, ?i con?ine un num?r de ore din domeniile men?ionate, repartizate pe luni, ?n conformitate cu calendarul ?colar, planificate pe baza fondului de ore pe domenii ?i pe baza fondului anual de ore. Programa de predare ?i ?nv??are a disciplinei ?colare Limba rom?n? ?n clasa a doua a ?colii elementare con?ine trei domenii: Literatur?, Limb? ?i Cultura exprim?rii. Num?rul recomandat de pe domenii este: Literatur? - 70 de ore, Limba - 40 de ore ?i Cultura exprim?rii - 70 de ore. ?ntre cele trei domenii exist? interferen?e ?i nici unul nu poate fi abordat ?n mod izolat ?i f?r? corela?ia cu alte domenii. Pe l?ng? planul anual, se alc?tuie?te lista textelor repartizate pe luni, dar ?i lectura ?colar?. Repartizarea textelor pe luni se bazeaz?, ca ?i p?n? acum, pe gruparea ?i legarea textelor ?n func?ie de diferite criterii - specia operei literare ?i rolul ei; tipurile de texte; scopul textelor: pentru alfabetizare / citire / ?n?elegere / repovestire / interpretare; viteza cu care progreseaz? elevii; anotimpurile; datele importante ?i s?rb?torile; caracteristicile specifice ale colectivului elevilor, ale ?colii ?i ale comunit??ii locale; interferen?a dintre con?inut ?i finalit??i la nivel de disciplin? ?colar? ?i ?n context interdisciplinar; competen?ele interdisciplinare etc. Deci, corelarea este posibil? prin combinarea textelor ?ntr-un ?ntreg tematico-motiva?ional, pornind de la criterii diferite. ? prietenia ? familia ? via?a ?colarului ? umorul ? singur?tatea ?i problemele maturiz?rii ? descrierea ? lumea basmelor ? pove?ti cu pild?. Exemplele de mai sus arat? modul ?n care acela?i text poate fi asociat cu altele ?n moduri diferite, ?n func?ie de diversitatea motivelor sau tonului de nara?iune. ?n clasa a doua, ca ?i ?n clasa ?nt?i, se cite?te pe fragmente povestirea Basmul cu pescarul ?i pe?ti?orul de aur al lui Aleksandr Sergheievici Pu?kin sau alt basm din lectura suplimentar?. Acest lucru ?nseamn? c?, ?n c?teva ore planificate, ?n conformitate cu planul pe care ?l stabile?te profesorul ?nsu?i ?i ?ntr-o dinamic? adecvat?, se cite?te ?i analizeaz?, fragment cu fragment, basmul lui Pu?kin ?n versuri. Planul opera?ional con?ine rubrica pentru finalit??ile opera?ionalizate, cu unit??i de ?nv???m?nt definite, rubrica pentru corelarea interdisciplinar? ?i rubrica pentru evaluarea calit??ii celor planificate, precum ?i alte elemente, la alegerea profesorului. Cu ocazia alc?tuirii planului anual ?i opera?ional, este necesar s? se ?in? cont de calendarul ?colar ?i activit??ile care ?nso?esc via?a ?colii. Preg?tirea pentru or? presupune definirea scopului orei, definirea finalit??ilor ?n raport cu scopul orei, planificarea activit??ilor elevilor ?i a profesorului ?n raport cu scopul ?i finalit??ile definite, modalit??ile de verificare a realiz?rii finalit??ilor, alegerea strategiilor de predare, a metodelor ?i procedeelor de predare ?i ?nv??are. II. REALIZAREA PRED?RII ?I ?NV???RII LITERATURA ?n predarea literaturii este cel mai important ca la elevi s? se dezvolte dragostea fa?? de citit, s? construiasc? un sentiment de frumuse?e ?i valoare, de educare a gustul. Citirea necesit? timp, perseveren?? ?i dedicare, iar cultivarea acestor caracteristici este baza ?nv???rii ulterioare. Prin citirea textelor literar-artistice ?i discu?ia pe marginea lor la or? se construie?te g?ndirea critic?, deoarece elevii trebuie s? aib? o atitudine cu privire la comportamentul ?i caracteristicile personajelor, precum ?i cu privire la diversele ?nt?mpl?ri din text. Este deosebit de important c? literatura pentru copii dezvolt? intens empatia, prin aceea c? se cere de la cititor s? se pun? ?n locul unui personaj ?i s? ?n?eleag? tr?s?turile ?i comportamentul lui. Predarea literaturii consolideaz? identitatea na?ional? ?i cultural? a elevilor prin cunoa?terea propriei literaturi ?i culturi precum ?i a literaturii ?i culturii altor popoare. Textele de lectur? cuprind o diversitate de genuri literare - poezie, proz?, texte dramatice pentru copii fiind ?mbog??ite cu o selec?ie de textre popular-?tiin?ifice ?i informa?ionale. Programa ?colar? obligatorie cuprinde ?n general opere din corpusul na?ional fundamental, fiind ?mbog??it? cu crea?ii literare pentru copiilor din literatura s?rb? ?i universal?. Alegerea operelor trebuie f?cut? ?n func?ie de v?rsta elevului. Anumite opere literare din corpusul obligatoriu sunt op?ionale. Profesorului i se d? posibilitatea de a alege dac? la or? va aborda: ? poezia popular?; ? poezia popular?; ? povestea popular?; ? fabula. Prin posibilitatea de a alege, profesorul va avea ?i mai mult? creativitate ?n atingerea finalit??ilor. Programa ?i ?ncurajeaz? pe elevi s? cunoasc? personalit??i importante din limba, literatura ?i cultura rom?neasc?. ?n interpretarea unor texte literare obligatorii abordate la or? ?i a celor citite din lectura ?colar? suplimentar?, dar ?i din textele popular-?tiin?ifice, informative din reviste pentru copii, enciclopedii, etc., trebuie remarcate tema, evenimentele principale, rela?iile spa?iale ?i temporale ?n textul citit, pildele ?i detaliile importante ?n descrierea fiin?elor ?i a natura; observarea personajelor principale ?i secundare ale operei literare, tr?s?turile ?i comportamentul lor pozitiv ?i negativ; st?rile lor emo?ionale ?i disting no?iunile de bine ?i r?u. Elevul trebuie s? observe diferen?ele formale dintre poezie, proz? ?i textul dramatic ?i caracteristicile lor (de ex. absen?a elementului narativ ?n opera liric?, ritmul versurilor ?i strofelor, prezen?a rimei sau succesiunea evenimentelor ?n opera epic? ?i dramatic?), dar nu la nivelul de definire a no?iunilor. Elevul trebuie s? diferen?ieze speciilor literare: poezia liric? (c?ntecul de leag?n ?i poezia umoristic? - dup? intona?ia interpret?rii) de povestire (fabul? ?i basm) ?i de textul dramatic dar f?r? introducerea no?iunilor de teorie literar?. O terminologie mai detaliat? va fi introdus? treptat ?n clasele mai mari. Elevul trebuie s? ?n?eleag? sensul figurat al ghicitorii, dar f?r? a fi numite procedeele stilistice din acestea; s? recunoasc? specia literar? de fabul? sau poveste alegoric? (dar f?r? introducerea no?iunii de alegorie), s? ?tie c? ?n fabule ?i ?n basme personajele pot fi ?i animale, plante, obiecte, fiin?e antropomorfe (Norocul, Fericirea, Speran?a) sau oameni ?i s? ?n?eleag? sensul figurat al fabulei, s? descopere ?i s? explice pilda. Elevii sunt introdu?i ?n interpretarea proverbelor. Cu prilejul abord?rii textelor literare, elevii ??i dezvolt? primele experien?e literar-estetice ?i ??i formeaz? opiniile cu privire la textele literare pe care le audiaz? sau citesc. ?nv???torul ?i ?ncurajeaz? pe elevi s?-?i exprime opiniile ?i s? le argumenteze cu exemple din text. Elevii la aceast? v?rst? nu ?nva?? s? deosebeasc? la nivel teoretic poezia (c?ntecul de leag?n, poezia cu umor ?i pastelul) ?i operele ?n proz?. De la ei se a?teapt? doar s? observe ?n text ?i s? enumere exemple simple de compara?ii din via?a de zi cu zi (de exemplu, ro?u ca un trandafir, repede ca un iepure, harnic ca o albin? etc.). Cu prilejul abord?rii textelor dramatice pentru copii, elevii sunt motiva?i s? realizeze o serie de activit??i creative care reies din opera dramatic? (apari?ia scenic? - interpretarea unui text dramatic, jocuri dramatice, jocuri de p?pu?i, dialoguri dramatice, vizionarea spectacolelor de teatru pentru copii, ?nregistrarea ?i comentarea fragmentelor dramatizate). De asemenea, elevii ?nsu?esc regulile de comportament la teatru. ?nsu?irea no?iunilor literare de c?tre elevi nu implic? ?nv??area defini?iilor, ci doar numirea ?i explicarea descriptiv? a no?iunii, precum ?i observarea rolului pe care acea no?iune o are textul literar. Operele literare care au fost ecranizate (Bambi, Basmul pescarului ?i pe?ti?orului,) pot fi analizate comparativ ?i eviden?iate diferen?ele dintre literatur? ?i film, ceea ce poate servi elevilor s? ajung? la o concluzie cu privire la natura celor dou? medii ?i s?-?i dezvolte cuno?tin?ele mediatice. Elevilor li se pot men?iona ?i alte filme cu tematic? asem?n?toare (aventuri pentru copii, sau aventuri ?ntr-o lume fantastic?, cre?terea unui copil singuratic etc.). LIMBA ?n predarea limbii, elevii ?nsu?esc varianta literar? a limbii rom?ne ?n scris ?i oral. Programa se axeaz? pe dezvoltarea finalit??ilor ?i a competen?elor elevilor pentru aplicarea regulilor gramaticale ?n comunicarea scris? ?i oral?. Gramatica Distinc?ia dintre sunet ?i silab? ?n pronun?are - silaba este explicat? numai pe baza unor cazuri tipice cu vocal? la sf?r?itul silabei, iar cazurile mai complexe vor fi abordate ?n clasele mai mari. Este de dorit s? se fac? o corela?ie cu materia din cultura muzical? (s? li se explice c? ?i c?ntecele se interpreteaz? prin desp?r?irea cuvintelor ?n silabe). La Morfologie se dezvolt? cuno?tin?e de baz? despre substantive, verbe, adjective ?i numerale. Pentru fiecare parte de vorbire mai ?nt?i se introduce no?iunea iar apoi se men?ioneaz? clasificarea ei ?n subdiviziuni. De exemplu. mai ?nt?i trebuie abordat? no?iunea de substantiv ca parte de vorbire, prin exemple tipice de substantive proprii ?i comune. Dup? aceea se va face distinc?ia ?ntre subdiviziunile substantivelor: proprii ?i comune. ?n ceea ce prive?te verbul, mai ?nt?i va fi abordat verbul ca parte de vorbire, iar apoi se va face distinc?ia ?ntre timpurile verbale. Numeralul ca parte de vorbire trebuie corelat cu no?iunea de num?r ?n matematic?. Cuno?tin?ele de sintax? se bazeaz? pe cele deja ?nv??ate ?i se extind prin diferen?ierea propozi?iilor dup? form? ?i ?n?eles. Ortografie Regulile de ortografie sunt ?nsu?ite treptat de c?tre elevi, prin repetarea ?i exersarea con?inuturilor deja ?nv??ate ?i ?nv??area con?inuturilor lor, prin diverse exerci?ii at?t la nivelul cuv?ntului, c?t ?i la nivel de propozi?ii ?i texte. Este de dorit s? se fac? o corela?ie cu materia la matematic? ?n leg?tur? cu scrierea abrevierilor pentru unit??ile de m?sur? (de ex. kilogram, kilometru etc). Este necesar ca elevii s? ?nsu?easc? scrierea corect? a abrevierilor pe care le folosesc zilnic, mai concret, urm?toarele cinci: ?.E., nr., etc., pag. ?i de ex. Exerci?iile de ortografie permit elevilor s? acorde o aten?ie deosebit? regulilor ortografice ?i rolului lor ?n text. Rezolvarea sistematic? a exerci?iilor de ortografie adecvate permite ca ?n scurt timp at?t cuno?tin?ele teoretice de ortografie, c?t ?i regulile ortografice s? fie aplicate ?n practic? spontan. Exerci?iile de ortografie sunt cel mai bun mod de a ?nv??a regulile ortografice, de a le verifica ?i de a ?nl?tura eventualele obstacole ?n ?nsu?irea corect? a lor. La aceast? v?rst? ar trebui s? se rezolve exerci?ii de ortografie simple care sunt potrivite pentru a ?nsu?i o singur? regul? de ortografie dintr-un domeniu ortografic. Exerci?iile de ortografie trebuie s? fie preg?tite, respect?nd ?n acela?i timp principiile grada?iei, sistematiz?rii, unit??ii teoriei ?i practicii. Cu ocazia ?nsu?irii principiilor de ortografie, pot fi adecvate urm?toarele exerci?ii de ortografie: copiere, dictare ?i scriere independent?. CULTURA EXPRIM?RII (EXPRIMAREA ORAL? ?I SCRIS?) Dezvoltarea ?i avansarea culturii exprim?rii la elevi este una dintre cele mai importante sarcini de predare a limbii rom?ne. Scopul s?u final este ca elevii s? ?nsu?easc? o comunicare bun? ?i calitativ? oral? ?i scris?. Formele de baz? ale exprim?rii orale ?i scrise sunt repovestirea, nara?iunea ?i descrierea. Repovestirea - ?n clasa a doua, predare culturii exprim?rii devine mai complex? ?i cu cerin?ele mai avansate ?n ceea ce prive?te aceast? form? de exprimare oral? ?i scris? de c?tre elevi. Este necesar s? se ?ncurajeze elevii s? recunoasc? ce este important ?i ce nu este absolut nevoie s? fie men?ionat c?nd se repoveste?te ceva, pentru ca s? nu se ?nt?mple ca textul repovestit s? fie mai lung dec?t cel original. De asemenea, repovestirea trebuie s? se evalueze, adic? s? se arate elevilor ce au realizat cu mai mult sau mai pu?in succes utiliz?nd aceast? form? de exprimare. Nara?iunea - cuprinde povestirea evenimentelor ?i ?nt?mpl?rilor, povestirea bazat? pe imagina?ie, pe tema dat?, povestirea pe o imagine sau o serie de imagini. Descrierea - este forma cea mai complex? de exprimare oral? ?i scris? ?n primul ciclu de ?nv???m?nt. Din cauza numeroaselor limite de v?rst? ?n activitatea cu cei mai tineri elevi, acest fel de exprimare lingvistic? trebuie aplicat cu responsabilitate ?i respect?nd principiile de condi?ionare ?i grada?ie ?n realizarea ei: se va cere de la elevi s? observe cu aten?ie, sesizeze, descopere, compare, ?i abia apoi con?inutul descris s?-l contureze ?n g?nd ?i s?-i dea form? lingvistic?. Deoarece descrierea este adesea pus? ?n rela?ie str?ns? cu citirea ?i interpretarea textului (?n special al celui literar-artistic), este necesar ca ?n mod constat aten?ia elevilor s? fie concentrat? asupra locurilor ?i tipurilor de texte care sunt bogate ?n elemente descriptive (descrierea naturii, anotimpurilor, obiectelor, plantelor ?i animalelor, personajelor literare etc.), deoarece ele sunt cele mai bune modele pentru ?nsu?irea spontan? a tehnicilor de descriere ca o abilitate permanent?. Cultur? exprim?rii la elevi se cultiv? ?i prin activit??i de joc, ?n special prin exerci?ii lingvistice. Tipurile de jocuri ar trebui selectate ?n func?ie de interesele elevilor sau ?n contextul con?inutului didactic. Acestea pot fi jocuri de conversa?ie, de exemplu, discu?ia cu un personaj literar, apoi jocuri de situa?ie, respectiv situa?ii din via?a real?, de exemplu, o conversa?ie ?ntr-un magazin, discu?ia cu medicul. Pot fi alese ?i rebusuri, ghicitori, cimilituri, exerci?ii de dic?ie, cuvinte ?ncruci?ate simple, asocia?ii, alc?tuirea propozi?iilor, extinderea propozi?iilor date. Exerci?iile lexico-semantice servesc la ?mbog??irea vocabularului elevilor ?i de a le demonstra c? exist? diferite posibilit??i ?n alegerea cuvintelor ?i expresiilor ?i ?n utilizarea eficient? a acestora. Prin aplicarea exerci?iilor lexico-semantice la elevi se dezvolt? aptitudinea de a reflecta ?i de a c?uta o expresie lingvistic? adecvat? pentru ceea ce doresc s? spun? (?n func?ie de situa?ia de comunicare) ?i se m?re?te num?rul acestor expresii ?n vocabularul lor. Exerci?iile de acest tip ar trebui s? fie puse ?n corela?ie cu interesele elevilor ?i con?inuturile didactice. Sim?ul pentru exprimarea precis? ?i ?n?elegerea sensului cuvintelor ?i a expresiilor se dezvolt? prin diferite exerci?ii, cum ar fi descrierea fiin?elor ?i obiectelor, iar la elevii de aceast? v?rst? pot st?rni interes ?i exerci?iile de completare a propozi?iei (de exemplu, se d? o propozi?ie ?n care lipse?te verbul). III. MONITORIZAREA ?I EVALUAREA PRED?RII ?I ?NV???RII Urm?rirea progresului ?i evaluarea realiz?rilor elevilor este formativ? ?i sumativ? ?i se realizeaz? ?n conformitate cu Regulamentul de notare a elevilor ?n instruc?ia ?i educa?ia elementar?. Procesul de monitorizare ?i evaluare a unui elev ar trebui s? ?nceap? cu o aprecierea ini?ial? a nivelului la care se afl? elevul. ?n procesul de predare ?i ?nv??are profesorul ?ntr-un mod continuu ?i adecvat arat? elevului calitatea cuno?tin?elor de care dispune, printr-un feedback suficient de clar ?i informativ, care s? aib? rol de ?ncurajare a elevului. Fiecare activitate este un prilej bun de apreciere a progresului ?i de oferire a unui feedback, iar elevii trebuie ?nv??a?i ?i ?ncuraja?i s?-?i evalueze propriul progres ?n realizarea finalit??ilor la aceast? disciplin? ?colar?, dar ?i progresul altor elevi. RUSINSKI JEZIK Назва предмета РУСКИ ЯЗИК Циль Циль настави руского язика то розвиван? язичних способносцох и оспособйован? школярох же би ефикасно комуниковали на руским язику; розвиван? думаня и критицкого одношеня ?у д?йсносци; упознаван? зоз традицию и културу свойого народа, пестуюци свидомосц о значеню улоги язика за очу ван? националного иодентитета; упознаван? зоз сучаснима културами других народох и универзалнима вредносцами гуманистичней традици?. Класа друга Рочни фонд годзинох 180 годзини ? ВИХОДИПо законченей класи школяр: ОБЛАСЦ/ТЕМА ЗМИСТИ - розлику? глас и склад и препознава самоглашн?ки и консонанти;- розлику? файти словох у типичних прикладох;- одредзу? основни ?раматични кате?ори? меновн?кох и д??словох;- розлику? виреченя по форми и значеню;- почиту? и применю? основни правописни правила;- влада з основну техн?ку читаня и писаня;- пренайдзе експлицитно виражени информаци? у ?дноставним тексту (линеарним и н?линеарним)- розлику? кн?жовни файти: писню, приповедку, басну, сказку, драмски текст;- одредзи главне збуван?, час и место збуваня у пречитаним тексту; - обачи главни и побочни подоби и розлику? ?х позитивни и не?ативни прикмети;- розлику? стих и строфу;- обачу? стихи хтори ше римую;- пояшн? значен? присловки и поуки хтору обачу? у басни;- наведзе ?дноставни приклади поровнаня з текстох и каждодньового живота;- чита текст почитуюци интонацию виреченя або стиха;- виразно рециту? писню;- виводзи драмски текст;- виноши свойо думан? о тексту;- хасну? розлични форми усного и писменого виражованя: преприповедован?, приповедан?, описован?;- правилно состави длугше и подполне виречен? и скапча вецей виреченя до кратшей цалосци;- участву? у розгварки и меркуюци слуха собешедн?ка;- розлику? основни часци текста:(наслов, пасус, мено автора, змист);- виразно чита текст; ? ? ? ? ЯЗИК ? ?раматика Виречен? - розумен? виреченя як обвисценя, питаня и розказу.Замерковйован? потвердзуюцих и одрекаюцих виреченьох.Означован? виреченя у бешеди - интонация и павза.Велька початна буква на початку виреченя и знак интерпункци? на концу (точка, викричн?к и знак питаня).Слова.Обачован? и препознаван? словох котри знача менован? и котри знача д?ю - як главних словох у виреченю.Власни и за?дн?цки меновн?ки.Розликован? роду и числа словох у виреченю.Д??слова.Прешли, терашн? и будуци час. Описни прикметн?ки.Слова за означован? часу, места, количества, способу.Склад и гласВокали и консонанти и дзел?н? словох на склади у вигваряню и писаню.Правопис Познаван? и правилне хаснован? шицких буквох.Повязован? буквох при писаню.Писан? з друкованима и писанима, велькима и малима буквами.Велька буква на початку виреченя.Велька буква при писаню особних менох и презвискох, ?днословних ?ео?рафских менох и менох ул?цох.Писан? адреси.Розкладан? словох на склади при писаню.Писан? не?аци?.Скраценя за мери и общи скраценя: ОШ, итд. нпр.Точка, знак питаня, викричн?к, два точки и запяти при начишльованю. КН?ЖОВНОСЦ ? ? ШКОЛСКА ЛЕКТИРА Поезия Мирослав Антич, Кед сом бул велькиИсмет Бекрич, Хлапцово щесце?ри?ор Витез,Як жи? АнтонтонИван Франко, Л?шак МикитаМелания Павлович, Н?ткаМирон Будински, Вредни стари людзеМирон Будински, Наисце ше бо?мМикола М. Кочиш, Хмара на верху топол?Микола М. Кочиш, Додня пред дньомМикола М. Кочиш, ВечарМирон Колошня?, Здогадован? на дзецинствоМирон Колошня?, Яка моя мацИрина Гарди Ковачевич, Шл?бодаИрина Гарди Ковачевич, Н?шорСерафина Мака?, Мой оцецСерафина Мака?, Велька гришкаСерафина Мака?, ?овля на високей ногиВасиль Мудри, КовальЯким Олеяр, КоминярМитро Надь, Кед слункоГаври?л Надь, Брамушка и пчолкаДюра Папгарга?, Мож пожувац вельку стварМихал Симунович, Мой песРуски народни писн?, Наврачали Проза Душан Радович, Приповедка о малим пальцуЙованка Йор?ачевич, ПегиКарло Колоди, ПинокиоМихайло Томчан?, Яй, нови чижмиМирон Канюх, Димчок и димискоМирон Канюх, ?ден од шмелихМихал Ковач, За валаломМикола Скубан, Врацена цмотаЛюбомир Сопка, Гл?дан?Штефан Чакан, Заячок и пчолкаБасна, Налпа и ?й дзециБасна, Л?шка и журавельБасна, Гавран и л?шкаРуска народна приповедка, Гуска на ?дней ногиРосийска сказка, Хвости Драмски текстиДрамски тексти зоз Заградки по вибору Популарни и информативни текстиВибор популарних и информативних текстох зоз часописа за дзеци Заградка ДОМАШНЯ ЛЕКТИРА Х. К. Андерсен, Сказки, виборА. С. Пушкин, Сказка о рибарови и рибкиВибор зоз сучасней поези? и прози за дзеци на руским язику Кн?жовни поняца: - стих, строфа, рима- басна- сказка- тема, место и час збуваня- под?я- рядошл?д збуваньох- главна и побочни подоби- подоби у драмским тексту Читан? Дальше увежбован? техн?ки читаня наглас и у себе з розуменьом пречитаного.Ускладзован? интонаци? и темпа читаня зоз природу текста.Читан? и виводзен? драматизованого текста по улогох.Унапрямене читан? - читан? зоз напредок задатим задатком.Читан? у себе як пририхтован? за самостойне читан? и учен?.Робота на тексту Замерковйован? важн?йших цалосцох у тексту (пасус, епизода) и одредзован? можл?вих поднасловох.Ушорйован? часцох текста до хроноло?ийней и смисловей ло?ичней цалосци.Обачован? характеристичних детальох при опису амби?нту, подобох и под?йох.Обачован? хроноло?и? збуваньох и вязох причина - пошл?док.Заберан? власного становиска ?у поступком подобох.Замерковйован? сущного у тексту и його розумен?.Розумен? функци? наслова и поднаслова у тексту.Преприповедован? на основи за?дн?цкого и индивидуалного плану приповеданя - детально и зжато. Предлужован? и дополньован? приповедки.Замерковйован? опису, директней бешеди и дияло?у.Толкован? порученьох, намирох и чувствох виражених у тексту.Обачован? розличних значеньох словох у зависносци од контексту и ?х хаснован? у бешеди.Розликован? приповедки, сказки, басни, загадки и присловки.Упутйован? школяра на способ хаснованя учебн?ка, библиотеки и гл?дан? и находзен? конкретного змисту у учебн?ку або задатку. ЯЗИЧНА КУЛТУРА Усне висловйован? Преприповедован? змисту кратших текстох, театралних представох, филмох и ТВ емисийох за дзеци - спрам плану составеного зоз детальних питаньох и спрам плану з пообщенима питанями.Преприповедован? по часцох и у цалосци.Приповедан? о под?йох спрам шора сликох, спрам ?дней слики, або по плану у форми питаньох, або поднасловох.Описован? предметох, людзох, животиньох, рошл?нох.Обачован? и менован? виразних прикметох.Описован? по плану.Менован? и описован? зявеньох у природи.Идентитет - менован? родзинства, сушедства, познатих и н?познатих.Приповедан? о себе и сво?й улоги у под?йох.Приповедан? о истей под?? з вецей углох патреня.Комуникация - обачован?, менован? и описован? одношеньох у природи.Виражован? дзеки (афирмативно и процивно) - сцем, будзем, жадам, наздавам ше и подобне.Менован? предметох и зявеньох з рижнима словамиЗбогацован? словн?ка з хаснованьом язичних бавискох - загадки, ребуси, крижальки, осмосмерки, асоцияци? и подобне.Сценске приказован? драмского або драматизованого текста.Писане висловйован? Преписован? виреченьох и виривкох з текстох з цильом же би ше усовершовало техн?ку и швидкосц писаня.Преписован? кратших виреченьох з напредок задатим задатком.Писани одвити на поставени питаня и поставян? питаньох на задати одвит.Диктати - рижни файти творчих диктатох, контролни и автодиктат.Записован? змистох кратших текстох або опису под?йох спрам плану составеного з пообщених питаньох.Описован? спрам слики котра представя цалосну под?ю спрам плану з пообщенима питанями.Описован? ?дноставн?йших под?йох и предметох спрам плану у форми тезох.Опис особи.За?дн?цки писани состав (преприповедован?, приповедан?, описован?) з намиру же би ше обачели основни правила о ло?ичним рядошл?ду под??.Писан? розглядн?цох, винчованкох, поволанкох, кратких писмох. Ключни поняца: кн?жовносц, язик и язична култура. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧНО-МЕТОДИЧНЕ ВИТВОРЙОВАН? ПРОГРАМИ Наставну програму предмета Руски язик у другей класи основней школи творя три наставни обласци - Кн?жовносц, Язик и Язична култура.Заснована ? на виходох, односно на процесу ученя и школярских посцигнуцох. I. ПЛАНОВАН? НАСТАВИ И УЧЕНЯ Планован? настави и ученя Руского язика облапя правен? рочного и оперативних планох, як и писан? пририхтованьох за годзини.Рочни план ма у себе число годзинох по обласцох розпоредзених по мешацох, у складзе зоз школским календаром, планованим фондом годзинох по обласцох и рочним фондом годзинох.Препоручене число годзинох по предметних обласцох Кн?жовносц - 70 годзини, Язик - 40 годзини и Язична култура - 70 годзини.Шицки обласци ше препл?таю и ан? ?дну н? мож виучовац изоловано од других обласцох.При планованю треба водзиц рахунку о корелаци? з другима наставнима предметами и функционално повязовац тексти до зродних тематичних цалосцох.Оперативни план треба же би мал рубрику зоз операционализованима виходами, дефинованима наставнима ?динками, рубрику за медзипредметну повязаносц и рубрику за евалуацию квалитета планованого, як и други елементи кед су потребни наставн?кови. Пририхтован? за годзину подрозумю? дефинован? циля годзини, дефинован? виходох у одношеню на циль годзини, планован? активносцох школярох и наставн?ка, планован? способох преверйованя витвореносци виходох, вибор наставних методох и поступкох ученя, як и наставних средствох хтори буду похасновани. II. ВИТВОРЙОВАН? НАСТАВИ И УЧЕНЯ КН?ЖОВНОСЦ Препоручени змисти зоз обласци Кн?жовносц звладую ше у цеку цалого школского рока, зоз помоцу Читанки як основного наставного средства, так же учитель плану? их реализацию у складзе зоз индивидуалнима характеристиками школярох и вкупнима можл?восцами колектива, руководзаци ше зоз виходами ученя. Дальше увежбован? техн?ки читаня наглас и у себе з розуменьом пречитаного подрозумю? н? л?м плановани тексти зоз школскей и домашн?й лектири, ал? наставн?к ма можл?восц вибрац да?ден текст зоз сучасней литератури за дзеци по руски, або вибрани кн?жовни, як и науково-популарни тексти зоз часописа за дзеци Заградка, як и читан? одвитуюцих текстох зоз учебн?кох за други наставни предмети (текстуални задатки зоз математики, упутства за роботу у настави предмета Швет коло нас, упутства за рижни файти наставних л?сткох як за индивидуалну, так и за ?рупну роботу и подобне). На тот способ школяре вежбаю як читан? наглас так и читан? у себе, зоз напредок задатим задатком и пририхтую ше за самостойне учен?.Квалитетне читан? ма вельо функци?, а скорей шицкого функцию трансфера, понеже без читаня и розуменя пречитаного скоро же н?т ученя других предметох. Успишносц у шицких других предметох и обласцох ученя директно завиши од квалитета читаня односно розуменя пречитаного. Робота на тексту Читан? кн?жовного тексту служи и як приклад за розумен? и препознаван? порученьох хтори текст ноши, ал? и препознаван? кн?жовней файти (приповедка, сказка, басна, загадка, присловка и драмски текст) и ?й характеристикох, без дефинованя поняцох.У другей класи треба обрациц увагу на обачован? важн?йших цалосцох у тексту, на похопйован? пасуса як часци ширшого текста, ушорйован? часцох текста до хроноло?ийней и смисловей ло?ичней цалосци.При анализованю амби?нту, подобох и под?йох оспособйовац школярох же би обачовали характеристични детал?, препознавали причиново - пошл?дково вязи, а окреме же би шл?бодно виношели свойо становиска и ар?ументовали их зоз прикладами зоз текстох.Школярох треба мотивовац же би препознавали и толковали порученя, намири и чувства у пречитаних текстох, ал? и же би их повязовали зоз власним искуством.Толкован? текста ше найвецей зводзи на елементи розуменя под??, фабули и основного порученя. До тих елементох мож дойсц зоз шл?бодну розгварку, ал? школярох вше баржей треба унапрямовац на препознаван? одредзених зявеньох у реалним живоце. Обробок драмских текстох за дзеци як и драматизация обробених текстох оможл?вю? мотивован? школярох на рижни творчи активносци як цо то сценски наступ, драмске бависко, бабкарске бависко, драмски дияло?и. Розвиван? кн?жовних поняцох при школярох н? подрозумю? учен? дефиницийох, ал? менован? и описне обгрунтован? поняцох, обачован? улоги одредзеного поняца у кн?жовноуметн?цким тексту. ЯЗИК ?раматика и правопис У настави язика школяре ше оспособюю за правилну усну и писану комуникацию на стандардним руским язику. Прето погл?дованя у тим програму н? унапрямени л?м на язични правила и ?раматични норми, ал? на ?х функцию.Програма унапрямена на розвиван? виходох и школярских компетенцийох за примену ?раматичних правилох у писаней и бешедней комуникаци?. Плановани ?раматични и правописни правила ше н? усвоюю и увежбую изоловано, ал? повязано зоз другима наставнима обласцами, без огляду чи то буду похасновани приклади зоз да?дного кн?жовного д?ла, чи усво?не правило зл?пшу? школярску усмену або писану комуникацию.Так наприклад розумен? виреченя як обвисценя, питаня и розказу и означован? виреченя у бешеди з хаснованьом одвитуюцей интонаци? и павзох найл?гчейше мож увежбовац зоз виразним читаньом одвитуюцих текстох, зоз читаньом дияло?ох и драматизацию обробених кн?жовних д?лох. Так школяре ефикасн?йше усвоюю и знаня вязани за правилне хаснован? знакох интерпункци? бо на практичних прикладох видза розлики медзи н?ма и ?х функцию, як у кн?жовних д?лох, так и у каждодньовей комуникаци?.Зоз морфоло?и? ше розвиваю основни знаня о меновн?кох, д??словох и прикметн?кох. За кажду файту словох перше ше уводзи поняце, а потим розликован? подфайтох. Правописни правила школяре усвоюю поступн?, зоз повторйованьом уж наученого и поступним уводзеньом нових змистох, и то прей? рижних вежбаньох як на уровню словох, так и на уровню виреченьох и текста. Правописни вежби оможл?вюю школяром же би усво?не правописне знан? практично и спонтано применьовали.У тим возросту би требало применьовац прости правописни вежби хтори вигодни за звладован? л?м ?дного правописного правила, почитуюци принципи поступносци, систематичносци, ?динства теори? и пракси. ЯЗИЧНА КУЛТУРА Усне висловйован? Усне висловйован? у другей класи часта форма комуникаци? у школи.За розвой и култивован? усней комуникаци? треба цо вецей хасновац дзецом прицагуюци бависка представяня, бависка улогох, драмски бависка, рецитован?, бабкарски бависка, бависка асоцияци?, здумован? приповедкох зоз ?х преширйованьом, уводзеньом нових подобох, пременку под?йох и подобне.Школяре тиж треба же би научели описовац, подн?сц звит, преприповедац самостойно, по парох або у ?рупи.Таки инте?ративни бависка опущую школярох.Мож их комбиновац зоз рисованьом рисункох, або стрипох, л?бо их обогациц зоз рухами и музику цо ище баржей помоцню? ?х мотивацийни характер.То можу буц и бешедни бависка нпр. розгварка зоз кн?жовну подобу, або ситуацийни бависка одн. стварни ситуаци?. Позн?йше усна комуникация ше баржей опера на дзецинске искуство и розвива ше през зложенши активносци.Циль таких активносцох рижнородни: - порушован? школярох же би участвовали у комуникаци? - пестован? язично правилней комуникаци? - же би знали подн?сц звит о власней роботи и роботи других, - же би знали описац предмети, людзох,животин?, рошл?ни, зявеня у природи, або слики - же би знали виприповедац свойо дожица, правилно спатраюци свою улогу у под??, або же би приповедали о под?? з вецей углох патреня - оспособйован? школярох же би виражовали дзеку (афирмативно и процивно: сцем, будзем, жадам, наздавам и раду?м ше и подобне). Писане висловйован? Писана комуникация подрозумю? одношен? школяра зоз текстом.Найчастейши вежби за розвой писаней комуникаци? то: преписован?, диктат, писан? одвитох на питаня, опис,писане преприповедован? текста, писани состави о одредзеней теми итд. Преписован? виреченьох и виривкох з текстох ше вежба з цильом же би ше усовершовало техн?ку и швидкосц писаня, ал? преписован? може буц и з напредок задатим задатком (дополньован? виреченьох, ушорйован? деформованого виреченя, пренаходзен? гл?даних прикладох и подобне). Диктат як форма писаного вежбаня намен?ни за розвиван? правописних навикнуцох и за преверйован? общей писменосци школярох, ал? ше зоз н?м можу ришовац и язични и стилски задатки.У другей класи мож попри диктатох з толкованьом, диктатох зоз зопераньом гришкох, контролних и автодиктатох, хасновац и творчи диктати зоз уруцованьом словох, або пременку словох (пременка роду, числа словох, або писан? у другим чаше). При писаним преприповедованю потребне оспособйовац школярох же би обачовали цо значне, цо мож посцигнуц зоз вреднованьом преприповедованя и наглашованьом школяром цо успишне, а цо мен?й успишне у тей форми виражованя. Приповедан? облапя приповедан? збуваньох и дожицох, приповедан? на основи мри?, на задату тему, приповедан? на основи слики, або шора сликох. Описован? найзложенша форма усного и писменого виражованя. Школярох перше треба оспособиц же би ше меркуюци припатрали, обачовали, одкривали, замерковйовали, поровновали, а аж вец дату предметносц думково заокружовали и язично оформйовали.При читаню кн?жовноуметн?цких текстох треба школярску повагу унапрямиц на гевти места у хторих ?ст даяки описни елементи, бо то найл?пши приклади за спонтане усвойован? техн?ки описованя. Язичну култура школярох песту? ше и през бависково активносци, окреме през язични вежби.Файту бависка треба вибрац спрам интересованьох школярох, або у контексту наставного змиста.То можу буц ребуси, загадки, розчитованки, ?дноставни крижальки, осмосмерки, асоцияци?, преширйован? задатих виреченьох итд. Лексично-семантични вежби служа за збогацован? словн?ка школярох указуюци на розлични можл?восци при вибераню словох и виразох, Так ше при школярох розвива звикнуце же би гл?дали адекватни язични вираз за тото цо сцу виражиц, зависно од комуникативней ситуаци? и звекшу? ше фонд таких словох и виразох у ?х словн?ку. III. ПРОВАДЗЕН? И ВРЕДНОВАН? НАСТАВИ И УЧЕНЯ Провадзен? напредованя и оценьован? посцигнуцох школярох треба же би було формативне и сумативне и реализу? ше спрам Правилн?ка о оценьованю школярох у основним образованю и воспитаню. Провадзен? и вреднован? школяра почина зоз инициялним преценьованьом уровня на хторим ше школяр находзи. Под час реализаци? настави и ученя наставн?к порядно указу? школярови на квалитет його посцигнуцох, так же би повратна информация була прилагодзена, достаточно ясна и мотивацийна. Школярох треба оспособйовац же би преценьовали власне напредован? спрам витворйованя виходох предмета, як и напредован? других школярох. SLOVA?KI JEZIK Názov predmetu SLOVENSK? JAZYK Cie? Cie?om u?enia slovenského jazyka je, aby ?iaci zvládli základné zásady slovenského spisovného jazyka kv?li ústnemu a písomnému vyjadrovaniu, pestovali povedomie o v?zname úlohy jazyka v zachovávaní národnej identity; aby boli schopní analyzova? zvolené literárne a iné umelecké diela zo slovenského a svetového umeleckého dedi?stva, pestova? tradície a kultúru slovenského národa a rozvíja? interkulturálnos?. Ro?ník druh? Ro?n? po?et hodín 180 hodín ? V?KONYPo skon?ení ro?níka ?iak bude schopn?: OBLAS?/T?MA OBSAHY - rozli?ova? literárne ?ánre: báseň, poviedku, bájku, rozprávku, dramatick? text;- ur?i? základnú udalos?, ?as a miesto konania deja v pre?ítanom texte;- ur?i? poradie udalostí v texte;- ur?i? hlavné a ved?aj?ie postavy a odlí?i? ich kladné a záporné vlastnosti;- rozlí?i? ver? a strofu;- ur?i? ver?e, ktoré sa r?mujú;- vysvetli? v?znam príslovia, porekadla a ponau?enia, ktoré zistil v bájke;- uvies? jednoduché príklady prirovnania z textov a ka?dodenného ?ivota;- ?íta? text a správne uplaňova? intonáciu vety/ver?a;- umelecky recitova? báseň;- predvies? dramatické texty;- vyjadri? svoju mienku o texte;- rozli?ova? hlásku a slabiku a pozna? samohlásky, spoluhlásky a dvojhlásky;- rozli?ova? slovné druhy v typick?ch príkladoch;- ur?i? základné gramatické kategórie podstatn?ch mien a slovies;- rozli?ova? vety pod?a v?znamu;- re?pektova? a uplatňova? základné pravidlá pravopisu;- pozna? najfrekventovanej?ie vybrané slová;- vyh?ada? explicitne vyjadrené informácie v jednoduchom texte (lineárnom a nelineárnom);- vyu?íva? r?zne formy ústneho a písomného vyjadrovania: prerozpávanie, rozprávanie, opis;- správne utvori? dlh?iu a úplnú vetu a spoji? viac viet do krat?ieho celku;- zú?astni? sa v rozhovore a pozorne po?úva? spolubesedujúceho;- rozlí?i? základné ?asti textu (názov, odsek, meno autora, obsah).- pozna? tradi?né slovenské zvyky a prednies? vin?e vz?ahujúce sa na sviatky ? ? LITERAT?RA ?KOLSK? LEKT?RA Poézia ?udová pieseň: Spievanky, Tancuj, tancuj Kukulienka, Bodaj by vás, Moje milé premilené jahody,... Alojz ?obej: ?o v?etko de?om k ??astiu treba ?tefan Morav?ík: Sloven?ina, Ve?ká noc-ve?k? deň Mária Rázusová-Martáková: Mesia?ikove úbehy /Ranená breza ?udmila Podjavorinská:Na tanci, Prosba vtá?kov Elena ?ep?eková: Prv? sneh Juraj Tu?iak: Ke? moja mama nie je doma, Do ?koly, Zajkove nové nohavi?ky Ljubivoje R?umovi?: Uch, ale je ?kola skvelá Krista Bendová: Ako Jo?ko Pletko poza?íval v?etko/ Tanierik Pavel Mu?aji: Lastovi?kám na cestu ?ubomír Feldek: Bájka o elektrickom dr?te Gabriela Hertlíková: Viano?né dar?eky, Mikulá? Iveta Bognárová: Posledn? deň ?kolského roka Ján Smrek: Na jar ?udové riekanky: Ke? slnko zasvieti, Nesie vtá?ik slámku,... Hádanky, vy?ítanky, uspávanky, vin?e (v?ber). Próza ?udová rozprávka: O medovníkovom dom?eku (pod?a P. Dob?inského), O dvanástich mesia?ikoch (pod?a B. Nemcovej), Ako zvieratká prezimovali,... Ezopská bájka: Lev a my? Dositej Obradovi?: v?ber z bájokJozef Pavlovi?: Pre?o sú zajace nevzdelané Sibyla Mislovi?ová: Nie je my? ako my? Bo?ena Trilecová: Doktor Bla?ej Daniel Hevier: Upratova?ka a rozhadzova?i Mária Ha?tová: Srnka Cupilupka Mária ?urí?ková: Nedokon?ená rozprávka Mária Jan?ová: Rozprávka o je?kovi Tomá? ?elovsk?: Ke? narastiem Silvia ?aňová: Ako sa do hory volá, tak sa z hory oz?va ?udové porekadlá a príslovia. Dramatické texty Detské ?udové hry: v?ber Anna Nemogová Kolárová: Tomá? dostáva dar?eky ?artíky Populárne a informatívne textyV?ber z ilustrovan?ch encyklopédií a ?asopisov pre deti o v?znamn?ch osobnostiach slovenského jazyka, literatúry a kultúry DOM?CA LEKT?RA (najmenej tri diela pod?a v?beru) 1. V?ber z krátkych foriem ?udovej slovesnosti (hádanky, príslovia, porekadlá, vy?ítanky)2. Hans Christian Andersen: Palculienka, Princezná na hrá?ku 3. V?ber z ver?ov Márie Rázusovej Martákovej a ?udmily Podjavorinskej4. Mária ?urí?ková: O Gu?kovi Bombu?kovi 5. Jozef Cíger Hronsk?: Budká?ik a Dubká?ik 6. V?ber z krátkych rozprávok pre deti7. A. S. Pu?kin: Rozprávka o rybárovi a rybke Literárne pojmy: - ver?, strofa, r?m;- ?udová uspávanka;- bájka;- rozprávka;- téma, miesto a ?as konania deja, sled udalostí;- hlavná a ved?aj?ia postava (v?zor, základné vlastnosti a správanie);- postavy v detskom dramatickom texte. JAZYK Gramatika, pravopis a ortoepia Hláska a slabika; samohlásky, spoluhlásky a dvojhlásky.Slovné druhy: podstatné mená (vlastné a v?eobecné); rod a ?íslo podstatn?ch mien; slovesá; slovesné ?asy: minul?, prítomn?, budúci ?as; prídavné mená (akostné); ?íslovky (základné a radové).Vety: oznamovacie, opytovacie, rozkazovacie a zvolacie.Ve?ké písmeno: písanie názvov ?tátov, miest a dedín (pozostávajúcich z jedného alebo viac slov) a jednoduch?ch geografick?ch názvov.Interpunkcia: bodka (na konci vety a za radov?m ?íslom); dvojbodka a ?iarka pri napo?ítaní; písanie dátumu arabsk?mi a rímskymi ?íslicami.Písanie skratiek: (jednotky miery a najfrekventovanej?ích skratiek Z?, ?., at?., str. a npr.). JAZYKOV? KULT?RA Písanie y/? vo vybran?ch slovách.Písanie i/í po obojak?ch spoluhláskach.Porozumenie pre?ítaného prostredníctvom odpovedí na otázky.Osnova na prerozprávanie krátkych textov (lyrick?ch, epick?ch, dramatick?ch) zlo?ená z jednoduch?ch otázok.Osnova opisovania na základe priameho pozorovania.Pravopisné cvi?enia: odpisovanie, diktát a samostatné písanie.Jazykové cvi?enia: hádanky, rébusy, krí?ovky, osemsmerovky, asociácie, tvorenie viet, rozvíjanie zadan?ch viet.Lexikálno-sémantické cvi?enia: dop?ňanie viet, opis bytostí a predmetov.Prednes dramatického/ zdramatizovaného textu. K?ú?ové pojmy: literatúra, jazyk, jazyková kultúra POKYNY NA DIDAKTICKO-METODICK? REALIZ?CIU PROGRAMU Program vyu?ovania a u?enia slovenského jazyka zalo?en? je na v?konoch, respektíve na procese u?enia a ?iackych v?konoch. Vzdelávacie v?kony predstavujú opis zjednoten?ch vedomostí, zru?ností, postojov a hodn?t, ktoré ?iak buduje, roz?iruje a prehlbuje cez tri vzdelávacie oblasti tohto vyu?ovacieho predmetu. I. PL?NOVANIE VYU?OVANIA A U?ENIA Plánovanie vyu?ovania a u?enia zah?ňa vypracovanie ro?ného a operatívnych plánov, ako aj zve?adenie príprav na hodinu/deň/t??deň. Ro?n?plán sa vypracúva vo forme Ganttovho diagramu a obsahuje po?et hodín pod?a oblastí, ktoré sú rozvrhnuté pod?a mesiacov a v súlade so ?kolsk?m kalendárom, plánovan?m po?tom hodín pod?a oblastí a ro?n?m fondom hodín. Program vyu?ovania a u?enia predmetu Slovensk? jazyk v druhom ro?níku základnej ?koly obsahuje tri vzdelávacie oblasti: literatúru, jazyk a jazykovú kultúru. Odporú?ané rozdelenie hodín pod?a vzdelávacích oblastí: literatúra - 70 hodín, jazyk - 40 hodín a jazyková kultúra - 70 hodín. V?etky tri oblasti sa navzájom integrujú a ani jedna sa nem??e vyu?ova? oddelene a bez vzájomnej sp?tosti s in?mi oblas?ami. K ro?nému plánu sa zostavuje aj zoznam textov, ktoré sú rozvrhnuté na ka?d? mesiac a zároveň aj zoznam diel na domácu lektúru. Mesa?n? rozvrh textov, ako aj doteraz, sa zakladá na zoskupovaní textov a zároveň spájaním textov pod?a r?znych kritérií - podstata a úloha literárneho diela; druhy textov; ú?el textov: na získavanie gramotnosti /?ítanie/ ?ítanie s porozumením /prerozprávanie /anal?za; r?chlos? napredovania ?iakov; ro?né obdobia; v?znamné dátumy a sviatky; zvlá?tnosti ?iackeho kolektívu, ?koly a lokálne spolo?enstvá; predmetová a medzipredmetová sp?tos? obsahov a v?konov; medzipredmetové kompetencie at?. Teda, korelácia sa umo?ňuje kombinovaním textov do podobn?ch tematicko-motívov?ch celkov pod?a r?znych kritérií. Príklady funk?ného spájania textov pod?a podobnosti diel m??u by? nasledujúce (ale v?bec nie jediné): ? priate?stvo (Anna Nemogová Kolárová - Tomá? dostáva dar?eky, Anna Minichová - Najslad?ia mandarínka (ako v?berov? text)); ? rodina (?udové uspávanky, Alojz ?obej - ?o v?etko de?om k ??astiu treba, Krista Bendová - Tanierik, Gabriela Hertlíková - Mikulá? a Viano?né dar?eky) ? ?iacke obdobie (Ljubivoje R?umovi? - Uch, ale je ?kola skvelá, Juraj Tu?iak - Do ?koly, Iveta Bognárová - Posledn? deň ?kolského roka, Daniel Hevier - Upratova?ka a rozhadzova?i); ? humor (?udová riekanka: Nesie vtá?ik slámku, ?udové piesne: Tancuj, tancuj, Bodaj by vás, ?udmila Podjavorinská - Na tanci, Krista Bendová - Ako Jo?ko Pletko poza?íval v?etko, Juraj Tu?iak - Zajkove nové nohavi?ky, Sibyla Mislovi?ová - Nie je my? ako my?) ? dospievanie (Tomá? ?elovsk? - Ke? narastiem) ? opis prírody (?udová riekanka - Ke? slnko zasvieti, Elena ?ep?eková - Prv? sneh, Pavel Mu?aji - Lestovi?kám na cestu, Mária Rázusová Martáková - Mesia?ikove úbehy,); ? svet rozprávok (Alexander Sergejevi? Pu?kin: Rozprávka o rybárovi a rybke, ?udové rozprávky); ? pou?né rozprávky (?ubomír Feldek - Bájka o elektrickom dr?te, bájky, Silvia ?aňová - Ako sa do hory volá, tak sa z hory oz?va, Franti?ek Hrubín - O nepodaren?ch kozliatkach (ako v?berov? text)). Uveden?mi príkladmi sa poukazuje na to, ako sa ten ist? text m??e spoji? s in?mi na r?zne sp?soby pod?a r?znych motívov alebo tónu rozprávania. V druhom, tak ako aj v prvom ro?níku, ?íta sa text na po ?astiach Rozprávka o rybárovi a rybke Alexandra Sergejevi?a Pu?kina. To znamená, ?e sa na nieko?k?ch plánovan?ch hodinách, pod?a plánu, ktor? si sám u?ite? utvorí, a zodpovedajúcou dynamikou bude ?íta? a analyzova? ?as? za ?as?ou Pu?kinova ver?ovaná rozprávka. Operatívny plán obsahuje rubriku s operacionalizovan?mi v?konmi, definovan?mi vyu?ovacími jednotkami, rubriku na plánovanú medzipredmetovú sp?tos? a rubriku na hodnotenie kvality naplánovaného, ako aj iné prvky pod?a odhadu u?ite?a. Pri vypracovaní ro?ného a operatívnych plánov nevyhnutné je dba? na ?kolsk? kalendár a aktivity, ktoré sprevádzajú ?ivot v ?kole. Príprava na hodiny má ma? definovan? cie? hodiny, definované v?kony v súlade s cie?om hodiny, plánovanie aktivít ?iakov a u?ite?a v súlade s cie?om a definovan?ch v?konov, plánované formy hodnotenia dosiahnut?ch v?konov, v?ber stratégií u?enia, metód a postupov u?enia a dou?ovania. II. REALIZ?CIA VYU?OVANIA A U?ENIA LITERAT?RA Vo v?u?be literatúry najd?le?itej?ie je u ?iakov rozvíja? lásku k ?ítaniu (vyu?ijúc aj báseň Tomá?a Janovica Moja kni?nica, Daniela Heviera Prosím ?a, ?o nosí?, ako i z Cd-?ka báseň Vladimira Reislea Kni?ka), budova? pocit pekného a hodnotného, pestova? vkus. ?ítanie potrebuje ?as, vytrvalos? a oddanos? a pestovanie t?chto vlastností je základom ?al?ieho u?enia. Prostredníctvom ?ítania literárno-umeleck?ch textov a rozhovorom o nich na hodine, buduje sa kritické myslenie, lebo ?iaci majú ma? názor na konanie a vlastnosti postáv, ako aj na r?zne udalosti v texte. Je obzvlá?? d?le?ité, aby literatúra u detí intenzívne rozvíjala empatiu t?m, ?e sa od ?itate?ov ?iada, aby sa postavili do pozície druhého a aby pochopili najr?znej?ie charakteristiky a konanie postáv. V?u?ba literatúry posilňuje národnú a kultúrnu identitu ?iakov t?m, ?e spoznávajú svoju literatúru a kultúru, ako aj literatúru a kultúru in?ch národov. ?kolská lektúra je roz?lenená pod?a literárnych druhov - poézia, próza, dramatické texty pre deti a obohatená v?berom náu?no-populárnych a informatívnych textov. Povinná ?as? ?kolskej lektúry pozostáva hlavne z diel, ktoré patria do základného národného korpusu, ale je obohatená aj dielami pre deti zo svetovej literatúry. V?ber diel je vekuprimeran? ?iakom. Jednotlivé diela z povinného korpusu sú volite?né. U?ite?ovi sa odporú?a, aby spracoval najmenej: ? tri ?udové piesne ? riekanku Nesie vtá?ik slámku, okrem na rozbor postupnosti dianií, aj na hovorové cvi?enie a spl?vavú správnu v?slovnos? pri spodobovaní spoluhlások ? najmenej dve bájky: Lev a my? a aspoň jednu z diela Dositeja Obradovi?a ? najmenej jedno dielo ?udmily Podjavorinskej, Márii Rázusovej Martákovej a Kristy Bendovej Volite?nos? umo?ňuje u?ite?ovi v???iu kreativitu pri dosahovaní v?konov. Programom sa podporuje spoznávanie sa ?iakov s v?znamn?mi osobnos?ami slovenského jazyka, literatúry a kultúry. Nevyhnutné je ?iakom prezentova? v?znam zaznamenávania svitakov a prezentova? slovenské tradi?né zvyky a oby?aje. Pri interpretácii textov ?kolskej a domácej lektúry, ale aj populárnych, informatívnych textov z ?asopisov pre deti, encyklopédií a pod. je potrebné v?imnú? si tému, hlavné udalosti, priestorové a ?asové vz?ahy v pre?ítanom texte, ponau?enia a d?le?ité detaily v popisoch bytostí a prírody; v?imnú? si hlavné a ved?aj?ie postavy v literárnom diele, ich pozitívne a negatívne vlastnosti a postupy; ich emocionálne stavy a rozli?ova? pojmy dobro a zlo. ?iak by si mal v?imnú? formálne rozdiely medzi poéziou, prózou a dramatick?m textom a ich základné charakteristiky (napríklad neprítomnos? fabuly v lyrike, rytmus ver?ov a strof, prítomnos? r?mov alebo sled udalostí v epike a dramatickom diele), ale nie na úrovni definovania pojmov. ?iak by mal rozli?ova? literárne druhy: lyrickú báseň (uspávanku a vtipnú báseň - pod?a melódie prednesu) od poviedky (bájky a rozprávky) a dramatického textu, ale bez uvádzania definície literárno teoretick?ch pojmov. Podrobnej?ie terminologické ur?ovanie sa uvádza postupne v star?ích ro?níkoch. ?iak by mal pochopi? prenesen? v?znam hádanky, ale existujúce ?tylistické postupy v nej sa nemenujú; rozpozna? ?áner básne ako príbehu s prenesen?m v?znamom (neuvádza sa pojem alegórie); ?e v rozprávkach a bájkach postavy m??u by? aj zvieratá, rastliny, predmety, antropomorfné bytosti (??astie, Nádej) alebo ?udia, má pochopi? prenesen? v?znam bájky, odhali? a vysvetli? ponau?enie. ?iaci sa u?ia tlmo?i? porekadlá. Pri spracovaní literárnych textov ?iaci si rozvíjajú prvé literárno-estetické skúsenosti a vytvárajú vlastné postoje o diele, ktoré po?úvajú alebo ?ítajú. U?ite? podnecuje ?iakov, aby vyjadrili svoje názory a argumentovali ich príkladmi z textu. Poéziu (uspávanku, vtipnú a opisnú báseň) a prózu sa ?iaci neu?ia rozli?ova? na teoretickej úrovni. Prirovnanie ako ?tylistick? prostriedok sa tie? nespracúva na teoretickej úrovni, ale sa od ?iakov o?akáva, aby si ho v?ímali v texte a aby uvádzali jednoduché príklady prirovnaní z ka?dodenného ?ivota (napríklad: ?ervená ako ru?a, r?chly ako zajac, usilovn? ako v?ela at?.). Pri spracovaní dramatick?ch textov pre deti ?iaci sa motivujú k radu tvoriv?ch aktivít, ktoré vznikajú v súvislosti s dielom (scénické predvedenie - predvádzanie dramatického textu, divadelné hry, bábkové divadlo, dramatizované dialógy, sledovanie detsk?ch divadeln?ch predstavení, nahrávanie a komentovanie dramatizovan?ch úryvkov). ?iaci si tie? osvojujú pravidlá správania v divadle. Rozvíjanie literárnych pojmov u ?iakov neznamená u?enie definícií, ale pomenovanie a opisné vysvet?ovanie pojmu; ur?ovanie úlohy ur?itého pojmu v literárno-umeleckom texte. Literárne diela, ktoré boli sfilmované (Rozprávka o rybárovi a rybke, Princezná na hrá?ku, O dvanástich mesia?ikoch,...) m??u poslú?i? na komparatívnu anal?zu a zis?ovanie rozdielov medzi literatúrou a filmom, na základe ktorej m??u ?iaci prís? k záveru o podstate dvoch médií a rozvíja? svoju mediálnu gramotnos?. ?iakov mo?no usmerni? aj na iné filmy s podobnou tematikou (detské dobrodru?stvá alebo dobrodru?stvá vo svete fantázií, dospievanie osamelého die?a?a a pod.). JAZYK Vo vyu?ovaní jazyka ?iaci sa uschopňujú pre správnu ústnu a písomnú komunikáciu v spisovnom slovenskom jazyku. Program je usmernen? na v?voj dosiahnutia v?konov a získanie ?iackych kompetencií na uplatnenie gramatick?ch pravidiel v písomnej a ústnej komunikácii. Po?iadavky v tomto programe nie sú usmernené len na osvojenie jazykov?ch pravidiel a gramatick?ch noriem, ale aj pochopenie ich funkcie a správne uplatnenie v ústnom a písomnom vyjadrovaní. Gramatika Rozli?ovanie hlásky a slabiky pri ústnom vyjadrovaní - slabika sa vysvet?uje iba na typick?ch prípadoch so samohláskou na konci slabiky, zatia? ?o ostatné prípady sa spracúvajú vo vy??ích ro?níkoch. Je ?iaduce vytvori? koreláciu s v?u?bou hudobnej kultúry (poukazova? na to, ?e piesne sa spievajú tak, ?e sa slová delia na slabiky). Z morfológie sa rozvíjajú základné poznatky o podstatn?ch menách, slovesách, prídavn?ch menách a ?íslovkách. Pre ka?d? slovn? druh sa najprv uvádza pojem a neskor?ie rozdelenie. Napríklad, najprv by sa malo pracova? na pochopení pojmu podstatn?ch mien ako slovného druhu a to na typick?ch príkladoch vlastn?ch a v?eobecn?ch podstatn?ch mien. Potom sa uvádza rozli?ovanie druhov podstatn?ch mien: vlastné a v?eobecné. Slovesá sa najprv spracúvajú ako slovné druhy a neskor?ie sa uvádza rozli?ovanie kategórie ?asu. ?íslovky ako slovn? druh sa spracúvajú v prepojení s v?u?bou matematiky. Syntaxické poznatky sa nadv?zujú na u? nau?ené a roz?irujú sa rozli?ovaním viet pod?a v?znamu. Pravopis Pravidlá pravopisu si ?iaci osvojujú postupne opakovaním a precvi?ovaním u? nau?eného a spoznávaním nov?ch obsahov prostredníctvom r?znych cvi?ení tak na úrovni slova, ako aj na úrovni viet a textov. Je ?iaduce vytvori? koreláciu s vyu?ovaním matematiky v súvislosti s písaním skratiek pre merné jednotky. Je potrebné, aby si ?iaci osvojili správne písanie v?eobecn?ch skratiek, ktoré pou?ívajú denne Z?, ?., at?.,str., npr.. Pravopisné cvi?enia umo?ňujú ?iakom venova? osobitnú pozornos? pravopisn?m po?iadavkám a ich funkcii v texte. Systematické uplatňovanie zodpovedajúcich pravopisn?ch cvi?ení umo?ňuje, aby teoretické pravopisné vedomosti v?as prerástli na zru?nosti, ako aj na praktické a spontánne uplatňovanie pravopisn?ch pravidiel. Pravopisné cvi?enia sú najlep?ím sp?sobom, ako sa pravidlá pravopisu nau?i?, overi? si ich, v?imnú? si chyby a opravi? ich. V tomto veku by sa mali pou?íva? jednoduché pravopisné cvi?enia, vhodné na ovládanie jedného pravopisného pravidla z jednej pravopisnej oblasti. Pravopisné cvi?enia je potrebné pripravova? re?pektujúc princíp postupnosti, systematickosti, jednoty teórie a praxe. Pri ovládaní pravopisu je vhodné pou?i? nasledujúce pravopisné cvi?enia: odpisovanie, diktáty a samostatné písanie. JAZYKOV? KULT?RA (?STNE A P?SOMN? VYJADROVANIE) Rozvíja? a zdokona?ova? jazykovú kultúru ?iakov je jednou z najd?le?itej?ích úloh vyu?ovania materinského jazyka. Jej kone?n?m cie?om je, aby ?iaci mali schopnos? kvalitne a prakticky ú?elovo ústne a písomne komunikova?. Základné formy ústneho a písomného vyjadrovania sú prerozprávanie, rozprávanie a opisovanie. Prerozprávanie - v druhom ro?níku, vyu?ovanie jazykovej kultúry triedy (kategorizuje) a zvy?uje po?iadavky v pláne tejto formy ústneho a písomného vyjadrovania ?iakov. Treba podnecova? ?iakov, aby sa sna?ili zisti?, ?o je podstatné, a ?o sa nemusí spomína?, ke? rozprávajú o texte, aby sa nestalo to, ?e prerozprávan? text bude dlh?í, od toho o ktorom rozprávajú. Rozprávanie o texte treba tie? hodnoti?, t. j. poukáza? ?iakom na men?ie alebo v???ie vydarené segmenty tejto formy vyjadrovania. Rozprávanie - zah?ňa rozprávanie udalostí a zá?itkov, rozprávanie pod?a vlastnej predstavivosti, pod?a zadanej témy, rozprávanie pod?a obrázka alebo skupiny obrázkov. Pri ústnom a písomnom prejave ?iakov sa ako v?chodiskov? text pri zaznamenávaní sviatkov m??e vyu?i? báseň Jozefa Pavlovi?a Mikulá?, ?tefana Morav?íka Viano?ná vlo?ka. Pri rozbore práce v ?kole sa v korelácii s hodinami sveta okolo nás m??e vyu?i? text Kristy Bendovej Bola raz jedna trieda a Dobré rady pre ?iakov ako i báseň Miroslava Deglovi?a Na prázdniny. U?ivo o ro?n?ch odbobiach sa vo svete okolo nás m??e spracova? v korelácii s básňami Eleny ?ep?ekovej Je?kova kom?rka, Márie Topo?skej Prvé lú?e a Gustav Langauera To je krása. Opisovanie - najzlo?itej?ia forma ústneho a písomného vyjadrovania v predmetnom vyu?ovaní. Kv?li po?etn?m vekov?m obmedzeniam v práci s najmlad?ími ?iakmi k tejto forme vyjadrovania treba pristupova? zvlá?? zodpovedne a re?pektova? princípy podmienok vyu?ovania a dba? na postupnos? pri ur?ovaní po?iadaviek: uschopňova? ?iakov, aby pozorne pozorovali, zis?ovali, odha?ovali, v?ímali si, porovnávali, a iba potom svoje postrehy zmysluplne zakrú?kovali a jazykovo sformovali. Ke??e sa opisovanie ?asto spája s ?ítaním a posudzovaním textu (zvlá?? literárno-umeleckého), treba stále usmerňova? pozornos? ?iakov na tie miesta, v tomto druhu textov, ktoré majú mnoho prvkov opisu (opis prírody, ro?n?ch období, predmetov, rastlín a ?ivo?íchov, literárnych postáv a pod.), lebo sú to aj najlep?ie vzory na spontánne osvojovanie techník opisovania ako trvalej zru?nosti. Jazyková kultúra ?iakov sa pestuje prostredníctvom hrav?ch aktivít, najm? prostredníctvom jazykov?ch cvi?ení. Druhy hier treba voli? pod?a záujmov ?iakov alebo v kontexte obsahu vyu?ovania. To m??u by? hovorové cvi?enia, napríklad rozhovor s literárnou postavou, potom situa?né hry, prípadne skuto?né situácie, napríklad rozhovor v obchode, rozhovor u lekára. Mo?no si zvoli? aj rébusy, hádanky, re?ňovanky, riekanky, vy?ítanky, jednoduché krí?ovky, osemsmerovky, asociácie, tvorenie viet, rozvíjanie zadan?ch viet. Lexikálno-sémantick?mi cvi?eniami sa obohacuje slovná zásoba ?iakov a poukazuje sa nimi na r?zne mo?nosti pri vo?be slov a v?razov a usmerní na ich ú?elovej?ie vyu?itie. Uplatnením lexikálno-sémantick?ch cvi?ení sa u ?iakov vytvára zvyk prem???a? a h?ada? adekvátny jazykov? v?raz na to, ?o chcú vyjadri? (v závislosti od komunika?nej situácie) a zvy?uje sa fond tak?ch v?razov v ich slovnej zásobe. Druhy tak?ch cvi?ení tie? treba zladi? so záujmami ?iakov a vyu?ovacími obsahmi. Zmysel pre presné vyjadrovanie a porozumenia v?znamu slov a v?razov rozvíja sa prostredníctvom r?znych cvi?ení, napríklad opisbytostí a predmetov, a pre ?iakov tejto vekovej skupiny zaujímavé a podnetné m??u by? aj cvi?enia dop?ňania viet (napríklad uvies? vety, v ktor?ch ch?ba sloveso). III. SLEDOVANIE A HODNOTENIE VYU?OVANIA A U?ENIA Sledovanie napredovania a hodnotenie dosiahnutia v?konov ?iakov formatívne a sumárne a realizuje sa v súlade s pravidlami o známkovaní ?iakov v základnom vzdelávaní a v?chove. Proces sledovania a hodnotenia jedného ?iaka treba za?a? iniciálnym odhadom úrovne, na ktorej sa ?iak nachádza. Odporú?ajú sa vstupné a v?stupné testy. Po?as procesu vyu?ovania a u?enia u?ite? sústavne a primeran?m sp?sobom upozorňuje ?iaka na kvalitu jeho dosiahnut?ch v?sledkov tak, aby sp?tná informácia bola prisp?sobená, dostato?ne jasná a informatívna, aby mala úlohu podporujúcej sp?tnej informácie. Ka?dá aktivita je dobrá príle?itos? na hodnotenie napredovania a získavaním sp?tnej informácie ?iakov treba uschopňova? a podnecova?, aby hodnotili vlastné napredovanie v dosiahnutí v?konov predmetu, ako aj napredovanie in?ch ?iakov. HRVATSKI JEZIK Naziv predmeta HRVATSKI JEZIK Cilj Cilj nastave hrvatskoga jezika jest jasno, to?no i prikladno sporazumijevanje hrvatskim standardnim jezikom, te ovladavanje pravilnim usmenim i pisanim izra?avanjem, njeguju?i svijest o zna?aju uloge jezika u o?uvanju nacionalnoga identiteta; osposobljavanje za tuma?enje odabranih knji?evnih i drugih umjetni?kih djela iz hrvatske i svjetske ba?tine, radi njegovanja tradicije i kulture hrvatskoga naroda i razvijanja interkulturalnosti. Razred drugi Godi?nji fond sati 180 sati ? ISHODINakon zavr?ene teme/podru?ja, u?enik ?e mo?i: PODRU?JE/TEMA SADR?AJI - razlikovati knji?evne vrste: pjesmu, pri?u, basnu, bajku, igrokaz- razlikovati osnovne dijelove teksta (naslov, ulomak, ime autora)- odrediti glavni doga?aj, vrijeme i mjesto doga?aja u pro?itanom tekstu- odrediti redoslijed doga?aja u tekstu- razlikovati glavne i sporedne likove- zamijetiti va?ne pojedinosti o likovima: osnovne eti?ke osobine (npr. hrabar - kukavica)- zamijetiti uzro?no - posljedi?nu i vremensku povezanost doga?aja u pri?i- razumijeti tekstove s jasnim fabulativnim tijekom, stilski i sadr?ajno primjerene u?eniku- razlikovati dijelove pjesme: kiticu i stih, pjesni?ke slike- razumijeti pjesme i pojedine pjesni?ke slike, stilski i sadr?ajno primjerene u?eniku- uo?iti stihove koji se rimuju- izra?ajno kazivati stihove- objasniti zna?enje poslovice i pouke u basni- na?initi usporedbu jednostavnog teksta i svakodnevnog ?ivota- izvoditi igrokaze i iznijeti svoje mi?ljenje o igrokazu- razlikovati otvornike i zatvornike- rastavljati rije?i na slogove- odrediti broj slogova u rije?i prema broju otvornika- pravilno rastavljati rije?i na kraju retka- razumjeti imenice kao rije?i kojima imenujemo sve ?to nas okru?uje- razlikovati imenice me?u drugim rije?ima u govornoj i pisanoj komunikaciji- prepoznati i razlikovati izjavnu, upitnu i uskli?nu re?enicu- prepoznati i razlikovati jesnu (potvrdnu) i nije?nu (odri?nu) re?enicu- pravilno sastaviti i povezati re?enice u smislenu, jasnu i razumljivu cjelinu- po?tivati pravopisnu normu- pravilno pisati veliko po?etno slovo u imenima s kojima u?enik dolazi u doticaj (jedno?lanim i vi?e?lanim), imenima ulica i trgova te naseljenih mjesta- pisati vi?e?lana vlastita imena, nije?nicu u skladu s pravopisnom normom- rabiti pravopisni znak spojnicu- pravilno izgovarati i pisati skupove ije/je/e/i u ?e??e rabljenim rije?ima- pravilno izgovarati i pisati nije?nice (rije?ce ne i ni) u nije?nim izjavnim re?enicama- pravilno izgovarati i pisati rije?icu li u upitnim re?enicama- uljudno razgovarati i slu?ati sugovornika u razgovoru- postavljati pitanja i odgovarati na pitanja cjelovitom re?enicom- oblikovati i ispri?ati kratku pri?u prema poticaju- opisati lik i predmet prema planu opisa- samostalno pisati kra?e vezane tekstove, sastavke, prema zadanome poticaju- oblikovati pisanu poruku koja se uobi?ajeno upu?uje primatelju kao razglednica i ?estitka- oblikovati usmenu i pisanu obavijest- usmeno izvje??ivati o pro?lome doga?aju bez suvi?nih pojedinosti- glasno ?itati ulomke svakoga obra?enoga knji?evnoumjetni?koga teksta uz po?tovanje intonacije re?enice ili stiha- odgledati kazali?ne predstave i film primjerene njegovoj dobi- razlikovati kazali?nu predstavu od filma- razlikovati pozornicu od gledali?ta- zamijetiti i odrediti slijed doga?aja u filmu- ispri?ati pri?u kratkoga crtanoga filma- razlikovati glavne i sporedne likove u filmu ? ? ? KNJI?EVNOST ? ?KOLSKA LEKTIRA Poezija Josip Bala?ko, Kasnoljetni razgovor Ivana Petri?evac, Jesen Danica Divjak, Dare?ljivi ki?obran Milan Tarita?, Moja domovina Rade Brajnovi?, Baka i djed Ivan Bo?dar, Du?ni dan Vesna Parun, Je? i istina Ru?a Zubac-I?tuk, Mi?ica i tri sina Tatjana Pokrajac-Papucci, Kalendar, Do?ivjeti stotu Ivan Tomi?evi?, Kako pozdraviti Vera Zemuni?, Zimski prijatelji Branislav Oblu?ar, Ptice na ?ici Shel Silverstein (?el Silverstajn), Va?no Dunja Kalili?, Teta ma?ta Mladen Bja?i?, More Gustav Krklec, Praznik ljeta Proza Sanja Pili?, Sun?ica i vo?e Prema narodnoj pri?i, Za?to kosa nisu pozvali u berbu Marina Gabelica, Obiteljsko stablo ?eljka Horvat Vukelja, Brezina i jablanova ljubavna pri?a, Gospodin Edner, ?a?avdan, Vrtoglava slikopri?a, Vodoravno i okomito, Dosadnjakovi? Dubravko Torjanac, Sunce kod lije?nika Bruno Kuman, Crveni lonac Sanja Polak, Knjiga i knji?nica, ?elim, ?elim Tamara Vrbanovi?, Bo?i?na djela, Ma?kare, Proljetno sunce Ivana Bolfan, Blatna ?izmica Doris Jannausch (Janau?), Kako je sveti Nikola do?ao na Uskrs Bra?a Grimm(Grim), Zvjezdani taliri Grzegorz Kasdepke, Pismo Ema Pongra?i?, Savr?en ku?ni ljubimac Vera Fu?ko-Trstoglavec, Zimska pri?a Denin Serdarevi?, Izgubljeni vijak Vera Zemuni?, Velja?a i o?ujak Marica Mil?ec, Glavno da se bira Ana ?oki?, Sedmi ro?endan i osmo prolje?e, Bajka o kuharu koji nije volio kuhati Sanja Pili?, Sretan Uskrs, Ljubav sve rje?ava Ljerka Pukec, Bubamara i krijesnica ?ur?ica Stuhlreiter (?tulrajter), Znati?elji mrav Bruno Kuman, Pticani, Riblja ?kola Sre?ko Bo?i?, Je? igli? i otpad u ?umi Margo Fallis, Za?to klokani ska?u Ana ?oki?-Pongra?i?, Mala sirena iz lavora Dramski tekstovi Jasna Popovi?-Prole, Ispod strehe Gorana Beni?-Hu?in, Jabuka i crv Bla?enka Mavri?, Jesenski razgovor Denis Mazur, Veliko ?udo za mali bor Sanja Petrov, Tri smijeha i mali smje?ko Jadranka ?un?i?-Bandov, Snjegovi?, Lav i papiga, Proljetno bu?enje Gordana Kati?, Zemlje i voda Ljerka Pukec, Abeceda, Mi?i?eva ?elja Blanka Dovjak-Matkovi?, Naj... Hrvoje Zalar, Na raskri?ju Ksenija Grozdani?, Kako osvojiti njezino srce Milijana Kova?evi?, Livadi u pomo? Josip Bala?ko, ?vorak i tre?nja Popularno znanstveni i informativni tekstovi Izbor iz ilustriranih enciklopedija i ?asopisa za djecu. DOMA?A LEKTIRA (izabrati pet djela, obvezno prvo)1. Hans Christian Andersen, Bajke (izbor)2. Ratko Zvrko, Grga ?varak 3. Karel ?apek, Po?tarska bajka 4. Carlo Collodi, Pinokio 5. Alan Aleksandar Milne, Medo Winnie zvani Pooh 6. Dubravko Horvati?, Stanari u slonu 7. Nevenka Videk, Pismo iz Zelengrada 8. Nada Ivelji?, Nebeske barke, Prona?eno blago, Bo?i?na bajka 9. ?elimir Hercigonja, Po?tar zeko Brzonogi, Pra?njavko, Kjel crna labud ptica, Vodenjak i stara kru?ka 10. Andrea Peterlik-Huseinovi?, Plavo nebo, Ciconia ciconia 11. Desa Muck, Anica i sportski dan, Anica i ?arobnica Lili 12. Ela Peroci, Djeco, laku no? 13. Mila ?eljeznjak, Sretne pri?e 14. Ivica Bednjanec, Male ljubavi 15. Hrvoje Kova?evi?, General Kiro mi? 16. Bo?idar Prosenjak, Mi? 17. Larisa Mravunac, Dje?ak u zvjezdanim ?izmama 18. Charles Perrault, Bajke (izbor: Vile, Kraljevi? ?uperak, Ma?ak u ?izmama, Pepeljuga, Ljepotica i zvijer) 19. Nada Zidar-Bogadi, Sretni cvr?ak Knji?evni pojmovi: ? pjesma, kitica, stih, pjesni?ka slika? pri?a? doga?aj, redoslijed doga?aja; mjesto i vrijeme zbivanja? knji?evni lik, glavni i sporedni likovi - izgled, osnovne osobine i postupci? dramski tekst za djecu? bajka? ?aljiva pjesma? basnazagonetka. JEZIK Gramatika, pravopis i ortoepija Glas, slovo, rije?, re?enicaTo?ka, upitnik, uskli?nikIzjavna re?enica, upitna re?enica, uskli?na re?enica, jesna re?enica i nije?na re?enicaRed rije?i u re?eniciOtvornici, zatvornici, slog, spojnicaSkupovi i, e, ije i je Pisanje nije?nica ne i ni ?estica li ImeniceImena, veliko po?etno slovo, to?ka, upitnik, uskli?nik JEZI?NA I MEDIJSKA KULTURA Jezi?na kultura Govornik, sugovornikPripovijedanje prema poticajuOpisivanje, opisObavijestIzvje??ivanje o pro?lom doga?aju Izvje??ivanje o obavljenom zadatkuIzra?ajno (interpretativno) ?itanjePisanje ?estitke i razgledniceSastavakPo?tivanje pravopisne norme Medijska kultura Sanja Pili?, Kiki i ostali (strip)Jo?ko Maru?i?, Odlika?i?i (strip)Kazali?na prestava po izboru, kazali?teBo?i?na bajka, animirani filmPOPIS FILMOVA:1. Vrbani?, Svi crte?i grada 2. D. Vukoti?, Kauboj Jimmy 3. Z. Grgi?, Posjet iz svemira 4. A. Marks, Kako je Ana kupila kruh 5. M. Lovri?, Putovanje plavnog lonca, Ru?no pa?e 6. Lj. Joji?, Svinjar, Kraljevna na zrnu gra?ka 7. K. Golik, Gli?a, Raka i Njaka 8. M. Jovi? i S. Fabrio, Metla i Metlenko 9. W. Disney, Snjeguljica i sedam patuljaka ili Pinokio 10. Filmovi iz serije animiranih i komi?nih filmova o Loleku i Boleku, Tomu i Jerryju, Mickeyu Mausu, profesoru Baltazaru, Charlieju Chaplinu11. Televizijke emisije s tematikom doma, ?kole, zavi?aja Klju?ni pojmovi: knji?evnost, jezik te jezi?na i medijska kultura. UPUTE ZA DIDAKTI?KO-METODI?KO OSTVARIVANJE PROGRAMA Program nastave i u?enja Hrvatskoga jezika zasnovan je na ishodima, odnosno na procesu u?enja i u?eni?kim postignu?ima. Ishodi predstavljaju opis integriranih znanja, vje?tina, stavova i vrijednosti koje u?enik gradi, pro?iruje i produbljuje u svim trima predmetnim podru?jima. III. PLANIRANJE NASTAVE I U?ENJA Planiranje nastave i u?enja obuhva?a kreiranje godi?njeg i mjese?nih planova, kao i razvijanje priprema za sat/dan/tjedan. Godi?nji plan kreira se u obliku gantograma i sadr?i broj sati po podru?ju raspre?enih po mjesecima, a u skladu sa ?kolskim kalendarom, planiranim fondom sati po podru?jima i godi?njim fondom sati. Nastavni program predmeta Hrvatski jezik u drugom razredu osnovne ?kole ?ine tri predmetna podru?ja: knji?evnost, jezik te jezi?na i medijska kultura. Preporu?eni broj sati po predmetnim podru?jima je: Knji?evnost - 70 sati, Jezik - 40 sati te Jezi?na i medijska kultura - 70 sati. Sva se podru?ja pro?imaju i ni jedno se ne mo?e izu?avati izolirano i bez sudjelovanja drugih podru?ja. Uz godi?nji plan, oblikuje se lista raspore?enih tekstova po mjesecima, kao i doma?a lektira. Distribucija (razdioba) tekstova po mjesecima, kao i do sada, zasnovana je na grupiranju i povezivanju tekstova u skladu s razli?itim kriterijima - priroda i uloga knji?evnog djela; vrste tekstova; svrha tekstova: za opismenjavanje/?itanje/razumijevanje/prepri?avanje/tuma?enje; brzina napredovanja u?enika; godi?nja doba; zna?ajni datumi i blagdani; posebnosti u?eni?koga kolektiva, ?kole i lokalne zajednice; predmetna i me?upredmetna povezanost sadr?aja i ishoda; me?upredmetne kompetencije itd. Dakle, korelativnost je omogu?ena kombiniranjem tekstova u srodne tematsko-motivske cjeline prema razli?itim kriterijima. Mogu?i primjeri funkcionalnoga povezivanja tekstova po srodnosti djela mogu biti sljede?i (nikako i jedini): ? tema blagdani u prosincu: Tamara Vrbanovi? Bo?i?na djela, Doris Jannausch Kako je sveti Nikola doa?o na Uskrs, bra?a Grimm Zvjezdani taliri, Denis Mazur Veliko ?udo za mali bor, Sanja Polak ?elim, ?elim. Medijska kultura Bo?i?na bajka animirani film ? tema obitelj: Marina Gabelica Obiteljsko stablo, Rade Brajnovi? Baka i djed, Nevenka Videk Baka godine ? tema jesen: Ivana Petri?evac Jesen, Danica Divjak Dare?ljivi ki?obran, prema narodnoj pri?i Za?to kosa nisu pozvali u berbu, Bla?enka Mavri? Jesenski razgovor ? tema zima: Vera Zemuni? Zimski prijatelji, Jadranka ?un?i?-Bandov Snjegovi?, Vera Fu?ko-Trstoglavec Zimska pri?a ? tema prolje?e i Uskrs: Tamara Vrbanovi? Proljetno sunce, Jadranka ?un?i?-Bandov Proljetno bu?enje, Ana ?oki? Sedmi ro?enda i osmo prolje?e, Sanja Pili? Sretan Uskrs ? tema ?ivotinje: Ljerka Pukec Pismo za vjevericu, Bubamara i krijesnica, Jadranka ?un?i?-Bandov Lav i papiga, ?ur?ica Stuhlreiter Znati?eljni mrav, Sre?ko Bo?i? Je? Igli? i otpad u ?umi, Josip Bala?ko ?vorak i tre?nja, Margo Fallis Za?to klokani ska?u ? tema ljeto: Bruno Kuman Riblja ?kola, Mladen Bja?i? More, Ana ?oki?-Pongra?i? Mala sirena iz lavora, Gustav Krklec Praznik ljeta. Navedeni primjeri pokazuju kako se u okviru iste teme razli?iti tekstovi mogu povezivati s drugima na razli?ite na?ine, prema razli?itim motivima ili tonu pripovijedanja. U drugom, kao i u prvom razredu, ?itaju se slikopri?e ?eljke Horvat-Vukelja. To podrazumijeva da se na nekoliko planiranih sati, prema planu koji u?itelj sam osmisli i odgovaraju?om dinamikom, ?itaju i analiziraju ?etiri slikopri?e. Mjese?ni plan sadr?i rubriku s operacionaliziranim ishodima, definiranim nastavnim jedinicama, rubriku za planiranu me?upredmetnu povezanost i rubriku za vrednovanje kvaliteta isplaniranog, kao i druge elemente prema procjeni nastavnika. Pri kreiranju godi?njega i mjese?nih planova, neophodno je voditi ra?una o ?kolskom kalendaru i aktivnostima koje prate ?ivot ?kole. Priprema za sat podrazumijeva definiranje cilja sata, definiranje ishoda u odnosu na cilj sata, planiranje aktivnosti u?enika i nastavnika u odnosu na cilj i definirane ishode, planirane na?ine provjere ostvarenosti ishoda, izbor nastavnih strategija, metoda i postupaka u?enja i podu?avanja. II. OSTVARIVANJE NASTAVE I U?ENJA KNJI?EVNOST U nastavi knji?evnosti najva?nije je kod u?enika razvijati ljubav prema ?itanju, graditi osje?aj za lijepo i vrijedno, odgajati ukus. ?itanje tra?i vrijeme, istrajnost i posve?enost, a njegovanje tih karakteristika predstavlja temelj za sva dalja u?enja. ?itanjem knji?evnoumjetni?kih tekstova i u razgovoru o njima na satu, gradi se kriti?ko mi?ljenje, jer u?enici trebaju imati sud o postupcima i osobinama likova, kao i o razli?itim doga?ajima u tekstu. Posebno je va?no ?to knji?evnost kod djece intenzivno razvija empatiju, time ?to od ?itatelja tra?i da se stave na mjesto drugoga i da razumiju razli?ite osobine i postupke likova. Nastava knji?evnosti ja?a nacionalni i kulturni identitet u?enika, upoznavanjem svoje knji?evnosti i kulture, kao i knji?evnosti i kulture drugih naroda. ?kolska lektira razvrstana je po knji?evnim rodovima - poezija, proza, dramski tekstovi za djecu i oboga?ena izborom znanstveopopularnih i informativnih tekstova. Obvezni dio ?kolske lektire sastoji se, uglavnom, od djela koja pripadaju osnovnom nacionalnom korpusu, ali je oboga?en i djelima za djecu iz svjetske knji?evnosti. Izbor djela primjeren je uzrastu u?enika. Pojedina djela iz obveznog korpusa su izborna te se u?itelju pru?a mogu?nost odabira, ?to dopu?ta nastavniku ve?u kreativnost u dostizanju ishoda. Programom se poti?e upoznavanje u?enika sa zna?ajnim osobama hrvatskoga jezika, knji?evnosti i kulture (Jadranka ?un?i?-Bandov, ?eljka Horvat-Vukelja...). Potrebno je da u?itelj najmanje pet sati, od planiranih 70, posveti obradi triju knji?evnih tekstova po izboru iz zavi?ajne knji?evnosti vojvo?anskih Hrvata primjerenih dobi u?enika. Pri tuma?enju tekstova iz ?kolske i doma?e lektire, ali i popularnih, informativnih tekstova iz ?asopisa za djecu, enciklopedija i sl., treba uo?iti temu, glavne doga?aje, prostorne i vremenske odnose u pro?itanom tekstu, pouke i bitne pojedinosti u opisima bi?a i prirode; uo?iti glavne i sporedne likove u knji?evnome djelu, njihove pozitivne i negativne osobine i postupke; njihova emocionalna stanja i razlikovati pojmove dobra i zla. U?enik treba uo?iti formalne razlike izme?u poezije, proze i dramskoga djela te njihove osnovne karakteristike (npr. odsustvo fabule u lirskom djelu, ritmi?nost stihova i strofa, prisustvo rime ili nizanje doga?aja u epskom i dramskom djelu), ali ne na razini definiranja pojmova. U?enik treba razlikovati knji?evne vrste: lirsku pjesmu (uspavanku i ?aljivu pjesmu - po tonu pjevanja) od pri?e (basne i bajke) i igrokaza, ali bez uvo?enja definicija knji?evnoteorijskih pojmova. Detaljnije terminolo?ko odre?ivanje uvodi se postupno u starijim razredima. U?enik treba razumijeti preneseno zna?enje zagonetke, ali se ne imenuju postoje?i stilski postupci u njoj; prepoznati ?anr basne kao pri?e s prenesenim zna?enjem (ne uvodi se pojam alegorije), da u basnama i bajkama likovi mogu biti i ?ivotinje, biljke, predmeti, antropomorfna bi?a (Sre?a, Nada) ili ljudi, da otkrije i objasni pouku. U?enici se uvode u tuma?enje poslovica. Tijekom obrade knji?evnih tekstova, u?enici razvijaju prva literarno-estetska iskustva i oblikuju svoje stavove o djelu koje slu?aju ili ?itaju. U?itelj poti?e u?enike da iznose svoje stavove i potkrepljuju ih primjerima iz teksta. Poeziju (uspavanku, ?aljivu i opisnu pjesmu) i prozna djela u?enici ne u?e razlikovati na teorijskoj razini. Usporedba kao stilska figura tako?er se ne u?i na teorijskoj razini, ve? se od u?enika o?ekuje da je uo?i u tekstu i navodi jednostvane primjere usporedbi iz svakodnevnoga ?ivota (na primjer: rumen kao jabuka, brz kao zec, vrijedan kao p?ela itd). Pri obradi igrokaza za djecu, u?enici se motiviraju na cijeli niz stvarala?kih aktivnosti koje nastaju povodom djela (scenski nastup - izvo?enje igrokaza, dramska igra, lutkarska igra, dramski dijalozi, gledanje dje?je kazali?ne predstave, snimanje i komentiranje dramatiziranih ulomaka). Pritom u?enici usvajaju i pravila primjerenoga pona?anja u kazali?tu. Uz aktivno slu?anje, a potom i samostalno ?itanje jednostavnih knji?evnih i ostalih vrsta tekstova, u?enici se osposobljavaju da sadr?aje dovode u vezu s ilustracijama koje prate knji?evni, popularni i informativni tekstovi. Razvijanje knji?evnih pojmova kod u?enika ne podrazumijeva u?enje definicija, ve? imenovanje i opisno obrazlaganje pojma, uo?avanje uloge odre?enog pojma u knji?evnoumjetni?kome tekstu. Knji?evna djela koja su do?ivjela ekranizaciju (Bajka o ribaru i ribici, Carevo novo ruho, Djevoj?ica sa ?igicama) mogu poslu?iti za komparativnu analizu i uo?avanje razlike izme?u knji?evnosti i filma, ?ime u?enici mogu do?i do zaklju?ka o prirodi dvaju medija i razvijati svoju medijsku pismenost. U?enici se mogu uputiti i na druge filmove sa sli?nom tematikom (dje?je avanture ili avanture u fantasti?nom svijetu, odrastanje usamljenog djeteta i sl.). U nastavi jezika, u?enici ovladavaju pisanim i usmenim standardnim hrvatskim jezikom. Program je usmjeren na razvijanje ishoda i u?eni?kih kompetencija za primjenu gramati?kih pravila u pisanoj i govornoj komunikaciji. Gramatika Razlikovanje glasa i sloga u izgovornom smislu ? slog se obja?njava samo na temelju ?estih slu?ajeva sa samoglasnikom (otvornikom) na kraju sloga, dok se drugi slu?ajevi obra?uju u vi?im razredima. Po?eljno je napraviti korelaciju s nastavom Glazbene kulture (ukazati im na to da pjesme pjevaju tako ?to dijele rije?i na slogove). Iz morfologije se razvijaju osnovna znanja o imenicama. Za obradu imenica najprije se uvodi pojam, a zatim razlikovanje podvrsta. Npr. najprije treba raditi na shva?anju pojma imenice kao vrste rije?i i to na ?estim primjerima vlastitih (osobnih) i zajedni?kih (op?ih) imenica. Nakon toga uvodi se razlikovanje podvrsta imenica: vlastitih i zajedni?kih. Sintaksi?ka znanja nadovezuju se na ve? nau?ena i pro?iruju razlikovanjem re?enica po obliku i zna?enju. Pravopis Pravopisna pravila u?enici usvajaju postupno, uz ponavljanje i vje?banje ve? nau?enoga te upoznavanjem s novim sadr?ajima, ?to ?e u?initi razli?itim vje?bama kako na razini rije?i tako i na razini re?enica i tekstova. Po?eljno je napraviti korelaciju s nastavom matematike u vezi s pisanjem kratica za mjerne jedinice. Potrebno je da u?enici usvoje pravilno pisanje op?ih kratica koje svakodnevno upotrebljavaju, i to samo pet: O?, br., itd., str. i npr. Pravopisne vje?be omogu?avaju u?enicima da posebno obrate pozornost na pravopisne zahtjeve i na njihovu ulogu u tekstu. Sustavna primjena odgovaraju?ih pravopisnih vje?bi omogu?ava da teorijsko pravopisno znanje blagovremeno prije?e u umije?e, kao i da pravopisna pravila u?enici prakti?no i spontano primjenjuju. Pravopisne vje?be predstavljaju najbolji na?in da se pravopisna pravila nau?e, provjere, kao i da se uo?eni nedostaci otklone. U tom uzrastu trebalo bi primjenjivati jednostavne pravopisne vje?be koje su pogodne za ovladavanje samo jednog pravopisnog pravila iz jednog pravopisnog podru?ja. Pravopisne vje?be potrebno je pripremiti i pritom po?tovati na?elo postupnosti, sustavnosti, jedinstva teorije i prakse. Pri ovladavnju pravopisnih na?ela, pogodne mogu biti sljede?e pravopisne vje?be: prepisivanje, diktat i samostalno pisanje. JEZI?NA I MEDIJSKA KULTURA Razvijanje i unapre?ivanje jezi?ne kulture u?enika predstavlja jedan od zna?ajnih zadataka nastave hrvatskoga jezika. Njen krajnji cilj jest osposobiti u?enike za kvalitetnu i svrsishodnu usmenu i pisanu komunikaciju. Osnovni oblici usmenog i pisanog izra?avanja su prepri?avanje, pri?anje i opisivanje. Prepri?avanje - u drugom razredu, nastava jezi?ne kulture uslo?njava i pove?ava zahtjeve na planu tog oblika usmenog i pisanog izra?avanja u?enika. Potrebno je poticati u?enike na razlikovanje bitnoga od nebitnoga tijekom prepri?avanja, da se ne bi dogodilo da prepri?ani tekst bude dulji od onoga koji prepri?avaju. Potrebno je, tako?er, vrjednovati prepri?avanje, tj. ukazati u?enicima na manje ili vi?e uspjele dijelove tog oblika izra?avanja. Pri?anje - obuhva?a pri?anje doga?aja i do?ivljaja, pri?anje na temelju ma?te, na zadanu temu, pri?anje na temelju slike ili niza slika. Opisivanje - najslo?eniji oblik usmenog i pisanog izra?avanja u razrednoj nastavi. Zbog brojnih uzrasnih ograni?enja u radu s najmla?im u?enicima, toj vrsti jezi?nog izra?avanja potrebno je pristupiti posebno odgovorno i po?tivati na?ela nastavne uvjetovanosti i postupnosti pri postavljanju zahtjeva: osposobljavati u?enike na pa?ljivo promatranje, uo?avanje, otkrivanje, zapa?anje, uspore?ivanje, pa tek onda dati predmetnost da misaono zaokru?e i jezi?no uobli?e. Budu?i da se opisivanje ?esto dovodi u blisku vezu s ?itanjem i tuma?enjem teksta (posebno knji?evnoumjetni?koga), potrebno je stalno usmjeravati pozornost u?enika na ona mjesta u toj vrsti tekstova koja obiluju opisnim elementima (opis prirode, godi?njih doba, predmeta, biljaka i ?ivotinja, knji?evnih likova i sl.), jer su to i najbolji obrasci za spontano usvajanje tehnika opisivanja kao trajne vje?tine. Jezi?na kultura u?enika njeguje se i igrovnim aktivnostima, posebno jezi?nim vje?bama. Vrste igara potrebno je odabrati prema interesovanjima u?enika ili u kontekstu nastavnog sadr?aja. To mogu biti razgovorne igre, na primjer, razgovor s knji?evnim likom, zatim situacijske igre, odnosno stvarne situacije, na primjer, razgovor u prodavaonici, razgovor kod lije?nika. Mogu se odabrati i rebusi, zagonetke, pitalice, brzalice, razbrajalice, jednostavne kri?aljke, osmosmjerke, asocijacije, sastavljanje re?enica, pro?irivanje zadanih re?enica. Leksi?ko-semanti?ke vje?be slu?e boga?enju rje?nika u?enika i na ukazivanje na razli?ite mogu?nosti pri izboru rije?i i izraza, a slu?i i kao uputa na njihovu svrsishodniju uporabu. Primjenom leksi?ko-semanti?kih vje?bi kod u?enika se stvara navika da promi?ljaju i tra?e odgovaraju?i jezi?ni izraz za ono ?to ?ele iskazati (ovisno o komunikacijskoj situaciji) i pove?ava se fond takvih izraza u njihovu rje?niku. Vrste tih vje?bi, tako?er, treba usaglasiti s interesovanjima u?enika i nastavnim sadr?ajima. Smisao za precizno izra?avanje i razumijevanje zna?enja rije?i i izraza razvija se razli?itim vje?bama, na primjer opis bi?a i predmeta, a za u?enike tog uzrasta izazovne mogu biti i vje?be dopunjavanja re?enica. Aktivnosti i sadr?aji iskazani u podru?ju Medijska kultura uvjetovani su razvojnom dobi i interesima u?enika, fizi?kim okru?jem (lokalne zajednice i njihova ponuda dru?tveno-kulturnih i umjetni?kih sadr?aja) te upu?ivanjem na digitalne sadr?aje dostupne svima, bez obzira na mjesto ?kolovanja ili stanovanja. Sadr?aji izvanu?ioni?koga tipa zahtijevaju pojedina?ni anga?man svakoga u?enika, aktiviranje ste?enih znanja i kompetencija u smislu neposrednoga iskustvenoga u?enja. U?itelj ima obvezu pratiti i poticati individualni razvoj u?enika. Preporu?a se najmanje jedanput na godinu zajedni?ki posjet u?enika i u?itelja odre?enomu izabranom sadr?aju. III. PRA?ENJE I VREDNOVANJE NASTAVE I U?ENJA Pra?enje napredovanja i ocjenjivanje postignu?a u?enika jest formativno i sumativno te se ostvaruje u skladu s Pravilnikom o ocjenjivanju u?enika u osnovnom obrazovanju i odgoju. Proces pra?enja i vrednovanja jednog u?enika treba zapo?eti inicijalnom procjenom razine na kojoj se u?enik nalazi. Nastavnik tijekom procesa nastave i u?enja kontinuirano i na primjeren na?in ukazuje u?eniku na kvalitet njegova postignu?a, tako ?to ?e povratna informacija biti prilago?ena, dovoljno jasna i informativna da bi imala ulogu poticajne povratne informacije. Svaka aktivnost dobra je prilika za procjenu napredovanja i davanje povratne informacije, a u?enike treba osposobljavati i ohrabrivati za procjenjivanje vlastita napretka u ostvarivanju ishoda predmeta, kao i napredak drugih u?enika. Naziv predmeta SRPSKI KAO NEMATERNJI JEZIK ? PROGRAM A ZA U?ENIKE ?IJI MATERNJI JEZIK PRIPADA NESLOVENSKIM JEZICIMA I KOJI ?IVE U HOMOGENIM SREDINAMA(osnovni nivo standarda) Cilj Cilj nastave i u?enja Srpskog kao nematernjeg jezika jeste osposobljavanje u?enika da se slu?i srpskim jezikom na osnovnom nivou u usmenoj i pisanoj komunikaciji radi kasnijeg uspe?nog uklju?ivanja u ?ivot zajednice i ostvarivanja gra?anskih prava i du?nosti, kao i uva?avanje srpske kulture i razvijanje interkulturalnosti kao temeljne vrednosti demokratskog dru?tva. Razred drugi Godi?nji fond ?asova 72 ?asova ? ISHODIPo zavr?enoj temi/oblasti u?enik ?e biti u stanju da: OBLAST/TEMA SADR?AJI - razume i koristi predvi?eni leksi?ki fond;- razume i koristi gramati?ke konstrukcije usvajane u prethodnom razredu i pro?iruje ih novim jezi?kim sadr?ajima;- predmetima i bi?ima iz bliskog okru?enja pripisuje tipi?ne osobine;- iska?e radnju koja se de?ava u trenutku govorenja (sva tri lica i oba broja);- sastavi re?enice sa pravim objektom;- iska?e osnovne prostorne odnose; JEZIK Oko 150 novih punozna?nih I pomo?nih re?i.Gramati?ki sadr?aji iz prethodnog razreda (ponavljanje i uve?bavanje na poznatoj i novoj leksici).Prosta re?enica sa pridevom u imenskom delu predikata;Imenica u akuzativu bez Predloga.Imenica u lokativu sa predlozima u i na. Imenica u akuzativu sa predlozima u i na sa glagolom i?i. Prezent glagola za sva tri lica i oba broja.Li?ne zamenice 1, 2. i 3. lica mno?ine u funkciji subjekta.Prisvojne zamenice za 1. i 2. lice jednine sva tri roda u funkciji atributa i imenskog dela predikata. - slu?a i razume kratke pesme i odabrane odlomke proznih tekstova;- napamet kazuje kratke pesme i odabrane dijaloge;- uo?ava melodiju re?i koje se rimuju;- ilustruje tekst koji mu je pro?itan, isti?u?i neke od motiva (uz pomo? audio i vizuelnih sredstava); KNJI?EVNOST "Kad si sre?an" (internacionalna pesma, UNICEF)Du?an Radovi?; "Najbolja mama na svetu" (prva strofa i refren)Dragan Luki?: "On", "Lepo dete"Jovan Jovanovi? Zmaj: "Zimska pesma" (odlomak) Po slobodnom izboru (u skladu sa interesovanjima u?enika), nastavnik bira jo? jedan do dva teksta koja nisu na ovoj listi. - razume polako i jasno izgovorena jednostavna pitanja i informacije vezane za svakodnevne aktivnosti;- predstavi sebe i ?lanove svoje porodice i tra?i iste informacije od sagovornika;- ?ita pojedina?ne re?i i kratke re?enice sa poznatom leksikom i gramatikom;- pi?e ?tampanim slovima pismom koje je blisko njegovom maternjem jeziku (?irilica ili latinica). JEZI?KA KULTURA I Li?no predstavljanje: osnovne informacije o sebi - adresa, telefonski brojII Porodica i ljudi u okru?enju: ?lanovi porodiceIII ?ivot u ku?i: delovi ku?e/stana; prostorije; dvori?te; Nova godinaIV Hrana i pi?e: osnovni obroci i osnovno posu?eV Ode?a i obu?a: odevni predmeti i obu?aVI Zdravlje: osnovni delovi telaVII Obrazovanje: prostorije u ?koli (u?ionica), ?kolski name?taj, ?kolski priborVIII Priroda: meseci u godini; doma?e ?ivotinjeIX Sport i igre: de?je igreX Naselja, saobra?aj i javni objekti: osnovna prevozna sredstva; prodavnica, pijacaXI Netematizovana leksika: nazivi meseci, brojevi do 20XII Komunikativni modeli: persiranje; ?estitanje i zahvaljivanje; molba Klju?ni pojmovi sadr?aja: srpski kao nematernji jezik, slu?anje, razumevanje, govor, ?itanje, pisanje PROGRAM B ZA U?ENIKE ?IJI MATERNJI JEZIK PRIPADA SLOVENSKIM JEZICIMA I KOJI ?IVE U VI?ENACIONALNIM SREDINAMA(srednji-napredni nivo standarda) Cilj Cilj nastave i u?enja Srpskog kao nematernjeg jezika jeste osposobljavanje u?enika da vodi usmenu i pisanu komunikaciju sa govornicima Srpskog kao maternjeg jezika radi kasnijeg punog uklju?ivanja u ?ivot zajednice i ostvarivanja gra?anskih prava i du?nosti, kao i upoznavanje srpske kulturne ba?tine i razvijanje interkulturalnosti kao temeljne vrednosti demokratskog dru?tva. Razred drugi Godi?nji fond ?asova 72 ?asova ? ISHODIPo zavr?enoj temi/oblasti u?enik ?e biti u stanju da: OBLAST/TEMA SADR?AJI - razume i koristi predvi?eni leksi?ki fond;- razume i koristi gramati?ke konstrukcije usvajane u prethodnom razredu i pro?iruje ih novim jezi?kim sadr?ajima;- predmetima i bi?ima iz bliskog okru?enja pripisuje tipi?ne osobine;- iska?e radnju u pro?losti i sada?njosti (sva tri lica i oba broja);- sastavi re?enice sa pravim objektom;- iska?e osnovne prostorne odnose; JEZIK 200-250 novih punozna?nih i pomo?nih re?i.Gramati?ki sadr?aji iz prethodnog razreda (ponavljanje i uve?bavanje na poznatoj i novoj leksici).Imenica u akuzativu sa predlozima u i na. Perfekat glagola (sva tri lica i oba broja).Prisvojne zamenice sva tri roda i oba broja.Prilozi sada, danas i ju?e. - slu?a i razume kratke pesme i odabrane odlomke proznih tekstova;- napamet kazuje kratke pesme i odabrane dijaloge iz kratkih proznih tekstova;- uo?i melodiju re?i koje se rimuju;- ilustruje tekst koji mu je pro?itan isti?u?i neke od motiva (uz pomo? audio i vizuelnih sredstava);- izvodi kratak dramski tekst kroz igru; KNJI?EVNOST "Kad si sre?an" (internacionalna pesma, UNICEF).Du?an Radovi?: "Najbolja mama na svetu".Dragan Luki?: "On", "Lepo dete";Jovan Jovanovi? Zmaj: "Zimska pesma".Du?an Radovi?: "Stra?an lav".Alek Marjano: "Apetit".Gvido Tartalja: "Maramica".Zagonetke (izbor primeren jezi?kom okviru).Basna po izboru. Sa spiska nastavnik bira 7 tekstova za obradu. - razume jednostavna pitanja i informacije vezane za svakodnevne aktivnosti;- razume uputstva i naloge u ?koli, na ulici i u ku?i;- u?estvuje u kratkom dijalogu sa vr?njacima i odraslima;- pi?e ?tampanim slovima pismom koje je blisko njegovom maternjem jeziku (?irilica ili latinica);- ?ita jednostavne tekstove sa poznatom leksikom i gramatikom. JEZI?KA KULTURA I Li?no predstavljanje: osnovne informacije o sebi - adresa, telefonski broj.II Porodica i ljudi u okru?enju: ?lanovi ?ire porodice, prijatelji, susedi.III ?ivot u ku?i: ku?a/stan, delovi ku?e/stana, dvori?te, prostorije, osnovni name?taj i osnovni ku?ni aparati; Nova godina.IV Hrana i pi?e: obroci, osnovno posu?e; aktivnosti u kuhinji.V Ode?a i obu?a: odevni predmeti i obu?a.VI Zdravlje: osnovni delovi tela, odr?avanje li?ne higijene, osnovni pribor za li?nu higijenu.VII Obrazovanje: ?kolski predmeti, ?kolski odmori, raspored ?asova.VIII Priroda: meseci u godini, doma?e i divlje ?ivotinje.IX Sport i igre: de?je igre, omiljene igre.X Naselja, saobra?aj i javni objekti: saobra?aj i prevozna sredstva;pijaca, ambulanta/dom zdravlja, apotekaXI Netematizovana leksika: nazivi meseci, brojevi do 20, nazivi matemati?kih oznaka (plus i minus), osnovni geometrijski oblici.XII Komunikativni modeli: persiranje; ?estitanje i zahvaljivanje; molba Klju?ni pojmovi sadr?aja: srpski kao nematernji jezik, slu?anje, razumevanje, govor, ?itanje, pisanje UPUTSTVO ZA DIDAKTI?KO-METODI?KO OSTVARIVANJE PROGRAMA Predmet Srpski kao nematernji jezik poha?aju u?enici koji nastavu slu?aju na nekom od jezika nacionalnih manjina. Me?u tim u?enicima postoje izrazite razlike u stepenu ovladanosti srpskim jezikom prilikom polaska u ?kolu i u tempu i obimu kojim mogu napredovati tokom ?kolovanja. Ova razlika uslovljena je razli?itim maternjim jezicima od kojih su jedni bliski srpskom jeziku (razlike me?u njima su takve da ne moraju ometati komunikaciju), dok su drugi strukturno toliko razli?iti da, bez elementarnog poznavanja jednog od njih, komunikacija me?u govornicima nije ostvariva. Osim toga, na nivo kojim u?enici realno mogu ovladati srpskim jezikom uti?e i sredina u kojoj ?ive (prete?no homogena ili heterogena sredina). Imaju?i ovo u vidu, za predmet Srpski kao nematernji jezik sa?injena su dva programa. Prema postavljenom cilju, o?ekivanim ishodima i datim sadr?ajima, prvi program (A) primeren je u?enicima ?iji se maternji jezici izrazito razlikuju od srpskog, koji ?ive u prete?no jezi?ki homogenim sredinama i imaju malo kontakata sa srpskim jezikom, a u ?kolu polaze gotovo bez ikakvog predznanja srpskog jezika. Drugi program (B) predvi?en je za u?enike koji ?ive u jezi?ki me?ovitim sredinama, koji mogu br?e i u ve?em obimu da savladavaju srpski jezik, odnosno da, u skladu s uzrastom, dostignu vi?i nivo vladanja srpskim jezikom. Oba programa za predmet Srpski kao nematernji jezik sadr?e tri oblasti: Jezik, Knji?evnost i Jezi?ku kulturu. One su funkcionalno povezane, pro?imaju se i me?usobno dopunjuju. Stoga ih treba razumeti kao delove kompleksne celine koji doprinose ostvarivanju ishoda ovog predmeta, svaki sa svojim specifi?nostima. Nastavnik je obavezan da se upozna sa ishodima i programskim sadr?ajima prvog ciklusa obrazovanja ili prethodnih razreda. I. PLANIRANJE NASTAVE I U?ENJA Program nastave i u?enja orijentisan na ishode, nastavniku daje ve?u slobodu u kreiranju i osmi?ljavanju. Uloga nastavnika je da kontekstualizuje dati program potrebama konkretnog odeljenja imaju?i u vidu: sastav odeljenja i mogu?nosti u?enika; ud?benike i druge nastavne materijale koje ?e koristiti; tehni?ke uslove, nastavna sredstva i medije kojima ?kola raspola?e; resurse, mogu?nosti, kao i potrebe lokalne sredine u kojoj se ?kola nalazi. Polaze?i od datih ishoda i sadr?aja, nastavnik najpre kreira svoj globalni plan rada, na osnovu koga ?e kasnije razvijati svoje operativne planove. Ishodi definisani po oblastima olak?avaju nastavniku dalju operacionalizaciju ishoda na nivo konkretne nastavne jedinice. Sada nastavnik za svaku oblast ima definisane ishode. Na ovaj na?in posti?e se indirektna veza sa standardima na tri nivoa postignu?a u?enika. Pri planiranju, treba, tako?e, imati u vidu da se ishodi razlikuju, da se neki lak?e i br?e mogu ostvariti, ali je za ve?inu ishoda potrebno vi?e vremena, vi?e razli?itih aktivnosti. U fazi planiranja nastave i u?enja veoma je va?no da nastavnik pristupi ud?beniku kao jednom od nastavnih sredstava koje je po?eljno bogatiti i pro?irivati dodatnim, samostalno izra?enim nastavnim materijalima. Pored ud?benika, kao jednog od izvora informacija, na nastavniku je da u?enicima omogu?i uvid i iskustvo kori??enja i drugih izvora saznavanja. II. OSTVARIVANJE NASTAVE I U?ENJA JEZIK Oblast Jezik obuhvata leksiku i gramati?ke modele srpskog jezika. U sadr?ajima i ishodima ove oblasti nalaze se okvirni broj re?i i gramati?ki elementi kojima u?enik treba da ovlada u svakom razredu. U ovoj oblasti programa te?i?te je na postepenom usvajanju sistema srpskog jezika po?ev od 1. razreda. Jezik po?inje da se usvaja pomo?u minimalnog broja re?i upotrebljenih u osnovnim re?eni?nim modelima s jasnim komunikativnim kontekstom. Odnosno, re?i i njihovi oblici ne usvajaju se izolovano, ve? u re?eni?nom, odnosno komunikativnom kontekstu. Za produktivnu upotrebu jezika nefunkcionalno je vankontekstualno u?enje paradigmi (u?enje samih oblika re?i). Usvajanje gramatike srpskog jezika u po?etnim fazama na mla?em uzrastu prete?no je nesvesno - u raznovrsnim aktivnostima u?enici slu?aju iskaze na srpskom jeziku, ponavljaju ih i kombinuju u odgovaraju?im poznatim i bliskim kontekstima. U narednim fazama nastavnik poma?e u?enicima da uo?e jezi?ka pravila i po?nu da ih primenjuju. Da bi u?enik ovladao odre?enim fondom re?i i gramati?kim elementima, neophodno je da ih razume i dugotrajno uve?bava. Na taj na?in, stvaraju se preduslovi da ih primeni u odgovaraju?oj komunikativnoj situaciji. Formalno poznavanje gramati?kih pravila ne podrazumeva i sposobnost njihove primene, te je takvo znanje korisno samo ukoliko poma?e boljem razumevanju nekih pravilnosti sistema. Odnosno, savladavanje gramati?kih pravila nije samo sebi cilj. Obja?njenje gramati?kih pravila, ukoliko nastavnik proceni da je korisno, treba da bude uskla?eno s uzrastom u?enika, njegovim kognitivnim sposobnostima, predznanjima u maternjem jeziku i svedeno na klju?ne informacije neophodne za primenu. U?enikovo poznavanje gramati?kih pravila procenjuje se i ocenjuje na osnovu upotrebe u kontekstu, bez insistiranja na njihovom eksplicitnom opisu. Na ni?em nivou vladanja jezikom (sredine u kojima se realizuje A program) va?no je da se kod u?enika razvije sposobnost razumevanja i konstruisanja iskaza koji sadr?e elemente odre?ene programom. Pritom je u produkciji (sastavljanju i kazivanju iskaza) na ovom nivou bitno da zna?enje poruke bude razumljivo, dok se gramati?ka ispravnost posti?e postepeno. Na tom nivou o?ekuju se tipi?ne gre?ke izazvane interferencijom i nedovoljnom savladano??u materije. Gre?ke nisu samo znak nepoznavanja gradiva, ve? su upravo pokazatelj da je u?enik spreman da se upusti u komunikaciju, ?to nastavnik treba da podsti?e. To ne zna?i da gre?ke uop?te ne treba ispravljati. Nastavnik odlu?uje o tome kada ?e, na koji na?in i koje gre?ke ispravljati, vode?i ra?una istovremeno i tome da u?enika motivi?e za komunikaciju i o tome da se gre?ke postepeno redukuju. Upravo su ?asovi iz oblasti Jezik pogodni za usmereno, ciljano usvajanje pojedinih segmenata, gramati?kih elemenata srpskog jezika. Tokom ovih ?asova preporu?uje se dinami?ko smenjivanje razli?itih aktivnosti: razli?iti tipovi ve?bi slu?anja, provera razumevanja slu?anog, ponavljanje, gramati?ko i leksi?ko variranje modela, dopunjavanje, preoblikovanje potvrdnih u upitne i negirane forme i sl. Realizcija nastave Srpskog kao nematernjeg jezika prema B programu podrazumeva odre?eno vladanje srpskim jezikom od po?etka ?kolovanja, odnosno mogu?nost br?eg napredovanja u toku ?kolovanja. U takvim okolnostima o?ekuje se manja zastupljenost gre?aka i njihovo br?e ispravljanje. Primena B programa podrazumeva ovladanost sadr?ajima A programa i podizanje jezi?ke kompetencije na vi?i nivo, te je nastava jezika u funkciji osposobljavanja u?enika za pravilno komuniciranje savremenim standardnim srpskim jezikom u skladu s jezi?kim i vanjezi?kim kontekstom. Budu?i da u?enici koji poha?aju nastavu Srpskog kao nematernjeg jezika, poha?aju i nastavu maternjeg jezika, svrsishodno je u odgovaraju?im prilikama koristiti transfer znanja ste?enih na maternjem jeziku i o maternjem jeziku. Nastava Srpskog kao nematernjeg jezika treba da bude u korelaciji s nastavom maternjeg jezika. Jezi?ka gra?a se iz razreda u razred postepeno pro?iruje i uslo?njava, ona je kumulativna i nadovezuje se na prethodnu. Uvo?enje novog elementa podrazumeva ovladanost prethodnim, ?to zna?i da se nova gra?a oslanja na prethodnu koja se kontinuirano uve?bava. Slede?i primeri kra?ih tekstova ilustruju primenu jezi?ke materije po?tuju?i postupnost i uvo?enje novih jezi?kih sadr?aja u svakom razredu u A programu:1 _______1 U zagradi su navedeni sadr?aji oblasti Jezik za svaki razred. 1. razred (prezent glagola u 1, 2. i 3. licu jednine (potvrdni i odri?ni oblik); prosta re?enica s imenskim delom predikata; li?ne zamenice 1, 2. i 3. lica jednine u funkciji subjekta; prosta re?enica s glagolskim predikatom; imenice u lokativu jednine s predlozima u i na uz glagol jesam): Zdravo! Ja se zovem Marija. Ja sam u ?koli. Ovo je u?ionica. U?enik je u u?ionici. On crta. To je u?iteljica. Ona sedi na stolici. 2. razred (prosta re?enica s pridevom u imenskom delu predikata; akuzativ imenica bez predloga; lokativ s predlozima u i na; akuzativ s predlozima u i na sa glagolom i?i; prezent glagola za sva tri lica i oba broja; li?ne zamenice 1, 2. i 3. lica mno?ine u funkciji subjekta; prisvojne zamenice za 1. i 2. lice jednine sva tri roda u funkciji atributa i imenskog dela predikata): Ovo je moja ?kola.Mi smo u?enici. Idemo u ?kolu. Imamo torbe. Torbe su velike. De?aci se igraju u dvori?tu. Oni imaju loptu. Oni vole fudbal. 3. razred (perfekat glagola (sva tri lica i oba broja); prisvojne zamenice za tre?e lice jednine sva tri roda; prilozi sada, danas i ju?e): Marija danas slavi ro?endan. Ovo je njena mama. Ona je ju?e pravila tortu. Ovo je njen tata. Tata je pravio sendvi?e. Do?li su gosti. Marija je vesela. 4. razred (futur I glagola (sva tri lica i oba broja); imperativ (2. lice jednine i mno?ine najfrekventnijih glagola); imenica u dativu u funkciji nepravog objekta uz glagole davanja i govorenja; prisvojne zamenice za sva tri lica jednine i mno?ine - slaganje s imenicom u jednini; prilozi sutra, ujutru, uve?e; uzro?na re?enica s veznicima jer i zato ?to; frekventni prilozi za na?in (brzo, polako, lepo); tvorba imenica sa zna?enjem vr?ioca radnje, imaoca zanimanja izvedenih sufiksima: -ar, -ac, -a?; imenice koje ozna?avaju ?ensku osobu izvedene sufiksima: -ica; -ka): Moj razred ?e sutra ujutru i?i na izlet. Ja ?u ustati u sedam sati.Napravi?u sendvi?. U?iteljica je rekla u?enicima: "Ponesite vodu jer ?e biti toplo". Brzo ?u se spakovati. Voza? Ivan ?e voziti autobus. 5. razred (uzro?na re?enica s veznicima jer i zato ?to; odredbe za na?in iskazane frekventnim na?inskim prilozima; slo?eni glagolski predikat s modalnim glagolima: trebati, morati, mo?i, smeti, ?eleti; imenice u genitivu s predlozima ispred, iza, iznad, ispod, pored u funkciji odredbe za mesto; kongruencija atributa i imenice u nominativu i akuzativu; tvorba imenica kojima se ozna?avaju nazivi sportista; tvorba priloga od prideva): Ja ?elim da igram ko?arku. Treba mnogo trenirati. Jednog dana bi?u ko?arka?. Pored moje ku?e je ko?arka?ki klub. Upisuju nove ?lanove. Moja starija sestra trenira plivanje. Ona je dobra pliva?ica i vredno trenira. 6. razred (imenice u genitivu s predlozima od i do u funkciji odredbi za mesto i vreme; prilozi rano, kasno, uvek, nikad, ponekad, ?esto, retko, ceo (dan), dugo, zimi, leti; kongruencija atributa i imenice u nominativu i akuzativu; imenica u instrumentalu sa zna?enjem sredstva i dru?tva; komparativ i superlativ prideva i priloga; prisvojni pridevi na -ov/ev, -in (u nominativu); nazivi zemalja i regija izvedeni sufiksima: -ija, -ska): Imam dvanaest godina i idem u ?esti razred. Volim modernu muziku. Sviram gitaru od ?etvrtog razreda. U junu ?u i?i na takmi?enje u Italiju. Imam dobre drugove i drugarice. S njima idem u ?kolu autobusom jer je ?kola daleko. Uvek se dobro zabavljamo. Leti ?esto idemo na bazen biciklima. Moj najbolji drug se zove Marko. On je ni?i od mene i bolji je u?enik jer vi?e u?i. Markova sestra se zove Mirjana. 7. razred (imenice u genitivu s predlozima sa, iz, oko, izme?u u funkciji odredbe za mesto; imenice u genitivu s predlozima pre i posle u funkciji odredbe za vreme; lokativ u funkciji nepravog objekta uz glagole govorenja i mi?ljenja; imeni?ke, brojne i prilo?ke sintagme sa zna?enjem koli?ine; kongruencija atributa i imenice u dativu, instrumentalu i lokativu; najfrekventnije zbirne imenice sa sufiksom -je; tvorba imenica za ozna?avanje mesta (prostora i prostorija) na kojem se vr?i radnja: -i?te/-li?te, -onica); tvorba imenica sa zna?enjem etnika (primeri iz okru?enja): Moja porodica ?ivi u ku?i. Oko ku?e imamo cve?e. Na? sused je Ma?ar. Izme?u na?e i njegove ku?e nalazi se malo igrali?te. S drugovima ?esto idem tamo posle ?kole. Ponekad kupimo fla?u soka i nekoliko kesica semenki, sedimo na drvenim klupama i razgovaramo o novim filmovima, strogim nastavnicima, muzici i raznim drugim stvarima. Pro?le nedelje smo pomagali na?em starom susedu da popravi ljulja?ke i klackalice. Tako ?e i mla?oj deci biti lep?e. 8. razred (zavisne re?enice: vremenska (s veznikom kad), namerna (s predikatom u prezentu), izri?na (s veznikom da) i odnosna (sa zamenicom koji u funkciji subjekta); tvorba prideva sufiksima -ski i -(i)ji): Ju?e sam imala mnogo doma?ih zadataka. Kad sam ih zavr?ila, uklju?ila sam televizor. Posle pola sata u sobu je u?ao moj brat i promenio kanal. Hteo je da gleda utakmicu. Rekla sam mu da ja ?elim da gledam omiljenu seriju koja po?inje za pet minuta. On je rekao da je utakmica veoma va?na, jer igraju srpska i ma?arska reprezentacija. Nismo hteli da se sva?amo. Dogovorili smo se da on ide u dnevnu sobu i tamo gleda utakmicu. KNJI?EVNOST Program A namenjen je homogenoj sredini, u?enicima koji veoma retko imaju kontakata sa govornicima ?iji je maternji jezik srpski. Poznavanje jezika je na osnovnom (elementarnom) nivou, komunikacija na srpskom jeziku se te?ko ostvaruje, gramati?ki modeli su neuve?bani po?to u?enici nemaju prilike da koriste srpski jezik, njihov re?nik ne sadr?i veliki broj re?i, re?i veoma lako iz aktivnog fonda prelaze u pasivni i budu zaboravljene, leksika se usvaja sporije nego kod u?enika heterogene sredine, interferencijske gre?ke se ?esto pojavljuju u tolikom obimu da ometaju razumevanje re?enice; iz ovih razloga bi akcenat trebalo da bude na leksici i jezi?kim obrascima (modelima) koji ?e im obezbediti temelj za jednostavnu komunikaciju na srpskom jeziku. U svakom razredu, u?enicima je ponu?eno vi?e tekstova od broja koji je obavezuju?i. Osnovni kriterijum za izbor tekstova je nivo poznavanja jezika. Pored odabranih tekstova, obra?uju se i tekstovi po slobodnom izboru, pri ?emu se vodi ra?una o nivou poznavanja jezika i interesovanjima u?enika. Uz originalne knji?evne tekstove planirana je i obrada konstruisanih tekstova koji treba da budu u funkciji oboga?ivanja leksike neophodne za svakodnevnu komunikaciju na osnovnom nivou. Predla?e se da nastavnik planira najmanje tri ?asa za obradu jednog teksta kroz teme. Pesme koje se pevaju ne zahtevaju obavezno obradu, gramati?ka i leksi?ka obja?njenja jezi?kih pojava. Oblast nastavnog programa Knji?evnost doprinosi postizanju komunikativne funkcije jezika. Osnovna funkcija knji?evnoumetni?kih tekstova, odnosno adaptacija, pored osposobljavanja u?enika za komunikativnu upotrebu jezika, jeste i upoznavanje u?enika sa kulturom, istorijom i tradicijom srpskog naroda, kao i s knji?evnim delima zna?ajnim za srpsku knji?evnost. Funkcije adaptiranog knji?evnog teksta u A programu: - usvajanje leksike odre?enog tematskog kruga potrebne za svakodnevnu komunikaciju; - ?itanje, odnosno slu?anje teksta u funkciji uve?bavanja razumevanja pisanog i govornog jezika - uve?bava se ?itanje u sebi i ?itanje sa razumevanjem; - zadaci u vezi sa tekstom razvijaju umenje razumevanja teksta, uve?bava se ve?tina pisanja, sastavljanje i pisanje re?enica koje sadr?e poznatu leksiku uz uve?bavanje osnovnih jezi?kih obrazaca, kao i razvijanje sposobnosti sastavljanja re?enica govornog jezika (prilikom pisanih i govornih ve?bi toleri?u se interferencijske gre?ke koje ne ometaju razumevanje re?enice); - odgovori na pitanja (usmeno i pismeno) poma?u u?eniku da razvije mehanizme sastavljanja re?enica na srpskom jeziku, odnosno izlaganje na srpskom jeziku uz vidno prisustvo interferencijskih gre?aka - uputno je da nastavnik vr?i korekcije ukazuju?i na pravilne oblike; - reprodukcija teksta ili prepri?avanje razvijaju sposobnost upotrebe jezika - u?enik treba da se izrazi koriste?i vi?e re?enica, da formira i razvija govorne sposobnosti. Knji?evnoumetni?ki, adaptirani i konstruisani tekstovi pogodni su za tuma?enje, pri ?emu se uzimaju u obzir uzrast i predznanja u?enika. Tekstovi su ujedno i polazna osnova za uve?bavanje novih re?i i izraza, jezi?kih modela, ?itanja, pisanja, govora; stoga tri ?asa namenjena jednom tekstu predstavljaju istovremeno i obradu i uve?bavanje gradiva. Rad na tekstu obuhvata: 1. Semantizaciju nepoznatih re?i: semantizacija mo?e da se izvede pomo?u sinonima koji su poznati u?enicima, vizuelnim prikazivanjem re?i, postavljanjem re?i u kontrastne parove (mali-veliki), opisivanjem re?i jednostavnim re?enicama. Nastavnik mora da vodi ra?una da re?enica kojom opisuje nepoznatu re? sadr?i u?enicima poznate re?i. Prevod je opravdan samo u slu?aju kada ne postoje druga sredstva za obja?njenje zna?enja re?i. Preporu?uje se upotreba re?nika na ?asu. 2. Slu?anje ili ?itanje teksta: savetuje se da nastavnik prvi put pro?ita tekst - na ovaj na?in u?enici ?uju pravilan izgovor re?i, po?to u?enici homogene sredine retko imaju prilike da ?uju srpski jezik, nastavnikovo glasno ?itanje je od izuzetne va?nosti. Preporu?uje se upotreba audio-vizuelnih sredstava. Zahtevi koji se u programu ti?u u?enja odlomaka iz poezije i proze napamet podsti?u usvajanje modela govorenja, kao i intonaciju re?i i re?enica. Dramatizacija tekstova vezuje se i za javni nastup, ali i za razgovor o knji?evnom delu po?to predstavlja vid njegove interpretacije. Sa?ivljavanjem sa likovima dela, u?enici mogu ispoljiti ose?anja koja prepoznaju u pona?anju junaka i o kojima zaklju?uju. 3. Kontekstualizacija nove leksike: neophodno je da u?enici nove re?i postave u re?eni?ni kontekst kako bi se leksika uve?bavala paralelno sa konstruisanjem re?enica. Re?enice treba da budu jednostavne da bi se izbegao veliki broj gre?aka koje neminovno nastaju u slo?enijim konstrukcijama. Ukoliko re?enica sadr?i previ?e gre?aka, postaje nerazumljiva slu?aocu. Kontekstualizacija novih re?i je bitan elemenat funkcionalne upotrebe jezika po?to navodi u?enika da sastavlja re?enice i aktivira re?ni?ki fond i jezi?ke modele. 4. Pitanja u vezi s tekstom (u pisanoj formi i usmeno): proces razumevanja teksta ima vi?e etapa. Tek kada se nova leksika usvoji i primeni u re?enicama, mo?e da se pre?e na nivo razumevanja teksta. Nivo na kojem je u?enik razumeo tekst mo?e da se utvrdi postavljanjem pitanja u vezi s tekstom. Pitanja treba da se zasnivaju na leksici koju su ranije usvojili uz upotrebu novih re?i obra?enih u tekstu. Uputno je da pitanja budu kratka (?ta je u Vesninoj torbi? - tekst Vesna i torba). Korisno je da deo pitanja bude u pisanoj, a deo u govornoj formi. Zna?ajno je da se primarno uve?bava govor, a zatim i pisanje. 5. Pitanja povodom teksta (u pisanoj formi i usmeno): u?enici uve?bavaju i ostvaruju komunikaciju na srpskom jeziku zasnovanu na poznatoj leksici, uz tolerisanje gre?aka koje ne ometaju razumevanje. Pitanja treba da budu u skladu s leksi?kim fondom kojim u?enici raspola?u (na primer: Ko je junak pri?e?; Gde se odigrava radnja?; Kako izgleda junak pri?e?; ?ta ose?a devoj?ica u pesmi?). Ovo je slede?i nivo u procesu usvajanja jezi?kih ve?tina ?iji je cilj navo?enje u?enika da ostvare komunikaciju na srpskom jeziku. Ovaj cilj je, ?esto, veoma te?ko posti?i kod u?enika homogene sredine, ali je neophodno navesti u?enika da usmeno, a potom i u pisanoj formi, upotrebi odre?ene re?i ili izraze na srpskom jeziku. 6. Razgovor o tekstu: u skladu sa leksikom kojom u?enici raspola?u razgovor se zasniva na prepoznavanju glavnih likova, aktivnostima koje se vezuju uz njih, na isticanju osobina likova iz teksta. Kao deo procesa uvo?enja u?enika u upotrebu jezika uputno je da se u?enici, prema modelima iz tekstova podsti?u da sastavljaju re?enice potrebne u govornim situacijama. Na primer, dramatizacija teksta Vesna i torba - Vesna: Moja torba je stara. Olovka: ?ta radi?, Vesna? Za?to stavlja? puno stvari u torbu? U torbi nema mesta. Tata: Vesna, treba da kupim novu torbu. Vesna: Tata, molim te, kupi mi novu torbu. U?enici se podsti?u da povodom teksta zaklju?uju o idejama prepoznatim u tekstu (?ta tekst kazuje o Vesninim osobinama?). Prilikom obrade poezije ne insistira se na knji?evnoj teoriji, ve? na do?ivljaju lirske pesme. Podsticanje u?enika da razume motive, pesni?ke slike i jezi?kostilska izra?ajna sredstva dovodi se u vezu sa ilustrovanjem zna?ajnih pojedinosti, kao i s uve?bavanjem intonacije stiha i uo?avanjem rime u pesmi. 7. Komparativni pristup: nastavnik planira uklju?ivanje tekstova maternjeg jezika koji se porede sa predlo?enim delima srpske knji?evnosti (ukoliko je to mogu?e) i sa primerima vezanim za film, pozori?nu predstavu, razli?ite audio-vizuelne zapise; u obradu knji?evnog dela uklju?uje i sadr?aje iz likovne i muzi?ke kulture, strip i razli?ite vrste igara (osmosmerke, rebusi, ukr?tene re?i, asocijacije...). Prilikom uo?avanja bitnih poetskih elemenata u strukturi knji?evnoumetni?kog teksta, koriste?i znanje ste?eno na ?asovima maternjeg jezika, nastavnik se trudi da kod u?enika (u skladu sa njihovim mogu?nostima) objasni osnovne oblike pripovedanja (naracija, deskripcija, dijalog); pojam si?ea i fabule, funkciju pesni?ke slike; ulogu jezi?kostilskih sredstava i druge osnovne poeti?ke odlike teksta. 8. Oblikovanje kratkog teksta u pismenoj formi ili usmeno na osnovu adaptiranog knji?evnog teksta: ovaj nivo upotrebe srpskog jezika u govornoj ili pisanoj formi predstavlja glavni cilj oblasti Knji?evnost u A programu. Poku?aj samostalnog sastavljanja kra?eg teksta od pet ili ?est re?enica (u paru ili u grupi) predstavlja vi?i nivo u ostvarivanju komunikativne funkcije jezika. U?enici razvijaju mehanizam upotrebe jezi?ke gra?e i jezi?kih modela; spajaju re?i u re?enice uz po?tovanje gramati?kih struktura, zatim spajaju vi?e re?enica u kra?i tekst. Proces se odnosi i na govoreni i na pisani tekst. Program B: Knji?evnoumetni?ki tekstovi u nastavi Srpskog kao nematernjeg jezika imaju vi?estruku funkciju. ?itaju?i i tuma?e?i knji?evnoumetni?ka dela i izabrane odlomke najzna?ajnijih dela srpskih pisaca, u?enici ?e imati priliku da se upoznaju sa srpskom kulturnom ba?tinom i tako bolje razumeju sli?nosti i razlike koje postoje izme?u kulture naroda kojem pripadaju i kulture naroda ?iji jezik u?e. Tekstovi istovremeno predstavljaju izvor nove leksike i polaznu osnovu za dalji rad - razgovore, ?itanje, interpretaciju, razli?ite vrste govornih i pismenih ve?bi i druge aktivnosti. U oblasti nastavnog programa Knji?evnost navedeni tekstovi uskla?eni su s uzrasnim karakteristikama i jezi?kim mogu?nostima u?enika. Dati predlog dela nastavnik ?e prilago?avati potrebama svojih u?enika. Od predlo?enih dela, nastavnik samostalno bira ona koja ?e obra?ivati, kao i dela kojima ?e pro?iriti spisak. Za svaki tekst je predvi?eno po tri ?asa. Za u?enike koji Srpski kao nematernji jezik budu savla?ivali po programu koji je namenjen onima koji u?e i ?ive u heterogenim jezi?kim sredinama ili im je maternji jezik jedan od slovenskih jezika, predlo?eni su autenti?ni knji?evnoumetni?ki tekstovi ili odlomci iz njih. Ipak, postoje zna?ajne razlike izme?u u?enika koji ?ive u heterogenoj sredini, a ?iji je maternji jezik neslovenski, i u?enika ?iji je maternji jezik slovenski. Ove razlike je neophodno uzeti u obzir prilikom izbora tekstova za obradu i pri izradi ud?benika. Stoga se preporu?uje autorima ud?benika i nastavnicima da neka od predlo?enih dela adaptiraju, skrate i prilagode jezi?kom znanju i mogu?nostima u?enika ?iji je maternji jezik neslovenski. Nastavnici koji rade s u?enicima ?iji maternji jezik pripada grupi slovenskih jezika, mogu se opredeljivati za autenti?na dela. Bavljenje knji?evnoumetni?kim tekstom podrazumeva razli?ite metodi?ke postupke koji ?e biti usmereni na njegovo ?to bolje razumevanje i tuma?enje. Rad na tekstu sastoji se iz nekoliko etapa: uvodnog razgovora sa semantizacijom manje poznatih re?i i izraza (ova etapa je posebno va?na za u?enike ?iji jezik nije slovenski); prostorne i vremenske lokalizacije teksta; izra?ajnog ?itanja; kratke provere umetni?kog do?ivljaja i razumevanja teksta; razgovora o tekstu i njegovog tuma?enja (razli?itih analiti?ko-sinteti?kih postupaka kojima ?e se otkrivati estetske vrednosti dela, va?ne pojedinosti u njemu i mesta s posebnom ekspresivno??u); povezivanja dela s li?nim do?ivljajima i iskustvima u?enika. Svaka od navedenih etapa zavisi od prirode teksta kao i od predznanja i mogu?nosti u?enika. Uvodni razgovor i semantizacija manje poznatih re?i i izraza bi?e za neke u?enike od izuzetne va?nosti za razumevanje dela i stoga im je potrebno posvetiti posebnu pa?nju. O izboru re?i za semantizaciju odlu?uje nastavnik uva?avaju?i predznanja svojih u?enika. Leksiku je najbolje semantizovati tokom uvodnog razgovora i pre prvog ?itanja teksta kako bi se obezbedilo razumevanje sadr?aja teksta nakon prvog ?itanja. Re?i se mogu semantizovati na razli?ite na?ine - vizuelnim nastavnim sredstvima, demonstracijom, posredstvom sinonima i antonima, razli?itim opisnim definicijama i, ukoliko je to neophodno, re? se mo?e i prevesti na maternji jezik u?enika. Nije potrebno da sve re?i koje se semantizuju u?u u aktivan leksi?ki fond u?enika, pojedine mogu ostati u pasivnom fondu. Leksika za koju se proceni da treba da u?e u aktivan leksi?ki fond u?enika treba da bude zastupljena tokom razgovora o tekstu i njegove interpretacije, a korisno je osmisliti i razli?ite leksi?ke ve?be koje ?e doprineti ostvarivanju ovog cilja. U?enike ovog uzrasta treba uvoditi i u kori??enje re?nika jer je ono sastavni deo ?itanja. Va?no je da se slu?e i dvojezi?nim i jednojezi?nim re?nicima i da ovladaju tehnikom pronala?enja re?i i zna?enja koje re? ostvaruje u datom kontekstu. Re?nici predstavljaju veliku pomo? za ?itanje i razumevanje tekstova razli?itih ?anrova, naro?ito su korisni prilikom samostalnog ?itanja. Mnogi tekstovi, posebno odlomci iz obimnijih knji?evnih dela, zahteva?e i lokalizaciju kako bi bili pravilno shva?eni i do?ivljeni. Lokalizacija ?e u nekim slu?ajevima podrazumevati prepri?avanje sadr?aja koji prethode odlomku koji se obra?uje ili, na primer, davanje podataka o autoru. Nekad ?e biti neophodno delo smestiti u prostorne i vremenske okvire i protuma?iti dru?tvene, istorijske i druge okolnosti u kojima se radnja odvija. ?itanje teksta je od velike va?nosti za njegovo razumevanje i do?ivljavanje. U nastavi knji?evnosti javljaju se razli?iti oblici ?itanja. Razumevanje, do?ivljavanje i tuma?enje teksta uslovljeno je kvalitetom ?itanja. Va?no je da prvo interpretativno ?itanje teksta obavi nastavnik ili da u?enici poslu?aju kvalitetan zvu?ni zapis. Ovako ?e se obezbediti pravilno razumevanje i bolji umetni?ki do?ivljaj teksta. Mnoga dela zahteva?e jedno ili vi?e ponovljenih ?itanja naglas ili u sebi, usmerenih ka odre?enom cilju. Potrebno je da u?enici ovladaju tehnikama glasnog ?itanja i ?itanja u sebi. ?itanje u sebi mo?e biti u funkciji boljeg razumevanja teksta i ono uvek treba da bude usmereno od strane nastavnika, istra?iva?ko. U?enici ?e, ?itaju?i u sebi, pronalaziti u tekstu razli?ite informacije kojima ?e potkrepljivati i svoje mi?ljenje i stavove, uve?bava?e brzo ?itanje i osposobljava?e se za samostalno u?enje. Cilj ?itanja naglas jeste ovladanje tehnikom ?itanja i savla?ivanje va?nih ?inilaca glasnog ?itanja (izgovora i intonacije re?i i re?enice, ja?ine glasa, pauza). Ovim putem, u?enici se postepeno uvode u izra?ajno ?itanje. Ono se uve?bava na pa?ljivo odabranim epskim, lirskim i dramskim tekstovima. Izra?ajno ?itanje uve?bava se na prethodno obra?enim tekstovima, planski i uz dobru pripremu. Nastavnik treba da osposobi u?enike da usklade ja?inu glasa, intonaciju, ritam, tempo, pauze s prirodom i sadr?inom teksta kako bi izra?ajno ?itanje bilo ?to uspe?nije. Jedan od va?nih oblika rada jeste u?enje napamet i izra?ajno kazivanje kratkih odlomaka iz odabranih knji?evnoumetni?kih tekstova u stihu i prozi (lirskih pesama, odlomaka iz proznih i dramskih tekstova). U?enike treba postepeno voditi od glasnog ?itanja ka izra?ajnom ?itanju i kazivanju napamet nau?enih odlomaka. Tuma?enje teksta umnogome ?e zavisiti od sredine u kojoj se nastava realizuje, predznanja u?enika i njihovog maternjeg jezika. S u?enicima koji savla?uju program za srednji nivo, tuma?enje teksta ima?e vi?e obele?ja razgovora o va?nim pojedinostima u njemu - doga?ajima, likovima, mestu i vremenu odvijanja radnje. Razgovori o tekstu treba da obezbede pravilno razumevanje doga?aja, uo?avanje veza izme?u doga?aja i likova, tuma?enje postupaka glavnih junaka i njihovih osobina. Bez obzira na to ?to za ove razgovore nije nu?no da u?enici znaju stru?nu terminologiju (osnovni motiv, epitet, opisna lirska pesma), oni se ne smeju svesti na puko prepri?avanje sadr?aja teksta. Razgovor o tekstu nastavnik treba da vodi tako da omogu?i u?enicima da u njemu ispolje ?to ve?u kreativnost, da im postavlja problemske zadatke, navodi ih da razmi?ljaju o uzro?no-posledi?nim vezama u delu, podsti?e ih da slobodno ma?taju i iznose svoje utiske o umetni?kim slikama u delu. S naprednijim u?enicima nastavnik mo?e ostvariti kompleksniju analizu i interpretaciju dela tokom koje ?e u?enici izvoditi slo?enije zaklju?ke o doga?ajima i likovima, otkrivati ekspresivna mesta u delu i iznositi svoje utiske o njima slu?e?i se osnovnom terminologijom teorije knji?evnosti. U nastavi Srpskog kao nematernjeg jezika nastavnik treba da se oslanja na knji?evnoteorijska znanja koje su u?enici stekli na svom maternjem jeziku i da ih aktivira kad god je to mogu?e. Tako, na primer, prilikom obrade knji?evnih dela i odlomaka, treba ra?unati na to da su u?enici u maternjem jeziku usvojili osnovne knji?evnoteorijske pojmove: tema, motiv, glavni lik i dr. U skladu sa Op?tim standardima postignu?a za Srpski kao nematernji jezik; poznavanje terminologije iz teorije knji?evnosti o?ekuje se samo od u?enika naprednog nivoa. Oni ?e, na primerima izabranih dela i odlomaka iz srpske knji?evnosti, pro?irivati saznanja koja su stekli na svom maternjem jeziku i bogatiti ih novom primerima. Nakon razgovora o sadr?aju dela i njegove interpretacije, potrebno je s u?enicima razgovarati i o li?nim do?ivljajima koji su izazvani delom - podsticati ih da dovode u vezu delo sa svojim li?nim iskustvima, dopustiti im da postavljaju pitanja, stvoriti u u?ionici uslove u kojima ?e se razvijati dijalog i diskusija. Veoma je va?no da u?enici aktivno u?estvuju u svim etapama rada, da iznose svoja ose?anja, zapa?anja, mi?ljenja, zaklju?ke i da ih obrazla?u. U?eni?ke aktivnosti ne smeju biti ograni?ene samo na rad na ?asu. U obradu teksta u?enike treba uvoditi zadavanjem razli?itih pripremnih zadatka, koje ?e oni re?avati kod ku?e. Nakon obrade teksta, va?no je da u?enici ste?ena znanja funkcionalno primenjuju u daljem radu - prilikom izrade doma?ih zadataka, samostalnog ?itanja i usvajanja znanja iz drugih nastavnih predmeta. Nastavniku i u?enicima ?e ste?ena znanja i ve?tine biti dragocena za interpretaciju novih knji?evnih dela. Kad god je to mogu?e, nastavu knji?evnosti potrebno je povezivati s nastavom jezika, uspostavljati unutarpredmetnu i me?upredmetnu korelaciju. Ona ?e doprineti svestranijem sagledavanju sadr?aja, a u?enici ?e ste?i kvalitetnija i trajnija znanja. JEZI?KA KULTURA Realizacija ishoda Srpskog kao nematernjeg jezika podrazumeva kontinuitet u boga?enju u?eni?ke jezi?ke kulture. To je jedna od primarnih metodi?kih obaveza nastavnika. Nastavnik treba da proceni sposobnosti svakog u?enika za odgovaraju?i nivo komunikativne kompetencije i u skladu sa tim prilagodi jezi?ki materijal. Ovo treba da dovede do funkcionalne upotrebe jezika u nastavi, ali i u svim ostalim ?ivotnim okolnostima, u ?koli i van nje, gde je valjano jezi?ko komuniciranje uslov za potpuno sporazumevanje. Jezi?ka komunikacija podrazumeva vladanje receptivnim i produktivnim jezi?kim ve?tinama, a to su: slu?anje, ?itanje, pisanje i govorenje. Osnovno obele?je savremenog metodi?kog pristupa nastavi jezika i jezi?ke kulture jeste razvijanje u?eni?kih sposobnosti u sve ?etiri aktivnosti uporedo i njihovo prilago?avanje kognitivnim sposobnostima i jezi?kom okru?enju u?enika. Ishodi u oblasti Jezi?ka kultura koncipirani su tako da, s jedne strane, obezbede ostvarivanje minimuma jezi?kih kompetencija, ali i da, s druge strane, ne ograni?e u?enike koji su u mogu?nosti da ostvare ve?i napredak. Zbog specifi?nosti ove nastave, predvi?ene ishode (pre svega kada su u pitanju homogene jezi?ke sredine) potrebno je ostvarivati kroz jezi?ke aktivnosti (kompetencije) koje su, s metodi?kog aspekta, sli?nije nastavi stranog nego maternjeg jezika. Slu?anje je prva jezi?ka aktivnost s kojom se u?enici susre?u u nastavi Srpskog kao nematernjeg jezika. Ona omogu?ava u?eniku da upozna melodiju jezika, a zatim i njegov glasovni sistem, intonaciju re?i i re?enice. Kona?ni cilj slu?anja treba da bude razumevanje, kao preduslov za verbalnu produkciju, odnosno - komunikaciju. Govorenje je najslo?enija jezi?ka ve?tina, koja podrazumeva vladanje svim elementima jezika (fonetsko-fonolo?kim, morfolo?kim, sintaksi?kim i leksi?kim). Govorenje se naj?e??e realizuje u dijalo?koj formi, te prema tome podrazumeva razumevanje (sagovornika). Pored toga, govorenje je ve?tina koja zahteva odre?enu brzinu i pravovremenu reakciju. Kao produktivna ve?tina, zajedno sa pisanjem, omogu?ava u?eniku da se izrazi na srpskom jeziku, postavi pitanje, interpretira neki sadr?aj i u?estvuje u komunikaciji sa drugima. ?itanje je jezi?ka aktivnost koja podrazumeva poznavanje grafijskog sistema jezika (slova), njihove glasovne realizacije, povezivanje glasova u re?i i spajanje re?i u re?enicu, uz po?tovanje odgovaraju?ih ritmi?kih i prozodijskih pravila. Cilj ?itanja mora da bude razumevanje pro?itanog jer samo tako ono predstavlja jezi?ku kompetenciju, a ne puku verbalizaciju slovnih karaktera. Pisanje je produktivna jezi?ka ve?tina koja podrazumeva iskazivanje jezi?kog sadr?aja pisanim putem, upotrebom odgovaraju?ih slovnih karaktera i po?tovanjem pravopisnih pravila. Posebnu pa?nju potrebno je posvetiti grafemama za koje ne postoje ekvivalenti u maternjim jezicima u?enika. Tako?e je va?no obratiti pa?nju na pravila fonetskog pravopisa (pisanje li?nih imena stranog porekla itd.). Pored toga, srpski jezik ima dva pisma - ?irilicu i latinicu, a u?enik, jo? u prvom ciklusu obrazovanja, treba da usvoji oba. Cilj pisanja je jezi?ko izra?avanje pisanim putem, te, prema tome, podrazumeva razumevanje. Ove ?etiri ve?tine su kroz ishode dva programa vertikalno povezane tako da jasno opisuju gradaciju postignu?a u?enika u oblasti Jezi?ka kultura. Sadr?aji po temama predstavljaju leksi?ko-semanti?ki okvir unutar koga se funkcionalno realizuju jezi?ki sadr?aji. Tematske jedinice prezentuju realne, svakodnevne okolnosti u kojima se ostvaruje komunikacija. Za svaku tematsku jedinicu predlo?ene su tematske grupe koje treba da se popune odgovaraju?om leksikom, u okviru preporu?enog broja novih re?i. Na primer u drugoj tematskoj jedinici, Porodica i ljudi u okru?enju, u sadr?aju A programa predvi?eno je da u?enici u prvom razredu ovladaju re?ima kojima se imenuju ?lanovi u?e porodice i upotrebe ih u odgovaraju?oj komunikativnoj situaciji. U svakom slede?em razredu ova tematska jedinica se pro?iruje novom leksikom i novim komunikativnim situacijama. Tako u slede?im razredima u?enici ovladavaju nazivima za ?lanove ?ire porodice, daju osnovne informacije o njima, njihovim fizi?kim i karakternim osobinama, zanimanjima, me?usobnim odnosima itd. Ovakva horizontalna vrsta gradacije primenjena je u svim tematskim jedinicama. Izbor leksike je delimi?no uslovljen sadr?ajem iz oblasti Jezik i Knji?evnost, ali zavisi i od procene nastavnika o potrebnosti odgovaraju?ih leksema i njihove frekventnosti, radi postizanja informativnosti i prirodnosti u komunikaciji. Mnoge re?i nisu vezane samo za jednu tematsku jedinicu ve? se preklapaju i povezuju u nove semanti?ke nizove, ?to nastavnik treba da podsti?e dobro osmi?ljenim govornim i pismenim ve?bama. Tematske jedinice se uglavnom ponavljaju u svim razredima, ali se u svakom slede?em razredu broj leksema u okviru tematskih grupa ponavlja i pro?iruje. Pored selektivnog pristupa leksici, treba voditi ra?una i o broju leksema koje se usvajaju u jednoj nastavnoj jedinici. Na jednom ?asu ne bi trebalo uvoditi vi?e od pet novih re?i, ?ije zna?enje ?e se objasniti i prove?bati u tipi?nim realizacijama unutar re?enice (kontekstualizacija leksike). Najefikasnije bi bilo da za novu re? svaki u?enik osmisli (minimalni) kontekst, odnosno re?enicu. Na ovaj na?in nastavnik ima uvid u u?enikovo razumevanje zna?enja re?i, pored novih sadr?aja podsti?e upotrebu i ranije ste?enih znanja iz leksike i gramatike, a u?enici sti?u samopouzdanje jer mogu da izgovore ili napi?u re?enice na srpskom jeziku. Pored datih tematskih jedinica, u prva ?etiri razreda osnovne ?kole navodi se i netematizovana leksika koja je potrebna za komunikaciju, nezavisno od teme. U svakodnevnoj komunikaciji, veliki zna?aj imaju ustaljene komunikativne forme kojima u?enici postepeno i kontinuirano treba da ovladavaju od prvog razreda osnovne ?kole. One su izdvojene u posebnu oblast jezi?ke kulture i uskla?ene su potrebama i uzrastom u?enika. Tako u prvom razredu u?enici usvajaju modele za pozdravljanje i predstavljanje, zatim se dalje usvajaju modeli za ?estitanje, zahvaljivanje, iskazivanje ?elje, molbe itd. do najslo?enijih modela kao ?to su iskazivanje psiholo?kog stanja i raspolo?enja i davanje saveta. Funkcionalno i ekonomi?no povezivanje podoblasti predmeta Srpski kao nematernji jezik (Jezik, Knji?evnost i Jezi?ka kultura) omogu?ava savladavanje njihovih sadr?aja i ostvarivanje predvi?enih ishoda na prirodan i spontan na?in, ?ine?i da jedni sadr?aji proizlaze iz drugih, dopunjuju se i preklapaju. Na odabranim delovima knji?evnoumetni?kih, neumetni?kih i konstruisanih tekstova mogu se razvijati razli?ite komunikativne ve?tine; govornim ve?bama se defini?u smernice za izradu pismenih sastava; kreativne aktivnosti u nastavi doprinose razvoju usmenog i pismenog izra?avanja, ?itanje s razumevanjem uti?e na boga?enje leksike i fluentnost govora, itd. Uskla?enost ishoda s jezi?kim kompetencijama omogu?ava nastavniku ne samo kumulativno pra?enje napretka svakog u?enika nego i uo?avanje problema u razvijanju pojedinih kompetencija, ?to umnogome olak?ava proces nastave i u?enja jezika. III. PRA?ENJE I VREDNOVANJE NASTAVE I U?ENJA Na po?etku procesa u?enja, odnosno na po?etku ?kolske godine, neophodno je sprovesti dijagnosti?ko vrednovanje kompetencija u?enika. Ovo je izuzetno va?an zadatak nastavnika, budu?i da postoje velike razlike u vladanju srpskim jezikom u?enika jednog odeljenja. Dijagnosti?ko ocenjivanje se mo?e realizovati pomo?u inicijalnog testiranja koje slu?i da se ustanove ve?tine, sposobnosti, interesovanja, iskustva, nivoi postignu?a ili pote?ko?e pojedina?nog u?enika ili ?itavog odeljenja. Inicijalno testiranje osmi?ljava nastavnik na osnovu ishoda i sadr?aja programa iz prethodnih razreda. Na osnovu toga, mogu?e je efikasno planirati i organizovati proces u?enja i individualizovati pristup u?enju. Pored standardnog, sumativnog vrednovanja koje jo? uvek dominira u na?em sistemu obrazovanja (procenjuje znanje u?enika na kraju jedne programske celine i sprovodi se standardizovanim mernim instrumentima - pismenim i usmenim proverama znanja, esejima, testovima, ?to za posledicu ima kampanjsko u?enje orijentisano na ocenu), savremeni pristup nastavi pretpostavlja formativno vrednovanje - procenu znanja tokom savladavanja nastavnog programa i sticanja odgovaraju?e kompetencije. Rezultat ovakvog vrednovanja daje povratnu informaciju i u?eniku i nastavniku o tome koje kompetencije su dobro savladane, a koje ne (npr. u?enik zadovoljavaju?e razume pro?itani tekst, ali slabo razume govoreni tekst; zadovoljavaju?e pi?e u skladu s pravilima, ali u govoru ne po?tuje pravila kongruencije itd.), kao i o efikasnosti odgovaraju?ih metoda koje je nastavnik primenio za ostvarivanje cilja. Formativno merenje podrazumeva prikupljanje podataka o u?eni?kim postignu?ima, a naj?e??e tehnike su: realizacija prakti?nih zadataka, posmatranje i bele?enje u?enikovih aktivnosti tokom nastave, neposredna komunikacija izme?u u?enika i nastavnika, registar za svakog u?enika (mapa napredovanja) itd. Rezultati formativnog vrednovanja na kraju nastavnog ciklusa treba da budu iskazani i sumativno - broj?anom ocenom. Ovakva ocena ima smisla ako su u njoj sadr?ana sva postignu?a u?enika, redovno pra?ena i objektivno i profesionalno bele?ena. Rad svakog nastavnika sastoji se od planiranja, ostvarivanja, pra?enja i vrednovanja. Va?no je da nastavnik kontinuirano prati i vrednuje, osim postignu?a u?enika, i proces nastave i u?enja, kao i sebe i sopstveni rad. Sve ?to se poka?e dobrim i korisnim nastavnik ?e koristiti i dalje u svojoj nastavnoj praksi, a sve ?to se poka?e kao nedovoljno efikasno i efektivno, trebalo bi unaprediti. Pri vrednovanju u?eni?kih postignu?a nastavnik se rukovodi ishodima definisanim za svaki razred vode?i ra?una o individualnom napredovanju u?enika u skladu sa njihovim mogu?nostima i sposobnostima. Pri ocenjivanju, pa?nja treba da bude usmerena na nivo razvoja reproduktivnih sposobnosti u?enika, obim pro?irivanja leksi?kog fonda, nivo smanjivanja razli?itih tipova gre?aka. Treba imati u vidu nivo poznavanja jezika: u?enici homogene sredine sporadi?no ostvaruju direktan kontakt s govornicima kojima je srpski maternji jezik, sa srpskim jezikom se sre?u samo na ?asovima srpskog kao nematernjeg jezika. Rezultat je da u?enici srpski jezik koriste na elementarnom nivou. Jezi?ke modele usvajaju sporije, gramati?ke kategorije koriste uz mnogo gre?aka, imaju problema pri slu?anju, odnosno razumevanju srpskog jezika ?ak i onda kada su im sve re?i govornog teksta poznate. ?Naziv predmeta STRANI JEZIK Cilj Cilj nastave i u?enja stranog jezika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju je da se u?enik usvajanjem funkcionalnih znanja o jezi?kom sistemu i kulturi i razvijanjem strategija u?enja stranog jezika osposobi za osnovnu usmenu komunikaciju i stekne pozitivan odnos prema drugim jezicima i kulturama, kao i prema sopstvenom jeziku i kulturnom nasle?u. Razred drugi (prvi strani jezik) Godi?nji fond ?asova 72 ? ISHODIPo zavr?etku razreda u?enik ?e biti u stanju da: KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE JEZI?KE AKTIVNOSTI(u komunikativnim funkcijama) - pozdravi i otpozdravi, primenjuju?i najjednostavnija jezi?ka sredstva;- predstavi sebe i drugog;- razume jasno postavljena jednostavna pitanja li?ne prirode i odgovara na njih;- razume kratka i jednostavna uputstva i naloge i reaguje na njih;- daje kratka i jednostavna uputstva i naloge;- razume poziv i reaguje na njega;- uputi poziv na zajedni?ku aktivnost;- razume kratke i jednostavne molbe i reaguje na njih;- uputi kratke i jednostavne molbe;- iska?e i prihvati zahvalnost i izvinjenje na jednostavan na?in;- razume jednostavno iskazane ?estitke i odgovara na njih;- uputi jednostavne ?estitke;- prepozna i imenuje bi?a, predmete i mesta iz neposrednog okru?enja;- razume jednostavne opise bi?a, predmeta i mesta;- opi?e bi?a, predmete i mesta koriste?i jednostavna jezi?ka sredstva;- razume svakodnevne iskaze u vezi sa neposrednim potrebama, osetima i ose?anjima i reaguje na njih;- izrazi osnovne potrebe, osete i ose?anja kratkim i jednostavnim jezi?kim sredstvima;- razume jednostavna obave?tenja o polo?aju u prostoru i reaguje na njih;- tra?i i pru?i kratka i jednostavna obave?tenja o polo?aju u prostoru;- razume i saop?ti jednostavne iskaze koji se odnose na hronolo?ko i meteorolo?ko vreme- razume jednostavne iskaze kojima se izra?ava pripadanje/nepripadanje, posedovanje/neposedovanje i reaguje na njih;- tra?i i daje jednostavne iskaze kojima se izra?ava pripadanje/nepripadanje, posedovanje/neposedovanje;- razume jednostavne iskaze za izra?avanje dopadanja/nedopadanja i reaguje na njih;- tra?i mi?ljenje i izra?ava dopadanje/nedopadanje jednostavnim jezi?kim sredstvima;- razume jednostavne iskaze koji se odnose na izra?avanje sposobnosti;- tra?i informaciju o tu?im sposobnostima i saop?ti ?ta on/ona ili neko drugi mo?e/ne mo?e/ume/ne ume da uradi;- razume i saop?ti jednostavne iskaze koji se odnose na brojeve i koli?ine. POZDRAVLJANJE Reagovanje na usmeni impuls sagovornika (nastavnika, vr?njaka, i sli?no); uspostavljanje kontakta pri susretu i usmeno izra?avanje prikladnih pozdrava prilikom rastanka. PREDSTAVLJANJE SEBE I DRUGIH; DAVANJE OSNOVNIH INFORMACIJA O SEBI; DAVANJE I TRA?ENJE OSNOVNIH INFORMACIJA O DRUGIMA Slu?anje kratkih i jednostavnih tekstova u kojima se neko predstavlja; predstavljanje sebe i drugih osoba, prisutnih i odsutnih. RAZUMEVANJE I DAVANJE JEDNOSTAVNIH UPUTSTAVA I NALOGA Slu?anje naloga i uputstava i reagovanje na njih; davanje kratkih i jednostavnih uputstava (komunikacija u u?ionici - uputstva i nalozi koje razmenjuju u?esnici u nastavnom procesu, uputstva za igru i sli?no). POZIV I REAGOVANJE NA POZIV ZA U?E??E U ZAJEDNI?KOJ AKTIVNOSTI Slu?anje kratkih jednostavnih poziva na zajedni?ku aktivnost i reagovanje na njih (poziv na ro?endan, igru, dru?enje...); upu?ivanje i prihvatanje/odbijanje poziva na zajedni?ku aktivnost, uz kori??enje najjednostavnijih izraza. ISKAZIVANJE MOLBE, ZAHVALNOSTI I IZVINJENJA Slu?anje jednostavnih iskaza kojima se tra?i pomo?, usluga ili obave?tenje; davanje jednostavnog, usmenog odgovora na iskazanu molbu; izra?avanje i prihvatanje molbi, zahvalnosti i izvinjenja. ?ESTITANJE Slu?anje kratkih i jednostavnih ustaljenih izraza kojima se ?estita praznik, ro?endan; reagovanje na upu?enu ?estitku i upu?ivanje kratkih prigodnih ?estitki. OPISIVANJE BI?A, PREDMETA, MESTA I POJAVA Slu?anje kra?ih jednostavnih opisa bi?a, predmeta i mesta u kojima se pojavljuju informacije o spoljnom izgledu, pojavnim oblicima, dimenzijama i ostalim najjednostavnijim karakteristikama; davanje kratkih opisa bi?a, predmeta i mesta; tra?enje i davanje informacija u vezi sa opisom bi?a, predmeta i mesta. ISKAZIVANJE POTREBA, OSETA I OSE?ANJA Slu?anje iskaza u vezi sa potrebama, osetima, ose?anjima; saop?tavanje svojih potreba, oseta i ose?anja i (empati?no) reagovanje na tu?a. ISKAZIVANJE POLO?AJA U PROSTORU Slu?anje kratkih tekstova u kojima se na jednostavan na?in opisuje polo?aj u prostoru; usmeno tra?enje i davanje informacija o polo?aju u prostoru. ISKAZIVANJE VREMENA Slu?anje jednostavnih iskaza u vezi sa hronolo?kim vremenom i meteorolo?kim prilikama; usmeno tra?enje i davanje informacija o hronolo?kom vremenu i meteorolo?kim prilikama u u?em komunikativnom kontekstu. IZRA?AVANJE PRIPADANJA/NEPRIPADANJA I POSEDOVANJA/NEPOSEDOVANJA Slu?anje kratkih tekstova s jednostavnim iskazima za izra?avanje pripadanja/nepripadanja i posedovanja/neposedovanja i reagovanje na njih; usmeno iskazivanje pripadanja/nepripadanja i posedovanja/neposedovanja. IZRA?AVANJE DOPADANJA/NEDOPADANJA Slu?anje kratkih tekstova s jednostavnim iskazima za izra?avanje dopadanja/nedopadanja i reagovanje na njih; usmeno iskazivanje slaganja/neslaganja, dopadanja/nedopadanja IZRA?AVANJE SPOSOBNOSTI Slu?anje jednostavnih iskaza koji govore o sposobnostima; postavljanje pitanja u vezi sa sposobnostima i odgovaranje na njih, usmeno. IZRA?AVANJE KOLI?INE I BROJEVA Slu?anje jednostavnih iskaza koji govore o koli?ini ne?ega; postavljanje pitanja u vezi s koli?inom i odgovaranje na njih, usmeno. TEMATSKE OBLASTI U NASTAVI STRANIH JEZIKA ZA OSNOVNU ?KOLU Napomena: Tematske oblasti se pro?imaju i iste su u sva ?etiri razreda prvog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja - u svakom narednom razredu obnavlja se, a zatim pro?iruje fond lingvisti?kih znanja, navika i umenja i ekstralingvisti?kih predstava vezanih za konkretnu temu. Nastavnici obra?uju teme u skladu sa interesovanjima u?enika, njihovim potrebama i savremenim tokovima u nastavi stranih jezika, tako da svaka tema predstavlja odre?eni situacijski kompleks. 1) Li?ni identitet 2) Porodica i u?e dru?tveno okru?enje (prijatelji, kom?ije, nastavnici itd.) 3) Geografske osobenosti 4) Srbija - moja domovina 5) Stanovanje - forme, navike 6) ?ivi svet - priroda, ljubimci, o?uvanje ?ivotne sredine 7) Vremensko iskustvo i do?ivljaj vremena (pro?lost - sada?njost - budu?nost) 8) ?kola i ?kolski ?ivot 9) Mladi - ?ivot dece i omladine 10) Zdravlje i higijena 11) Emocije (ljubav prema porodici, drugovima) 12) Prevozna sredstva 13) Vremenske prilike 14) Umetnost za decu (naro?ito moderna knji?evnost za decu; prigodne tradicionalne i moderne pesme) 15) Obi?aji i tradicija, folklor, proslave (ro?endani, praznici) 16) Slobodno vreme - zabava, razonoda, hobiji 17) Ishrana i gastronomske navike 18) Putovanja 19) Moda i obla?enje 20) Sport 21) Verbalna i neverbalna komunikacija, konvencije pona?anja i opho?enja JEZI?KI SADR?AJI ENGLESKI JEZIK ?Komunikativna funkcija Jezi?ki sadr?aji POZDRAVLJANJE Hi! Hello. Good morning/afternoon/evening/night. How are you? I’m fine, thank you, and you? Goodbye. Bye. See you (later/tomorrow). Have a nice day/weekend! Thanks, same to you! (Inter)kulturni sadr?aji: Formalno i neformalno pozdravljanje; ustaljena pravila u?tivosti. PREDSTAVLJANJE SEBE I DRUGIH; DAVANJE OSNOVNIH INFORMACIJA O SEBI; DAVANJE I TRA?ENJE OSNOVNIH INFORMACIJA O DRUGIMA My name’s Maria /I’m Maria. What’s your name? What’s your phone number? It’s... This is my friend. His name’s/name is Marko. Maria, this is Barbara. Barbara, this is Maria. This is Miss Ivona. She’s my teacher. That is Mr Jones. He’s a doctor. Who’s this/that? It’s my father. Is this your family? She’s not my sister, she’s my friend. Who’s in the picture? It’s my brother. His name’s Milan. How old is he? He’s 12. Li?ne zamenice u funkciji subjekta - I, you …Prisvojni pridevi - my, your…Pokazne zamenice - this, thatGlagol to be - the Present Simple TensePitanja sa Who/What/How (old)Osnovni brojevi (1-20) (Inter)kulturni sadr?aji: Prepoznavanje najosnovnijih sli?nosti i razlika u na?inu upoznavanja, predstavljanja i razmene osnovnih li?nih podataka u na?oj zemlji i zemljama engleskog govornog podru?ja. RAZUMEVANJE I DAVANJE JEDNOSTAVNIH UPUTSTAVA I NALOGA Let’s start/begin. Are you ready? Quiet, please. Listen to me! Look! Look at me/the picture! Sit down. Stand up. Turn around. Jump. Say hello/goodbye to your friend. Open/Close your books/notebooks. Put down your pencils. Pick up the rubber. Wash your hands. Open the window, please. Come in/over/here/to the board. Give me your book, please. Don’t do that. Listen and say/chant/sing/do/number/find /match/draw/paint/repeat… Cut out/stick/point to... Colour the door yellow. Count from … to …. My turn now.Touch your eyes. Move your body. Put on your T-shirt. Take off your shoes. Hurry up! Quick! Watch out! I understand /I don’t understand. I’m finished. ImperativPrisvojni pridevi - my, your… (Inter)kulturni sadr?aji:Po?tovanje osnovnih normi u?tivosti; de?je pesme odgovaraju?eg sadr?aja. POZIV I REAGOVANJE NA POZIV ZA U?E??E U ZAJEDNI?KOJ AKTIVNOSTI Let’s play football /the memory game/go to the park/sing. It’s time for lunch/school! Come and play with me! Come to my birthday party. Cool! Super! Great! OK. All right. Sorry, I can’t. Imperativ (Inter)kulturni sadr?aji: Prikladno prihvatanje i odbijanje poziva; proslava ro?endana, igre, zabava i razonoda ISKAZIVANJE MOLBE, ZAHVALNOSTI I IZVINJENJA Can /May I have an apple, please? Yes, here you are. Thank you/Thank you, Maria /Thanks. You’re welcome. No, sorry/Not now/No, you can’t. Can you help me, please? Can/May I have some water, please? Can/May I go to the toilet/go out/come in? Excuse me, Teacher, …? I can’t see. Can you move, please? Sorry, can you repeat that, please? I’m sorry I’m late. It’s OK. No problem. Modalni glagoli za izra?avanje molbe - can/may (Inter)kulturni sadr?aji:Pravila u?tive komunikacije. ?ESTITANJE Happy birthday to you! Here’s a present for you! It’s New Year’s Eve. Happy New Year! It’s Christmas Eve. Merry Christmas! It’s Valentine’s Day! Happy Valentine’s Day! Happy Easter! Thanks, same to you! Hurray! (Inter)kulturni sadr?aji:Najzna?ajniji praznici i na?in obele?avanja /proslave i ?estitanja; prigodne de?je pesme i igre. OPISIVANJE BI?A, PREDMETA, MESTA I POJAVA What’s this/that? It’s a/an… Is it a/an…? It’s not a pen, it’s a pencil. It’s not short, it’s long. What colour is it?It’s grey. The crayon is grey. She’s got a small nose and big blue eyes. She’s wearing a white dress. I’ve got two hands and two feet. Has he got four legs? No, hehasn’t, he’s got two legs. This is my house. It’s got big windows. Has it got a garden? There’s a park/toyshop/supermarket in my town. There are two playgrounds, too. Glagoli have got, to be za davanje opisaEgzistencijalno There is/are…Pravilna mno?ina imenica: leg - legs, arm - arms…Nepravilna mno?ina osnovnih imenica: foot - feet...The Present Continuous Tense za opisivanje trenutnih radnji. (Inter)kulturni sadr?aji:De?je pesme i pri?e odgovaraju?eg sadr?aja. ISKAZIVANJE POTREBA, OSETA I OSE?ANJA I’m not thirsty, I’m hungry. Here’s a sandwich for you. Do you want some water? Yes, please. I want fruit. No, thank you. I’m so happy/sad! Are you hot/cold? The Present Simple Tense (be, want) (Inter)kulturni sadr?aji:Pravila u?tive komunikacije. ISKAZIVANJE POLO?AJA U PROSTORU Where’s my dad? Is he in the house? No, he’s in the garage. Where’s your dog? It’s in the garden. Where’s my bag? It’s under the chair/in the wardrobe. Where’s the toilet? It’s here/over there. Prilozi i predlozi za izra?avanje polo?aja i prostornih odnosa - here, there, in, on, underPitanja sa Where (Inter)kulturni sadr?aji: Kultura stanovanja: selo, grad. ISKAZIVANJE VREMENA What day is it today? It’s Monday. It’s cold and rainy today.The Present Simple Tense glagola to bePitanja sa What(Inter)kulturni sadr?aji: javni prostor; tipi?an izgled mesta. IZRA?AVANJE PRIPADANJA/NEPRIPADANJA I POSEDOVANJA/NEPOSEDOVANJA This is my ball. Is that your bike?I’ve got a dog. Have you got a pet? He/She’s got two brothers. Who’s got a /an...? Here’s your pen. Prisvojni pridevi my, your…Have got za izra?avanje pripadanja/posedovanja (Inter)kulturni sadr?aji: Porodica, prijatelji, ku?ni ljubimci, igra?ke. IZRA?AVANJE DOPADANJA/NEDOPADANJA Do you like orange juice? Yes, I do. /No, I don’t. I like fish and chips, but I don’t like chicken or rice. Do you like games? I love my family. The Present Simple Tense glagola like/love. (Inter)kulturni sadr?aji:Popularna hrana i pi?e; porodica IZRA?AVANJE SPOSOBNOSTI Ican/can’t sing. I can draw, but I can’t read. Can you swim? Yes, I can. No, I can’t. No, but I can run This is my parrot. It can talk. A penguin can’t fly. Modalni glagol can za izra?avanje sposobnosti. (Inter)kulturni sadr?aji:?kolske aktivnosti, ku?ni ljubimci i svet prirode IZRA?AVANJE KOLI?INE I BROJEVA How many balls? 15 balls. Osnovni brojevi do 20.Pravilna mno?ina imenica.Pitanja sa How many. (Inter)kulturni sadr?aji:?kolsko okru?enje. ?ITALIJANSKI JEZIK ?Komunikativna funkcija Jezi?ki sadr?aji POZDRAVLJANJE Ciao! Buongiorno! Buonasera! Arrivederci!Come stai? Come va? Come sta?Bene, grazie.Piacere.A domani! A presto!Buona notte! (Inter)kulturni sadr?aji: Formalno i neformalno pozdravljanje; ustaljena pravila u?tivosti. PREDSTAVLJANJE SEBE I DRUGIH; DAVANJE OSNOVNIH INFORMACIJA O SEBI; DAVANJE I TRA?ENJE OSNOVNIH INFORMACIJA O DRUGIMA Come ti chiami? Mi chiamo Jasmina/Sono Jasmina. Di dove sei? Sono di Novi Sad. Bojana, questo è il mio amico. Si chiama Marco. Questa è la mia maestra. Si chiama Biserka. Questa è la signora Genovesi. Questo è il signor Rossi. Piacere. Quanti anni hai? Ho 7 anni. Chi c’è nella foto? Questo è mio fratello. Lui ha 10 anni. Questa è mia sorella. Si chiama Nina. Li?ne zamenice u funkciji subjekta.Prisvojni pridevi (il mio/la mia, il tuo/la tua; i miei/le mie, i tuoi/le tue) Pokazne zamenice (questo/a)Upitne re?i (come, quanto, chi)Prezent glagola essere, avere i najfrekventnijih glagola.Glalogi chiamarsi, stare,avere, essere. Osnovni brojevi (1-20) (Inter)kulturni sadr?aji: Prepoznavanje najosnovnijih sli?nosti i razlika u na?inu upoznavanja i predstavljanja u na?oj zemlji i Italiji. Li?na imena, nadimci. RAZUMEVANJE I DAVANJE JEDNOSTAVNIH UPUTSTAVA I NALOGA Chi è assente?Chi non c’è oggi? Tutto chiaro? Ragazzi, silenzio per favore! Non capisco. Può ripetere, per favore. Ho finito! Vieni alla lavagna. Ascoltate! Rispondete! Guardate! Cercate! Disegnate! Ripetete! Lavate le mani! Colorate! Alzatevi! Sedetevi! Avete finito?Attenzione! Cantiamo insieme! Prendete/aprite i vostri libri! Dammi il tuo quaderno! Ottimo. Giusto. Silenzio per favore! Zapovedni na?in frekventnih glagola (Inter)kulturni sadr?aji: Po?tovanje osnovnih normi u?tivosti, de?je pesme odgovaraju?eg sadr?aja. POZIV I REAGOVANJE NA POZIV ZA U?E??E U ZAJEDNI?KOJ AKTIVNOSTI Giochiamo a pallone/a carte! Andiamo fuori! Cantiamo insieme! Vuoi giocare con me? Vieni a giocare con me! Vieni alla mia festa di compleanno? Grazie. Va bene. Mi dispiace, non posso. Zapovedni na?in frekventnih glagolaPitanje intonacijomNegacija (Inter)kulturni sadr?aji: Prikladno prihvatanje i odbijanje poziva, proslava ro?endana, igre, zabava i razonoda. ISKAZIVANJE MOLBE, ZAHVALNOSTI I IZVINJENJA Permesso? Posso entrare? Prego. Avanti! Scusi, posso andare in bagno? Posso uscire? Va bene. Grazie. Scusi, può ripetere per favore? Vorrei un po’ di acqua, grazie. Modalni glagol za izra?avanje molbe (potere)Kondicional u?tivosti: prvo lice jednine (vorrei) (Inter)kulturni sadr?aji: Pravila u?tive komunikacije. ?ESTITANJE Buon compleanno! Buon Anno! Buon Natale! Auguri! Tanti auguri! Bravo/a/i/e! Molto bene! Grazie! Pridevi (buono, bravo)Uzvi?ne re?enice. (Inter)kulturni sadr?aji:Najzna?ajniji praznici i na?in obele?avanja/proslave i ?estitanja; prigodne de?je pesme i igre. OPISIVANJE ?IVIH BI?A, PREDMETA, MESTA I POJAVA Il mio gatto si chiama Marta. ? piccolo e nero. Il mio cane è bianco. Lui ha gli occhi verdi. La mia scuola è grande. Il giardino è piccolo. Di che colore è/sono? C’è un trenino rosso. Ci sono tre mele verdi.Ci sono due conigli bianchi. Prisvojni pridevi (mio/mia, tuo/tua; i miei/le mie; i tuoi, le tue)Mno?ina imenica.Opisni pridevi. Konstrukcija: re?ca ci i glagol essere: c’è/ci sono (Inter)kulturni sadr?aji: De?je pesme i pri?e odgovaraju?eg sadr?aja. Ku?ni ljubimci, tipi?ne igra?ke. ISKAZIVANJE POTREBA, OSETA I OSE?ANJA Ho fame. Ho sete. Vorrei un succo di frutta. Vuoi un panino?No, grazie. Non ho fame. Sì, grazie. Ho freddo/caldo. Sono malato/a. Ho mal di testa. Buon appetito! Kondicional u?tivosti (vorrei) Negacija (no/non)Prezent glagola avere (Inter)kulturni sadr?aji: Pravila u?tive komunikacije. ISKAZIVANJE POLO?AJA U PROSTORU La camera è grande. C’è un tavolo. Ci sono tre sedie. C’è una borsa sul tavolo. Dov’è il gatto? ? sotto la sedia. Metti la matita sul tavolo. Sono a casa. Vado al cinema. Neodre?eni i odre?en ?lan (un/una; il/la)Predlozi (su, in, sotto, sopra)Upitne re?i (dove)c’è, ci sono (Inter)kulturni sadr?aji: Kultura stanovanja: selo, grad. ISKAZIVANJE VREMENA Che tempo fa? Fa bel tempo. C’è sole. Piove. Nevica. Che giorno è oggi? ? mercoledì. Osnovni brojevi (do 20).Dani u nedelji. (Inter)kulturni sadr?aji: Radna nedelja i vikend. IZRA?AVANJE PRIPADANJA/NEPRIPADANJA I POSEDOVANJA/NEPOSEDOVANJA Questa è la mia penna. Questo non è il mio zaino. Di chi è questo giocattolo? ? tuo questo orsetto? Sì, è mio. No, non è mio. ? di Paolo. Ho due sorelle. Chi ha una matita? Prisvojni pridevi (mio/a; tuo/a) Prezent glagola avere Pitanja di chi è/di chi sono (Inter)kulturni sadr?aji: Porodica, prijatelji, ku?ni ljubimci, igra?ke. IZRA?AVANJE DOPADANJA/NEDOPADANJA Ti piace il gelato?Ti piace la pizza? Sì, mi piace. ? molto buono/a. No, non mi piace. Mi piacciono queste figurine. Cosa vi piace fare? Ci piace disegnare/cantare. Va bene. Sono d’accordo. Non sono d’accordo. Imenice.Odre?eni ?lan (il, la, l’).Prezent frekventnih glagola.Glagol piacere. Konstrukcija sa infinitivom (Mi piace nuotare). Dativne zamenice mi, ti, ci vi. (Inter)kulturni sadr?aji: Hrana i pi?e. IZRA?AVANJE SPOSOBNOSTI So disegnare. Sai nuotare? - Sì/No. Parli italiano? - Sì, poco. Parlo inglese. Glagol sapere za izra?avanje sposobnosti(Inter)kulturni sadr?aji: ?kolske aktivnosti, ku?ni ljubimci i svet prirode. IZRA?AVANJE KOLI?INE I BROJEVA Quanti libri ci sono sul banco? - Ci sono 12 libri. Ci sono 15 bambini nel disegno. Osnovni brojevi do 20.Re?ca ci i glagol essere: c’è, ci sono (Inter)kulturni sadr?aji: ?kolsko okru?enje. ?NEMA?KI JEZIK ?Komunikativna funkcuja Jezi?ki sadr?aji POZDRAVLJANJE Hallo! Guten Morgen! Guten Tag! Guten Abend! Auf wiedersehen! Tschüs! Bis bald! Gute Nacht! Wie geht`s? Wie geht es Ihnen? Danke, gut! Es geht. Schlecht. (Inter)kulturni sadr?aji: Formalno i neformalno pozdravljanje; ustaljena pravila u?tivosti. PREDSTAVLJANJE SEBE I DRUGIH; DAVANJE OSNOVNIH INFORMACIJA O SEBI; DAVANJE I TRA?ENJE OSNOVNIH INFORMACIJA O DRUGIMA Wie hei?t du? Ich hei?e/bin Jasmina. Woher kommst du? Ich komme aus Serbien. Wo wohnen deine Gro?eltern? Auf dem Lande. Bojana, das ist mein Freund. Er hei?t Marko. Wer ist das? Das ist meine Lehrerin. Sie hei?t Leonora. Wie alt bist du?- Ich bin acht Jahre alt. Wer ist auf dem Foto? - Meine Schwester Paula. Sie ist 12. Li?ne zamenice u funkciji subjekta.Prisvojni determinativi u nominatiivu(mein, dein, sein, ihr) Upitne re?i (wer, wie, was, wo, woher)Prezent pomo?nih glagola sein, haben i najfrekventnijih glagola (hei?en, wohnen, kommen, machen...).Osnovni brojevi (1-20) (Inter)kulturni sadr?aji: Prepoznavanje najosnovnijih sli?nosti i razlika u na?inu upoznavanja i predstavljanja u na?oj zemlji i zemljama nema?kog govornog podru?ja. Li?na imena, nadimci. RAZUMEVANJE I DAVANJE JEDNOSTAVNIH UPUTSTAVA I NALOGA Wer ist abwesend? Wer ist heute nicht da? Alles klar? Jungs, Ruhe bitte, ich verstehe das nicht. K?nnen Sie das bitte wiederholen? Ich bin fertig! Komm an die Tafe!, H?r zu! Wiederholen Sie das noch einmal! Schauen Sie! Zeichnet! Wiederholt! Wasche deine H?nde! Steh auf! Setz dich! Bist du fertig? Achtung! Lass uns zusammen singen! Nimm dein Buch und mach es au der Seite 34 auf!Gib mir dein Notizbuch!Sehr gut. Richtig/Falsch. Zapovedni na?in frekventnih glagola (Inter)kulturni sadr?aji: Po?tovanje osnovnih normi u?tivosti, de?je pesme odgovaraju?eg sadr?aja. POZIV I REAGOVANJE NA POZIV ZA U?E??E U ZAJEDNI?KOJ AKTIVNOSTI Lass uns Ball-/Kartenspiele spielen! Komm, wir spielen Verstecken! Mach mit! Lass uns zusammen singen! M?chtest du mit mir spielen? Komm zu meiner Geburtstagsfeier? Danke. Alles klar. Es tut mir leid, ich kann nicht. Leider kann ich nicht. Zapovedni na?in frekventnih glagolaUpitne re?enice.Negacija (Inter)kulturni sadr?aji: Prikladno prihvatanje i odbijanje poziva, proslava ro?endana, igre, zabava i razonoda. ISKAZIVANJE MOLBE, ZAHVALNOSTI I IZVINJENJA Darf ich? Kann ich reinkommen? Entschuldigung, kann ich auf die Toilette gehen? Kann ich ausgehen? Natürlich. Danke. Entschuldigung, k?nnen Sie das bitte wiederholen? Kann ich ein Glas Wasser bekommen, bitte?Vielen Dank. Bitte, bitte. Modalni glagol (k?nnen, dürfen, m?chten) (Inter)kulturni sadr?aji: Pravila u?tive komunikacije. ?ESTITANJE Alles Gute zum Geburtstag! Herzlichen Glückwunsch! Frohe Wiehnachten/Ostern! Frohes neues Jahr! Bravo! Danke! Uzvi?ne re?enice. (Inter)kulturni sadr?aji:Najzna?ajniji praznici i na?in obele?avanja/proslave i ?estitanja; prigodne de?je pesme i igre. OPISIVANJE BI?A, PREDMETA, MESTA I POJAVA Meine Katze hei?t Mitzi. Sie ist klein und schwarz. Mein Hund ist wei?. Seine Augen sind grün. Meine Schule ist gro?. Der Garten ist klein. Welche Farbe ist das? Wie sind deine Haare? Hier ist mein Fahrrad. Es ist alt. Prisvojni determinativi u nominativu.Opisni pridevi kao dopuna glalola. (Inter)kulturni sadr?aji: De?je pesme i pri?e odgovaraju?eg sadr?aja. Ku?ni ljubimci, tipi?ne igra?ke. ISKAZIVANJE POTREBA, OSETA I OSE?ANJA Ich habe (keinen) Hunger. Ich habe Durst. Ich m?chte/h?tte gern einen Apfelsaft. M?chtest du ein Sandwich? Nein, danke. Ich bin nicht hungrig. Ja, danke. Mir ist kalt/hei?. Ich bin krank. Ich habe Kopfschmerzen. Mein Kopf tut weh. Guten Appetit! Promena imenica u nominativu i akuzativuNegacija (nicht/kein)Prezent glagola (Inter)kulturni sadr?aji: Pravila u?tive komunikacije. ISKAZIVANJE POLO?AJA U PROSTORU Das Zimmer ist gro?. Es gibt einen Tisch in meinem Zimmer. Es gibt drei Stühle. Auf dem Tisch steht eine Tasche. Wo ist die Katze? Sie ist unter dem Stuhl. Ich bin zu Hause. Ich bin im Kino. Neodre?eni i odre?en ?lanPredlozi (in, an, auf, unter, hinter, vor) uz glagole mirovanjaUpotreba fraze Es gibt sa akuzativom.Upitne re?i (Inter)kulturni sadr?aji: Kultura stanovanja: selo, grad. ISKAZIVANJE VREMENA Wie ist das Wetter?Sch?n, die Sonne scheinr und es ist warm. Schlecht, es regnet und es ist kalt. Welcher Tag ist heute. Mittwoch. Osnovni brojevi (do 20).Dani u nedelji. (Inter)kulturni sadr?aji: Radna nedelja i vikend. IZRA?AVANJE PRIPADANJA/NEPRIPADANJA I POSEDOVANJA/NEPOSEDOVANJA Das ist mein Heft. Das ist nicht mein Rucksack. Das ist der Rucksack von Petra. Wessen Spielzeug ist das? Das ist Annas Speilzeug. Sind das deine Bücher? Nein, sie sind von Paul./Sie geh?ren Paul. Ich habe zwei Schwestern. Wer hat einen Bleistift? Prisvojni determinativi u nominativu i akuzativu (mein/dein/sein/ihr...) PrezentIzra?avanje pripadanja saksonskim genitivom, frazom von+ime/vlastita imenica i glagolom geh?ren uz vlastitu imenicu (Inter)kulturni sadr?aji: porodica, prijatelji, ku?ni ljubimci, igra?ke. IZRA?AVANJE DOPADANJA/NEDOPADANJA Magst du Pizza? Ja, ich mag sie. Sie ist sehr gut. Sie schmeckt gut. Nein, ich mag sie nicht. Was macht ihr gerne? Wir m?gen zeichnen/singen. Joggen ist mein Hobby. Wie findest du meinen Pullover?Er ist sch?n aber ich finde die Farbe nicht so gut. Braun finde ich langweilig. Imenice u nominativu i akuzativu.Li?ne zamenice u nominativu i akuzativu.Odre?eni ?lan.Prezent frekventnih glagola.Konstrukcija sa infinitivom. (Inter)kulturni sadr?aji: Hrana i pi?e. IZRA?AVANJE SPOSOBNOSTI Kannst du schwimmen? - Ja/Nein. Sprichst du Deutsch? - Ja, ein bisschen./Leider nicht. Kannst du Englisch? Ja. Glagol k?nnen za izra?avanje sposobnosti (Inter)kulturni sadr?aji: ?kolske aktivnosti, ku?ni ljubimci i svet prirode. IZRA?AVANJE KOLI?INE I BROJEVA Wieviele Bücher sind auf dem Tisch? - Es gibt 12 Bücher und zwei Hefte.. Auf dem Foto sind 34 Schüler aus meiner Klasse. Kauf bitte 2 Kilo ?pfel. Osnovni brojevi do 20. Mno?ina imenica. Upitne re?i za izra?avanje koli?ine. (Inter)kulturni sadr?aji: ?kolsko okru?enje. ?RUSKI JEZIK ?Комуникативна функци?а ?езички садржа?и ПОЗДРАВ?А?Е Привет! Здравствуй! Здравствуйте! Добрый день! Доброе утро! Добрый вечер! Как дела? Нормально! До завтра! До встречи! Пока! До свидания! (Интер)културни садржа?и: Формално и неформално поздрав?а?е; уста?ена правила учтивости. ПРЕДСТАВ?А?Е СЕБЕ И ДРУГИХ; ДАВА?Е ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИ?А О СЕБИ; ДАВА?Е И ТРАЖЕ?Е ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИ?А О ДРУГИМА Меня зовут Саша. Я - Ирина. Как тебя/его/её зовут? Как твоя фамилия? Кто это?Это Майя, а это Наташа. Это Мария Петровна. Она моя учительница. Это мой друг Саша. Саша - это Маша, моя подруга. Сколько тебе/ему/ей лет? Мне девять лет. Ему пять лет. Личне заменице: я, ты, он/она, они (номинатив, генитив и датив);Безличне реченице с глаголом зовут.Упитне заменице и прилози: кто, как, сколько. Показни прилог: это Основни бро?еви 1-20.Спо?ивост бро?ева с именицама (1год, 2 года, 5лет) (Интер)културни садржа?и: Препознава?е на?уоч?иви?их сличности и разлика у начину упознава?а, представ?а?а, размене личних података код нас и у Руси?и. Руска лична имена, имена по оцу, надимци. РАЗУМЕВА?Е И ДАВА?Е ?ЕДНОСТАВНИХ УПУТСТАВА И НАЛОГА Слушай! Слушайте внимательно! Не разговаривайте! Посмотри! Что ты видишь на картинке? Заходи! Иди к доске! Встань! Садись! Открой/закрой дверь/тетрадь,окно, учебник! Ответьте на вопросы! Повтори(те) за мной! Положи ручку на стол. Дай мне ручку, пожалуйста. Дом голубого цвета. Раскрась его! Иди сюда! Напиши! Нарисуй! Заповедни начин 2. лице ?еднине и множине (Интер)културни садржа?и: Поштова?е основних норми учтивости; деч?е песме одговара?у?ег садржа?а. ПОЗИВ И РЕАГОВА?Е НА ПОЗИВ ЗА УЧЕШ?Е У ЗА?ЕДНИЧКО? АКТИВНОСТИ Давай играть в куклы/в футбол/в жмурки/в прятки. Давайте начнём. Готовы? Давайте пойдём в парк! Давайте петь! Давайте споём песенку. У меня день рождения, приходи ко мне! Извини, к сожалению не могу. Ничего! Хорошо! Заповедни начин - 1. лице множине (Интер)културни садржа?и: Прикладно прихвата?е и одби?а?е позива; прослава ро?ендана, игре, забава и разонода. ИСКАЗИВА?Е МОЛБЕ, ЗАХВАЛНОСТИ И ИЗВИ?Е?А Извини, можно взять твою ручку? Да, конечно. Нет, мне ручка нужна. Да, пожалуйста. Спасибо. Ничего. Не за что. Извините, повторите, пожалуйста. Извините, что опаздываю. Ничего. Заходи. Предикатив можно.Заповедни начин.Упитни искази без упитне речи. Интонаци?а. (Интер)културни садржа?и: Правила учтиве комуникаци?е. ЧЕСТИТА?Е Поздравляю! С днём рождения! Желаю тебе счастья! С Новым годом! С Рождеством! С Днём защитника отечества! Это подарок для тебя. Спасибо! Счастливо!Удачи! Всего хорошего! (Интер)културни садржа?и: На?знача?ни?и празници и начин обележава?а /прославе и честита?а; пригодне деч?е песме и игре. ОПИСИВА?Е БИ?А, ПРЕДМЕТА, МЕСТА И ПО?АВА Кто это? Это дети. Это Сергей, у него корткие волосы.На нём футболка и ?инсы. Футболка красного цвета. Что это? Это ручка. Это ручки. Какого цвета? Зелёного. Это мой дом. Он большой. В гостиной большой диван и большие окна.У меня нет своей комнаты. Упитне заменице и прилози.Придеви. Род, бро? и слага?е с именицама.Множина именица.Конструкци?е за изражава?е посесивности: у+ ген. личних заменица и именица (у меня, у тебя, у неё, у него у нас, у вас, у них; у Ивана, у Ирины).Присво?не заменице: мой, твой, наш, ваш, их. (Интер)културни садржа?и: Деч?е песме и приче одговара?у?ег садржа?а, култура станова?а. ИСКАЗИВА?Е ПОТРЕБА, ОСЕТА И ОСЕ?А?А Тебе холодно? Да, мне холодно. Есть хочется?Мне хочется пить. Хочется есть. Хочу пить, не хочу есть. Как ты себя чувствуешь? Мне плохо. У меня болит зуб. Хочешь воды? Да, пожалуйста. Нет, не хочется. Безличне реченице.Глагол хотеть у садаш?ем времену.Упитни искази без упитне речи. Интонаци?а. (Интер)културни садржа?и: Правила учтиве комуникаци?е ИСКАЗИВА?Е ПОЛОЖА?А У ПРОСТОРУ Где Даша? В детской, убирает. Где мой рюкзак? Под столом. На сtule. Gde ruba?ka? V ?kafu. Knigi le?at na stole. Gde mama? V sadu. Otdыhaet. Gde moй stakan? Stoit na stole.On vыnul knigu iz portfelя. Predlo?ko-pade?ne konstrukcije za izra?avanje prostornih odnosa (v ?kafu, pod stolom, na stule...)Sada?nje vreme frekventnih glagola.Upotreba glagola stoяtь i le?atь.Genitiv imenica s predlogom iz. (Inter)kulturni sadr?aji: Kultura stanovanja: selo, grad. ИСКАЗИВА?Е ВРЕМЕНА Какой сегодня день? Сегодня четверг. Который час? Сколько времени? Пять часов. Три часа. Сегодня холодно. Идёт снег. Дождь идёт. Светит солнце.Зимой в России очень холодно. На улице холодно/тепло. Садаш?е време фреквентних глагола.Безличне реченице.Основни бро?еви 1-20.Слага?е именице час с бро?евима до 20. (Интер)културни садржа?и: клима, временске прилике. ИЗРАЖАВА?Е ПРИПАДА?А/НЕПРИПАДА?А И ПОСЕДОВА?А/НЕПОСЕДОВА?А Это мой мяч. Это твой велосипед?У меня нет велосипеда. У неё два брата и сестра. У тебя есть собака? Нет, у меня нет собаки. Присво?ни придеви.Конструкци?е у + ген. за изражава?е посесивности (у меня, у тебя, у неё...)Упитни искази с упитном реч?у. Интонаци?а. (Интер)културни садржа?и: Породица, при?ате?и, ку?ни ?убимци, играчке. ИЗРАЖАВА?Е ДОПАДА?А/НЕДОПАДА?А Ты любишь блины? Да, очень. Нет, не очень. Маша, ты любишь компот? Ты любишь играть в футбол? Нет, не люблю. Мне нравится варенье. Компот мне не нравится. Безличне реченице.Садаш?е време глагола любить, нравиться. (Интер)културни садржа?и: Храна и пи?е; породица. ИЗРАЖАВА?Е СПОСОБНОСТИ Я умею плавать. Нет, петь я не умею. Он очень хорошо рисует. Она прекрасно поёт. Садаш?е време фреквентних глагола. (Интер)културни садржа?и:Школске активности, ку?ни ?убимци и свет природе ИЗРАЖАВА?Е КОЛИЧИНЕ И БРО?ЕВА Сколько кубиков на рисунке? 15. Сколько девочек в классе? 12. Основни бро?еви до 20. (Интер)културни садржа?и:друштвено окруже?е ?FRANCUSKI JEZIK ?Komunikativna funkcija Jezi?ki sadr?aji POZDRAVLJANJE Salut ! Tu vas bien? Bonjour, ?a va? ?a va, merci! Comment allez-vous?Bonsoir ! Bonne nuit ! Bonjour, Monsieur. Au revoir, Madame. A demain. A bient?t. Pitanje intonacijom.Uzvi?na re?enica. (Inter)kulturni sadr?aji: Formalno i neformalno pozdravljanje; ustaljena pravila u?tivosti. PREDSTAVLJANJE SEBE I DRUGIH; DAVANJE OSNOVNIH INFORMACIJA O SEBI; DAVANJE I TRA?ENJE OSNOVNIH INFORMACIJA O DRUGIMA Sadr?aji Je m’appelle Milica. Tu t’appelles comment? J’ai sept ans. Tu as quel ?ge? J’habite à Smederevo. Qui est-ce? C’est mon copain/ma s?ur/mon père. Il s’appelle Zoran. C’est mon professeur. Il s’appelle Igor. Qui est sur cette photo? C’est mon frère. Il a 13 ans. Nenagla?ene li?ne zamenice u funkciji subjekta.Prisvojni pridevi (mon/ma, ton/ta).Upitne re?i (comment, qui, quel/quelle).Osnovni brojevi 1-20.Prezent glagola avoir i être i glagola prve grupe. (Inter)kulturni sadr?aji: Prepoznavanje najosnovnijih sli?nosti i razlika u na?inu upoznavanja i predstavljanja u na?oj zemlji i zemljama francuskog govornog podru?ja. Li?na imena, nadimci. RAZUMEVANJE I DAVANJE JEDNOSTAVNIH UPUTSTAVA I NALOGA Qui est absent? Qui n’est pas là?C’est clair? Je ne comprends pas. Ecoutez?! Répondez?! Regardez?! Cherchez?! Trouvez?! Dessinez?! Coloriez?! Ouvrez/fermez/prenez vos livres. Levez la main. Très bien?! C’est parfait ! Vous avez fini? J’ai fini. Qui sait? Je sais. Silence s’il vous plait?! Levez-vous?! Asseyez-vous?! Viens au tableau?! Donne-moi ton livre, s’il te plait. Attention?! Donne-moi ton cahier?! Imperativ frekventnih glagola. (Inter)kulturni sadr?aji: Po?tovanje osnovnih normi u?tivosti, de?je pesme odgovaraju?eg sadr?aja. POZIV I REAGOVANJE NA POZIV ZA U?E??E U ZAJEDNI?KOJ AKTIVNOSTI On va jouer dans la cour? D’accord. Viens chez moi. Tu veux jouer avec moi? Oui, super?! Désolé, je ne peux pas. Je t’invite à mon anniversaire. Merci. Imperativ frekventnih glagola.Pitanje intonacijom.Negacija (ne/n’... pas). (Inter)kulturni sadr?aji: Prikladno prihvatanje i odbijanje poziva, proslava ro?endana, igre, zabava i razonoda. ISKAZIVANJE MOLBE, ZAHVALNOSTI I IZVINJENJA Est-ce que je peux sortir, Madame/Monsieur? Oui, vas-y?! Tu me donnes ton numéro? Voilà. Merci?! Je t’en prie. Je peux entrer? Entrez?! Je voudrais lire. Vous pouvez répéter, s’il vous plait? Désolé, tu ne peux pas. Pitanje sa est-ce que.Kondicional u?tivosti (je voudrais…). (Inter)kulturni sadr?aji: Pravila u?tive komunikacije. ?ESTITANJE Bon anniversaire?! Bonne année ! Bonne fête ! Joyeux No?l ! Bravo, très bien ! Merci, à toi/à vous aussi ! Félicitations ! Pridevi (bon, bonne).Uzvi?ne re?enice.Predlozi (à). (Inter)kulturni sadr?aji: Najzna?ajniji praznici i na?in obele?avanja/proslave i ?estitanja; prigodne de?je pesme i igre. OPISIVANJE BI?A, PREDMETA, MESTA I POJAVA Mon perroquet s’appelle Simon. Il est rouge et jaune. Ma poupée s’appelle Lola. Elle est petite. Elle a les yeux noirs.Le chien est petit et noir. Mon école est grande. Ma salle est claire. Il est de quelle couleur? Il y a un ballon rouge et deux ballons jaunes. Prisvojni pridevi (mon/ma, ton/ta).Opisni pridevi.Mno?ina imenica i prideva.Prezentativi (il y a). (Inter)kulturni sadr?aji: De?je pesme i pri?e odgovaraju?eg sadr?aja. Ku?ni ljubimci, tipi?ne igra?ke. ISKAZIVANJE POTREBA, OSETA I OSE?ANJA Je voudrais du jus d’orange, s’il te/vous plait. J’ai faim/soif /chaud/froid. Brrrr?!!! Tu veux un croissant? Non, merci, je n’ai pas faim. Je suis contente. Il est malade. J’ai mal à la tête. Bon appétit?! Kondicional u?tivosti (je voudrais)Negacija (ne/n’... pas).Prezent glagola avoir. (Inter)kulturni sadr?aji: Pravila u?tive komunikacije. ISKAZIVANJE POLO?AJA U PROSTORU Cette maison est grande. Il y a un chat dans la rue. Il y a quatre chaises. Il y a un livre sur la table. Où est ton crayon? Je suis à l’école. Je vais au cinéma. Predlozi (dans, sous, sur).Neodre?eni ?lan.Upitne re?i (où). (Inter)kulturni sadr?aji: Kultura stanovanja: selo, grad. ISKAZIVANJE VREMENA Quel temps fait-il? Il fait beau. Oil neige. Il pleut. Quel jour sommes-nous? C’est vendredi. Dani u nedelji.Unipersonalni glagoli. (Inter)kulturni sadr?aji: Radna nedelja i vikend. IZRA?AVANJE PRIPADANJA/NEPRIPADANJA I POSEDOVANJA/NEPOSEDOVANJA C’est mon stylo. Ce n’est pas mon cartable. C’est ta poupée? A qui est ce livre? J’ai deux frères. Je n’ai pas de s?ur. Qui a une gomme? Prezentativi (c’est, ce sont).Prisvojni pridevi (mon/ma, ton/ta).Negacija (ne/n’... pas). (Inter)kulturni sadr?aji: Porodica, prijatelji, ku?ni ljubimci, igra?ke. IZRA?AVANJE DOPADANJA/NEDOPADANJA D’accord. Je suis d’accord. Tu aime le basket? J’aime le chocolat/la musique. Qu’est-ce que tu aimes faire? J’aime dessiner/chanter. Tu aimes la glace? C’est très bon. Je n’aime pas. Je ne suis pas d’accord. Imenice.Odre?eni ?lan (le, la, l’, les).Prezent frekventnih glagola.Konstrukcija sa infinitivom (j’aime dessiner).Negacija (ne/n’... pas). (Inter)kulturni sadr?aji: Hrana i pi?e. IZRA?AVANJE SPOSOBNOSTI Je sais dessiner. Tu sais jouer au tennis? - Oui/No. Tu parles fran?ais? - Oui, un peu. Je parle italien. Glagol savoir za izra?avanje sposobnosti. (Inter)kulturni sadr?aji: ?kolske aktivnosti, ku?ni ljubimci i svet prirode. IZRA?AVANJE KOLI?INE I BROJEVA Combien de livres il y a sur la table? - Il y a 4 livres.. Sur cette photo il y a 15 personnes.. Osnovni brojevi do 20.Prezentativi (il y a). (Inter)kulturni sadr?aji: ?kolsko okru?enje. ??PANSKI JEZIK ?Komunikativna funkcija Jezi?ki sadr?aji POZDRAVLJANJE ?Hola! ?Hola! ?Qué tal? ?Hola! ?Cómo estás? Bien, ?y tú? Bien, gracias. ?Buenos días! ?Buenas tardes! ?Buenas noches! ?Hasta luego! (Inter)kulturni sadr?aji: Formalno i neformalno pozdravljanje; ustaljena pravila u?tivosti. PREDSTAVLJANJE SEBE I DRUGIH; DAVANJE OSNOVNIH INFORMACIJA O SEBI; DAVANJE I TRA?ENJE OSNOVNIH INFORMACIJA O DRUGIMA Hola, soy Marcos. ?Y tú? Soy Elena. Encantada. ?Cómo te llamas? ?Cuántos a?os tienes? Me llamo Elena. Tengo ocho a?os. ?Y tú? ?Quién es? Es mi amigo/amiga/hermano/hermana/profesor/profesora. Se llama Jovan. Es mi familia. Son mi papá, mi mamá y mis hermanos. Es mi hermano Manolito. Prezent glagola ser i tener Prisvojni pridevi (mi, tu, mis, tus)Upitne re?i (quién, cómo), pitanje cuántos a?os Osnovni brojevi (1-20) Glagol llamarse u relevantnim komunikativnim situacijama (me llamo, te llamas, se llama) (Inter)kulturni sadr?aji: Prepoznavanje najosnovnijih sli?nosti i razlika u na?inu upoznavanja i predstavljanja u na?oj zemlji i zemljama ?panskog govornog podru?ja. Li?na imena, nadimci. RAZUMEVANJE I DAVANJE JEDNOSTAVNIH UPUTSTAVA I NALOGA ?Adelante! ?Quién falta? Estamos todos, ?qué bien! A trabajar. Empezamos con una canción. ?Escuchad la canción! Mira/dibuja /habla con tu amigo. Coge el lápiz/la pelota. Más despacio/alto, por favor. ?Puedes repetir? ?Listo? Cantamos juntos. ?Excelente! Muy bien. Zapovedni na?in u potvrdnom obliku za drugo lice jednine i mno?ine - receptivno (Inter)kulturni sadr?aji: Po?tovanje osnovnih normi u?tivosti, de?je pesme odgovaraju?eg sadr?aja. POZIV I REAGOVANJE NA POZIV ZA U?E??E U ZAJEDNI?KOJ AKTIVNOSTI - ?Puedes salir? - Sí./No puedo. - ?Jugamos al dominó/al parchís/al juego de memoria /al fútbol? -Sí/vale. Vamos al patio. - Es mi fiesta de cumplea?os. ?Puedes venir? - Sí./No puedo. Glagol poder + infinitiv za izra?avanje poziva.Negacija. (Inter)kulturni sadr?aji: Prikladno prihvatanje i odbijanje poziva, proslava ro?endana, igre, zabava i razonoda. ISKAZIVANJE MOLBE, ZAHVALNOSTI I IZVINJENJA - ?Puedes repetir?/?Puede repetir? - Sí. Claro. - Gracias./Muchas gracias. - ?Puedo ir al ba?o? - Sí, claro. - ?Puedo tomar agua? - No, no ahora. Más tarde. - ?Puedo entrar? -Sí /No. Perdón. - ?Me prestas tu goma? - Sí./Sí, claro. Glagol poder za izra?avanje molbe (Inter)kulturni sadr?aji: Pravila u?tive komunikacije. ?ESTITANJE ?Feliz cumplea?os! ?Feliz cumple! Gracias./Muchas gracias. ?Felices fiestas! A ti también. Feliz Navidad y próspero A?o Nuevo. Felices Pascuas. (Inter)kulturni sadr?aji: Najzna?ajniji praznici i na?in obele?avanja/proslave i ?estitanja; prigodne de?je pesme i igre. OPISIVANJE ?IVIH BI?A, PREDMETA, MESTA I POJAVA Mi perro se llama Chiqui. Es peque?o. Mi peluche se llama Luna. Es suave. Es mi juguete preferido. ?Cómo es tu escuela? No es grande. Tiene un piso. Hay un patio también. Es muy bonito. Glagol ser Najfrekventniji opisni pridevi. Slaganje u rodu i broju.Prezentativi (hay). (Inter)kulturni sadr?aji: De?je pesme i pri?e odgovaraju?eg sadr?aja. Ku?ni ljubimci, tipi?ne igra?ke. ISKAZIVANJE POTREBA, OSETA I OSE?ANJA - Tengo hambre /sed … - Yo también. ?Quieres un bocadillo/agua? - Sí, muchas gracias. - No tengo hambre/sed … -Yo tampoco./Yo sí. - ?Qué frío!/Tengo frío. -?Cierro la ventana? - Sí, gracias. - ?Tienes frío/calor? -No, estoy bien. - ?Estás bien? -Sí, gracias./No, estoy mal. Prezent glagola estar,tener i querer u relevantnim komunikativnim situacijama (Inter)kulturni sadr?aji: Pravila u?tive komunikacije. ISKAZIVANJE POLO?AJA U PROSTORU - ?Dónde está tu mamá? - Está en el trabajo. - ?Dónde está Chiqui? ?Está en casa? - No, está en el parque. - ?Dónde está tu cuaderno? - Está en la mesa. - ?Dónde está la biblioteca? - Está en el primer piso. Voy a casa. Estoy en la escuela. Odre?eni ?lan.Najfrekventniji predlozi (npr. a, en, sobre).Ir a, estar en. (Inter)kulturni sadr?aji: Kultura stanovanja: selo, grad. ISKAZIVANJE VREMENA -?Qué día es hoy? - Es lunes. -?Qué hora es? - Es la una. Son las dos. Hace buen/mal tiempo. Osnovni brojevi (do 20).Dani u nedelji. (Inter)kulturni sadr?aji: Radna nedelja i vikend. IZRA?AVANJE PRIPADANJA/NEPRIPADANJA I POSEDOVANJA/NEPOSEDOVANJA Es mi familia. Mi hermano menor se llama Pedro. Tiene 5 a?os. Mi hermana es mayor. Tiene 10 a?os. Su nombre es María. - ?De quién es este libro? - Es mi libro. Es el libro de la profesora. - ?Alguien tiene un lápiz bolígrafo/papel blanco? - Sí, yo tengo uno./No, lo siento. Prisvojni pridevi (mi, tu, mis, tus).Neodre?eni ?lan.Pokazni pridev este, esta, estos, estas Pitanje de quién es/son. (Inter)kulturni sadr?aji: Porodica, prijatelji, ku?ni ljubimci, igra?ke. IZRA?AVANJE DOPADANJA/NEDOPADANJA - ?Te gusta el chocolate? -Claro. - No me gustan los zumos. ?A ti, te gustan? - Sí, mucho./A mí tampoco. - Me gusta dibujar/nadar/cantar. No me gusta dormir. No me gusta el café. Glagol gustar, potvrdni i odri?ni oblik u prvom i drugom licu jednine.Li?ne zamenice a mí, a ti (Inter)kulturni sadr?aji: Hrana i pi?e. IZRA?AVANJE SPOSOBNOSTI ?Sabes espa?ol? - Sí, un poco. ?Sabes nadar? - Sí./No sé. Glagol saber za izra?avanje sposobnosti (Inter)kulturni sadr?aji: ?kolske aktivnosti, ku?ni ljubimci i svet prirode. IZRA?AVANJE KOLI?INE I BROJEVA ?Cuántos hermanos tienes? - Tengo un hermano.?Cuántas personas hay en la clase? - Somos 20. Osnovni brojevi do 20.Prezentativi (hay).Glagol tener (Inter)kulturni sadr?aji: ?kolsko okru?enje. Klju?ni pojmovi sadr?aja: komunikativni pristup, funkcionalna upotreba jezika, interkulturnost. UPUTSTVO ZA DIDAKTI?KO-METODI?KO OSTVARIVANJE PROGRAMA Program nastave i u?enja za strane jezike u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja usmeren je na razvoj funkcionalnih znanja i zasnovan je na komunikativno definisanim ishodima u?enja, odnosno aktivnostima koje u?enik uspe?no realizuje koriste?i strani jezik. Jezi?ke aktivnosti slu?anja, ?itanja, (raz)govora i pisanja u programu nastave i u?enja posmatraju se integrativno, kao nerazdvojive komponente autenti?ne komunikacije pojedinca u bilo kojoj govornoj zajednici. Polaze?i od ishoda, odnosno onoga ?to je u?enik u stanju da ostvari u razli?itim vrstama i vidovima komunikacije (usmene, pisane i neverbalne), formalno i sadr?inski centralnu poziciju programa nastave i u?enja zauzimaju upravo komunikativne funkcije. Na osnovu komunikativnih funkcija definisane su jezi?ke aktivnosti pomo?u kojih se one mogu ostvariti, a koje uklju?uju postepeno usavr?avanje sposobnosti razumevanja govora, razumevanja pisanog teksta (od tre?eg razreda), interaktivnog usmenog i pisanog izra?avanja. Zahvaljuju?i cikli?noj i kontinualnoj koncepciji programa, komunikativne funkcije se prenose, usvajaju i uve?bavaju tokom ?itavog obrazovnog ciklusa, s rastu?im stepenom slo?enosti. Ishodi, komunikativne funkcije i jezi?ke aktivnosti definisani su kao op?te lingvisti?ke kategorije, i stoga su za sve strane jezike identi?ni iskazi. Kako bi se, me?utim, ishodi, funkcije i aktivnosti operacionalizovali, ponu?eni su i primeri jezi?kih sadr?aja, i to za svaki pojedina?ni strani jezik. Njima se ilustruju neke od najfrekventnijih i uzrasno najadekvatnijih mogu?nosti za verbalnu realizaciju komunikativnih funkcija. Program usmeren ka ishodima ukazuje na to ?ta je u?enik u procesu komunikacije u stanju da razume i produkuje. Tabelarni prikaz postepeno vodi nastavnika od ishoda i komunikativne funkcije kao oblasti, preko aktivnosti koje u nastavi osposobljavaju u?enika da komunicira i koristi jezik u svakodnevnom ?ivotu, u privatnom, javnom ili obrazovnom domenu. Primena ovog pristupa u nastavi stranih jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovode i primenjuju slede?i stavovi: - ciljni jezik upotrebljava se u u?ionici u dobro osmi?ljenim kontekstima od interesa za u?enike u atmosferi zajedni?tva i me?usobne saradnje; - govor nastavnika prilago?en je uzrastu i znanjima u?enika; - nastavnik mora biti siguran da je shva?eno zna?enje poruke, uklju?uju?i njene kulturolo?ke i vaspitne elemente, kao i elemente socijalizacije; - bitno je zna?enje jezi?ke poruke; - znanja u?enika mere se jasno odre?enim relativnim kriterijumima ta?nosti i zato uzor nije izvorni govornik; - sa ciljem da se unapredi kvalitet i obim jezi?kog materijala, nastava se zasniva na socijalnoj interakciji u u?ionici i van nje, i sprovodi se putem grupnog ili individualnog re?avanja problema, kao i re?avanjem manje ili vi?e slo?enih zadataka u realnim i virtuelnim uslovima sa jasno odre?enim kontekstom, postupkom i ciljem; - svi gramati?ki sadr?aji uvode se induktivnom metodom kroz raznovrsne kontekstualizovane primere u skladu sa nivoom i bez detaljnih gramati?kih obja?njenja, a njihovo poznavanje se vrednuje i ocenjuje na osnovu upotrebe u odgovaraju?em komunikativnom kontekstu. - komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika uklju?uje i slede?e: - usvajanje jezi?kog sadr?aja kroz ciljano i osmi?ljeno u?estvovanje u dru?tvenom ?inu; - poimanje programa nastave i u?enja kao skupa dinami?nih, zajedni?ki pripremljenih i prilago?enih zadataka i aktivnosti; - nastavnik treba da omogu?i pristup novim idejama i njihovo prihvatanje, kao i kreiranje novih ideja; - u?enici se posmatraju kao odgovorni, kreativni, aktivni u?esnici u dru?tvenom ?inu; - nastavni materijali predstavljaju jedan od izvora aktivnosti i treba da budu pra?eni upotrebom dodatnih autenti?nih materijala; - u?ionica je prostor koji je mogu?e prilago?avati potrebama nastave iz dana u dan; - rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podsti?e razvoj kognitivnih sposobnosti u?enika (planiranje, zapa?anje, analiza, vrednovanje, zaklju?ivanje itd.); - za uvo?enje novog leksi?kog materijala koriste se poznate gramati?ke strukture i obrnuto, a naro?ito na ni?em uzrastu treba koristiti internacionalizme i re?i koje su im poznate, kao i vizualizaciju kao sredstvo semantizacije. Tehnike/aktivnosti Tokom ?asa, preporu?uje se dinami?no smenjivanje tehnika/aktivnosti koje ne bi trebalo da traju du?e od 15 minuta. Slu?anje i reagovanje na uputstva nastavnika na stranom jeziku ili sa audio-zapisa (slu?aj, pi?i - od tre?eg razreda, pove?i, odredi, prona?i, ali i aktivnosti u vezi sa radom u u?ionici: nacrtaj, iseci, oboj, otvori/zatvori svesku, itd.) Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije, itd.) Manuelne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera i sl.) Ve?be slu?anja (prema uputstvima nastavnika ili sa audio-zapisa povezati pojmove, dodati delove slike, dopuniti informacije, selektovati ta?ne i neta?ne iskaze, utvrditi hronologiju i sl.) Igre primerene uzrastu i didakti?kom zahtevu (za zagrevanje, razvijanje pa?nje i koncentracije, ja?anje motivacije, uvo?enje nove jezi?ke gra?e ili pak utvr?ivanje). Klasiranje i upore?ivanje (po koli?ini, obliku, boji, godi?njim dobima, volim/ne volim, komparacije...). Re?avanje "problem-situacija" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti. "Prevo?enje" iskaza u gest i gesta u iskaz. Zajedni?ko pravljenje ilustrovanih materijala (planiranje razli?itih aktivnosti, reklamni plakat, program priredbe ili neke druge manifestacije). STRATEGIJE ZA UNAPRE?IVANJE I UVE?BAVANJE JEZI?KIH VE?TINA U PRVOM I U DRUGOM RAZREDU OSNOVNE ?KOLE Prednosti nastave stranog jezika u prvom i drugom razredu osnovne ?kole u vezi su sa specifi?nostima usvajanja jezika na ranom uzrastu. Osnovna karakteristika ranog u?enja nije analiti?ko u?enje, ve? usvajanje jezika na sli?an na?in na koji se usvaja maternji jezik - dete strani jezik koristi isklju?ivo u komunikaciji i u situacijama koje su bliske njegovim interesovanjima. Rani po?etak u?enja stranog jezika otvara put za razvijanje vi?ejezi?nosti i dostizanje vi?ih nivoa jezi?ke kompetencije koji su relevantni za dalje ?kolovanje i profesionalni ?ivot. S obzirom na to da se ishodi operacionalizuju preko jezi?kih aktivnosti u komunikativnim situacijama, va?no je da se one u nastavi stranih jezika permanentno i istovremeno uve?bavaju. Samo na taj na?in u?enici mogu da steknu jezi?ke kompetencije koje su u skladu sa zadatim ciljem u?enja stranog jezika. Po?to je program u?enja stranog jezika u prvom i drugom razredu osnovne ?kole rastere?en pisanja i ?itanja, kao i eksplicitnih obja?njenja gramati?kih pravila, ovo je dragocen period za podsticanje i navikavanje u?enika da u svakodnevnim situacijama u u?ionici i van nje spontano primenjuju nau?ene re?i i izraze u odgovaraju?im situacijama usmene komunikacije (npr. pozdravljanje nastavnika na stranom jeziku u u?ionici, ali i van nje). Takvo spontano uspostavljanje kontakta poma?e u?enicima da se oslobode govornih blokada koje mogu nastati izvan uslova simuliranih u u?ionici, pri susretu sa licima drugog govornog podru?ja. To ?e pru?iti brojne prilike u?enicima da eksperimenti?u sa upotrebom jezika, rastere?eni straha od neuspeha u komunikaciji. Zbog svega toga, treba insistirati na takvom modelu komunikacije od samog po?etka, jer ukoliko u?enici naviknu na druga?iji model, tj. isklju?ivu primenu maternjeg jezika prilikom uspostavljanja kontakta i komunikacije sa nastavnikom ili vr?njakom, te?ko ?e tu naviku kasnije promeniti. Sva kratka i jednostavna uputstva u nastavi koja se ?esto ponavljaju treba da budu na stranom jeziku uz obaveznu odgovaraju?u gestikulaciju (ako npr. nastavnik ka?e slu?aj, po?eljno je da poka?e tu aktivnost stavljaju?i ruku iza uha). Neka uputstva nastavnik u po?etku mo?e da izgovara paralelno na stranom i na maternjem jeziku s tendencijom da postepeno izostavlja maternji jezik, prate?i da li u?enici prepoznaju njihovo zna?enje na stranom jeziku. Potrebno je ?to vi?e koristiti predmete i bi?a iz neposrednog okru?enja, slike iz nastavnih materijala, kartice, postere i sl. Za sadr?aje koji ne predstavljaju "jezik u?ionice" i ne ponavljaju se svakog ?asa preporu?uju se aktivnosti usmene reprodukcije i kontrolisane produkcije; na taj na?in u?enicima se omogu?ava ve?i broj ponavljanja radi lak?eg i br?eg memorisanja i sticanja pouzdanja za samostalno kori??enje jezika. U tom smislu, po?eljne su ve?be govorne produkcije sa malim varijacijama modela u kojima se menjaju i kombinuju leksi?ki i gramati?ki sadr?aji uz postepeno uslo?njavanje. Tako?e se podsti?e interakcija s drugim u?enicima, koja se mo?e, kao blagi vid medijacije, realizovati davanjem uputstava na maternjem jeziku (npr. pitaj druga ili drugaricu kako se zove i koliko godina ima, ?ta voli/ne voli da jede, itd.; odgovori na pitanja druga/drugarice), ili uvo?enjem pokreta kao neverbalnog sredstva komunikacije. U?enici se osposobljavaju za komunikativne funkcije navedene u programu za dati nivo u?enja, pri ?emu predlo?eni jezi?ki sadr?aji slu?e kao preporuka i mogu biti zamenjeni sli?nim sadr?ajima ili pro?irivani u skladu sa raspolo?ivim nastavnim materijalom, kao i potrebama i interesovanjima u?enika. Va?no je da imamo na umu da je, uprkos po?etnom entuzijazmu s kojim u?enici ulaze u proces u?enja stranog jezika u osnovnoj ?koli, njima to ipak jo? jedan u nizu obaveznih predmeta. Stoga se, na ovom nivou, ne mo?e o?ekivati da oni sami, spontano, razviju interesovanje i entuzijazam za u?enje stranog jezika. Neophodno je prilikom planiranja nastave imati u vidu uzrast u?enika i njihove individualne karakteristike. Neki u?enici su introvertni, neki ekstrovertni, u?e razli?itom brzinom i na razli?ite na?ine - svim ?ulima, imaju razli?ite potrebe i interesovanja. Ve?ina u?enika na tom uzrastu ima problem sa pa?njom, koncentracijom i pam?enjem tokom 45 minuta. Stoga je uputno da ?as po?ne nekom kratkom igrom zagrevanja koja bi pozitivno uticala na razvijanje sposobnosti pa?nje, koncentracije i pam?enja, kao i da se aktivnosti smenjuju odgovaraju?im logi?nim redosledom i da traju od 5 do 15 minuta. PREZENTOVANJE I UVE?BAVANJE SADR?AJA S obzirom na razli?ite stilove u?enja, raznovrsnost aktivnosti klju?na je re? za prezentovanje nove leksi?ke gra?e. Va?no je da uva?avamo predznanja u?enika, jer nam ona mogu biti dobra osnova za rad i lak?e razumevanje teme. Vizuelna nastavna sredstva (kartice, posteri, stvarni predmeti iz neposrednog okru?enja, kako je u op?tim smernicama ve? napomenuto) idealna su za uvo?enje i uve?bavanje vokabulara. Kada se u?enicima poka?e odre?eni pojam - kada ga vide, va?no je da nekoliko puta ?uju kako se re? izgovara i da je tek na kraju izgovore. Horsko ponavljanje korisno je za ose?aj sigurnosti u?enika jer nije javno eksponiran, a strah od ismevanja (koji je na tom uzrastu neretko prisutan) sveden je na minimum. Pantomima (kao vrsta dramskih tehnika), kao i metoda potpunog fizi?kog odgovora, veoma su omiljene i efikasne, ne samo na ovom uzrastu ve? i kasnije. Naro?ito su pogodne za u?enike kinesteti?kog stila u?enja (prevo?enje izgovorene re?i u pokret i obrnuto). Ove tehnike su pogodne za uvo?enje i uve?bavanje svih vrsta re?i: imenice - delovi tela, ?ivotinje, igra?ke..; glagoli - ustati, sesti, podi?i, spustiti neki predmet…; pridevi za opisivanje stanja i ose?anja - sre?an, tu?an, gladan, ?edan… Odgovaraju?i kontekst (pri?e u slikama, pesme, igre i sl.) bitna je pretpostavka uspe?nog usvajanja vokabulara, kao i jezika uop?te. Usvajanje leksike bi?e utoliko efikasnije ukoliko se ostvaruje u jasnom situacionom kontekstu. Primera radi, ako se usvajaju re?i koje se odnose na svet ?ivotinja, mogu?e je organizovati stvarni, simulirani ili virtuelni obilazak zoolo?kog vrta. Treba voditi ra?una o tome da su u?enici, tokom jednog ?kolskog ?asa, u stanju da usvoje pet do sedam novih re?i. Dijalo?ki modeli (kao osnova za "imitiranje") veoma su efikasni za razvijanje govora. U nedostatku spontane komunikacije me?u u?enicima, nastavnik mo?e da koristi lutke - obi?ne pli?ane, pravljene od ?arapa ili papira - i tako napravi odgovaraju?i dijalo?ki model. Nastavnik se mo?e obra?ati u?enicima sa lutkom koja pita. U?enici ?e vrlo brzo i lako mo?i da daju odgovor, ali i da postave pitanja. Naravno, potrebno je obezbediti odgovaraju?i kontekst koji ?e i stidljivijim u?enicima omogu?iti da se ohrabre i progovore. Projektne aktivnosti pove?avaju motivaciju, jer pru?aju izbor u?enicima da odgovorno u paru ili u grupi re?avaju zadatak na svoj na?in u dogovoru sa drugima, razvijaju?i i ja?aju?i odre?ene socijalne kompetencije. Projekat je pogodan za rad u odeljenjima me?ovitog sastava, ima li?ni pe?at, podsti?e kooperativni rad i zavr?ava se uvek nekom vrstom prezentacije kako rezultata, tako i procesa rada. Dramske aktivnosti omogu?avaju u?enicima da koriste jezik u odgovaraju?em kontekstu i tako "o?ivljavaju" njegovu upotrebu. Njihov potencijal ogleda se, izme?u ostalog, i u tome ?to: - u?enici ne samo da u?e strani jezik na zabavan na?in, ve? kroz interakciju i razli?ite uloge koje preuzimaju sagledavaju stvari iz razli?itih uglova (?to doprinosi razvoju kriti?kog i divergentnog mi?ljenja); - u?enici sara?uju i usvajaju jezik kroz smislenu interakciju na ciljnom jeziku i razvijaju sve potrebne ve?tine - kognitivne, komunikativne i socijalne; - svi mogu da u?estvuju - svako dobija ulogu koju mo?e da "iznese" te su zato pogodne za rad u odeljenjima me?ovitog sastava; - odgovaraju svim stilovima u?enja - vizuelni vide, auditivni ?uju, kinesteti?ni se izra?avaju kroz pokret; - podi?u motivaciju i samopouzdanje; - orijentisane su na u?enika - nastavnik ima manje dominantnu ulogu; - razvijaju ma?tu i kreativnost kod u?enika. Po?eljno je da se dramske aktivnosti poput igranja uloga, mini ske?eva, lutkarskih mini predstava, improvizacija i pri?a iz stvarnog ?ivota ?to vi?e koriste u nastavi, ne samo na ovom uzrastu, ve? i kasnije. ?itanje i pisanje su neobavezne aktivnosti u drugom razredu. S obzirom na to da se latini?no pismo uvodi u nastavu srpskog jezika u drugom polugodi?tu drugog razreda, inicijalno pisanje i ?itanje mo?e se ponuditi kao opcija samo za u?enike koji to ?ele i znaju, na elementarnom nivou (?itanje pojedina?nih re?i i jednostavnih re?enica, dopunjavanje re?i slovom i sli?no, nipo?to samostalno pisanje i diktati). Ova aktivnost se ne ocenjuje i na ?asu ima sporednu ulogu. Sociokulturnu kompetenciju, kao skup znanja o svetu uop?te, sli?nostima i razlikama izme?u kulturnih i komunikativnih modela sopstvene govorne zajednice i zajednice/zajednica ?iji se jezik u?i, treba uvoditi od samog po?etka u?enja stranog jezika na najni?em uzrasnom nivou, jer su ta znanja potrebna za kompetentnu, uspe?nu komunikaciju u konkretnim komunikativnim aktivnostima na ciljnom jeziku. Poseban aspekt sociokulturne kompetencije predstavlja interkulturna kompetencija, koja podrazumeva razvoj svesti o drugom i druga?ijem, poznavanje i razumevanje sli?nosti i razlika izme?u svetova, odnosno govornih zajednica, u kojima se u?enik kre?e. Interkulturna kompetencija podrazumeva i razvijanje tolerancije i pozitivnog stava prema individualnim i kolektivnim karakteristikama govornika drugih jezika, pripadnika drugih kultura koje se u manjoj ili ve?oj meri razlikuju od njegove sopstvene. Dakle, postepenim uvo?enjem sociokulturnih sadr?aja na najni?em nivou (pozdravljanje, pevanje prigodnih prazni?nih pesama i sl.) doprinosi se razvoju interkulturne li?nosti, kroz ja?anje svesti o vrednosti razli?itih kultura i razvijanje sposobnosti za integrisanje interkulturnih iskustava u sopstveni kulturni model pona?anja i verovanja. Gramati?ki sadr?aji se na ovom uzrasnom nivou ne obra?uju eksplicitno. Gramati?ke pojave treba posmatrati sa funkcionalnog aspekta (primenjuju?i elemente gramatike koji su neophodni za uspe?no ostvarivanje komunikativne funkcije). U procesu nastave stranog jezika treba te?iti tome da se gramatika usvaja putem jezi?kih aktivnosti slu?anja i govora, prema jasno utvr?enim ciljevima, ishodima i standardima nastave stranih jezika. Glavni cilj nastave stranog jezika jeste razvijanje komunikativne kompetencije na odre?enom jezi?kom nivou, u skladu sa statusom jezika i godinom u?enja. Naziv predmeta MATEMATIKA Cilj Cilj nastave i u?enja Matematike je da u?enik, ovladavaju?i matemati?kim konceptima, znanjima i ve?tinama, razvije osnove apstraktnog i kriti?kog mi?ljenja, pozitivne stavove prema matematici, sposobnost komunikacije matemati?kim jezikom i pismom i primeni ste?ena znanja i ve?tine u daljem ?kolovanju i re?avanju problema iz svakodnevnog ?ivota, kao i da formira osnov za dalji razvoj matemati?kih pojmova. Razred Drugi Godi?nji fond ?asova 180 ?asova ? ISHODIPo zavr?etku razreda u?enik ?e biti u stanju da: OBLAST/TEMA SADR?AJI - odredi desetice najbli?e datom broju;- usmeno sabira i oduzima brojeve do 100;- koristi pojmove ?inilac, proizvod, deljenik, delilac, koli?nik, sadr?alac;- primeni zamenu mesta i zdru?ivanje sabiraka i ?inilaca radi lak?eg ra?unanja;- usmeno mno?i i deli u okviru prve stotine;- izra?una vrednost brojevnog izraza sa najvi?e dve operacije;- re?i tekstualni zadatak postavljanjem izraza sa najvi?e dve ra?unske operacije i proveri ta?nost re?enja;- odredi nepoznati broj u jedna?ini sa jednom aritmeti?kom operacijom;- odredi delove (oblika ) date veli?ine;- izrazi odre?enu sumu novca preko razli?itih apoena;- pro?ita broj zapisan rimskim ciframa i napi?e dati broj rimskim ciframa;- prika?e manji broj podataka u tablici i stubi?astim dijagramom;- uo?i pravilo i odredi slede?i ?lan zapo?etog niza; BROJEVI Prvi deoSabiranje i oduzimanje sa prelaskom. Zamena mesta i zdru?ivanje sabiraka.Veza sabiranja i oduzimanja.Jedna?ine sa jednom operacijom (sabiranje ili oduzimanje). Rimske cifre I, V, X, L, C Drugi deo Mno?enje i deljenje (tabli?no)Nula i jedinica kao ?inioci; nula kao deljenik.Zamena mesta i zdru?ivanje ?inilaca. Tre?i deo Redosled ra?unskih operacija.Mno?enje i deljenje zbira i razlike brojem.Veza mno?enja i deljenja. Jedna?ine sa jednom operacijom (mno?enje ili deljenje).Brojevni izrazi. Formiranje izraza na osnovu realisti?nih situacija. Razlomci oblika , 1 ≤ n ≤ 10, vizuelno i simboli?ko predstavljanje. - razlikuje du?, polupravu i pravu;- odredi du?inu izlomljene linije (grafi?ki i ra?unski);- odredi obim geometrijske figure;- nacrta pravougaonik, kvadrat i trougao na kvadratnoj mre?i i ta?kastoj mre?i;- uo?i podudarne figure na datom crte?u;- uo?i simetri?ne figure;- dopuni dati crte? tako da dobijena figura bude simetri?na u odnosu na datu pravu; GEOMETRIJA Prvi deo Du?, prava i poluprava. Ta?ka i prava. Otvorena i zatvorena izlomljena linija.Grafi?ko nadovezivanje du?i. Du?ina izlomljene linije. Obim geometrijskih figura bez upotrebe formula. Drugi deo Crtanje pravougaonika, kvadrata i trougla na kvadratnoj mre?i, na ta?kastoj mre?i.Simetri?ne figure.Podudarnost figura (intuitivno). - izrazi du?inu u razli?itim jedinicama za merenje du?ine;- izmeri du?inu du?i i nacrta du? date du?ine- ?ita i zapi?e vreme sa ?asovnika;- koristi jedinice za vreme u jednostavnim situacijama MERENJE I MERE Merenje du?ine standardnim mernim jedinicama (m, dm, cm). Merenje vremena (dan, mesec, godina, ?as, minut). Klju?ni pojmovi sadr?aja: sabiranje, oduzimanje, mno?enje, deljenje, jedna?ina, deo celine, merenje du?ine i vremena, pravougaonik, kvadrat, du?ina, obim, rimske cifre. UPUTSTVO ZA DIDAKTI?KO-METODI?KO OSTVARIVANJE PROGRAMA Radi lak?eg planiranja nastave, daje se orijentacioni predlog broja ?asova po temama (ukupan broj ?asova za temu, broj ?asova za obradu novog gradiva + broj ?asova za utvr?ivanje, uve?bavanje i sistematizaciju gradiva). Prilikom izrade operativnih planova nastavnik raspore?uje ukupan broj ?asova predvi?en za pojedine teme po tipovima ?asova (obrada novog gradiva, utvr?ivanje i uve?bavanje, ponavljanje, proveravanje i sistematizacija gradiva), vode?i ra?una o cilju predmeta i ishodima. Brojevi (145; 55 + 90) Geometrija (22; 8 + 14) Merenje i mere (13; 5 + 8) Predlo?eni redosled realizacije tema: 1. Brojevi - prvi deo; 2. Merenje i mere; 3. Geometrija - prvi deo; 4. Brojevi - drugi deo; 5. Geometrija - drugi deo; 6. Brojevi - tre?i deo. Predlo?ena podela tema i redosled realizacije nisu obavezni za nastavnike, ve? samo predstavljaju jedan od mogu?ih modela. Ovakav predlog je dat zbog toga ?to je po?eljno kombinovati algebarske i geometrijske sadr?aje. Osnova za pisanje ishoda i izbor sadr?aja je ?injenica da se u?enjem matematike u?enici osposobljavaju za: re?avanje raznovrsnih prakti?nih i teorijskih problema, komunikaciju matemati?kim jezikom, matemati?ko rezonovanje i dono?enje zaklju?aka i odluka. Sam proces u?enja matematike ima svoje posebnosti koje se ogledaju u broju godina izu?avanja i nedeljnog broja ?asova predmeta i neophodnosti kontinuiranog razvijanja znanja. Nastavnici u svojoj svakodnevnoj nastavnoj praksi treba da se oslanjaju na ishode, jer oni ukazuju ?ta je to za ?ta u?enici treba da budu osposobljeni tokom u?enja predmeta u jednoj ?kolskoj godini. Ostvarivanjem ishoda, u?enici grade osnovne matemati?ke koncepte, osnovnim matemati?kim procesima i ve?tinama osposobljavaju se za primenu matemati?kih znanja i ve?tina i komunikaciju matemati?kim jezikom. Kroz ishode se omogu?ava ostvarivanje obrazovnih standarda i me?upredmetnih kompetencija. I. PLANIRANJE NASTAVE I U?ENJA Program usmerava nastavnika da nastavni proces koncipira u skladu sa definisanim ishodima, odnosno da planira kako da u?enici ostvare ishode i da izabere odgovaraju?e metode, aktivnosti i tehnike za rad sa u?enicima. Definisani ishodi pokazuju nastavniku i koja su to specifi?na znanja i ve?tine koje su u?eniku potrebne za dalje u?enje i svakodnevni ?ivot. Prilikom planiranja ?asa, date ishode treba razlo?iti na manje i na osnovu njih planirati aktivnosti za konkretan ?as. Treba imati u vidu da se ishodi u programu razlikuju, da se neki mogu lak?e i br?e ostvariti, dok je za odre?ene ishode potrebno vi?e vremena i aktivnosti, kao i rada na razli?itim sadr?ajima. Ishode treba posmatrati kao ciljeve kojima se te?i tokom jedne ?kolske godine. Nastavu u tom smislu treba usmeriti na razvijanje kompetencija i ne treba je usmeriti samo na ostvarivanje pojedina?nih ishoda. Pri obradi novih sadr?aja treba se oslanjati na postoje?e iskustvo i znanje u?enika, i nastojati da u?enici samostalno otkrivaju matemati?ke pravilnosti i izvode zaklju?ke. Osnovna uloga nastavnika je da bude organizator nastavnog procesa, da podsti?e i usmerava aktivnost u?enika. U?enike treba upu?ivati da koriste ud?benik i druge izvore znanja, kako bi usvojena znanja bila trajnija i ?ira, a u?enici osposobljeni za primenu u re?avanju raznovrsnih zadataka. Prilikom planiranja nastave, treba imati u vidu da, u ovom uzrastu, razli?ite igrolike aktivnosti, kao i upotreba edukativnih softverskih alata, u funkciji saznavanja i u?enja mogu biti dodatna motivacija za usvajanje matemati?kih sadr?aja. Zbog toga je va?no da se u?enicima prvog ciklusa omogu?i da razvijaju matemati?ko mi?ljenje u kontekstu igrolikih aktivnosti i upotrebe edukativnih aplikacija na internetu i drugih elektronskih materijala. Pored toga, igrolike aktivnosti i upotreba edukativnih aplikacija i elektronskih materijala zna?ajno doprinose razvijanju interesovanja za matematiku i pozitivnog stava prema matematici. Na ?asovima treba kombinovati razli?ite metode i oblike rada, ?to doprinosi ve?oj racionalizaciji nastavnog procesa, podsti?e intelektualnu aktivnost u?enika i nastavu ?ini interesantnijom i efikasnijom. Izbor metoda i oblika rada zavisi od nastavnih sadr?aja koje treba realizovati na ?asu i predvi?enih ishoda, ali i od specifi?nosti odre?enog odeljenja i individualnih karakteristika u?enika. II. OSTVARIVANJE NASTAVE I U?ENJA Brojevi Ve?ina ishoda teme Brojevi se ostvaruje spiralno (u svakom razredu se gradivo iz ove oblasti nadovezuje i pro?iruje), ishodi koji se ostvare u okviru jednog bloka brojeva, kasnije se pro?iruju na ostale blokove brojeva. Razvoj pojma broja i brojevnog niza nastavak je saznanja o brojevima, ste?enog u prvom razredu. Sabiranje i oduzimanje do 100 obuhvata sve oblike usmenog postupka sabiranja i oduzimanja. Potrebno je temeljno obnavljanje tablica sabiranja i oduzimanja do 20, jer su one osnov za dalje upoznavanje ovih operacija u bloku brojeva do 100. Pravila zamene mesta sabiraka i zdru?ivanja sabiraka obnavljaju se kroz o?igledne primere i opisuju retori?ki, bez formulskog zapisa. Za ilustraciju pravila koriste se manipulativna sredstva kao i vizuelni prikazi. U?enike kroz primere navoditi na logi?ko razumevanje i funkcionalnu primenu zamene mesta sabiraka i zdru?ivanja sabiraka. Ovde pre svega treba voditi ra?una o misaonom procesu u?enika koji treba da bude u direktnoj vezi sa onim ?to u?enik zapisuje prilikom re?avanja problema. U?enici ?e kroz primere uvideti svrsishodnost zamene mesta sabiraka, kao i njihovo zdru?ivanje, a ne postojanje ovih svojstava radi njih samih. Pri obradi postupaka sabiranja i oduzimanja u bloku brojeva do 100, pored ve? upoznatog, upoznaju se slu?ajevi sa prelaskom desetice (25 + 7, 25 + 37, 45 - 8, 45 - 38). S obzirom da se postupci sabiranja i oduzimanja zasnivaju na ve? poznatim postupcima, u?enici mogu biti ohrabreni da sami otkrivaju postupke ra?unanja uz upotrebu upoznatih pravila zamene mesta sabiraka i zdru?ivanja sabiraka (Npr. 25 + 7 = 25 + (5 + 2) = (25 + 5) + 2 = 30 + 2 = 32). Potrebno je odvojiti dovoljno vremena za aktivnosti ra?unanja bez kori??enja papira i olovke, uz podsticanje razgovora o razli?itim postupcima koje su u?enici primenili. Omogu?iti u?enicima slobodu izbora postupka ra?unanja. Pismeni postupak ra?unanja nije predvi?en u drugom razredu. Aritmeti?ka operacija mno?enja upoznaje se kao ponovljeno sabiranje (sabiranje jednakih sabiraka). Skupovno, proizvod je broj elemenata unije disjunktnih jednakobrojnih skupova. Posmatraju se razni primeri koji predstavljaju multiplikativnu shemu tj. opisuju se situacije (re?ima, skupovima, vizuelno m x n dijagramima) kada na m mesta imamo po n elemenata. Po analogiji, aritmeti?ka operacija deljenja formira se kroz posmatranje razbijanja (rastavljanja) skupova sa kona?nim brojem elemenata na disjunktne jednakobrojne podskupove (u slu?ajevima kada je to mogu?e). Do tablice deljenja se dolazi na osnovu veze mno?enja i deljenja. Npr. 7 ? 3 = 21 pa je 21 : 3 = 7. Nakon formiranja tablice deljenja, formira se pojam deljivosti broja, utvr?uje se koji brojevi su deljivi datim brojem, odnosno koji broj je sadr?alac datih brojeva. Npr. broj 12 je deljiv brojevima 1, 2, 3, 4, 6 i 12, odnosno broj 12 je sadr?alac brojeva 1, 2, 3, 4, 6 i 12. Jedan od va?nih ciljeva je pam?enje tablice mno?enja i deljenja do 100, zbog ?ega treba predvideti dovoljno vremena i razli?itih aktivnosti za uve?bavanje i sticanje sigurnosti ra?unanja. Nepotpunom indukcijom kroz primere i analizom slikovnih predstava dolazi se do pravila zamene mesta ?inilaca, zdru?ivanja ?inilaca, mno?enja i deljenja zbira i razlike brojem kao i mno?enja brojevima 1 i 0, deljenja nule i deljenja sa 1, bez simboli?kog zapisa pravila. Na osnovu navedenih pravila prelazi se na slu?ajeve vantabli?nog mno?enja (odnosno deljenja) jednocifrenim brojem. Na primer: 13 ? 2 = (10 + 3) ? 2 = 10 ? 2 + 3 ? 2 = 20 + 6 = 26 72 : 4 = (40 + 32) : 4 = 40 : 4 + 32 : 4 = 10 + 8 = 18. U drugom razredu se radi isklju?ivo usmeni postupak ra?unanja. Razmatraju se slu?ajevi jedna?ina - matemati?kih re?enica iskazanih pomo?u brojeva, znaka aritmeti?ke operacije i relacije jednakosti u kojima je jedan od elemenata nepoznat broj predstavljen slovom. Na osnovu veza sabiranja i oduzimanja, mno?enja i deljenja, kao i dobro savladanih tablica sabiranja, oduzimanja, mno?enja i deljenja, u?enici odre?uju nepoznati sabirak, umanjilac, umanjenik, ?inilac, deljenik i delilac (npr. 7 = x + 5, 12 : h = 4). Koriste se primeri jedna?ina koje se re?avaju i proveravaju isklju?ivo direktnom primenom tablica mno?enja i deljenja. U?enicima treba ukazati na zna?aj provere ta?nosti rezultata i navikavati ih da samostalno vr?e proveru re?enja, ali treba voditi ra?una da pre?esta upotreba provere rezultata dovodi do automatizovanog prepisivanja dobijenih brojeva, ?ime se gubi smisao samog postupka. Re?avanje jedna?ina poma?e u utvr?ivanju veza aritmeti?kih operacija i uo?avanja mogu?nosti da se razli?ite problemske situacije mogu predstaviti istom matemati?kom re?enicom, ?to predstavlja razvoj koncepta matemati?kog modelovanja. Zadaci sa terazijama treba da budu prisutni i u drugom razredu, u cilju razumevanja koncepta re?avanja jedna?ina. Izgra?ivanje pojma razlomka zapo?inje povezivanjem sa iskustvom vezanim za realisti?ne situacije deobe celine (jedinice) na jednake delove, po?ev?i od polovine, a nadovezuje se vizuelnim prikazima figura podeljenih na podudarne delove. Razlomci se vizuelizuju na razli?ite na?ine i zapisuju simboli?ki. Na po?etku je korisna manipulacija o?iglednim sredstvima, npr. pravljenje modela razlomka presavijanjem papira. Polovina datog broja jeste broj ?ija udvostru?ena vrednost daje dati broj. Polovina, tre?ina, ?etvrtina... desetina, odnosno n-ti deo broja, gde je 0 < n ≤ 10, odre?uje se na osnovu tabli?nih slu?ajeva deljenja (npr. jedna tre?ina broja 18 je 6 jer je 18 : 3 = 6). U okviru ove teme, u?enici upoznaju i drugi na?in zapisa brojeva, odnosno zapisivanje brojeva rimskim cifrma (I, V, X, L, C) i princip ?itanja i pisanja brojeva pomo?u njih. Re?avanje problema sa ?tapi?ima i sabiranje brojeva zapisanih pomo?u I, V, X doprinosi boljem razumevanju ovog brojevnog sistema. Pokazati u?enicima na internetu programe koji konvertuju rimske cifre u arapske i obrnuto. Tako?e je korisno i prikazati kra?i animirani film o istoriji brojeva. Re?avanje problemskih zadataka datih u tekstualnoj formi veoma je va?an segment nastave, jer omogu?ava povezivanje i primenu matemati?kih znanja u realisti?nim situacijama. Modelovanje problema u matemati?ki zapis omogu?ava u?enicima da nemehani?ki pristupaju zadacima i ?ire i primenjuju matemati?ka znanja. Nastavnik treba da podr?i u?enike u razli?itim pristupima i na?inima re?avanja zadataka. Potrebno je dati u?enicima dovoljno vremena za re?avanje ovakvih zadataka. Korisno je tra?iti da se, gde je prikladno, podaci dati u zadatku ili dobijeni u procesu re?avanja, prika?u u tabeli ili stubi?astim dijagramom. Zadaci sa novcem nisu izdvojeni u posebnu temu, ve? ih treba obra?ivati u okviru ove teme. Ideja preslikavanja se razvija pravljenjem tabela zavisnosti. Npr. prikazivanjem kako se u zavisnosti od promene vrednosti promenljive h, menja vrednost izraza h + 2. Kombinatorni zadaci, zadaci odre?ivanja slede?eg ?lana niza ili uo?avanje pravila u delimi?no popunjenoj tabeli i popunjavanje ostatka tabele posebno su podsticajni za razvoj matemati?ko logi?kog mi?ljenja. Npr. odredi pravilo za formiranje niza zadatog po?etnim ?lanovima ili popunjavanje zapo?ete tabele i obrnuto, na osnovu datog uputstva odredi ?lanove niza ili popuni tabelu. Va?no je razmotriti razli?ita re?enja, ukoliko ih ima. Pri re?avanju zadataka pa?nju usmeriti na analizu uslova zadataka i sastavljanje plana njegovog re?enja: operacije koje treba obaviti, brojevi nad kojima se obavljaju operacije i redosled kojim se izvr?avaju te operacije. U?enicima treba pokazati najracionalniji na?in re?avanja zadatka, ali ne treba insistirati na takvom re?avanju zadataka. Kori??enje dijagrama, shema i drugih sredstava prikazivanja mo?e pomo?i pri re?avanju problemskih zadataka. U?enici se podsti?u da pravilno koriste matemati?ki jezik i upotrebljavaju termine: desetica, jedinica, sabirak, zbir, umanjenik, umanjilac, razlika, ?inilac, proizvod, deljenik, delilac, koli?nik, sadr?alac. Razvoj pisane komunikacije podsti?e se uve?bavanjem pisanja postupka ra?unanja, predstavljanja informacija i opisa postupka re?avanja zadatka. Matemati?ki diktat, na primer, koristan je za uve?bavanje kori??enja odgovaraju?e terminologije. Usmena komunikacija, posebno podsticanje u?enika da obrazlo?e postupak i re?enje problema, poma?u u?enicima da razviju sposobnost matemati?ke komunikacije. Geometrija Na po?etku ove teme obnoviti gradivo prvog razreda koje je povezano sa ovom temom: ta?ka, prava, kriva i izlomljena linija, du?, otvorena i zatvorena linija. U drugom razredu nastavlja se razvoj prostornog saznanja. Prava se uvodi kao prava linija koja nema ni po?etak ni kraj, a poluprava kao deo prave koji je ograni?en sa jedne strane. Za ozna?avanje ta?aka, pravih, polupravih i du?i koristiti pravilnu matemati?ku notaciju (A, p, Ap i AB). Razlikuju se otvorene i zatvorene izlomljene linije i uvodi pojam du?ine izlomljene linije (grafi?ki i ra?unski) i njeno obele?avanje. Upoznaje se pojam obima geometrijske figure prvo vizuelno, kao du?ina linije dobijene grafi?kim nadovezivanjem du?i ?ije su du?ine jednake du?ini stranica posmatrane figure, a zatim ra?unski, bez upotrebe formula. Merenjem du?ine dobijene du?i u?enici treba da se uvere da je du?ina dobijene du?i jednaka zbiru du?ina koje su dobili sabiranjem du?ina pojedina?nih du?i. Na ovaj na?in odre?ivati i obim trougla, kvadrata i pravougaonika, a odgovaraju?e formule su predvi?ene za slede?i razred. Crtaju se pravougaonik i kvadrat prate?i linije kvadratne mre?e odnosno spajanjem ta?aka na ta?kastoj mre?i. Crtanje ovih figura na kvadratnoj i ta?kastoj mre?i pomo?u lenjira je dobra ve?ba za razvoj fine motorike i razvijanje preciznosti i urednosti kod u?enika. Osim toga, korisni su i zadaci u kojima dati pravougaonik, kvadrat ili trougao treba pomeriti u kvadratnoj mre?i za zadati broj stranica kvadrati?a nagore, nadole, nadesno ili nalevo, kako bi se ovaj deo gradiva povezao sa gradivom prethodnog razreda. Na opa?ajnom nivou nastavlja se razvijanje pojma figure simetri?ne u odnosu na datu liniju na kvadratnoj mre?i. Aktivnostima prepoznavanja simetri?nih figura ili docrtavanja zapo?etog crte?a, pokazuje se razumevanje ideje "preslikavanja u ogledalu" tj. simetri?nosti. Uvodi se ideja podudarnosti figura na intuitivnom nivou manipulacijom i razmatranjem da li bi se dve posmatrane dvodimenzione figure mogle dovesti do preklapanja. Merenje i mere U okviru oblasti merenja uvode se standardne merne jedinice za du?inu metar, decimetar i centimetar (m, dm, cm), nasuprot nestandardnim jedinicama mere koje su u?enici upoznali u prvom razredu. Standardne jedinice mere treba koristiti u prakti?nim aktivnostima koje obuhvataju crtanje du?i zadate du?ine, merenje i procenjivanje du?ine objekata i rastojanja u neposrednoj okolini. Re?avanjem zadatka izra?unavanja du?ine razvijaju se sposobnosti izra?avanja du?ine u razli?itim mernim jedinicama kao i pretvaranja ve?ih mernih jedinica u manje i obrnuto. Pri ra?unanju treba voditi ra?una o pravilnom matemati?kom zapisu. Isto tako, neophodno je i da u?enici ve?baju da procenjuju du?ine/rastojanja, provere ta?nost procene merenjem, a potom i analiziraju zna?ajnost napravljene gre?ke. Ovde treba u?enike upoznati sa tim da se procenjivanje ?esto koristi u svakodnevnim situacijama. U okviru merenja vremena uvode se merne jedinice za vreme (dan, mesec, godina, ?as, minut). U jednostavnim svakodnevnim situacijama koriste se jedinice za merenje vremena, ?ita i zapisuje vreme sa ?asovnika. U?enicima zadavati zadatke u kojima treba da dopune re?enice odgovaraju?im jedinicama za vreme, kao i jednostavnije problemske zadatke sa ra?unanjem vremena (bez pretvaranja jedinica mere), uklju?uju?i i zadatke "planiranja vremena". Informacije se u zadacima daju na razli?ite na?ine: tekstualno, grafi?ki ili tabelarno. Matemati?ke sadr?aje treba povezivati sa sadr?ajima i aktivnostima drugih predmeta (npr. brojevnu polupravu sa vremenskom lentom ili merenje vremena sa orijentacijom u vremenu iz Sveta oko nas). Odre?eni broj ?asova na kraju ?kolske godini treba odvojiti za sistematizaciju i povezivanje gradiva. Na ovim ?asovima treba zadavati tekstualne, problemske zadatke, zadatke sa geometrijskim prikazom aritmeti?kih zadataka, tekstualne zadatke u kojima su dati i podaci koji nisu bitni za re?avanje zadatka, logi?ki zadaci sa odri?nim re?enicama. Cilj ovakvih ?asova je da se utvrdi i pove?e gradivo, da se kod u?enika razvija sposobnost re?avanja problema i logi?ko-kombinatorno mi?ljenje. III. PRA?ENJE I VREDNOVANJE NASTAVE I U?ENJA Sastavni deo procesa razvoja matemati?kih znanja u svim fazama nastave je i pra?enje i procenjivanje stepena ostvarenosti ishoda, koje treba da obezbedi ?to pouzdanije sagledavanje razvoja i napredovanja u?enika. Taj proces zapo?eti inicijalnom procenom nivoa na kome se u?enik nalazi. Prikupljanje informacija iz razli?itih izvora (svakodnevna posmatranja, aktivnost na ?asu, u?estvovanje u razgovoru i diskusiji, samostalan rad, rad u grupi, testovi) poma?e nastavniku da sagleda postignu?a (razvoj i napredovanje) u?enika i stepen ostvarenosti ishoda. Svaka aktivnost je dobra prilika za procenu napredovanja i davanje povratne informacije, a va?no je u?enike osposobljavati i ohrabrivati da procenjuju sopstveni napredak u u?enju. Naziv predmeta SVET OKO NAS Cilj Cilj nastave i u?enja Sveta oko nas jeste upoznavanje sebe, svog prirodnog i dru?tvenog okru?enja i razvijanje sposobnosti za odgovoran ?ivot u njemu. Razred drugi Godi?nji fond ?asova 72 ?asa ? ISHODIPo zavr?etku razreda u?enik ?e biti u stanju da: OBLAST/TEMA SADR?AJI - identifikuje grupe ljudi kojima pripada i svoju ulogu u njima;- ostvari prava i izvr?i obaveze u odnosu na pravila pona?anja u grupama kojima pripada;- se pona?a tako da uva?ava razli?itosti drugih ljudi;- prihvati posledice kada prekr?i pravila pona?anja grupe;- sara?uje sa drugima u grupi na zajedni?kim aktivnostima;- razlikuje potrebe od ?elja na jednostavnim primerima iz sopstvenog ?ivota;- prepozna grb, zastavu i himnu Republike Srbije i primereno se pona?a prema simbolima;- odredi tip naselja na osnovu njegovih karakteristika;- pove?e li?nu higijenu, boravak u prirodi, fizi?ku aktivnost i raznovrsnu ishranu sa o?uvanjem zdravlja;- odr?ava li?nu higijenu - ruku, zuba i ?ulnih organa;- primeni pravila kulturnog i bezbednog pona?anja u saobra?aju i prevoznim sredstvima u naselju sa okolinom;- bezbedno postupa pre i tokom vremenskih nepogoda;- istezanjem, savijanjem i sabijanjem odredi svojstva materijala;- odabere materijale koji svojim svojstvima najvi?e odgovaraju upotrebi predmeta;- prona?e novu namenu kori??enim predmetima;- navodi primere razli?itih oblika kretanja u okru?enju;- odabere na?in kretanja tela, uzimaju?i u obzir oblik tela, vrstu podloge i sredinu u kojoj se telo kre?e;- izmeri rastojanje koje telo pre?e tokom svog kretanja;- prona?e tra?eni objekat u naselju pomo?u adrese/karakteristi?nih objekata;- imenuje zanimanja ljudi u svom naselju sa okolinom;- odredi vreme pomo?u ?asovnika i kalendara koriste?i vremenske odrednice: sat, dan, sedmicu, mesec, godinu;- zabele?i i pro?ita podatke iz li?nog ?ivota pomo?u lente vremena;- razlikuje oblike reljefa u svom naselju i okolini;- razlikuje oblike i delove povr?inskih voda u svom naselju i okolini;- identifikuje zajedni?ke osobine ?ivih bi?a na primerima iz okru?enja;- pove?e delove tela ?ivih bi?a sa njihovom ulogom/ulogama;- razvrsta biljke iz okru?enja na osnovu izgleda lista i stabla;- razvrsta ?ivotinje iz okru?enja na osnovu na?ina ?ivota i na?ina ishrane;- navede primere koji pokazuju zna?aj biljaka i ?ivotinja za ?oveka;- ?tedljivo tro?i proizvode koje koristi u svakodnevnim situacijama;- razvrsta otpad na predvi?ena mesta;- neguje i svojim pona?anjem ne ugro?ava biljke i ?ivotinje u okru?enju;- prepozna primere povezanosti ?ivih bi?a sa uslovima za ?ivot;- pove?e promene u prirodi i aktivnosti ljudi sa godi?njim dobima;- izvede jednostavne oglede prate?i uputstva;- pove?e rezultate rada sa ulo?enim trudom. NASELJE SA OKOLINOM Drugi i ja Grupe ljudi: rodbina, (van)?kolska zajednica, stanovnici naselja.Prava i obaveze ?lanova grupa.Odnos potreba i ?elja.Pravila pona?anja pojedinaca i grupa.Porodi?ni, ?kolski i praznici naselja. Kultura ?ivljenja Simboli Republike Srbije: grb, zastava i himna.Tipovi naselja: selo, grad.Zdrav na?in ?ivota: higijena tela, raznovrsna ishrana, broj obroka, boravak u prirodi i fizi?ka aktivnost.Vrste saobra?aja (kopneni, vodni i vazdu?ni i odgovaraju?a prevozna sredstva).Bezbedno pona?anje u saobra?aju u naselju (kretanje ulicom i putem bez trotoara, prela?enje ulice i puta bez pe?a?kog prelaza.Pravila pona?anja u prevoznim sredstvima (automobil i javni prevoz).Vremenske nepogode (oluja, grad, me?ava) i bezbedno pona?anje u zatvorenom i na otvorenom prostoru. ?ovek stvara Materijali (drvo, kamen, metal, staklo, guma, plastika, papir, tkanina, glina/plastelin) i proizvodi ljudskog rada.Elasti?nost materijala.Svojstva materijala odre?uju njihovu upotrebu.Nova namena predmeta napravljenih od razli?itih materijala.Zanimanja ljudi u gradu i selu. Kretanje i orijentacija u prostoru i vremenu Razli?iti oblici kretanja tela (hoda, ska?e, tr?i, pada, leti, pliva, kotrlja se, klizi).Uticaj oblika tela, podloge i sredine na kretanje po ravnoj podlozi i pre?eno rastojanje tela.Snala?enje u naselju pomo?u adrese (ulica, ku?ni broj) ikarakteristi?nih objekata.Snala?enje u vremenu u odnosu na vremenske odrednice: minut, sat, dan, sedmica, mesec, godina, datum, godi?nja doba.Sredstva za merenje vremena: ?asovnik, kalendar, lenta vremena. Raznovrsnost prirode Reljef i oblici reljefa: uzvi?enja, (brdo, planina) udubljenja (doline, kotline) i ravnice.Reljef u naselju i okolini.Oblici pojavljivanja vode: povr?inske vode (teku?e, staja?e) i njihovi delovi (izvor, tok, korito, obala).Povr?inske vode u naselju i okolini.Zajedni?ke osobine ?ivih bi?a (disanje, ishrana, rast, ostavljanje potomstva).Funkcije (uloga) delova tela ?ivih bi?a.Raznovrsnost biljaka u okru?enju (zeljaste i drvenaste; li??arske i ?etinarske).Raznovrsnost ?ivotinja u okolini (doma?e i divlje; biljojedi, mesojedi i sva?tojedi).Zna?aj biljaka i ?ivotinja za ?oveka.Uloga ?oveka u o?uvanju prirode (?tednja proizvoda koji se koriste u svakodnevnom ?ivotu, razvrstavanje otpada na predvi?ena mesta, briga o biljkama i ?ivotinjama).Sun?eva svetlost i toplota, voda, vazduh i zemlji?te - neophodni uslovi za ?ivot.Promene u prirodi i aktivnosti ljudi u zavisnosti od godi?njih doba. Klju?ni pojmovi sadr?aja: priroda, orijentacija u prostoru i vremenu, kretanje, kultura ?ivljenja. UPUTSTVO ZA DIDAKTI?KO-METODI?KO OSTVARIVANJE PROGRAMA Program nastave i u?enja Sveta oko nas zadr?ao je postoje?i okvir od dva ?asa nedeljno, odnosno 72 ?asa godi?nje i dosada?nji zavi?ajni princip. Zavi?ajni princip (princip ?ivotne blizine) odre?uje prostornu i vremensku bliskost prirodnih i dru?tvenih pojava i procesa i kao takav predstavlja jednu od su?tinskih odlika ovog predmeta. U prvom razredu se kre?e od prostorno i vremenski najbli?ih fenomena za u?enika, dok se u starijim razredima prostorni i vremenski okvir postepeno ?iri. Konkretno, okvir unutar kog se ostvaruju predmetni ishodi u prvom razredu ?ine sadr?aji iz najbli?eg i neposrednog okru?enja u?enika - doma, ?kole, naselja/dela naselja u kome u?enik ?ivi. U drugom razredu prostorni okvir se pro?iruje na Naselje sa okolinom, u tre?em razredu na Zavi?aj2 (prirodno i dru?tveno okru?enje, kraj3 odnosno krajina4), a zavr?i?e se u ?etvrtom razredu dr?avom Srbijom. ________2 Zavi?aj predstavlja geografski prostor kraja, odnosno krajine, u ?ijim granicama se kre?u programski ishodi i preporu?eni sadr?aji.3 Kraj - dva ili vi?e susednih predela koji se me?usobno razlikuju, ali zajedno predstavljaju odre?enu teritorijalnu celinu (Ma?va sa Pocerinom, Podrinje, Polimlje, Gru?a, Pe?ter...).4 Krajina - dva ili vi?e krajeva sli?nih geografskih karakteristika koji zajedno sa?injavaju odre?enu teritorijalnu celinu (Srem, Banat, Ba?ka, ?umadija, Negotinska krajina...). Zavi?ajni princip ovom predmetu obezbe?uje visoku osetljivost na kontekst u kome u?enici ?ive, odnosno otvorenost za sadr?aje iz detetovog okru?enja i fleksibilnost za uva?avanje karakteristika i odlika najrazli?itijih sredina u kojima deca iz Srbije ?ive. U tom smislu, predmet Svet oko nas podrazumeva otvorenost i za sadr?aje od zna?aja za nacionalne manjine u skladu sa prostorom prou?avanja prirodnih i dru?tvenih pojava u prvom razredu - neposredno okru?enje. Pored toga, kod svih u?enika treba razvijati ose?aj bogatstva u razli?itostima me?u pripadnicima razli?itih nacionalnosti ukazivanjem na postojanje ljudi koji slave druga?ije praznike, imaju razli?ite obi?aje, kulturu stanovanja, ishranu, obla?enje i sl. Uva?avanje okru?enja u kojem u?enici ?ive direktno je u vezi sa uva?avanjem iskustava i znanja u?enika. U?enici u ?kolu dolaze sa idejama o svetu, sebi i svemu drugom ?to ih okru?uje. Izgradili su ih li?nim anga?ovanjem u svakodnevnim aktivnostima - igranjem, slu?anjem, posmatranjem, razmi?ljanjem, razgovaranjem, neki i ?itanjem itd. Zato je veoma va?no da polazne ta?ke u razvoju nau?nih ideja o prirodnim i dru?tvenim pojavama i procesima u nastavi budu upravo ideje i iskustva sa kojima u?enici dolaze u ?kolu. Kroz raznovrsne aktivnosti kojima se uva?ava sredina u kojoj u?enici ?ive i njihovo neposredno svakodnevno iskustvo iz konkretne sredine, u?enicima se omogu?ava da do?ive i razumeju slo?enost, raznolikost i me?usobnu povezanost svih ?inilaca koji deluju u njihovom prirodnom i dru?tvenom okru?enju. Istovremeno se podsti?e njihova radoznalost za otkrivanje pojava i procesa u prirodnoj i dru?tvenoj zajednici. Osnovna intencija nastave Sveta oko nas usmerena je na razvoj intelektualnih, psihofizi?kih, kognitivno-konativnih i socijalno-afektivnih sfera li?nosti u?enika, ?to se odra?ava u navedenom cilju za kraj ciklusa i datim predmetnim ishodima. Predmetni ishodi Sveta oko nas pokazuju ?ta su u?enici osposobljeni da u?ine, preduzmu, izvedu i obave zahvaljuju?i znanjima, stavovima i ve?tinama koje su razvili tokom godine u?enja ovog nastavnog predmeta. Ishodi se ostvaruju u sprezi sadr?aja, metoda nastave i u?enja i aktivnosti u?enika nekad unutar jedne teme, a naj?e??e kroz vi?e tema. Zato granice me?u temama prou?avanja treba shvatiti uslovno i fleksibilno. Neki ishodi su po svojoj prirodi me?upredmetni i ostvariva?e se kroz aktivnosti u okviru vi?e nastavnih predmeta, kao na primer ishod: Po zavr?etku razreda u?enik ?e biti u stanju da povezuje rezultate u?enja i rada sa ulo?enim trudom. Treba, tako?e, imati u vidu da je redosled programskih tema i grupisanih sadr?aja unutar tema ura?en isklju?ivo radi preglednosti preporu?enih programskih sadr?aja i ne preporu?uje se kao redosled prilikom kreiranja godi?njih i operativnih planova, ve? kao pomo? nastavniku da ih kreira. Ista preporuka se odnosi i na ud?benike. Nije po?eljno da struktura sadr?aja ud?benika bude osnov za planiranje nastave. U?enike treba osposobljavati da samostalno istra?uju i analiziraju prirodne i dru?tvene pojave i procese. U zavisnosti od ishoda koji se ?eli ostvariti, u?itelj treba da podstakne u?enike na razli?ite vrste aktivnosti koje anga?uju kako pojedina ?ula, tako i vi?e ?ula paralelno. Sinhronizacija ?ulnih utisaka daje celovitu sliku objekata, procesa, pojava i njihovu integraciju u kompleksnu sliku sveta, a uva?ava razli?itosti u sklonostima u?enika pri upoznavanju sveta i procesu u?enja. Ipak, u?enje se ne zavr?ava na ?ulnim utiscima, ve? se nastavlja uop?tavanjem uo?enog kroz opisivanje, pore?enje, formulisanje zaklju?aka itd. U nastavnom procesu se, dakle, polazi od nesistematizovanih iskustvenih saznanja i ide se ka op?tim, nau?no zasnovanim, sistematizovanim znanjima iz oblasti prirode, dru?tva i kulture. Aktivnosti u?enika potrebno je prilagoditi predmetnim ishodima, specifi?nostima izabranih sadr?aja i uzrastu u?enika. Postepeno treba pove?avati nivo zahteva i samostalnosti u?enika prilikom upoznavanja prirodnih i dru?tvenih pojava. Stvarnost (prirodna i dru?tvena) koja nas okru?uje i iz koje proizlazi sadr?aj ovog predmeta, zasnovana je na povezanosti razli?itih pojava i procesa. Zbog toga sadr?aji Sveta oko nas, a kasnije i Prirode i dru?tva moraju da budu odraz te celovitosti i povezanosti pojava koje se izu?avaju. Radi formiranja elementarnih pojmova i postavljanja mre?e za sistem pojmova, pri izboru i rasporedu programske gra?e primenjen je spiralno-uzlazni model, a u skladu sa uzrasnim karakteristikama u?enika. To zna?i da se ista tematika iz razreda u razred pro?iruje, produbljuje i posmatra sa razli?itih aspekata. Izgradnja sistema u nastavi, posledica je postojanja sistema u stvarnosti. Uloga u?itelja je upravo da kod u?enika osvetli i kreira tu celovitu sliku, a ne da nastavne sadr?aje tuma?i samo kao biolo?ke, geografske, istorijske i druge sadr?aje. Pored toga, pristup nastavi i u?enju treba da bude povezan i sa logikom i metodologijom nau?ne disciline odakle proizlazi odre?eni sadr?aj. Tako izu?avanje biolo?kih sadr?aja nu?no treba da uklju?i posmatranje i pra?enje biolo?kih fenomena; izu?avanje sadr?aja hemije i fizike - zaklju?ivanje na osnovu sprovedenog ogleda ili eksperimenta, itd. Razvijanje sistema pojmova podrazumeva kontinuiran rad u?itelja na uspostavljanju horizontalne (unutar jednog razreda) i vertikalne povezanosti (izme?u razreda) sadr?aja unutar Sveta oko nas i, kasnije, Prirode i dru?tva. Va?no je da se kadgod je mogu?e pristupi korelaciji i integrisanom pristupu sadr?ajima na me?upredmetnom nivou kroz nastavne i vannastavne oblike rada i aktivnosti u ?koli i izvan nje. Zbog prirode sadr?aja predmeta i datih ishoda po?eljno je aktivnosti organizovati ?to ?e??e izvan u?ionice, odnosno u bli?em prirodnom i dru?tvenom okru?enju. Za potrebe ovog predmeta posebno su pogodni: organizovane posete, ?etnje, izleti, nastava u prirodi. Pored kori??enja zvani?no odobrenih ud?beni?kih kompleta, u ostvarivanju programa za Svet oko nas preporu?uje se kori??enje ?ire literature i ostalih izvora informacija: ?tampanih, audio-vizuelnih i elektronskih medija. Posebno se preporu?uje kori??enje autenti?nih prirodnih i dru?tvenih izvora, kao najverodostojnijih pokazatelja stvarnosti, pojava i procesa u konkretnom neposrednom okru?enju, kao i didakti?kih materijala koji odra?avaju posebnosti datog okru?enja/konteksta u kome u?enici ?ive. U?itelj ostvaruje postavljeni cilj i ishode kroz nastavu i ostale organizacione forme rada u ?koli, bez dodatnog optere?enja roditelja i njihovog obaveznog anga?ovanja u ostvarivanju programa. Roditelji mogu biti dobrovoljno anga?ovani kao raspolo?ivi potencijal lokalne sredine, u zavisnosti od njihovih znanja, mogu?nosti i htenja. I. PLANIRANJE NASTAVE I U?ENJA Planiranje obuhvata kreiranje godi?njeg i operativnih planova, kao i razvijanje priprema za ?as/dan/sedmicu. Godi?nji plan kreira se u formi gantograma i sadr?i broj ?asova po temama raspore?enih po mesecima, a u skladu sa ?kolskim kalendarom, planiranim fondom ?asova po temama i godi?njim fondom ?asova. Polaze?i od datih predmetnih ishoda i preporu?enih sadr?aja od nastavnika se o?ekuje da dati program kontekstualizuje prema potrebama konkretnog odeljenja imaju?i u vidu karakteristike u?enika, ud?benike i druge nastavne materijale koje ?e koristiti, tehni?ke uslove, nastavna sredstva i medije kojima ?kola raspola?e kao i druge resurse ?kole i lokalne sredine. Prilikom planiranja nastave i u?enja potrebno je rukovoditi se: - individualnim razlikama me?u u?enicima u pogledu na?ina, tempa u?enja i brzine napredovanja; - integrisanim pristupom u kojem postoji horizontalna i vertikalna povezanost unutar istog predmeta i razli?itih nastavnih predmeta; - participativnim i kooperativnim aktivnostima koje omogu?avaju saradnju; - prevashodno aktivnim i iskustvenim metodama nastave i u?enja; - uva?avanjem svakodnevnog iskustva i znanja koje je u?enik izgradio van ?kole, povezivanjem aktivnosti i sadr?aja u?enja sa ?ivotnim iskustvima u?enika i podsticanjem primene nau?enog i svakodnevnom ?ivotu; - negovanjem radoznalosti, odr?avanjem i podsticanjem interesovanja za u?enje i kontinuirano saznavanje; - redovnim i osmi?ljenim prikupljanjem relevantnih podataka o napredovanju u?enika, ostvarivanju predmetnih ishoda i postignutom stepenu razvoja kompetencija u?enika. Polaze?i od datih ishoda i sadr?aja nastavnik najpre, kao i do sada, kreira svoj godi?nji (globalni) plan rada iz koga kasnije razvija svoje operativne planove. Kako su ishodi definisani za kraj nastavne godine, nastavnik treba da ih operacionalizuje prvo u operativnim planovima, a potom i na nivou konkretne nastavne jedinice. II. OSTVARIVANJE NASTAVE I U?ENJA Odnos cilja, ishoda, preporu?enih programskih sadr?aja, metoda nastave i u?enja i aktivnosti u?enika Pri ostvarivanju cilja i predmetnih ishoda Sveta oko nas mora se imati u vidu da su sadr?aji, metode nastave i u?enja i aktivnosti u?enika neodvojivi u nastavnom procesu. U programu su definisani ishodi koje treba razvijati pomo?u preporu?enih sadr?aja, adekvatnih metoda nastave i u?enja i aktivnosti u?enika. Koncept nastave zasnovane na ishodima podrazumeva nastavu ?iji prevashodni cilj nije preno?enje predmetnih sadr?aja, ve? razvoj i ovladavanje znanjima kao osnove na kojoj se razvijaju raznovrsna umenja. U tom smislu, program nastave i u?enja nudi sadr?inski okvir, a u?itelj ima slobodu da umesto njih izabere i neke druge sadr?aje ukoliko smatra da su ti sadr?aji primereniji sredini u kojoj u?enici ?ive, uzrasnim i razvojnim karakteristikama u?enika i njihovim interesovanjima. Su?tina je u tome da sadr?aji budu u funkciji ostvarivanja ishoda, a ne sami sebi cilj. U?itelj ima zna?ajan prostor za slobodu izbora i povezivanje sadr?aja, metoda nastave i u?enja i aktivnosti u?enika kako bi vodio u?enike ka ostvarivanju datog ishoda. Ve?ina predmetnih ishoda posti?e se kroz neposrednu istra?iva?ku aktivnost dece i nenametljiv podsticaj i podr?ku nastavnika. Po?eljne su aktivnosti koje omogu?uju interakciju sa fizi?kom i socijalnom sredinom, jer doprinose spoznavanju sveta oko nas, tako ?to se otkrivaju odnosi i upoznaju svojstva i karakteristike predmeta, bi?a, pojava i procesa i sti?u se socijalne ve?tine. Najefikasnije metode u?enja jesu one metode koje u?enika stavljaju u adekvatnu aktivnu poziciju u procesu razvijanja znanja. Potrebno je stvaranje situacija u?enja u kojima ?e do?i do izra?aja razli?ite aktivnosti u?enika koje omogu?uju razli?ite na?ine u?enja. Zna?ajne aktivnosti u?enika u okviru predmeta Svet oko nas su: - posmatranje sa usmerenom i koncentrisanom pa?njom radi jasnog zapa?anja i uo?avanja sveta u okru?enju (uo?avanje vidnih karakteristika); - opisivanje - verbalno ili likovno izra?avanje spolja?njih i unutra?njih zapa?anja; - procenjivanje - samostalno odmeravanje; - grupisanje - uo?avanje sli?nosti i razli?itosti radi klasifikovanja; - pra?enje - kontinuirano posmatranje radi zapa?anja promena; - bele?enje - zapisivanje grafi?ko, simboli?ko, elektronsko bele?enje opa?anja; - praktikovanje - u nastavi, svakodnevnom ?ivotu i spontanoj igri i radu; - eksperimentisanje - namerno modifikovane aktivnosti, ogledi koje izvodi sam u?enik; - istra?ivanje - ispitivanje svojstava i osobina, veza i uzro?no-posledi?nih odnosa; - sakupljanje - pravljenje kolekcija, zbirki, albuma iz prirodnog i dru?tvenog okru?enja; - stvaranje - kreativna produkcija; - igranje - didakti?ke, edukativne i spontane igre; - aktivnosti u okviru mini-projekta - osmi?ljavanje i realizacija. - Radi preglednosti, preporu?eni sadr?aji su dati u temama. Potrebno je prilikom tuma?enja ishoda u?enja i preporu?enih sadr?aja u drugom razredu stalno imati u vidu da se sadr?aji i odgovaraju?i primeri istra?uju i pronalaze u okviru naselja u kome u?enici ?ive i njegovoj okolini. Jo? jednu karakteristiku Sveta oko nas u drugom razredu ?ini istra?ivanje fenomena/pojma kretanje u razli?itim kontekstima i kroz razli?ite teme - kretanje i orijentacija u naselju i vremenu; kretanje, odnosno fizi?ka aktivnost kao jedan od preduslova za razvijanje zdravih ?ivotnih navika; kretanje tela razli?itih oblika po razli?itim podlogama i kroz razli?ite sredine; razli?iti na?ini (po)kretanja ?ivih bi?a; kretanje prevoznih sredstava i klasifikacija saobra?aja u skladu sa sredinom kroz koju se kre?u prevozna sredstva. U okviru teme Drugi i ja nalaze se sadr?aji interdisciplinarnog karaktera koji se odnose na u?enika kao dru?tveno bi?e, njegova prava i obaveze u okru?enju i dru?tvenim grupama kojima pripada. U odnosu na prvi razred, kada su u fukusu bili prava i obaveze u okviru porodice, ?kole i vr?nja?kih grupa, sada su to: rodbina, (van)?kolske zajednice, odnosno prava i obaveze stanovnika naselja. Pojam (van)?kolske zajednice odnosi se, kako na pripadnost, uloge i odnose unutar ?kole, tako i na pripadnost, uloge i odnose u?enika u razli?itim grupama u koje se u?enik uklju?uje u skladu sa svojim interesovanjima i sklonostima - sportski timovi, pozori?ne i folklorne grupe, grupe za u?enje stranih jezika, matemati?ki klubovi i sl. Nastavak izu?avanja ?ivotnih potreba nastavlja se u pravcu razlikovanja potreba i ?elja u?enika, na u?enicima bliskim primerima (npr. da li su nove patike zaista potrebne ili su samo posledica ?elje u?enika za novim i aktuelnim modelom). Kroz razmatranje takvih primera u?enicima se pribli?ava koncept racionalne i ?tedljive potro?nje, ?to je povezano i sa ishodom koji se odnosi na podsticanje u?enika na dugotrajniju upotrebu predmeta kroz pronala?enje nove namene za ve? kori??ene predmete. I dalje je potrebno podsticati razmi?ljanje i diskusiju ne samo o svojim potrebama ve? i uva?avanje potreba i ose?anja drugih, ?to predstavlja jednu od su?tinski va?nih vaspitnih komponenti, ne samo ovog predmeta, ve? i svih ostalih. I u ovom razredu nalaze se ishodi i sadr?aji koji se odnose na zdravlje i bezbednost. I dalje je akcenat na razvijanju navika zdravog ?ivljenja (higijena tela, raznovrsna i redovna ishrana, boravak u prirodi i fizi?ka aktivnost), ali i na osposobljavanju u?enika da prepoznaju i adekvatno reaguju u potencijalno opasnim situacijama po njihovo zdravlje i ?ivot. Posebnu pa?nju u ovom segmentu potrebno je obratiti na osposobljavanje u?enika za bezbedno u?e??e u saobra?aju (kretanje pe?aka kroz naselje i pravila pona?anja u prevoznim sredstvima) i adekvatno pona?anje tokom vremenskih nepogoda. Zahvaljuju?i koncepciji razvoja sadr?aja po spiralno-uzlaznom modelu, nastavlja se izu?avanje ?oveka kao dru?tvenog bi?a koje radi i stvara, bira i koristi razli?ite materijale zbog njihovih svojstva koja su va?na prilikom izrade razli?itih predmeta. U tom smislu, po?eljno je baviti se analizom u?enicima bliskih predmeta i tuma?enjem razloga zbog kojih su napravljeni od odre?enog/odre?enih materijala, kao i razmatranjem drugih mogu?ih materijala od kojih mo?e da bude napravljen odre?eni predmet, a da njegova svrha ostane ista. Osim bazi?nih svojstava materijala koja su uvedena u prvom razredu, u drugom razredu uvodi se ispitivanje elasti?nosti kao slo?enijeg svojstva nekih materijala. Sadr?aji o materijalima su takvi da omogu?avaju visok nivo aktivnosti u?enika - kori??enje razli?itih ?ula, neposredno (mehani?ko) delovanje na materijale, bele?enje uo?enog, izvo?enje ogleda, opisivanje, itd. Kretanje i snala?enje u prostoru i vremenu je tema od velikog zna?aja i u drugom razredu. U?enici ve? imaju razvijena iskustva vezana za ovu temu, a zadatak nastavnika je da ta nesistematizovana, iskustvena znanja budu strukturisana i osve??ena i da omogu?e u?eniku bezbedno kretanje i snala?enje u neposrednom okru?enju. Prilikom istra?ivanja kretanja kao fizi?kog fenomena (oblici kretanja, uticaj oblika tela na kretanje...) po?eljno je da se kretanje tela po ravnoj podlozi izu?ava kroz prakti?ne aktivnosti (oglede ili eksperimente). Uticaj oblika tela i podloge po kojoj se telo kre?e razmatra se kroz udaljenost koju tela prelaze u razli?itim situacijama, pri ?emu je po?eljno uklju?iti ne samo procenu rastojanja, ve? i njeno precizno merenje uz kori??enje mernih jedinica za du?inu koje se uvode u matematici u drugom razredu. U?enike II razreda je potrebno osposobljavati da ove i druge prakti?ne aktivnosti realizuju prate?i uputstva (nastavnika ili ud?benika), bele?e?i uo?eno i da, na kraju, uz manju ili ve?u pomo? nastavnika formuli?u jednostavne zaklju?ke. S obzirom na prostorni okvir sadr?aja u drugom razredu, istra?uju se karakteristike naselja u kojem u?enik ?ivi sa stanovi?ta bazi?ne tipologije naselja (selo/grad), odnosno uo?avanja karakteristika koje odre?eno naselje svrstavaju u seosko ili gradsko (uklju?uju?i i zanimanja ljudi u njima). Poseban zna?aj ima osposobljavanje u?enika za snala?enje u naselju pomo?u adrese, ku?nog broja i karakteristi?nih objekata, ?to je po?eljno realizovati kroz prakti?ne aktivnosti, kako u u?ionici tako i van nje. Nastavlja se i priprema za kartografsko opismenjavanje u?enika mla?ih razreda osnovne ?kole uvo?enjem pojmova reljef i oblici reljefa kroz posmatranje naselja i okoline i upore?ivanjem geografskih objekata i pojava u okru?enju (uzvi?enja, udubljenja i ravnice, povr?inske vode). Snala?enje u vremenu koncipirano je tako da se nadovezuje na osnovne pojmove usvojene u prvom razredu (delovi dana; sada, pre, posle; prekju?e, ju?e, danas, sutra, prekosutra; dani u nedelji), koji se sada pro?iruju vremenskim odrednicama: minut, sat, dan, sedmica, mesec, godina, datum, godi?nja doba. Ovakav redosled uvo?enja vremenskih odrednica predstavlja primer po?tovanja didakti?kog pravila od poznatog ka nepoznatom i od bli?eg ka daljem. Nove vremenske jedinice uvode se tako da se manjom (ve? poznatom) mernom jedinicom obja?njava ve?a (nova) merna jedinica. Jedan od klju?nih zadataka u?itelja u ovom segmentu je da osposobi u?enike da pravilno koriste sredstva za merenje vremena: ?asovnik, kalendar i lentu vremena. Lenta vremena predstavlja sredstvo za razumevanje hronologije doga?aja i uvodi se kroz prikazivanje razli?itih vremenskih perioda iz li?nog ?ivota u?enika (redosled dnevnih ili nedeljnih aktivnosti, klju?ni doga?aji iz ?ivota u?enika - sa koliko godina je nau?io/la da vozi bicikl, po?ao/la u prvi razred, nau?io/la da pliva i sl.). I dalje je va?no ukazivati na cikli?nost vremenskih odrednica i pojava u prirodi (dan, sedmica, godina, godi?nja doba). Kasnije ?e se pojam cikli?nosti javljati i u drugim pojavama (?ivotni ciklus ?ivih bi?a, lanac ishrane, kru?enje vode u prirodi itd.), ?to je u skladu sa osnovnim principima i zakonima prirodnih nauka. Oblast pod nazivom Raznovrsnost prirode odnosi se na uzajamno dejstvo ?ive i ne?ive prirode. Pojmovi koji se odnose na ?ivi svet nadogra?uju se na prvi razred kroz uo?avanje i apstrahovanje zajedni?kih karakteristika ?ivih bi?a i povezivanje delova tela ?ivih bi?a sa njihovim ulogama. Nove klasifikacije biljaka i ?ivotinja odnose se na delove tela biljaka (stablo i list), na?in ishrane ?ivotinja (?to predstavlja pripremu za uvo?enje lanca ishrane u tre?em razredu) i na?in ?ivota ?ivotinja (doma?e/divlje). Odnos ?oveka i ?ivog sveta razmatra se iz razli?itih uglova - zna?aja koje biljke i ?ivotinje imaju za opstanak i lak?i ?ivot ljudi, uz prepoznavanje i praktikovanje pona?anja koje ne ugro?ava biljke i ?ivotinje u okru?enju. U skladu sa interesovanjima u?enika, mogu se detaljnije istra?iti uloge nekih delova tela ?oveka, tako da se u?enici ne optere?uju faktografskim znanjem, nego sagledavanjem uloge tih delova tela u svakodnevnim aktivnostima, nezi i brizi o njima. Drugu dimenziju odnosa u prirodi predstavlja povezanost ?ivih bi?a sa elementima ne?ive prirode kao osnovnim uslovima za ?ivot. Koncept odr?ivog razvoja i aktivno u?e??e u?enika u za?titi ?ivotne sredine zajedni?ki su i za Svet oko nas i za Prirodu i dru?tvo. U razredu akcenat treba da bude na podsticanju u?enika da u svakodnevnim aktivnostima (u ?koli i van nje) primenjuju neke od osnovnih principa racionalne potro?nje - racionalno tro?e proizvode, odnosno materijale koje koriste u svakodnevnom ?ivotu; ako su u prilici, razvrstavaju otpad na predvi?ena mesta; brinu se o biljkama i ?ivotinjama. Doprinos razvoju ovog koncepta predstavlja i ranije obja?njena razlika izme?u potreba i ?elja. Puno razumevanje koncepta odr?ivog razvoja mogu?e je tek na kasnijem uzrastu u?enika, ali je potrebno da se kontinuirano razvija, i to ne samo na nivou znanja, ve? prvenstveno na nivou usvojenih vrednosti, stavova i navika. Na taj na?in se integri?u vrednosti i uti?e na razvoj stavova va?nih za opstanak i budu?nost. Prilikom izu?avanja prirodnih i dru?tvenih fenomena nu?no je i dalje primenjivati istra?iva?ki pristup i osposobljavati u?enike za razli?ite na?ine prikupljanja podataka o okru?enju, njihovu analizu, svrstavanje u grupe i kategorije po razli?itim karakteristikama, vo?enje bele?ki i zaklju?ivanje. Posmatranje se pro?iruje pra?enjem pojava koje se ponavljaju u odre?enim vremenskim periodima (npr. tokom godi?njih doba). U?estvovanje u jednostavnim ogledima, koje je bilo nagla?eno u prvom razredu, sada se uslo?njava realizacijom ogleda/eksperimenta na osnovu uputstva - individualno, u paru ili grupi. III. PRA?ENJE I VREDNOVANJE NASTAVE I U?ENJA Pra?enje napredovanja i ocenjivanje postignu?a u?enika samo je deo pra?enja i vrednovanja obrazovno-vaspitne prakse. Rezultate celokupnog pra?enja i vrednovanja nastavnik uzima kao osnovu za planiranje narednih koraka u radu sa u?enicima i razvijanju svoje obrazovno-vaspitne prakse. Pra?enje napredovanja i ocenjivanje postignu?a u?enika je formativno i sumativno i realizuje se u skladu sa Pravilnikom o ocenjivanju u?enika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju. Potrebno je da nastavnik kontinuirano i na primeren na?in ukazuje u?eniku na kvalitet njegovog postignu?a tako ?to ?e povratna informacija biti prilago?ena, dovoljno jasna i informativna kako bi imala ulogu podsticajne povratne informacije. Svaka aktivnost je dobra prilika za procenu napredovanja i davanje povratne informacije, a u?enike treba osposobljavati i ohrabrivati da procenjuju sopstveni napredak u ostvarivanju ishoda predmeta, kao i napredak drugih u?enika. IV. DODATNI SADR?AJI PROGRAMU SVET OKO NAS KOJI IZRA?AVAJU POSEBNOST NACIONALNE MANJINE 1. SLOVA?KA NACIONALNA MANJINA Tema: GDE ?OVEK ?IVI 1) Slova?ki obi?aji, tradicija i praznici nekad i sad - u mojoj porodici i u mom naselju: obi?aji na dan Svetog Nikole i Svete Lucije, Bo?i?, Uskrs; 2) Naselja Slovaka kod nas nekad i sad. 2. MA?ARSKA NACIONALNA MANJINA Tema: GDE ?OVEK ?IVI(HOL ?L AZ EMBER?) 1) Moje prebivali?te nekad i sad (Lakóhelyem régen és ma); 2) Istorijska predanja (T?rténelmi mondák). 3. BO?NJA?KA NACIONALNA MANJINA Teme: 1) Drugi i ja; 2) Prava i obaveze Bo?njaka; 3) Porodi?ni praznici Bo?njaka.?Naziv predmeta LIKOVNA KULTURA Cilj Cilj nastave i u?enja Likovne kulture je da se u?enik, razvijaju?i stvarala?ko mi?ljenje i esteti?ke kriterijume kroz prakti?ni rad, osposobljava za komunikaciju i da izgra?uje pozitivan odnos prema kulturi i umetni?kom nasle?u svog i drugih naroda. Razred drugi Godi?nji fond ?asova 72 ?asa ? ISHODIPo zavr?etku razreda u?enik ?e biti u stanju da: OBLAST/TEMA SADR?AJI - koristi materijal i pribor na bezbedan i odgovoran na?in;- izrazi, odabranim materijalom i tehnikama svoje emocije, ma?tu, se?anja i zamisli;- koristi jednostavne informacije i odabrana likovna dela kao podsticaj za stvarala?ki rad;- izra?ava, svetlim ili tamnim bojama, svoj do?ivljaj umetni?kog dela;- identifikuje istaknuti deo celine i vizuelne suprotnosti u svom okru?enju;- preoblikuje, samostalno ili u saradnji sa drugima, materijale i predmete za recikla?u;- tuma?i jednostavne vizuelne informacije koje opa?a u svakodnevnom ?ivotu;- izra?ava mimikom i/ili telom razli?ita raspolo?enja, pokrete i kretanja;- upore?uje svoj i tu? estetski do?ivljaj prostora, dizajna i umetni?kih dela;- povezuje umetni?ko zanimanje i odgovaraju?e produkte;- pru?i osnovne informacije o odabranom muzeju;- razmatra, u grupi, ?ta i kako je u?io/la i gde ta znanja mo?e primeniti. OBLICI Oblici (svetlost kao uslov za opa?anje oblika; vizuelne karakteristike prirodnih i ve?ta?kih oblika; dizajn predmeta za svakodnevnu upotrebu). Suprotnosti (obojeno i bezbojno, jednostavno i slo?eno, ispup?eno i udubljeno, bli?e i dalje...). Oblik i celina (istaknuti deo celine; vezivanje i spajanje oblika). SPORAZUMEVANJE Tuma?enje (neverbalno i vizuelno izra?avanje; sadr?aj vizuelnih informacija). Slika i re? (redosled radnje u stripu; znaci; lepo pisanje; ?estitke). LIKOVNE IGRE Boja (svetle i tamne boje; boja i oblik; boja i zvuk). Zami?ljanja (stvarnost i ma?ta). PROSTOR Prostor (oblikovanje prostora - ?kola, u?ionica, soba; muzej). Kretanje (kretanje jednog oblika u prostoru; kretanje vi?e oblika u prostoru). Scena (maske, kostimi, rekviziti). Klju?ni pojmovi sadr?aja: prostor, oblik, linija, boja. UPUTSTVO ZA DIDAKTI?KO-METODI?KO OSTVARIVANJE PROGRAMA U drugom razredu u?enici se razvijaju i u?e kroz raznovrsne aktivnosti i zadatke koji podsti?u radoznalost i zadovoljstvo u istra?ivanju, eksperimentisanju, razmi?ljanju, povezivanju, izra?avanju, stvaranju, dru?enju i saradnji. Klju?ni pojmovi Klju?ni pojmovi ?ine konstrukciju, osnovu za razvijanje programa. Centralni pojam je prostor, jer se sve ?to vidimo i do?ivljavamo nalazi u prostoru. Iz ovog pojma su izvedeni ostali klju?ni pojmovi. U prvom razredu klju?nih pojmova ima tri: prostor - oblik, linija; u drugom razredu ?etiri: prostor - oblik, linija, boja; u tre?em pet: prostor - oblik, linija, boja, tekstura i od ?etvrtog ?est: prostor - oblik, linija, boja, tekstura, svetlina. Centralni pojam, prostor, ukazuje na to da program nije usmeren na uskostru?ne sadr?aje, ve? na svet u kome u?enik ?ivi i odrasta i koji treba svesno da opa?a, do?ivljava i istra?uje iz razli?itih uglova. Svi sadr?aji vezani za vizuelnu umetnost (uklju?uju?i i umetni?ka ostvarenja iz bli?e i dalje pro?losti) u bliskoj su vezi sa savremenim svetom i u?enici treba postepeno, do kraja ?kolovanja, da istra?uju i otkrivaju te veze. Klju?ni pojmovi su me?usobno ?vrsto povezani i mogu se povezati sa pojmovima iz svakodnevnog ?ivota, umetnosti i drugih programa. Prilikom planiranja integrisane nastave nastavnik odre?uje klju?ne pojmove i potpojmove nastavne jedinice tako ?to ih bira iz programa svih predmeta. Na primer, polazi se od centralnog pojma "prostor" za koji se vezuje pojam "priroda". Za pojam "priroda" vezuje se pojam "reljef". Za pojam "reljef" vezuje se pojam "oblik", sa kojim su povezani potpojmovi "ispup?eno", "udubljeno", "uzvi?enja" i "udubljenja". Ovako odabrani pojmovi i potpojmovi obezbe?uju da u?enici grade znanja postepeno. Na primer, pojam "priroda" obezbe?uje da se pojam "reljef" ne povezuje odmah sa pojmovima iz umetnosti. U?enici mogu da oblikuju ispup?ene i udubljene oblike u glini, kao i da samostalno nadogra?uju pojmove putem asocijacija, ali nastavnik nudi samo obja?njenja pojmova koji su odabrani za tu nastavnu jedinicu. U slede?im nastavnim jedinicama pojmovi se postepeno nadogra?uju i pojmovima iz umetnosti. Op?te me?upredmetne kompetencije U drugom razredu se naro?ito razvijaju: kompetencija za komunikaciju, esteti?ka kompetencija, kompetencija za rad sa podacima i informacijama, kompetencija za u?enje i kompetencija za saradnju. Kompetencija za rad sa podacima i informacijama razvija se na jedinstveni na?in. U?enici koriste informacije i podatke (vizuelne, auditivne, audiovizuelne, tekstualne, verbalne, taktilne...) kao podsticaj (motivaciju) za stvaranje. I. PLANIRANJE NASTAVE I U?ENJA Nazivi, broj i redosled nastavnih tema nisu fiksni (propisani ili preporu?eni) da bi se omogu?ilo planiranje integrisane i projektne nastave. Nastavnik planira broj i redosled nastavnih tema, kao i broj ?asova za realizaciju svake teme. U nastavi treba da dominiraju likovni zadaci koji ciljaju vi?e ishoda i me?upredmetnih kompetencija. II. OSTVARIVANJE NASTAVE I U?ENJA OBLICI Nastavnik prvo pokazuje u?enicima kako da istra?uju, a zatim ih podsti?e da to rade samostalno. Oblici Oblici se istra?uju posmatranjem predmeta iz svih uglova i/ili sa svih strana. Nastavnik pita u?enike po ?emu prepoznaju oblik, na primer, fla?e. Zatim, tra?i da postave fla?u u odgovaraju?i polo?aj tako da se vidi samo dno. U?enici razgovaraju o tome da li bi prepoznali predmet da su videli samo dno. Istra?ivanje se tokom godine nastavlja tako ?to u?enici okre?u predmete za svakodnevnu upotrebu ili oblike iz prirode sve dok ne prona?u polo?aj kada predmet/oblik vi?e ne mo?e da se prepozna. Isto mo?e da se radi sa teksturom. Kada se uveli?a fotografija teksture, da li se prepoznaje oblik? Na primer, kada se posmatraju uveli?ane ?are na krilima leptira ili godovi na panju? Nastavnik mo?e da organizuje igru traganja za poznatim oblicima. U?enici posmatraju mrlje na podu, ?are na tlu, ispup?enja i udubljenja na zidovima... i u njima tra?e poznate oblike. Ako u najbli?em okru?enju ima oblutaka, mogu da crtaju i slikaju na njima lica ili ?are... Mogu da istra?uju oblik i boju ba?ene senke. Nastavnik mo?e da poka?e u?enicima fotografije nekoliko dizajniranih predmeta iste namene. Na primer, torbe umetnika Teda Notena (Ted Noten), Meri Frensis (Mary Frances) ili Katlin Dastin (Kathleen Dustin). U?enici treba da uo?e kako je umetnik do?ao do takve ideje, gde je prona?ao podsticaj za stvaranje... Ove aktivnosti podsti?u u?enike da razmi?ljaju o oblicima, da pa?ljivije posmatraju i da samostalno pronalaze motivaciju za likovni rad. Simetrija se u?i iskustveno. U?enici mogu da savijaju jednostavne origami figure. Po?inje se od najjednostavnijih: vrte?ka, pismo, obele?iva? stranica... Va?no je da ve?baju precizno savijanje papira na pola (po du?ini, ?irini i dijagonali). Treba da isprobaju koliko puta mogu da presaviju papir razli?itih dimenzija. Dodatni zahtevi koji mogu da se postave (ukoliko nastavnik proceni da su realno izvodljivi u konkretnom odeljenju) je istovremeno crtanje levom i desnom rukom ili slikanje odraza predela u vodi (kao priprema, jer ?e u starijim razredima u?iti o asimetri?noj ravnote?i). Predlog tema za razgovor: Po ?emu prepoznajemo neki oblik? U kom polo?aju oblik izgleda ?udno? Kako nam izgledaju predmeti kada ih osvetljavamo iz razli?itih uglova? Da li mo?emo da prepoznamo oblik na osnovu njegove senke? Da li postoje linije u oblicima? Da li oblici mogu da budu dosadni i zanimljivi? Da li su leva i desna strana na?eg lica iste? Kako mo?emo da koristimo oblike iz prirode? Da li neki predmeti li?e na ?iva bi?a?... Suprotnosti Parovi o?iglednih vizuelnih suprotnosti u?e se iskustveno. Uo?avanje, pore?enje i prikazivanje suprotnosti su aktivnosti vezane za princip komponovanja, kontrast, koji ?e se u?iti u starijim razredima. U drugom razredu se ne nudi stru?ni termin. Jedan od zadataka mo?e da bude zajedni?ki crte? na natron-papiru postavljenom na zid ili crtanje na ?kolskoj tabli. U?enici se dele u dve grupe. Jedan u?enik iz prve grupe crta neki poznati oblik. Druga grupa se dogovara ?ta bi bila o?igledna suprotnost tom obliku, a zatim jedan u?enik iz druge grupe crta dogovoreni oblik pored prvog. Igra se nastavlja sve dok ima mesta na papiru/tabli. Rad se bele?i fotografijom. Osnovna svrha ove igre je samostalna izgradnja mre?e pojmova putem asocijacija i saradnja. Me?utim, ako je u?enicima igra zanimljiva i ?ele da je ponove, nastavnik treba da pove?a zahteve (kvalitet linije i crte?a, organizacija kompozicije, povezivanje motiva u pri?u i sl.). Predlog tema za razgovor: O ?emu mislimo kada ka?emo: suprotno? ?ta zna?i: razli?ito, a ?ta suprotno? Da li je bela ovca suprotnost crnoj ovci? Da li beli predmet pocrni kada isklju?imo svetlo? Da li prvo prime?ujemo crnu figuru ili belu pozadinu?... Oblik i celina Princip komponovanja, dominanta, u?i se opa?anjem istaknutog dela (bi?a, predmeta, boje, linije...) neke celine, bez definicije i usvajanja stru?nog termina. Nastavnik mo?e da poka?e u?enicima neki nepoznati sadr?aj (reklamnu fotografiju, fresku, ilustraciju, kadar stripa...) na kratko, da ukloni sadr?aj i proveri ?ta su u?enici upamtili, ?ta su prvo videli. Nastavnik ponovo prikazuje sadr?aj, tra?i od u?enika da uo?e ?ta sve nisu odmah zapazili, pita ih ?ta misle da je najva?nije na slici... U likovnim zadacima u?enici spajaju razli?ite materijale i predmete kombinovanim postupcima koji uklju?uju i vezivanje ?vora i/ili ma?ne. Mogu da u?e kako da pakuju poklone, kako da u?iju dugme, spajaju suve gran?ice koncem u skulpturu koju ?e kasnije oslikati temperama... Predlog tema za razgovor: ?ta smo danas prvo ugledali kada smo iza?li iz ku?e? ?ta prvo vidimo kada posmatramo ne?ije lice? ?ta prvo vidimo kada posmatramo umetni?ko delo? ?ta zna?e re?i vezivanje i povezivanje? Da li smo vezani za mesto u kome ?ivimo? Da li se umetnici vezuju za svoja dela? Kako mo?emo da pove?emo predmete u novu celinu?... SPORAZUMEVANJE Tuma?enje Neverbalno izra?avanje se realizuje na integrisanim ?asovima ili u korelaciji sa ?asovima Fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja (dramatizacija ve?banja). Nastavnik pri?a pri?u koju u?enik prati odgovaraju?im pokretima, mimikom i kretanjem. Na primer, opona?a kretanje ?ivotinja (zeca, zmije, koko?ke...); radnje (mahanje, rukovanje, dirigovanje, ?i??enje...); kretanje usled strujanja vazduha (njihanje kro?nje...) i sli?no. Ove aktivnosti su va?ne za celokupni razvoj, za uklju?ivanje introvertnih u?enika, kao priprema za scenski nastup i za kasnije prezentovanje radova i projekata. Tuma?enje slike u?i se postepeno. Koriste se strip i animirani film za odre?ivanje redosleda radnje, glavnih junaka, osobina i izgleda junaka... Uvodi se i razgovor o temi, odnosno (jednostavnom) sadr?aju likovnog dela, pri ?emu nastavnik ne nudi tuma?enja, ve? dozvoljava da u?enici slobodno iskazuju mi?ljenje. U?enici treba da obra?aju vi?e pa?nje na znake u okru?enju, po?ev od va?nih saobra?ajnih znaka za pe?ake, do oznaka na zgradama po?te, restorana, apoteke... Mogu da dobiju osnovne informacije o tome kako se znaci smi?ljaju i ko ih smi?lja. Predlog tema za razgovor: Za?to je va?no da se razumemo? Kako saop?tavamo ono ?to nam je va?no? Da li mo?emo da pri?amo bez re?i? ?ta nam slike govore? Da li svaki znak ne?to zna?i? Da li svako mo?e da razume znak? Za?to ljudi prave pe?ate i grbove?... Slika i re? Predlog je vezan za zna?aj u?tive i dobronamerne komunikacije. U?enici treba da povezuju re?i i re?enice koje izgovaraju i odgovaraju?u mimiku i gest. Tako?e, treba da uskla?uju tekst i sliku. Na kraju polugodi?ta mogu da dizajniraju ?estitke. Dodatni zahtevi su, kao i u prvom razredu, ukra?avanje slova (inicijala), koje ?e nacrtati ili naslikati i na manjem i na ve?em formatu papira. Predlog tema za razgovor: ?ta je u?tiva komunikacija i za?to je va?na? ?ta je najlep?e ?to smo ikada ?uli? ?ta je najlep?e ?to smo danas nekom rekli? Kako mo?emo da nacrtamo lepu re?? Ko smi?lja izgled ukrasnih slova? Kako da smislimo pozitivne poruke za ?estitke?... LIKOVNE IGRE U ovoj celini su grupisani predlozi koji se odnose na individualno izra?avanje i istra?ivanje izra?ajnih mogu?nosti materijala i tehnika. Boja U?enici jo? uvek u?e o boji istra?ivanjem, nastavnik ne nudi definicije i obja?njenja ?ta su osnovne boje i kako da naprave izvedene boje. Ukoliko to ve? znaju, nastavnik mo?e da tra?i da eksperimentom provere da li me?anjem razli?itih boja mogu da dobiju osnovne boje. Tonove koje dobiju treba da nanesu na papir, jedne do drugih (papir kasnije mogu da upotrebe za kola?). U toku godine se planira vi?e zadataka vezanih za izra?avanje utiska ili raspolo?enja svetlim ili tamnim bojama, odnosno za povezivanje svetlih i tamnih boja sa nekim pojmom (radost, odmor, tuga, smirenost, brzina, buka, detinjstvo...). Boja se povezuje i sa zvukom. Nastavnik bira kompozicije bez teksta i tra?i od u?enika da naslikaju svetlim ili tamnim bojama svoj do?ivljaj muzi?kog dela. Na isti na?in mogu svetlim ili tamnim bojama da izraze do?ivljaj knji?evnog, likovnog ili filmskog dela. Bilo bi dobro da se likovni zadaci ne realizuju samo slikanjem, ve? i otiskivanjem (improvizovanim pe?atima, zgu?vanom kesom, dnom plasti?ne fla?e...). Predlog tema za razgovor: Koje boje nazivamo svetlim, a koje tamnim bojama? Kada koristimo svetle, a kada tamne boje? Da li se neke boje lepo sla?u? Za?to nam se neka boja vi?e svi?a od drugih? Da li postoje boje za de?ake i boje za devoj?ice? Da li postoje boje za decu i boje za odrasle? Da li postoje jestive boje? Kako priroda menja boju? Koja bi?a menjaju boju? Koja je razlika izme?u bojenja i slikanja? ?ime mo?emo da bojimo, a ne mo?emo da slikamo? Ako naslikamo ljubi?astu bananu, da li smo pogre?ili? ?ta sve mo?emo da otiskujemo?...... Zami?ljanja Svrha zadataka koji se rade na osnovu raznovrsnih i nepotpunih informacija (fotografija, deo teksta, muzi?ka vinjeta...), a koje u?enici treba da dopune i izraze u likovnom radu je razvoj ma?te. Od drugog razreda i nadalje u?enici smi?ljaju nazive svojih radova, jer se i na taj na?in razvija kreativnost. Predlog tema za razgovor: ?ta je stvarnost, a ?ta ma?ta? Kada jeste, a kada nije po?eljno da izmi?ljamo? Kako sebe zami?ljamo u budu?nosti? O ?emu razmi?ljamo kada posmatramo nepoznatu fotografiju? ?ta zami?ljamo kada slu?amo muzi?ko delo?... PROSTOR U ovoj celini su predlo?eni projekti vezani za oblikovanje prostora, koji mogu da se realizuju bilo kada u toku godine. Prostor O ambijentu se u?i tako ?to se u?enicima postavljaju pitanja: kakav utisak neki prostor ostavlja na njih, kako se ose?aju u tom prostoru, ?ta im privla?i pa?nju, a ?ta im smeta, ?ta bi promenili i sl. Ne nude se definicije i ne navode elementi koji ?ine ambijent. O ambijentu (utisku o prostoru) razgovara se u svakoj prilici koja se uka?e. U?enike bi trebalo upoznati sa jednim odre?enim muzejom, ne samo sa izgledom zgrade i lokacijom, ve? sa enterijerom i vrstom eksponata, sa svrhom ?uvanja eksponata, sa aktivnostima, odnosno ?ta mogu da o?ekuju u muzeju (tematske izlo?be, edukativni program...), na ?ta je potrebno obratiti pa?nju... Projekti vezani za oblikovanje prostora mogu da budu oblikovanje maketa i oblikovanje dela prostora u ?koli. Najjednostavnije makete oblikuju se tehnikom klua?. U?enici oblikuju ku?e, zgrade i druge delove naselja od raznovrsne ambala?e (kutijice od lekova, kutije od keksa...), pojedina?ne elemente lepe na kartonsku podlogu i premazuju belom bojom (ekolo?ka boja za zidove). Kasnije mogu flomasterima da docrtaju detalje (prozore, vrata...), ali je va?no da kompozicija ne bude ?arena. Osim naselja koje im je poznato, mogu da oblikuju i naselja iz pro?losti, naselja drugih kultura ili naselje iz ma?te. Osnovna svrha ovog projekta je organizacija kompozicije u prostoru i saradnja. Predlog tema za razgovor: ?ta nam se najvi?e svi?a u na?oj okolini? Kako se ?ivelo nekad, a kako sad? Kako izgledaju naselja u nekim kulturama? ?ta mo?emo da nau?imo u muzeju? Kako mo?emo sami da ukrasimo svoju sobu?... Kretanje U?enici treba da opa?aju kretanje bi?a i ma?ina. Na primer, kako leti jedna ptica, a kako jato ptica; kako se kre?e jedan pe?ak, a kako grupa pe?aka... Zatim, koje materijale mo?e da pokrene strujanje vazduha u zatvorenom prostoru (li??e, papir, karton, kamen, plastika...). Oblikovanje dela prostora u ?koli mo?e da bude izrada mobilne skulpture (i da se ve?e za kretanje usled strujanja vazduha). Ideje za planiranje projekta mogu se prona?i na internetu ako se u pretra?iva? unese: "mobile art lesson plans" ili "hanging art in school". Predlog tema za razgovor: ?ta se sve kre?e u prirodi? ?ta mogu da pokrenu voda i vazduh? ?ta se sve samo kre?e?... Scena Oblikovanje elemenata scene, maski i kostima za ?kolsku predstavu realizuje se u projektnoj nastavi (nije nu?no da predstava bude realizovana, va?no je pripremanje). U?enici oblikuju maske, kostime i rekvizite prema sadr?aju odabranog teksta (bajke, pesme, dramskog teksta...). Predlog tema za razgovor: ?ta je scena? Od ?ega sve mo?emo da napravimo maske? Kako od stare ode?e mo?emo da napravimo kostim za predstavu? Ko i kako ?minka glumce? Kako mo?emo da uredimo scenu u ?koli?... III. PRA?ENJE I VREDNOVANJE NASTAVE I U?ENJA U nastavi Likovne kulture ishodi su procesni. Formulisani su tako da do kraja razreda svi u?enici mogu da ih dostignu (u manjoj ili ve?oj meri) ukoliko su radili raznovrsne zadatke od kojih svaki cilja vi?e ishoda. Mogu?i elementi za procenjivanje napredovanja i ocenjivanje postignu?a su: - Odnos prema radu (u?enik je pripremljen za ?as, odgovorno koristi materijal, pribor i alatke, odr?ava pribor i radni prostor...); - Odnos prema sebi (postavlja pitanja, trudi se, u?i na gre?kama, samostalan je u individualnom radu, istrajan je...); - Odnos prema drugima (po?tuje dogovorena pravila pona?anja, spreman je da pomogne i da sara?uje, uva?ava tu?e radove, na?in razmi?ljanja, do?ivljavanja, opa?anja...); - Razumevanje (razume zadatak, razume pojmove, razume proces, razume vizuelne informacije...); - Povezivanje (povezuje i poredi poznate i nove informacije, ljude, mesta, doga?aje, ideje, dela...); - Originalnost (originalan je u odnosu na tu?e radove, originalan je u odnosu na svoje prethodne radove...); - Verbalno izra?avanje (u?tivo komunicira, kratko i jasno obrazla?e svoj rad, zamisao, utisak, opa?anje, emocije...); - Upotreba tehnika (primenjuje odgovaraju?i proces, kontroli?e odnos vode i boje, bira podlogu u odnosu na tehniku)... Elementi mogu i druga?ije da se formuli?u. Biraju se prema tipu likovnog zadatka i ciljevima zadatka. Na primer, kada se u?e vremenske odrednice u?enici mogu da oblikuju sat od kartonskih tanjira, ambala?e za topljeni sir, slam?ica za sok... Neizostavni elementi za procenjivanje su razumevanje koncepta (merenja vremena) i odnos prema radu, a nastavnik mo?e da procenjuje i druge elemente, ukoliko je u?enicima postavio jasne zahteve. Na primer, da ne kopiraju jedni druge (u likovnom radu). Samoprocena radova je verbalna i pisana, a zahtevi se uvode postepeno. Nastavnik prvo tra?i od u?enika da usmeno opi?e svoj rad, a kasnije i da napi?e dve do tri re?enice o svom radu. Ukoliko nastavnik proceni da su u?enici spremni, mo?e da koristi prilago?enu metodu 3, 2, 1. U integrisanoj nastavi u?enik na listi?u pi?e: 3 stvari koje sam nau?io/nau?ila na ?asu, 2 primera koja ilustruju to ?to sam nau?io/nau?ila i 1 stvar koja mi nije jasna ili pitanje koje bih postavio/postavila. Kada se u?enik likovno izra?ava, mo?e da napi?e na listi?u: 3 stvari o kojima sam razmi?ljao tokom rada; 2 stvari koje mi se svi?aju na mom radu i 1 stvar koju bih promenio ili bih uradio druga?ije. Na listi?u se upisuje ime i prezime i naziv rada, a listi? se lepi na pole?inu rada ili se ?uva u bloku. U?enik ne treba da navodi vi?e od jedne nejasno?e ili gre?ke, ni u slu?aju kada mu ni?ta nije jasno ili smatra da je rad upropa??en. Izdvajanje samo jedne nejasno?e ili gre?ke postepeno osposobljava u?enika da identifikuje najva?niji propust i da se fokusira na njegovo uklanjanje. Listi?i za samoprocenu omogu?avaju nastavniku potpuniju sliku o napredovanju u?enika. IV. DODATNI SADR?AJI PROGRAMU LIKOVNA KULTURA KOJI IZRA?AVAJU POSEBNOST NACIONALNE MANJINE 1. SLOVA?KA NACIONALNA MANJINATema: Preoblikovanje materijala ili predmeta njihovim spajanjem (vezivanje) Pravljenje de?jih igra?aka kojima je u osnovi deo tradicionalne narodne no?nje ili obele?avanje narodnih obi?aja Preporuke: - Vizuelni simboli Slovaka u naselju i mestu - grb grada, grb fudbalskog kulba, simbol grada/mesta (kulturnoistorijski spomenik, likovna kolonija, tradicionalna manifestacija...). Kako je korelacija sa drugim nastavnim predmetima obavezna i na ?asovima likovne kulture u?i?e se slova?ki simboli koje u?enici vi?aju u svom mestu. Ova tema mo?e da se ve?e za slede?e sadr?aje/pojmove: razni znaci i simboli, konstrukcija, klua?, ambijent, scenski prostor. U?enici ne moraju samo da slikaju simbole, mogu da u zajedni?kom radu naprave maketu svog mesta (od kartonskih kutijica, delova polomljenih igra?aka...), a zatim da je oslikaju i dodaju simbole na odgovaraju?im mestima. - Kontrast u likovnim delima Slovaka. Ova tema mo?e da se ve?e za slede?e sadr?aje/pojmove: oblici, kontrast, nasle?e vizuelne kulture, dizajn. U okviru teme mo?e da se napravi kontrast izme?u narodnog i savremenog umetnika, slike i skulpture, kontrast u tematici dva dela... ili da se odaberu dva dela jednog umetnika koja o?igledno ilustruju kontrast. Odlu?ite da li ?ete ne?to od toga da predlo?ite u sadr?aju ili da sadr?aj ostavite ovako otvoren. - Slova?ka umetni?ka fotografija. Ova tema mo?e da se ve?e za slede?e sadr?aje/pojmove: zami?ljanja, ambijent, scenski prostor. Isto kao i u prethodnoj temi, odlu?ite da li ?e se sadr?aj konkretizovati. 2. BO?NJA?KA NACIONALNA MANJINA - ?ilim, obele?ja tradicionalnog bo?nja?kog ?ilima, istorijat i upotreba (KRETANJE OBLIKA U PROSTORU-OBLICI) - Ibrik, upotrebni predmeti u bo?nja?kom doma?instvu (DEJSTVO SVJETLOSTI NA KARAKTER OBLIKA-OBLICI) - Bajramska ?estitka, obilje?avanje bo?nja?kih blagdana (LIJEPO PISANJE SA KALIGRAFIJOM-SPORAZUMIJEVANJE) - Minder, enterijer stare bo?nja?ke ku?e (AMBIJENT-SCENSKA UMJETNOST-PROSTOR) - Tablja, sehara, fes, d?evahir kutija, stari upotrebni predmeti kod Bo?njaka (PREOBLIKOVANJE MATERIJALA RAZLI?ITOG PORIJEKLA-PROSTOR) - Nasrudin-hod?a, ilustracija pri?a o Nasrudin efendiji (ZAMI?LJANJA-LIKOVNE IGRE) ?Naziv predmeta MUZI?KA KULTURA Cilj Cilj nastave i u?enja Muzi?ke kulture je da kod u?enika razvije interesovanje i ljubav prema muzici kroz individualno i kolektivno muzi?ko iskustvo kojim se podsti?e razvijanje kreativnosti, estetskog senzibiliteta i duha zajedni?tva, kao i odgovornog odnosa prema o?uvanju muzi?kog nasle?a i kulture svoga i drugih naroda. Razred drugi Godi?nji fond ?asova 36 ?asova ? ISHODIPo zavr?enoj temi/oblasti u?enik ?e biti u stanju da: OBLAST/TEMA SADR?AJI - objasni svojim re?ima utiske o slu?anom delu, osobine tona, do?ivljaj preglasne muzike i njenog uticaja na telo;- razlikuje razli?ite instrumente po boji zvuka i izra?ajnim mogu?nostima;- izdvoji osnovne muzi?ke izra?ajne elemente;- prepozna muzi?ku temu ili karakteristi?ni motiv koji se ponavlja u slu?anom delu;- povezuje karakter dela sa izra?ajnim muzi?kim elementima i instrumentima;- izgovara brojalice u ritmu, uz pokret;- peva po sluhu pesme razli?itog sadr?aja i raspolo?enja;- izvodi uz pokret muzi?ke i tradicionalne igre;- primenjuje pravilan na?in pevanja i dogovorena pravila pona?anja u grupnom pevanju i sviranju;- svira po sluhu ritmi?ku pratnju uz brojalice i pesme, jednostavne aran?mane, svira?ke deonice u muzi?kim igrama;- povezuje po?etne tonove pesama-modela i jednostavnih namenskih pesama sa bojama;- povezuje ritam sa grafi?kim prikazom;- obja?njava svojim re?ima do?ivljaj svog i tu?eg izvo?enja;- u?estvuje u ?kolskim priredbama i manifestacijama;- napravi de?je ritmi?ke instrumente;- osmisli pokrete uz muziku;- osmisli ritmi?ku pratnju za brojalice, pesme i muzi?ke igre pomo?u razli?itih izvora zvuka;- osmisli odgovor na muzi?ko pitanje;- osmisli jednostavnu melodiju na kra?i zadati tekst;- prema literarnom sadr?aju izabere od ponu?enih, odgovaraju?i muzi?ki sadr?aj;- po?tuje dogovorena pravila pona?anja pri slu?anju i izvo?enju muzike;- koristi samostalno ili uz pomo? odraslih, dostupne nosioce zvuka. SLU?ANJE MUZIKE Umetni?ka muzika u crtanim i animiranim filmovima. Odnos zvuk-lik, muzika-radnja.Kompozicije koje ilustruju razli?ita ose?anja.Zvuk i ton (izvori) - zvuci iz prirode i okru?enja.Ton: boja (razli?iti glasovi i instrumenti), trajanje (kratak-dug), ja?ina (glasan-tih), visina (visok-dubok).Kompozicije koje ilustruju razli?ite boje ljudskog glasa i instrumenata.Muzi?ki dijalog (hor, glas i hor, glas i instrument, dva glasa, dva instrumenta, jedan svira?, grupa svira?a, orkestar).Razli?iti ?anrovi vezani za situacije zna?ajne u ?ivotu u?enika.Muzi?ka pri?a.Kompozicije razli?itog karaktera i elementi muzi?ke izra?ajnosti (melodijska linija, tempo, ritam, dinamika).Muzi?ki bonton.Muzika i zdravlje.Nosioci zvuka (cede plejer, ra?unar...). IZVO?ENJE MUZIKE Izgovor brojalice u ritmu uz pokret.Zvu?ne onomatopeje i ilustracijePravilan na?in pevanja - dr?anje tela i disanje.Pravilna dikcija - izgovaranje brzalica i brojalica.Pevanje pesama po sluhu razli?itog sadr?aja i karaktera.Pevanje pesama uz pokret - pesme uz igru i narodne pesme.Pevanje modela i namenskih pesama i povezivanje njihovih po?etnih tonova uz boju (a1 bela, ha1 ljubi?asta boja).De?ji i alternativni instrumenti i na?ini sviranja na njima.Instrumentalna pratnja po sluhu uz brojalice i pesme - puls, ritam, grupisanje udara.Pevanje i izvo?enje muzi?kih igara uz sviranje na de?jim instrumentima - pesme uz igru, didakti?ke igre, muzi?ke dramatizacije.Sviranje instrumentalnih aran?mana na de?jim ritmi?kim instrumentima i na alternativnim izvorima zvuka.Muzi?ki bonton. MUZI?KO STVARALA?TVO Izrada de?jih ritmi?kih instrumenata od razli?itih materijala.Kreiranje sopstvenih pokreta uz muziku.Stvaranje jednostavne ritmi?ke pratnje kori??enjem razli?itih izvora zvuka.Muzi?ka pitanja i odgovori i muzi?ka dopunjalka.Stvaranje zvu?ne pri?e od poznatih muzi?kih sadr?aja, zvu?nih onomatopeja i ilustracija na kra?i literarni tekst. Klju?ni pojmovi sadr?aja: zvuk, ton, pevanje, sviranje, slu?anje, muzi?ke igre, muzi?ki bonton. UPUTSTVO ZA DIDAKTI?KO-METODI?KO OSTVARIVANJE PROGRAMA UVODNI DEO Priroda same muzike, pa i predmeta muzi?ka kultura ukazuje na stalno pro?imanje i sadejstvo svih oblasti i programskih sadr?aja. Nijedna oblast ne mo?e da se izu?ava izolovano od druge i da bude sama sebi cilj, a da se istovremeno ne razgovara o svim drugim aspektima muzike. Muziku od po?etka treba povezivati sa ?to vi?e doga?aja iz ?ivota u?enika. Paralelno odvijanje razli?itih muzi?kih aktivnosti podsti?e finu mentalnu kombinatoriku, dragocenu za razvijanje ukupnog mentalnog i psiho-motornog potencijala deteta, kao i odli?nu osnovu za integraciju sa drugim predmetima. Nastava je usmerena na ostvarivanje ishoda pri ?emu se daje prednost iskustvenom u?enju u okviru kojeg u?enici razvijaju li?ni odnos prema muzici, a postepena racionalizacija iskustva vremenom postaje teorijski okvir. Iskustveno u?enje u okviru ovog predmeta podrazumeva aktivno slu?anje muzike, li?no muzi?ko izra?avanje u?enika kroz izvo?enje muzike i muzi?ko stvarala?tvo. Ishodi predstavljaju muzi?ke, opa?ajne i saznajne aktivnosti u?enika. Muzi?ke aktivnosti su govor u ritmu, pevanje, sviranje, pokret uz muziku, slu?anje muzike i vidovi stvarala?tva. Preporu?eni muzi?ki sadr?aji (brojalice, pesme, muzi?ke igre, ritmi?ki aran?mani, kompozicije za slu?anje muzike) ostavljaju prostor za izbor drugih sadr?aja u skladu sa mogu?nostima u?enika i inventivno??u nastavnika. Da bi postigao o?ekivane ishode vaspitno-obrazovnog procesa, nastavnik ostvaruje nastavu koriste?i glas, pokret i muzi?ke instrumente. Korelacija izme?u predmeta mo?e biti polazi?te za brojne aktivnosti u kojima u?enici mogu biti u?esnici kao istra?iva?i, kreatori i izvo?a?i. Kod u?enika treba razvijati duh zajedni?tva kroz rad u grupama i u odeljenju, kao i komunikacijske ve?tine u cilju preno?enja i razmene iskustava i znanja. Najva?niji pokreta? nastave treba da bude princip motivacije i inkluzivnosti u podsticanju maksimalnog u?e??a u muzi?kom do?ivljaju kao i razvijanju potencijala za muzi?ko izra?avanje. Program nastave i u?enja omogu?ava da se, pored navedenih kompozicija za slu?anje i izvo?enje, mogu koristiti i kompozicije koje nisu navedene, odnosno, nastavnik ima mogu?nost da maksimalno do 30%, po slobodnom izboru, odabere kompozicije za slu?anje i izvo?enje vode?i ra?una o primerenosti nastavnim sadr?ajima, uzrastu u?enika, njihovim mogu?nostima i interesovanjima, estetskim zahtevima, ishodima i lokalitetu na kome se nalazi ?kolska ustanova. Odnos izme?u ponu?enih kompozicija i primera iz druge literature treba da bude najmanje 70% u korist ponu?enih. Iz pomenutog razloga, u programu nastave i u?enja se nalazi ve?i izbor nastavnog materijala (za slu?anje i izvo?enje) u odnosu na godi?nji fond ?asova predmeta Muzi?ka kultura. Muzika u funkciji zdravlja i muzi?ki bonton Na svakom ?asu, u?enike treba upu?ivati da pravilno sede, a ve?be disanja organizovati kroz interesantnu pri?u i igre (npr. leva ?aka predstavlja cvet, a skupljeni prsti desne p?elu. Nakon ?to duboko uzdahnu, imitiraju zujanje p?ele koje se ?uje ja?e kada se pribli?i cvetu, a uti?ava se kada se od cveta udaljava; isprekidano duvanje u zami?ljenu sve?u, opona?anje probu?enog balona, itd). Ve?be za suglasnike (? - ?u?tanje li??a, F - fijuk vetra, R - zujanje motora, Z - zujanje p?ele, P - hla?enje ne?eg vru?eg, S - opona?anje ogla?avanja zmije). Lepota pevanja zavisi od jasno?e i razgovetnosti teksta. Ve?be za pravilnu dikciju najprimerenije je ostvariti izgovorom brzalica. Izvo?enjem brzalica, pored jasnog izgovora, razvija se pa?nja i koncentracija - po?eljni pratioci svakog muzi?kog izvo?enja. Brzalicu izabrati prema glasovima koji ih o?ekuju u pesmi koju ?e potom u?iti. Pored pa?ljivog izbora ?to kvalitetnijih muzi?kih sadr?aja, u?enike treba stalno upu?ivati na neophodnost negovanja glasovnog i slu?nog aparata. Upozorenja da preglasna i agresivna muzika ima ?tetan uticaj i izaziva fiziolo?ki i psiholo?ki odgovor organizma, treba da se sprovode u kontinuitetu. Od velike va?nosti je da se u?enici upoznaju sa pravilima pona?anja (muzi?kim bontonom) pri slu?anju i izvo?enju muzike. Va?no je obezbediti ti?inu i pa?nju u toku slu?anja muzike i uputiti ih kada treba izvo?a?e da pozdrave aplauzom. Ovaj model pona?anja u?enici treba da zadr?e na koncertima i razli?itim muzi?kim priredbama, bilo da se nalaze u aktivnoj (kao izvo?a?i) ili pasivnoj (samo slu?aju) ulozi. I. PLANIRANJE NASTAVE I U?ENJA Planiranje nastave i u?enja obuhvata izradu godi?njeg plana nastave i u?enja, operativnih planova (na nivou meseca) i planiranje ?asova, odnosno pripreme za ?as. Godi?nji plan kreira se u formi gantograma i sadr?i broj ?asova po oblastima raspore?enih po mesecima, a u skladu sa godi?njim fondom ?asova. Operativni plan sadr?i rubriku sa operacionalizovanim ishodima, definisanim nastavnim jedinicama, rubriku za planiranu me?upredmetnu povezanost, evaluaciju kvaliteta isplaniranog i druge elemente prema proceni nastavnika. Prilikom kreiranja godi?njeg i operativnih planova neophodno je voditi ra?una o ?kolskom kalendaru i aktivnostima koje prate ?ivot ?kole. Priprema za ?as podrazumeva definisanje cilja ?asa, definisanje ishoda u odnosu na cilj ?asa, planiranje aktivnosti u?enika i nastavnika u odnosu na cilj i definisane ishode, planirane na?ine provere ostvarenosti ishoda, izbor nastavnih strategija, metoda i postupaka u?enja i podu?avanja (vode?i ra?una o predznanju, tj. iskustvu u?enika, koje ?e u?enicima omogu?iti razvijanje znanja i ve?tina predvi?enih definisanim ishodima). II. OSTVARIVANJE NASTAVE I U?ENJA Proces u?enja bazira se na izboru najupe?atljivijih muzi?kih primera (za slu?anje ili izvo?enje muzike), koji imaju zadatak da aktiviraju svesnu aktivnost, fokusiraju pa?nju u?enika, iniciraju proces mi?ljenja i kreiraju odgovaraju?i emocionalni do?ivljaj. Na ?asu treba da preovla?uju aktivnosti kojima se razvijaju znanja, ve?tine i stavovi sadr?ani u definisanim ishodima za konkretan ?as. SLU?ANJE MUZIKE Slu?anje muzike je aktivan psihi?ki proces koji podrazumeva emocionalni do?ivljaj i misaonu aktivnost. Kompozicije koje se slu?aju svojim trajanjem i sadr?ajem treba da odgovaraju opa?ajnim mogu?nostima u?enika. Kompozicija se prvi put uvek slu?a u celini (demonstrativno slu?anje), sa unapred postavljenim zadatkom za slu?anje muzike - uo?avanje izvo?a?kog medija: instrumentalno ili vokalno (solo, grupno) ili orkestarsko muziciranje. Svako slede?e slu?anje (tri do ?etiri puta) je fragmentarno u okviru koga se izdvajaju upe?atljive celine i analiziraju nose?i elementi muzi?kog dela - u slu?aju literarnog sadr?aja (tekstualna analiza), ponavljanja, melodija, tempo, ritam (analiti?ko slu?anje). Povezuju?i postepeno elemente muzi?kog dela sa karakterom samog dela, u?enik se razvija u smeru aktivnog slu?anja muzike, a kvalitetnom komunikacijom izme?u nastavnika i u?enika dolazi do postepenog uticaja na razvoj estetske osetljivosti, muzi?kog ukusa i interesovanja i pripremaju se uslovi za razvijanje estetskog procenjivanja. U?eni?ka znanja iz razli?itih oblasti treba povezati i staviti u funkciju razumevanja slu?anog dela. IZBOR KOMPOZICIJA ZA SLU?ANJE Himne 1. Svetosavska himna2. Dr?avna himna3. ?kolska himna Narodne pesme 1. Kad se ?ira o?enio2. ?arda?3. Oj Moravo4. Banatsko kolo5. Divna, Divna6. Moravac kolo Pesme za decu 1. P. Stupel: Pahuljice2. A. Kora?: Molimo za finu ti?inu3. A. Kora?: Radost Evrope4. M. Subota: Drugarstvo5. N. Hercigonja: ?aputanje6. M. ?ouc: Zakleo se bumbar7. B. Kockica: Laste8. Hor Kolibri: Trotinet9. Hor Kolibri: Ljubav je to10. D. Lakovi?: Daj mi krila jedan krug11. Hor Kolibri: Najlep?a je zemlja moja12. Hor Kolibri: Kakvi su moji tata i mama13. S. Bari?: Trepti zvezda plavim okom14. R. Milosavljevi?: Primili smo vesti taze15. L. Vukomanovi?: Sveti Savo, mudra glavo16. M. Bajagi?: Mali slonovi17. D. Lakovi? i hor Kolibri: Zdravica Doma?i kompozitori 1. S. Hristi?: Grlica, Ohridska legenda2. S. Bini?ki: Mar? na Drinu3. P. Konjovi?: Selja?ka igra4. M. ?ur?evi?: An?eli pevaju5. Lj. Manasijevi?: Od Boga je re?eno Strani kompozitori 1. N. Rimski Korsakov: Bumbarov let (The King`s Singers)2. J. ?traus: Anina polka3. F. ?. Gosek: Gavota4. K. Sen Sans: Karneval ?ivotinja (Mar? lavova, Akvarijum, Ptice, Magarci)5. P. I. ?ajkovski: Valcer, Uspavana lepotica6. J. Brams: Ma?arska igra br. 57. L. Anderson: Sinkopirani sat8. P. I. ?ajkovski: ?panska igra, Labudovo jezero9. P. I. ?ajkovski: Igra svirala10. A. Borodin: Polovecke igre, Knez Igor11. A. Ponkijeli: Igra satova, ?okonda12. E. Grig: U dvorani planinskog kralja13. H. Mancini: Pink Panter, tema14. R. ?uman: Divlji jaha? Video primeri K. Sen Sans: Karneval ?ivotinja, Flamingosi, . Sen Sans: Karneval ?ivotinja, Akvarijum, . Sen Sans: Karneval ?ivotinja, Mar? lavova, . Sen Sans: Karneval ?ivotinja,Kenguri, : Igra ?e?erne vile, like to move it move it, . I. ?ajkovski: Igra svirala, . Brams: Ma?arska igra br. 5, . Rimski Korsakov: Bumbarov let, IZVO?ENJE Svaki aspekt izvo?enja muzike ima neposredan i dragocen uticaj na razvoj u?enika. Izvo?enjem muzike aktivira se veliki broj kognitivnih radnji, razvija dugoro?no pam?enje i fine motori?ke radnje. Posebnu pa?nju treba usmeriti na spontane pokrete kao odgovor na muzi?ki do?ivljaj. Brojalice Brojalice su dragocen muzi?ki sadr?aj u nastavi muzi?ke kulture za razvijanje ritmi?kih sposobnosti u?enika. Slogovi brojalice izgovaraju se u ritmu, precizno i uvek pra?eni odgovaraju?im pokretom. Pokret koji prati brojalicu predstavlja izvo?enje pulsa, ritma ili grupisanje udara. U?enjem i izvo?enjem brojalica, razvijaju se ritmi?ke sposobnosti i priprema sviranje na de?jim instrumentima, zbog ?ega je izvo?enje brojalice dobra uvodna aktivnost pre u?enja pesme ili sviranja na de?jim ritmi?kim instrumentima. Pevane brojalice podrazumevaju melodiju malog obima od nekoliko tonova, pa su pogodne za po?etak nastave i kao uvodna aktivnost pre pevanja pesama, ukoliko sadr?aj brojalice korelira sa sadr?ajem teksta nove pesme. Pravilan ishod u?enja brojalice vidljiv je dobijanjem ritmi?ki ujedna?enog pokreta cele grupe. Pevanje Izbor pesme treba da bude primeren uzrastu u?enika i njihovim interesovanjima (tematika, ritmi?ka konstrukcija, forma, artikulacija melodijskih skokova, sadr?aj, melodija i ritam). Ve?be pravilnog dr?anja tela, disanja i govorne artikulacije treba da prethode obnavljanju poznatih pesama, koje su opet sadr?ajno i/ili muzi?ki sli?ne onoj koju ?e u?iti. Rad na pesmi po?inje obradom literarnog teksta (motivacioni razgovor), a nakon toga sledi zvu?na demonstracija. Pesma se u?i po delovima, a zatim spaja u celinu. Va?no je uvek obratiti pa?nju na pravilnu dikciju i insistirati na izra?ajnom izvo?enju pesme. Jednostavni modeli i namenske pesme ?iji se po?eci vezuju za boje slu?e za stvaranje zvu?nog fonda i predstava. Na ovom nivou modeli se u?e po sluhu. Muzi?ke igre U nastavi muzi?ke kulture po?eljno je ?to ?e??e povezivati pokret i pevanje izvo?enjem razli?itih vrsta muzi?kih igara. Pored muzi?kih igara sa pevanjem, muzi?kih igara sa pevanjem uz instrumentalnu pratnju, instrumentalnih muzi?kih igara, tradicionalnih muzi?kih igara sa pevanjem i bez pevanja (samo uz instrumentalnu pratnju), didakti?kih muzi?kih igara, muzi?ku igru mo?e da predstavlja i bilo koja pesma ?iji literarni sadr?aj mo?e da bude iskazan pokretom. Muzi?ka igra se obra?uje kao pesma po sluhu, nakon ?ega sledi usvajanje pokreta. Cilj izvo?enja svake igre je postizanje ujedna?enog pokreta cele grupe. Grupa se formira slobodnim izborom, tako ?to se vodi ra?una o broju u?enika koji ?ine grupu (ako nije druga?ije precizirano, grupa maksimalno treba da ima do ?est u?enika). Svi u?enici u?estvuju u izvo?enju muzi?ke igre, me?usobnim smenjivanjem grupa, sve dok igru ne izvede celo odeljenje. Sviranje Ova aktivnost se realizuje na de?jim i alternativnim instrumentima (telo, predmeti iz okru?enja, instrumenti koje deca naprave po uzoru na Orfove). Tonsku boju instrumenata treba povezivati sa muzi?kim sadr?ajem. Primeri ritmi?ke pratnje mogu biti: - izvo?enje pulsa (osnovne ritmi?ke jedinice), - izvo?enje ritma (koji se poklapa sa govornim ritmom brojalica i pesama pa se kao takav jednostavno u?i po sluhu), - grupisanje udara - razli?itim pokretima i razli?itim izvorima zvuka se na jedan na?in izvodi nagla?ena prva u taktu, a lak?im pokretom i slabijim izvorom zvuka druga, odnosno ostale slabije nagla?ene u taktu, - onomatopeja zvu?nih ilustracija - specifi?na mesta u tekstu pesama mogu se zvu?no ilustrovati adekvatnim instrumentom ili nekim drugim predmetom. U izvo?enju instrumentalnih aran?mana u?enike deliti u dve grupe. IZBOR KOMPOZICIJA ZA PEVANJE Himne Dr?avna himnaSvetosavska himna?kolska himna Narodne pesme i tradicionalne de?je igre (uz pevanje) Dunje rankeDe?ja poskaku?a?etnjaZeleni se jagodoKolari?u Pani?uLepa AnkaVi?nji?ica rod rodilaS? one strane DunavaMedved bere jagodeSedi ?ira na vrh slameOj, Jelo, JeliceKad smo bili bebeBo?i?na pesmaOj, Badnja?e, Badnja?ePomozi nam Vi?nji Bo?e De?je pesme M. Milojevi?: Na livadiL. Vukomanovi?: Sveti Savo, mudra glavoM. Bajagi?: Mali slonoviM. Subota: TelefonijadaZ. Hristi?: BusD. Lakovi?: E?ke, te?keHor Kolibri: Kakvi su moji tata i mamaSt. Korunovi?: JesenSt. Korunovi?: Ala veje, vejeHor Kolibri: Preko brda, preko bregaD?. Pjerpont: Zvon?i?i?. B. Lili: Dok mesec sjaR. Tomerlin: RibarB. Mandi?: SvinjaB. Mandi?: JelenB. Majdanac: ImitatoriSt. Korunovi?: Prole?na pesmaV. Astrad?ijeva: Prole?e (Visibaba mala)V. A. Mocart: Francuska pesma Muzi?ke igre Perpetum d?ezile: Ki?aN. Hiba: LeptirM. Petrov: ZagonetkaV. Tomerlin: Semafor Sviranje na de?jim instrumentima Narodna pesma: S one strane DunavaNarodna pesma iz ?umadije: ?etnja (Po?i Mile u na? kraj)Srpska narodna pesma iz Hrvatske: Oj, Jelo, JeliceNarodna pesma: Sedi ?ira na vrh slame?. B. Lili: Dok mesec sjaV. A. Mocart: Francuska pesmaSt. P. Korunovi?: Jesen (Nestalo je leta)D?. Pjerpont: Zvon?i?iV. Astrad?ijeva: Prole?e (Visibaba mala)M. Milojevi?: Na livadi Modeli Narodna pesma: Do?la mi bakaNarodna pesma: Resavo vodo ‘ladnaNarodna pesma: Mi idemo preko poljaNarodna pesma: Falila mi seNarodna pesma: Sol mi dajNarodna pesma: Lazara majka u?ilaZ. M. Vasiljevi?: Sino? je kuca lajalaM. ?ivkovi?: Si?imaco STVARALA?TVO De?je muzi?ko stvarala?tvo podsti?e muzi?ku ma?tu, uti?e na razvoj stvarala?kog mi?ljenja, produbljuje interesovanja i tako doprinosi kvalitetnijem ostvarivanju pozitivnih ishoda nastave. Stvarala?tvo mo?e biti zastupljeno kroz: - improvizaciju igre/pokreta na odre?enu muziku - izradu de?jih ritmi?kih instrumenata od razli?itih materijala - muzi?ke improvizacije - muzi?ka pitanja i odgovore - komponovanje melodije na zadati tekst - ilustraciju do?ivljaja muzike - odabir poznatog muzi?kog sadr?aja u odnosu na literarni. Svi vidovi muzi?kog stvarala?tva realizuju se isklju?ivo po sluhu, bez zapisivanja melodija. III. PRA?ENJE I VREDNOVANJE NASTAVE I U?ENJA Na ?asovima muzi?ke kulture najbitnije je razvijanje muzi?kih sposobnosti i izgra?ivanje ve?tina. Smer nastave je takav da se uvek kre?e od zvuka ka tuma?enju. Iz tih razloga, ne insistira se na definicijama ve? na prepoznavanju, izvo?enju i identifikovanju muzi?kih sadr?aja. Kriterijum u ocenjivanju je stepen anga?ovanja, ulo?en trud i li?no napredovanje svakog u?enika u skladu sa njegovim muzi?kim mogu?nostima. U okviru svih muzi?kih aktivnosti, potrebno je obezbediti prijatnu atmosferu, a kod u?enika potencirati ose?anje sigurnosti i podr?ke. IV. DODATNI SADR?AJI PROGRAMU MUZI?KA KULTURA KOJI IZRA?AVAJU POSEBNOST NACIONALNE MANJINE 1. SLOVA?KA NACIONALNA MANJINAPreporu?ene kompozicije za pevanje: Narodne pesme 1. Spievanky, spievanky - slova?ka narodna pesma 2. Po?úvajte, muzikanti (Poslu?ajte, muzi?ari) - clova?ka narodna pesma 3. Zdravia, ??astia, pokoj sv?t? (Zdravlja, sre?e, spokoja) - slova?ka koleda De?ije pesme 1. Kvetoslava Benkova - Juraj Tu?jak: Do ?koly (U ?kolu) 2. ?tefan Kantor: Hodiny tikajú (Sat kuca) 3. A. Biljova - K. Ondrejka: Kvap, kvap, kvap 4. E. Hradecki - J. Hostan: Muzikant (Svira?) 5. Juraj Su?i - Juraj Tu?jak: Jedli?ka (Jelka) 6. J. Ferik - P. ?tefanik: V novom roku (U novoj godini) 7. P. Toma? - B. Timotijevi?: Nevedel som (Nisam znao) 8. J. Hudak - G. Glovacki: O pozdravoch (O pozdravima) 9. L. Galko - Marija Razusova-Martakova: Tancovala veveri?ka (Igrala je veverica) 10. Samuel Kova? st. - Ana Majerova: Marcov?dar (Martov poklon) 11. Alojz ?obej: Dám ti v?etko, ?o mám (Da?u ti sve ?to imam) 12. J. Nosal - J. Tu?jak: Pesni?ka o jari (Pesmica o prole?u) 13. Marjena Stankovi?-Krivak - T. ?astven: Kohútov hnev (Naljutio se petao) 14. Alojz ?obej: Pí??al??ka v?bová (Frulica od vrbe) 15. Juraj ?urica - Ana Majerova: Aprílová (Aprilska) 16. My sme deti veselé (Mi smo deca vesela) - de?ja igra 17. Mihal Bolehradski - Mihal Babinka: Nahnevan? ?arkan (Ljut zmaj) Brojalice 1. Tik, tak, tik, tak 2. Padá snie?ik, padá (Pada sneg, pada) 3. Hádanka (Zagonetka) Sviranje na de?jim instrumentima 1. Tik, tak, tik, tak 2. Padá snie?ik, padá (Pada sneg, pada) 3. Hádanka (Zagonetka) Preporu?ene kompozicije za slu?anje: Narodne pesme 1. Slova?ke narodne pesme u izvo?enju narodnog orkestra 2. Dne?n? deň sa radujme - slova?ka koleda Pesme za decu 1. Bernard Herstek: Detská zima (De?ja zima) 2. Ondrej Maglovski: Po nábre?í (Po re?noj obali) - obrada slova?ke narodne pesme 3. Julius Letnjan: Zázra?ná muzika (?arobna muzika) - izbor 4. Jan Ciker: Ninaj, ninaj, Jezuliatko 5. M. ?mid: Tancuj, tancuj - obrada slova?ke narodne pesme 6. O. Ferenc: Adam v ?kole nesedel (Spievaná abeceda) (Adam u ?koli nije pazio - abeceda u pesmi) 2. RUMUNSKA NACIONALNA MANJINAPreporu?ene kompozicije za pevanje po sluhu i pratnju na ritmi?kim instrumentima: - M. Ungureanu "Sc?ri?a muzical?" (M. Ungureanu "Muzi?ka lestvica") - Petru B?lteanu "Prima zi de ?coal?" (Petru Balteanu "Prvi ?kolski dan") - Gr. Hili?? "?col?ri?a" (Gr. Hilica "U?enica") - Popular "Mas? bun?" (Narodna "Dobra trpeza") - Grigore Teodosiu "Acum e toamn?, da! " (Grigore Teodosiju "Da, sada je jesen") - D. Vicol "R?ndunica" (I.D. Vikol "Lastavica") - George Breazul "Porumbi?a", (George Breazul "Golubice") - M. Ungureanu " Sc?ri?a muzical?" (M.Ungureanu "Muzi?ka lestvica") - C?ntec popular din Muntenia "Vine capra de la munte", (Narodna pesma iz Muntenije "Silazi koza sa planine" - D.G. Kiriac "Hora mare" (D.G. Kiriak "Veliko kolo") - Culegere Ni?? Fr??il? "U?a c?ru?a" (Zapis Nice Fracile "Uca karuca") - Alexandru Pa?canu "De-a trenul" (Aleksandar Pa?kanu "Igramo se voza") - Marin Constantin "Toamna" (Marin Konstantin "Jesen") - Jean Lupu "Tractorul" (?an Lupu "Traktor") - Ion Nicorescu "Clopo?elul" (Jon Nikoresku "Zvonce") - Gh. Ucenescu "Neculi?? intr?-n ?coal?" (G.U?enesku "Nikolica ulazi u ?kolu") - Tiberiu Olah "Trio pisicu?a" (Tiberiu Olah "Trio ma?kica") - Daniel St?uceanu "Cimpoiul" (Danijel Stau?eanu "Gajde") - Ana Motora - Ionescu "Ciocanele" (Ana Motora Jonesku "?eki?i") - P. Delion "Margareta" (P. Delion "Margareta" - D. Georgescu Kiriac "Ochiul lui Dumnezeu" (D.Georgesku Kiriak "Bo?ije oko") - "Vioara", ("Violina") - Dans popular "S? c?nt?m, s? juc?m" (Narodna igra "Da pevamo, da igramo") - Popular "Sus,mai sus, ?n v?rf de nuc" (Narodna "Gore, gore, na vrh oraha") - Gr. Teodossiu "Iarna a sosit ?n zori" (Gr. Teodosiju "Zima je jutros do?la" - "?n p?dure" ("U ?umi") - Dan Voiculescu "Num?r?toare cu veveri?a" (Dan Vojkulesku "Brojalica sa vevericom") - George Breazul "C?ntec de stea" (George Breazul "Zvezdarska pesma") - Timotei Popovici "Ast?zi s-a n?scut Hristos (Timotej Popovi? "Danas se rodio Hristos") - George Breazul "Ast?zi Domnul s-au n?scut" (George Breazul "Danas nam se Gospod rodio") - N. Lungu "Plugu?orul", (N. Lungu "Plugu?or") - Ilie Cojocar "Mo? Geril?-n satelit" (Ilije Ko?okar "Deda Mraz u satelitu") - L. Comes "S?niu?a" (L. Komes "Sanke") - D.D. Stancu "C?ntec nou" (D.D. Stanku "Nova pesma") - J.Lupu "Sc?ri?a" (J. Lupu "Lestvica") - "Sc?ri?a muzical?" ("Muzi?ka lestvica") - Alex. Pa?canu "?ade ra?a pe butoi" (Aleksandar Pa?kanu "Sedi patka na buretu", brojalica) - Alexandru Pa?canu "Unu, doi" (Aleksandru Pa?kanu "Jedan, dva") - I.D. Vicol "Foaie verde busuioc" (I.D. Vikol "Zeleni bosilj?e") - I.Vintil? "S?pt?m?na" (I.Vintila "Nedelja") -"Buni p?rin?i", ("Dobri roditelji") - V.D. Nicolescu "Ghiocelul" (V.D. Nikolesku "Visibaba") - D.G.Kiriac "C?ntecul ra?ei" (D.G. Kiriak "Pa?ija pesma") - Szenik "Treci ploaie trec?toare" din folclorul copiilor (Szenik "Pro?i ki?o" iz de?ijeg folklora - Mar?ian Negrea "Mamei", (Marcijan Negrea "Za mamu") - Alex. Pa?canu "De ziua mamei" (Aleks. Pa?kanu "Za maj?in dan") - L. Comes "C?ntec de prim?var?", (L. Komes "Prole?na pesma" - Corneliu Mere? "Cop?celul" (Korneliju Mere? "Drvence") - "Albina" ("P?ela") - Liviu Comes " St?rc, cocost?rc" (Livijus Komes "Roda") - C. Rusnac "Bunica" (K. Rusnak "Baka") - D.D. Stancu "Greiera?ul" (D.D. Stanku "Cvr?ak") - A.M.Ionescu "Pisicu?a, pis, pis, pis" (A.M. Jonesku "Ma?kice, pis, pis, pis") - Claude Auge "Mincinosul" (Claude Auge "La?ov") - George Breazul "Melcul sup?rat" (George Breazul "Ljuti pu?") - J. Lupu "Dor de ?ar?" (J. Lupu "?e?nja za domovinom") - D.D.Stancu "Tot ce e pe lume" (D.D. Stanku "Sve na svetu" - "L?z?relul" ("Lazarel") - Temistocle Popa "Zi de s?rb?toare" (Temistokle Popa "Dan praznika") - Corneliu Mere? "Diminea?a vesel?" (Korneliju Mere? "Veselo jutro") - T?nase Constantinescu "Concertul" (Tanase Konstantinesku "Koncert") Preporu?ene kompozicije za slu?anje: - Petru B?lteanu "Prima zi de ?coal?" (Petru Balteanu "Prvi ?kolski dan") - Gr. Hili?? "?col?ri?a" (Gr. Hilica "U?enica"); - Grigore Teodosiu "Acum e toamn?, da!" (Grigore Teodosiju "Da, sada je jesen") - D.G. Kiriac "Hora mare" (D.G. Kiriak "Veliko kolo;) - D. Vicol "R?ndunica" (I.D. Vikol "Lastavica"); - Gh. Ucenescu "Neculi?? intr?-n ?coal?" (G.U?enesku "Nikolica ulazi u ?kolu") - Dans popular "S? c?nt?m, s? juc?m" (Narodna igra "Da pevamo, da igramo") - Gr. Teodossiu "Iarna a sosit ?n zori" (Gr. Teodosiju "Zima je jutros do?la") - Timotei Popovici "Ast?zi s-a n?scut Hristos (Timotej Popovi? "Danas se rodio Hristos") - I.D. Vicol "Foaie verde busuioc" (I.D. Vikol "Zeleni bosilj?e") - I.Vintil? "S?pt?m?na" (I.Vintila "Nedelja") - Mar?ian Negrea "Mamei" (Marcijan Negrea "Za mamu") - Claude Auge "Mincinosul" (Claude Auge "La?ov") - Temistocle Popa "Zi de s?rb?toare" (Temistokle Popa "Dan praznika") 3. RUSINSKA NACIONALNA MANJINAPreporu?ene kompozicije za pevanje ili sviranje:Narodne pesme 1. Ишло дзивче по воду (Ишла ?е дево?ка по воду) - русинска народна песма 2. Пречистая Д?ва (Пречиста Д?ева) - русинска божи?на песма 3. Зламала ше кормань-деска (Сломило се рало) - русинска народна песма 4. Ей кед би я биду знала (Кад би` за нево?у знала) - русинска народна песма Деч?е песме 1. Гей до школи дзеци мали (Хе?, у школу децо мала) - М. Ко?есар 2. Тик и так (Тик и так) - М. Хор?ак 3. Шл?мак (Пуж) - М. Хор?ак 4. Рибар (Рибар) - М. Хор?ак 5. Писня медведза (Песма медведа) - И. Тимко 6. Перши шн?г (Први снег) - М. Хор?ак, М. Хор?ак-Лелас 7. Ве?, ве? (Ве?е, ве?е) - С. Мака?и, Т. Барна 8. Руки (Руке) - М. Ковач, ?. Рамач- Чамо 9. Кол?санка (Успаванка) - М. Римар, Т. Барна 10. Н? мам злата (Немам злата) - Н. Голуб 11. Писня Няфка (Песма ?афка) - И. Тимко 12. Пришла яр (Стогло ?е проле?е) - М. Хор?ак 13. Перша любов (Прва ?убав) - В. Дудаш 14. Козо, козо брадата (Козо, козо брадата) - М. Ковач, И. Ковач Музичко-дидактичке игре 1. Мак (Мак) - деч?а 2. Пл?ва шаркань (Плива зма?) - русинска народна песма 3. Посадзим я грушку (Посади?у крушку) - деч?а песма 4. Тач, тач, рапотач (Тач, тач, рапотач) - деч?а песма 5. Спадла коза (Пала ?е коза) - деч?а песма Бро?алице 1. ?ден рок (?една година) 2. Гра? Мижо на тамбури (Свира Мижо на тамбури) 3. ?ден ?лень, два дон?ови (?едан ?елен, два бумбара) Свира?е на деч?им инструментима 1. Гей до школи дзеци мали (Хе?, у школу децо мала) - М. Ко?есар 2. Рибар (Рибар) - М. Хор?ак 3. Пречистая д?ва (Пречиста д?ева) - русинска божи?на песма 4. Зламала ше кормань-деска (Сломило се рало) - русинска народна песма Препоручене композици?е за слуша?е:Народне песме 1. Русинске народне песме у изво?е?у народног оркестра 2. ?овля тан?ц (Гов?а-игра) - русинска народна игра 3. В Вифле?ми днес Мария (У Витле?ему ?е данас Мари?а) - русинска божи?на песма 4. Закарпатска свита (Закарпатска свита) - обраде народних мелоди?а Песме за децу 1. Школски дзвон (Школско звоно) - М. Ковач, М. Хор?ак 2. Тик-так (Тик-так) - М. Хор?ак 3. Оленка (Оленка) - И. Тимко 4. Кол?скова (Успаванка) - М. Ковач, Т. Барна 5. Приватна зоо заграда (Приватни зоо врт) - Д. Папхарха?и, М. Бо?анец 4. MA?ARSKA NACIONALNA MANJINAPreporu?ene kompozicije za pevanje:(dopuna) Narodne pesme 1. Kinyílt a rózsa 2. Ti csak esztek isztok 3. A gúnárom elveszett 4. Virágéknál ég a világ 5. Esik es? karikára 6. Azért mondom néktek 7. Icike-picike a Csabai utca De?ije pesme 1. Nepoznat autor: Már tapsoljunk, újra vigadjunk 2. Nepoznat autor: Egyél libám, egyél már 3. Járdányi Pál: Hervad már 4. Járdányi - We?res: Sándor napján megszakad a tél 5. Kodály - We?res: Mély erd?n 6. Nepoznat autor: ?szik a kácsa 7. Kodály - We?res: J?n a kocsi most érkeztünk 8. ?dám Jen? - Szabó L?rinc: Háp, háp, háp! 9. Nepoznat autor: Ess es?, ess! 10. Nepoznat autor: A Kállói sz?l?be 11. Nepoznat autor: Láttál-e már valaha? 12. Nepoznat autor: Béka a fa t?vén 13. Nepoznat autor: Suttog a fenyves z?ld erd? 14. Nepoznat autor: Télapó itt van 15. Vass L. - Várkonyi: Ezüst feny?, szép sudár 16. Nepoznat autor: Jaj de árva ez az erd? 17. Kodály: Száll a madár 18. Kodály - We?res: Zsong-bong a határ 19. Kodály - We?res: Zajgás, nevetés 20. Nepoznat autor: Zúg, dong 21. Nepoznat autor: Fut, szalad a pejkó 22. Nepoznat autor: ?rok széllén búzaszál n?tt 23. Nepoznat autor: A part alatt 24. Nepoznat autor: Süssünk, süssünk valamit Muzi?ke-didakti?ke igre 1. Elvesztettem zsebkend?met 2. Ispiláng, ispiláng 3. Hold, hold, fényes lánc 4. Méz, méz, méz 5. Tüzet viszek Brojalice 1. Egy petty, libapetty 2. Sírjunk, ríjunk 3. Két kis kakas ?sszeveszett Preporu?ene kompozicije za slu?anje: (dopuna) Narodne pesme 1. Katalinka, szállj el 2. Még azt mondják, nem illik Pesme za decu 1. Kodály: Hajn?veszt? 2. Egyél, libám - Jedi, gusko /de?ji hor/ 3. Kodály: Méz, méz, méz - Kodalj: Med, med, med 4. Járdányi Pál: Gerg? nótái - Pal Jardanji: Grgine pesme /horska kompozicija/ 5. Karácsonyi ének - Pásztorok, pásztorok, Bo?i?na pesma - Pastiri, pastiri 6. Népdalok furulyán - Narodne pesme na fruli 7. Járdányi Pál: Tavaszk?sz?nt? - Pal Jardanji: Pozdrav prole?u 5. HRVATSKA NACIONALNA MANJINAPreporu?ene numere za pevanje:Narodne pesme i igre ? Radujte se narodi ? Dober vam ve?er - narodna ? Na?a doda moli Boga - narodna iz Slavonije ? Zvoni zvonce, ?oban tira ovce De?je pesme ? Kru?ka, jabuka, ?ljiva ? Ki?obran za dvoje - ?. Jusi?-G. Brajovi? ? Blistaj, blistaj zvijezdo mala - pjesma iz Francuske ? Majka - iz zbirke "Vijenac" ? Proljetna pjesma - Z. ?poljar ? Himna zadrugara - A. Dedi?-D. Britvi? ? Magarac i kukavica - A. E. M. Gretri ? Jesenska pesma - V. Stojanov ? Plava uspavanka - M. Matanovi? Didakti?ke igre ? Mi smo deca vesela ? Je?alo, dragalo - bunjeva?ka sigra ? ?vorak - Slavonija Brojalice ? I?, i?, i? Sviranje na de?jim instrumentima ? Koka snijela jaje Preporu?ene numere za slu?anje:Pesme za decu ? Nek svud ljubav sja - iz Belgije ? Pa?ji ples Narodne pesme i plesovi ? Sri?na no? je prispila - bo?i?na pesma ? Bo?e daj - bunjeva?ki ples ? Ajde Ive, ajde Vince (Cupanica - kolo) Doma?i kompozitori ? Ero s onoga svijeta - Zavr?no kolo iz opere - J. Gotovac Video primeri ? Jakov Gotovac - Ero s onoga svijeta, Zavr?no kolo iz opere ? Amilcare Ponchielli - Igra satova ? Karneval ?ivotinja - Camille Saint-Saens ? Divlji jaha? - Robert Schumann ? ?etiri godi?nja doba - Antonio Vivaldi: Prolje?e i ljeto ? Pink Panther - Henry Mancini 6. BO?NJA?KA NACIONALNA MANJINASadr?aji za izvo?enje:Pesme: 1. ?evojka je mala, narodna pesma 2. Momak jede jabuku, narodna pesma 3. Ja posijah proju, narodna pesma 4. More mila, narodna pesma 5. Uvelo mi li??e, narodna pesma 6. Suknja b`jela, narodna pesma 7. Tetkino, tetkino, Damir Pjani? Pesme modeli: 1. Lako ti je vodu pregaziti 2. Si?ela sam Muzi?ke igre: 1. Golubovi, tradicionalna de?ja igra 2. Poskaku?a, narodna igra uz pevanje 3. Ej u Agana, narodna igra uz pevanje 4. Tri junaka, narodna igra uz pevanje Brojalice: 1. Ide kolo 2. Hajd` iza?i medvjede 3. Jedan kova? 4. Jedan, doden, diven, disen Sadr?aji za slu?anje: 1. Nebo i planete, Ned?ad Merd?anovi?, Hamdija Salihbegovi? 2. Za decu svijeta na kril`ma vjetra, Senad Arnautovi? 3. Amsel Paka Poan, Adnan Mu?anovi? 4. ?evin Kljun, Asim Horozi? 5. Frizeraj, Rifat Ramovi? 6. Do?lo pismo iz Bosne, obrada i stilizacija Re?ad Arnautovi? 7. Sobna ?eljeznica, D?efriz Pu?i? 8. Blizanci, Aida Hudovi? 9. Maleni brati?, Nihad Hukovi? ?Naziv predmeta FIZI?KO I ZDRAVSTVENO VASPITANJE Cilj Cilj nastave i u?enja Fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja je da u?enik unapre?uje fizi?ke sposobnosti, motori?ke ve?tine i znanja iz oblasti fizi?ke i zdravstvene kulture, radi o?uvanja zdravlja i primene pravilnog i redovnog fizi?kog ve?banja u savremenim uslovima ?ivota i rada. Razred drugi Godi?nji fond ?asova 108 ?asova ? ISHODIPo zavr?etku razreda u?enik ?e biti u stanju da: OBLAST/TEMA SADR?AJI - primeni jednostavne, dvostavne op?tepripremne ve?be (ve?be oblikovanja);- pravilno izvodi ve?be, raznovrsna prirodna i izvedena kretanja;- kombinuje usvojene motori?ke ve?tine u igri i svakodnevnom ?ivotu;- odr?ava ravnote?u u razli?itim kretanjima;- razlikuje pravilno od nepravilnog dr?anja tela;- uspostavi pravilno dr?anje tela;- pravilno di?e tokom ve?banja;- izvede kretanja, ve?be i kratke sastave uz muzi?ku pratnju;- izvede de?ji i narodni ples;- koristi osnovnu terminologiju ve?banja;- po?tuje pravila pona?anja u i na prostorima za ve?banje;- po?tuje mere bezbednosti tokom ve?banja;- odgovorno se odnosi prema objektima, spravama i rekvizitima u prostorima za ve?banje;- po?tuje pravila igre;- navija i bodri u?esnike u igri na na?in kojim nikoga ne vre?a;- prihvati pobedu i poraz kao sastavni deo igre i takmi?enja;- uredno odla?e svoje stvari pre i nakon ve?banja;- uo?ava ulogu delova tela u ve?banju;- uo?i promene u rastu kod sebe i drugih;- prepozna sopstveno bolesno stanje i ne ve?ba kada je bolestan;- primenjuje zdravstveno-higijenske mere pre, u toku i nakon ve?banja;- odr?ava li?nu higijenu;- u?estvuje u odr?avanju prostora u kome ?ivi i boravi;- navede vrste namirnica u ishrani;- prepoznaje vezu ve?banja i unosa vode;- pove?e hodanje i tr?anje sa pozitivnim uticajem na zdravlje;- prepozna lepotu pokreta u ve?banju;- se pridr?ava pravila ve?banja;- vrednuje uspeh u ve?banju; ? FIZI?KE SPOSOBNOSTI Ve?be za razvoj snage.Ve?be za razvoj pokretljivosti.Ve?be za razvoj izdr?ljivosti.Ve?be za razvoj brzine.Ve?be za razvoj koordinacije. MOTORI?KE VE?TINE ? Hodanje i tr?anje Hodanje:- kratkim koracima,- dugim koracima,- u razli?itom ritmu,- hodanje opru?anjem stajne noge,- hodanje sa rekvizitom,- hodanje sa promenom pravca i smera,- hodanje kombinovano sa razli?itim pokretima,- hodanje preko niskih prepreka,- elementarne igre sa hodanjem.Tehnika tr?anja:- tr?anje preko prepreka,- tr?anje sa promenom ritma,- tr?anje sa promenom pravca i smera,- brzo tr?anje startom iz razli?itih po?etnih polo?aja,- tr?anje 30 m- elementarne igre sa tr?anjem. Skakanja i preskakanja Preskakanje vija?a, palica i drugih rekvizita pore?anih na tlu jednono?nim i suno?nim odskokom.Kombinacije skokova,Skok udalj i uvis iz mesta i zaleta.Skok sa povi?ene povr?ine.Pripremne ve?be za preskok:igre uz kori??enje razli?itih oblika skakanja i preskakanja. Bacanja i hvatanja Hodanje i tr?anje sa kotrljanjem lopte.Bacanje loptice iz mesta u daljinu i u cilj.Bacanje loptice iz kretanja.Bacanje lopte uvis bez i sa okreom za 360o.Vo?enje lopte jednom i drugom rukom u mestu i kretanju.Dodavanje lopte jednom i drugom rukom.Vo?enje lopte u hodanju i tr?anju.Ga?anje loptom u improvizovani ko?, niski ko? i gol.Elementarne igre sa vo?enjem, dodavanjem i ga?anjem loptom u cilj.?tafetne igre i druge elementarne igre loptom (vo?enje, hvatanje, dodavanje). Puzanja, vi?enja, upori i penjanja Pomicanje na dohvatnom vratilu sa pogr?enim nogama u visu prednjem.Pomicanje u visu prednjem okretanjem za 180o, sa ukr?tenim hvatom.Njihanje uz pomo?. Pro?ireni sadr?aji Uzmak koracima uz kosu povr?inu.Bo?no penjanje uz lestve sa naizmeni?nim prehvatanjem i opiranjem istovremeno obema nogama. Ve?be na tlu Osnovni sadr?aji Dva povezana koluta napred.Kolut napred i skok pru?enim telom.Kolut nazad iz ?u?nja u ?u?anj, niz kosu povr?inu.Kolut nazad.Sastav od nau?enih elemenata.Igre usvojenih ve?bi. Pro?ireni sadr?aji Kolut napred iz upora stoje?eg opru?enih nogu.Kolut preko lopte.Odeljenjsko takmi?enje sa zadatom kombinacijom ve?bi. Ve?be ravnote?e Osnovni sadr?aji Mala vaga na tlu, klupi i niskoj gredi.Hodanje privla?enjem na celom stopalu i uspon.Hodanje opru?anjem stajne i predno?enjem zamajne noge.Hodanje unazad na gredi.Sastav iz prvog razreda dopuniti nau?enim ve?bama. Pro?ireni sadr?aji Naskok korakom na gredu.?u?anj i okret u ?u?nju za 90o i 180o.Sastav iz prvog razreda dopuniti ve?bama hodanjem unazad i okretom u ?u?nju za 180°.Odeljensko takmi?enje. Ve?be sa rekvizitima Ve?be oblikovanja sarekvizitima.Tr?anja, poskoci i skokovi uz kori??enje rekvizita.Preskakanje vija?e na razli?ite na?ine.Dizanje i no?enje predmeta i rekvizita na razli?ite na?ine.Elementarne igre sa rekvizitima.Igre sa lasti?om.Poligon i elementarne igre uz kori??enje rekvizita Ples i Ritimika Osnovni sadr?aji Narodno kolo i de?iji ples po izboru.Povezivanje elemenata iz prvog razreda u kompoziciju - sastav.Osnovni ritmi?ki pokreti sa rekvizitima. Pro?ireni sadr?aji Preskakanje vija?e unazad.Kombinovano preskakanje vija?e napred-nazad.Hodanje i tr?anje sa bacanjem i hvatanjem lopte i obru?a.Ve?ba sa vija?om Poligoni Kobinovani poligon odusvojenih ve?tina (ve?bi). FIZI?KA I ZDRAVSTVENA KULTURA Kultura ve?banja i igranja Osnovni termini u ve?banju.Ve?bam bezbedno.?uvam svoje i tu?e stvari.Pravila elementarnih igara.Nekad izgubim, a nekada pobedim.Navijam pristojno. Zdravstveno vaspitanje Moje zdravlje i ve?banje.Mi?i?i, zglobovi i kosti moga tela.Telesni razvoj..Li?na higijena.Higijena prostora za ve?banje."?areni-raznovrsni obrok" - pravilna ishrana.Zna?aj vode za organizam i ve?banje. Klju?ni pojmovi sadr?aja: bazi?na kretanja, ve?banje, igra, zdravlje, vaspitanje. UPUTSTVO ZA DIDAKTI?KO-METODI?KO OSTVARIVANJE PROGRAMA Koncepcija Fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja zasniva se na jedinstvu nastavnih, vannastavnih i van?kolskih organizacionih oblika rada, kao osnovne pretpostavke za ostvarivanje cilja kroz dostizanje ishoda ovog vaspitno-obrazovnog podru?ja koje se sastoji iz tri predmetne oblasti: - fizi?ke sposobnosti, - motori?ke ve?tine, - fizi?ka i zdravstvena kultura. Ve?ina ishoda u programu je razvojnog karaktera i prote?e se kroz ceo prvi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja, uzimaju?i u obzir uzrast u?enika i senzitivne periode razvoja fizi?kih sposobnosti. Program drugog razreda baziran je na kontinuiranom razvijanju znanja, ve?tina, stavova i vrednosti. ORGANIZACIONI OBLICI RADA A. ?asovi fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja; B. slobodne aktivnosti; V. nedelja ?kolskog sporta; G. aktivnosti u prirodi (kros, sportski dan, izleti, zimovanje, letovanje...); D. ?kolska takmi?enja; ?. korektivno-pedago?ki rad i dopunska nastava. A. ?asovi fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja Nastavne oblasti: I. FIZI?KE SPOSOBNOSTI Na svim ?asovima kao i na drugim organizacionim oblicima rada, poseban akcenat se stavlja na: - razvijanje fizi?kih sposobnosti koje se kontinuirano realizuju u pripremnom delu ?asa. Deo glavne faze koristi se za razvoj osnovnih fizi?kih sposobnosti uzimaju?i u obzir uticaj koji nastavna tema ima na njihov razvoj. Metode i oblici rada biraju se u skladu sa potrebama i mogu?nostima u?enika i materijalno-tehni?kim uslovima za rad; - podsticanje u?enika na samostalno ve?banje; - u?vr??ivanje pravilnog dr?anja tela. II. MOTORI?KE VE?TINE Usvajanje motori?kih ve?tina ostvaruje se putem osnovnih i pro?irenih programskih sadr?aja tako ?to se primenjuju osnovni didakti?ko-metodi?ki principi i metode rada neophodne za dostizanje postavljenih ishoda. Usvojene motori?ke ve?tine u?enicima treba da omogu?e primenu u svakodnevnim i specifi?nim ?ivotnim situacijama. U?enicima koji imaju pote?ko?a da usvoje neke od sadr?aja, zadaju se ve?banja sli?na ali lak?a od predvi?enih ili predve?be. U?eniku koji ima pote?ko?e da dostigne predvi?eni ishod, ostavlja se mogu?nost da taj ishod dostigne u narednom periodu. Usavr?avanje nekih motori?kih zadataka je kontinuirani proces bez obzira na sadr?aje programa (tehnika hodanja, tr?anja, primena nau?ene igre itd.). U radu sa naprednijim u?enicima, realizuju se pro?ireni sadr?aji. Kroz proces realizacije programa neophodno je pratiti sposobnosti u?enika za razli?ite fizi?ke aktivnosti. Pre rada na usvajanju novih motori?kih ve?tina iz navedenih nastavnih tema, neophodno je ponoviti motori?ke ve?tine usvojene u prvom razredu. III. FIZI?KA I ZDRAVSTVENA KULTURA Ova nastavna oblast realizuje se kroz sve organizacione oblike rada, nastavne oblasti i teme uz prakti?an rad. Dostizanjem ishoda ove nastavne oblasti, u?enici sti?u znanja, ve?tine, stavove i vrednosti o ve?banju (osnovnim pojmovima o ve?bi, kako se neko ve?banje izvodi i ?emu konkretna ve?ba i ve?banje slu?i), fizi?kom vaspitanju, sportu i zdravlju. Osnovne informacije o ve?banju i zdravlju prenose se neposredno pre, tokom i nakon ve?banja na ?asu. Ova nastavna oblast obuhvata: formiranje pravilnog odnosa prema fizi?kom ve?banju i zdravlju; razvijanje i negovanje drugarstva; prepoznavanje negativnih - neprihvatljivih oblika pona?anja u igri i dr. Pored navedenog, u ovoj oblasti potrebno je raditi i na: negovanju patriotskih vrednosti (narodne tradicije) i multikulturalnosti; formiranju pravilnog odnosa prema razli?itostima, ?uvanju li?ne i ?kolske imovine, negovanju dru?tvenih vrednosti, itd. I. PLANIRANJE NASTAVE I U?ENJA Definisani ishodi su va?an deo i nezaobilazan element procesa planiranja nastave i u?enja. Definisani ishodi predstavljaju rezultat u?enja na kraju svakog razreda, pa je pri planiranju rada potrebno odrediti vremensku dinamiku u odnosu na ostvarivanje odre?enih ishoda tokom ?kolske godine. Neophodno je posebnu pa?nju obratiti na ishode koje nije mogu?e dosti?i tokom jednog ili vi?e ?asova, ve? je u tu svrhu potrebno realizovati razli?ite aktivnosti tokom godine. Predmet se realizuje kroz 108 ?asova prakti?ne nastave. Broj ?asova datih nastavnih tema planira se na osnovu procene nastavnika, materijalno-tehni?kih i prostornih uslova. Nastavne teme ili pojedini sadr?aji za koje ne postoje uslovi za realizaciju mogu biti zamenjeni odgovaraju?im temama ili sadr?ajima programa za koje postoje odgovaraju?i uslovi. Neke nastavne teme ostvaruju se realizacijom osnovnih i pro?irenih sadr?aja. Osnovni sadr?aji su oni koje je neophodno sprovesti u radu sa u?enicima, uzimaju?i u obzir sposobnosti u?enika, materijalno-tehni?ke i prostorne uslove. Pro?ireni sadr?aji su oni koje nastavnik bira i realizuje u radu sa u?enicima (grupama ili pojedincima) koji su savladali osnovne sadr?aje, uzimaju?i u obzir nivo dostignutosti - ostvarenosti ishoda, potrebe u?enika i uslove za rad. II. OSTVARIVANJE NASTAVE I U?ENJA FIZI?KE SPOSOBNOSTI Pri planiranju ve?banja u pripremnoj fazi ?asa, treba uzeti u obzir uticaj nastavne teme na fizi?ke sposobnosti u?enika i primeniti ve?be ?iji delovi biomehani?ke strukture odgovaraju osnovnom zadatku glavne faze ?asa i slu?e za obu?avanje i uve?bavanje konkretnog zadatka. Metode ve?banja koje se primenjuju u nastavi su trena?ne metode (kontinuirani, ponavljaju?i metod), prilago?ene uzrasnim karakteristikama u?enika. U radu sa u?enicima primenjivati diferencirane oblike rada, dozirati ve?banja u skladu sa njihovim mogu?nostima i primenjivati odgovraju?u terminologiju ve?bi. Vreme izvo?enja ve?bi i broj ponavljanja, zadaju se grupama u?enika ili pojedincima u skladu sa njihovim sposobnostima, tako ?to se vodi ra?una o postizanju ?to ve?e radne efikasnosti i optimizaciji intenziteta rada. Preporu?eni na?ini rada za razvoj fizi?kih sposobnosti u?enika. 1. Razvoj snage - bez i sa rekvizitima, - na spravama i uz pomo? sprava. 2. Razvoj pokretljivosti - bez i sa rekvizitima, - uz kori??enje sprava. 3. Razvoj izdr?ljivosti - tr?anje, - elementarne igre, - ve?banje uz muziku, - ples. 4. Razvoj koordinacije - izvo?enje koordinacionih ve?bi u razli?itom ritmu i promenljivim uslovima. 5. Razvoj brzine - jednostavne i slo?ene kretne strukture izvoditi maksimalnim intenzitetom iz razli?itih po?etnih polo?aja, izazvane razli?itim ?ulnim nadra?ajima (start iz razli?itih polo?aja, itd.), - ?tafetne igre, - izvo?enje ve?bi maksimalnom brzinom. Za u?enike koji iz zdravstvenih razloga izvode posebno odabrane ve?be, potrebno je obezbediti posebno mesto za ve?banje. MOTORI?KE VE?TINE 1. Hodanje i tr?anje Hodanje kratkim koracima, dugim koracima, u razli?itom ritmu, hodanje sa opru?anjem stajne noge, hodanje sa rekvizitom, hodanje sa promenom pravca i smera, hodanje kombinovano sa razli?itim pokretima (pokreti ruku, nogu, trupa), hodanje preko niskih prepreka, elementarne igra sa hodanjem. Tr?anje uz pravilno postavljanje stopala i pravilan rad ruku, sa podizanjem kolena, tr?anje preko prepreka, tr?anje sa promenom ritma, tr?anje sa promenom pravca i smera, brzo tr?anje 30 m sa startom iz razli?itih po?etnih polo?aja, elementarne igre sa tr?anjem. 2. Skakanja i preskakanja Poskoci u mestu: suno?nim odskokom i suno?nim doskokom sa opru?anjem tela, levo-desno, napred-nazad, u doskok razno?no i ponovo suno?no; sa vija?om (sa me?uposkokom i bez me?uposkoka); jednono?nim odskokom i doskokom na jednu nogu, saopru?anjem tela, levo-desno, napred-nazad. Skok suno?nim odskokom pru?enim telom sa okretom za 90° i suno?nim doskokom. Suno?no naskok na povi?enu povr?inu (do visine ?vedske klupe), na naslagane strunja?e ili gornju povr?inu ?vedskog sanduka. Skok udalj iz mesta, uz pravilan zamah rukama, amortizaciju i zavr?ni polo?aj. Poskoci u kretanju: posle nekoliko koraka, jednono?ni poskok jednom, posle nekoliko koraka, jednono?ni poskok drugom nogom i naizmeni?no; posle nekoliko koraka jednono?ni odskok i meki suno?ni doskok do po?u?nja ("da se ne ?uje"). Ponoviti posle nekoliko tr?e?ih koraka. Jednono?ni naskok na povi?enu povr?inu ?eonim i bo?nim zaletom (dva okvira ?vedskog sanduka, niska greda, kocka) i suno?ni doskok na meku povr?inu. Skakanje preko vija?a, palica i drugih rekvizita pore?anih na tlu jednono?nim i suno?nim odskokom. ?kolica, igra "lasti?a" i dr. Kombinacije skokova: - skokovi sa noge na nogu, - skok sa jedne noge i dosok na istu, - skokovi odrazom sa jedne noge i doskok na obe noge, - skokovi preko ni?e prepreke. Skokovi udalj: povezati zalet od nekoliko tr?e?ih koraka sa jednono?nim odskokom sa obele?enog prostora (?ira povr?ina, ili linije) i doskok na meku povr?inu (strunja?a za skok uvis, pesak). Skokovi uvis: iz zaleta pravo jednono?nim odskokom presko?iti vija?u ili lasti?, noge pogr?iti i meko suno?no dosko?iti (u grupi od tri do ?etiri u?enika); presko?iti lasti? (postavljen po ?irini) istovremenim polaskom dva do tri u?enika. Skok sa povi?ene povr?ine, kombinovan sa uvinu?em, zgr?enim nogama, sa okretom za 90o ili 180o. Ve?be (skakanja i preskakanja) uporom rukama: bokom pored ?vedske klupe, upor i suno?nim odskokom naskok u upor ?u?e?i, isto, presko?iti klupu. Pripremne ve?be za preskok: - suno?ni skokovi sa odsko?ne daske, doskok na strunja?u. Preskakanje duge vija?e koja se okre?e: pojedina?no iz mesta, sa ulaskom i izlaskom prema mogu?nostima u?enika. Igre uz kori??enje razli?itih oblika skakanja i preskakanja. 3. Bacanja i hvatanja Bacanje loptice (levom i desnom rukom) iz mesta i udalj i u cilj (okvir od ?vedskog sanduka, obele?eni cilj na zidu, kvadrati od vija?a na rukometnm golu...). Ve?be ponoviti u hodanju i laganom tr?anju. Bacanje lopte uvis i posle njenog odbijanja od tla hvatanje obema rukama: uz ceo okret, posle pljeska rukama, zatvaranja o?iju, ?u?nja, seda...; zakotrljati loptu po tlu i hvatanjem je podi?i obema rukama. Vo?enje lopte u mestu i hodanju (levom i desnom rukom). Dodavanje lopte u parovima, u mestu, sa grudi i iznad glave. Igre sa vo?enjem i dodavanjem lopte i ga?anjem u cilj. 4. Puzenja, vi?enja, upori i penjanja Realizuju se kroz osnovne i pro?irene sadr?aje. Osnovni sadr?aji Puzanja po strunja?i na razli?ite na?ine (licem prema tlu, le?ima na tlu...). Penjanje: uz ripstol, uz mornarske lestve, ?eono, naizmeni?nim prehvatanjem, penjanje. Provla?enje kroz okna ?vedskog sanduka, klupe i rekvizita (obru?) i dr. Penjanje i spu?tanje na i sa razli?itih sprava. Vi?enja: u visu le?e?em opru?enim telom, pomicanje ulevo i udesno. Pomicanja u visu slobodnom. Vis aktivni na svim spravama na kojima se vis mo?e izvesti. Pomicanje na dohvatnom vratilu sa pogr?enim nogama u visu prednjem. Pomicanje u visu prednjem sa okretanjem za 180o, sa ukr?tenim hvatom. Njihanje uz pomo?. Upor aktivni na tlu i na svim spravama na kojima se upor mo?e izvesti. Pro?ireni sadr?aji Uzmak koracima uz kosu povr?inu. Bo?no penjanje uz lestve sa naizmeni?nim prehvatanjem i opiranjem istovremeno obema nogama. 5. Ve?be na tlu Realizuju se kroz osnovne i pro?irene sadr?aje. Osnovni sadr?aji Klek, usprav bez pomo?i ruku; klek suno?ni na strunja?e; klek jednono?ni, usprav; kretanje u uporu ?u?e?em i uporu sklonjeno, licem i le?ima ka tlu; iz ?u?nja, malim odrazom doskok prvo na ruke, a zatim na stopala u upor ?u?e?i ("?ablji poskoci"). Klek, uzru?enje, zaklon. Povaljka na le?ima. Stav na lopaticama ("sve?a"), gr?enjem i obuhvatom kolena povaljka niz kosu povr?inu. Kolut napred, iz ?u?nja u ?u?anj, niz kosu povr?inu (na ripstolu oka?ene ?vedske klupe i prekrivene strunja?ama). Kolut napred, iz ?u?nja u ?u?anj, i iz ?u?nja do stava uspravno i uzru?enja. Povaljka na stomaku (le?anje na trbuhu, obuhvatiti rukama sko?ne zglobove - povaljka). Dva povezana koluta napred. Kolut napred i skok pru?enim telom. Kolut nazad iz ?u?nja u ?u?anj, niz kosu povr?inu. Kolut nazad. Ponoviti sastav iz prvog razreda, kombinaciju na tlu od slede?ih ve?bi: najmanje ?etiri takta ve?bi oblikovanja, kolut napred do stava uspravno, okret u usponu na obe noge za 180°, ?u?anj, stav na lopaticama, stav uspravno i dva de?ja poskoka. Sastav od nau?enih elemenata: Dva vezana koluta napred do stava uspravno, okret u usponu na obe noge za 180°, ?u?anj, stav na lopaticama, stav uspravno, kolut nazad, usprav i dva de?ja poskoka. Primene usvojenih ve?bi kroz igru Pro?ireni sadr?aji Kolut napred iz upora stoje?eg opru?enih nogu. Kolut preko lopte. Odeljensko takmi?enje u kombinaciji nau?enih ve?bi. 6. Ve?be ravnote?e Realizuju se kroz osnovne i pro?irene sadr?aje. Osnovni sadr?aji Hodanje po liniji napred sa pravilnim postavljanjem stopala (gimnasti?kim korakom), i unazad sa opru?enom upornom nogom, kra?im koracima, koracima u usponu i sa razli?itim polo?ajem ruku (o bok, odru?enje, uzru?enje). Hodanje po ?irokom delu ?vedske klupe: napred - odru?enje; unazad opru?anjem uporne noge, uzru?enje; ustranu: iz stava spetnog, ruke o bok, hodanje koracima sa privla?enjem do stava spetnog i uzru?enja, zibom po?u?njem, korak ustranu - odru?iti, stav spetni, uzru?iti. Lagano tr?anje na prednjem delu stopala sa pravilnim dr?anjem tela, rukama o bok ili u odru?enju (?vedska klupa i niska greda). Kombinacija ve?bi iz prvog razreda: iz stava spetnog na po?etku ?vedske klupe, tr?anje do polovine klupe, odru?iti; stav: jedna noga iza druge, uzru?iti, odru?iti; hodanje do kraja klupe, odru?iti, stav: jedna noga iza druge uzru?iti; hodanje unazad do polovine klupe, jedna noga iza druge, ruke o bok; okret za 90° hodanje ustranu koracima sa privla?enjem i zibom po?u?njem, odru?iti; na kraju grede stav spetni, uzru?iti, saskok, predru?iti, stav spetni, priru?iti, zavr?iti le?ima prema klupi. Ako ?kola nema klupu ili gredu, kombinaciju nau?iti na tlu, na liniji. Mala vaga na tlu, klupi i niskoj gredi. Hodanje sa privla?enjem na celom stopalu i uspon. Hodanje opru?anjem stajne i predno?enjem zamajne noge. Hodanje u nazad na gredi. Sastav iz prvog razreda dopuniti nau?enim ve?bama. Pro?ireni sadr?aji Naskok korakom na gredu. ?u?anj i okret u ?u?nju za 90o i 180o. Sastav iz prvog razreda dopuniti ve?bama: hodanje u nazad i okretom u ?u?nju za 180o. Odeljensko takmi?enje. 7. Ve?be sa rekvizitima Ve?be rekvizitima koristiti prilikom savladavanja slede?ih sadr?aja: Ve?be oblikovanja sa loptom, palicom, obru?em, vija?om i drugim rekvizitima. Tr?anja, poskoci i skokovi - vija?e, palice i obru?i pore?ani na kra?em i du?em odstojanju: preskakanje kratke i duge vija?e; ritmi?ke ve?be; Kocke, ?vedska klupa ili ?vedski sanduk: penjanje i sila?enje nagaznim korakom i suno?nim doskokom u ?u?anj i po?u?anj; suno?ni naskok i doskok u ?u?anj i po?u?anj; ?unjevi i obru?i: vijugavo tr?anje, tr?anje sa rekvizitom u rukama (lopta, medecinka, obru?...); Preskakanje vija?e na razli?ite na?ine (suno?nim, jednono?nim skokovima, preskakanja sa me?uskokom, sa noge na nogu, preskakanje vija?e u kretanju). Dizanje i no?enje: predmeta i rekvizita (kocka, medicinka..) na razli?ite na?ine; postavljanje i skupljanje predmeta i rekvizita. Igre sa lasti?om. Poligon i elementarne igre uzkori??enje palica, vija?a, obru?a, kocki i ?unjeva. 8. Ples i ritmika Realizuju se kroz osnovne i pro?irene sadr?aje. Osnovni sadr?aji Ritmi?ko hodanje i tr?anje promenljivim ritmom, tempom uz pljesak i odgovaraju?u muzi?ku pratnju. Kretanja uz menjanje polo?aja ruku, nogu i trupa. Galop napred i strance. De?ji poskok. Sa?initi sastav od nau?enih elemenata uz muzi?ku pratnju. Osnovni ritmi?ki pokreti sa rekvizitima Vija?a: njihanje i kru?enje vija?om ili trakom u bo?noj i ?eonoj ravni; suno?ni skokovi kroz vija?u obrtanjem napred. Povezati ova dva elementa kao obavezni sastav. Preskakanje vija?e u kretanju napred. Lopta ili obru?: kru?enja u ?eonoj i bo?noj ravni obema i jednom rukom; bacanje i hvatanje u zadatom ritmu u mestu i u kretanju sa po?u?njem; Plesovi: "Ja posejah lubenice" i "Mi smo deca vesela". Jedno kolo po izboru. Pro?ireni sadr?aji Preskakanje vija?e unazad. Kombinovano preskakanje vija?e napred-nazad. Hodanje i tr?anje sa bacanjem i hvatanjem lopte i obru?a. Ve?ba sa vija?om: Njihanje vija?e u bo?noj ravni napred-nazad, kru?enje, otvoriti vija?u u predru?enju, dva suno?na poskoka sa me?uposkokom, dva suno?na poskoka bez me?uposkoka okretanjem vija?e napred, njihanje i kru?enje u bo?noj ravni na suprotnoj strani, isti skokovi ali sa okretanjem vija?e nazad, zaustaviti vija?u u predru?enju i nastaviti ?etiri poskoka sa noge na nogu obrtanjem vija?e napred, stav spetni, predru?enje. 9. Poligoni Poligoni se primenjuju nakon nekoliko obra?enih tematskih celina (nastavnih tema ili oblasti). Poligoni se sastavljaju od usvojenih ve?bi u skladu sa uslovima za izvo?enje nastave. Kombinovani poligon sa zadacima uz kori??enje sprava i revizita (provla?enja, no?enja, kotrljanja, penjanja, vi?enja, preskakanja...). Usavr?avanje motori?kih ve?tina mo?e se realizovati kroz dramatizaciju ve?banja uz korelaciju sa drugim nastavnim predmetima (muzi?ko, likovno, matematika, srpski jezik i knji?evnost...). Plivanje Nastavnu temu Plivanje, realizuju ?kole koje za to imaju uslove u ?koli ili objektima van nje. Program nastave plivanja sadr?i: - obuku nepliva?a, - igre na vodi. Nastavu plivanja realizuje nastavnik fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja u saradnji sa nastavnikom koji sprovodi razrednu nastavu tom odeljenju. FIZI?KA I ZDRAVSTVENA KULTURA Ova nastavna oblast realizuje se kroz sve druge nastavne oblasti i teme uz prakti?an rad i sastoji se od dve nastavne teme Kultura ve?banja i igranja i Zdravstveno vaspitanje. Kultura ve?banja i igranja Osnovni termini u ve?banju U radu sa u?enicima postepeno uvoditi terminologiju ve?bi i upoznati ih sa uticajem primenjenih ve?bi na organizam. Ve?bam bezbedno Upoznati u?enika sa pravilima pona?anja koja va?e u prostorima za fizi?ko ve?banje kako u ?koli, tako i van nje. Isticati neophodnost po?tovanja pravila pona?anja tokom ve?banja. ?uvam svoje i tu?e stvari Formiranje svesti o potrebi ?uvanja kako svojih tako i tu?ih stvari. Pravila elementarnih igara Usvajanje osnovnih pravila elementarnih igara koje se na ?asu realizuju. Razvijanje sveti o potrebi po?tovanja pravila igara, kao i posledicama njihovog nepo?tovanja. Nekad izgubim, a nekada pobedim Negovanje takmi?arskog duha. Prihvatanje pobede i poraza na socijalno prihvatljiv na?in (bez ruganja i nipoda?tavanja protivnika...). Navijam pristojno Podsticati u?enike da prilikom igre ili takmi?enja po?tuju svoju i protivni?ku ekipu i nagrade svaki lep potez i postupak u?esnika u igri. Zdravstveno vaspitanje Moje zdravlje i ve?banje Na na?in prihvatljiv za u?enike objasniti zna?aj razli?itih ve?banja za zdravlje. Razvoj svesti o potrebi da se bude zdrav i ?ta zna?i zdravlje za ?oveka. Neophodno je da uo?e razlike izme?u zdravog i bolesnog stanja organizma. Mi?i?i zglobovi i kosti U?enici imenuju delove tela, kosti, zglobove i mi?i?e (grudi, stomak, le?a, noge, ruke - rameni pojas) i navode njihovu ulogu. Mogu?nosti svog tela u?enici pokazuju kroz ve?banje. Naglasiti zna?aj fizi?ke aktivnosti i fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja kao predmeta. Telesni razvoj Pro?iriti u?eni?ka znanja o sopstvenom rastu i razvoju. Osposobiti ih da uo?e odre?ene promene tokom dosada?njeg razvoja. Li?na higijena Formiranje svesti o zna?aju odr?avanja li?ne higijene. Stvaranje navike da se oprema za fizi?ko ve?banje uredno odr?ava i ?uva. Higijena prostora za ve?banje Formiranje navike da se higijena prostora u kojem u?enik ve?ba uredno odr?ava i ?uva (sala, svla?ionice igrali?ta...) "?areni - raznovrsni obrok" pravilna ishrana Upoznavati u?enika sa zna?ajem raznovrsnosti ishrane. Zna?aj vode za organizam i ve?banje Upoznavati u?enika sa zna?ajem redovnog i dovoljnog konzumiranja te?nosti - vode i njenim zna?ajem u ve?banju. Didakti?ko-metodi?ki elementi Osnovne karakteristike realizacije nastave: - jasno?a nastavnog procesa; - optimalno kori??enje raspolo?ivog prostora, sprava i rekvizita; - izbor racionalnih oblika i metoda rada; - izbor ve?bi uskla?en sa programskim sadr?ajima i ishodima; - funkcionalna povezanost delova ?asa - unutar jednog i vi?e uzastopnih ?asova odre?ene nastavne teme. Pri izboru oblika rada uzimaju se u obzir prostorni uslovi, broj u?enika na ?asu, opremljenost spravama i rekvizitima i planirana dinamika rada. Izbor didakti?ih oblika rada treba da bude u funkciji efikasne organizacije i intenzifikacije ?asa u cilju dostizanja postavljenih ishoda. U nastavi treba da preovladavaju igre i sadr?aji koji zahtevaju preciznost izvo?enja. Svim ve?banjima prethode ta?na uputstva nastavnika i prikaz ve?bi. Nastavnik prati rad u?enika, ukazuje i ispravlja gre?ke. III. PRA?ENJE I VREDNOVANJE NASTAVE I U?ENJA U cilju sagledavanja i analiziranja efekata nastave Fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja, preporu?uje se da nastavnik podjednako, kontinuirano prati i vrednuje: ? Nivo anga?ovanosti (aktivnost) i odnos u?enika prema obavezama u fizi?kom i zdravstvenom vaspitanju koji obuhvata: - ve?banje u adekvatnoj sportskoj opremi; - aktivno u?estvuje na ?asovima fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja; - ve?banje i igranje u slobodno vreme. ? Prikaz jednog kompleksa usvojenih op?tepripremnih ve?bi (ve?bi oblikovanja), bez rekvizita. ? Postignu?a u motori?kim ve?tinama. ? Individualni napredak u?enika Individualni napredak svakog u?enika procenjuje se u odnosu na prethodno provereno stanje. Prilikom ocenjivanja neophodno je uzeti u obzir sposobnosti u?enika, stepen spretnosti i ume?nosti. Ukoliko u?enik nema razvijene posebne sposobnosti, prilikom ocenjivanja uzima se u obzir njegov individualni napredak u odnosu na prethodna dostignu?a i mogu?nosti kao i anga?ovanje u?enika u nastavnom procesu. Kod u?enika oslobo?enih prakti?nog dela nastave prati se i vrednuje: - poznavanje osnovnih pravila elementarnih igara, osnovnih zdravstveno-higijenskih pravila ve?banja i zdrave ishrane; - u?e??e u vannastavnim aktivnostima. Pra?enje, vrednovanje i ocenjivanje u?enika oslobo?enih od prakti?nog dela nastave, vr?i se na osnovu posebnog anga?ovanja u nastavi. Pra?enje vrednovanje i ocenjivanje u?enika sa invaliditetom vr?i se na osnovu njihovog individualnog napretka. VANNASTAVNE I VAN?KOLSKE AKTIVNOSTI Plan i program ovih aktivnosti predla?e Odeljensko ve?e drugog razreda i sastavni je deo godi?njeg plana rada ?kole i ?kolskog programa. B. Slobodne aktivnosti Realizuju se prema interesovanju u?enika. Sa?injava se poseban program pri ?emu se uzimaju u obzir materijalni i prostorni uslovi rada, uzrasne karakteristike i sposobnosti u?enika. V. Nedelja ?kolskog sporta Radi razvoja i praktikovanja zdravog na?ina ?ivota, shvatanja va?nosti sopstvenog zdravlja i bezbednosti, o potrebi negovanja i razvoja fizi?kih sposobnosti, kao i prevencije nasilja, narkomanije, maloletni?ke delinkvencije, ?kola u okviru ?kolskog programa realizuje nedelju ?kolskog sporta. Nedelja ?kolskog sporta obuhvata: - fizi?ke aktivnosti prilago?ene uzrastu i mogu?nostima u?enika; - kulturne manifestacije sa ciljem promocije fizi?kog ve?banja, sporta i zdravlja (likovne i druge izlo?be, folklor, ples, muzi?ko-sportske radionice...); - ?a?ke radionice (o zdravlju, fizi?kom ve?banju, sportu i dr...). Plan i program Nedelje ?kolskog sporta sa?injava Odeljensko ve?e drugog razreda zajedno sa Stru?nim ve?em predmetnih nastavnika koji realizuju nastavu Fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja u drugom ciklusu, kao i drugim Stru?nim ve?ima (likovne kulture, muzi?ke kulture, istorije, informatike...) i stru?nim saradnicima u ?koli, vode?i ra?una da i u?enici koji su oslobo?eni od prakti?nog dela nastave Fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja, budu uklju?eni u organizaciju ovih aktivnosti. G. Aktivnosti u prirodi (izlet, kros, zimovanje, letovanje...) Iz fonda radnih dana, predvi?enih zajedni?kim planom, ?kola organizuje aktivnosti u prirodi: - izlet; - kros se organizuje minimum jednom u toku ?kolske godine; - zimovanje - organizuje se za vreme zimskog raspusta (fizi?ke aktivnosti na snegu); - letovanje - organizuje se za vreme letnjeg raspusta (kampovanje itd.). Plan i program ovih aktivnosti sa?injava Odeljensko ve?e drugog razreda u saradnji sa Stru?nim ve?em predmetnih nastavnika koji realizuju nastavu Fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja u drugom ciklusu. D. ?kolska takmi?enja ?kola za u?enike drugog razreda organizuje i sprovodi takmi?enja iz minimum jedne elementarne igre ili poligona u toku ?kolske godine, kao integralni deo procesa Fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja. Plan takmi?enja donosi Odeljensko ve?e drugog razreda u saradnji sa Stru?nim ve?em nastavnika Fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja. U?enici mogu da u?estvuju i na takmi?enjima u sistemu ?kolskih sportskih takmi?enja Republike Srbije, koja su u skladu sa nastavnim planom i programom, kao i na takmi?enjima od interesa za lokalnu zajednicu. ?. Korektivno-pedago?ki rad i dopunska nastava Ove aktivnosti organizuju se sa u?enicima koji imaju: - pote?ko?e u ostvarivanju ishoda; - smanjene fizi?ke sposobnosti; - lo?e dr?anje tela; - zdravstvene pote?ko?e koje onemogu?avaju redovno poha?anje nastave. Za u?enike koji imaju pote?ko?e u savladavanju gradiva i u?enike sa smanjenim fizi?kim sposobnostima organizuje se dopunska nastava koja podrazumeva savladavanje onih obaveznih programskih sadr?aja koje u?enici nisu uspeli da savladaju na redovnoj nastavi, kao i razvijanje njihovih fizi?kih sposobnosti; Rad sa u?enicima koji imaju lo?e dr?anje tela podrazumeva: - uo?avanje posturalnih poreme?aja kod u?enika; - savetovanje u?enika i roditelja; - organizovanje dodatnog preventivnog ve?banja u trajanju od jednog ?kolskog ?asa nedeljno; - organizovanje korektivnog ve?banja u saradnji sa odgovaraju?om zdravstvenom ustanovom. Rad sa u?enicima sa zdravstvenim pote?ko?ama organizuje se isklju?ivo u saradnji sa lekarom specijalistom, koji odre?uje vrstu ve?bi i stepen optere?enja, a sprovodi ih nastavnik Fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja u saradnji sa nastavnikom koji realizuje razrednu nastavnu u odeljenju koje u?enik poha?a. Osloba?anje u?enika nastave fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja U?enik mo?e biti oslobo?en samo prakti?nog dela programa nastave za odre?eni period, polugodi?te ili celu ?kolsku godinu na osnovu preporuke izabranog lekara. U?enik oslobo?en prakti?nog dela, u obavezi je da prisustvuje ?asovima. Za rad sa oslobo?enim u?enicima nastavnik sa?injava poseban program rada baziran na usvajanju teorijskih i vaspitnih sadr?aja u skladu sa programom i korelaciji sa sadr?ajima drugih predmeta. Oslobo?enim u?enicima treba pru?iti mogu?nost da: - prate igru i usvajaju pravila igara, - naprave edukativni crte? sa sportskog doga?aja, - na drugi na?in poma?u u nastavi. Primer ishoda za u?enike oslobo?ene od prakti?nog dela nastave: Po zavr?etku teme u?enik ?e biti u stanju da: - navede osnovna pravila elementarne igre koja se naj?e??e primenjuje u nastavi; - primeni osnovna zdravstveno-higijenska pravila; - pomogne u organizaciji aktivnosti predvi?enih programom. Pedago?ka dokumentacija - Planovi rada Fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja, plan rada odeljenskog ve?a, godi?nji plan (po temama sa brojem ?asova), mese?ni operativni plan, plan van?asovnih i van?kolskih aktivnosti i pra?enje njihove realizacije. - Pisane pripreme: formu i izgled pripreme sa?injava sam nastavnik u skladu sa Stru?nim uputstvom. Pedago?ku dokumentaciju nastavnik sa?injava u pisanoj ili elektronskoj formi. 4. IZBORNI PROGRAMI ? Naziv programa GRA?ANSKO VASPITANJE Cilj Cilj nastave i u?enja programa Gra?ansko vaspitanje je podsticanje razvoja li?nosti koja je odgovorna prema svojim pravima i pravima drugih, otvorena za dogovor i saradnju i spremna da aktivno u?estvuje u ?ivotu ?kolske zajednice, uva?avaju?i principe, procedure i vrednosti demokratskog dru?tva. Razred drugi Godi?nji fond ?asova 36 ?asova ? ISHODIPo zavr?enom razredu u?enik ?e biti u stanju da: OBLAST/TEMA SADR?AJI - razlikuje pona?anja pojedinaca koja doprinose ili ometaju funkcionisanje i napredovanje grupe;- uspostavlja, gradi i ?uva uspe?ne odnose sa ?lanovima grupe kojoj pripada;- iska?e svoja ose?anja i potrebe na na?in koji ne ugro?ava druge;- prepozna i uva?i ose?anja i potrebe drugih;- navede i svojim re?ima objasni osnovna prava deteta sadr?ana u Konvenciji o de?jim pravima;- prihvata i obrazla?e na primerima iz ?ivota da svako dete ima ista prava bez obzira na razli?itosti;- prepozna situacije kr?enja svojih i tu?ih prava i pokazuje spremnost da tra?i pomo?;- se dogovara i odlu?uje u dono?enju pravila grupe i da se pona?a u skladu sa njima;- navodi primere me?usobne povezanosti prava i odgovornosti;- razlikuje nenasilnu od nasilne komunikacije me?u ?lanovima grupe na primerima iz svakodnevnog ?ivota, iz knji?evnih dela koje ?ita i filmova koje gleda;- saslu?a izlaganje sagovornika bez upadica i sa uva?avanjem;- daje i prihvata predloge vode?i ra?una o interesu svih strana u sukobu;- predstavi ?ta sadr?i i ?emu slu?i Pravilnik o bezbednosti u?enika njegove ?kole;- se pona?a u skladu sa Pravilnikom o bezbednosti u?enika;- navodi primere odgovornosti odraslih i u?enika za bezbednost u ?koli;- prepoznaje prednosti, rizike i opasnosti po sebe i druge i odgovorno postupa pri kori??enju mobilnog telefona i interneta;- sara?uje i preuzima razli?ite uloge na osnovu dogovora u grupi;- iznosi mi?ljenje, obrazla?e ideje, daje predloge koji mogu unaprediti bezbednost u?enika u ?koli;- u?estvuje u izradi plana jednostavne akcije;- sa drugim u?enicima izvodi i dokumentuje jednostavnu akciju;- doprinosi promociji akcije;- na jednostavan na?in vrednuje izvedenu akciju. LJUDSKA PRAVAJa i drugi u razli?itim grupama Grupni identitet Ko smo mi - sli?nosti i razlike?Grupe kojima pripadamo (porodica, odeljenje, ?kola, sportski klub, muzi?ka ?kola...).Od ?ega zavisi funkcionisanje i napredak grupe: komunikacija, saradnja, uzajamno podr?avanje, bliskost. Pona?anja pojedinaca koja oja?avaju ili ometaju odnose u grupi. Ose?anja Izra?avanje sopstvenih ose?anja.Ose?anja drugih, kako ih prepoznajemo i uva?avamo.Veza ose?anja sa mislima i pona?anjima. Potrebe i prava Moje potrebe i potrebe drugih.Ose?anja, potrebe, vrednosti i na?in njihovog ostvarivanja. Veza sa pravima. Prava deteta Konvencija o de?jim pravima.Razli?iti smo, ali su nam prava ista.Ljudska prava va?e svuda i za svakog. Kr?enje i za?tita prava Nisam posmatra?, reagujem na situacije kr?enja prava dece u odeljenju i ?koli.Znam kako i kome da se obratim za pomo?. DEMOKRATSKO DRU?TVO?kola kao zajednica ?kola kao zajednica Vrednosti ?kole kao zajednice - ravnopravnost, odgovornost, solidarnost, briga za druge, tolerantnost, pravednost, po?tenje.Pravila u ?koli i njihova funkcija.Odgovornosti u?enika i odraslih za funkcionisanje ?kole kao zajednice. Odnosi u zajednici Kako radim sam, a kako u grupi??ta u ?koli radimo zajedno?U ?emu smo dobri? U ?emu bismo mogli biti bolji?Kako komuniciramo u grupi? Nasilna i nenasilna komunikacija. Sukobi Uzroci sukoba i ?ta sa njima. Sukob iz ugla onog drugog. Posredovanje u sukobu. Konstruktivno re?avanje sukoba. PROCESIU SAVREMENOM SVETU?kola kao bezbedno mesto Bezbednost u?enika u ?koli U?enici imaju pravo na za?titu i bezbednost. Pravilnik ?kole o bezbednosti u?enika.Bezbednost u?enika u ?koli i ?kolskom dvori?tu, na putu izme?u ku?e i ?kole, van ?kole - na izletu i na nastavi u prirodi.Bezbednost u?enika je odgovornost svih - zaposlenih u ?koli, u?enika, roditelja, institucija van ?kole.Bezbedno i nebezbedno pona?anje na internetu. Odgovorna upotreba mobilnog telefona. GRA?ANSKI AKTIVIZAM?kola kao bezbedno mesto za sve Kako u?initi ?kolu bezbednim mestom za sve - planiranje i izvo?enje jednostavne akcije. Koraci u planiranju i izvo?enju akcije.Izbor teme/problema/aktivnosti kojom ?emo se baviti.Odre?ivanje cilja i izrada plana akcije - podela uloga, dogovor o rokovima, na?inu realizacije.Izvo?enje i dokumentovanje akcije - video-snimci fotografije, tekstovi i sl.Promocija akcije na nivou ?kole - prikazivanje drugim odeljenjima, roditeljima i sl., pravljenje postera ili panoa, objavljivanje priloga u ?kolskom listu.Vrednovanje akcije - ?ime smo zadovoljni, ?ta je moglo biti bolje. Klju?ni pojmovi sadr?aja: grupa, ?kola kao zajednica, bezbednost u ?koli. UPUTSTVO ZA DIDAKTI?KO-METODI?KO OSTVARIVANJE PROGRAMA Izborni program Gra?ansko vaspitanje za drugi razred organizovan je, kao i program za prvi razred, po modelu spirale ?to zna?i da su sadr?aji dati u iste ?etiri oblasti (Ljudska prava, Demokratsko dru?tvo, Procesi u savremenom svetu i Gra?anski aktivizam) ali se oni pro?iruju i produbljuju, a ishodi se nadogra?uju ili se, ako je u pitanju ve?tina, dalje razvijaju. Sve ?etiri oblasti su jednako va?ne, a nastavnik ih, u neposrednom radu sa u?enicima, integri?e jer izme?u njih postoji prirodna veza. U programu su navedeni sadr?aji koje nastavnik mo?e da dopunjuje, pro?iruje i menja prema konkretnim potrebama i planu sopstvenog rada ali uvek imaju?i u vidu ishode koje treba ostvariti. Oni su tako dati da odgovaraju uzrastu u?enika i da su proverljivi, odnosno nastavnik mo?e, prate?i aktivnosti u?enika, lako da utvrdi da li ih oni ostvaruju i u kojoj meri. Naj?e??e su na nivou primene ?to zna?i da se znanje i razumevanje podrazumevaju jer bez toga nema primene. Takav pristup odgovara konceptu Gra?anskog vaspitanja od koga se o?ekuje da kod u?enika razvija konativnu, voljnu komponentu koja dolazi do izra?aja u pona?anju. Redosled navedenih ishoda ne iskazuje njihovu va?nost jer su svi od zna?aja za postizanje op?teg cilja predmeta i razvoja me?upredmetnih kompetencija. Izme?u ishoda postoji povezanost. Ostvarivanje jednog ishoda doprinosi ostvarivanju drugih ishoda. Mnogi ishodi su procesni i predstavljaju rezultat kumulativnog dejstva obrazovno-vaspitnog rada, tokom du?eg vremenskog perioda ?to se prepoznaje u tome da se neki ishodi u istoj ili sli?noj formulaciji nalaze u programima za vi?e razreda. I. PLANIRANJE NASTAVE I U?ENJA U procesu planiranja nastave i u?enja nastavnik se rukovodi, prevashodno, ishodima koje u?enici treba da ostvare. Prilikom osmi?ljavanja aktivnosti, kako nastavnika tako i u?enika, treba imati u vidu da se svaka od njih mo?e vi?estruko iskoristiti. Na primer, u okviru skoro svih aktivnosti na razli?itim sadr?ajima mogu? je doprinos ostvarivanju ishoda koji se odnose na komunikaciju, osetljivost za razli?itost, empati?nost i druge op?te ishode Gra?anskog vaspitanja. To zna?i da za takve ishode nisu potrebni posebni sadr?aji, aktivnosti i ?asovi. Njihovo ostvarivanje odvija se postepeno i spontano sa tendencijom da u?enici autenti?no razvijaju po?eljne oblike pona?anja. II. OSTVARIVANJE NASTAVE I U?ENJA Ostvarivanje ishoda zahteva primenu razli?itih interaktivnih oblika rada kao i odabir i kori??enje odgovaraju?ih metoda i tehnika. Nastavnici su u prilici da biraju: radionice, simulacije, igranje uloga, studije slu?aja, diskusije, mini istra?ivanja, jednostavne akcije kao i da sami osmisle neke druge aktivnosti. Radionice treba da zapo?inju pri?om koja je bliska iskustvu u?enika, a sadr?i neku vrstu zapleta (moralnu dilemu ili sukob potreba i/ili vrednosti) kao povod za diskusiju u paru ili u manjoj grupi, a zavr?ava razmenom u celoj grupi. Cilj je da se pru?i mogu?nost svakom u?eniku da preispita svoje mi?ljenje i delovanje zbog pojave konflikta izme?u njegove ta?ke gledi?ta i ta?ke gledi?ta koja je razli?ita od njegove. Zato se mo?e re?i da aktivnosti na ?asu treba tako da teku da obezbede iskustveno u?enje, tj. uobli?avanje i poimanje li?nih, autenti?nih do?ivljaja i stavova u?enika kroz razmenu u grupi, a ne preno?enje gotovih znanja, tu?ih uvida ili gotovih predloga. Dobro je da postoji igrovni kontekst koji poma?e u?enicima da se opuste i oslobode, da probaju razli?ite vidove izra?avanja i simbolizacije unutra?njih iskustava, i da kroz igru istra?uju raznovrsna, divergentna re?enja za probleme sa kojima se suo?avaju. S obzirom na uzrast u?enika, dobro je u toku ?asa kombinovati razli?ite aktivnosti i osmisliti takvu dinamiku rada kojom se odr?ava njihova pa?nja i motivacija za u?estvovanjem. Kako je planom predvi?eno da se u drugom razredu sa fondom od jednog ?asa nedeljno ostvaruje Projektna nastava, to je dobra prilika da se pove?e sa aktivnostima Gra?anskog vaspitanja. Projektna nastava po svom konceptu u potpunosti odgovara prirodi ovog izbornog programa. Zajedni?ko im je ?to doprinose kognitivnom, afektivnom i socijalnom razvoju u?enika, kao i razvoju me?upredmetnih kompetencija. Projektna nastava ima elemente problemske i istra?iva?ke nastave koji se odnose na tra?enje re?enja za neki problem kroz timski rad i kori??enje savremenih tehnologija. Zajedni?ko im je i to ?to se prednost daje procesu rada i saradnji naspram samih rezultata. Projektna nastava od u?enika zahteva samostalno pronala?enje informacija, sposobnost re?avanja problema, rad u grupi, kriti?ko mi?ljenje, dono?enje odluka, argumentovanje, preuzimanje odgovornosti, po?tovanje rokova, planiranje, ?to su sve zahtevi i programa Gra?anskog vaspitanja posebno u oblasti Gra?anski aktivizam. Posebno treba naglasiti da Projektna nastava podrazumeva unapre?ivanje kompetencije u?enika da koriste savremene tehnologije u obrazovne svrhe na odgovoran i bezbedan na?in ?to se potpuno uklapa sa o?ekivanim ishodima programa za Gra?ansko vaspitanje u drugom razredu gde je jedan deo o bezbednosti u?enika posve?en opasnostima u kori??enju interneta. Gra?ansko vaspitanje, kao program, deo je ?ireg koncepta obrazovanja za demokratiju i gra?ansko dru?tvo i u tom smislu je tesno povezano sa drugim predmetima, vannastavnim aktivnostima i etosom ?kole. Najja?a korelacija je sa Srpskim jezikom i predmetom Svet oko nas gde se mo?e koristiti tematsko planiranje. U ovom programu produkti u?eni?kih aktivnosti imaju poseban zna?aj. Oni mogu biti razli?ite vrste kao ?to su posteri, audio-vizuelni zapisi, prezentacije, prikazi rezultata istra?ivanja i drugo. Oni se mogu koristi u toku rada na nekom sadr?aju kao vid dokumentovanja procesa u?enja i aktivnosti u?enika, pri integraciji ili rekapitulaciji obra?enih sadr?aja, proceni napredovanja u?enika, kao i samoproceni nastavnika koliko uspe?no radi. Produkti se mogu koristiti i van odeljenja/grupe, na primer na izlo?bi u holu ?kole, u ?kolskim novinama, sajtu ?kole. Za realizaciju programa i ostvarivanje definisanih ishoda vrlo je va?na uloga nastavnika. On je model?koji svojim pona?anjem doprinosi stvaranju demokratske atmosfere koja je pogodna za razmenu i argumentovanje ideja i mi?ljenja me?u u?enicima, on je taj koji daje povratnu informaciju i podsti?e u?enike na razumevanje odnosa u grupi. On podr?ava u?enike kada im je te?ko da se izraze, poma?e im u izboru pravih re?i. Podsticajnim pitanjima mo?e da navede u?enike da sagledaju situaciju iz druge perspektive ?to je ozbiljan zahtev za u?enike drugog razreda koji su jo? uvek u velikoj meri fokusirani na sopstvene potrebe, misli, ose?anja. Konstruktivna komunikacija i demokratske procedure nisu samo cilj ve? i na?in da se ostvare ?eljeni ishodi. Nastavnik treba da obezbedi da se na ?asu svaki u?enik ose?a uva?eno, prihva?eno i dobrodo?lo u svojoj razli?itosti uz obavezu po?tovanja i uva?avanja drugih i druga?ijih pogleda i mi?ljenja. III. PRA?ENJE I VREDNOVANJE NASTAVE I U?ENJA Ocenjivanje u?enika u Gra?anskom vaspitanju se ostvaruje u skladu sa Pravilnikom o ocenjivanju u osnovnoj ?koli. Ono je opisno i podrazumeva da u?enici imaju uvid u svoje napredovanje koje nije samo u ovom izbornom programu ve? i u razvoju nekoliko me?upredmetnih kompetencija, posebno Odgovorno u?e??e u demokratskom dru?tvu, gde ovaj izborni program ima najve?i doprinos. Kako je najve?i broj aktivnosti u?enika u okviru ?asova Gra?anskog vaspitanja, organizovan kroz grupni rad, to zna?i da nastavnik treba da ima jasne kriterijume pra?enja napredovanja koji su i u?enicima poznati. Mogu se pratiti slede?i pokazatelji: na?in na koji u?enik u?estvuje u aktivnostima, kako prikuplja podatke, kako argumentuje, evaluira, dokumentuje. Posebno pouzdani pokazatelji su kvalitet postavljenih pitanja, sposobnost da se na?e veza me?u pojavama, navede primer, promeni mi?ljenje u kontaktu sa argumentima, razlikuju ?injenice od interpretacije, izvede zaklju?ak, prihvati druga?ije mi?ljenje, primeni nau?eno, predvide posledice, daju kreativna re?enja. Nastavnik, tako?e, prati i vrednuje kako u?enici me?usobno sara?uju, kako re?avaju sukobe mi?ljenja, kako jedni drugima poma?u, da li ispoljavaju inicijativu, kako prevazilaze te?ko?e, da li pokazuju kriti?ko mi?ljenje ili kriticizam, koliko su kreativni. Kada su u pitanju aktivnosti u?enika u okviru poslednje oblasti, u?enici ne treba da budu optere?eni rezultatima jer i iz neuspelih akcija mo?e se puno toga nau?iti. Istovremeno, nastavnik pru?a podr?ku u?enicima da i sami procenjuju sopstveno napredovanje i napredovanje grupe. Slede?i Prethodni Naziv predmeta: MATERNJI JEZIK/GOVOR SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE BOSANSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE Naziv predmeta BOSANSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE Cilj Cilj nastave i u?enja bosanskoga jezika sa elementima nacionalne kulture je sticanje znanja o osobenostima bosanskoga jezika, knji?evnosti i kulture Bo?njaka, kao i razvijanje sposobnosti i vje?tine upotrebe jezika u razli?itim ?ivotnim, svakodnevnim komunikacijskim situacijama, te razvijanje svijesti o sopstvenom nacionalnom identitetu, vrednovanju vlastitog kulturnog stvarala?tva i stvarala?tva drugih naroda. Razred Drugi Godi?nji fond ?asova 72 ?asa (sata) ? ISHODIPo zavr?enoj temi / oblasti u?enik ?e biti u stanju da: OBLAST / TEMA SADR?AJI - ima izra?en interes za knjigu, znanje i ?itanje sadr?aja koje nudi knjiga;- zna klasificirati elemente toka doga?aja u pri?i;- mo?e uo?iti va?ne pojedinosti u knji?evnome tekstu;- uo?ava likove i njihove osobine;- uo?ava prihvatljivo i neprihvatljivo pona?anje pojedinih likova;- prepoznaje slijed doga?aja u knji?evnome tekstu;- sastavlja plan pri?e;- prepoznaje dijelove teksta koje govore likovi i one dijelove koje govori pripovjeda?;- shvata i izvla?i pouku pri?e;- razumije osje?anja koja u njemu budi pri?a;- do?ivljaj pri?e mo?e izraziti rije?ima, pokretom, crte?om, zvukom;- zna da je bajka pri?a o ?udesnim, nestvarnim likovima i doga?ajima;- zna da je basna kratka pri?a u kojoj su glavni likovi ?ivotinje, biljke i predmeti;- mo?e analizirati pjesmu, u?iti je napamet i recitirati je izra?ajno;- uo?ava da u igrokazu glumci likove predstavljaju na pozornici;- glumi;- prepoznaje teorijske pojmove; KNJI?EVNOST ? Lektira Had?em Hajdarevi?: Bajramske cipele Ahmet Hromad?i?: Dje?ak i ptica Suada Hod?i?: Prvak Nino Mevluda Melajac: Vrap?i?i Ela Peroci: Papu?ica maca Narodna pri?a: Nasrudin i car Narodna pri?a: Lisica i roda Bra?a Grim: Hrabri kroja? Zehra Hubijar: Zeko i djeca Grugor Vitez: Zalazak sunca Mirsad Be?irba?i?: Nau?nice od tre?anja Hajro Iki?: Pismo u?itelju Omer Turkovi?: Hor hr?aka Muharem Omerovi?: Kad djeca vo?nju u?e Ibrahim Kajan: Igra ?murke Zehnija Buli?: Biciklo Bela D?ogovi?: Masla?ak Nasiha Kapid?i?Had?i?: Sjenice Halil Kadri?: Prije prvog ?kolskog sata (igrokaz)Enes Kahvi?: Najbolji majstor (igrokaz) - istra?uje i upoznaje se sa ?ivotom i obi?ajima Bo?njaka;- zna o kulturno-historijskom naslije?u Bo?njaka;- istra?uje i upoznaje se sa li?nostima iz historije Bo?njaka; Razumijevanje i do?ivljavanje proznoga knji?evnoga teksta.O ?emi ili o kome se govori u tekstu, slijed doga?aja, glavni doga?aj.Odre?ivanje glavnog, najuzbudljivijeg, najljep?eg dijela pri?e (zapa?anje i dojmovi).Osobine likova (prepoznavanje i zauzimanje stava prema liku).Uo?avanje i do?ivljavanje osnovnog raspolo?enja u pjesmi.Dramski tekst (igrokazi): pozori?te, publika, pozornica, glumci.Bajka je pri?a o ?udesnim, nestvarnim doga?ajima i likovima (definiranje samo na nivou prepoznavanja).Razlika izme?u bajke i basne.Basna je kratka pri?a u kojoj su glavni likovi ?ivotinje, a ponekad biljke i predmeti. Pouka i moral basne. Nacionalna kultura ?ivot i obi?aji Bo?njaka.Praznici, blagdani i zna?ajni doga?aji Bo?njaka. - zna upotrijebiti veliko slovo na po?etku i ta?ku na kraju re?enice;- pravilno pi?e veliko po?etno slovo u pisanju vlastitih imena ljudi, u nazivima sela, gradova i naseljenih mjesta;- pi?e veliko po?etno slovo u nazivima praznika i blagdana;- u u?estalim rije?ima pravilno upotrebljava skupove je/ije; JEZIK(rje?nik, gramatika, ortoepija, ortografija) - Razumijevanje pojmova: re?enica, rije?, slog.- Veliko slovo na po?etku i ta?ka na kraju re?enice.- Veliko po?etno slovo u pisanju vlastitih imena ljudi.- Veliko po?etno slovo u pisanju imena sela i gradova.- Pisanje naziva praznika.- Skupovi je/ije u u?estalim rije?ima- Glasovi - slova ?, ?, d?, ?, h u izgovorenim i napisanim rije?ima.- Pravilno izgovaranje i pisanje afrikata. - mo?e govoriti u kontinuitetu i slu?iti se oblicima izra?avanja koji su predvi?eni programom;- zna razgovarati s drugom osobom / osobama, direktno ili telefonom uz uva?avanje pravila lijepog pona?anja;- mo?e ispri?ati pri?u predstavljenu nizom slika ili jednom slikom (kao obi?an slijed doga?aja);- mo?e prepri?ati tekst pomo?u detaljnih pitanja;- mo?e napisati pri?u ispri?anu nizom slika ili jednom slikom;- prepri?ava pri?u u pisanoj formi (po nizu slika, po jednoj slici, po detaljnim pitanjima);- zna napisati ?estitku, poruku; JEZI?KA KULTURA Vje?be usmenog izra?avanja Pri?anje - Situacioni i telefonski razgovor.- Pri?anje doga?aja predstavljenog nizom slikaPrepri?avanje - Prepri?avanje teksta na osnovu detaljnih pitanja.Opisivanje - Opis predmeta (do?ivljavanje svim ?ulima i izra?avanje do?ivljaja rije?ima); opisivanje kao vje?ba percepcije i izbora adekvatne rije?i kao oznake.?estitka - ?estitanje praznika i ro?endana (igra uloga, pona?anje, u?tivost u obra?anju, uva?avanje razli?itosti, po?tovanje drugog).- Vje?be pisanog izra?avanja.Pri?anje doga?aja - Pisani odgovori na pitanja koja se odnose na sadr?aj niza slika.- Dopunjavanje re?enica uzetih iz pri?e.Prepri?avanje teksta - Prepri?avanje na osnovu detaljnih pitanja (pisani odgovori na pitanja).Pisanje re?enica o dragom predmetu (Koji je to predmet? Kako izgleda? Kakve je boje, veli?ine i od ?ega je izra?en?)Pisanje ?estitke (pravimo i pi?emo ?estitku). - prepoznaje filmske pri?e, rado ih gledaju i prepri?ava sadr?aj;- usvoji pojam televizijske emisije i pri?a o emisijama koje odgovaraju njegovom / njenom interesu i uzrastu;- rado gleda crtani film i prepri?ava sadr?aj;- uo?ava izra?ajne mogu?nosti filma (slika, rije?, muzika, boja, zvuk). MEDIJSKA KULTURA - Filmske pri?e za djecu.- Televizijske emisije kao poticaj i sredstvo za realizaciju svih sadr?aja.- Crtani film (nivo prepoznavanja).- ?ta sve mo?e moj ra?unar. Klju?ni pojmovi sadr?aja: knji?evnost, jezik, jezi?ka kultura, medijska kultura UPUTSTVO ZA DIDAKTI?KO-METODI?KO OSTVARIVANJE PROGRAMA U procesu nastave Bosanskog jezika sa elementima nacionalne kulture treba uva?iti osnovnu pedago?ku pretpostavku da je u?enik u centru obrazovno radne kreacije, pa stoga nastavnik mora upoznati i uva?avati intelektualno-mentalne i psiholo?ke sposobnosti u?enika, kako bi prona?ao didakti?ku formulu koja ?e garantirati da ?e u?enici mo?i savladati nove sadr?aje. I. PLANIRANJE NASTAVE I U?ENJA U procesu nastave i u?enja treba na zanimljiv na?in prezentirati pa?ljivo odabrane jezi?ko-literarne vrijednosti koje ?e u?enici bez te?ko?a usvojiti, jer ?e im biti potrebne za dalje ?kolovanje, boga?enje op?e kulture i znanja o ?ivotu. Pored op?ih metoda, u savremenoj nastavi jezika i knji?evnosti treba primijeniti i: - metodu ?itanja i rada na tekstu, - metodu razgovora - dijalo?ku metodu, - metodu izlaganja i obja?njavanja (monolo?ku metodu), - metodu prakti?nog rada - nau?no-istra?iva?ku metodu iz oblasti jezika, dijalektologije, uo?avanje prozodijskih osobina lokalnoga govora, sakupljanja raznih oblika usmene knji?evnosti, rad na sredstvima medijske tehnologije. Potrebno je primijeniti razli?ite oblike rada kao ?to su: rad sa pojedincima - diferencirani rad, rad u parovima, rad u grupama, rad sa cijelim odjeljenjem - u?enje kroz razli?ite vrste igara, kao ?to su kvizovi, recitali, imitacije, ske?evi i sli?no, kako bi se ponavljanjem i uvje?bavanjem do?lo do ciljanih rezultata. Nastava Bosanskogjezika sa elementima nacionalne kulture daje temeljna znanja iz jezika, knji?evnosti i nacionalne kulture. Kod u?enika treba probuditi interesiranje da ?itaju, zapisuju, prikupljaju i sistematizuju leksiku svoga maternjeg jezika, da upoznaju, prihvate i afirmiraju osobenosti svoje kulture, obi?aja i na?ina ?ivota. Nastava je koncipirana na upoznavanju, njegovanju i afirmiranju kulture Bo?njaka, ovladavanju bosanskim standardnim jezikom u usmenom i pismenom izra?avanju, njegovanju i boga?enju jezi?koga i stilskoga izraza, boga?enju rje?nika, upoznavanju u?enika sa bogatom riznicom narodnoga stvarala?tva Bo?njaka, sticanju znanja iz historije i tradicije Bo?njaka. Program nastave i u?enja orijentiran je na ishode. U?enje i pou?avanje ?e, umjesto na sadr?aje, biti usmjereno na ishode u?enja koji upu?uju na to koja ?e znanja i vje?tine u?enik usvojiti na kraju ?kolske godine. Zato ?e u sredi?tu nastavnoga procesa biti u?enik, a ne nastavni sadr?aji. Nastavnici ?e samostalno, ali i u dogovoru s u?enicima, na temelju predlo?enih kriterija, na?ela, smjernica i preporuka, te svoga iskustva, analiza i procjene odabirati kako ?e i pomo?u kojih tekstova i izvora njihovi u?enici ostvariti ishode u?enja. U?enici ?e istra?ivati i otkrivati koriste?i prethodno usvojena znanja i iskustva. To omogu?ava individualizaciju nastave koja ?e tako biti u?inkovitija i zanimljivija. Savremeni odgojno-obrazovni proces prepoznatljiv je po usmjerenosti na u?enika. Pomo?u ishoda u?enja prilikom planiranja i programiranja aktivnosti pou?avanja i u?enja mogu?e je ostvariti takav pristup. Prednosti primjene ishoda u?enja u osnovnom obrazovanju su brojne, vrednujemo ih u odnosu na to ?ta pru?aju u?enicima i nastavnicima. U?enicima poma?u da shvate ?ta je to ?to se od njih o?ekuje, doprinose racionalizaciji nastave i u?enja i omogu?avaju (samo) pra?enje napredovanja. Daju im konkretnu predstavu o tome ?ta treba znati na kraju realizacije odre?ene teme, cjeline, predmeta, razreda, pa i na kraju osnovne ?kole. Ishodi u?enja mogu olak?ati i pripreme u?enika za pisane i usmene provjere. Predstavljaju osnov za izbor nastavnih sadr?aja, ?to nastavniku daje slobodu da u nastavi koristi razli?ite izvore i da u?enike upu?uje na to da tragaju za novim izvorima saznanja. Precizno definirani ishodi u?enja omogu?avaju i lak?i izbor nastavih strategija, metoda i postupaka, ?ime se olak?ava didakti?ko-metodi?ko kreiranje procesa pou?avanja i u?enja. Osim toga ?to ishodi u?enja impliciraju aktivnosti u?enika u nastavi i u?enju, njihovom primjenom mogu se diferencirati zadaci za vrednovanje u?eni?kog izraza. II. OSTVARIVANJE NASTAVE I U?ENJA Knji?evnost Knji?evnost kao podru?je u nastavnom predmetu ima umjetni?ke i knji?evnonau?ne aspekte. U razrednoj nastavi je te?i?te na umjetni?koj, do?ivljajnoj komponenti. Ovo podru?je je u funkciji usavr?avanja tehnike ?itanja, razumijevanja sadr?aja i ostalih segmenata, a u skladu sa zahtjevima programa. Ne bi trebalo zaboraviti da stepen razvijenosti pam?enja, mi?ljenja, emocionalne zrelosti kao i stepen lingvisti?kog razvoja utje?u na percepciju kao i na recepciju knji?evnog djela. Knji?evno djelo ukupnim bogatstvom i ljepotom djeluje poticajno na sve navedene aspekte, posebno na rje?nik, jezi?ke i kulturolo?ke aspekte, senzibilitet i do?ivljajno- spoznajni intenzitet u procesu komunikacije sa knji?evnim tekstom. Knji?evnonau?ne aspekte ?ine osnovni pojmovi o sadr?aju teksta, doga?aju ili doga?ajima, toku doga?aja, likovima i njihovim osobinama. Posredovanje nastavnika jo? uvijek je veoma va?no u uspostavljanju komunikacije s tekstom. Pri izbori tekstova uva?avani su sljede?i kriteriji: - psiholo?ki kriterij (primjerenost teksta receptivnim mogu?nostima u?enika drugog razreda); - estetski kriterij (umjetni?ka vrijednost teksta); - eti?ki kriterij (afirmacija sistema vrijednosti koji je neprolazan); - nacionalni kriterij (po?tovanje nacionalnog kriterija pri izboru knji?evnih djela); - gnoseolo?ki kriterij (koliko knji?evni tekstovi slu?e kao osnova znanjima o jeziku i knji?evnosti). U?enici se upoznaju sa nacionalnom kulturom kroz sadr?aje iz knji?evnosti, jezika i jezi?ke kulture, kao i kroz neke izdvojene sadr?aje koji su usko povezani sa tradicijom i historijom Bo?njaka. Jezik Jezik kao nastavno podru?je obuhvata sljede?e sadr?aje: rje?nik, gramatiku, ortoepiju i ortografiju. Ove sadr?aje dijete usvaja na sadr?ajima drugih podru?ja nastave bosanskog sa elementima nacionalne kulture i sadr?ajima drugih nastavnih predmeta. Jo? uvijek u?enici nisu spremni za usvajanje apstraktnih sadr?aja, pa i elementarne pojmove treba zasnivati na komunikaciji, situacionom govornom kontekstu, komunikacijskim tekstovima i zadr?ati se na nivou prepoznavanja jezi?kih sadr?aja. Raznovrsnim vje?bama koje mogu imati identi?nu polaznu osnovu (sliku, tekst, re?enice, govornu situaciju, film), ali razli?ito usmjerenje: jezi?ko, stilsko, gramati?ko, raditi dalje na pobolj?anju govora. Jo? uvijek ima vremena za pobolj?anja kvaliteta govora,te za ?itanje i pisanje. Sadr?aji gramatike su apstraktnog karaktera i kao takve u?enici ovog uzrasta ih te?e razumiju s obzirom na konkretnost njihovog mi?ljenja, a pored toga dijete jo nije savladalo te?no ?itanje. To ?e biti tako sve do trenutka kada proces ?itanja postane automatiziran. Kultura izra?avanja Sadr?aji kulture usmenog i pisanog izra?avanja su u funkciji razvoja jezi?ke pismenosti, kulture komunikacije, kulture komunikacije na usmenom i pisanom nivou. Ovi sadr?aji su i u sadr?ajima svih drugih podru?ja. Valja znati da vje?bama pisanog izra?avanja uvijek prethode vje?be usmenog izra?avanja. Samo kod uvo?enja u situacioni razgovor i upoznavanja pravila telefonskog razgovora ostajemo na nivou usmene komunikacije. Uvijek treba planirati one oblike pismenih vje?bi koji su primjereni u?enicima drugog razreda(prepisivanje rije?i, re?enica prema slici, pisati ?estitku razglednicu, pismo. Medijska kultura Sadr?aj medijske kulture trebalo bi posmatrati u kontekstu sadr?aja drugih podru?ja nastave Bosanskoga jezika sa elementima nacionalne kulture i sadr?aja drugih nastavnih predmeta, te u kontekstu ?ivota. Ima funkciju pravovremenog preveniranja negativnog djelovanja malih i velikih ekrana i postepenog osposobljavanja u?enika za selektivni pristup sadr?ajima filma i televizije. Posebno je va?no objasniti u?enicima da ono ?to je mogu?e u crtanom filmu nije mogu?e i u stvarnom ?ivotu (ki?obran ne mo?e zamijeniti padobran). Nije naglasak na pojmovima i na njihovom definiranju, nego na razumijevanju komunikacije i poruke, odnosno snala?enja u toj komunikaciji. III. PRA?ENJE I VREDNOVANJE NASTAVE I U?ENJA Program nastave i u?enja za predmet Bosanski jezik sa elementina nacionalne kulture za drugi razred osnovne ?kole koncipiran je tako da svaka nastavna tema i sadr?aji koji se nalaze u okviru nje budu usmjereni na ishode koje bi u?enik trebalo usvojiti. Svaka procjena bit ?e zasnovana na stalnom pra?enju i bilje?enju aktivnosti i u?eni?kog napredovanja. Formativno vrednovanje predstavlja savremenu metodu procjene kvaliteta znanja koje je usvojeno tokom jednog perioda nastavnoga procesa. Njegov rezultat daje povratnu informaciju i u?eniku i nastavniku o tome koji dio gradiva je dobro nau?en, a na kojem treba jo? raditi i koja metoda u nastavnome procesu je efikasna, a koju treba mijenjati. Ovakav vid vrednovanja predstavlja polaznu osnovu za koncipiranje dugoro?nog planiranja nastave. Na osnovu formativnog vrednovanja, na kraju odre?ene nastavne cjeline ili nastavnoga ciklusa, vr?i se sumativno vrednovanje iskazano broj?anom ocjenom. Sumativno vrednovanje predstavlja procjenu ishoda u?enja i pru?a nam informacije o kvalitetu u?enikovog znanja u toku i na kraju nastavnoga procesa. BUNJEVA?KI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE Naziv predmeta: BUNJEVA?KI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE Cilj Cilj u?enja bunjeva?kog jezika sa elementima nacionalne kulture je nigovanje usmenog i pisanog bunjeva?kog jezika ko i nigovanja tekovina nacionalne kulture Bunjevaca, obi?aja i tradicije. Razred: drugi Godi?nji fond ?asova 72 ?asa ? ISHODIPo zavr?enoj oblasti u?enik ?e bit u stanju da u usmenoj i pisanoj komunikaciji OBLAST/TEMA SADR?AJI - Razlikuje obavi?tajne, uzvi?ne, upitne i zapovidne re?enice;- Pravilno kopristiti interpunkcijske znake nuz odgovaruju?u vrstu re?enice;- Razlikuje potvrdne i odri?ne re?enice;- Uo?ava ri?i istog i suprotnog zna?enja;- Uo?ava ri?i koje zna?e ?togod umanjeno i uve?ano;- Pripoznaje zajedni?ke i vlastite imenice;- Pripoznaje i odre?iva glagole;- Pripoznaje i odre?iva glagolska vrimena;- Razlikuje pro?lo, sada?nje i budu?e vrime;- Pripoznaje i odre?iva prideve;- Pro?iriva ri?nik ri?ima istog i suprotnog zna?enja,uve?anog i umanjenog zna?enja;- Pro?iriva fond ri?i kroz sadr?aje: zajedni?ke i vlastite imenice, glagole i prideve;- Pripoznaje glavne dilove re?enice;- ?ita naglas i u sebi sa razumivanjom;- Uskla?iva intonaciju i tempo ?itanja sa prirodom teksta;- Slobodno saop?tava utiske o pro?itanom tekstu;- Uo?ava hronologiju i povezanost doga?aja u tekstu;- Samostalno opisiva lik i ambijent prikazan u tekstu;- Sistemati?no usvaja knji?evne pojmove;- Otkriva i tuma?i poruku u tekstu;- Pro?iriva i oboga?iva fond bunjeva?ki ri?i kroz knji?evne tekstove;- Samostalno napamet kaziva poetske tekstove;- Tra?i zna?enje nepoznati ri?i u ri?niku;- Boga?enje jezi?kog fonda (oko 20 punozna?ni ri?i);- Pripri?ava sadr?aj kra?i tekstova po datom planu;- Samostalno pri?a o doga?ajima i do?ivljajima;- Pri?a prema nizu slika izlo?eni u cilini;- Opisiva predmet sa kojim se prvi put susri?e;- Opisiva biljke i ?ivotinje na osnovu neposridnog posmatranja;- Pravilno izgovara bunjeva?ke ri?i i kra?e re?enice;- Razumi osnovno i prineseno zna?enje ri?i;- Pripoznaje sinonime i homonime;- Ri?ava rebuse i ukr?tene ri?i;- Samostalno odre?iva ri?enja zagonetki;- Samostalno pi?e ?estitke;- Uo?ava i imenuje i poznaje osnovne karakteristike praznika kod Bunjevaca;- Pripoznaje i imenuje bunjeva?ke narodne obi?aje;- Usvaja i izvodi pokrete di?ji, bunjeva?ki narodni igara;- Pripoznaje i razlikuje mu?ku i ?ensku bunjeva?ku narodnu no?nju;- Navodi samostalno osnovne karakteristike mu?ke i ?enske bunjeva?ke narodne no?nje;- Pripoznaje i imenuje tradicionalno bunjeva?ko ilo;- ?isti slamu i lipi je na selotejp;- Samostalno si?e jednostavne oblike od slame i pravi kompoziciju (kola? tehnika);- Crta starinske predmete (drvene boje, flomasteri);- Izvodi stare bunjeva?ke di?ije sigre BUNJEVA?KI JEZIK ????????KNJI?EVNOST ?????JEZI?KA KULTURA ????????ELEMENTINACIONALNE KULTURE Obavi?tajne, upitne, uzvi?ne i zapovidne re?enicePotvrdne i odri?ne re?eniceRi?i istog i suprotnog zna?enjaImenice umanjenog i uve?anog zna?enjaVlastite i zajedni?ke imeniceRi?i koje kazivaje radnju - glagoliGlagolska vrimenaRi?i kojima se opisiva - prideviGlavni dilovi re?enice - subjekat i predikatNa?a ?kula, Ljubomir Loti?Uredno ?a?eBratu i sestri, kralji?ka narodna pismaOj, Ivane, korizmena narodna pismaZaljubljeni bukvar, Ana PopovUspavanka, narodna pisma?estitka, Stani?a Neor?i?Nju?kinca, Suzana Kujund?i? Ostoji?Najdra?a ku?a, nepoznati autorMajkina poga?a, U?eni?ki radKolo igra, tamburica svira(odlomak), Nikola Kujund?i?Savit rodu mome, Kata Pr?i?Vi?nja, Marko Pei?Si?anje na Uskrs (odlomak), Gabrijela Dikli?Najlip?a tica, narodna basnaLisica i je?, narodna basnaPrinceza na zrnu gra?ka, Prema Hansu Kristijanu AndersenuPut do novog kruva, Gabrijela Dikli?Uredno ?a?eMlado litoMikula?Materice, prema Mari ?or?evi? MalagurskiOceBo?i?na pisma, Crkvena narodna pismaMlado litoVeselo,veseloKralji?ka pisma,narodna pismaKolo igra, tamburica svira- Nikola Kujund?i?Du?ijancaSi?anje na Uskrs - Gabrijela Dikli?Milkino deteMu?ka i ?enska narodna no?njaPala?inteCvi?e u vaziBo?i?ne ?estitke od slameUskr?nje jaje- rad sa slamomKotarica za bra?noPo?to seko mlikoTrganacaSigra gusakaPavle pauneSigra zlatni imena Klju?ni pojmovi sadr?aja: bunjeva?ki jezik, knji?evnost, nacionalna kultura, kultura izra?avanja UPUTSTVO ZA DIDAKTI?KO-METODI?KO OSTVARIVANJE PROGRAMA U?enje bunjeva?kog jezika sa elementima nacionalne kulture i u drugom razredu triba da se odvija kroz sigru i da u ditetu nastavni sadr?aji izazivaje zainteresovanost ko i da pridstavljaje zadovoljstvo i motivaciju za dalji rad. I. PLANIRANJE NASTAVE I U?ENJA Nastava bunjeva?kog koncipirana je tako da svakom u?eniku daje mogu?nost da pro?iri i poka?e svoje znanje i sposobnosti, zadovoljavaju? individualne karakteristike svakog u?enika. U realizaciji nastavni sadr?aja u nastavi bunjeva?kog, nastavnik triba da koristi savrimene oblike, metode i nastavna sridstva kako bi nastava bila kvalitetnija i olak?ala u?enici usvajanje nastavni sadr?aja. Tokom ?asa se priporu?iva dinami?ko sminjivanje aktivnosti sa ciljom odr?avanja di?ije pa?nje. Neophodna je korelacija sa ostalim predmetima srpski jezik, muzi?ka kultura, svit oko nas, likovna kultura, fizi?ko vaspitanje, virska nastava i gra?ansko vaspitanje. Ovaka korelacija omogu?iva ostvarivanje veoma uspi?ni rezultata rada. II. OSTVARIVANJE NASTAVE I U?ENJA Upoznavanje elemenata nacionalne kulture Bunjevaca uglavnom se ostvariva upoznavanjom i pribli?avanjom dila tradicionalne knji?evnosti, obi?aja i tradicije. Po?tuju? princip postupnosti, u?enicima ?e se olak?at usvajanje znanja. Teme su iste u sva ?etri razreda, s tim da se obim gradiva pove?ava iz razreda u razred. U drugom razredu prema ishodima u?enici pored pripoznavanja i imenovanja bunjeva?ki narodni obi?aja triba da ka?u i osnovne karakteristike samog obi?aja. Neophodno je da nastavnik uvik primenjiva sistematsko ponavljanje. Nastava mora bit postavljena tako da omogu?i u?eniku ?to ?e??e verbalne aktivnosti. Posebnu pa?nju triba posvetit razvijanju kreativnosti, istra?iva?ke sposobnosti, ko i kriti?kog mi?ljenja u?enika. III. PRA?ENJE I VREDNOVANJE NASTAVE I U?ENJA Pra?enje vridnovanja u?enika se odvija kroz usmenu i pismenu proviru znanja naj?e??e primenom formativnog ocinjivanja. Ocine su broj?ane i ne ulaze u prosik. U?enik se ocinjiva i na osnovu aktivnosti i zalaganja u toku ?asa. Bunjeva?ki jezik pratimo i vridnujemo kroz usmeno izlaganje u?enika, ko i na osnovu pismene provire koja je kombinacija slika i ri?i, odnosno, re?enica. Knji?evnost pratimo na osnovu usmine provire, deklamovanja, odgovori na pitanja i dramatizacija. Jezi?ku kulturu pratimo i vridnujemo na osnovu pismenog izra?avanja o li?nim doga?ajima i do?ivljajima ko i pri?anja na osnovu dati slika. Elemente nacionalne kulture pratimo i vridnujemo kroz prakti?ne radove i na osnovu usmenog i pismenog izlaganja. Pismena provira podrazumiva imenovanje i zapisivanje naziva praznika, obi?aja, predmeta, odgovori na pitanja, a u?enicima se pru?a mogu?nost da svoje znanje poka?u putom zadataka zaokru?ivanjom odgovara, povezivanjom, pricrtavanjom, dopisivanjom. VLA?KI GOVOR SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE Numilji lu kurs VUORBA ?? KULTURA VLAHA Cilju Cilju lu ?nvacatu lu Vuorba ?? kultura Vlaha je s? s? ?ntarjask? pu?earja d? komunikac?je a lu ?kuolarj at?t s? puoat? s? askul?e ?? s? ?ncaljag? vuorba vlasask?, s? ??ije alje m?jpruoa??e zakuoanje lu vuorba ?? kultura Vlaha kum ra pu?a s? lje ka?e ?? ?nga??eadz?, pastr?nd a?a aluor identitjet d? etnicitjet, ku gri?? d? relac?ja ?ntr? mo??ja Vlahilor ?? mo??ja lumnji, d?spr? ?ntarjitu ljegaturilji ?ntr? kulturj. Razu Aduojlja Fuondu d? ?asurj pr? an 72 d? ?asurj ? A?UNSUD?pa ?e oguoaje ku tjema ?kuolarju o s? puoat? s?: TJEMA SUC?NUTU - aljag? glasu vorbit d?n sluova skris? ?n latinjica vlasask?; aljag? vuorbje ?? spusurj vorbi?e ?? skris?;- ?ncaljag? suc?nutu lu tjekstu d? literatur? karje ?j s? ?e?ea??e;- kunuoask? subjektu ?? predikatu;- kunuoask? numiturilji ?? verburlji;- aljag? ruodu ?? num?ru lu numiturj;- aljag? fuorma lu verburj ku karje s? spunje vrjeamja d? aku, vrjeamja ?e a trjekut ?? vrjeamja ?e vinje;- num?rje ?? spun? numjeri p?n? la sut? pr? vlas?a??e; VUORBA VLAHA Glasu ?? sluova; sluovilji ?t?mpuji?e ?? skris? ?n latinjic?.Vuorbilji ?? spusu ?n vuorb? ?? skris.Tjeksturlji ?npljinji?e ku sluovurj karje s? lukr?/tjeksturlji karje ?s numi?e d? ?e?it.Tjeksturlji vlas??? skris? or ?t?mpuji?e pr? latinjic?.?ukarij d? ljimb?.Vje?bujitu d? analiz? ?? s?ntjez?; vje?bujitu d? leksik? ?? sintaks?; vje?bujitu d? motuorjik?.Subjektu ?? predikatu ?n spus;Suoarta lu vuorbje: numiturilji ?? verburlji.Numiturilji: ruodu ?? num?ru.Fuoarma lu verb: vrjeamja d? aku, vrjeamja ?e a trjekut ?? vrjeamja ?e vinje.Numilji lu numjerj d?n suta ad?nt?nj. - kunoask? ?? s? aljag? k?n?iku ?? povast?;- vad? ?n povast? potrivjala, vrjeamja (r?ndu lu potrivjelurj) ?? luoku un?e ?uoa sa potrivit;- vad? juna?i ?? s? aljag? ?ntr? aja ?e je la jej bun d?n aja ?e je njebun;- spun? ?e gin?ea??e d? aja ?e lukr? juna?i ?n k?n?ik or ?n povast?;- vad? paragrafurlji ?n tjekst ?? s? r?zumenjask? kum ?s ljegac ku tjekstu tuot;- kunuoask? ?umalka ?? s? o ?ncaljag?;- kunoask? basna ?? s? o ?ncaljag?; LITERATURA VLAHILOR K?n?i?ilji vlas??? aljeas? d? nastavnjik ?n r?ndu ku anji lu ?kuolarj.Povje??ilji vlas??? aljeas? d? nastavnjik ?n r?ndu ku anji lu ?kuolarj.?umjel?ilji vlas???.Basnjilji vlas???.Aljeas? tjeksturj (k?n?i?e ?? povje??) a lu autorj vlas??? aj d? aku.Lektjira: dPasujoni "Panda ?nvac? kung-fu" Beograd 2013. - spun? kum tr?abje spusu ku struktura pruoast? ku ?ntonacija bun?, ku s?amnu d? interpunkc?je la k?pat?nj;- sumjearnjik ja par?e ?n vuorba dirigujit? ?? sluob?d?;- fak? o kri?al? askult?ndu s? ku vuorbje aljeas?;- prospun? d?n gur?; pov?astuje d?n gur? d? sljik?/slji? ?? d? potrivjelurj;- prospun? d?n gur? d? aja ?e a vadzut la film or ?n teat?r;- d?skrije d?n gur? d? stvarurj d?n okuolu aluor;- d?n gur? d?skrije d? bujedz ?? ?uoavinj; vad? ?? spun? aluor karaktjeristikurj;- d?n gur? pov?astuje d? aja ?e as?m?e ?? ?e ?j sa potrivit nain?e:- aljag? ?? s? s? askul?e ?n vuorb? ku vuorbje aljeas?; s? askul?e kum tr?abje ?n vuorb? ku vuorbje nuoj;- spun? d?n kap skur?e tjeksturj d? literatur?;- askul?e, ?ncaljag? ?? parafrazirjask? kri?ala;- askul?e ?e?itu ?? pov?stujitu lu k?rc d? literatur? ?? s? lje ?ncaljag?;?eeksturj d?spr? ?ncaljes ?? as? KULTURA LU VUORB? Vorbitu Askultatu Vuorba dirigujit? ?? sluob?d?.Kri?ala d?n gur?.Pov?stujitu, propov?stujitu ?? d?skrisu.Pov?stujitu lu tjekstu d? literatur?.Tjeksturlji d? dram?, d? dramatizac?je, improvizac?ja la scjen?.Realizac?ja lu tjekst la scjen? (d? dram? ?? ku papu??).?ngazdatu lu vorbarj: vje?bilji d? leksik? ?? sintaks?.?uoaka ?n vuorb?, d? ljimb? ?? ?n situac?je.Katatu la filmurj ?? dusu ?n tetat?r.D?skrisu d? bujedz ?? ?uoavinj.Situac?jilji d? istin? ?? simulirji?e.Kri?ala d? askultat.Snimkurlji d? audio ?? video.?ukarij d? luvat sama la askultat. - recituje ??/or la scjen? arat? povje??ilji d?n folkluoru vlas?sk d? a?eturlji d? dz?ljilji marj kum ?s Kra?unu ?? Pa??ilji.- fak? ku m?njilji stvarurj ku karje s? askult? ?n ritualjilji la dz?ljilji marj (f?arbuje uoav?lji d? Pa??, fa?e la maskje ?? a?a);- ??ije s? ?uoa?e ?n ?uok ?uoku vlas?sk;- aljag? elementurlji fundatuorj lu puortu Vlahilor d?n aluor luok.- ??ije s? spun? un?e ?? kum s? bo?adz?;- kunoask? pr? ?e s? aljea?e nunta vlasak?;- ??ije s? numask? zakuoanjilji d? poman? (Suoarilji, Luna, Pun?a ?? a?a);- kunuoask? stvarurlji karje ?s o komponent? materijalizujit? ?n kultura Vlahilor. ELEMENTURLJI D? KULTUR? ?? TRADIC?JE - Dz?ljilji marj, a?eturlji la (Kra?unu, S?ntuoa?er, Pa??ilji, S?mc,...)- Stvarurlji ku karje s? askult? ?n ritualje d? dz?ljilji marj vlas???.- ?uokurlji vlas???.- Puortu lumnji vlas?sk.- A?eturlji ku karje s? ?nsamn? bo?eadzu.- Nunta.- Zakuoanjilji la poman?.- Stvarurlji karje ?s o komponent? materijalizujit? ?n kultura Vlahilor. Terminurlji d? kjeaje lu suc?natur?: vuorba vlasask?, pov?stujitu lumnji, kultura lu vuorb?, elementurlji d? kultur? ?? tradic?je. INSTRUKC?JILJI D? DIDAKTIK? ?? METUODIK? D? REALIZAC?JA LU PROGRAM Programu d? edukac?je ?? ?nvacatu lu Vuorba ?? kultura Vlaha are patru tjeme: Vuorba Vlaha, Literatura Vlahilor, Kultura lu vuorb?, Elementurlji lu tradic?je ?? kultur?. S? por?n?ea??e asta distribuc?je lu ?asuj: Vuorba Vlaha - 18 ?asurj, Literatura Vlahilor - 12 ?asurj, Kultura lu vuorb? - 18 ?asurj ?? Elementurlji d? kultur? ?? tradic?je - 24 ?asurj. Tuoa?e tjemurlji ?s ?npoplje?i?e ?? nji?una nu s? poa?e lukra skuos dopar?e ?? fird? aljelal?e tjemj. VUORBA VLAHA Edukac?ja d?n Vuorba Vlaha s? realizujea??e s?ngur, ma kuprin?e ?? suc?naturj alu aljelal?e tri tjemj, m?jkusama d?n Literatura Vlahilor ?? Kultura lu vuorb?. Ka ?? ?n razu ald?nt?nj, ?n aduojlja raz vorbitu d?n gur? s? lukr? pr?n ?uoak? ?? aktivnosturj ku karje s? vjea?buje komunikac?ja (pozdravitu ?n situac?je d? tuoat?dz?: bun? ?iminjaca, bun? dz?va ?? nje vje?em; izvinjitu). ?kuolarji puot s? pov?astuje kat?nd la sljik? or r?ndurj d? slji?. Puot s? propov?astuje tjekstu karje a askultat, s? propov?astuje aja ?e a vadzut ?? a audz?t ?n teat?r or ?n teat?r ku papu??, ?ncaljes ?? sumjearnjik. O?itulji tr?abje s? ja sama d? s? fije glasurlji bun spus? ?? s? fak? ku ?kuolarji komentarurj la aja ?e sa askultat. Vje?bilji d? vadzut ?s d? vadzutu lu tuot ?ntrjeag ?? lu detaljurj, katatu la stvarurj, poiviturj ?? okuolu. Tr?abje s? fije organizuji?e pr? tjemurj. S? ?n?eapje d? la luoku ?n ?kuoal? un?e s? ?nvac?, p? ?nurm? s? trjea?e ?? la okuol. ?kuolarji puot s? ka?e la stvarurj, uoamjenj, ?uoavinje, potrivjelurj, slji?, slji? ?n r?nd, fotografije, objekturj d?n okuol ?? a?a. ?kuolarji tr?abje s? ja sama m?j?nt?nj la tuotalu, da pr?urm? la djetaljurj. S? kat? la: fuormurj, f?rburj, relac?je, mi?katurj, mimik? ?? gjesturj, djetaljurj pitula?e ?? a?a. Vje?bilji d? askultat s? ?n?ep ku askultatu lu vuorba lu o?itul, alc ?kuolarj, glumc ?? spikjer. Vuorba ?e je askultat? s? komentaris?a??e s? s? vad? pr? ?e s? aljea?e vuorba alu vorbituorj. Askultatu tr?abje s? fije ?npreonat ku mimik? ?? gjesturj karje petrjek vuorba. D? vrjeamja ?e s? askult? tr?abje aljes aja ?e arje vrjedujal? d?n aja ?e nare, katat ku gri?? ?? koncentrac?je. S? askult? ?? sunurlji d? onomatopej?, ?u?ajelje, sunurlji artikuljis?c ?? njeartikuljis?c. Ka ?? ?n razu ald?nt?nj tr?abje s? s? fak? vje?burj d? analjitik? kum ?s vadzutu lu pozic?ja lu glasurj ?n vuorbilji karje ?s vorbi?e. K?nd ?kuolarji ?nvac? s? vad? pozic?ja lu glasurj ?n vuorbj, s? trjea?e la ?nparc?tu lu vuorbj pr? glasurj. S? ?n?eape ku vuorbj d?n duoa glasurj, da pr?urm? d?n tri, patru ?? m?jmul?e. Vje?bilji d? sintjez? s? organizujesk b?rabar ku vje?burlji d? analiz?. Vuorbilji karje ?s d?sparc??e ?n glasurj jar s? adun? ?ntruuna. S? pornjea??e d? la al m?ju?or ?? mjear?e k?rt? tuot m?jgrjeau. ?kuolarji s? sprim?sk s? ?e?ask? ?? ?ncaljag? aja ?e a ?e?it, ?e o s? fije ?n razurlji ?e vin. O?itulji tr?abje s? ja sama kum s? vorb?sk glasurlji ?, ?, dz, ?, ?. ?n aduojlja raz ?kuolarji ?nk? nu ?e?esk ?? skriu ma s? kunosk ku grafemurlji d?n latinjica vlasask?, kum ?n razu d?nt?nj sa kunoskut ku grafemurlji lu ?iriljica vlasask?. Pr?n situac?je d? vuorb? lu ?kuolarj tr?abje aratat ?e je subjektu, da ?e predikatu ?n spusurj. S? lji s? ar?a?e ?e je una, da ?e alta, ?? kum s? lje kunoask? ?? aljag?. Tuot a?a lje tr?abje aratat ?e je numitura da ?e verbu. Lje tr?abje aratat kum s? vjea?e num?ru ?? ruodu lu numitura. Pr?n povje?? d? potrivjelurj ?e s? potriv?sk ?n a?sta momjent la ?kuoal?, aratat lu ?kuolarj karakteristikurlji lu verbu ku karje s? spunje vrjeamja d? aku. Pr?n vuorba d? tjemurj ?n karje s? ?kuolarju ?nvint? s? vorbask? d? aja ?e c?nje min?e d? njiskar potrivjelurj ?e a fuost, s? arat? fuorma lu verbu ku karje s? spunje vrjeamja ?e a trjekut. Ku vuorba d? aja ?e je ?n plan s? fije ?n dz?va, stam?na, lun?, or d? vro lun? or vrun an, aratat lu ?kuolarj fuorma lu verbu ku karje s? spunje vrjeamja ?e vinje. Ku vuorba d? tjem? lu ro?endanurlji lu aj d?n kas? ?? lumnje d?n okuol s? puoa?e u?ura lu ?kuolarj ?nvacatu lu numaratu p?n? la sut?. LITERATURA VLAHILOR Aja ?e je suc?nat ?n tjema Literatura Vlahilor s? lukr? pr?st? tuot anu la ?kuoal?, d?n kar?a d? ?nvacat ka un instrumjent d? edukac?je ka ?? d?n al?e izvuor? kum aljea?e nastavnjiku ?? d?n k?n?ikatuoarje ku slji?, karje je ku Planu ?? Programu lu edukac?je ?? ?nvacat dat? d? lektir?. Aluor realizac?je o?itulu pl?nirjea??e ?n r?ndu ku karakterjistika lu tuot ?kuolarju ?? aluj a?unsurj d? ?nvacat. D? vrjeamja k?nd ?kuolarji s? fak s? fije kad?rj, ku a?utatu lu o?itul, s? ?ncaljag? povje??ilji ?? k?n?i?ilji, tr?abje luvat sama s? s? vad? potrivjelurlji, relac?jilji d? arje ?? vrjeamje ?? aja ?e je aljes ?n daskrisu lu stforurj ?? priruod?. ?kuolarji s? ?nvint? s? uj?e juna?i ?n povast? or k?n?ik, aluor karaktjeristikurj ?? aja ?e lukr?; aluor emuoc?je (marjeac, trist, d? r?s) ?? s? aljag? al bun d?n njebun. S? kri?ea??e k? je bun s? s? ?e?ask? tjekstu la post?c, a?i s? gin?ea??e k? o?itulu, pr? planu karje s?ngur a fakut ku d?namika ?e a pl?nirjt spunje tjekstu postat? d?pa postat? ?? vorbjea??e ku ?kuolarji d? aja ?e je ?e?it, d? aja vrjeamje ij motivis?a??e s? pov?astuje ?? s?ngurj. Kum ?s tjeksturlji pl?nirjic ku programu pruo??, skurc ?? fakuc pr? r?n?itu lu potrivjelurj pr? hronoluogije, ?kuolarju tr?abje s? uj?e k?nd ?? un?e sa potrivit aja ?e s? lukr? ?n tjekst ?? s? ?ncaljag? r?n?itu lu potrivjelurj, ?e sa ?n fabula lu tjekst potrivjit ?nt?nj, da ?e pr?urm?, ?e a fuost nain?a lu vro potrivjal?, da ?e d?pa jea vinje. Ka ?? ?n razu ald?nt?nj, ?? ?n aduojlja raz ?kuolarju tr?abje s? fije kad?r s? uj?e kum ?s poezija ku proza aljeas? ?n fuorm? (s? aljag? vjersu d?n tjekstu d? pruoz?) ?? aluor m?jpuc?nje karaktjeristikurj (aja ?e ?n lirjik? nuje fabul?, ritmika lu vjers or r?n?itu lu potrivjelurj ?n epik? ?? a?a ?uoava), ma nu la nivuo lu definjis?tu la tjerminurj. ?kuolarju tr?abje s? aljag? k?n?iku (?? k?n?iku d? glum? - pr? tuonu kum s? k?nt?) d?n povast? (basn?), ma f?rd? definis?tu lu tjerminurj d?n teorija lu literatur?. Aja s? lukr? mjerekuc?al ?? la post?c ?n razurlji m?jbatr?nje. ?kuolarju tr?abje s? poat? s? ?ncaljag? ?e ?nsamn? ?umalka f?rd? formuljis?tu lu stil; s? kunoask? ?anru lu basnje ka povje??ilji ?e ?nsamn? ?uoa alt??e (f?rd? ?n?eputu ku tjerminu lu aleguorije), k? ?n basnje juna?i puot s? fije nu numa ?uoavinjilji, ma ?? bujedz?lji, stvarurlji, kreaturilji antropomorfizuji?e (Naruoku, Na?ear?a) or uoamjenji ??, m?jpr?urm?, s? poat? s? ?ncaljag? aja ?e basna ?nsamn? ?? s? vad? aja ?e basna nje kri?ea??e. Kum d? a???a anj lu kopij s? adaptirjea??e, skur?adz? tjekstu lu basn? nus spu? elementurlji d? struktur? lu ?anru lu basn? (fabula ?? kri?ala). ?kuolarji s? sprim?sk s? uj?e ?n tjekst vuorbje njekunosku?e ?? m?jpuc?n kunosku?e ?? s? ?ntr?abje o?itulu s? lje tulma?ask? kum ra ?ncalje?a tjekstu m?jbun. Purtac ku ?ntrab?rilji (karje? ?e? un?e? k?nd? d? ?e?) d? suc?natu ?e je spus, ?kuolarji ?n r?ndu ku aluor pu?earje, s? sprim?sk s? fak? ka raspunsurlji: spusurj, pasusurj, tjeksturj skur?e. K?nd lukr? tjeksturj d? aja ?e lumnja Vlahilor a fakut pr?n vuorb? ?? d?n literatura lu autorj, ?kuolarji s? kunosk m?j?nt?nj ku estetik? ?n skrisuoarje ?? formirjesk aluor ve?earje d? aja ?e askult?. O?itulu ?j ?nvint? s? spun? aja ?e gin?esk. K?nd lukr? k?n?i?ilji d? lirjik? ?kuolarji la post?c s? ?nvac? s? kunoask? ?? as?m?e melodika lu k?n?i?e ?? s? lje recituje ku intonac?je. Aljesu lu tjeksturj ?n vjers d?n a?alja ?n pruoz? nu s? lukr? la nivou lu teorije. S? kri?ea??e k? je bun s? s? fak? dramatizac?ja lu povje??ilji d?n lumnje, bajkje ?? basnje, kum sar ?kuolarji adu?e ?n vuoja bun? la aktivnosturj d? kreac?je (je??tu la scjen?, ?uoaka ku dram?, ?uoaka ku papu??...). A?a ?kuolarji pr?n vaspitujitu lu ?kuoal? ?ntruuna ?nvac? ?? bontuonu ?n teat?r. ?kuolarji ?n aduojlja raz na?esk ku suc?natu lu program ?? ?nvac? la tjerminurj d?n literatur? la post?c ?? ku sistjem, da lu o?itulj s? kri?ea??e ?n kontinuitjet s? s? ?nvjeac? vuorbje nuoj kum sar ?ngazda vuorbarju lu ?kuolarj. Supt ?nvacatu la tjerminurj d? literatur? nu s? gin?ea??e la ?nvacatu lu aluor definic?je, ma aluor numit ?? d?skris, ujtatu lu aluj rol? ?n tjekstu al spus. KULTURA LU VUORB? Tjema Kultura lu vuorb? kuprin?e ?nvaljitu lu duoa d?n patru p?rc d? literac?ja lu ?kuolarj, da a?alja ?s vorbitu ?? askultatu. Duoa karje u?esk, ?e?itu ?? skrisu, s? ?nvaljesk ?n aljelal?e razurj lu ciklusu d? ?nv?cam?nt la ?kuoal?. Edukac?ja ?? ?nvacatu ?n asta tjem? ?s ?u?i?e k?rt? katatu lu kultura lu vuorb?, ?ngazdatu lu vuorbarj ?? la ?nvaljitu lu pu?earja ?n komunikac?je lu ?kuolarj. Lukru la edukac?je ?n tjema Kultura lu vuorb? s? realizujea??e ?npoplje?it ku alj?e tjemurj d?n a?sta kurs, ka ?? pr?n lekc?je s?ngurje. Vorbitu lu ?kuolarj s? ?nvaljea??e pr?n vuorb? ?n karje o?itulu ?j ?n?irjapt? s? ajbje m?jbun? aluor komunikac?je. ?n vuorba d? tjekstu d? literatur? or d? vro tjem?, ?kuolarji raspund la ?ntrab?rj, ?ntrab?, spun ?e gin?esk. Vuorba sluob?d?, vuorba d? drustv? je fundu lu komunikac?ja d? tuoat?dz? ?? d? aja ?kuolarji tr?abje ?n?irjeptac ?n aja par?e s? frumuos ?n?eap? vuorba, ?nskimbje la informac?je ?? s? ajbje bontuon. ?kuolarji s? ?nvint? s? formirjask? kri?al? ?n karje o s? fije informac?je d?n vijaca ?kuolji. D? vreamja d? vuorb? ?kuolarji s? ?nvint? s? vorbask?, s? ?ea ?nformac?je, s? spun? ?e gin?esk, numask? ?e as?mt ku vuorbilji aljeas?. Foarma lu vorbit karje s? kri?ea??e je pov?stujitu, propov?stujitu ?? d?skrisu. Aja ?s suc?nuturlji lu program, suc?nuturlji lu ?nvacat. ?n aduojlja raz s? na?ea??e ku ?nvacatu lu ?kuolarj ?? la post?c s? bag? ?n vuorb? ?? ?nvac? kum s? propov?astuje tjekstu, kum s? pov?astuje or kum s? d?skrije. Vuorba s? realizuje pr?n vje?bje d? vorbit ku a?utarja lu plan. Planu lu ?kuolarj a?ut? s? progin?ask? suc?nutu lu vuorb?, ma nu tr?abje ?npe?ekac a?ja karje puot s? vorbask? s?ngurj ku aluor plan, or f?rd? jeal. D?n gur? s? propov?astuje vrun tjekst skurt, aja ?e a vadzut ?n teat?r or la film. S? kri?ea??e a?sta pov?stujit: pov?stujitu d? sljik? or pr? r?ndu d? slji? (povasta ?n slji?), pov?stujitu d? petreku?e ?? potrivjealje... S? d?skrije d? sezuoanje pr? an, d? bujedz ?? ?uoavinje, d? drugarju or drugarjica a m?jbun?, d? aj d?n kas? ?? a?a. ?kuolarji s? ?n?irjapt? s? vorbask? kum tr?abje. ?nvacatu d?n kap ?? vorbitu lu tjeksturj aljeas? or aluor post?c je ?n?irjeptat ?n par?a lu ?ngazdatu lu vuorbarj ?? vuorba kum tr?abje. S? vorb?sk d?n kap aljeas? k?n?i?e karje ?s ?nvaca?e odat? ku ?nvacatu lu recitujitu ?irjept. Pr?nga aja, s? puot ?nvaca ?? d?n kap vorbi tjeksturlji skur?e post?c d?n povje?? or d?n tjeksturj d? dram? (junaku). C?lju lu asta suoart? d? vorbit je s? s? vorbask? ku ?ntonac?je, da nu numa memoris?tu lu tjekst. D? aja tr?abje luvat sama ?? bun aljes aja ?e kopiji o s? ?nvjeac? s? spun? d?n kap, da vrunji d?n kriterijumurj ?s vrjedujala lu tjekst ?? kum adu?e ku anji lu kopij. ?uoak? d? scjen? m?jbun je s? s? realizuje pr? tjeksturj d? literatur? karje ?s bunje d? improvizac?je la scjen?. ?ngazdatu lu vuorbarj d?spr? vuorbitu ?n?irjeptat s? realizuje askult?ndu s? ku vuorbje ?e tr?abje la vorbit, ?nvac?nd ?? askult?nd ku vuorbje nuoj, ka ?? lar?ind kuprinsu lu aja ?e ?nsamn? o vuorb?. Vuorbilji nuoj s? ?nvac? d?n vuorbitu ?n?irjeptat ?? d?n tjekstur d? literatur? ?? njeliteratur?. ?kuolarji s? ?n?irjapt? ?n par?a s? s? askul?e ku vuorbje d?n aluor vuorbarj karje je aktivirjit ?? ku a?la ?e je pasivirjit ?? ?e poa?e m?jbun spun? ?nfuormac?ja karje vrjea, ma ?? s? puoat? s? fak? ku vuorba m?jfrumuos vorbitu. Kultura lu ljimb? alu ?kuolarj s? ?nga??eadz? ?? pr?n ?uoak?, m?jkusama pr?n ?uoak? d? ljimb?. ?uoaka s? aljea?e pr? interesujalu lu ?kuolarj or ?n kontjekstu lu suc?natu d? edukac?je. Aja puoa?e s? fije ?uoak? ku vuorbit (vorbitu ku papu?a njekumin?e, vorbitu ku junaku d?n literatur?...), d?pa aja ?uok? d? situac?je, situac?j d?n tuotd?una (vorbitu ?n prodavnjic?, la stanjica d? autobus, la duoktuor,...). S? puot alje?a ?? anagramurj, rebus?, palindruomurj, do?nplu?e, pruoa??e vuorbje ?nkru?i?a?e. Askultatu arje marje vrjedujal? ?n komunikac?je. ?kuolarji s? ?nvac? s? askul?e suvorbituorju ku gri?e ?? kultur?. ?n kontjekstu d? edukac?je ?kuolarji askult? ?e ajlalc vorb?sk ?? aja prodz?k ku reprodukujitu ?? parafrazirjitu lu aja ?e a askultat, ka ?? lukr?nd pr? rugatu ?? ?nstrukc?jilji d?n gur? a lu aj batr?nj ?? aluor drugarj. Askultatu ku gri?? s? tr?abje s? ja par?e ?? ?n situac?jilji simulirji?e (?uoaka d? vuorb? ?? d? situac?je). ?kuolarji askult? ?e?itu lu o?itul ?? spikjer. Ka ?? ?n razu ald?nt?nj, ?uoaka d? ?nvaljit askultatu ku gri?? s? lukr? ?n kontjekstu lu edukac?je: askultatu ku gri?? ku da?ina, s? dz??em, Kunoa??e karje vorbjea??e, askult? kum vorbjea??e (?n ?eat, jut), Aud glasu... ELEMENTURLJI D? KULTUR? ?? TRADIC?JE Tjema d?pr?urm? karje s? lukr? ?n programu d? edukac?je ?? ?nvacat lu Vuorba ?? kultura Vlaha, Elementurlji d? kultur? ?? tradic?je, makr? d?k? s? lukr? b??ka??t je ljegat? ku aljelal?e tjemj. Ja pr? num?ru lu ?asurj numic d? realizac?je arje m?jmarje kuprins, da pr?n ja s? ?kuolarji kunosk ku aluor kultur? ?? tradic?je kum ra pu?a s? o pastrjeadz? ?? ?nojask?. Pr?n mul?e aktivnosturj ?n la ?asur simulirji?e situac?je ?kuolarji s? kunosk ku aja kum s? fa?e Pa??ilji, A?unu ?? Kra?unu, da ?? ku m?njilji s? fak? stvarurj ku karje s? askult? ?n ritualje d? dz?lje marj (f?rbujitu la uoav? d? Pa??, fakutu la maskje d? S?ntuoa?erj ?? a?a). ?kuolarji s? ?nvint? k?nd puot s? ar?a?e aja ?e a ?nvacat la ?as ?? ?n situac?je d? tuoat?dz? la aluor k??. La ?as ?kuolarji s? ?nvint? s? ar?a?e aja ?e ??iu ?? ?e a ?nvacat la kas?. A?a s? ?ntarjea??e ?nvacam?ntu pr?n ljegatu lu aja ?e ?kuolarju adu?e ku jeal d?n izvuoar? d?nafar? d? ?kuoal? ku aja ?e ?j d?a ?kuoala, nastavnjiku ?? kerc?lji d? ?nvacat. ?n kultura vlasask? mult s? cjeanuje ?uoku ?? k?n?iku, d?spr? ?e ?kuolarji s? ?nvint? s? ?nvjeac? pa?urlji d? ?uok. Pr?nga aja, ?kolarji s? kunosk ?? ku puortu vlahilor d?n aluor luok ?? okuol. Kunoskutu ku puortu lumnji puoa?e s? fije petrjekut ku lukru la fakutu lu puort d?n ar?ije ??/or d?n p?ndz?, ku a?utarja lu nastavnjik ?? parinc, da d?pa aja ?? ?nbrakatu la papu?? ?n aja, s? puoa?e crtaji puortu ?? a?a. D?n plastelin or a?a ?oava ?kuolarji puot s? fak? kola?i (zakuoanjilji) d? poman? ?? a?a ?nvjeac? karje kum ?l kjam? ?? d? ?e je. Kat?nd la video or la slji? ku tjema lu bo?eadz, or ?n bes?arik? la vrun bo?eadz s? puoa?e ?nvaca aja ?e tr?abje d? bo?edzatu. A?a st?a trjaba ?? ku nunta vlahilor ?? ritualjilji karje m?rg ku ja. Ku dusu ?n muzej ?kuolarji puot s? s? kunoask? ku stvarurlji d?n kultura ?? tradic?ja Vlahilor. D?ka aja nu s? puoa?e lukra ku audio ?? video materijal lu ?kuolarj s? puot arata stvarurlji batr?nje d?n tradic?ja ?? kultura Vlahilor. Ka ?? ?n razu ald?nt?nj, ?? ?n aduojlja raz m?jmult tr?abje s? s? kinuje s? s? pastrjeadz? ?? pazask? identitjetu ?? maros?ja Vlahilor, ma nu pr?n fr?zurj ma ?n praks?, arat?nd la vrjedujala lu uoamjenj ?? etnicitjeturj, po?tujala ?ntr? etnij, toleranc?je ?? ?nterakc?je. Kum s? realizuje programu Tr?abje ?n tuotd?una luvat sama d? a m?jmarje da?in? alu kurs: s? ?kuolarji ?nvjeac? frumuos s? vorbask? pr? vuorba vlasask? ?? ??ije d? aluor kultur? ?? tradic?je. Tr?abje bagat d? sama ?e ?kuolarji ??iu ?nt?nj, ku ?e vin d? la aluor k?? ?? ?n r?ndu ku aja lukrat ku tuot ?kuolarju b??ka??t, purt?nd d? gri?? ?? d? tuot kolektjivu. Atmosfjera la ?as tr?abje s? fije relaksirjit?, s? ka?e o relac?je d? partnerj ?ntr? o?itul/nastavnjik ?? ?kuolarj kum sar m?ju?uor trje?a barijera lu psih? la aktivizac?ja lu pu?earja lu vorbit ?? ?nv?acurj. Tuot ?e s? lukr? d? ljimb? s? demonstrirjea??e ?n kontjekst, nu s? skuoa?e d?nl?turj. K?nd s? vjea?buje pu?earja d? vuorb? dominirjesk dijaluogurlji ?n m?jmul?e fuoarmje ?n interakc?ja lu nastavnjik ku ?kuolarju ?? ?kuolarju ku ?kuolarj. La vuorbit s? kat? s? nu fije komplikujit, s? fije nje?ns?ljit ?? s? s? spune kum tr?abje. PETRJEKUTU ?? VRJEDUJALA LU EDUKAC?JE ?? ?NVACAT Petrjekutu ?? vrjedujala lu progrjesu ?kuolarilor s? lukr? d? s? s? puoat? a?uns la a?unsurj, da ?n?eapje ku ocjena d?nt?nj lu nivou la karje je ?kuolarju ?? ?n relac?je ku karje s? ocjenjea??e k?t progrjes a avut ?? ?e ocjen? o s? ajbje. Fijekarje aktivnuost arje potencijal d? procjenjitu lu aja k?t sa m?rs nain?e ?? d? s? s? kapi?e informac?je napuoj. Tuot ?asu d? edukac?je ?? aktivnuosturlji lu ?kuolarj je ?ansa d? s? s? formirjask? ocjen?, d? s? s? registruje k?t ?kuolarju a m?rs nain?e ?? s?j s? spun? ?e tr?abje ??m?j s? lukrje. Formirjitu lu ocjen? je un nou princip ?n edukac?je karje suc?nje procjenujitu lu aja ?e s? ??ije, ?e s? puoa?e, c?nutu ?? r?ndu la lukru, ka ?? ?ntarjitu lu kompetenc?j d? vrjeamje lu eukac?je ?? ?nvacat. M?suratu la formirjitu lu ocjen? suc?nje astr?ns la fakturj d? aja ?e ?kuolarji a lukrat, a m?j?eas? ?s a?a??a tjehnjike: realizac?ja lu da?inj ?n praks?, petrekutu ?? ?nsamnatu lu aja ?e ?kuolarji lukr? d? vrjeamje d? edukac?je, komunikac?ja ?ntr? nastavnjik ?? ?kuolarj, registru d? tuot ?kuolarju (mapa d? progrjes) ?? a?a. Rjezultaturlji lu vrjedujal? ku formirjitu lu ocjen? la k?pat?nju lu ciklusu d? edukac?je tr?abje s? fije dat ?ntruuna ?n ocjen? ku num?r. Lukr? lu nastavnjik s? suc?nje d?n pl?nirjit, realizujit, petrjekut ?? vrjedujit. Nastavnjiku tr?abje ?n kontinuitjet s? petrjak? ?? ocjenjask? diferjencirjit pr?nga aja ?e ?kuolarji a fakut, ?? procjesu lu edukac?je ?? ?nvacat, ka ?? pr? jeal s?ngur ?? aluj lukru. Ku tuot ?e s? arat? bun ?? ?e a?ut?, nastavnjiku o s? s? a?u?e ku aja ?n aluj praks? d? edukac?je, da tuot ?e s? arat? ka njedastul bun ar tr?buji ogo?it s? fije m?jbun. MA?ARSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE A tantárgy neve MAGYAR NYELV - ANYANYELV A NEMZETI KULT?RA ELEMEIVEL Cél A magyar nyelv - anyanyelvápolás tanításának célja, hogy a szerb nyelv? tagozatra járó magyar anyanyelv? tanulók elsajátítsák a magyar nyelv alapvet? nyelvhasználati szabályait, és megfelel? módon tudják magukat kifejezni szóban, tudatosuljon bennük az anyanyelv fontossága a nemzeti identitás meg?rzése szempontjából. Osztály Második ?vi óraszám 72 óra ? KIMENETA tanév végére a tanuló: R?SZTER?LET/T?MA TARTALOM - Elsajátítja a helyes kiejtést, hangsúlyt, hanglejtést;- pontosan artikulál, beszéde tagolt, érthet? és k?zepes tempójú;- helyesen ejti ki a r?vid és a hosszú magán- és mássalhangzókat;- alapszinten képes verbális kommunikációra;- r?vid szóbeli üzenetet fogalmaz meg, megfelel? szavakkal;- kívülr?l/fejb?l mond r?vid népk?ltészeti alkotást, drámai sz?veget, gyermekverset;- képes egyszer? beszédszituációk eljátszására;- a felolvasott r?vid sz?veggel kapcsolatban tud a feltett kérdésekre válaszolni (elmesélni a sz?veg tartalmát). NYELVI KULT?RA Beszéd Szókincsfejleszt? és mondatalkotási gyakorlatok.Az életkornak megfelel? r?vid mesék, t?rténetek.Irányított és szabadon folytatott beszélgetés (párbeszéd).Nyelvi játékok.Beszélgetések, szituációs játékok.Dráma- és dramatizált sz?vegek, színpadi improvizációk.Jelenetek el?adása és bábozás.Hibás szórend? mondatok javítása.Rokon értelm? és ellentétes jelentés? szavak gy?jtése.?nellen?rzés, k?z?s javítás. - Figyelmesen hallgatja beszédpartnerét, és nem szakítja félbe;- meghallgatja, megérti és értelmezi az üzenetet;- megérti a felolvasott, r?vid ismeretterjeszt? sz?veget;- átéli az irodalmi sz?veget a bemutató olvasás során. ? Befogadás Valós vagy szimulált helyzetek.Szóbeli k?zlés befogadása.Felolvasott sz?veg befogadásaUtasítás, szóbeli üzenet.A másokra figyelést fejleszt? játékok.Ismeretterjeszt? sz?veg bemutatása.Irodalmi sz?veg bemutatása. - Felismeri a verset és a mesét;- meghatározza a sz?veg témáját;- meghatározza a sz?veg számára kevésbé érthet? tartalmi elemeit;- meghatározza a sz?veg cselekményét, annak idejét és helyét;- felismeri a szerepl?ket, és meg tudja kül?nb?ztetni ?ket a pozitív és negatív tulajdonságaik alapján;- képes r?vid sz?veget értelmezni;- felismeri a rímet. ? IRODALOM ? Választható és adaptálható ISKOLAI OLVASM?NYOK K?ltészet: Balázs Imre József: A mese/CsehKatalin: Meghatározás Fecske Csaba: Jó leszek/A nagymamánál Kovács András Ferenc: Kanásznóta Tolna ?va: ?nnep Tóth Krisztina: Kobra Nemes Nagy ?gnes: Lila fecske József Attila: De szeretnék... Nemes Nagy ?gnes: Mi van a titkos úton? We?res Sándor: A kutya-tár Tamkó Sirató Károly: Mondjam még? Kányádi Sándor: Három kérdezget? Próza: Janikovszky ?va: Már megint (részletek) May Szilvia: A Fásli Utcai ?llatkórház Csukás István: Süsü, a sárkány (részlet) Janikovszky ?va: Már iskolás vagyok Lázár Ervin: A Kék meg a Sárga Népmese: Kutya akart lenni Kolozsvári Grandpierre Emil: A pecsenye Népmese: A róka és a gólya Darvasi László: Pálcika, ha elindul (A nem varázslás) Népk?ltészeti alkotások: mondóka, k?zmondás, szólás, találós kérdés, sz?veges népi gyermekjáték.Drámai sz?veg: Du?an Radovi?: Nebáncsvirág Tudományos és ismeretterjeszt? sz?vegek A magyar nemzeti kultúra elemeivel kapcsolatos sz?vegek.Válogatás a gyermekenciklopédiák és a gyermeklapok sz?vegeib?l.Irodalomelméleti fogalmak: - vers;- mese;- a cselekmény; helye és ideje;- a m? szerepl?je - küls? és bels? tulajdonságai és cselekedetei. - Megkül?nb?zteti és megnevezi a hangot, a szót és a mondatot;- odafigyel a helyes szórendre;- kérd? mondatokat tud szerkeszteni;- a f?nevek t?bbes számát helyesen használja;- a helyhatározó ragokat megfelel?en használja. NYELVTAN Csoportmunka, nyelvi játékok alkalmazása.Hallás után befogadott mesével, t?rténettel kapcsolatban r?vid mondat megfogalmazása, szerepl?k nevének felsorolása.A szerb nyelv hangrendszerét?l eltér? magyar hangok ejtésének gyakorlása.Ismert t?rténetekkel kapcsolatban kérdés megfogalmazása.Párbeszéd folytatása játék keretében, illetve ismert sz?veggel kapcsolatban. Kulcsszavak: nyelvi kultúra, irodalom, sz?vegértés, nyelvismeret, alapvet? kommunikációs készség és nyelvhelyesség. Korreláció: zenekultúra, képz?m?vészeti kultúra, szerb mint anyanyelv, k?rnyezetismeret. DIDAKTIKAI-M?DSZERTANI UTAS?T?S A magyar nyelv - anyanyelvápolás tanításának és tanulásának tantervi alapját a kimenet elemei, a tanulási folyamat, valamint a tanulói eredmények képezik. A kimenet magában foglalja a rendszerbe épített tudás, a készségek, álláspontok és értékek leírását, amelyeket a tanuló gyarapít, fejleszt és elmélyít a tantárgyi részterületek révén. I. A TAN?T?S ?S A TANUL?S TERVEZ?SE A tanítás és a tanulás tervezése fel?leli az éves és az operatív tervek elkészítését, valamint az órára, napra/hétre való el?készületeket. Az éves tervet Gantt-diagram formájában kell elkészíteni, amely ?sszhangban van az iskolanaptárral és az évi óraszámmal, valamint havi felbontásban tartalmazza az óraszámot részterületenként. A magyar nyelv - anyanyelvápolás tanításának és tanulásának programstruktúrája az általános iskola második osztályában a k?vetkez? három részterületet foglalja magába: nyelvi kultúra, irodalom és nyelv. Az ajánlott óraszám részterületenként: nyelvi kultúra - 30 óra irodalom - 30 óra és nyelvtan - 12. Az ajánlott óraszám tájékoztató jelleg?, mivel a tanítási részterületek ?sszefüggnek egymással, és azokat nem lehet egymástól izoláltan tanítani. Az éves tervvel ?sszhangban ki kell alakítani az iskolai olvasmányok sz?vegeinek jegyzékét, havonkénti lebontásban. A sz?vegek ilyen módon t?rtén? felosztása, mint eddig is, a sz?vegek bizonyos kritérium szerinti csoportosításán és ?sszekapcsolásán alapul - az irodalmi m? jellege és szerepe; sz?vegfajta; a sz?veg célja: sz?vegértés/elmesélés/értelmezés; évszakok; jelent?s dátumok és ünnepek; a tanulói k?z?sség; a tartalmak és a kimenetek tantárgyi és tantárgyk?zi kapcsolata; tantárgyk?zi kompetenciák stb. Vagyis a sz?vegek korrelációját azok rokon tematikai-motivációs egységekbe való besorolása teszi lehet?vé. A sz?vegrokonságon alapuló funkcionális ?sszekapcsolás lehetséges példái (semmiképpen sem egyetlen): ? barátság; ? család; ? iskola; ? humor; ? leírás; ? mesevilág stb. Az operatív terv az operacionizált kimeneteket, a definiált tanítási egységeket, a tantárgyk?zi kapcsolatokat (korrelációt), a megvalósítást, az értékelést, valamint (a tanító által lényegesnek tartott) egyéb elemeket tartalmazza. Az éves és az operatív terveket az iskolanaptárral és az iskolai élettel ?sszhangban kell elkészíteni. Az óravázlatnak tartalmaznia kell az óra célját, a kimeneteket, a tanulói és a tanári tevékenységet/aktivitást, a megvalósított kimenet ellen?rzési módját (a visszacsatolást), a kiválasztott tanítási módszereket, eljárásokat és a tanulási stratégiákat. II. A TAN?T?S ?S A TANUL?S MEGVAL?S?T?SA A nyelvi kifejez?készség k?zvetlen kapcsolatban áll az egyén megismer? képességének a fejl?désével általában. A nyelvtanulás, a nyelv szerkezetének és szerepének megismerése sokkal eredményesebb, ha a tanító/tanár a nyelvet a kommunikáció szolgálatába állított természetes eszk?znek fogja fel, mintha a nyelvi szabályokat elszigetelten, kontextusok nélkül tanítaná. Alapvet? feladat az értelmes, kifejez? beszédtechnika, a beszédmegértés és a nyelvi kommunikáció alakítása, a tanulók nyelvi tudásának továbbfejlesztése, melynek során lényeges a magyar nemzeti kultúra elemeinek megismerése. A tanítási részterületek ?sszefüggnek egymással, és nem lehet ?ket egymástól elkül?nítve tanítaní. NYELVI KULT?RA (SZ?BELI KIFEJEZ?K?SZS?G) Az els? osztályban a nyelvi kultúra az alapvet? beszédfejlesztést, valamint a beszédhallás fejlesztését foglalta magába, a második osztályban ennek a részterületnek a készségszint?vé mélyítésén van a hangsúly. A nyelvi kultúra részterületének céljai az egyéb részterületekkel ?sszhangban, vagy ?nálló tanegységek keretében valósulnak meg. A második osztályban figyelmet kell fordítani a szóbeli kifejez?készség permanens fejlesztésére. Az alapozás lényege, hogy a tanulók viszonylag fejlett beszédalap birtokába jussanak. Ezért beszédüket a szó, a mondat és a sz?veg szintjén egyaránt fejlesztjük, és a fejlesztés folyamatában nemcsak a nyelvi kultúra részterületeit használjuk ki, hanem a sz?vegelemzés és a nyelvhelyesség nyújtotta lehet?ségeket is. A beszédfejlesztés alapozását szolgáló (szó-, illetve mondatszint?) tevékenységformák k?zül kiemelünk néhányat: k?z?s szógy?jtés adott szempontok szerint, szavak csoportosítása, rokon értelm? szavak felismerése adott szóhalmazból, szópárok alkotása, mondatalkotás képek segítségével, megadott szavakkal, kifejezésekkel, hiányos mondatok kiegészítése, kérdések alapján válasz megfogalmazása. A sz?vegszint? beszédfejlesztés t?rténhet kép/képsor alapján. A szóbeli megnyilvánulás része a versmondás és a drámarészletekben való hangos szereplés is. Fontos szerepet játszanak ebben a párbeszéddel kapcsolatos feladatok (párbeszéd alkotása adott sz?veg dramatizálásával, adott téma alapján, megjel?lt téma alapján megadott mondatok felhasználásával vagy szerepl?k megadásával). A tananyagot témak?r?k és témák szerint ajánlott feldolgozni. Az els? osztályban javasolt témákon kívül még a k?vetkez? témákat lehet feldolgozni: NAPSZAKOK: reggel, dél, este, délel?tt, délután, éjjel. ?TKEZ?S: Reggeli, ebéd, vacsora, uzsonna (étkezés k?zben az illedelmes viselkedés szabályai). Egészséges táplálkozás. Az id? mérése (óra és perc). T?számnevek 1-60-ig. Sorszámnevek 1?20-ig. V?S?ROLUNK: A piacon. A boltban. A játékboltban. TERM?SZET: Az évszakok váltakozása. A hónapok. A tanulók beszédkultúráját játékos aktivitásokkal is fejleszthetjük: nyelvi játékkal, játékos beszélgetéssel (pl. beszélgetés egy meseszerepl?vel), szituációs gyakorlatokkal (pl. beszélgetés az üzletben, a piacon, a szünetben, az iskolaudvaron) stb. A befogadás (beszédhallás), a kommunikációs partner meghallgatása a kommunikáció lényeges eleme. A tanulókat arra utasítjuk, hogy az irányított és a szabadon folytatott beszélgetések során, de a valós szituációkban is, figyelmesen és kulturált módon hallgassák meg társukat. Az oktatási kontextusban (utasítások, szóbeli üzenetek k?zvetítésekor) a tanulók figyelemmel hallgatják mások beszédét, majd megfelel? módon reagálnak az elhangzott üzenetre, azaz a feln?ttekt?l és a társaktól hallott szóbeli utasítás és kérés alapján cselekszenek. A szimulált helyzetben és a másokra figyelést fejleszt? játékokban, ismeretterjeszt? és irodalmi sz?veg bemutatásakor is figyelmesen meghallgatják az elhangzottakat. A valós beszélgetésben, a megfelel? szituációkban mind a tanító, mind a társak beszédét is figyelemmel kell kísérniük. A nyelv gazdag szókészletéb?l való tudatos válogatás nem képzelhet? el a tanulók szókincsének állandó b?vítése nélkül. Ezért figyeltetjük meg az olvasmányok stíluseszk?zeit, nyelvi fordulatait, tanítjuk meg az új szavakat, kifejezéseket. IRODALOM Az irodalomra vonatkozóan az ajánlott sz?vegeket a tanulók a tanév folyamán fogadják be (a tanító/tanár felolvasása alapján), szem el?tt tartva a magyar tagozatos második osztályosok számára készült tank?nyvet/tank?nyveket is. A tanító/tanár a gyerekek egyéni sajátosságainak és a k?z?sség lehet?ségeinek megfelel?en tervez, és választja meg a felsorolt iskolai olvasmányok k?zül a megfelel?ket. A tanító az iskolában kül?nb?z? sz?vegtípusokkal ismerteti meg a tanulókat, amelyeket meg is értenek, de megértik az enciklopédiák és a gyermeklapok sz?vegeit is. ?szre tudják venni az eseményt, a cselekvésmozzanatokat, az id?beli és térbeli viszonyokat. A tanterv egyszer?, r?vid, néha adaptált sz?vegeket lát el?, így a tanulók k?nnyen felfedezhetik a sz?vegekben az események id?rendi sorrendjét, meghatározzák az esemény helyét és idejét. A tanulónak meg kell kül?nb?ztetnie a verset a mesét?l. Szoktatni kell a tanulókat arra, hogy megtalálják a számukra ismeretlen szavakat, megkérdezzék a tanítótól azok jelentését, hogy minél pontosabban megértsék a sz?veg értelmét. A tanító kérdéseket tesz fel (ki?, mi?, hol?, mikor?, miért?) a felolvasott sz?veg tartalmával kapcsolatosan. A tanulók válaszaikat egyéni képességeiknek megfelel?en adják meg: mondatok, ?sszefügg? mondatok vagy r?vid sz?veg formájában. A verseket szavalják, a gyermekek számára írt drámasz?vegek feldolgozásakor a tanulók számos kreatív tevékenységre motiváltak, amelyek a m? hatására keletkeznek (színpadi el?adás, drámajáték, bábjáték, gyermekszínházi el?adások, dramatizált részletek megbeszélése). Els? osztálytól a tantervi tartalmak azt sugallják, hogy az irodalomelméleti fogalmakat fokozatosan sajátítsák el. A tanítónak javasoljuk, hogy folyamatosan új szavakkal gyarapítsák a tanulók szókincsét. Az irodalmi fogalmak elsajátítása nem azt jelenti, hogy a gyerekek a definíciókat megtanulják, hanem megértik a fogalmak leíró magyarázatát, az irodalmi sz?vegben bet?lt?tt szerepüket. A nyelvi kultúra keretében, valamint az irodalmi sz?vegek feldolgozásánál is, fejleszteni kell a sz?vegértés képességét. A tanító a tanév folyamán rendszeresen mond el r?vid t?rténetet (képpel vagy képsorral szemlélteve), mesét, amelyet a gyerekek hallás alapján befogadnak, beszélgetnek róla. Az aktív hallgatás során a tanulók képesek lesznek az irodalmi, az ismeretterjeszt? és más sz?vegek befogadására. NYELVTAN A tanuló a tanító irányításával ?sszehasonlítja a magyar és a szerb nyelv hangjait. Képek és indukciós sz?vegek kapcsán mondatokat és kérdéseket fogalmaz meg, majd egyszer? mondatokkal t?rténetet mesél el. Megadott szavakból mondatokat alkot, a szórendre figyel, annak jelent?ségét felismeri. Szavakat gy?jt adott témával kapcsolatban. A kérdésekre válaszokat fogalmaz meg. III. A TAN?T?SI ?S TANUL?SI FOLYAMAT K?VET?SE ?S ?RT?KEL?SE A tanuló eredményeinek és tudásának értékelése és osztályozása A tanulóknak az általános iskolai oktatásban és nevelésben való osztályozásáról szóló szabályzattal ?sszhangban kell, hogy t?rténjen. A tanuló el?rehaladásának mértékét, valamint az értékelést a tanuló kezdeti tudásszintjéhez kell viszonyítani. A tanár a tanítási-tanulási folyamat során állandó jelleggel és egyértelm?en visszajelez a tanulói tudás min?ségére vonatkozóan. A visszajelzésnek útmutatóként kell szolgálnia a további munkához, de ugyanakkor motiválnia is kell vele a tanulót. Minden tanulói tevékenységet értékelni kell, de az értékelés és a visszajelzés mellett fontos feladat, hogy rászoktassuk a tanulókat az ?nértékelésre. NEMA?KI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE Fach DEUTSCH MIT EINBEZIEHUNG VON ETHNOKULTURELLEN KOMPONENTEN Ziele: Ziele des Faches Deutsch mit Einbeziehung von ethnokulturellen Komponenten sind das systematische Beherrschen von Regeln der deutschen Bildungssprache in ihrer müdlichen Ausdrucksweise, die Entwicklung des Bewu?tseins über die Rolle der Sprache im Aufbau der nationalen Identit?t, das Verstehen von ausgew?hlten literarischen und anderen Kunstwerken der Deutschen, die in den deutschsprachigen L?ndern leben,wie auch der Donauschwaben wegen Achtung der Tradition, der Kultur und der Entwicklung von Interkulturalit?t als der Lebensweise der modernen Gesellschaft. Klasse: Zweite Jahresstundenzahl: 72 Stunden ? LERNERGEBNISSENach dem bearbeiteten Themenfeld/Thema wird der Schüler f?hig sein: THEMENFELD/THEMA INHALTE 1. Deutsche Sprache und Literatur - seine Bedürfnisse, Gefühle und Gedanken seinen Sprachkenntnissen gem?? auszudrucken und sich dabei an die Verhaltensregeln zu halten;- einige Unterschiede zwischen der deutschen Bildungssprache und dem Donauschw?bischen zu erkennen;- einen Unterschied zwischen Laut und Buchstabe zu machen;- einen Unterschied zwischen gesprochenen und geschriebenen W?rtern und S?tzen zu machen;- den gelesenen Text zu verstehen;- das richtige Wort zu finden und sich der neuen Lexik in der Alltagssprache zu bedienen;- den Fragen des Sprechers zuzuh?ren und auf sie mit vollem Satz zu antworten;- thematisch die W?rter und S?tze in einen logischen Text zu verbinden;- die Gegenst?nde aus der nahen Umgebung mündlich zu beschreiben;- Texte nachzuerz?hlen;- Bildgeschichten zu erz?hlen.- einen Unterschied zwischen dem Gedicht, M?rchen und dramatischen Text zu machen;- die Hauptfiguren zu erkennen und ihre positiven und negativen Eigenschaften zu unterscheiden;- kürzere Texte auswendig zu lernen;- an der szenischen Darstellung eines Textes teil zu nehmen;- der Botschaft zuzuh?ren, sie zu verstehen und zu paraphrasieren; Sprache und sprachliche ?u?erung Wortschatzerweiterung, lexikalische und syntaktische ?bungen.Das Erlernen von neuen W?rtern und ihrer Bedeutung.Satzbau in der mündlichen und schriftlichen Kommunikation.Das deutsche ABCD.Die Rechtsschreibung - Substantive, Satzanfang.Freies und gelenktes Sprechen.Freies und gelenktes Schreiben.Erz?hlen, Nacherz?hlen, Beschreibung.Rezitieren.Drama, dramatische Texte, szenische Darstellung.Szenische Darstellung eines Textes (Drama,Puppenspiel); Kindervolksgedichte und Spiele.Sprach, und -Situationsspiele.Reale und Simulationssituationen.Audiovisuelle Texte.H?rverstehensspiele.Abz?hlreime. Literatur - der deutschsprachigen L?ndern (BR Deutschland, ?sterreich, Schweiz)- der Donauschwaben Gedichte Ingrid Uebe: Der kleine Brüllb?r geht zur Schule Anne Steinwart: Herbstanfang Volker Braun:Der Baum Regina Schwarz: Meine Schwester und ich Elisabeth Borchers: November Alfons Schweigert: Neujahr Robert Reinik: Der Schneemann auf der Stra?e Franz Fühman: In der Kuchenfabrik Regina Schwarz:Vater Abz?hlreime nach Auswahl.Dusan Radovic: Stockdunkel war es- Kad je bio mrak, ?bersetzung Masa DabicLjubivoje Rsumovic: Ein Kind- Dete, ?bersetzung Cornelia Marx Prosa Hanneliese Schulze: Ein ganz besonderer Ferientag Kristina Koenig, Katarina Wieker: Traumpony Werner F?rber, Michael Schober: Polarforscher inNot) Rüdiger Bertram:Trixi und die wilden Wikinger Kornelia Scholtes u.a. : Am Kiosk Ursula von Kuester u.a.: DerIgel Eva Simetsberger: Fasching in der Schule Brüder Grimm: Dornr?schen Drama Bernhard Linz: Der gestiefelte Kater Auswahl von Texten für lesen und Schreiben:Sandra Duscher u.a. Rechhtsschreib - Stars 1, Oldenburg, München, 2016Annete Webersberger u.a.:Deutsch -Stars 1, Oldenburg, München, 2016 2. Ethnokulturelle Komponenten - ethnokulturelle Komponenten und Werte zu erkennen;- die Merkmale der Kindertracht von Donauschwaben zu erkennen;- ?hnlichkeiten und Unterschiede zwischen den Kindertrachten der Donauschwaben und der Serben festzustellen;- die traditionelle deutsche Feste zu erkennen (Weihnachten, St. Nikolaus, St. Martin, Ostern)- den Fasching (Fünfte Jahreszeit) zu erkennen;- die ?hnlichkeiten und Unterschiede zwischen Fasching in Serbien und bei den Donauschwaben zu erkennen;- die ?hnlichkeiten und Unterschiede zwischen Br?uchen bei Serben und bei den Donauschwaben festzustellen;- einige Gerichte der donauschw?bischen Küche zu nennen;- einen donauschw?bischen Volkstanz zu spielen;- einen Teil oder die ganze Handlung eines Kinderspiels oder Kinderfilms zu erz?hlen; Geschichte, Ethnokultur - Feste- Volkstrachten- Deutsche Küche- Volkstanz- Theater, Film Feste: St. Martin,St. Nikolaus,Weihnachten, Ostern in deutschsprachigen L?ndern und bei den Donauschwaben.St. Nikolaus, Weihnachten und Ostern bei den Serben.Fasching in deutschsprachigen L?ndern und bei den Donauschwaben.Volkstanz: Hupfpolka. Kindertracht der Donauschwaben.Kindertracht der Serben.Volksspeise der Donauschwaben und der Deutschen: Sauerkraut und Bratwurst, Stollen... Gerichte die man in serbischen Familien kocht und deren Namen deutscher Abstammung sind: Suppe und Rindfleisch, Grünzeug, Milchbrot, Schneenockerln, Gugelhupf. Gerichte, die w?hrend des Faschings vorbereitet werden.Kindertheaterspiel, Kinderfilm nach eigener Auswahl.Kulturveranstaltungen und Besuch bei dem Verein der Donauschwaben.Texte nach eigener Auswahl aus der Schülerzeitschrift MiniSpatzenpost. - einige gemeinsamen Gerichte der donauschw?bischen und der serbischen Küche zu nennen.- Volkslieder und Kinderlieder, die zum Thema Feste, Jahreszeiten und das Alltagsleben haben zu singen- H?rtexte zu illustrieren;- mit verschiedenen Techniken seine Kreativit?t auszubauen. Musik - Singen- Zuh?ren Zuh?ren und Singen 1. Volkslied: Es regnet seinen lauf 2. Volkslied: Grün, grün sind alle meine Kleider 3. Volkslied: Ich gehe mit meiner Laterne 4. Volkslied: Mein Opa hat einenBauernhof 5. Wilhelm Hey: Alle Jahre wieder 6. Volkslied: : Backe, backe Kuchen 7. Stefan Janeschko: Sand, Sand, Sand.. 8. Karl Gottlieb Hering:Hopp, hopp.hopp! 9. Volker Rosin: Das Lied über mich 10. Erwin Loskott: Wochentage 11. Volkslied: Alle Masken sindschon da 12. Kati Breuer i Stefan Janeschko: Auf Wiedersehen Kunst Basteln und Bemalen von Nikolausstiefeln.Weihnachtsschmuck.Basteln und Bemalen von Laternen.Basteln und Schreiben von Glückwünschkarten.Basteln von Faschingskostümen und Masken.Bemalen von Osterneiern.Basteln mit Kastanien, Bl?ttern und Plasteline.Malbücher ausmalen.Schriftliche Texte illustrieren. Schlüsselw?rter: Sprache, Sprach?u?erung, Literatur, Tradition, Kultur DIDAKTISCHE UND METHODISCHE UMSETZUNG DES CURRICULUMS Das Curriculum für das Fach Deutsch mit Einbezihung von ethnokulturellen Komponenten besteht aus zwei Fachbereichen: Deutsche Sprache und Literatur und Ethnokultur. Die Unterrichtsstunden sollten nicht aufgrund der Fachbereichen aufgeteilt werden, aber in jeder Stunde soll der deutschen Kultur und der Kultur der Donauschwaben in Serbien, mit einem Schwerpunkt auf Volkstradition und Br?uche, Aufmerksamkeit geschenkt weden. Beide Bereiche verflechten sich, und keines kann isoliert ohne Zusammenwirken mit anderen Bereichen gelehrt werden. Wir empfehlen jedoch eine grobe Aufteilung: Deutsche Sprache - 30 Stunden und Ethnokultur - 42 Stunden. Die deutsche Sprache wird durch die Inhalte Kinderliteratur, Naturkunde, traditionelle Kultur, Musik und Kunst gelehrt. Alle diese Inhalte sollte man gegenseitig verbinden und gleichzeitig einem bestimmten Thema (Jahreszeiten, Traditionen, Gastronomie der Donauschwaben...) den Vorrang geben. Um die vorgeschlagene Inhalte in eine Einheit verknüpfen zu k?nnten, wird eine Doppelstunde (90 Minuten) empfohlen. Das Curriculum für das Fach Deutsch mit Einbezihung von ethnokulturellen Komponenten baut auf den Lernergebnissen, dem Lernprozess und dem Lernerfolg auf. Die Lernergebnisse schlie?en die Beschreibung von integriertem Wissen, F?higkeiten, Einstellungen und Werten, die der Schüler entwickelt, ein. I. UNTERRICHTSPLANUNG Das auf Lernergebnisse eingestellte Curriculum gibt den Lehrern mehr Freiheit, mehrere M?glichkeiten bei der Gestaltung des Unterrichts. Die Rolle des Lehrers ist dieses Curriculm an die bestimmte Zielgruppe (Klasse) anzupassen und dabei die Sprachkentnisse, die Zusammensetzung der Klasse und die Merkmale der Schüler, Lehrwerke und Lehrmaterialien, die technische Ausstattung der Schule, die Ressourcen, M?glichkeiten und Bedürfnisse der lokalen Gemeinschaft, in der sich die Schule befindet, zu beachten. Von den gegebenen Lernergebnissen und Inhalten ausgehend erstellt die Lehrkraft zun?chst ihren Jahresplan, aus dem er sp?ter seine operative Pl?ne entwickelt. Bei der Unterrichtsplanung sollte man darauf achten, dass das Lehrwerk nicht den Inhalt des Faches bestimmt, das es auch ein Lehrmittel ist. Deswegen ist es sehr wichtig die im Lehrwerk gegebenen Inhalte selektiv einzusetzen. Neben dem Lehrwerk, als einer der Wissensquellen, soll die Lehrkraft den Schülern erm?glichen, auch andere Lernquellen zu nutzen wie Film, Musik, Besuch in einer Bibliothek. Es wird empfohlen, den Schülern keine Hausaufgaben aufzugeben, aber man k?nnte ihnen einige literarische Werke zum fakultativen Lesen empfehlen. Bei der Planung des Lehr- und Lernprozesses sollten das Wissen, die Erfahrung, die intellektuellen F?higkeiten und die Interessen der Schüler berücksichtigt werden. Lesen und Schreiben in der zweiten Klasse Unterrichtsplanung sollte aufgrund einer Binnendifferenzierung beruhen. Die Inhalte und Methoden sollen dem Alter und den M?glichkeiten der Schüler angepasst werden. In der zweiten Klasse sollte man den Leseübungen und Ausspracheübungen genug Raum geben. Es sollte besonders das Vorlesen geübt werden. Der individuelle Tempo der Schüler soll berücksichtigt werden. Jeder Schüler liest in seinem eigenen Tempo. Lesetechniken und Leseverstehenübungen sollten auch vertreten werden. Hier eigenen sich besonders die Laut,- und Wortspiele, R?tsel, Wortschatzr?tsel usw. Die Schüler lernen auf diese Weise neue Situationen kennen, die Motivation steigt und die Lernatmosph?re ist angenehm. Es ist wichtig das Wissen der Schüler, das sie sich in dem Fach Serbische Sprache angeeignet haben, auszunutzen, besonders bei den Bearbeitung des ABCD. Einige Schreibübungen: Abschreiben, Erg?nzungen, Satzverbindungen, Bildbeschreibungen, Diktate, freies Schreiben. Es ist wichtig auch auf ein ordentliches Heft zu achten. Die Buchstaben werden in einer oder zwei Reihen geschrieben. Die Texte sollen dynamisch, interessant, altersgem?? sein. Eine besondere Aufmerksamkeit gilt dem Leseverstehen. II. DURCHF?HRUNG DES CURRICULUMS DEUTSCHE SPRACHE UND LITERATUR Die vorgeschlagenen Inhalte im Bereich der Literatur werden durch das ganze Jahr über mit Hilfe von Lehrbüchern, Arbeitsbl?ttern als Grundmaterial für die Arbeit und mit Hilfe von Audio- und Videoaufnahmen bearbeitet, so dass der Lehrer entsprechend den individuellen Eigenschaften der Schülern und den Lernergebnissen entsprechend seinen Lehrplan vorbereitet. Pflichtlektüre sind haupts?chlich Werke, die zu dem nationalen Korpus geh?ren, die mit Werken der zeitgen?ssischen Kinderliteratur angereichert werden. Die Auswahl der Werken basiert haupts?chlich auf dem Prinzip der Altersangemessenheit, so dass am h?ufigsten Kindergedichte und Kindergeschichten vorkommen. DEUTSCHE SPRACHE Im Sprachunterricht wird die mündliche Kommunikation in der deutschen Bildungssprache entwickelt. Bei den Schülern sollte man die Verwendung von W?rtern und ihre richtige Aussprache in der deutschen Bildungssprache f?rdern. Das Zuh?ren ist eine wichtige T?tigkeit in der Kommunikation. Im Unterricht sollte das sorgf?ltige Zuh?ren, das Verstehen des mündlichen Textes und die richtige Reaktion geübt werden. Dies wird durch H?rübungen erreicht. Im Unterrichtskontext h?ren die Schüler zu, was andere sagen, und das best?tigen sie durch Wiederholung oder durch Paraphrasieren des Audiotextes. Aufmerksames Zuh?ren wird in simulierten Situationen (Sprach- und Situationsspielen) praktiziert. Spiele für die Entwicklung des aufmerksamen Zuh?rens werden im Rahmen des Unterrichts mit einer bestimmten Aufgabe ausgeführt (Erkenne, wer spricht; H?r, wie ich spreche - leise, langsam, schnell..) Die Lehrkraft sollte auch auf die richtige Aussprache der Laute achten und die Aussprache der Bildungssprache und der Sprache der Donauschwaben mit den Schülern besprichen. Die richtige Aussprache kann man einüben auch durch: Erz?hlen d.h. Nacherz?hlen des geh?rten Textes Beschreibung der unmittelbaren Umgebung, Tiere, Früchte, Kleidungsstücke Reproduktion - Bildbeschreibung oder Bildgeschichten Simulation realen Situationen -Dialoge (im Laden, beim Arzt, in der Post, auf dem Markt, im Kino), Gespr?ch mit der ungehorsamen Puppe oder mit einer literarischen Gestalt Wortspiele - Buchstabenspiele, Rebusse DEUTSCHE LITERATUR Das Curriculum sieht die Bearbeitung von kurzen literarischen Texten vor. Das Curriculum erm?glicht der Lehrkraft ihrer Wahl nach ein Werk mit einem Anderen zu ersetzen oder auszutauschen (30%). Auf diese Weise wird ein flexibler und kreativer Umgang mit literarischem Inhalt angeboten. Die Lehrkraft plant die Umsetzung des Curriculums im Einklang mit den individuellen Eigenschaften der Schüler um die Lernergebnisse zu erreichen. Bei der Bearbeitung eines literarischen Textes ist seine Pr?sentation wichtig. Die Lehrkraft kann selbst oder mit Hilfe von authentischen Audio- und Videoaufzeichnungen den Text pr?sentieren. Weiterhin kann man zur Darstellung des Inhalts Folgendes verwenden: Pantomime (als eine Art Drama Techniken), sowie auch das komplette physikalische Antwort-Verfahren, es sehr beliebt und effektiv, nicht nur für diese Altersgruppe, sondern auch sp?ter. Sie ist besonders für Schüler mit kin?sthetischem Lernstil geeignet (das ?bersetzen des ausgesprochenen Wortes in Bewegung und umgekehrt). Pantomime eignet sich für die Einführung und Einübung von allen Wortarten. Dialogmodellen (als Grundlage für "Nachahmen") sind sehr effektiv für die Sprachentwicklung. Wenn die spontane Kommunikation unter den Schülern fehlt, kann die Lehkraft Puppen verwenden - einfache Puppen oder Puppen aus Plüsch, aus Socken oder Papier - und so macht sie ein entsprechendes Dialogmodell. Die Lehrkraft kann sich mit der Puppe, die Fgragen stellt, an die Schüler wenden. Die Schüler werden schnell und einfach Antworten geben k?nnen, aber auch Fragen stellen. Natürlich ist es notwendig, eine geeignete Umgebung zu schaffen, wo die schüchterne Schüler zum Sprechen ermutigt werden k?nnen. Neben der Korrelation zwischen den Texten ist es notwendig, dass der Lehrer eine vertikale Korrelation zustande bringt. Der Lehrer sollte mit dem Inhalt des Faches Deutsch mit Einbezihung von ethnokulturellen Komponenten vertraut sein, um das Prinzip der Stufenm??igkeit zu respektieren. Die horizontale Korrelation bringt der Lehrer zustande, in Verbindung vor allem mit den F?chern Naturkunde, Kunst, Musik, Religion, als auch mit den Inhalten der Ethnokultur d.h. mit der Kultur der Donauschwaben. M?gliche Beispiele der Inhaltsverbindung aus dem Bereich Sachkunde, Ethnokultur, Kunst, Musik und Religion: Thema: Volkstradition und Religion - Lyrik, Prosa, Lied, was zum Thema eines der religi?sen Feiertagen hat. ? Beispiel 1: Poesie: Elisabeth Borchers: November (Sachkunde) und das Gedicht: Ich gehe mit eminer latterne (Musik, Ethnokultur) Herstellung und Bemalen von latternen, St. Martinszug (Kunst, Religion). ? Beispiel 2: Prosa: Eva Simetsberger: Fasching in derSchule (Religion und Sachkunde); Fasching in den deutschsprachigen L?ndern, bei den Donauschwaben und in Serbien (Sachkunde, Ethnokultur), Volkslied: Alle Masken sind schon da, Masken, Faschingskostüme basteln, Fasching im Klassenraum/ Schule mit, Faschingsbuffet (Sachkunde, Ethnokultur) organisieren. SOZIOKULTURELLE KOMPETENZ UND DIE ETHNOKULTURELLEN KOMPONENTEN In dem Unterricht des faches Deutsch mit ethnokulturellen Komponenten gilt eine besondere Aufmerksamkeit der soziokulturellen Kompetenz, als einem Teil des Weltwissens über die Gemeinsamkeiten und Unterschiede zwischen den kulturellen und kommunikativen Modellen der Bev?lkerungsmehrheit und der Minderheit. Die Schüler sollten allm?hlich die Kultur der Donauschwaben kennenlernen. Einen besonderen Aspekt der soziokulturellen Kompetenz ist die interkulturelle Kompetenz, die die Bewusstmachung des Anderen, das Kennen und Verstehen der Gemeinsamkeiten und Unterschiede zwischen den Welten, der Sprachgemeinschaften innerhalb sich der Schüler bewegt, einschlie?t. Die interkulturelle Kompetenz beinhaltet auch die Toleranzentwicklung und die positive Einstellung gegenüber den individuellen und kollektiven merkmalen der Sprecher von anderen Sprachen, den Angeh?rigen der anderen Kulturen, die sich in einem gr??eren oder geringeren Ma? von der eigenen unterscheiden. Also mit allm?hligem Einführen von soziokulturellen Inhalten auf dem niedrigsten Sprachniveua (Kennenlernen, Singen von ensprechenden Liedern u.?.) wird der Entwicklung einer interkulturellen Pers?nlichkeit beigetragen, durch das Bewusstmachen von Werten verschiedener Kulturen und Entwicklung der F?higkeit, die erworbenen interkulturellen Erfahrungen in das eigene kulturelle Verhaltens, -und Glaubensmodell zu integrieren. III. BEGLEITEN UND BEURTEILEN DES LERNPROZESSES UND DES UNTERRICHTS Das Begleiten und die Beurteilung von Schülerleistungen ist in der Funktion der Ereichung von Lernergebnissen und beginnt mit der Beurteilung des Eingangsniveaus im Verh?ltnis zu dem was im Lernprozess beurteilt wird. Jede Aktivit?t ist eine gute Gelegenheit für die Beurteilung von Lernfortschritten und für Rückmeldungen. Jede Unterrichtsstunde und jede Schüleraktivit?t ist eine Gelegenheit für die formative Beurteilung dh. für das Registrieren von Lernfortschritten und für das Planen von weiteren Aktivit?ten. Die formative Beurteilung ist Bestandteil des modernen Unterrichts und beinhaltet die Beurteilung von Wissen, Fertigkeiten, Einstellungen und Verhalten, wie auch die Entwicklung von entsprechenden Kompetenzen im Lehr-und Lernprozess. Bei der formativen Beurteilung werden Informationen über Lernfortschritte gesammelt und die meisten Techniken, die dabei eingesetzt werden, sind: Durchführung von praktischen Aufgaben, Beobachten und Notieren von Schüleraktivit?ten im Unterricht, Lehrer - Schüler Kommunikation, Führung von Schülerregister (Lernfortschritt Map) usw. Die Ergebnisse der formativen Beurteilung sollen am Ende des Unterrichtsmoduls summativ in einer Bewertung - Note zusammengefasst werden. Die Arbeit jeder Lehrkraft besteht aus Planen, Durchführen, Begleiten und Beurteilen. Es ist wichtig, dass die Lehrkraft andauernd nicht nur die Schülerleistungen und den Unterrichtsprozess begleitet und beurteilt, sondern auch sich selbst und die eigene T?tigkeit. Alles was zu guten Ergebnissen führt, wird die Lehrkraft weiter in ihrer Unterrichtspraxis einsetzen und alles was nicht genug effektiv und effizient ist, sollte ge?ndert werden. ROMSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE Anav sikavimasko ROMANI ?HIB E ELEMENTJENCA NACIONALNO KULTURAKE Reso Reso sikljovipe rromani ?hibjako e elementjenca nacionalno kulturake sito te lenpe d?andipe kotar rromani ?hib thaj olake karakteristike, lilavnipe thaj kultura Rromengi, sar ini barjaripe d?andipasko va? labaripe ?hibjako ano aver-aver sakodivutne komunikaciake situacie, thaj barjaripe godjako kotar poro nacionalno identiteti, va? te sikljon te dikhlaren alosarde literarno thaj aver artistikane kotora kotar rromani thaj tradicia srbikani thaj aver themengi, va? la?haripe tradicia thaj kultura rromano themeski thaj barjaripe interkulturalipe. Klasa Dujto Ber?esko fondi satjengo 72 satja ? REZULTATJAPedo agorisipe klasako siklovno ka ovol ani situacia te: UMAL/TEMA MOTHOVDIPE - ulavel literarno forme: gili, paramisi, bajka, dramako teksti;- sikavel angluno keripe, vakhti thaj than keripasko ano drabarutno teksti;- sikavel rndo keripasko ano teksti;- sikavel stiho thaj strofa;- dikhlarel stihja save silen rima;- mothavol semnipe godaripaske lava, garavde lava, thaj siklovipe savo dikhlarela ano basne;- drabarela teksti pa?avipa intonacia teksteski;- iloa recituinela gili;- khelela dramatikane tekstja;- sikavela poro gndipe kotar teksti;- ulavela avazi thaj lafori thaj pendjarela vokalja thaj konstonantja;- dikhlarela pa?ipe thaj ulavipe ma?kar fundone lavja pi rromani thaj phurano indijaki ?hib- dela fundone gramatikake kategorie navnutnake thaj verbeske- pa?avinela thaj labarinela fundone lekhavipaske regule;- thagarinela fundone tehnika drabaripasko thaj hramosaripasko, ulavela specifikane avazja ani rromani ?hib, d?anela te labarinol disave grafeme ano hramosaripe;- labarinela aver, aver forme mujeske thaj lekhipasko mothovipe: kerela poro mothavipe, mothavipe, deskripcija;- pedo literarno rromani ?hib kerela polugi thaj pherdi laforutni thaj phanela pobut laforutne ani jek harno teksti;- lela kotor ano vakheripe thaj pa?avipa ?unela aver d?enen;- ulavela fundone kotora teksteske (anav, pasusi, anav autoresko, mothovdipe);- iloa drabarinela teksti. LILAVNIPE ?KOLAKI LEKTIRA Poezija Rajko ?uri?: Sar ?aj te vazdas amen Themutni gili: Amari ?hib Ljuan Koko: Abecedaki gili Jovan Jovanovi? Zmaj: Ivend Desanka Maksimovi?: Ano suno ?havore bajrona Ljuan Koko: Te bajrova Rajko ?uri?: Baro, bareder, majbaro Alija Krasni?i: E dako kamljipe Ljuan Koko: Amaro Beogradi Rajko ?uri?: Gili sovimaski Bo?idar Timotijevi?: Grafemeski gili Proza Themutni paramisi: O papo thaj i bindalako Themutni paramisi: God?aver phuro Themutni paramisi: Paramisi kotar efta ranika Themutni indijaki paramisi: Kobor sito pond? thaj jekh Jakov Tajc: Ma?a thaj ruv Rajko ?uri?: Amen d?as e ?hibake dromesa Rajko ?uri?: Tikno TV dnevniko Dejan Aleksi?, roman (kotor): ?udipaske avanture Azbu?ko angluno ano trianda grafeme Dramake tekstja Aleksandar Popovi?: Ni kamav sajek te ovav jekto Popularno thaj informativno tekstja Ano Grafemari va? dujto klasa ano margine dendile lavja pi rromani ?hib thaj olengo pa?ipe e phurano indijake lavjenca thaj sanskriti;Dendile Garavdo lavja thaj godaripaske lavja / Garavdo alav; Ano fundone tekstja kotar grafeme dendile informacie ini kotar xanig Rromengi, zanatja, tradicija thaj olenge gila adekvatno grafemi savo sikljolape;?havrikano lil pi rromani thaj srbikani ?hib va? sikljovne kotar 1. d?i 4. klasa -?irikljori (aktuelno informacie, paramisi, gila, garavutno lafja, interesantna geografija, kultura, tradicija...) KHERUTNI LEKTIRA 1. Alija Krasni?i: ?havrikane gila thaj paramisja2. Trifun Dimi?: Kedipe themutne paramisja thaj gila3. Rajko Ranko Jovanovi?: Rromane ?irikljorra- alosaripe gilengo4. Zlatomir Jovanovi?: Jevandjelje va? ?havorenge pi rromani ?hib5. Alija Krasni?i (kedipe themutne paramisjengo): Devla kerma kir Lilavne svatja: - stih, strofa, rima- themutni sovimaski gili;- basna;- bajka;- tema, than thaj vakhti keripasko, rndosiripe keripasko;- angluno thaj epizodno rola (dikhipe, karakteri thaj keripe);- persone ano dramatikano teksti va? ?havorenge. ? ?HIB Gramatika, lekhipe thaj ortoepija Avazi, vokali thaj konsonanti.Forma lavjengi: navnutni; verbi; gendo (fundo thaj rndomo).Laforutne (verifikacia thaj nanipe).Baro grafema: hramisaripe anava ra?trengo, dizjengo thaj gavengo thaj geografikane anava.?a?ikano hramosaripe thaj vakheripe thaj labaripe grafemengo: Kh; ?h;Ph; Th; Rr; ?a?ikano hramosaripe thaj ulavipe grafemengo sar so siton: D? thaj Dj; ? thaj ?; ?h i ?h; H i X; Rr i R; J i Y; N i Nj; L thaj Lj thaj olengo ?a?ikano labaripe.Pu?ipe adikharipe disave grafemengo ano lilavni (standardno) rromani ?hib.Phando thaj ulavdo hramosaripe lavjengo.Interpunkcija: punkto (po agor laforutnako thaj palo rndomo gendo); duj punktja thaj koma ano gendipe. ? ?HIBJAKI KULTURA Haljovipe drabarutno teksti prekal amboldipe pedo pu?ipe.Plani va? mothovdipe harne tekstesko (lirikano, epikano, dramatikano) kedimo kotar generalno pu?ipe.Plani te mothavipasko pedo fundo direktno dikhlaripe.Lekhipaske siklovipe: hramosaripe, diktati thaj korkorutno lekhisaripe.?hibjake sikljovipe: garavde lavja, rebusja, keripe laforutnako, bufljaripe laforutnako.Leksikano-semantikano keripe:d?ipheridpe laforutnako, mothovdipe d?ivutrengo thaj ?ejengo.Scenako sikavipe dramatikano teksti. Klidutne svatja: grafeme, lilavnipe, ?hib, ?hibjake kultura, specifikane avazja DIREKCIA VA? DIDAKTIKANO-METODIKANO KERIPE PROGRAMESKO Programi sikljovipe Rromana ?hibjako e elementjenca nacionalno kulturake fundomo sito pedo rezultatja, jase po procesi sikljovipe thaj sikljovnesko astaripe. Rezultatja sikavela mothovdipe integri?imo d?andipasko, poziciako thaj molipasko savo siljovno la?harela, bufljarela thaj horakarela prekal sa trin sikljovimaske umalja. I. PLANIRIPE SIKLJOVIPASKO Planiripe sikljovipasko astarela kreiribe ber?esko thaj operativno plajna, sar ini barjaripe gatisaripe va? sati/dive/kurko. Ber?esko plani kerelape ani forma gantogrami thaj adiharela gendo satjengo pedo umalja rndime pedo maseka, a ano rami e ?kolake kalendarea, planirime fondea satjengo pedo umalja thaj ber?esko fondi satjengo. Programi sikljovipe Rromana ?hibjako ani dujto klasa siton trin sikljovipaske umalja: Lilavnipe, ?hib thaj ?hibjake kultura. Dendutne siton akala satja pedo sikljovibaske umalja: Lilavnipe - 26 satja, ?hib - 24 satja thaj ?hibjake kultura 22 satja. Sa umalja khuvena ma?kar peste thaj nijekh na?ti te sikljolpe izoluimo thaj kooridnacia aver umaljenca. Uzo ber?esko plani, formirinelape lista rndome tekstjengo pedo maseka, sar ini kherutni lektira. Distribucia tekstjengi pedo maseka, sar ini d?i akana, fundomi sitoj pedo grupi?ipe thaj phandipe tekstjengo prekal aver-aver kriterijumja - natura thar rola lilavnesko keripe, forma tekstesk, reso teksteski, sigipe anglunisaripe sikljovnesko, ber?eski sezona, semne datuma thaj festja, specifikanipe sikljovnengo kolektivi, ?kolengo thaj lokalno khupatnengo, sikljovipaski thaj ma?karsikljovipasko phandipe mothovdipasko thaj rezultatjengo; tekstja ano pa?e tematikako-motivjenge paramisja prekal aver-aver kriterijumja. ?ajipe misal funkcionalno phandipe tekstjengo pedo pa?aripe keripasko ?aj te oven akala: - Rajko ?uri?: Sar ?aj te vazdas amen - Themutni gili: Amari ?hib - Ljuan Koko: Abecedaki gili - Jovan Jovanovi? Zmaj: Ivend - Desanka Maksimovi?: Ano suno ?havore bajrona - Ljuan Koko: Te bajrova - Rajko ?uri?: Baro, bareder, majbaro - Alija Krasni?i: E dako kamljipe - Ljuan Koko: Amaro Beogradi - Rajko ?uri?: Gili sovimaski - Bo?idar Timotijevi?: Grafemeski gili - Themutni paramisi: O papo thaj i bindalako - Themutni paramisi: God?aver phuro - Themutni paramisi: Paramisi kotar efta ranika - Themutni indijaki paramisi: Kobor sito pond? thaj jekh - Jakov Tajc: Ma?a thaj ruv - Rajko ?uri?: Amen d?as e ?hibake dromesa - Rajko ?uri?: Tikno TV dnevniko - Dejan Aleksi?, roman (kotor): ?udipaske avanture Azbu?ko angluno ano trianda grafeme - Aleksandar Popovi?: Ni kamav sajek te ovav jekto Operativno plani siole rubrika e operacionalizuime rezultatjenca, defini?ime sikljovibaske jekutne, rubrika va? planirimo ma?kar sikljovibasko phandipe thaj rubrika va? evaluacija kvaliteti planirimosko, sar ini aver elementja prekal dikhipe e sikavnesko. Kana kerelape ber?esko thaj operativno planja musaj te legarole logari kotar ?kolako kalendari thaj aktivipe save siton ano ?kolako d?ivdipe. Gatisaripe va? sati talohaljovela defini?ipe reso satesko, defini?ipe rezultati kana dikholape pedo reso satesko, planiripe aktivipe sikljovnengo thaj sikavnesko kana dikhelape pedo reso thaj pedo defini?ime rezultatja, planirime ?hane te dikhenpe (verifikuibe) reslime rezultatja, alosaripe sikavnipaske strategije, metode thaj procedure sikljovipaske thaj talosikljovipaske. II. RESLIPE SIKLJOVIPASKO LILAVNIPE Ano sikljovipe lilavnipasko majsemno ko sikljovne te bajakarolpe kamipe prekal drabaripe, te la?harolpe ha?aripe va? ?ukaripe thaj molipe thaj te bajakarolpe etikako ha?aripe. ?kolaki lektira ulavdi sito pedo lilavne forme - poezia, proza, dramatikane tekstja va? ?havorjenge thaj baravalimi alosardutne informativno tekstjenca. Obligaciono kotor ?kolako lektirako sito, majbut, kotar keripe save siton fundono nacionalno korpusi, numa si ini kotora kotar lumiako lilavnipe. Alosaripe keripasko adekvatno sito e sikljovnengo baripasko. Kana dikhlarenape tekstja kotar ?kolaki thaj kherutni lektira, ama ini popularno, informativno tekstja kotar nevipaske lila va? ?havorenge thaj aver, manglape te dikhlarolpe tema, anglune keripe, thantune thaj vakhteske relacie ano drabarutno teksti, sikljovipe kotar odova thaj sa disave mothovdipe kotar d?ivutre thaj natura, te dikhenpe anglune thaj epizodno role ano lilavnipasko keripe, olenge pozitivno thaj negativno karakterja thaj procedure, olengo emocionalno pozicia thaj te ulavolpe ?ukaripe kotar bila?ipe. Sikljovno musaj te dikhlarolpe formalno ulavipe ma?kar poezia, proza thaj dramatikane tekstja thaj olenge fundone karakteristike (po misal nanipe fabula ano lirikako keripe, ritmika stihesko thaj strofako, rima jase keripe ano epikano ja dramatikano kotor), hema na pedo niveli defini?ibe akale formengo. Sikljovno manglape te ulavel lilavni forma: lirikani gili (sovimaski gili thaj hasaibaski gili - pedo toni gilaibasko) kotar paramisi (basna thaj bajka) thaj dramako teksti, numa bi ?ivipe definiciako akale lilavno teoritikake forme. Detaljno terminesko astaripe ?hivelape ano pobare klase. Sikljovno musaj te haljovel legardo semnipe garavdo lavesko, ama na anavnelpe stileski procedure savi sitoj ando leste. Sikljovne ?hivenape ano dikhlaripe godaripaske lavjengo. Kana dikhlarenape dramatikane tekstja va? ?havorenge sikljovne motivi?inenape va? but keripaske aktivipe save ovena sebepi keribasko (scensko iklovipe - keripe dramatikano teksti, dramako kelipe, papu?engo khelipe, dramatikane dijalogja, dikhlaripe ?havorengo teataresko sikavipe, lavavdipe thaj komentari?ipe dramatikane kotora). Uzo odva sikljovne sikljona ini kotar la?ho keripe ano teatari. Barjaripe lilavneske forme ko sikljovno na talo haljovela te sikljonpe definicije, ve? anavipe thaj mothovdipasko mothovdipe formengo; te dikhlarolpe rola disave formako ano lilavnoartistikano teksti. ?HIB Ano sikljovipe ?hibjako, sikljovne sikljona lekhaibasko thaj mujesko standardno rromani ?hib. Sikljona sa grafeme, latinica rromana ?hibjaki. Dikhlarena ulavdipe thaj specifikanipe disave avazjengo, labaripe disave avazjengo, sar ini pend?aripe e sa aver-averipe ano hramosaripe pi rromani ?hib. Programi sito fokusirimo pedo barjaripe rezultatjengo thaj sikljovneske kompetencije va? labaripe gramatikake regule ano lekhipaski thaj vakheribaski komunikacija. Gramatika Ulavipe thaj vakheripe kva?oaspirativno avazi ano svatja sar ini dujgrafeme save siton ano disave svatja. Musaj te zorakarolpe kaj ano vakheripe dikhljargona ad?ahar avazja thaj sar te dikhljarolpe ulavipe ano vakheripe. Aver situacije la?harenape ano pobare klase. Kotar morfologija bajarenape fundone d?anipe kotar navne, verbja, prediktja thaj gendja. Sintaksako d?anipe phanenape pedo ve? siljime thaj bufljarenape ano ulavdipe laforutjengo pi forma thaj semnipe. Lekhipe Lekhipaske regulimate sikljovne lena ano faze, uzo leparibe thaj sikljovipe ve? odova so sikljolisalo thaj uzo leparipe e neve mothavdipa ini odova prekal drom aver-aver treningo sar ano niveli lavesko ad?ahar ini po niveli lavorutnako thaj po niveli tekstjengo. Lekhipaske sikljovipe, leipa ano pherdipe standardizuimi rromani ?hib resela sikljovnenge poulavdipe dikhlaren pa?iv pedo lekhipaske rodipe thaj pedi olengi rola ano teksti. Sistematikano labaripe adekvatno lekhipasko treningo resela kaj teorikano lekhipasko d?andipe ko vakhti nakhela ano praktikano d?andipe, sar ini kaj lekhipaske regule sikljovne praktikane thaj biplanirimo labarinena. Lekhimasko treningo sito maj?ukar ?hane kaj o lekhimaske regule sikljona, dikhljarenape sar ini odova so si do? te cidelpe. Ano akava barjaripe musaj te kerenpe ?u?avne lekhimaske sikljovipe save siton ?ukar te phagolpe numa jek lekhimaski regula kotar jek lekhimasko umal. Lekhimaske sikljovipe musaj te gatisarenpe thaj uzo odova te pa?avinolpe principi kotor po kotor, sistematikanipe, jekipe teorija thaj praksa. Kana kerelape phagipe lekhimaske principja ?ukar sito thaj kerolpe akava treningo: dikhlarutno hramisaripe, diktati thaj korkorutno hramosaripe. ?HIBJAKI KULTURA (MUJESKO THAJ LEKHIMASKO VAKHERIPE) Barjaripe thaj anglunisaripe ?hibjaka kulturako sikljovnenge sito jek kotar majsemne buti kotar sikljovipe rromana ?hibjako. Olako agorutno reso sito kaj e sikljovne ovena kvalifikuime va? kvalitetno thaj resutno mujeski thaj lekhimaski komunikacia. Fundone forme mujeske thaj hramibasko sikavibe siton mothavdipe paramisako, mothovdipe thaj deskripcija. ?hibjake kultura sikljovneski la?harelape ini prekal khelibasko aktivibe, poulavdipe prekal ?hibjako treningo. Khelipe musaj te alosarolpe prekal interesuibe sikljovnengo ama ini ano konteksti sikljovibasko mothovdipe. Odova ?aj te ovol vakheribaske khelipe, pomisal vakheribe e literarno persona, palem situaciako khelipe, jase ?a?i?akani situacia, po misal, vakheribe ano du?ani, vakheribe ko doktori. ?aj te alosarenpe ini rebusja, garavde lavja, pu?lutne, sigutne, ulavdutne, phandipe lavorutnako, bufljaripe dende lavorutnengo. Leksikako-semantikako treningo sito va? te barvarolpe alavari sikljovnesko thaj te sikavolpe pedo aver-aver ?ajipe kana alosarenpe lavja thaj idiomja thaj kerelape olengo resutno labaripe. Labaripe leksikako-semantikako treningo ko sikljovno kerelape praksa te gndisaren thaj te roden adekvatno ?hibjako lav va? odova so mangena te mothaven (phandipa kotar komunikativno situacija) thaj te bajarolpe fondi ad?ahar lavjengo ano olengo alavari. Forme akale treningja, ad?ahar, manglape te pa?arelpe e interesuiba sikljovnengo thaj e sikljovnipaske mothovdipa. III. DIKHLJARIPE THAJ DEVIPE MOLIPE SIKLJOVIPASKE Dikljaripe anglosaripasko thaj notiribe rezultatja sikljovnesko sito formatesko thaj sumatesko thaj realizunelape ano rami e Regulako lil va? notiribe sikljovnengo ano fundono edukuibe. Procesi dikljaripe thaj devipe molipe jeke sikljovneske musaj te lelpe inicijalno nota kotar niveli ano savo sikljovno arakhelape. Sikavno kotar procesi sikljovipasko ano kontinuiteti thaj ano misalutno ?hane sikavela sikljovneske pedo kvaliteti oleske reslipasko ad?ahar so inardutni informacia ovela adaptirimi, kobor manglape ?u?i thaj informativno va? te ovel ola rola inicijativno inardutni informacija. Sakova aktivipe sitoj ?ukar ?ansa va? te notirinelpe anglunisaripe thaj devipe inardutni informacija, a sikljovnenge manglape te delpe kvalifikacia thaj te delpe zorakaripe va? korkore te notirinen poro anglunisaripe ano reslipe rezultatja sikljovipaske, sar ini anglunisaripe aver sikljovnengo. RUMUNSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE Denumirea disciplinei LIMBA ROM?N? CU ELEMENTE ALE CULTURII NA?IONALE Scopul Scopul pred?rii ?i ?nv???rii limbii rom?ne cu elemente ale culturii na?ionale ?n ?nv???m?ntul elementar este ca prin ?nsu?irea func?iilor de baz? despre sistemul lingvistic, cultur?, tradi?ie, obiceiuri ?i prin dezvoltarea strategiilor de ?nv??are a limbii rom?ne cu elemente ale culturii na?ionale, elevii s?-?i dezvolte capacitatea de comunicare elementar? oral? ?i scris? ?i s? aib? o atitudine pozitiv? fa?? de propria limb?, dar ?i fa?? de alte limbi, culturi, obiceiuri ?i patrimoniul cultural. Clasa a doua Fondul anual de ore 72 ? FINALIT??IDup? terminarea clasei elevul va fi capabil: FUNC?IILE COMUNICATIVE ACTIVIT??I LINGVISTICE(?n func?ii comunicative) - s? salute ?i s? r?spund? la salut, aplic?nd cele mai simple instrumente de limb?;- s? se prezinte pe sine ?i pe al?ii;- s? ?n?eleag? ?n mod clar ?ntreb?rile simple de natur? personal? ?i s? r?spund? la ele;- s? ?n?eleag? instruc?iunile ?i sarcinile scurte ?i simple ?i s? reac?ioneze la ele;- s? ofere instruc?iuni ?i ordine scurte ?i simple;- s? ?n?eleag? apelul ?i s? reac?ioneze la acesta;- s? adreseze apel privind o activitate comun?;- s? ?n?eleag? cereri scurte ?i simple ?i s? reac?ioneze la ele;- s? adreseze cereri scurte ?i simple;- s? exprime ?i accepte mul?umiri ?i scuze ?n formul?ri simple;- s? ?n?eleag? formulele simple de felicitare ?i s? r?spund? la ele;- s? adreseze felicit?ri simple;- s? recunoasc? ?i numeasc? fiin?e, obiecte ?i locuri din mediul ?nconjur?tor;- s? ?n?eleag? descrieri simple ale fiin?elor, obiectelor ?i locurilor;- s? descrie fiin?e, obiecte ?i locuri folosind instrumente lingvistice simple;- s? ?n?eleag? enun?uri cotidiene cu privire la necesit??i, sim?uri, sentimente ?i s? reac?ioneze la ele;- s? exprime necesit??ile elementare, sim?urile ?i sentimentele prin instrumente lingvistice scurte ?i simple;- s? ?n?eleag? informa?ii mai simple despre pozi?ia ?n spa?iu ?i s? reac?ioneze la ele;- s? cear? ?i s? ofere informa?ii scurte despre pozi?ia ?n spa?iu;- s? ?n?eleag? ?i s? exprime ?n enun?uri scurte timpul ?i condi?iile meteorologice- s? ?n?eleag? enun?uri simple prin care se exprim? apartenen?a / neapartenen?a, posedarea / neposedarea ?i s? reac?ioneze la ele; - s? cear? ?i s? ofere enun?uri simple prin care s? exprime apartenen?a / neapartenen?a, posedarea / neposedarea ?i s? reac?ioneze la ele;- s? ?n?eleag? enun?uri simple de exprimare a mul?umirii / nemul?umirii ?i s? reac?ioneze la ele;- s? cear? p?rerea ?i s? exprime mul?umirea / nemul?umirea prin instrumente lingvistice simple;- s? ?n?eleag? enun?uri simple care se refer? la exprimarea capacit??ii;- s? cear? informa?ii despre capacitatea altora ?i s? exprime ce el/ea sau altcineva nu poate / poate ?tie / nu ?tie s? fac?;- s? ?n?eleag? ?i s? exprime enun?uri simple care se refer? la numere ?i cantitate;- s? ?n?eleag? texte simple care se refer? la descrierea fiin?elor, plantelor, animalelor, obiectelor, locului, fenomenului, ac?iunii, st?rii sau ?nt?mpl?rii;- s? descrie ?i s? compare fiin?ele, obiectele, locurile, fenomenele, ac?iunile, st?rile ?i evenimentele folosind mijloace de limb? mai simple;- s? ?n?eleag? sugestii, sfaturi ?i invita?ii la activit??i comune ?i s? r?spund? la acestea cu explica?ii corespunz?toare;- s? adreseze sugestii, sfaturi ?i invita?ii la activit??i comune folosind modele de comunicare adecvate situa?iei;- s? cear? ?i s? ofere informa?ii suplimentare cu privire la propuneri, sfaturi ?i invita?ii la activit??i comune;- s? ?n?eleag? cererile obi?nuite ?i s? reac?ioneze la ele;- s? adreseze cereri obi?nuite;- s? felicite, s? mul?umeasc? ?i s?-?i cear? scuze folosind mijloace de limb? mai simple;- s? ?n?eleag? ?i s? urmeze instruc?ii mai simple cu privire la situa?ii obi?nuite din via?a cotidian?; - s? ofere instruc?ii mai simple cu privire la situa?ii obi?nuite din via?a de zi cu zi;- s? ?n?eleag? texte mai simple ?n care se descriu ac?iuni ?i situa?ii din prezent;- s? ?n?eleag? texte mai simple ?n care se descriu capacit??i ?i abilit??i;- s? fac? schimb de informa?ii simple ?i /sau o serie de informa?ii care se refer? la ac?iunea din prezent;- s? descrie ac?iuni, capacit??i ?i abilit??i folosind un ?ir de enun?uri;- s? ?n?eleag? texte mai simple ?n care sunt descrise experien?e, evenimente ?i abilit??i din trecut;- s? fac? schimb de informa?ii individuale ?i / sau s? ofere o serie de informa?ii despre experien?e, evenimente ?i abilit??i ?n trecut;- s? descrie ?ntr-un ?ir de enun?uri scurte experien?e ?i evenimente din trecut;- s? descrie un eveniment istoric, o personalitate istoric? etc.- s? ?n?eleag? enun?uri mai simple care se refer? la hot?r?ri, promisiuni, planuri, inten?ii ?i prevederi ?i s? reac?ioneze la ele;- s? fac? schimb de enun?uri mai simple cu privire la hot?r?ri, promisiuni, planuri, inten?ii ?i prevederi;- s? comunice aceea ce el / ea sau altcineva planific?, inten?ioneaz?, prevede;- s? ?n?eleag? enun?urile obi?nuite cu privire la dorin?e, interes, necesit??i, sim?uri ?i sentimente ?i s? reac?ioneze la ele;- s? exprime dorin?e, interes, necesitate, sim?uri ?i sentimente prin mijloace de limb? mai simple;- s? ?n?eleag? ?ntreb?ri mai simple care se refer? la orientare/pozi?ia obiectelor ?i fiin?elor ?n spa?iu ?i direc?ia de mi?care ?i s? r?spund? la ele;- s? cear? ?i s? ?n?eleag? informa?ii ?i orientarea/pozi?ia obiectelor ?i fiin?elor ?n spa?iu ?i direc?ia de mi?care;- s? descrie direc?ia de mi?care ?i rela?iile ?n spa?iu printr-un ?ir de enun?uri mai simple;- s? ?n?eleag? interziceri mai simple, reguli de comportament, obliga?iile proprii ?i a altora ?i s? reac?ioneze la ele;- s? fac? schimb de informa?ii mai simple care se refer? la interzicerile ?i regulile de comportament la ?coal? ?i ?n locurile publice, precum ?i de informa?ii privind obliga?iile proprii ?i ale altora;- s? comunice regulile de comportament, interdic?iile ?i lista de obliga?ii proprii ?i ale altora folosid mijloacele de limb? adecvate;- s? ?n?eleag? expresii mai simple care se refer? la posesiune ?i apartenen??;- s? formuleze expresii mai simple care se refer? la posesiune ?i apartenen??;- s? ?ntrebe ?i s? spun? ce are / nu are cineva ?i cui apar?ine ceva;- s? ?n?eleag? enun?uri mai scure care se refer? la exprimarea mul?umirii ?i nemul?umirii ?i s? reac?ioneze la ele;- s? exprime mul?umirea ?i nemul?umirea ?i s? dea explica?ii scurte;- s? ?n?eleag? enun?uri mai simple prin care se cere p?rerea ?i s? reac?ioneze la ele;- s? exprime p?rerea, acordul/dezacordul ?i s? dea explica?ii scurte. ? SALUTAREA ? Reac?ionarea la impulsul oral al conlocutorului (profesorului, v?rstnicilor etc.), stabilirea contacului la ?nt?lnire ?i exprimarea oral? a salutului cu prilejul desp?r?irii. PREZENTAREA PE SINE ?I PE AL?II, OFERIEA INFORMA?IILOR DE BAZ? DESPRE SINE, OFERIREA ?I CEREA INFORMA?IILOR DE BAZ? DESPRE AL?II Audierea textelor scurte ?i simple ?n care cineva se prezint? pe sine ?i pe alte persoane prezente sau absente. ?N?ELEGEREA ?I OFERIREA INDICA?IILOR ?I ORDINELOR SIMPLE Ascultarea ordinelor ?i indica?iilor ?i reac?ionarea la acestea, oferirea indica?iilor scurte ?i simple (comunicarea ?n clas? - indica?ii ?i ordine pe care le adreseaz? participan?ii ?n procesul de ?nv???m?nt, indica?ii privind jocurile etc.) APELUL/ INVITA?IA ?I REAC?IONAREA LA APELUL/ INVITA?IA DE PARTICIPARE LA ACTIVIT??ILE COMUNE Ascultarea apelurilor /invita?iilor scurte ?i simple privind activit??i comune ?i reac?ionarea la acestea (invita?ie la ziua de na?tere, joc, prietenie...), adresarea ?i acceptarea / refuzarea invita?iei la o activitate comun?, prin utilizarea celor mai simple expresii. EXPRIMAREA CERERII, MUL?UMIRII ?I SCUZEI Ascultarea enun?urilor simple prin care se cere ajutor, serviciu sau informa?ie, r?spunsul oral la o cerere, exprimarea ?i acceptarea cererii, exprimarea mul?umirii ?i scuzei. FELICITAREA Ascultarea expresiilor scurte ?i simple prin care se adreseaz? felicit?ri cu ocazia s?rb?torilor, zilei de na?tere; reac?ionarea la felicit?rile primite ?i adresarea felicit?rilor ocazionale. DESCRIEREA FIIN?ELOR, OBIECTELOR, LOCURILOR ?I FENOMENELOR Audierea descrierilor mai simple ale fiin?elor, obiectelor ?i locurilor ?n care se ofer? informa?ii despre aspectul fizic, forma, dimensiunile ?i alte caracteristici simple, descrierea oral?, ?n linii generale, a fiin?elor, obiectelor ?i locurilor. EXPRIMAREA NECESIT??ILOR, SIM?URILOR ?I SENTIMENTELOR Ascultarea enun?urilor legate de necesit??i, sim?uri, sentimente; exprimarea propriilor necesit??i, sim?uri ?i sentimente ?i reac?ionarea (empatic?) la sentimentele altora. EXPRIMAREA POZI?IEI ?N SPA?IU Audierea textelor scurte prin care se descrie ?n mod simplu pozi?ia ?n spa?iu; cererea ?i oferirea de informa?ii despre pozi?ia ?n spa?iu EXPRIMAREA TIMPULUI Ascultarea enun?urilor mai simple legate de timp ?i condi?iile meteorologice, cererea ?i oferirea oral? de informa?ii despre timp ?i condi?iile meteorologice ?ntr-un context comunicativ mai restr?ns. EXPRIMAREA APARTENEN?EI / NEAPARTENEN?EI ?I POSED?RII / NEPOSED?RII Audierea textelor cu enun?uri simple prin care se exprim? apartenen?a / neapartenen?a ?i posedarea / neposedarea ?i reac?ionarea la acestea; exprimarea oral? apartenen?ei / neapartenen?ei ?i posed?rii / neposed?rii. EXPRIMAREA MUL?UMIRII / NEMUL?UMIRII Audierea textelor mai scurte cu enun?uri prin care se exprim? mul?umirea / nemul?umirea ?i reac?ionarea la acestea; exprimarea oral? a acordului / dezacordului, mul?umirii / nemul?umirii. EXPRIMAREA CAPABILIT??II Ascultarea enun?urilor mai simple ?n care sunt exprimate capabilit??ile, formularea ?ntreb?rilor cu privire la capabilit??i ?i r?spunsul oral la ele. EXPRIMAREA CANTIT??II ?I A NUMERELOR ? Ascultarea enun?urilor mai simple ?n care este exprimat? cantitatea, formularea ?ntreb?rilor cu privire la cantitate ?i r?spunde oral la ele. ? DOMENIILE TEMATICE ?N ?NSU?IREA LIMBII ROM?NE CU ELEMENTE ALE CULTURII NA?IONALE ?N ?NV???M?NTUL ELEMENTAR Not?: Domeniile tematice se ?ntrep?trund ?i sunt acelea?i ?n toate cele patru clase ale primului ciclu al instruc?iei ?i educa?iei elementare - ?n fiecare clas? ?n anul ?colar urm?tor se repet?, iar apoi se l?rge?te fondul de cuno?tin?e de limb?, obi?nuin?e ?i abilit??i, precum ?i contextele extralingvistice legate de o tem? concret?. Profesorii abordeaz? temele ?n conformitate cu interesele elevilor, necesit??ile lor ?i metodele moderne care se aplic? ?n procesul de ?nsu?ire a limbii rom?ne cu elemente de cultur? na?ional?, cuno?tin?ele anterioare de limba rom?n?, astfel c? fiecare tem? reprezint? o anumit? complexitate situa?ional?. 1) Identitatea personal? 2) Familia ?i mediul social ?nconjur?tor (prieteni, vecini, profesori etc.) 3) Caracteristicile geografice 4) Rom?nia - ?ara de ba?tin?; Serbia - patria mea 5) Locuirea - forme, obiceiuri 6) Lumea vie - natura, animalele de companie, protec?ia mediului de via?? 7) Experien?a ?n timp ?i situarea ?n timp (trecut - prezent - viitor) 8) ?coala ?i via?a ?colar? 9) Tinerii - via?a copiilor ?i a tineretului 10) S?n?tatea ?i igiena 11) Emo?iile (dragostea fa?? de familie, colegi, prieteni) 12) Mijloacele de transport 13) Condi?iile meteorologice 14) Arta pentru copii (?n special literatura modern? pentru copii, c?ntece tradi?ionale ocazionale ?i c?ntece moderne-contemporane) 15) Obiceiurile ?i tradi?ia, folclorul, anivers?rile (zilele de na?tere, s?rb?torile) 16) Timpul liber - distrac?ia, divertismentul, hobby-urile 17) Alimenta?ia ?i obiceiurile gastronomice 18) C?l?toriile 19) Moda ?i ?mbr?c?mintea 20) Sportul 21) Comunicarea verbal? ?i non-verbal?, regulile de comportament ?i bunele maniere. CON?INUTURILE DE LIMB?LIMBA ROM?N? CU ELEMENTE ALE CULTURII NA?IONALE Nr. curent al func. com. Con?inuturile de limb? SALUTAREA Salut ! Ce mai faci? Bun? ziua, v? sim?i?i bine? Bine, mul?umesc! Ce mai face?i?Bun? seara! Noapte bun?! Bun? ziua, Domnule. La revedere, Doamn?. Pe m?ine. Cu bine. ?ntreb?ri prin intonare.Propozi?ia exclamativ?. Con?inuturi (inter)culturale:Salutul formal ?i neformal, regulile de polite?e. PREZENTAREA PE SINE ?I PE AL?II, OFERIEA INFORMA?IILOR DE BAZ? DESPRE SINE, OFERIREA ?I CEREA INFORMA?IILOR DE BAZ? DESPRE AL?II Con?inuturi M? numesc Maria. Cum te nume?ti? Eu am ?apte ani. Tu c??i ani ai? Eu tr?iesc la V?r?e?. Cine este acela? Este colegul meu/sora mea/tat?l meu. Pe el ?l cheam? (el se nume?te) Petru. Cartea este a ta? Ghiozdanul este al ei. Acesta este profesorul meu. El se nume?te Andrei. Cine este ?n poz?? Este fratele meu. El are 13 ani. Ce au Elena ?i Mia? Ele au un papagal. Pronumele personal ca ?i subiect.Adjectivul ?i pronumele posesiv: (al meu/a mea, al t?u&a ta).Cuvinte interogative (cum, cine, ce).Numerele cardinale de la 1 - 20.Prezentul verbului a avea ?i a fi. Con?inuturi (inter)culturale:Recunoa?terea celor mai simple asem?n?ri ?i diferen?e ?n formulele de prezentare ?i cunoa?tere ?n limba rom?n? ?i s?rb?. Numele persoanei /prenumele. ?N?ELEGEREA ?I OFERIREA INDICA?IILOR ?I ORDINELOR SIMPLE Cine este absent? Cine nu este aici? Este clar? Eu nu ?n?eleg. Asculta?i ! R?spunde?i ! Privi?i ! C?uta?i ! G?si?i !Desena?i ! Colora?i! Deschide?i/?nchide?i/lua?i c?r?ile voastre. Sp?la?i-v? pe m?ine. Foarte bine ! Este perfect ! A?i terminat? Eu am terminat. Cine ?tie? Eu ?tiu. Lini?te, v? rog ! Ridica?i-v? ! A?eza?i-v? ! Vino la tabl?! D?-mi te rog caietul t?u. Aten?ie ! D?-mi caietul t?u! Imperativul verbelor frecvente. Con?inuturi (inter)culturale: Respectarea normelor elementare de polite?e, poezii pentru copii cu con?inut adecvat. APELUL/ INVITA?IA ?I REAC?IONAREA LA APELUL/ INVITA?IA DE PARTICIPARE LA ACTIVIT??ILE COMUNE Vre?i s? ne juc?m ?n curte? De acord. Vino la mine. Vrei s? te joci cu mine? Da, super ! Scuz?, nu pot. Eu te invit la ziua mea. Mul?umesc. Imperativul verbelor frecvente.?ntrebare prin intonare.Nega?ia nu. Con?inuturi (inter)culturale:Acceptarea ?i refuzarea adecvat? a invita?iei, aniversarea zilei de na?tere, jocuri, distrac?ii ?i divertisment. EXPRIMAREA CERERII, MUL?UMIRII ?I SCUZEI Doamn? /Domnule, pot s? ies? Da, du-te ! ?mi dai num?rul t?u? Pofte?te. Mul?umesc ! Te rog. Pot s? intru? Intra?i ! A? vrea s? citesc. Pute?i s? repeta?i, v? rog? Scuz?, nu po?i. Exprimarea adres?rii politicoase prin condi?ional (a? dori/ a? vrea/ po?i/pute?i). Con?inuturi (inter)culturale:Regulile comunic?rii politicoase. FELICITAREA La mul?i ani! La mul?i ani ferici?i! Anul Nou fericit! S?rb?tori fericite! Cr?ciun fericit! Bravo, foarte bine! ??i/ v? mul?umesc! Felicit?ri! Adjectivele (fericit,fericit?/ferici?i, fericite).Propozi?iile exclamative.Prepozi?ii (la). Con?inuturi (inter)culturale:Cele mai semnificative s?rb?tori ?i modul de aniversare/ s?rb?torire ?i adresarea ocazional? a felicit?rilor; poezii pentru copii ?i jocuri ocazionale. DESCRIEREA FIIN?ELOR, OBIECTELOR, LOCURILOR ?I FENOMENELOR Papagalul meu se nume?te Pepe. El este ro?u ?i galben. P?pu?a mea se numelte Lili. Ea este mic?. Ea are ochii negri.C??elul este mic ?i negru. ?coala mea este mare. Clasa mea este frumoas?. De ce culoare este?Este o minge ro?ie ?i dou? mingi galbene. Adjectivele posesive (meu/ mea, t?u /ta).Adjective calificativePluralul substantivelor ?i adjectivelor. Con?inuturi (inter)culturale:Poezii ?i povestiri pentru copii cu con?inut adecvat. Animalele de companie, juc?riile. EXPRIMAREA NECESIT??ILOR, SIM?URILOR ?I SENTIMENTELOR A? vrea suc de portocale te / v? rog. Sunt fl?m?nd/ setos. ?mi este cald/ frig. Brrrr !!! Vrei un cornule?? Nu,mul?umesc, nu sunt fl?m?nd. Eu sunt mul?umit (fericit). El este bolnav. M? doare capul/ burta. Poft? bun?! Polite?ea exprimat? prin condi?ional (a? vrea /a? dori...)Nega?ia (nu/ n-.).Prezentul verbului a vrea. Con?inuturi (inter)culturale:Regulile de comunicare politicoas?. EXPRIMAREA POZI?IEI ?N SPA?IU Aceast? cas? este mare. Pe strad? este un c?ine. Exist? patru scaune. Sub mas? sunt trei c?r?i. Unde este creionul t?u? Eu sunt la ?coal?.Ei vin de la magazin. Prepozi?iile (?n, sub, pe, la).Cuvinte interogative (unde) Con?inuturi (inter)culturale: Cultura locuirii: sat, ora?. EXPRIMAREA TIMPULUI Cum este timpul? Este frumos. Ninge. Plou?. Ce zi este azi? Este vineri. Zilele din s?pt?m?n?Verbele impersonale. Con?inuturi (inter)culturale: S?pt?m?na de lucru ?i sf?r?itul s?pt?m?nii. EXPRIMAREA APARTENEN?EI / NEAPARTENEN?EI ?I POSED?RII / NEPOSED?RII Este stiloul meu. Acesta nu este ghiozdanul meu. Aceasta este p?pu?a ta? A cui este cartea aceasta? Eu am doi fra?i. Eu nu am sor?. Cine are o gum?? Pronumele ?i adjectivele demonstrative (acesta, aceasta, ace?tia, acestea).Pronumele ?i adjectivele posesive (al meu/ a mea, al t?u/ a ta).Nega?ia (nu). Con?inuturi (inter)culturale: Familia, prietenii, animalele de companie, juc?riile. EXPRIMAREA MUL?UMIRII / NEMUL?UMIRII De acord. Eu nu sunt de acord. Tu practici sportul? Da/nu practic ?notul.Sunt / nu sunt mul?umit cu rezultatul. ?mi place ciocolata/sportul-muzica. Ce ??i place s? faci? ?mi place s? desenez/ s? c?nt. ?ie ??i place ?nghe?ata? Nu, nu-mi place ?nghe?ata. Nu sunt de acord. Substantivele.Prezentul verbelor frecvente.Construc?ii cu conjunctivul (?mi place s?...).Nega?ia (nu). Con?inuturi (inter)culturale: M?ncarea ?i b?utura. EXPRIMAREA CAPABILIT??II Eu ?tiu s? desenez. Tu ?tii s? joci tenis? - Da/Nu. Tu ?tii s? cite?ti rom?ne?te? - Da, ?tiu pu?in. Eu ?tiu limba s?rb?. Verbul a ?ti ?i exprimarea capabilit??ii. Con?inuturi (inter)culturale:Activit??i ?colare, animale de companie ?i lumea naturii. EXPRIMAREA CANTIT??II ?I A NUMERELOR C?te c?r?i sunt pe banc?? - Pe banc? sunt patru c?r?i.?n aceast? poz? sunt 15 persoane... Numerele cardinale p?n? la 20. Con?inuturi (inter)culturale: ?mprejurimea ?colii. No?iunile cheie ale con?inutului: acces comunicativ, utilizarea func?ional? a limbii, interculturalitate. INSTRUC?IUNI PENTRU REALIZAREA METODICO-DIDACTIC? A PROGRAMEI Programa ?colar? la Limba rom?n? cu elemente ale culturii na?ionale, pentru primul ciclu de ?coal? elementar? este axat? pe dezvoltarea de cuno?tin?e func?ionale ?i bazat? pe finalit??ile privind comunicarea, respectiv pe activit??ile pe care elevii le realizeaz? cu succes folosind limba rom?n?. Activit??ile lingvistice de audiere, citire, vorbire ?i scriere ?n programa de predare ?i ?nv??are sunt considerate p?r?i integrante ?i inseparabile ?n comunicarea autentic? a fiec?rui individ dintr-o comunitate lingvistic?. Pornind de la finalit??i, adic? de la aceea ce elevul este capabil s? realizeze ?n diferite tipuri ?i forme de comunicare (oral?, scris?, ?ntr-o oarecare m?sur? ?i cea non-verbal?), pozi?ia central? formal? ?i structural? a programei pred?rii ?i ?nv???rii o de?in func?iile comunicative. Pe baza func?iilor comunicative sunt definite activit??ile de limb? prin care se pot realiza aceste func?ii ?i care prev?d o ?mbun?t??ire treptat? a capacit??ii de ?n?elegere a vorbirii ?i a textului scris (din clasa a treia), a exprim?rii orale ?i scrise interactive. Datorit? concep?iei continue ?i ciclice a programei ?colare, func?iile comunicative se transmit, ?nsu?esc ?i exerseaz? pe tot parcursul ciclului de ?nv???m?nt, prin extinderea treptat? a gradului de complexitate. Finalit??ile, func?iile comunicative ?i activit??ile lingvistice sunt definite ca ?i categorii lingvistice generale. ?n scopul opera?ionaliz?rii finalit??ilor, func?iilor ?i activit??ilor, sunt oferite exemple de realizare. Acestea ilustreaz? unele dintre cele mai frecvente ?i, raportat la v?rsta elevilor, cele mai potrivite posibilit??i de realizare verbal? a func?iilor comunicative. Programa axat? pe finalit??ile indic? ceea ce un elev este capabil s? ?n?eleag? ?i s? reproduc? ?n procesul de comunicare. Prezentarea tabelar? ?l ?ndrum? treptat pe profesor de la finalit??i ?i func?iile comunicative ca domenii, p?n? la activit??ile care asigur? elevilor capacitatea de a comunica ?i utiliza limba ?n via?a lor de zi cu zi, ?n ?mprejur?ri particulare, publice sau educa?ionale. Aplicarea acestei modalit??i de abordare ?n predarea limbii se bazeaz? pe eforturile de implementare ?i aplicare consecvent? a urm?toarelor aliniate: - limba ?int? este folosit? ?ntr-o sal? de clas? ?n contexte de interes pentru elevi, bine concepute, ?ntr-o atmosfer? de comuniune ?i cooperare reciproc?; - discursul profesorului este adaptat v?rstei ?i cuno?tin?elor elevilor; - profesorul trebuie s? fie sigur c? elevii au ?n?eles sensul mesajului, inclusiv elementele sale culturologice ?i educa?ionale, precum ?i elementele socializ?rii; - este important? semnifica?ia mesajului lingvistic; - cuno?tin?ele elevilor se evalueaz? prin criterii de exactitate relative clar definite ?i din acest motiv modelul nu este ?ntotdeauna vorbitorul original; - pentru ?mbun?t??irea calit??ii ?i volumului materialului lingvistic, predarea se bazeaz? pe interac?iunea social?; lucrul ?n sala de clas? ?i ?n afara acesteia se desf??oar? prin rezolvarea problemelor ?n grup sau individual, precum ?i prin rezolvarea unor sarcini mai mult sau mai pu?in complexe ?n condi?ii reale ?i virtuale, cu un context, procedur? ?i obiectiv clar definite; - toate con?inuturile din gramatic? sunt introduse inductiv prin diverse exemple contextualizate, ?n conformitate cu nivelul de cuno?tin?e a elevilor ?i f?r? explica?ii gramaticale detaliate, cu excep?ia cazului ?n care elevii insist? asupra lor, iar cuno?tin?ele lor sunt evaluate ?i notate pe baza utiliz?rii lor ?n contexte comunicative adecvate. - abordarea comunicativ-interactiv? ?n predarea limbii include, de asemenea, urm?toarele: - ?nsu?irea con?inutului lingvistic prin participarea concret? ?i g?ndit? la actul social; - conceperea programei de predare ca pe un ansamblu de sarcini ?i activit??i dinamice, preg?tite ?n comun ?i adaptate v?rstei elevilor; - profesorul trebuie s? permit? accesul la ideile noi ?i acceptarea lor, precum ?i crearea de noi idei; - elevii sunt considera?i participan?i responsabili, creativi ?i activi la actul social; - materialele didactice reprezint? una din sursele de activitate ?i trebuie ?mbog??ite cu materiale suplimentare autentice; - sala de clas? este un spa?iu care poate fi adaptat zilnic la necesit??ile de predare; - lucrul la un proiect este considerat o sarcin? prin care se stabile?te corela?ia cu alte discipline ?i ?ncurajeaz? dezvoltarea abilit??ilor cognitive ale elevilor (observarea, analiza, deduc?ia etc.). - pentru introducerea unui nou material lexical vor fi utilizate structurile gramaticale cunoscute ?i invers, iar ?n mod aparte la elevii de v?rst? mai mic? ar trebui s? se foloseasc? cuvinte interna?ionale ?i cuvinte pe care le cunosc, precum ?i vizualizarea ca mijloc de identificare a semnifica?iei cuv?ntului. Tehnici / activit??i ?n timpul orei se recomand? alterarea dinamic? a tehnicilor / activit??ilor care nu trebuie s? dureze mai mult de 15 minute. Ascultarea ?i r?spunsul la instruc?iile profesorilor ?n limba rom?n? sau ?nregistr?rile audio (ascult?, scrie - din clasa a treia, une?te, determin?, g?se?te ?i activit??ile legate de activitatea ?n clas?: deseneaz?, decupeaz?, coloreaz?, deschide / ?nchidecaietul etc.) Munca ?n perechi, grupuri mici ?i mari (mini-dialoguri, joc pe roluri, simul?ri etc.) Activit??i manuale (realizarea panourilor, prezent?rilor, ziarelor, posterelor etc.) Exerci?ii de ascultare/audiere (dup? instruc?iile profesorului sau ?nregistr?rilor audio s? uneasc? no?iunile, s? ad?uge p?r?i ale imaginii, s? completeze informa?ii, s? selecteze enun?uri exacte ?i inexacte, s? determine cronologia etc.) Jocuri potrivite v?rstei ?i cerin?elor didactice (de ?nc?lzire, dezvoltare a aten?iei ?i concentr?rii, ?nt?rire a motiva?iei, introducere a unui nou material lingvistic sau consolidare a materiei). Clasificarea ?i compararea (dup? cantitate, form?, culoare, anotimpuri, ?mi place / nu-mi place, compara?ii...). Rezolvarea "problemelor actuale" ?n clas?, dezbateri ?i mini-proiecte. "Transpunera" enun?ului ?n gest ?i a gestului ?n enun?. Crearea ?n comun a materialelor ilustrate ?i scrise (din clasa a doua) (planificarea diferitelor activit??i, raport / jurnal de c?l?torie, afi? publicitar, program de serbare sau alt? manifestare). STRATEGIILE PENTRU AVANSAREA ?I EXERSAREA ABILIT??ILOR LINGVISTICE ?N CLASELE I ?I A II-A ALE ?COLII ELEMENTARE Avantajele pred?rii limbii rom?ne ?n clasele I ?i a II-a ale ?colii elementare sunt legate de specificul ?nsu?irii limbii la o v?rst? fraged?. Caracteristica de baz? a ?nv???rii timpurii nu este ?nv??area analitic?, ci ?nsu?irea limbii ?ntr-un mod asem?n?tor cu cel ?n care se ?nsu?e?te o limb?- copilul folose?te limba rom?n? exclusiv ?n comunicare ?i ?n situa?ii apropiate de interesele sale. ?nceputul timpuriu al ?nv???rii unei alte limbi deschide calea pentru atingerea unor niveluri mai ridicate de competen?? lingvistic? ?i dezvoltare a multilingvismului, relevante pentru ?colarizarea ulterioar? ?i via?a profesional?. Av?nd ?n vedere c? finalit??ile se opera?ionalizat? prin activit??i lingvistice ?n situa?ii de comunicare, este important ca aceasta s? se exerseze permanent ?i simultan. Doar ?n acest fel, elevii pot dob?ndi competen?e lingvistice care sunt ?n concordan?? cu scopurile date. Deoarece programa de ?nv??are a limbii rom?ne cu elemente ale culturii na?ionale ?n clasa ?nt?i ?i ?n clasa a doua de ?coal? elementar? nu prevede citirea ?i scrierea, dar nici explicarea mai detaliat? a regulilor gramaticale, aceast? perioad? este important? pentru ?ncurajarea ?i formarea deprinderilor la elevi ca ?n situa?iile de zi cu zi, ?n clas? ?i ?n afara clasei s? utilizeze ?n mod spontan cuvintele ?i expresiile ?nv??ate ?n situa?iile concrete de comunicare oral? (de ex. salutare profesorului ?n limba rom?n? ?n clas?, dar ?i ?n afara acesteia). O astfel de stabilire spontan? a contactelor ?i ajut? pe elevi s? se elibereze de blocajul ?n vorbire, care ar putea ap?rea ?n afara condi?iilor simulate ?n clas?, atunci c?nd se ?nt?lnesc cu persoane din alt areal lingvistic. Acest fapt va crea numeroase posibilit??i ca elevii s? experimenteze utilizarea limbii ?i s? se elibereze de teama gre?elilor ?n comunicare. De aceea este necesar s? se insiste asupra unui astfel de model de comunicare de la ?nceput, pentru c? ?n cazul ?n care elevii se obi?nuiesc cu un alt model, ca de ex. utilizarea exclusiv? a limbii s?rbe la stabilirea contactelor ?i a comunic?rii cu un profesor sau un coleg, va fi mult mai greu s? se schimbe mai t?rziu. Toate instruc?iile scurte ?i simple date la ore, care se repet? frecvent, ar trebui s? fie ?n limba rom?n? ?i s? fie ?n mod obligatoriu ?nso?ite de gesturi adecvate (dac?, de exemplu, profesorul spune ascult?, este de dorit ca pe l?ng? pronun?area acestui enun?, s? pun? m?na ?n dosul urechii). Unele instruc?iuni pot fi ini?ial expuse de profesor ?n limbile rom?n? ?i s?rb?, cu tendin?a de a elimina treptat limba s?rb?, verific?nd dac? elevii cunosc semnifica?ia ?n limba rom?n?. Pentru asemenea forme de ?nv??are este necesar s? se utilizeze obiecte ?i fiin?e din mediul ?nconjur?tor, imagini din materialele didactice, c?r?i, postere etc. Pentru con?inuturile care nu reprezint? "limba clasei" ?i nu se repet? la fiecare or?. se recomand?, de asemenea, activit??i de reproducere oral? ?i de produc?ie controlat?. ?n acest fel, elevilor li se ofer? posibilitatea de a repeta con?inuturile de mai multe ori pentru memorarea mai u?oar? ?i mai rapid? ?i ob?inerea ?ncrederii c? pot utiliza limba ?n mod independent. ?n acest sens, sunt preferabile exerci?ii de produc?ie oral? cu mici varia?ii ale modelelor ?n care se schimb? ?i se combin? diverse con?inuturi lexicale ?i gramaticale, ridic?nd treptat nivelul lor de complexitate. Trebuie de asemenea sprijinit? interac?iunea cu al?i elevi, care poate fi realizat? ca o form? u?oar? de mediere, prin intermediul unor instruc?iuni ?n limba s?rb? (de ex. ?ntreba?i colegul sau colega cum ?l/o cheam? ?i c??i ani are, ce ?i place / nu-i place s? m?n?nce etc, r?spunde?i la ?ntreb?rile colegului / colegei) sau prin introducerea mi?c?rilor ca mijloc de comunicare non-verbal?. Este necesar ca elevii s? ?nsu?easc? func?iile comunicative expuse ?n Program? pentru un anumit nivel de ?nv??are, cu men?ionarea c? unele con?inuturi lingvistice sunt date cao recomandare ?i pot fi ?nlocuite cu un con?inut similar sau extinse, ?n conformitate cu materialele didactice disponibile, dar ?i cu necesit??ile ?i interesele elevilor. Este important s? ?inem cont de faptul c?, ?n pofida entuziasmului ini?ial cu care elevii intr? ?n procesul de ?nv??are a limbii rom?ne cu elemente ale culturii na?ionale ?n ?coala elementar?, pentru ei acesta este ?nc? una din disciplinele ?colare. De aceea, la acest nivel nu se poate a?tepta ca ei s? dezvolte ?n mod spontan interesul ?i entuziasmul pentru ?nv??area limbii rom?ne. ?n planificarea activit??ilor este necesar s? se ?in? cont de v?rsta elevilor ?i de caracteristicile individuale ale lor, precum ?i de cuno?tin?ele de limb? anterioare. Unii elevi sunt introver?i, unii extrover?i, ?nva?? cu viteze diferite ?i ?n moduri diferite - cu toate sim?urile, au necesit??i ?i interese diferite, au cuno?tin?e prealabile. Majoritatea elevilor la aceast? v?rst? au probleme cu aten?ia, concentrarea ?i memorarea ?n cele 45 de minute. De aceea se recomand? ca ora s? ?nceap? cu un scurt joc de ini?iere care ar avea un efect pozitiv asupra capacit??ii de aten?ie, concentrare ?i de memorare, dar ar duce ?i la succesiunea activit??ilor ?n ordine logic?, care trebuie s? dureze de la 5 p?n? la 15 minute. PREZENTAREA ?I EXERSAREA CON?INUTURILOR Av?nd ?n vedere diferitele stiluri de ?nv??are, diversitatea activit??ilor este un cuv?nt cheie pentru prezentarea unui material lexical nou. Este important s? respect?m cuno?tin?ele prealabile ale elevilor, deoarece acestea pot constitui o baz? bun? pentru lucru ?i ?n?elegerea mai u?oar? a temei. Mijloace vizuale de predare (c?r?i, postere, filme de scurt metraj animate, obiecte reale din mediul ?nconjur?tor, a?a cum s-a men?ionat deja ?n indica?iile generale) sunt ideale pentru ?nsu?irea ?i exersarea vocabularului. C?nd se prezint? elevilor o anumit? no?iune - c?nd o v?d, este important s? aud? de c?teva ori cum se pronun?? cuv?ntul ?i doar dup? aceea s? ?l pronun?e. Repetarea ?n cor este util? pentru ca elevul s? simt? siguran??, deoarece nu este expus ?n public, iar teama de a fi ridicolizat (adesea prezent? la aceast? v?rst?) este redus? la minim. Pantomima (ca un gen de tehnic? teatral?), precum ?i metoda de r?spuns fizic complet, sunt foarte populare ?i eficiente, nu numai la aceast? v?rst?, ci ?i mai t?rziu. Se potrive?te ?n special elevilor cu stilul chinestezic de ?nv??are (transpunerea cuvintelor pronun?ate ?n mi?care ?i invers). Aceste tehnici sunt potrivite pentru ?nsu?irea ?i exersarea tuturor p?r?ilor de vorbire: substantive - p?r?i ale corpului, animale, juc?rii...; verbe - a se ridica, a sta jos, a ridica, a da jos un obiect...; adjective calificative prin care se descriu st?ri ?i sentimente - fericit, trist, fl?m?nd, ?nseto?at... Contextul corespunz?tor (povestiri ?n imagini, poezii, jocuri etc.) este o condi?ie esen?ial? pentru ?nsu?irea cu succes a vocabularului, dar ?i a limbii ?n general, ?i a familiariz?rii cu obiceiurile rom?ne?ti. ?nsu?irea lexicului va fi cu at?t mai eficient? dac? este realizat? ?ntr-un context situa?ional clar. De exemplu, dac? se ?nsu?esc cuvinte care se refer? la lumea animalelor, s-ar putea s? se organizeze o vizit? real?, simulat? sau virtual? la gr?dina zoologic?. Trebuie s? se ?in? cont de faptul c? elevii, ?n timpul unei ore, pot ?nsu?i 5-7 cuvinte noi. Modelele de dialog (ca baz? pentru "imitare") sunt foarte eficiente pentru dezvoltarea vorbirii. ?n absen?a comunic?rii spontane a elevilor, profesorul poate s? foloseasc? p?pu?i - simple de plu?, confec?ionate din ciorapi sau h?rtie - ?i ?n acest mod s? fac? un model adecvat de dialog. Profesorul poate s? se adreseze elevilor prin intermediul p?pu?ii care pune ?ntreb?ri. Elevii vor putea s? r?spund? repede ?i cu u?urin?? la ?ntreb?ri, dar ?i s? pun? ?ntreb?ri. Bine?n?eles, este necesar s? se asigure un context adecvat care s? permit? elevilor timizi s? se ?ncurajeze s? vorbeasc?. Activit??ile de proiect m?resc motiva?ia deoarece ofer? elevilor posibilitatea de a lucra responsabil ?n perechi sau ?n grup pentru a realiza o sarcin? ?ntr-un mod propriu, ?n acord cu ceilal?i, prin aceasta dezvolt?nd ?i consolid?nd anumite competen?e sociale. Proiectul este potrivit pentru lucrul ?n sec?iile de clas? cu componen?? mixt?, d? o amprent? personal?, stimuleaz? cooperativitatea ?n munc? ?i se ?ncheie cu un fel de prezentare a rezultatelor ?i a procesului de lucru. Activit??ile dramatice permit elevilor s? foloseasc? limba ?ntr-un context adecvat ?i astfel s? "re?nvie" folosirea acestuia. Poten?ialul lor se reflect?, printre altele, ?n faptul c?: - elevii nu numai c? ?nva?? limba rom?n? ?ntr-un mod distractiv, ci prin interac?iunea ?i rolurile diferite pe care le iau, concep lucruri din diferite unghiuri (ceea ce contribuie la dezvoltarea g?ndirii critice ?i divergente); - elevii colaboreaz? ?i ?nsu?esc limba printr-o interac?iune semnificativ? ?n limba ?int? ?i dezvolt? toate abilit??ile necesare - cognitive, comunicative ?i sociale; - to?i pot s? participe - fiecare ??i are un rol pe care ?l pot "duce la bun sf?r?it" ?i de aceea este potrivit pentru munca ?n sec?iile de clas? cu componen?? mixt?; - sunt potrivite pentru toate modalit??ile de ?nv??are - pe cele video le v?d, pe cele auditive le aud, pe cele chinestezice le exprim? prin mi?care; - avanseaz? motiva?ia ?i ?ncrederea ?n sine; - sunt orientate spre elev - profesorul are un rol mai pu?in dominant; - dezvolt? imagina?ia ?i creativitatea. Se sugereaz? ca activit??ile dramatice ?i muzicale, cum ar fi c?ntecul, jocul pe roluri, mini scenetele, spectacole de p?pu?i mini, improviz?rile ?i pove?tile din via?a real? s? fie c?t mai mult utilizate ?n clas?, nu numai la aceast? v?rst?, ci ?i mai t?rziu. Citirea ?i scrierea sunt activit??i op?ionale ?n clasa a doua. Av?nd ?n vedere c? alfabetul latin este introdus ?n predarea limbii s?rbe ?n semestrul al doilea al clasei a doua, scrierea ini?ial? ?i citirea poate fi oferit? ca o op?iune numai pentru elevii care doresc ?i ?tiu, la nivel elementar (citirea cuvintelor ?i a propozi?iilor simple, completarea cuvintelor cu litere ?i altele, f?r? scrierea independent? ?i dictarea). Aceast? activitate nu se noteaz? ?i are un rol secundar la or?. Competen?a socio-cultural? ca un ansamblu de cuno?tin?e despre lume ?n general, despre asem?n?rile ?i diferen?ele dintre modelele culturale ?i comunicative ?n comunitatea ?n care tr?ie?te elevul ?i ?n limba rom?n? care se ?nva??, trebuie introduse de la ?nceputul ?nv???rii limbii rom?ne cu elemente ale culturii na?ionale la cei mai mici elevi, pentru c? aceste cuno?tin?e sunt necesare pentru comunicarea competent? ?i cu succes ?n activit??ile concrete de comunicare ?n limba ?int?. Un aspect aparte al competen?ei socio-culturale ?l constituie competen?a intercultural?, care sub?n?elege dezvoltarea con?tiin?ei despre al?ii ?i cei care sunt altfel, cunoa?terea ?i ?n?elegerea asem?n?rilor ?i diferen?elor dintre lumi, respectiv dintre comunit??i lingvistice cu care elevul ajunge ?n contact. Competen?a intercultural? se refer? ?i la dezvoltarea toleran?ei ?i atitudinii pozitive fa?? de caracteristicile individuale ?i colective ale vorbitorilor de alte limbi, ale oamenilor care apar?in altor culturi, care sunt ?ntr-o m?sur? mai mare sau mai mic? diferite de ale elevului ?nsu?i. Deci, introducerea treptat? a con?inuturilor socio-culturale la cel mai sc?zut nivel (salutul, interpetarea c?ntecelor ocazionale de s?rb?toare ?i altele) contribuie la dezvoltarea personalit??ii interculturale, prin cre?terea con?tientiz?rii cu privire la valoarea diferitelor culturi ?i la dezvoltarea capacit??ii de integrare a experien?ei interculturale ?n propriul model cultural de comportament ?i convingeri. Con?inuturile gramaticale nu se abordeaz? explicit la aceast? v?rst?. Fenomenele gramaticale trebuie privitedin punct de vedere func?ional (prin aplicarea elementelor gramaticale necesare pentru realizarea cu succes a func?iei comunicative). ?n procesul de predare a limbii rom?ne trebuie s? se urm?reasc? ?nsu?irea gramaticii prin activit??i lingvistice de audiere ?i vorbire, ?n conformitate cu scopurile clar definite, cu finalit??ile ?i standardele de predare a limbii. Scopul principal al pred?rii limbii rom?ne cu elementele culturii na?ionale este dezvoltarea competen?ei comunicative la un anumit nivel al limbii, ?n conformitate cu statutul limbii ?i anul de ?nv??are. RUSINSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE Назва предмету РУСКИ ЯЗИК З ЕЛЕМЕНТАМИ НАЦИОНАЛНЕЙ КУЛТУРИ Циль Циль настави и ученя руского язика з елементами националней култури то попсцигнуц таки ступень розвою комуникативних схопносцох школяра же би вон самостойно применьовал схопносци висловйованя у стандардних и фахових комуникативних ситуацийох (у складзе зоз тематичнм минимумом и у писаней форми), пестовал национални и културни идентитет, етн?чне самопочитиван? и упознаван? школярох зоз елементами традици?, култури и обичайох Руснацох. Класа Друга Рочни фонд годзинох 72 годзини ? ИСХОДИПо законченей класи теми(обласци) школяр годзен: ОБЛАСЦ / ТЕМА ЗМИСТИ - познац букви руского язика- писац по руски з руску кирилку- читац руски тексти прилагодзени його возросту- преписовац слова по складох- пополньовац крижальки, ребуси- розкладац слова на склади- кладац слова зоз задатих складох- писац вельку букву на початку виреченя и при власних менохи презвискох- писац знаки интерпункци?; точки, запяти, викричн?к и знак питанями- приповедац о власних дожицох- приповедац о патрених филмох и театралних представох- правилно хасновац потвердзуюци и одрекаюци слова- павилно одвитовац з полним виреченьом- хасновац розлични форми приповеданя- хасновац дияло? як форму розгварки- драматизовац кратши басни и ане?доти- розликовац род и число ?ствох и зявеньох- правилно хасновац бешеду у терашн?м, прешлим и будуцим чаше- чишл?ц основни и шорни числа- розликовац характеристики руского народного обл?чива- розликовац руски народни традицийни обича? (Крачун и Велька ноц)- познац руски традицийни ?дла хтори ше рихта на окремни швета- шпивац крачунски писн? и рецитовац коляди- правилно вигваряц гласи руского язика- мац правилну интонацию у бешеди- правилно поставяц питаня зоз интонацию опитного виреченя- одвитовац з полним виреченьом потвердзуюцо и одрекаюцо- правилно вигваряц гласи ДЙ и ТЙ хтори подобни зоз сербскима ? И ? ЛИТЕРАТУРА ????????????????????КУЛТУРА ВИСЛОВЙОВАНЯ ОРТОЕПИЯ И ПРАВОПИС ШКОЛСКА ЛЕКТИРА Поезия 1. Михал Ковач Качур рибар 2. Йован Й. Змай Качур и жаби 3. Гаври?л Надь Брамушка и пчолка 4. Мелания Павлович. Мотильчок 5. Михал Симунович Давно то було Проза Яков Кишюгас "Черешньов квиток " 1. Чудо2. Скрита цеплота3. Ластовки4. Качур5. На дол?ни6. ?овл? и жаби7. Мац8. Цаган? шерпенки9. Тайна10. На пошти Мали писани букви п,т 11. Вельки писани букви Д;Б Й 12. Геленка и гуски букви Г,?13. Мещок буква Щ,щ14. Як ше дзеци бавя буква Я,я15. Компютер буква Ю,ю16. ?дна ?ленка буква ?,?17. ?жова фамелия буква ?,?18. Надьово хлопи буква Ь (мегки знак) ТЬ;ДЬ;ЛЬ;НЬ19. ?у?арово дзвони букви Д+З Д+Ж20. Драмски тексти зоз ЗАГРАДКИ по вибору21. Присловки, загадки по вибору Мацерински язик и язики ?ругих народохУпознац писмо руского язика рушаюци од подобносцох ?у розликом у одношеню на сербску кирилкуРозвиван? чувства и потреби за упонаваньом руского язикаУпознаван? руского народного обл?чива и култури Руснацох вообщеПравилне вичварян? руских гласохПравилна интонация опитних и викричних виреченьохПравилне хаснован? знакох интерпункци?; точка, запята, знак питаня, викричн?кПравилне писан? велькей букви на початку виреченя як и при писаню менох и презвискохПриповедан? о власних дожицох зоз пременку роду и д??словних часохОсновни и шорни числаДияло? - правилне поставян? питаньох без опитних словох, т?. зоз интонациюДраматизация текста - виразне читан? по улогохАудиовизуелни записиПрисловки, язиколомки и загадкиБешедни и язиково бависка Ключни поняца: кн?жовносц, язик и язична култура. УПУТСТВО ЗА ВИТВОРЙОВАН? ПРОГРАМИ Наставна програма руского язика зоз елементами националней култури состо? ше зоз трох предметних обласцох: литератури, язика и култури висловйованя. Розподзельован? наставних годзинох би н? требало буц зробене на основи предметних обласцох, а на каждей годзини треба окремну увагу пошвециц култури висловйованя школярох и култури Руснацог у Серби? зоз акцентом на народну традицию и обича?.Шицки три обласци медзисобно попрепл?тани и ан? ?дну н? мож виучовац изоловано и бею учасци других обласцох. Наставна програма руского язика зоз елементами националней култури фундаментуйе ше на исходох, односно на процесу ученя и школярских посцигнуцох. Исходи представяю опис инте?рованих знаньох,схопносцох, становискох и вредносцох хтори школяр форму? и прегл?бю? през три предметни обласци того предмета. ПЛАНОВАН? НАСТАВИ И УЧЕНЯ Улога наставн?ка контекстуализовац тоту програму спрам потребох конкретного оддзел?ня беруци до уваги шл?дуюце: уровень знаня руского язика, состав оддзел?ня и характеристики школярох; учебн?к и други наставни материял хтори буду хасновац; техн?чни условия, наставни средства и меди? зоз хторима школа розполага. Од нас?тавн?ка ше обчеку? же би за кажду наставну ?динку, у фази планованя и писаня пририхтованьох за годзину, дефиновал диференцийовани обчековани резултати на тртох уровньох:гевти хтори би шицки школяре требали досцигнуц, гевти хтори би векшина школярох требала досцигнуц и гевти хтори би л?м да?дни школяре требали досцигнуц. На тот способ посцигу? ше индиректна вяза зоз стандардами на трох уровньох посцигнуцох школяра, ВИТВОРЙОВАН? НАСТАВИ И УЧЕНЯ ЛИТЕРАТУРА Основу програми литератури творя тексти зоз лектири. Лектира подзел?на по литературних родох - лирика, епика, драма и збогацена ? з вибором н?уметн?цких, науковопопуларних и информативних текстох. Обовязна часц лектири состо? ше,углавним,зоз д?лох хтори спадаю до основного националного корпусу. Вибор д?лох ше у найвекшей мири фундаменту? на принципе прилагодзеносци ?у возросту. Читан? - кратших руских наодних приповедкох, текстох зоз уметн?цкей творчосци,писньох, баснох, сказко.Вежбан? чечного читаня зоз розуменьом хторе ше прибл?жу? ?у прирпдней бешеди. При обробку писньох треба вежбац красне читан? и рецитован?. Од школярох того возросту обчеку? ше же би знали одредзиц цек под?йох, главни и побочни подоби, час и место збуваня под??, поуки у баснох поровнац зоз под?ями зоз живота. Замерковйован? елементох фантастичного у сказкох и прен?шеного значеня у баснох. Препоручу? ше же би ше школяром презентовали популарни дзецински и народни дзецински писн?, же би ше провадзел дзецински часопис(писан? кратших литературних роботох за дзецински часопис), за?дн?цке патрен?, анализа и бешеда о наймен?й ?дней театралней представи за дзеци по руски. Язик и ортоепия - у настави язика школяре ше оспособюю за правилну усну и писану комуникацию на руским литературним язику. Нужне же би наставн?к мал на розуме пресудну улогу прилагодзених и систематичних вежбох, односно же наставна материя н? усво?на докше добре н? увежба. То значи же вежбан? муши буц состойна часц обробку наставней маятери?, применьованя, обновйованя и утвердзованя знаня. Правописни правила ше усвоюю з помоцу систематичного вежбаня (правописни диктати, виправян? гришкох у датим тексту, тести зоз питанями з правопису итд.) У рамику правописнигх вежбох требало би з часу на час уключиц ипитаня зоз хторима ше преверю? ?рафия (правилне писан? буквох). Ортоепия - наставн?к стално треба же би указовал на важносц правилней бешеди хтора ше песту? зоз запровадзованьом одредзених ортоепских вежбох. Ортоепски вежби н? треба запровадзовац як окремни наставни ?динки, ал? у рамику одвитуюцих темох зоз? ?раматики: интонация виреченя може ше з ?дного боку повязац зоз културу висловйованя, вежбаня рецитованя писньох и под.Прей? хаснованя аудио зн?мкох школярох треба учиц же би репродуковали и усвойовали правилне вигварян?, мелодию и дикцию. Да?дни ортоепски вежби можу ше витворйовац и з одвитуюцима темами з литератури:напр. Артикулацию мож вежбац з вигваряньом язиколамкох, теди кед ше вони обрабяю як чо пейц виреченя. Опис - пейзажу, нукашнього и вонкашнього простору, людзох, животиньох, природних зявеньох. Дияло? - директна и индиректна бешеда. Школяре треба же би знали самостойно составиц наймен?й пейц виреченя хтори маю смисла о слики л?бо увежбаней теми, и же би водзели дияло?. Почитован? интерпункци? (точка, запята, знак питаня,викричн?к) асц народней творчосци; акцент слова, темпо, ритм,интонация виреченя и павзи можу ше вежбац з гласним читаньом виривка зоз текста (по вибору наставн?ка л?бо школяра) итд. Рецитован? напамят научених виривкох у стиху и прози (з помоцу аудитивних наставних средствох) треба тиж же би ше реализовало як ортоепска вежба. КУЛТУРА ВИСЛОВЙОВАНЯ Култура висловйованя - преприповедовйован?: од школяра ше обчеку? же би знал составиц ?рупу словох на одредзену тему, а тиж и зложиц виреченя зоз датиг словох. Школяре треба же би знали висловиц свою думку и особне становиско о пречитаним тексту (цо ше ми попачело и чом), нацесц наслов текста, автора, главну подобу и його прикмети. Треба же би знали подзековац и замодл?ц за помоц. Самостойно треба же би припиведали (даскельо виреченя) о свойому братови чи шестри, товаришови, школскому пайташови, о живоце у школи, о своюм дожицу, даякей под?? у хторей особн? участвовали. Максимално три до пейц виреченя. Опис - пейзажу,нукашнього и вонкашнього простору, людзох, животиньох, природних зявеньох. Дияло? - директна и индиректна бешеда.Школяре треба же би знали самостойно составиц наймен?й пейц виреченя хтори маю смисла о слики л?бо увежбаней теми, и же би водзели дияло?. Почитован? интерпункци? (точка, запята, знак питаня,викричн?к) Драматиюация - читан? по улогох и замена улогох. Рпзгварка - збогацован? словн?ка зоз каждодньового живота у узвича?ней конверзаци?. Вежби зоз пременку и дополньованьом виреченьох. Читан? - читан? гласно и у себе, правилна дикция и интонация виреченьох. Мелодия виреченя. Преписован? - кратших виреченьох и текстох, записован? характеристичних словох и виразох, преписован? зоз задатком (замена роду, числа, часу, складох…). Писан? винчованки и поволанки. ВИТВОРЙОВАН? ПРОГРАМИ И ВРЕДНОВАН? НАСТАВИ И УЧЕНЯ На каждей годзини наставн?к треба же би виберал диференцийни поступок, бо школяре розличного возросту и маю розличне язичне предзнан?. ?раматику треба викладац у имплицитней форми, место виправяня гришкох гасну? ше формован? правилней бешедней вариянти. На годзини треба створиц при?мну атмосферу, хтора оможл?вю? партнерске одношен? медзи наставн?ком и школяром и помага же би ше звладала психична бари?ра при активизаци? схопносцох висловйованя. Кажде язичне средство ше демонстру? у одредзеним контексту, н? изоловано. Под час увежбованя бешедних схопносцох треба же би доминофвали розлични форми дияло?ох у интеракци? наставн?к - школяр и школяр - наставн?к. При висловйованю ше гл?да ?дноставносц, природносц, схопносц и язична правилносц. Робота каждого наставн?ка состо? ше од планованя, реализаци? и провадзеня и вреднованя. Важне же би наставн?к континуовано диференцийно провадзел и вредновал, попри посцигнуцох школяра, и процес настави и ученя, як и себе и свою власну роботу. Шицко цо ше укаже як добре и хасновите наставн?к вихасну? и позн?йше у сво?й наставней пракси, а шицко цо ше укаже як н?досц ефикасне и ефективне требало би унапредзиц. SLOVA?KI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE Názov predmetu SLOVENSK? JAZYK AKO JAZYK S PRVKAMI N?RODNEJ KULT?RY Cie? Cie? u?enia slovenského jazyka s prvkami národnej kultúry je dosiahnu? tak? stupeň rozvoja komunika?n?ch zru?ností u ?iaka, aby vedel samostatne uplatni? osvojené re?ové zru?nosti v ?tandardn?ch i odborn?ch komunikatívnych situáciách (a v súlade s tematick?m minimom aj v písanej podobe), pestova? národnú a kultúrnu identitu, etnickú sebaúctu a zoznamova? ich s prvkami tradície, kultúry, zvykov a oby?ajov slovenského národa s osobitn?m d?razom na slovenskú komunitu v Srbsku. Ro?ník druh? Ro?n? fond hodín 72 ? V?KONYPo skon?ení ro?níka ?iak bude schopn?: OBLAS?/T?MA OBSAHY - rozli?ova? vypovedanú hlásku a napísané písmeno; vypovedané a napísané slová a vety;- ovláda? základnú techniku ?ítania a písania;- ?íta? s porozumením;- aktívne po?úva? a pochopi? obsah literárno-umeleckého textu, ktor? sa mu ?íta;- rozli?ova? báseň, bájku, rozprávku a dramatick? text;- vníma? osoby a ich kladné a záporné vlastnosti;- pozna? hádanku;- rozli?ova? hlásku/písmeno, slovo a vetu;- správne poveda? krátku a úplnú jednoduchú vetu;- správne pou?íva? ve?ké písmeno;- utvori? ústny odkaz so zodpovedajúcimi slovami;- prerozpráva? nie?o; rozpráva? pod?a obrázka/obrázkov a o zá?itkoch;- ústne opísa? veci z priameho okolia;- vybera? a pou?íva? zodpovedajúce slová pri rozprávaní; správnym sp?sobom vyu?íva? nové slová a správne vyslovova? ?pecifické hlásky pre slovensk? jazyk v ka?dodennej konverzácii;- spam?ti prednies? krat?ie literárne útvary;- ú?inkova? v scénickom prednese textu;- zú?astni? sa v kultúrno-umeleck?ch podujatiach (aj ako divák, aj ako ú?astník)- vedie? sa po?akova?, po?iada? o pomoc, po?úva? hovoriaceho;- chápa? pojem národnostná príslu?nos? a vníma? príslu?níkov in?ch národov;- chápa? vz?ah k materinskému jazyku a k jazyku in?ch národov;- pozna? zhodu jazykov?ch javov medzi sloven?inou a srb?inou;- prednies? ?udové koledy a vin?e vz?ahujúce sa na- sviatky alebo ro?né obdobia;- zapoji? sa do vekuprimeran?ch detsk?ch ?udov?ch hier a tancov;- pozna? charakteristiky slovenského ?udového odevu (so zameraním na svoju dedinu a dedinu svojho p?vodu)- zaznamenáva? sviatky (v porovnaní so srbsk?mi)- pozna? tradi?né slovenské zvyky a oby?aje (Vianoce - koledovanie, Mikulá? a Lúcia, Ve?ká noc - oblieva?ka,) a k tomu priliehavé tradi?né jedlá ? ? ZA?IATO?N? ??TANIE A P?SANIE ????LITERAT?RA Hláska a písmeno; tla?ené a písané písmená.Slová a vety ako hovorené a písané celky.Jazykové hry.Analyticko-syntetické cvi?enia; lexikálne a syntaktické cvi?enia; motorické cvi?enia.Písanie (odpisovanie, samostatné písanie)?ítanie (spl?vavé/globálne ?ítanie, ?ítanie nahlas a potichu); otázky, ktor?mi sa overuje, ako ?iaci pochopili pre?ítan? text.V?slovnos? hlások, s ktor?mi ?iaci majú ?a?kosti (napr. dz, d?, h, ch, ?). ?KOLSK? LEKT?RA Poézia Slovenská ?udová pieseň: Pokapala na sala?i slanina; Kohútik jarab?; Ani?ka mali?ká;.. Vy?ítanky: Du, du, du; Jeden, dva, tri, ?tyri, p??,.. Hádanky a riekanky: Ke? slnce zasvieti,... Juraj Tu?iak: V apríli/ Zajkove nové nohavi?ky Pavel Mu?aji: 1. septembra Miroslav Demák: Je to Elena ?ep?eková: ?art, Prvé obrázky Krista Bendová: Ako Jo?ko Pletko poza?íval v?etko Ján Navrátil: Recept na ma?krtnícku abecedu ?tefan Morav?ík: Ve?ká noc - ve?k? deň Pavol ?tefánik: Snehulienka Daniela Reichst?dterová: Jesenn? ?arkan Ljubivoje R?umovi?: Uch, ale je ?kola skvelá Milan Lechan: Ja Próza Tomá? ?elovsk?: Mi?ko je u? ve?k? Hana Zelinová: Neviete, kedy budeme ve?kí?/ ?o je rodina Ján Navrátil: Mamine ruky Mária Ha?tová: Mot?? Krista Bendová: Snehov? Hektor ?udová rozprávka: Kocúr v ?i?mách, O rybárovi a zlatej rybke, Ako ?lo vajce na vandrovku... Ezopská bájka: Korytna?ka a zajac ?udové pranostiky, porekadlá a príslovia. Dramatické texty Detské ?udové hry: Tak, tak, tak seju mak,... Franti?ek Hrubín: ?ervená ?iapo?ka DOM?CA LEKT?RA Mária Rázusová Martáková: Zatúlané húsa Vekuprimerané ?artíky. Bábkové divadlo pre deti.Populárne a informatívne texty: V?ber z ilustrovan?ch encyklopédií a ?asopisov pre deti.Literárne pojmy: ? báseň; bájka; rozprávka; hádanka.? udalos?; miesto a ?as konania deja; literárna postava - zovňaj?ok,? detsk? dramatick? text; detské hry; ?artovn? text; JAZYKOV? KULT?RA ? ?stne vyjadrovanie Tradi?ná slovenská ?udová kultúra.Riaden? a vo?n? rozhovor. Osobnos? ?iaka, rodina a dom, povinnosti v rodine, priatelia a spolu?iaci, predstavi? svoje ob?úbené zvieratko; svoju ?kolu, ?kolské potreby..Formy spolo?enského styku: ?o kedy hovoríme, pozdravy a frázySviatky a rodinné oslavy.Rozprávanie, rozprávanie s obmenou a pod?a obrázkov (?udov? odev, tradi?né jedlá).Prednes krátkeho vekuprimeraného literárneho textu.Dramatické, zdramatizované texty, scénická úprava.Scénick? prednes textu (dramatizácia krat?ích rozprávok, bájok alebo zá?itkov ?iakov), detské ?udové hry.Obohacovanie slovnej zásoby.Hovorové, situa?né a jazykové hry.Rozhovor o po?ut?ch audio zápisoch. Po?úvanie Skuto?né a napodobnené situácie.Audiovizuálne zápisy.Hry na rozvíjanie pozorného po?úvania. ?ítanie Písanie Literárne texty - prednes u?ite?a a audio a video zápis.Neliterárne texty: text v tabu?ke, rozvrh hodín, vstupenka a iné.Informatívne texty: pravidlá správania v ?kole, o ?ivote z ná?ho okolia, z encyklopédií pre deti. Písanie písmen charakteristick?ch pre slovenskú abecedu vo frekventn?ch slovách a frázach. Odpisovanie s úlohou. Vyp?ňanie krí?oviek, hrebeňoviek, tajni?iek, …Písanie ve?kého za?iato?ného písmena na za?iatku vety a pri písaní vlastn?ch mien. Bodka na konci vety. K?ú?ové slová: za?iato?né ?ítanie a písanie, jazyková kultúra, ústne vyjadrovanie, literatúra POKYNY NA DIDAKTICKO-METODICK? REALIZ?CIU PROGRAMU Program vyu?ovania a u?enia slovenského jazyka s prvkami národnej kultúry obsahuje vzdelávacie oblasti: za?iato?né ?ítanie a písanie, literatúru a jazykovú kultúru. Rozdelenie hodín sa neodporú?a pod?a vzdelávacích oblastí, ba naopak, na ka?dej hodine by sa mala venova? nále?itá pozornos? ovládaniu ?ítania a písania, kultúre vyjadrovania ?iakov, národnej tradícii, zvykom, oby?ajom a kultúre Slovákov v Srbsku. Teda, v?etky oblasti sa navzájom integrujú a ani jedna sa nem??e vyu?ova? oddelene a bez vzájomnej sp?tosti. Program vyu?ovania a u?enia slovenského jazyka s prvkami národnej kultúry zalo?en? je na vzdelávacích v?konoch, respektíve na procese u?enia a ?iackych v?konoch. Vzdelávacie v?kony predstavujú opis zjednoten?ch vedomostí, zru?ností, postojov a hodn?t, ktoré ?iak buduje prostredníctvom vzdelávacích oblastí tohto vyu?ovacieho predmetu. I. PL?NOVANIE VYU?OVANIA A U?ENIA Program vyu?ovania a u?enia slovenského jazyka s prvkami národnej kultúry zameran? na v?kony umo?ňuje u?ite?ovi v???iu vo?nos?, viac mo?ností pri plánovaní vyu?ovacieho procesu a u?enia. ?lohou u?ite?a je, aby kontextualizoval dan? program potrebám konkrétnej triedy majúc na zreteli: poznávaciu úroveň slovenského jazyka, zlo?enie triedy a charakteristiky ?iakov; u?ebnice a iné u?ebné materiály, ktoré bude pou?íva?; technické podmienky, vyu?ovacie prostriedky a médiá, ktor?mi ?kola disponuje; rezorty, mo?nosti, ako i potreby lokálneho prostredia, v ktorom sa ?kola nachádza. Vychádzajúc z dan?ch v?konov a obsahov, u?ite? najprv tvorí svoj ro?n? globálny plán práce, z ktorého neskor?ie bude rozvíja? svoje operatívne plány. V?kony definované pod?a oblastí, u?ah?ujú u?ite?ovi sfunk?nenie v?konov na úrovni konkrétnej vyu?ovacej jednotky. Teraz má u?ite? pre ka?dú oblas? definované v?kony. Od neho sa o?akáva, ?e pre ka?dú vyu?ovaciu jednotku vo fáze plánovania a písania prípravy na hodinu definuje diferencované v?sledky práce ?iakov vzh?adom na predbe?né vedomosti ?iakov. Zároveň pri plánovaní treba ma? na zreteli, ?e sa v?kony rozli?ujú, ?e sa niektoré ?ah?ie a r?chlej?ie m??u realizova?, ale pre v???inu v?konov (najm? v oblasti gramotnosti) potrebné je omnoho viac ?asu, viac rozli?n?ch aktivít. Vo fáze plánovania vyu?ovacieho procesu je ve?mi d?le?ité ma? na zreteli, ?e u?ebnica je iba vyu?ovacím prostriedkom a ?e neur?uje obsah vyu?ovacieho predmetu. Preto k obsahu u?ebníc treba pristúpi? selektívne. Pritom u?ebnica, ako aj CD k u?ebnici, je len jedn?m z mo?n?ch prameňov vedomostí a u?ite? ?iakom umo?ňuje preh?ad a vlastnú skúsenos? v pou?ívaní in?ch prameňov poznania. Pri plánovaní vyu?ovacieho procesu treba prihliada? na predbe?né vedomosti, skúsenosti, intelektuálne schopnosti a na záujmy ?iaka. Nevyhnutné je da? d?raz na obohacovanie slovnej zásoby a mo?nosti vyu?íva? jednotlivé kultúrne podujatia a sviatky, ktoré sa ponúkajú v dan?ch prostrediach, s cie?om formovania predstáv o ?ivote Slovákov v minulosti, o tradíciách a kultúre, ktorá slovenskú men?inu na t?chto priestoroch charakterizuje. Odporú?a sa porovnáva? zaznamenávanie ur?it?ch sviatkov so zaznamenávaním sviatkov v???inového národa a in?ch men?ín, ktoré ?ijú spolu so Slovákmi v dan?ch lokalitách. II. REALIZ?CIA VYU?OVACIEHO PROCESU A U?ENIA ZA?IATO?N? ??TANIE A P?SANIE Didakticko-metodická organizácia vyu?ovania za?iato?ného ?ítania a písania závisí od mnoh?ch ?inite?ov, z ktor?ch je najd?le?itej?í ten, ktor? sa vz?ahuje na predbe?né vedomosti ?iakov. U?itelia si volia postup, ak?m budú vyu?ova? za?iato?né ?ítanie a písanie - kombináciu analyticko-syntetickej metódy, globálnej alebo komplexnej metódy. Vyu?ovanie za?iato?ného ?ítania a písania treba realizova? na viacer?ch úrovniach s uplatňovaním princípu individualizácie. Náplň, metódy a formy práce treba prisp?sobi? schopnostiam a potrebám ?iakov uplatňujúc diferencované vyu?ovanie. V tomto období ?iaci majú nacvi?ova? ?ítanie zodpovedajúcich textov, správne vyslovujú v?etky hlásky a dávajú správny prízvuk v slovách a správny d?raz na slová vo vetách. Treba prihliada? na individuálne schopnosti ?iakov. Ka?dé die?a ?íta vlastn?m tempom a pod?a vlastn?ch schopností. ?iaduce je ?asto preverova? stupeň zdolanej techniky ?ítania a porozumenia pre?ítaného. V procese nácviku ?ítania mo?no vyu?íva? hry s hláskami a so slovami, jazykové hry (rébusy, doplňova?ky, krí?ovky). ?iaci takto poznajú nové obsahy, situácie a sú v???mi motivovaní a atmosféra je príjemná a uvo?nená. D?le?ité je vyu?i? vedomosti ?iakov, ktoré nadobudli na hodinách srb?iny, pri spracovaní latinky. Písanie treba nacvi?ova? odpisovaním, dop?ňaním viet, tvorením viet pod?a obrázka, tvorením viet pod?a skupiny obrázkov, diktátov a samostatn?m písaním viet a krat?ích textov. Okrem zdolania tvaru písmen, smeru písania samého písmena, osobitnú pozornos? treba venova? priestorovej orientácii v zo?ite. Samostatné písanie písmen sa obmedzuje na jeden alebo dva riadky v zo?ite. Nácvik ?ítania a písania V tomto období ?iak má ma? zvládnutú základnú techniku ?ítania a písania. Zdokona?ovanie ?ítania treba precvi?ova? na textoch, ktoré sú krátke, dynamické, zaujímavé a vekuprimerané ?iakom, a zároveň aj na textoch ?kolskej a domácej lektúry. Osobitn? zrete? treba klás? na porozumenie pre?ítan?ch slov, viet a textov. LITERAT?RA Odporú?ané obsahy z oblasti Literatúra sa spracúvajú po?as celého ?kolského roka z ?ítanky a CD k ?ítanke a pracovného zo?ita, ako základn?ch vyu?ovacích pom?cok tak, ?e u?ite? ich realizáciu plánuje v súlade s individuálnymi charakteristikami ?iakov a mo?nos?ami celého kolektívu, veden? vzdelávacími v?konmi. Pri uschopňovaní ?iakov, aby za pomoci u?ite?a porozumeli textom zo ?kolskej lektúry, ale aj z populárnej tvorby, informa?n?m textom z ?asopisov pre deti, encyklopédií a pod., d?le?ité je trva? na tom, aby sa pochopili udalosti, priestorové a ?asové vz?ahy. Povinná ?as? lektúry pozostáva hlavne z ?astí, ktoré patria do základného národného korpusu, ktor? je obohaten? aj sú?asn?mi aktuálnymi dielami. V?ber diel je v najv???ej miere zalo?en? na princípe vekovej primeranosti. PR?CA S TEXTOM Literárne ?ánre: rozprávky, bájky, básne, porekadlá a príslovia, hádanky, re?ňovanky. ?ítanie - v podaní u?ite?a alebo z audio vizuáneho záznamu krat?ích slovensk?ch ?udov?ch rozprávok, textov z umeleckej tvorby, piesní, básní, bájok. ?ítanie sa m??e nacvi?ova? v skupine, pri ?om sa prihliada na správnu v?slovnos? jednotliv?ch hlások, charakteristick?ch pre slovensk? jazyk. ?iakom, ktorí to doká?u, treba da? aj samostatne pre?íta? nieko?ko viet. Pri spracovaní básní treba nacvi?ova? krátky umeleck? prednes hlavne v skupine. U ?iakov v tomto veku treba nacvi?ova? postrehnú? priebeh udalosti, ur?i? hlavnú postavu, ?as a miesto konania deja. V?íma? si fantastické prvky v rozprávkach. Odporú?a sa ?iakom prezentova? populárne detské a ?udové piesne, sledova? detské ?asopisy, spolo?né pozeranie a rozbor aspoň jedného divadelného predstavenia (pod?a mo?nosti bábkového) a filmu pre deti v slovenskej re?i (pod?a mo?nosti na námet rozprávky). Okrem korelácie medzi textami u?ite? má umo?ni? vertikálnu koreláciu. U?ite? má pozna? obsahy predmetu svet okolo nás, tradi?nú a sú?asnú duchovnú kultúru Slovákov s d?razom na zvyky a oby?aje Slovákov v Srbsku. Horizontálnu koreláciu u?ite? nadv?zuje predov?etk?m na vyu?ovanie srbského jazyka, sveta okolo nás, v?tvarnej kultúry a hudobnej kultúry, nábo?enstva a ob?ianskej v?chovy. U?ite? má neustále poukazova? na d?le?itos? správnej v?slovnosti, ktorá sa upevňuje prostredníctvom ur?it?ch ortoepick?ch cvi?ení. Ortoepické cvi?enia netreba realizova? ako osobitné vyu?ovacie jednotky, nadv?zova? na kultúru vyjadrovania, nácvik prednesu básne a pod. Pou?ívaním auditívnych záznamov ?iakov treba zvyka? na správnu v?slovnos?, melodickos?, dikciu... Niektoré ortoepické cvi?enia sa m??u kona? aj pri zodpovedajúcich témach z literatúry: napr. artikulácia sa m??e nacvi?ova? pri jazykolamoch, ke? sa spracúvajú ako ?as? z ?udovej slovesnosti; prízvuk, tempo, rytmus, intonácia a prestávky sa m??u nacvi?ova? pod?a vzoru u?ite?a alebo pomocou CD nahrávok pod?a v?beru u?ite?a alebo ?iaka. JAZYKOV? KULT?RA Rozvíja? jazykovú kultúru je jedna z najd?le?itej?ích úloh vyu?ovania materinského jazyka s prvkami národnej kultúry. Spracovaním literárneho textu sa prispieva k pestovaniu kultúry ústneho vyjadrovania. V tejto vekovej kategórii od ?iakov treba o?akáva? poznanie nasledujúcich oblastí:Rozprávanie - o zá?itkoch, o tom ?o videli, ?o by si priali. Odporú?ané témy na spracovanie: ?kola, rodina, moja dedina. Príbuzenské vz?ahy. Osobnos? ?iaka, rodina a dom, povinnosti v rodine, priatelia a spolu?iaci, predstavi? svoje ob?úbené zvieratko; svoju ?kolu, ?kolské potreby... Pracovn? deň ?iaka. Vo?n? ?as. Doprava. Chráňme prírodu - zvieratá a rastliny. Láska k rodnej re?i. Formy spolo?enského styku: ?o kedy hovoríme, pozdravy a frázy. ?asopis Mravec. V?znamné sviatky: Vianoce (Mikulá?a a Lúcia) a Ve?ká noc. Pesni?ky, dialógy, scénky, dielne na vylep?enie konverzácie. Pexeso. Ako motiváciu na obohacovanie slovnej z?oby sa odporú?ajú texty ako Modré husi na zelenej tráve Viliama Klimá?eka. Od ?iakov sa na?alej o?akáva tvorenie skupiny slov na ur?enú tému a viet zo zadan?ch slov. Majú vedie? vyjadri? ústrednú postavu v texte a jej zovňaj?ok. Majú sa vedie? po?akova?, po?iada? o pomoc. Majú samostatne porozpráva? nieko?ko viet o sebe, svojom súrodencovi, priate?ovi, spolu?iakovi, o ?ivote v ?kole (max. 3 - 5 jednoduch?ch viet). Reprodukcia - Opísa? obrázok alebo postupn? dej pomocou ?lenenej ilustrácie. Vedie? reprodukova? za pomoci osnovy sledovan? detsk? slovensk? film, rozprávku alebo detské a bábkové divadelné predstavenie, scénku alebo oslavu. Opis - ?udí, zvierat. Dialóg - formy spolo?enského styku. Dramatizácia - krat?ieho textu pod?a v?beru, zá?itku alebo udalosti z ka?dodenného ?ivota. Rozhovor - prihliada? na rozvoj slovnej zásoby ka?dodennej konverzácie, obohacovanie najm? aktívnej slovnej zásoby. Frekventované vety z ka?dodenného ?ivota. Rozli?né tvary vyjadrovania. Cvi?enia so zmenou a dop?ňaním viet. ?stne vyjadrovanie sa koná cez hry a aktivity, pri ktor?ch sa nacvi?uje komunikácia (pozdravenie v konkrétnych situáciách: dobré ráno, dobr? deň a dovidenia; po?akovanie, ospravedlnenie). ?iaci m??u rozpráva? na základe pozorovania obrázkov. M??u prerozpráva? po?ut? text, divadelné predstavenie alebo bábkové hry zrete?n?m prirodzen?m hovorom a správnou v?slovnos?ou. U?itelia majú dba? na správnu artikuláciu hlások a so ?iakmi vies? rozhovor o tom, ?o po?uli. Cvi?enia vz?ahujúce sa na pozorovanie sa vz?ahujú na ur?ovanie celku a detailov, pozorovanie predmetov, javov a okolia. Treba ich tematicky organizova?. Najprv sa pozoruje u?ebňa a potom sa neskor?ie tá aktivita roz?iruje na okolie. ?iaci m??u pozorova? predmety, ?udí, ?ivo?íchy, udalosti, obrazy, skupiny obrázkov, fotografie, objekty v okolí a pod. ?iacku pozornos? treba usmerni? na celok, potom na najd?le?itej?ie ?asti a nakoniec na menej podstatné ?asti. V?ímajú sa: tvary, farby, vz?ahy, pohyby, mimika a gestá a pod. Nácvik po?úvania za?ína po?úvaním toho, ?o hovoria u?itelia, iní ?iaci, herci a hlásatelia. Vypo?ut? hovoren? prejav sa analyzuje, aby sa ur?ili hovorové vlastnosti hovoriaceho. Po?úvanie má by? spojené s mimikou a gestami, ktoré sa vz?ahujú na to, o ?om sa hovorí. Záv?zne insistova? na podporovaní správnej v?slovnosti. Po?as po?úvania pestova? pozornos? a koncentráciu. Po?úvajú sa aj onomatopoické zvuky, ?umy, artikulované a neartikulované zvuky. Analytické cvi?enia majú by? zaujímavé a povzbudzujúce, lebo sú jedn?m z najd?le?itej?ích predpokladov na u?enie ?ítania a písania. Nekonajú sa izolovane, ale sú sp?té s cvi?eniami po?úvania a pozorovania. Cvi?enia na odstraňovanie náre?ov?ch a slangov?ch prvkov vo vyjadrovaní sa konajú pomaly a systematicky. U?itelia majú osobitnú pozornos? venova? v?slovnosti hlások h a ch, l a ?, dz a d?. ?iaci si majú osvoji? aktívne pribli?ne 200 slov a frazeologick?ch spojení. Pasívna slovná zásoba má by? na ka?dej úrovni vy??ia ako aktívna. Od ?iakov o?akávame, aby vedeli aspoň 4 básne, 5 piesní (slovenské ?udové a sú?asné populárne detské pesni?ky), hádanky, riekanky, niektoré porekadlá a príslovia, prednies? ?udové koledy a vin?e vz?ahujúce sa na sviatky alebo ro?né obdobia a 2 krátke dialógy alebo ú?as? v detskom divadelnom predstavení. ?iaci by sa pod?a mo?nosti, mali zapoji? do vekuprimeran?ch detsk?ch ?udov?ch hier a tancov, zaznamenáva? sviatky (v porovnaní so srbsk?mi), pozna? tradi?né slovenské zvyky a oby?aje (zaznamenávanie Mikulá?a a Lucie, koledovanie, oblieva?ky) a k tomu priliehavé tradi?né jedlá. V prvom ro?níku ?iaci pí?u vety a krat?ie texty. Zvlá?? sa dbá o individuálny prístup ku ka?dému ?iakovi, teda podnecujú sa jeho schopnosti a schopnosti v písaní. Ak die?a má ?a?kosti pri písaní, treba ho postupne a pozorne uvádza? do techniky písania, k?m die?a, ktoré postupuje r?chlej?ie, podnecova? adekvátnymi, dobre zvolen?mi po?iadavkami. ?iaci písomne odpovedajú na jednoduché otázky o vlastn?ch skúsenostiach, bytostiach, predmetoch, javoch. Taktie?, zapisujú názov obrázku ale názvy obrázkov v slede a vety na základe obrázkov alebo slede obrázkov. Pri písaní ?iakov treba upozorni? na ve?ké za?iato?né písmeno na za?iatku vety a pri písaní vlastn?ch mien a na bodku na konci vety. Prvky národnej kultúry a tradície Zoznamovanie detí so základmi kultúry slovenskej men?iny v Srbsku, sprostredkovanie poznatkov, ale i pestovanie emo?ného vz?ahu k tradícii, kultúre, oby?ajom a zvykom slovenskej men?iny v Srbsku (folklór, ?udová slovesnos?, divadlo, literatúra, hudba, tradi?né detské hry, oby?aje…), no nie v zmysle romantického tradicionalizmu a paseizmu, ale v?dy v relácii k budúcnosti, rozvoju a modernizácii. Na minulos? sa opiera?, do budúcnosti sa pozera?. Sna?i? sa slovenskú identitu a sebaúctu pestova? subtílne, nie prostredníctvom hesiel a fráz, ale na konkrétnych príkladoch, spája? pritom poznatky s emo?n?m nasadením, v?dy ale so zrete?om na men?inové a ?udské práva, na európsky kontext, tie? na interetnickú úctu, toleranciu a interakciu. DIDAKTICK? POKYNY Ke? ide o tento predmet, musí sa ma? na zreteli podstatná úloha: nau?i? ?iakov pekne rozpráva? po slovensky a získa? zru?nos? v jazykovej správnosti. Musia sa ma? v?dy na zreteli predvedomosti ?iakov a na ne sa musí v?dy sústavne nadv?zova?. Na ka?dej hodine si má u?ite? zvoli? diferencovan? prístup, lebo sú ?iaci vekovo zmie?aní a prichádzajú s rozli?n?mi jazykov?mi kompetenciami. Neodmyslite?né je vytvorenie príjemnej atmosféry, ktorá predpokladá partnersk? vz?ah medzi u?ite?om a ?iakom a má pom?c? prekona? psychickú bariéru pri aktivizácii získan?ch re?ov?ch zru?ností, schopností a návykov. Ka?d? jazykov? prostriedok sa demon?truje v ur?itom kontexte, nie izolovane. V nácviku re?ov?ch zru?ností majú dominova? rozli?né formy dialógov v interakcii u?ite? - ?iak a ?iak - ?iak. K po?iadavkám na sp?sob vyjadrovania ?iadúca je jednoduchos?, prirodzenos?, spontánnos? a jazyková správnos?. III. SLEDOVANIE A HODNOTENIE VYU?OVANIA Sledovanie a hodnotenie v?sledkov napredovania ?iaka je vo funkcii dosiahnutia v?konov a za?ína základn?m hodnotením úrovne, na ktorej sa ?iak nachádza pod?a toho, ?o sa bude bra? do oh?adu pri hodnotení procesu jeho napredovania, ako aj známka. Ka?dá aktivita je dobrá príle?itos? na hodnotenie napredovania a získavanie sp?tnej informácie. Ka?dá vyu?ovacia hodina a ka?dá aktivita ?iaka je príle?itos?ou pre formatívne hodnotenie, toti? zaznamenanie postupovania ?iaka a usmerňovanie na ?al?ie aktivity. Formatívne hodnotenie je zlo?kou sú?asného prístupu vyu?ovaniu a znamená hodnotenie vedomostí, zru?ností, postojov a správania, ako aj rozvíjania zodpovedajúcej kompetencie diferencovane, po?as vyu?ovacích hodín a v priebehu u?enia. V?sledok takého hodnotenia dáva sp?tnú informáciu ako u?ite?ovi, tak aj ?iakovi o tom, ktoré kompetencie sú dobre zvládnuté a ktoré nie, ako aj o ú?innosti zodpovedajúcich metód, ktoré u?ite? uplatnil na uskuto?nenie cie?a. Ako formatívne hodnotenie sa chápe zbieranie údajov o dosiahnut?ch v?sledkoch ?iaka a naj?astej?ie techniky sú: realizácia praktick?ch úloh, sledovanie a zapisovanie aktivít ?iaka v priebehu vyu?ovania, priama komunikácia medzi ?iakom a u?ite?om, evidencia pre ka?dého ?iaka, (mapa postupovania) at?. V?sledky formatívneho hodnotenia na konci vyu?ovacieho cyklu majú by? vyjadrené ?íselnou známkou. Práca ka?dého u?ite?a je zlo?ená z plánovania, uskuto?nenia a sledovania a hodnotenia. D?le?ité je, aby u?ite? sústavne sledoval a hodnotil diferencovane, okrem dosahov ?iakov aj proces vyu?ovacích hodín a u?enia, ako aj seba a svoju vlastnú prácu. V?etko, ?o sa uká?e ako dobré a u?ito?né, u?ite? bude aj na?alej vyu?íva? vo svojej praxi vyu?ovania, a v?etko to, ?o sa uká?e ako nedostato?ne ú?inné a efektívne, malo by sa zdokonali?. SLOVENA?KI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE Predmet SLOVENSKI JEZIK Z ELEMENTI NARODNE KULTURE Cilj Cilj pou?evanja Slovenskega jezika z elementi narodne kulture je, da u?enci postopno in sistemati?no osvojijo osnovne zakonitosti slovenskega knji?nega jezika z namenom pravilnega ustnega izra?anja, negujo? zavest o pomenu vloge jezika pri ohranjanju narodne identitete; da se jih usposobi za razumevanje izbranih knji?evnih in drugih umetni?kih del iz slovenske kulturne dedi??ine, z namenom negovanja tradicije in kulture slovenskega naroda ter razvijanja interkulturalnosti. Razred drugi Letno ?tevilo ur 72 ur ? IZHODI??APo zaklju?enem razredu bo u?enec sposoben, da: PODRO?JE/TEMA VSEBINE - razlikuje med izgovorom in zapisom ?rke; med izgovorom in zapisom tako besede kot povedi;- osvoji osnovno tehniko branja in pisanja besedila;- razume prebrano;- razlikuje med ?rko, besedo in povedjo;- pravilno izgovori in napi?e kratko poved z enostavno strukturo, pri tem uporablja odgovarjajo?o intonacijo oziroma kon?no lo?ilo;- pravilno uporablja veliko za?etnico;- uporablja/obvlada osnovna pravopisna pravila;- pi?e berljivo in urejeno;- pisno odgovarja na postavljena vpra?anja;- ve? povedi zdru?i v kraj?o celoto;- po nareku pi?e povedi, pri tem pa uporablja osnovna pravopisna pravila;- bere na glas, pravilno in z razumevanjem;- bere tiho (v sebi) in razume prebrano;- najde informacije eksplicitno poudarjene v besedilu;- prepozna glasove v govornem nizu, naglas, ritem in intonacijo nau?enih besed in izrazov;- razume enostaven in natan?no artikuliran govorni prispevek z dalj?imi pavzami in neverbalno komunikacijo, ki mu pomagajo pri razumevanju povedanega;- osvoji predvidene jezikovne strukture, najosnovnej?e oblike komunikacije in besedni zaklad velik pribli?no 200 besed in izrazov, ki jih aktivno uporablja v govoru;- razume v govorjenem besedilu niz 5-6 povedi, ki oblikujejo koherentno enoto v okviru obravnavane tematike;- aktivno poslu?a in razume vsebino literarnoumetni?kega dela, ki mu je brano;- pozorno in kulturno poslu?a sogovornike;- poslu?a interpretativno branje in povzemanje literarnih besedil, z namenom njihvega razumevanja in do?ivljanja;- pravilno in z ustrezno intonacijo izgovori kratko zaokro?eno in enostavno strukturirano poved;- razume dialog na relaciji u?itelj - u?enec; u?enec - u?enec;- postavlja vpra?anja in odgovarja na postavljena vpra?anja, z namenom oblikovanja kratkih dialogov;- s pomo?jo u?itelja na kratko predstavi u?ne vsebine (?tiri do osem povedi, ki sestavljajo celoto);- artikulirano izgovarja glasove ob upo?tevanju pravilnega ritma, intonacije in naglasa nau?enih besed in izrazov;- poimenuje stvari iz okolice, ki so neposredno povezane z obravnavanimi temami;- sam ali v skupini reproducira kratke recitacije, iz?tevanke in poje znane pesmice;- ustno poro?a; pripoveduje ob sliki/ah in o do?ivetjih;- izbira in uporablja odgovarjajo?e besede v govoru;- pravilno uporablja nove besede v vsakdanjem govoru;- sodeluje v scenski izvedbi besedila;- prepozna pesem, zgodbo in dramsko besedilo;- prepozna like in razlikuje med njihovimi pozitivnimi in negativnimi lastnostmi;- izrazi svoje mi?ljenje o obna?anju likov v literarnem delu;- prepozna uganko in razume njen pomen;- prepozna basen in razume njen pomen;- pozna materialno in duhovno kulturo svojega naroda, na nivoju primernem njegovi starosti;- pozna osnovna besedila slovenske folklore (bajke, legende, zgodbe, pesmi, pregovore);- pozna slovensko otro?ko folkloro (igre in kratke besedilne oblike, kot so: uganka, uspavanka, iz?tevanka idr.);- odpoje slovenske narodne in popularne otro?ke pesmi, primerne njegovi starosti;- pozna in lo?uje slovenske praznike (dr?avne, lokalne in kulturne), ki so pomembni tako za ?ivljenje posameznika kot za skupnost, ter z njimi povezane obi?aje;- zna primerjati slovenske praznike in obi?aje povezane z njimi z obi?aji ve?inskega naroda in drugih narodnostnih manj?in, ki sobivajo na dolo?enem podro?ju;- oblikuje predstave o lastni kulturni identiteti; ? ? ????????BRANJE IN PISANJE ??JEZIK slovnica, pravopis, pravore?je JEZIKOVNA KULTURA branje ??Pisanje ?Poslu?anje in govorjenje ? - slovenska abeceda;- glas in ?rka;- velike in majhne tiskane ter pisane ?rke slovenskega jezika- samoglasniki, soglasniki; izgovor l, v; pravopis;- naglas, knji?ni izgovor;- izgovor tujih besed; intonacija povedi;- besede in povedi kot govorna in zapisana enota;- besedila, ki vsebujejo obravnavane ?rke / besedila predvidena za branje;- vse vrste besedil, ki so napisana s tiskanimi in pisanimii ?rkami;- jezikovne igre;- analiti?no-sinteti?ne vaje; vaje za besedi??e in sintakso;- pisanje (prepisovanje, samostojno pisanje in narek);- branje (branje, globalno branje, glasno in tiho branje); vpra?anja za preverjanje razumevanja prebranega;- izgovor in zapis glasov, ki u?encem povzro?ajo te?ave (npr. ?irok in ozek e, o; izgovor l, ?, ?, d?); - poved; beseda; ?rka;- vloga glasu/?rke v pomenskem razlo?evanju izgovorjene oziroma zapisane besede;- poved - pripovedna, vpra?alna, vzkli?na;- Velika za?etnica na za?etku povedi, pri pisanju lastnih imen in priimkov; naselbinska enobesedna geografska imena; poimenovanje mesta in ulice, kjer u?enec ?ivi ter ime ?ole, ki jo obiskuje;- pravilno podpisovanje (ime nato priimek);- pika na koncu povedi; polo?aj in funkcija vpra?aja in klicaja v povedi;- osebni zaimki - jaz, ti...;- svojilni pridevniki - moj, tvoj... ;- kazalni zaimek - ta, to...- glagol biti, imeti - sedanjik- vpra?anja z kdo, kaj, koliko, kje; - osnovne ?tevilke do 100;- velelnik;- pravilna mno?ina samostalnikov;- sedanjik za opis trenutnih dejanj;- prislovi in predlogi za izra?anje polo?aja in prostorskih odnosov: tukaj, tam, v, na, pod; - literarna besedila;- besedila s prakti?no vsebino: vabilo, navodilo, nakupovalni seznam idr.;- nelinearna besedila: besedilo v tabeli, urnik, vstopnica idr.;- informativna besedila:1. u?beni?ka kot tudi besedila o znamenitih osebnostih slovenske kulture;2. neu?beni?ka: o pravilih lepega obna?anja (bonton); o mestu, v katerem u?enci ?ivijo; o ?ivalih itd.- vpra?anja o lastnih izku?njah/do?ivetjih, bitjih, predmetih, pojavih, slikah, o literarnih in neliterarnih besedilih;- napisano sporo?ilo;- kraj?e zaokro?eno besedilo: o lastni izku?nji, do?ivetju, sliki, na osnovi literarnega besedila;- povedi/krateko besedilo primerno za narek;- elementarno prepoznavanje glasovne strukture slovenskega jezika;- pripovedovanje, obnova in opisovanje (besedila, slike, predstave ali filma; samoizra?anje o izku?njah in dogodkih);- poimenovanje predmetov in bitij, predstavljanje vsebine in karakteristike predmeta oziroma bitja, izra?anje prostorskih odnosov kot tudi napotkov in ukazov;- izgovarjanje omejenega nabora zapomnjenih besed in izrazov ter z dolo?eno mero vlo?enega napora tudi razumevanje maternega govorca, ki ?e ima izku?nje iz podobnih situacij;- raba jezika v skladu z ravnjo formalne komunikacijske situacije (npr. vljudnostne fraze);- uporaba posameznih osnovnih besed in stalnih ve?besednih leksikalnih izrazov, nau?enih in uporabljenih v specifi?nih nana?alnih situacijah ("Zdravo!", " Dobro jutro/dober dan/dober ve?er", "Kako se ima??" "Dobro, hvala. Pa ti?" "Nasvidenje.", "Se vidimo (kasneje/potem/jutri).", "?elim ti lep dan/vikend.", "Hvala. Jaz tebi tudi." ipd.); - uporaba omejenega ?tevila sintakti?nih struktur in preprostih slovni?nih oblik, ki pripadajo delu zapomnjenega korpusa jezikovnih enot;- razumevanje vezi med lastnim trudom in dose?ki na podro?ju jezikovne zmo?nosti;- prepoznavanje novo nau?enega gradiva;Teme: - ?ola: odhod v ?olo, ?ivljenje v ?oli, ?olske aktivnosti, dol?nosti u?enca, zimske in poletne po?itnice, ?olski prostori in ?portni objekti;- dru?ina in bli?nja okolica: ?ir?a dru?ina in sosedje, delovne obveznosti in prosti ?as dru?inskih ?lanov; nedelja v dru?ini, hi?ni pripomo?ki;- jaz in moji prijatelji: novi prijatelji in druge osebe; nove otro?ke igre (primerne njihovi starosti);- ?lovek: deli telesa, skrb za osebno higieno;- prehrana: dnevni obroki, osnovne vrste jedi, jedilni pribor; prehranjevalne navade Slovencev;- obutev in obla?ila; obla?ila in predmeti glede na vremenske razmere;- soseska. Mesto in ulica, kjer stanujem/?ivim; pomembne ustanove v soseski (kino, ?ola, gledali??e, po?ta, muzej, knji?nica ipd.);- ostalo: dnevi v tednu; ?tevilke do 100; osnovne ra?unske operacije;- osnovne oblike komunikacije: medsebojno spoznavanje, naslavljanje/ogovor znane in neznane osebe; pozdravljanje; pro?nja za uslugo, opravi?ilo, usmerjanje pozornosti nase, izra?anje hvale?nosti, ?estitke; dajanje osebnih podatkov in spra?evanje drugih po osebnih podatkih; strinjanje, zavra?anje; vpra?ati za dovoljenje, dati dovoljenje; poziv k igri, sprejetje, zavra?anje; izra?anje sposobnosti, znanja in nesposobnosti (lahko, znam, ne znam ipd.); izra?anje pripadnosti in posedovanja; izra?anje prostorskih odnosov in velikosti; razumevanje in dajanje enostavnih napotkov in zapovedi;- igre, pesmi za petje in recitiranje v okviru tem predvidenih za to starostno obdobje;Literatura: - Mal?kipal?ki- N. Grafenauer: Dvoj?ka, Sladkosned, Trd oreh- S. Kosovel: Kje?, Burja- Ljudska: Zaj?ek in pes- D. Zajc: Veverica pekarica- E. Peroci: Hi?ica iz kock- S. Makarovi?: Sovica Oka- F. Mil?inski: Zvezdica zaspanka- dela po izbiri u?itelja KNJI?EVNOST - slovenske narodne lirske pesmi- slovenske basni, narodne pripovedke, legende in bajke- umetnostna besedila: zgodbe in pravljice v sloven??ini- slovenska dramska besedila za otroke- slovenske otro?ke risanke- stripi in otro?ki ?asopisi v sloven??ini- otro?ke ljudske igre- poslu?anje slovenskih pesmi in glasbe- spoznavanje tipi?nih slovenskih instrumentov- spoznavanje tradicionalnih narodnih slovenskih plesov- tradicionalna narodna kultura - javni nastop, predstavitev lastnega in skupinskega dela- pomembna mesta v Sloveniji- razvijanje spo?tovanja do slovenske kulturne dedi??ine in razvijanje zavesti, da se ta dedi??ina neguje in razvija: tipi?ne slovenske va?ke hi?e, specifi?ne no?e in hrana.- vzgoja v duhu miru in tolerance, kulturnih medsebojnih odnosov in medsebojnega sodelovanja; Klju?ni vsebinski pojmi: jezikovna kultura, branje, poslu?anje in govorjenje, knji?evnost, tradicija. NAVODILO ZA DIDAKTI?NO-METODI?NO UDEJANJANJE PROGRAMA U?ni program Slovenskega jezika z elementi narodne kulture je naravnan tako, da pozitivno odgovori na razli?ne kriterije in potrebe, sestavljajo ga predmetna podro?ja: jezik, knji?evnost, jezikova kultura, ki so osnova za uresni?evanje ve? izhodi?? udejanjanja tega programa. Po eni strani, vsebina programa zajema navedene celote, ki se ne morejo preu?evati lo?eno in brez prepletanja z drugimi deli programa, po drugi strani pa se program fleksibilen v meri, ki omogo?a prilagajanje razli?nim pogojem, dodelavo in raz?iritev, odvisno od povratnih informacij iz prakse. V skladu s tem se priporo?a, da se delitev u?nih ur opravi tako, da se na vsaki uri isto?asno posebna pozornost posveti pouku jezika, bogatenju jezikovne kulture ter slovenski knji?evnosti in kulturi Slovencev v Srbiji, s poudarkom na ljudskem izro?ilu, navadam in obi?ajem. V u?ilnici se uporablja ciljni jezik, govor u?itelja pa je prilagojen znanju in starosti u?enca. U?itelj mora biti prepri?an, da je u?enec razumel pomen sporo?ila, skupaj z njegovimi kulturolo?kimi, vzgojnimi in socializirajo?i elementi, in zato je ob?asna raba srbskega/drugega jezika opravi?ena. JEZIK Podro?je Jezik zajema leksiko in slovni?ne modele slovenskega jezika. V vsebinah in izhodi??ih tega podro?ja se nahaja okvirno ?tevilo besed in slovni?nih elementov, ki naj bi jih u?enec obvladal v ?estem razredu. Na tem podro?ju programa je poudarek na postopnem usvajanju sistema slovenskega jezika v komunikativnem sobesedilu od 1. razreda, ko je le-to ve?inoma nezavedno. Od ?estega razreda naprej, vzporedno z usvajanjem jezika, se pri?ne tudi u?enje tujega jezika - gre za zavedni proces, v katerem u?itelj pomaga u?encem, da z opazovanjem ustreznih jezikovnih in nejezikovnih pojavov ter premi?ljevanjem o njih, opazijo jezikovna pravila in jih za?nejo uporabljati. Da bi u?enec obvladal dolo?eno ?tevilo besed in slovni?nih elementov, je nujno, da jih razume in dolgotrajno vadi. Na ta na?in se ustvarijo predpogoji, da jih uporabi v ustrezni komunikativni situaciji. Formalno poznavanje slovni?nih pravil ne zajema tudi sposobnost njihove uporabe, in zato je tak?no znanje koristno samo, ?e prispeva k bolj?em razumevanju dolo?enih pravilnosti sistema. Oziroma, obvladanje slovni?nih pravil ni samo sebi cilj. Pojasnitev slovni?nih pravil, v kolikor u?itelj oceni, da je koristno, mora biti usklajeno s starostjo u?enca, njegovimi kognitivnimi sposobnostmi, predznanji v maternem jeziku in zo?eno na klju?ne informacije, ki so nujne za uporabo. U?en?evo poznavanje slovni?nih pravil se ocenjuje in vrednoti na podlagi uporabe v sobesedilu, brez vztrajanja na njihovem eksplicitnem opisu. U?enec spo?tuje princip individualizacije pri delu, glede na to, da je znanje jezika med u?enci zelo raznoliko, vaje pa zastavi tako, da vsakem u?encu omogo?i kar se da pogosteje verbalne dejavnosti. Pri u?encih, ki so se za?eli u?iti sloven??ine v prvem razredu osnovne ?ole, brez predznanja, je pomembno, da se razvije sposobnost razumevanja in ustvarjanja izkazov, ki vsebujejo elemente, dolo?ene s programom. V produkciji (sestavljanju in govorjenju izkazov) na tej ravni, je pomembno, da je pomen sporo?ila razumljiv, slovni?na pravilnost pa se dose?e postopoma. Na tej ravni se pri?akujejo tipi?ne napake, nastale zaradi interference in nezadostnega obvladanja gradiva. Napake niso samo znak nepoznavanja gradiva, nasprotno, ka?ejo, da je u?enec pripravljen za za?etek komunikacije, kar naj bi u?itelj podprl. To ne pomeni, da napak sploh ni treba popravljati. U?itelj odlo?a o tem, kdaj bo, kako in katere napake popravljal, isto?asno pa mora u?enca motivirati za komunikacijo ter skrbeti za to, da se napake postopoma reducirajo. V primeru, da so v razredu tudi u?enci, ki so ?e znali slovenski jezik na dolo?eni ravni pred za?etkom ?olanja, je treba pri?akovati mo?nost hitrej?ega napredovanja med ?olanjem. V tak?nih okoli??inah se domneva, da bodo napake manj zastopane, njihovo popravljanje pa hitrej?e. Ravno ure s podro?ja Jezika so primerne za usmerjeno, namensko usvajanje posameznih segmentov slovni?nih elementov slovenskega jezika. Na teh urah se priporo?a dinami?na izmenjava razli?nih dejavnosti: razli?ne oblike vaj poslu?anja, preverjanje razumevanja poslu?anega, ponavljanje, slovni?no in besedilno variiranje modela, dopolnjevanje, preoblikovanje trdilnih v vpra?alne in negirane oblike ipd. Jezikovno oblikovanje besedila zajema tudi spo?tovanje pravopisnih pravil, pravilno rabo oblikoslovnih oblik besed, spo?tovanje skladenjskih pravil, vzpostavljanje koherentnosti in kohezije v besedilu, ter rabo ustreznih besedilnih in stilnih sredstev. Za?eleno je, da se pri pouku Slovenskega jezika z elementi narodne kulture v ustreznih prilo?nostih uporabi prenos znanj pridobljenih na urah srbskega jezika, in o srbskem jeziku, ter na urah tujega jezika. Pouk Slovenskega jezika z elementi nacionalne kulture naj bo v korelaciji s poukom navedenih predmetov. KNJI?EVNOST Podro?je Knji?evnost v okviru predmeta Slovenski jezik z elementi narodne kulture, po povratnih informacijah iz prakse, je predvsem namenjen u?encem, ki pred vpisom v ?olo niso znali slovenski jezik in katerih poznavanje jezika je v ?estem razredu na osnovni (elementarni) ravni. Komunikacija se zato ?e vedno te?ko udejanja v sloven??ini, slovni?ni modeli niso obvladani, saj u?enci nimajo prilo?nosti uporabljati slovenski jezik, njihovo besedi??e ne vsebuje veliko ?tevilo besed, besede zelo enostavno iz aktivnega fonda preidejo v pasivnega in se hitro pozabijo, besedi??e pa se usvaja po?asneje, kot pa pri u?encih, ki so obvladali sloven??ino na dolo?eni ravni tudi pred ?olo, interferen?ne napake pa se pogosto pojavijo v tolik?ni meri, da motijo razumevanje stavkov; zaradi tega razloga, naj bi naglas bil na besedi??u in jezikovnih obrazcih (modelih), ki jim bodo zagotovili temelj za enostavno komunikacijo v sloven??ini. V vsakem razredu je u?encem ponujenih ve? besedil, kot je predvideno z obvezujo?im ?tevilom. Osnovni kriterij za izbor besedil je raven poznavanja jezika. Poleg izbranih besedil se obdelujejo tudi besedila po prosti izbiri, pri ?emer se upo?teva raven poznavanja jezika in zanimanje u?encev. Poleg izvirnih knji?nih besedil je na?rtovana tudi obdelava konstruiranih besedil, ki naj bi bili v funkciji bogatenja leksike, ki je potrebna za vsakdanjo komunikacijo na osnovni ravni. Predlaga se, da u?itelj na?rtuje najmanj tri ure za obdelavo enega besedila skozi teme. Pesmi, ki se pojejo, ne zahtevajo obvezne obravnave, slovni?nih in besedilnih pojasnil jezikovnih pojavov. Podro?je u?nega programa Knji?evnost prispeva k doseganju naslednjih komunikativnih funkcij jezika pri obdelavi adaptiranega teksta: - usvajanje leksike dolo?enega tematskega kroga, potrebne za vsakdanjo komunikacijo; - branje, oziroma poslu?anje besedila v funkciji vadbe razumevanja pisnega in govorjenega jezika - vadi se tiho branje in branje z razumevanjem; - naloge v zvezi z besedilom razvijajo sposobnost razumevanja besedila, vadi se ve??ina pisanja, sestavljanje in pisanje stavkov, ki vsebujejo znano leksiko, ob vadbi osnovnih jezikovnih obrazcev, ter razvijanje sposobnosti sestavljanja stavkov govorjenega jezika (ob pisnih in govornih vaj se tolerirajo interferen?ne napake, ki ne motijo razumevanja stavkov); - odgovori na vpra?anja (ustni in pisni) pomagajo u?encu, da razvije mehanizme sestavljanja stavkov v sloven??ini, oziroma predstavitev v sloven??ini, ob jasni prisotnosti interferen?nih napak - dobro je, da u?itelj popravlja napake, ka?o? na pravilne oblike; - reprodukcija teksta ali povzemanje razvija sposobnost uporabe jezika - u?enec naj bi se izra?al z uporabo ve? stavkov, naj bi oblikoval in razvijal govorne sposobnosti. Knji?evno-umetni?ki, adaptirani in konstruirani teksti so primerni za tolma?enje, pri ?emer se izhaja iz starosti in predznanja u?enca. Besedila so isto?asno izhodi??e za vadbo novih besed in izrazov, jezikovnih modelov, branja, pisanja, govora; zato so tri ure namenjene enemu besedilu in isto?asno zajemajo obdelavo in vadbo u?ne snovi. Delo z besedilom zajema: 1. Semantizacijo novih besed: semantizacija se lahko opravi s pomo?jo sopomenk, ki so znane u?encem, z vizualno predstavitvijo besed, s postavitvijo besed v kontrastne pare, z opisovanjem besed z enostavnimi stavki. U?itelj mora paziti, da stavek, s katerim opisuje neznano besedo, vsebuje u?encem znane besede. Prevod je opravi?en le v primeru, ko ni drugih sredstev za pojasnitev pomena besed. Priporo?a se uporaba slovarja pri pouku. 2. Poslu?anje ali branje besedila: svetuje se, da u?itelj najprej prebere besedilo - na ta na?in u?enci sli?ijo pravilen izgovor besede. Priporo?a se uporaba audio-vizualnih sredstev. Zahteve, ki se v programu ti?ejo u?enja odlomkov iz poezije in proze na pamet, spodbujajo usvajanje modela govorjenja, ter intonacijo besed in stavkov. Dramatizacija besedil se povezuje tudi z javnim nastopom, pa tudi s pogovorom o literarnem delu, saj gre za obliko njegove interpretacije. Skozi v?ivljanje z osebnostmi dela, u?enci lahko poka?ejo ?ustva, ki jih prepoznajo v obna?anju junakov in o katerih sklepajo. 1. Kontekstualizacija nove leksike: nujno je, da u?itelj nove besede postavi v stav?ni kontekst, da bi vadili besedi??e vzporedno s konstruiranjem stavkov. Stavki naj bodo enostavni, da bi se izognili velikemu ?tevilu napak, do katerih nujno pride v zapletenih konstrukcijah. ?e stavek vsebuje preve? napak, postane nerazumljiv za slu?atelja. Kontekstualizacija novih besed je pomemben element funkcionalne uporabe jezika, saj navaja u?enca, da sestavlja stavke in aktivira besedi??e ter jezikovne modele. 2. Vpra?anja v vezi z besedilom (v pisni obliki in ustno): proces razumevanja teksta se sestoji iz ve? delov. ?ele, ko se novo besedi??e usvoji in uporabi v stavkih, se lahko preide na raven razumevanja besedila. Raven, na kateri je u?enec razumel besedilo, se lahko dolo?i z zastavljanjem vpra?anj v zvezi z besedilom. Vpra?anja naj temeljijo na besedi??i, ki so ga prej usvojili z rabo novih besed, obdelanih v besedilu. Vpra?anja naj bodo kratka. Koristno je, da je del vpra?anj v pisni, del pa v govorni obliki. Pomembno je, da se najprej vadi govor, potem pa tudi pisanje. 3. Vpra?anja v zvezi z besedilom (v pisni obliki in ustno): u?enci vadijo in ustvarjajo komunikacijo v sloven??ini, ki temelji na znanem besedi??u, ob toleriranju napak, ki ne motijo razumevanja. Vpra?anja naj bodo v skladu z besedi??em, ki je u?encem na razpolago. To je naslednja raven v procesu usvajanja jezikovnih ve??in, katerih cilj je usmerjanje u?enca, da ustvari komunikacijo v sloven??ini. Ta cilj se pogosto zelo te?ko dose?e, toda potrebno je usmeriti u?enca, da ustno, potem pa tudi v pisni obliki uporabi dolo?ene besede ali izraze v sloven??ini. 4. Pogovor o besedilu: v skladu z besedi??em, ki je u?encem na razpolago, pogovor temelji na prepoznavanju glavnih osebnosti, dejavnostih, ki se nanje nave?ejo, na poudarjanju zna?ilnosti osebnosti iz besedila. Kot del procesa uvajanja u?enca v uporabo jezika, se priporo?a, da se u?enci, po modelih iz besedil spodbudijo, da tvorijo stavke, potrebne v govornih situacijah. Ob obdelavi poezije se ne vztraja na literarni teoriji, temve? na do?ivljanju lirske pesmi. Spodbujanje u?enca, da razume motive, pesni?ke slike in jezikovno-stilna izrazna sredstva, se pove?e z ilustriranjem pomembnih posameznosti, ter z vadbo intonacije verza in opa?anjem rime v pesmi. 5. Komparativni pristop: u?itelj na?rtuje vklju?evanje besedil iz srbske knji?evnosti, ki se primerjajo s predlaganimi deli slovenske knji?evnosti (v kolikor je to mogo?e) ter s primeri, ki so navezani na film, gledali?ko predstavo, razli?ne avdio-vizualne zapise; v obdelavo knji?nega dela se vklju?ijo tudi vsebine iz likovne in glasbene kulture, strip in razli?ne vrste iger (rebusi, kri?anke, asociacije...). Ob opa?anju pomembnih poetskih elementov v strukturi knji?evno-umetni?kega besedila, z uporabo znanja pridobljenega pri pouku srbskega/glavnega jezika, si u?itelj prizadeva, da bi u?encem (v skladu z njihovimi zmo?nostmi) razlo?il osnovne oblike pripovedovanja (naracija, deskripcija, dialog); pojem si?eja in fabule, funkcijo pesni?ke slike; vlogo jezikovno-stilnih sredstev in druge osnovne poeti?ne zna?ilnosti besedila. 6. Oblikovanje kratkega besedila v pisni obliki ali ustno na podlagi adaptiranega knji?nega besedila: ta raven rabe slovenskega jezika v govorni ali pisni obliki je glavni cilj podro?ja Knji?evnost. Poskus samostojnega oblikovanja kraj?ega besedila iz pet ali ?est stavkov (v paru ali v skupini) predstavlja vi?jo raven v uresni?evanju komunikativne funkcije jezika. U?enci razvijajo mehanizem uporabe jezikovnega gradiva in jezikovnih modelov; tvorijo stavke iz besed, upo?tevajo? slovni?ne strukture, potem pa iz stavkov sestavijo kraj?e besedilo. Proces se nana?a tako na govorjeni kot na pisni tekst. Osnovna funkcija knji?evno-umetni?kih besedil, oziroma adaptacij, je, poleg usposabljanja u?encev za komunikativno rabo jezika, tudi seznanjanje u?encev s knji?evnimi deli, ki so pomembna za slovensko knji?evnost, s kulturo, zgodovino in tradicijo slovenskega naroda. To podro?je zajema tudi seznanjanje z drugimi vidiki slovenske kulture, npr. praznovanje pomembnih praznikov v lokalni in narodni kulturi Slovencev. Priporo?a se komparativni pristop in opa?anje podobnosti in razlik s praznovanjem danih praznikov (?e obstajajo) pri ve?inskem ljudstvu in drugih narodnih skupnostih, ki ?ivijo skupaj v dolo?enih mestih. JEZIKOVNA KULTURA Realizacija u?nih vsebin Slovenskega jezika z elementi narodne kulture zajema kontinuiteto v bogatenju jezikovne kulture u?enca. Gre za eno primarnih metodi?nih obveznosti u?itelja. U?itelj mora oceniti sposobnosti vsakega u?enca za ustrezno raven komunikativne kompetence in v skladu s tem prilagoditi jezikovno gradivo. Le-to naj bi pripeljalo do funkcionalne uporabe jezika v pouku, in v vseh ostalih ?ivljenjskih okoli??inah, v ?oli in zunaj nje, kjer je kakovostno jezikovno komuniciranje pogoj za popolno sporazumevanje. Jezikovna komunikacija zajema obvladanje receptivnih in produktivnih jezikovnih ve??in, in sicer: poslu?anje, branje, pisanje in govorjenje. Osnovna zna?ilnost sodobnega metodi?nega pristopa k pouku jezika in jezikovne kulture, je razvijanje sposobnosti u?enca v vseh ?tirih dejavnostih, vzporedno z njihovim prilagajanjem kognitivnim sposobnostim in jezikovnemu okolju u?enca. Izhodi??a na podro?ju Jezikovna kultura so koncipirana tako, da po eni strani omogo?ijo uresni?evanje minimuma jezikovnih kompetenc, toda po drugi strani, ne smejo omejiti u?ence, ki so zmo?ni ustvariti ve?ji napredek. Zaradi specifi?nosti tega pouka, je predvidena izhodi??a treba uresni?iti skozi jezikovne dejavnosti, ki so, z metodi?nega vidika, bolj podobni pouku tujega jezika, kot maternega. Poslu?anje je prva jezikovna dejavnost, s katero se u?enci sre?ajo pri pouku Slovenskega jezika z elementi narodne kulture. Omogo?a u?encu, da spozna melodijo jezika, potem pa tudi njegov glasoslovni sistem, intonacijo besede in stavka. Kon?ni cilj poslu?anja je razumevanje, kot predpogoj za verbalno produkcijo, oziroma - komunikacijo. Dejavnost poslu?anja zajema vaje, kot so: reagiranje na zapovedi u?itelja ali z avdio-zapisov, povezovanje zvo?nega materiala z ilustracijo, povezovanje pojmov v priro?niku, selekcija to?nih in napa?nih izrazov, dolo?anje kronologije ipd. Govorjenje je najbolj zapletena jezikovna ve??ina, ki zajema obvladanje vseh elementov jezika (foneti?no-fonolo?kih, oblikoslovnih, skladenjskih in besedilnih). Govorjenje se najpogosteje realizira v dialo?ki obliki, in zato zajema razumevanje (sogovorca). Poleg tega, je govorjenje ve??ina, ki zahteva dolo?eno hitrost in pravo?asno reakcijo. Kot produktivna ve??ina, skupaj s pisanjem, omogo?a u?encu, da se izrazi v sloven??ini, zastavi vpra?anje, interpretira neko vsebino in sodeluje v komunikaciji z drugimi. Dejavnost govora lahko zajema vaje, kot so: petje in plesi v skupini, klasificiranje in primerjanja (po velikosti, obliki, barvi in dr.); ugibanje predmeta ali osebe; "prevajanje" gest v izkaz in dr. Dejavnosti govorjene in pisne interakcije zajemajo na pr. tudi: re?evanje "teko?ih problemov" v razredu, tj. dogovore v zvezi z dejavnostmi; skupno oblikovanje ilustriranih gradiv (albuma fotografij z izleta ali proslav, na?rta tedenskih dejavnosti z izleta ali dru?enja ipd.); interaktivno u?enje, spontani pogovor; delo v parih, majhnih in velikih skupinah (mini dialogi, igra vlog ipd.). Branje je jezikovna dejavnost, ki zajema poznavanje grafi?nega sistema jezika (?rke), njihove glasovne realizacije, povezovanje glasov v besede in sestavljanje besed v stavke, spo?tujo? ustrezna ritmi?na in prozodi?na pravila. Cilj branja mora biti razumevanje prebranega, saj samo tako le-to predstavlja jezikovno kompetenco, in ne samo ubeseditev ?rk. Dejavnost branja zajema vaje, kot je povezovanje glasov in ?rk, odgovarjanja na enostavna vpra?anja v zvezi z besedilom, to?no - neto?no, izvr?itev prebranih navodil in zapovedi; opa?anje distinktivnih zna?ilnosti, ki ka?ejo na slovni?ne specifi?nosti (spol, ?tevilo, glagolski ?as, oseba ipd.). Pisanje je produktivna jezikovna ve??ina, ki zajema izra?anje jezikovne vsebine po pisni poti, z uporabo ustreznih ?rk in ob spo?tovanju pravopisnih pravil. Posebno pozornost je treba posvetiti grafemom, za katere ne obstajajo ustreznice v maternih jezikih u?encev, ?e jim slovenski jezik ni materni. Cilj pisanja je jezikovno izra?anje po pisni poti, torej zajema tudi razumevanje. Dejavnost pisanja zajema, med drugim, tudi vaje kot so: povezovanje glasov in ?rk; zamenjava in iskanje manjkajo?e besede (dopolnitev na?tevanja, kri?anke ipd.); povezovanje kraj?ega besedila in stavkov s slikami / ilustracijami; izpolnjevanje formularjev (prijava na te?aj, naro?nina na otro?ki ?asopis, nalepke za potovalko ipd.); pisanje vo??il in razglednic; pisanje kraj?ih besedil in dr. Jezikovna kultura zajema tudi razvijanje splo?nih strategij za jezikovno produkcijo (govorjenje in pisanje), in sicer z naslednjimi postopki: oblikovanje teme, iskanje gradiva, zavzemanje stali??a, dolo?evanje cilja govora/pisnega besedila, strukturiranje govora / teksta v skladu s temo, koncepcijo in ciljem. Strategije, ki so specifi?ne za govorno produkcijo zajemajo tudi: stil govora (ustrezen izbor besed), memoriranje govora (pomnjenje skice), priprava za predstavitev (dihanje, modulacija glasu in dikcija), izraz obraza, gestikulacija, telesna dr?a. V ?estem razredu osnovne ?ole u?enci delajo z ve? vrstami in tipi govorjenih in pisnih besedil, in sicer na: deskriptivnem besedilu, narativnem in informativnem, argumentativnem in regulativnem besedilu. Navedene ?tiri ve??ine so skozi izhodi??a dveh programov vertikalno povezane tako, da jasno opisujejo stopnjevanje dose?kov u?enca na podro?ju Jezikovna kultura. Vsebine po temah predstavljajo leksi?no-semanti?ni okvir, znotraj katerega se funkcionalno realizirajo jezikovne vsebine. Tematske enote predstavljajo realne, vsakdanje okoli??ine, v katerih se uresni?uje komunikacija. Za vsako tematsko enoto so predlagane tematske skupine, ki jih je treba dopolniti z ustrezno leksiko, v okviru priporo?enega ?tevila novih besed. Tematske enote se ponavljajo tudi v vsakem naslednjem razredu, s ?irjenjem nove leksike in v novih komunikativnih situacijah; tak?na horizontalna vrsta gradacije je uporabljena v vseh tematskih enotah. Izbor besedi??a je delno pogojen z vsebinami s podro?ij Jezik in Knji?evnost, odvisen pa je tudi od ocene u?itelja o potrebi za ustreznimi leksemi in njihovi frekventnosti, zaradi doseganja informativnosti in naravnosti v komunikaciji. Mnoge besede niso povezane samo z eno tematsko enoto, temve? se preklapljajo in povezujejo v nova semanti?na zaporedja, kar naj bi u?itelj spodbujal z dobro osmi?ljenimi govornimi in pisnimi vajami. Poleg selektivnega pristopa k leksiki, je treba paziti tudi na ?tevilo leksemov, ki se usvajajo v eni u?ni enoti. Na eni uri ne bi bilo treba uvesti ve? kot pet novih besed, ?igar pomen se bo pojasnil in vadil v tipi?nih realizacijah znotraj stavka. Najbolj u?inkovito bi bilo, da za novo besedo vsak u?enec oblikuje (minimalni) kontekst, oziroma stavek. Na ta na?in ima u?itelj vpogled v u?en?evo razumevanje pomena besed, poleg novih vsebin pa tudi spodbuja rabo prej pridobljenih znanj iz leksike in slovnice, u?enci pa pridobijo samozavest, saj lahko izgovorijo ali zapi?ejo stavke v sloven??ini. Funkcionalno in ekonomi?no povezovanje pod-podro?ij predmeta Slovenski jezik z elementi narodne kulture (Jezik, Knji?evnost, Jezikovna kultura) omogo?a obvladovanje z njihovimi vsebinami in uresni?evanje predvidenih izhodi?? na naraven in spontan na?in, tako da ene vsebine izhajajo iz drugih, se dopolnjujejo in preklapljajo. Na izbranih delih knji?evno-umetni?kih, neumetni?kih in konstruiranih tekstov se lahko razvijajo razli?ne komunikativne ve??ine; z govornimi vajami se definirajo smernice za izdelavo pisnih sestavkov; kreativne dejavnosti v pouku pripomorejo k razvoju ustnega in pisnega izra?anja, branje z razumevanjem vpliva na bogatenje leksike in fluentnost govora itn. Usklajenost izhodi?? z jezikovnimi kompetencami omogo?a u?encu ne samo kumulativno spremljanj napredovanja vsakega u?enca, temve? tudi opa?anje problemov v razvijanju posameznih kompetenc, kar v marsi?em olaj?a proces pouka in u?enja jezika. Opomba: Premet Slovenski jezik z elementi narodne kulture lahko pou?uje oseba, ki je uspe?no zaklju?ila ?tiriletni ?tudij slovenskega jezika na Filolo?ki fakulteti v Beogradu, ali u?itelj/-ica, ki je uspe?no opravil/-a strokovni izpit v okviru Lektorata za slovenski jezik na Filolo?ki fakulteti v Beogradu. Potrdilo o usposobljenosti izdaja Center za stalno izobra?evanje in vrednotenje (Centar za stalno obrazovanje i evaluaciju) Filolo?ke fakultete Univerze v Beogradu (sklep Ministrstva za ?olstvo, znanost in tehnolo?ki razvoj ?t. 610-00-01740/2017-07 z dne 13.11.2017). UKRAJINSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE Назва предмета УКРА?НСЬКА МОВА З ЕЛЕМЕНТАМИ НАЦ?ОНАЛЬНО? КУЛЬТУРИ Мета Метою викладання та навчання навчально? дисципл?ни укра?нська мова з елемнетами нац?онально? культури ? досягти учнями такого ступеню комун?кативних зд?бностей, на якому вони зможуть самост?йно вживати засво?н? навички розмовного мовлення в стандартних та профес?йних комун?кативних ситуац?ях (залежно в?д тематичного м?н?муму та в письмов?й форм?), плекати нац?ональну та культурну ?дентичн?сть, етн?чну самоповагу та ознайомити ?х з елементами традиц??, культури, звича?в укра?нського народу, п?дкреслюючи особлив? риси укра?нського мовлення в Серб??. Клас другий Р?чна к?льк?сть годин 72 години ? НАВЧАЛЬН? ДОСЯГНЕННЯП?сля зак?нчення класу учень: ОБЛАСТЬ/ТЕМА ЗМ?СТ - розр?зня? звук, слово ? речення;- правильно вимовля? слова ? коротк? повн? речення;- оволод?? основною техн?кою читання та письма;- чита? з розум?нням;- уважно слуха? ? розум?? зм?ст л?тературного твору, який чита?ться;- розр?зня? в?рш, казку,байку та п’?су;- ум?? вид?лити головних геро?в твору ? визначати ?хн? позитивн? та негативн? риси;- розп?зна? загадку;- розр?зня? звук, слово ? речення;- правильно вимовля? коротк? ? повн? речення;- правильно вжива? велику л?теру;- ум?? сформулювати усне пов?домлення за даними словами;- ум?? усно переказувати;- ум?? усно описувати малюнок/ малюнки та розпов?сти про пригоду з власного досв?ду;- ум?? усно називати та описувати предмети, як? нас оточують;- правильно використову? нов? слова в повсякденн?й мов?; правильно вимовля? специф?чн? звуки укра?нсько? мови в повсякденн?й розмов?;- ум?? напам’ять розказати коротк? в?рш?;- бере участь у вистав?;- бере участь у культурно-мистецьких заходах (як глядач або як учасник);- ум?? вв?чливо подякувати, попросити про допомогу, уважно вислухати сп?врозмовника;- розум?? терм?н нац?ональна приналежн?сть ? поважа? представник?в ?нших народ?в;- шану? свою р?дну мову та мови ?нших народ?в;- розр?зня? под?бн?сть мовних явищ м?ж укра?нською та сербською мовами;- ум?? ?нтерпретувати народн? в?рш?, пов‘язан? з? святами чи порами року;- бере участь у дитячих ?грах, як? в?дпов?дають його в?ку;- зна? характерн? особливост? укра?нських народних костюм?в (свого краю);- святку? свята (? пор?вню? ?х з сербськими); - зна? традиц?йн? укра?нськ? звича? (Р?здво - р?здвян? п?сн?, Святий Миколай, Великдень - писанки), а також традиц?йн? народн? страви ? ? ? Л?ТЕРАТУРА ? Звук та буква, друкован? та писан? л?тери. Слова ? речення в розмов? та на письм?ю Мовн? ?гри.Анал?тико-синтетичн? вправи, графомоторн? вправи. Писання (переписування, самост?йне писання).Читання (плавне читання, читання голосне ? про себе); питання, для перев?рки розум?ння прочитаного тексту.Вимова звук?в, з вимовою яких у учн?в виникають труднощ?: (напр: г, и, я, ю, ?, ?) ШК?ЛЬНАЛ?ТЕРАТУРА Поез?я Укра?нськ? народн? п?сн?: Добрий веч?р, зайчику;; Весняночка-паняночка;... Л?чилки: Раз, два, три, чотири, п’ять; ?хав лис через л?с; Загадки ? л?чилки: Я кругленька, червоненька; На город? бараболя; Валер?й Ясеновський: Отака с?мейка Леон?д Гл?бов: Бачити- не бачить Тамара Колом??ць: Подарунок; Тижнева с?мейка Олександр Олесь: Степ; Все навколо зелен?? Григор?й Пономаренко: Розмальований метелик Грицько Бойко: Бабуся ? внук, Стон?жка Ганна Чубач: Град городом прошум?в ?вген Бандуренко: Чого не тоне пароплав Анатол?й Костецький:А що в портфел?? Галина Малик: Корол?вство Ану Гання Чер?нь: Майстер гриць Проза Олена Пч?лка: Морозова кара Юл?я Хандожинська: Подарунок в?д Святого Миколая Василь Сухомлинський: Як м?ня?ться кол?р сн?гу? Володимир Сут??в: Ялинка Микола Магера: Сойка Народна ба?ка: Дерево до неба,Розум на щастя, Молодильна вода… Басна: Орел ? лис Народн? присл?в’я та приказки. Драматург?я Дитяч? народн? ?гри: Дуб, м?ст... ?ван Франко: Осел ? лев Усм?шки в?дпов?дно до в?ку. Ляльковий театр. ПОЗАКЛАСНЕ ЧИТАННЯ ?вген Шморгун: Добре д?ло Популярн? та ?нформац?йн? тексти: Тексти з ?люстрованих енциклопед?й та дитячих журнал?в на виб?р. Л?тературн? тексти; ? в?рш; байка; казка; загадка.? под?я; коли вона в?дбулась ? де; л?тературний герой, його зовн?шн?й вигляд,? дитяч? п’?си; дитяч? ?гри; см?шинки. МОВНА КУЛЬТУРА ? Усне висловлювання Традиц?йна укра?нська народна культура.Ум?ти вести невимушену розмову. Особист?сть учня: с?м’я ? д?м, с?мейн? обов’язки, товариш? та однокласники, розпов?сти про свою улюблену тварину; свою школу, шк?льн? обов’язки,...Форми соц?ально? повед?нки: як? слова ? коли ми використову?мо, слова в?тання та фрази.Свята та с?мейн? свята.Розмова, розпов?дь, розпов?дь за малюнком (народний костюм, традиц?йн? страви).Переказ короткого л?тературного тексту, який в?дпов?да? в?ку учня.Драматичний текст, театральний текст, сцен?чна обробка.Театральна постановка (вистава ? ляльковий тетр), дитяч? народн? ?гри.Збагачення словникового запасу.Мовлення, ситуативн? та мовн? ?гри.Розмова на баз? прослуханого ауд?озапису. Слухання Реальн? та симуляц?йн? ситуац??.Ауд?ов?зуальн? записи.?гри для розвитку уваги та вм?ння слухати. Читання Письмо Л?тературн? твори - виразне читання вчителя або ауд?ов?зуальний запис.Не л?тературн? твори: текст у таблиц?, розклад урок?в, квиток та багато ?ншого.?нформац?йн? тексти: правила повед?нки в школ?, з життя в нашому оточенн?, з дитячо? енциклопед??. Написання букв, характерних для укра?нського алфав?ту, у широко використовуваних словах ? фразах. Переписування. Вир?шення кросворд?в, ребус?в, головоломок...Написання велико? л?тери на початку речення та особистих ?мен людей. Крапка в к?нц? речення. Ключов? слова: початкове читання та писання, мовна культура, усне висловлювання, л?тература РЕКОМЕНДАЦ?? ДО ДИДАКТИЧНО-МЕТОДИЧНОГО ВИКОНАННЯ ПРОГРАМИ Програма навчання та вивчення укра?нсько? мови з елементами нац?онально? культури склада?ться з предметних областей: початкового читання та писання, л?тератури та мовно? культури. Розпод?л навчальних годин повинен бути зроблений на основ? предметних областей, але завжди, на кожному уроц?, сл?д прид?ляти особливу увагу навчанню початкового читання та писання, культур? мовлення учн?в та культур? укра?нц?в у Серб??, звертаючись при цьому до народних традиц?й та звича?в. Обидв? област? перепл?таються м?ж собою ? жодна з них не може вивчатись окремо ? без вза?мод?? з ?ншими областями. Програма навчання та вивчення укра?нсько? мови з елементами нац?онально? культури базу?ться на навчальних досягненнях, тобто на процес? навчання та досягненнях учня. Навчальн? досягнення - це опис ?нтегровано? сукупност? характеристик: знань, навичок, переконань та ц?нностей, як? здобува? учень. I. ПЛАНУВАННЯ УРОК?В ТА НАВЧАЛЬНОГО ПРОЦЕСУ Програма навчання, яка ор??нтована на навчальн? досягнення да? вчителев? б?льшу свободу, б?льше можливостей у плануванн? та розробц? урок?в та самого навчання. Роль вчителя поляга? в тому, щоб контекстуал?зувати цю програму у в?дпов?дност? до: потреб конкретного класу з урахуванням: р?вня знань укра?нсько? мови, складу учн?в в клас? та ?хн?х ?ндив?дуальних особливостей; п?дручник?в та ?нших навчальних матер?ал?в, як? буде використовувати; техн?чних умов, навчальних ресурс?в та засоб?в масово? ?нформац?? доступних у школ?; ресурс?в, можливостей та вимог соц?ального оточення, в якому знаходиться школа. Виходячи з поданих навчальних досягнень та зм?сту, вчитель спочатку створю? св?й р?чний глобальний план роботи, на п?дстав? якого в?н п?зн?ше буде розробляти сво? оперативн? плани. Навчальн? досягнення, визначен? по областях, полегшують учителю подальшу операц?онал?зац?ю навчальних досягнень до р?вня конкретно? навчально? одиниц?. В?д викладача оч?ку?ться, що для кожно? навчально? одиниц?, на етап? планування та написання плану уроку, визначить диференц?йован? оч?куван? результати щодо трьох р?вн?в складност? результат?в навчання в залежност? в?д попереднього знання учня. При плануванн? сл?д також мати на уваз?, що оч?куван? результати в?др?зняються, що деяких з них можна досягти легше та швидше, але для б?льшост? з них (особливо для предметно? област?: мова та письмо), потр?бно б?льше часу та р?зних заход?в та роботи. У процес? планування та навчання важливо мати на уваз?, що п?дручник ? навчальним ?нструментом ? не визнача? зм?ст предмету. Тому, до зм?сту, наведеному у п?дручнику, потр?бно застосувати виб?рковий п?дх?д. Кр?м п?дручника, як одного ?з ?ерел знань, вчитель повинен в?дкрити учням й ?нш? ?ерела знань ? навчити ?х працювати з ними. При плануванн? навчального процесу сл?д враховувати знання, досв?д, ?нтелектуальн? зд?бност? та ?нтереси учн?в. Необх?дно звернути особливу увагу на збагачення словникового запасу та використати певн? культурн? заходи та свята, як? в?дбуваються в певних осередках, з метою ознайомлення учн?в з життям укра?нц?в у минулому, ?хн?ми традиц?ями та культурою, як характерними рисами укра?нсько? меншини на цих просторах. Рекоменду?ться пор?внювати святкування укра?нських свят ?з святкуванням цих свят ?ншими народами та ?ншими нац?ональними громадами, як? живуть на цих просторах. II. ВИКОНАННЯ НАВЧАЛЬНО? ПРОГРАМИ ПОЧАТКОВЕ ЧИТАННЯ ТА ПИСЬМО Дидактико-методична орган?зац?я урок?в початкового читання та письма залежить в?д к?лькох фактор?в, з яких найважлив?шим ? той, який стосу?ться попередн?х знань учн?в. Викладач? обирають модель гавчання початкового читання та письма - по?днання анал?тично-синтетичних метод?в, с?л?сного або комплексного методу. Уроки з початкового читання та письма повинн? бути реал?зован? на к?лькох р?внях ?з застосуванням принципу ?ндив?дуал?зац?? навчання. Зм?ст, методи та форми роботи повинн? бути пристосован? до зд?бностей та потреб учн?в, з використанням диференц?йованого навчання. У цей пер?од учн? повинн? формувати навички читання в?дпов?дних текст?в, правильно вимовляти ус? звуки, правильно наголошувати слова та ?нтонац?йно вид?ляти в реченнях слова. Необх?дно враховувати ?ндив?дуальн? зд?бност? учн?в. Кожна дитина чита? сво?м темпом читання ? в?дпов?дно до сво?х зд?бностей. Бажано часто перев?ряти р?вень сформованост? навичок читання та розум?ння прочитаного. У процес? формування навичок читання, можуть використовуватися мовн? ?гри. Учн? таким чином в?дкривають для себе щось нове, стають б?льш мотивованими, а атмосфера при?мною ? розслабленою. Важливо використати знання учня, набуте з сербсько? мови при засво?нн? кирилиц?. Для формування навичок писання сл?д практикувати переписування, доповнення речень, складання речень за малюнком, складання речень за групою малюнк?в, написання диктант?в, самост?йне написання речень та коротких текст?в. Для формування навичок правильного писання букв особливу увагу сл?д прид?лити просторов?й ор??нтац?? в зошит?. Написання л?тер обмежу?ться на один або два рядки в зошит?. Формування навичок читання ? писання У цей пер?од учн? повинн? сформувати базов? навички читання та письма. Для вдосконалення навичок читання потр?бно читати коротк?, динам?чн?, ц?кав?, в?дпов?дн? до в?ку тексти, а також тексти для шк?льного та позакласного читання. Особлива увага повинна прид?лятися розум?нню прочитаних сл?в, речень та текст?в. Л?ТЕРАТУРА Рекомендований зм?ст з Л?тератури засвою?ться протягом всього навчального року з читанки та робочих зошит?в з л?тературного читання як основних навчальних матер?ал?в за планом вчителя, зробленим в?дпов?дно до ?ндив?дуальних зд?бностей учня, можливостей всього колективу, в?дпов?дно до запланованих навчальних досягнень. Працюючи з учнями над розум?нням твор?в з обов’язково? л?тератури, текст?в на виб?р з сучасно? популярно? л?тератури для д?тей, ?нформативних текст?в з енциклопед?й та журнал?в для д?тей тощо, дуже важливо щоб вчитель допом?г ?м зрозум?ти окрем? описан? в твор? под??, час ? прост?р, у якому в?дбуваються ц? под??. До списку л?тератури для л?тературного читання входять переважно твори, що належать до нац?онального корпусу, який збагачений творами сучасно? л?тератури для д?тей. Виб?р твор?в в основному залежить в?д особливостей сприйняття учнем художнього твору, в залежност? в?д його в?ку. РОБОТА НАД ТЕКСТОМ Л?тературн? жанри: казки, байки, в?рш?, присл?в‘я, загадки, л?чилки. Читання - виразне читання вчителя або ауд?озапис коротких укра?нських народних казок, художн?х текст?в, в?рш?в, байок. Розвиток навичок читання можна практикувати працюючи в групах, зважаючи на правильну вимову окремих звук?в, характерних для укра?нсько? мови. Учням, як? швидше за ?нших розвивають навички читання, потр?бно дати можлив?сть самост?йно прочитати к?лька речень. П?д час опрацювання в?рш?в сл?д тренувати правильну вимову, читаючи головним чином хором. Оч?ку?ться, що учень цього в?ку вм?? визначити х?д под?й, головних геро?в, час ? м?сце розгортання под?й. Визначення елемент?в фантастики в казках. Рекоменду?ться, ознайомлювати учн?в з популярними дитячими та народними в?ршами, рекомендувати ?м читати дитяч? журнали, подивитися, проанал?зували ? обговорити принаймн? одну театральну виставу (бажано лялькову) та ф?льм для д?тей (рекоменду?ться ф?льм за мотивами народних казок) укра?нською мовою. Разом ?з кореляц??ю м?ж художн?ми творами, вчителев? необх?дно встановити вертикальну кореляц?ю. Вчитель повинен бути ознайомлений з? зм?стом предмету Навколишн?й св?т, а також знати традиц?йну ? духовну культуру укра?нц?в у Серб?? та ?хн? народн? звича?. Горизонтальну кореляц?ю вчитель встановлю?, насамперед, з предметами: сербська мова та л?тература, ?стор?я, образотворче мистецтво, музична культура, рел?г??знавство та громадянське виховання. Вчитель повинен пост?йно вказувати на важлив?сть правильно? вимови, яка трену?ться за допомогою певних ортопедичних вправ. Ортопедичн? вправи не повинн? виконуватись на окремих уроках, ?х треба пов’язати з в?дпов?дними темами з граматики; ?нтонац?я в реченн?, з одного боку, може бути пов’язана з культурою висловлювання, шляхом повторення в?рш?в тощо. З використанням ауд?озапис?в в учн?в потр?бно розвинути навички для в?дтворення ? засво?ння правильно? вимови, мелод??, дикц??... Деяк? ортопедичн? вправи можуть бути виконан? при засво?нн? в?дпов?дних тем з л?тератури: напр. артикуляц?я може тренуватись за допомогою л?чилок, скоромовок або мовних ?гор, коли вони засвоюються як складова частина народно? творчост?; наголос, темп, ритм, ?нтонац?я та перерви можуть тренуватись на приклад? читання вчителя або прослуховування ЦД ? в?дтворення його у мовленн?, за вибором вчителя чи учня. МОВНА КУЛЬТУРА Розвиток мовно? культури ? одним з найважлив?ших завдань викладання р?дно? мови з елементами нац?онально? культури. Ця навчальна область повинна бути пов‘язана з роботою над л?тературними творами, як? сприяють плеканню культури усного та писемного мовлення. В?д учн?в цього в?ку потр?бно оч?кувати знання наступних предметних областей: Розвиток зв’язного мовлення - розмова про пригоди з власного досв?ду, того, що вони бачили, того, що вони хочуть. Рекомендован? теми для опрацювання: школа, с?м’я, мо? м?сто чи село. Родинн? в?дносини. Особист?сть учня, с?м’я та д?м, с?мейн? обов’язки, товариш? та однокласники, розпов?сти про свою улюблену тварину; свою школу. Шк?льн? обов’язки... Робочий день учня. В?льний час. Транспорт. Ми бережемо природу - тварини та рослини. Любов до р?дно? мови. Форми соц?ально? повед?нки: як? слова ? коли ми використову?мо, слова в?тання та фрази. Дитячий журнал Соловейко. Важлив? свята: Р?здво, Святий Миколай та Великдень. П?сн?, д?алоги, п’?си, майстер-класи для вдосконалення розмовно? мови. Пексесо. Для збагачення словникового запасу рекомендуються тексти укра?нських письменник?в для д?тей. Учн? також повинн? вм?ти складати групи сл?в за значенням ? складати речення з заданих сл?в. Учн? повинн? вм?ти визначити головного героя в текст? та описати його. Вони повинн? вм?ти подякувати, а також попросити про допомогу. Вони повинн? самост?йно, в дек?лькох реченнях розпов?сти про себе, про свого брата чи сестру, про свого друга / про свою подругу, про однокласник?в, про життя в школ? (максимум 5 речень). В?дтворення - описати зображення або посл?довний переб?г под?й на основ? ?люстрац?й. Вм?ти переказати укра?нський дитячий ф?льм за заздалег?дь визначеним планом, розпов?дь або дитячу виставу, пригоду або свято. Опис - людей, тварин. Д?алог - правила соц?ально? повед?нки. Драматизац?я - короткий текст за вибором, про пригоду або под?? з повсякденного життя. Сп?лкування - дбати про збагачення словникового запасу для повсякденного сп?лкування, збагачуючи активний словниковий запас. Част? речення з повсякденного життя. Р?зн? форми висловлювання. Вправи з зам?ною сл?в ? додаванням сл?в у речення. Усне вивисловлювання реал?зу?ться через ?гри та творч? заходи, якими трену?ться сп?лкування (прив?тання в конкретних ситуац?ях: доброго ранку, добрий день ? до побачення; подяка, вибачення). Учн? можуть розмовляти на основ? малюнк?в. Можуть переказати почутий текст, виставу чи лялькову виставу, невимушеною мовою з правильною вимовою. Вправи на спостереження - це вправи на розп?знавання ц?лого та його частин, спостереження за об’?ктами, явищами та навколишн?м середовищем. ?х потр?бно розд?лити за темами. Перш за все розгляда?ться класна к?мната, а пот?м ведеться спостереження навколишнього середовища. Учн? можуть спостер?гати за предметами, людьми, тваринами, под?ями, розглядати зображення, групи зображень, фотограф??, об’?кти, що ?х оточують тощо. Увага учн?в повинна бути спрямована на ц?ле, а пот?м на найважлив?ш? його частини, а в к?нц? - ? на менш важлив? частини. Спостереження ведуться за: формами, кольорами, в?дносинами, рухами, м?м?кою та жестами, тощо. Вправи на слухання починаються з слухання того, що говорять вчител?, ?нш? учн?, артисти чи ведуч?. Почуте анал?зу?ться, визначаються мовн? характеристики особи, яка говорить. Слухання ма? бути пов’язане з м?м?кою та жестами, як? в?дносяться на сказане. Обов’язково наполягати на правильн?й вимов?. П?д час слухання, зосере?увати увагу та концентрац?ю. Слухати ономатопоетичн? звуки, шум, ч?тку та неч?тку вимову. Анал?тичн? вправи мають бути ц?кавими та стимулюючими, оск?льки вони ? одн??ю з найважлив?ших передумов для читання та письма. Вони не виконуються окремо, ?х треба пов’язати з вправами на слухання та спостереження. Вправи, за допомогою яких видаляються не л?тературн? елементи з висловлювання, виконуються пов?льно ? систематично. Вчител? повинн? особливу увагу звертати на вимову голосних звук?в, я, ю, ?, ? ; вимову голосного и; приголосного г; ? ненаголошених голосних е та и. Учн? повинн? активно засво?ти 200 сл?в ? фразеолог?чних одиниць. Пасивний словниковий запас повинен бути б?льший н?ж активний, на кожному р?вн?. В?д учня оч?ку?ться, що в?н: вивчить напам’ять принаймн? 4 в?рша для декламування, 5 укра?нських в?рш?в (народних або сучасних популярних дитячих в?рш?в), загадки, деяк? присл?в’я, декламуватиме народн? в?рш?, пов’язан? з рел?г?йними святами або порами року, вивчить напам’ять два коротких прозових тексти в обсяз? 3 - 5 речень та 2 коротких д?алога або в?зьме участь у дитяч?й вистав?. Учн? повинн?, якщо це можливо, займатись дитячими народними танцями, в?дпов?дно до ?хнього в?ку, повинн? розр?зняти елементи укра?нського народного костюму сво?? громади, в?дзначати рел?г?йн? свята (в пор?внянн? з сербскими), знати традиц?йн? укра?нськ? традиц?? та звича? (Р?здво - Р?здвян? п?сн?, Святий Миколай та Великдень - звича?: писанки) та традиц?йн? страви. У другому клас? учн? записують речення та коротк? тексти. Особлива увага прид?ля?ться ?ндив?дуальному п?дходу до кожного учня, ? в залежност? в?д його зд?бностей заохочувати правильно писати. Якщо у дитина виникають труднощ? у навчанн? письма, ?й потр?бно допомогти оволод?ти техн?кою письма поступово. Дитину, яка розвива?ться швидше, потр?бно заохочувати ? ставити перед нею завдання, як? б ?? стимулювали. Учн? письмово в?дпов?дають на прост? питання про особистий досв?д, ?стоти, предмети, явища. Вони також записують назву малюнку або назви дек?лькох малюнк?в, а також речення на основ? малюнку або групи малюнк?в. При написанн? речень учням сл?д звернути увагу на написання велико? л?тери на початку речення, написання власних ?мен, а також на ставлення крапки в к?нц? речення. Ознайомлення учн?в з основами ?стор?? укра?нсько? меншини в Серб?? (доселення, культурн?, осв?тн?, рел?г?йн? та економ?чн? заходи, найвищ? культурн? досягнення, в?дпов?дн? орган?зац?? та установи...), та з плеканням емоц?йного ставлення до традиц?й, культури, звича?в ? традиц?й укра?нсько? меншини в Серб?? (фольклор, ремесла, народн? присл?в’я, театр, л?тература, музика, традиц?йн? дитяч? ?гри, звича?, демонолог?я...), але не в сенс? романтично? традиц?онал?зму, а на шляху до майбутнього, до розвитку ? модерн?зац??. Покладатися на минуле, але дивитись в майбутн?. Надати учням ?нформац?? про укра?нську громаду в Серб?? (населен? пункти, установи ? орган?зац??, в?дом? особистост?, ?мена, пр?звища, похо?ення...), а також про зв’язки з ?ншими етн?чними сп?льнотами та культурами, про внесок укра?нц?в на цих теренах (в галуз? осв?ти, культури, мистецтва, арх?тектури...) прикладати зусилля, щоб укра?нська ?дентичн?сть ? самоповага виховувалась витончено, не за допомогою присл?в’?в та фраз, а на конкретних прикладах, при цьому по?днати дан? з емоц?йним спрямуванням, надаючи значення правам людини ? меншин, м?жетн?чн?й поваз?, толерантност? ? вза?мод??. ШЛЯХИ ВИКОНАННЯ ПРОГРАМИ Необх?дно завжди мати на уваз? основне завдання даного предмета: учн? повинн? добре навчити волод?ти укра?нською л?тературною мовою та набути навичок л?нгв?стично? правильност?. Завжди сл?д мати на уваз? попередн? знання учн?в, щоб ?х можна було пов’язати з? знаннями, якими вони вже опанували. На кожному уроц? вчитель повинен обирати диференц?йований п?дх?д, оск?льки учн? р?зного в?ку ? мають р?зн? мовн? компетенц??. Необх?дно створити при?мну атмосферу, яка вимага? партнерства м?ж вчителем/викладачем та учнями, ? потр?бно допомогти учням подолати психолог?чний бар’?р щодо мовного сп?лкування та мовленн?вих навичок. Кожен ?нструмент мови демонстру?ться в конкретному контекст?, а не ?зольовано. При тренуванн? мовленн?вих навичок повинн? переважати р?зн? форми д?алогу в сп?лкуванн? вчитель - учень та учень - учень. У мовленн? вимага?ться простота мовлення, природн?сть й спонтанн?сть та л?нгв?стична правильн?сть. III. СПОСТЕРЕЖЕННЯ ТА ОЦ?НЮВАННЯ ПРОЦЕСУ НАВЧАННЯ Процедура контролю ? оц?нювання усп?ху учн?в ведеться для досягнення оч?куваних результат?в навчання, вона почина?ться з встановлення фактичного р?вня знань, на якому знаходився учень, ? виходячи з цього, оц?нюються його подальш? навчальн? досягнення, в?д яких залежатиме оц?нка. Кожна д?яльн?сть ? доброю можлив?стю для оц?нювання навчальних досягнень та отримання зворотн?х ?нформац?й. Кожен урок ? кожна д?яльн?сть учня - це нагода для формувально? оц?нки, тобто ре?страц?? навчальних досягнень учня та його спрямовування у подальшому навчанн?. Формативна оц?нка ? нев?д’?мною частиною сучасних метод?в навчання та включа? в себе оц?нку знань, навичок, ставлення, повед?нки та розвиток в?дпов?дних компетенц?й протягом уроку та навчання. Як формативний вим?р, вона включа? в себе зб?р даних про навчальн? досягнення учня, а найб?льш поширеними ? наступн? методи: реал?зац?я практичних завдань, спостереження ? нотатки учн?всько? активност? п?д час уроку, пряме сп?лкування м?ж учнем ? викладачем, ре?стр для кожного учня (карта навчальних досягнень) ? т.д. Результати формативного оц?нювання в к?нц? навчального циклу повинн? бути виражен? п?дсумковою оц?нкою - цифрою. Робота кожного вчителя поляга? у плануванн?, досягненн? результат?в, спостереженн? та оц?нц?. Важливо, щоб вчитель пост?йно сл?дкував ? оц?нював диференц?йовано не т?льки навчальн? досягнення учня та процес навчання, а й себе та свою роботу. Все, що виявиться хорошим ? корисним, вчитель буде продовжувати використовувати в сво?й практиц? навчання, а все, що виявиться неефективним, потр?бно буде покращити. HRVATSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE HRVATSKI JEZIK S ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE Cilj Cilj nastave i u?enja Hrvatskog jezika s elementima nacionalne kulture je njegovanje hrvatskoga jezika, o?uvanje tradicije i upoznavanje kulturne ba?tine Hrvata i Hrvatske; razvijanje svijesti o zna?aju uloge jezika u o?uvanju nacionalnog identiteta i interkulturalnosti kao na?ina ?ivota u suvremenom dru?tvu. Razred Drugi Godi?nji fond sati 72 sata ? ISHODIObra?enom temom/podru?jem, u?enik ?e mo?i: PODRU?JE/TEMA SADR?AJI 1. Hrvatski jezik i knji?evnost - razgovarati u skladu s jezi?nim razvojem, izraziti svoje potrebe, misli i osje?aje na standardnom hrvatskom jeziku- birati i koristiti se odgovaraju?im rije?ima u govoru;- na pravilan na?in koristiti se novim rije?ima u svakodnevnom govoru- pravilno izgovarati rije?i, paze?i na mjesto naglaska i re?eni?nu intonaciju- uo?iti razliku izme?u hrvatskog standardnog jezika i zavi?ajnog govora- pozorno slu?ati pitanja i odgovarati cjelovitom re?enicom- govoriti vi?e cjelovitih tematski povezanih re?enica u cjelini- usmeno prepri?avati; usmeno pri?ati prema slici/slikama i o do?ivljajima- usmeno opisivati stvari iz neposrednog okru?enja- kazivati pjesme naizust- pozorno i kulturno slu?ati sugovornike- pozorno slu?ati interpretativno ?itane knji?evne tekstove radi razumijevanja i do?ivljavanja- vladati osnovnom tehnikom ?itanja i pisanja latini?nog teksta- aktivno slu?ati i razumjeti sadr?aj knji?evno umjetni?kog teksta koji mu se ?ita ili koji samostalno ?ita- izraziti svoja zapa?anja, misli i osje?aje nakon slu?anja/?itanja knji?evnog teksta i povezati ih s vlastitim iskustvom- sudjelovati u scenskom izvo?enju teksta- rije?ima i slikom izraziti o ?emu tekst govori- odrediti glavni doga?aj, vrijeme (tijek doga?anja) i mjesto doga?anja u tekstu- uo?iti likove i izraziti svoje mi?ljenje (vrednovati postupke) o pona?anju likova u knji?evnu djelu- slu?ati, razumjeti i parafrazirati poruku. ? Jezik Pravogovori jezi?no izra?avanje Usvajanje novih rije?i i njihova zna?enjaCjelovita re?enica u usmenom izra?avanjuVrste re?enica po zna?enju (izjavna, upitna, uskli?na) i obliku (jesna i nije?na), poredak rije?i u re?eniciVo?eni i slobodni razgovor (telefonski razgovor, pripovjedanje prema slikama)Govorni predlo?ciUsmena i slu?na porukaHrvatska latinica, abecedaPri?anje, prepri?avanje, opisivanje (lika, predmeta, krajolika) i izvje??ivanje o doga?ajimaKazivanje stihova?itanje kratkih tekstova, slikopri?aIgrokaz (scensko i lutkarsko izvo?enje)Boga?enje rje?nika: leksi?ke i sintaksi?ke vje?beRazgovorne, situacijske i jezi?ne igreStvarne i simulirane situacijeAudiovizualni zapisiObavijesni tekstovi: izbor iz enciklopedija i ?asopisa za djecu (Smib, NIU Hrvatska rije? - podlistak za djecu Hrcko)Obrazovni digitalni mediji. Knji?evnost - hrvatska- zavi?ajna ? Poezija Tatjana Pokrajac, Papuci Vera Zemuni?, Po?imo na livadu Darko Cindri?, Sveti Nikola Tin Kolumbi?, Bo?i?na no? Stanislav Femini?, Jura i mrva Miroslav Dolenec Dravski, Rodbina Gustav Krklec, Neostvarive ?elje Basna, Lav i zec Vesna Parun, Jutro Nevenka Videk, Pismo iz zelengrada Grigor Vitez, Kako ?ivi Antuntun Ratko Zvrko, Grga ?varak Nedeljka ?ar?evi?, Disnotor i prelo (izbor) Proza Nada Mihokovi?-Kumri?, Zaljubljeni semafor Jadranka Brali?, ?tednja, Radoznala ribica (slikopri?e)?eljka Horvat-Vukelja, Kako su nastale boje (slikopri?a)Jadranka Brali?, Bo?i? u obitelji Luko Paljetak, Bajka o ?apcu Sanja Pili?, Rastreseni tata, Medvjed i tratin?ica Nada Zidar-Bogadi, Pismo s mora Zlatko Krili?, Vicko Blanka Dovjak-Matkovi?, Tajana telefonira Sanja Polak, Veseli bori? Tamara Vrbanovi?, Suncokret Balint Vujkov, Razlinkavi zec Dramski tekstovi Anica-Ana Kraljevi?, Dva klauna Jadranka ?un?i?-Bandov, Zaboravljivi zeko Jadranka ?un?i?-Bandov, Bo?i?na ?elja, Uskrsni medo 2. Elementi nacionalne kulture - prepoznati elemente i vrijednosti tradicijske kulture i ba?tine- poznavati zna?ajne blagdane i obi?aje vezane uz njih- poznavati obrt/zanat zna?ajan za o?uvanje kulturne ba?tine i tradicije- otplesati jedan tradicijski ples i poznavati dijelove no?nje u kojoj se ple?e- navesti odlike nacionalne kuhinje i poznavati na?ine pripremanja jela- pjevati narodne i dje?je pjesme primjerene dobi- ilustrirati svoj do?ivljaj pro?itanog teksta- razli?itim tehnikama izraziti svoju kreativnost na zadanu temu Povijest i geografija, tradicijska kultura i ba?tina - blagdani i obi?aji- zanati/obrti- folklor i no?nja- kazali?te, film- nacionalna jela Blagdani: Bo?i?, Uskrs i obi?aji koji se odnose na ta dva najve?a kr??anska blagdana.Stari zanati. Izrada predmeta od prirodnih materijala: ?amac, bure, drvene klompe, papu?e, tambure, zve?ke, ?ling, slike od slame, posu?e itd. (jedan po izboru).Narodni ples i tradicijska no?nja po izboru (Ajde Ive, ajde Vince, kolo)Nacionalna jela po izboru iz jednog dijela Hrvatske i Vojvodine (Srbije).Stare igre i igra?keKazali?na predstava ili filmsko ostvarenje po izboru (?egrt Hlapi?).Kulturne manifestacije u zajednici - upoznavanje s kalendarom, razgovor i posjet odabranim manifestacijama.Izbor prigodnih tekstova iz ?asopisa Smib, Hrvatska rije? - podlistak Hrcko. Glazbena kultura - pjevanje- slu?anje Slu?anje i pjevanjeVi?njicica rod rodila, narodna pjesma,Radujete se narodi, bo?i?na pjesma Sri?na no? je prispila, bo?i?na pjesmaProljetna pjesma, Zlatko ?poljarHimna zadrugara, Arsen Dedi?Je?alo dragalo, bunjeva?ka dje?ja igra?penjgljarska igra, Mi? mi je polje popasel, hrvatske narodne pjesme Maestral, Ivica Stama?Volim Pipu, Ivan Gol?i? - Nevenka VidekSveti Niko s. Lujze Kosinovi? i Mire PreislerFa?ni?ki ples, Marija Matanovi?Bunjeva?ke i ?oka?ke narodne pjesmiceSlu?anjeBo?i?ne pjesme Lijepa na?a, Antun Mihanovi? (tekst), Josip Runjanin (glazba) Likovna kultura Izrada i oslikavanje ?izmica za Sv. NikoluBo?i?ni ukrasi?aranje pisanicaIzrada plakata (mozaik i dr. tehnike)Izrada maski potrebnih za igrokazIzrada ?estitkiStripLicitarsko srce (bra?no, voda, ?e?era)Narodni obi?aji (slobodna tehnika)Izrada ?tapnih lutaka Klju?ni pojmovi sadr?aja: hrvatski jezik, latini?no pismo, ?itanje, obi?aji, kolo, igre i igra?ke UPUTE ZA DIDAKTI?KO-MEODI?KO OSTVARIVANJE PROGRAMA Program Hrvatskoga jezika s elementima nacionalne kulture ?ine dva velika predmetna podru?ja: Hrvatski jezik i knji?evnost te Nacionalna kultura. Preporu?ena podjela sati po predmetnim podru?jima je sljede?a: Hrvatski jezik - 30 sati, Nacionalna kultura - 42 sata. Podru?ja su kompatibilna i pro?imaju se, te se ne mogu prou?avati zasebno. Hrvatski jezik izu?ava se na sadr?ajima iz podru?ja knji?evnosti, Svijeta oko nas, tradicijske kulture, Glazbene i Likovne kulture. Preporu?uje se nastavu Hrvatskoga jezika s elementima nacionalne kulture izvoditi u dvosatu, tj. dva sata uzastopno, da bi se preporu?eni sadr?aji mogli povezati u zaokru?enu cjelinu. Preporu?uje se sadr?aje predmeta tematski povezati. Nakon odabira okosnice sata/teme, potrebno je povezati sve dijelove programa: sadr?aje iz jezika, knji?evnosti i sadr?aje iz nacionalne kulture. Program Hrvatskoga jezika s elementima nacionalne kulture usmjeren je na ishode. Ishodi predstavljaju opis integriranih znanja, vje?tina, stavova i vrijednosti koje u?enik gradi, pro?iruje i produbljuje u?e?i ovaj predmet. I. PLANIRANJE NASTAVE I U?ENJA Program orijentiran na ishode, nastavniku daje ve?u slobodu u kreiranju i osmi?ljavanju nastave i u?enja. Uloga nastavnika je kontekstualizirati program potrebama konkretnoga odjela ili skupine u?enika, imaju?i u vidu sastav i karakteristike u?enika, ud?benike i druge nastavne materijale kojima ?e se koristiti, tehni?ke uvjete, nastavna i medijska sredstva kojima ?kola raspola?e, izvore podr?ke, mogu?nosti, kao i potrebe lokalne sredine u kojoj se ?kola nalazi. Polaze?i od danih ishoda i sadr?aja, stvara se godi?nji ili globalni plan rada iz kojega se razvijaju mjese?ni ili operativni planovi. Ishodi definirani po podru?jima olak?avaju dalje izvo?enje ishoda na razini odre?ene nastavne jedinice. Pri planiranju treba imati na umu slo?enost ishoda (neki se ostvaruju br?e i jednostavnije od drugih), ali je za ve?inu ishoda potrebno vi?e vremena, vi?e razli?itih aktivnosti, kao i uporaba razli?itih izvora znanja (tekstovi, film, glazba itd.). U etapi planiranja nastave i u?enja va?no je imati u vidu da je ud?benik nastavno sredstvo te da ne odre?uje sadr?aje predmeta. Zato je potrebno sadr?ajima u ud?beniku pristupiti selektivno i u skladu s predvi?enim ishodima. Osim ud?benika, kao jednog od izvora znanja, nastavnik u?enicima treba omogu?iti uvid i iskustvo kori?tenja i drugih izvora znanja, poput filma, glazbenog doga?aja, posjeta ustanovi kulture itd. Preporuka je da se u?enicima ne zadaje doma?a zada?a. U?enicima se mogu preporu?iti knji?evna djela za neobvezno ?itanje u skladu s dobi i zanimanjima. II. OSTVARIVANJE NASTAVE I U?ENJA HRVATSKI JEZIK U nastavi jezika u?enici se osposobljavaju za pravilnu usmenu i pisanu komunikaciju standardnim hrvatskim jezikom, kao i za uporabu lokalnoga materinskoga govora. Usmeno izra?avanje provodi se igrama i aktivnostima kojima se vje?ba komunikacija, a ?itanje na kratkim prigodnim tekstovima. Pravilan govor njeguje se provo?enjem razli?itih govornih vje?bi. U?enici mogu vje?bati razgovjetan govor i pravilan izgovor na sljede?e na?ine: - promatraju?i predmete, ljude, ?ivotinje, doga?aje, slike ili niz slika i govore?i o promatranom - prepri?avaju?i slu?ani tekst, odgledanu kazali?nu ili lutkarsku predstavu - mogu se koristiti razli?ite jezi?ne igre (rebusi, igra rije?i - kojim glasom po?inje ili se zavr?ava zadana rije?), situacijske igre, odnosno stvarne situacije te razgovorne igre. Obvezno je zahtijevati uporabu rije?i hrvatskoga standardnoga jezika i poticati u?enike da govore cjelovitim re?enicama. U?enici tako upoznaju nove rije?i, situacije i bogate svoj rje?nik. Slu?anje je va?na aktivnost u komunikaciji. U?enici se u razgovoru upu?uju da pozorno i kulturno slu?aju sugovornike. U nastavnom kontekstu, u?enici slu?aju ?to drugi govore i to potvr?uju reproduciranjem ili parafraziranjem slu?ne poruke, kao i postupanjem u skladu sa zamolbama i usmenim uputama odraslih i vr?njaka. Pozorno slu?anje prakticira se i u simuliranim situacijama (razgovorne i situacijske igre). U?itelji trebaju paziti na pravilnu artikulaciju glasova, s u?enicima komentirati odslu?ano, uo?avati odstupanja i razlike od hrvatskoga standardnoga jezika te ukazivati na njih. U?enici trebaju vje?bati ?itanje odgovaraju?ih tekstova, pravilno govoriti sve glasove i pravilno nagla?avati rije?i i re?enice. Posebnu pozornost obratiti na razumijevanje pro?itanih rije?i, re?enica i tekstova. Po?eljno je provjeravati stupanj ovladanosti ?itanja i razumijevanja pro?itanog razli?itim metodama (odgovori na pitanja, usmeno i pismeno, zadaci s nalozima). Usavr?avanje ?itanja vje?ba se na tekstovima koji su kratki, dinami?ni, zanimljivi i primjereni dobi u?enika. Pisanje vje?bati dopunjavanjem re?enica, sastavljanjem re?enica na osnovu slike, sastavljanjem re?enica na osnovu niza slika i samostalnim pisanjem re?enica te kra?ih tekstualnih cjelina. KNJI?EVNOST Okosnicu programa knji?evnosti ?ine predlo?eni kratki tekstovi. Program dopu?ta nastavniku dopunjavanje ili zamjenu jednog njegovog dijela (30%) predlo?enih tekstova za obradu s tekstovima po vlastitu izboru. Izbor tekstova treba biti prilago?en dobi u?enika. Tako osmi?ljen program omogu?ava fleksibilan i kreativan pristup knji?evnim sadr?ajima. U?itelj planira njihov ostvaraj u skladu s individualnim karakteristikama u?enika radi dostizanja ishoda u?enja. Predlo?eni sadr?aji iz knji?evnosti slu?e razvijanju ljubavi i njegovanja materinskoga jezika, te poticanju u?enika na jezi?no izra?avanje. Oni su okosnica usmene komunikacije koja se odvija na satu. Slu?e boga?enju rje?nika i jezi?nog izraza u?enika, te upoznavanju, razvijanju, ?uvanju i po?tivanju kulturnog identiteta te kulturne ba?tine. Osim korelacije izme?u tekstova i sadr?aja iz razli?itih podru?ja programa, neophodno je uspostaviti i vertikalnu korelaciju. Nastavnik mora biti upoznat sa sadr?ajima predmeta Hrvatski jezik s elementima nacionalne kulture prethodnih i narednih razreda radi po?tovanja na?ela postupnosti i sustavnosti. Horizontalna korelacija uspostavlja se s nastavom Svijeta oko nas, Likovne kulture, Glazbene kulture i vjerske nastave. Korelativnost se posti?e prikladnim kombiniranjem sadr?aja (obveznih i odabranih po vlastitu izboru, u skladu sa zanimanjima skupine u?enika). Mogu?i primjeri funkcionalnog povezivanja programskih sadr?aja iz knji?evnosti, Svijeta oko nas, Likovne kulture, Glazbene kulture i vjerske nastave su sljede?i: ? tema Godi?nja doba, Ljeto i more mo?e obuhva?ati: Nada Zidar-Bogadi, Pismo s mora, slu?anje i pjevanje pjesme Ivica Stama? Maestral, pravljenje 3D plakata na temu Morske dubine ? tema Narodni obi?aji i vjerovanja mo?e obuhva?ati: Anica-Ana Kraljevi? Dva klauna, pjevanje pjesme Marije Matanovi? Fa?ni?ki ples, izrada maski za maskenbal i upoznavanje obi?aja koji se odnose na blagdan Poklada. Na Valentinovo se mo?e obraditi tekst Nade Mihokovi?-Kumri? Zaljubljeni semafor, pjevanje pjesme Ivana Gol?i?a - Nevenke Videk Volim Pipu, izrada licitarskih srca. Izbor "kralji?kih? pjesama, no?nja i obi?aj koji se odnosi na blagdan, elementi i vrijednosti tradicijske kulture i ba?tine, izrada i oslikavanje ?izmica za Sv. Nikolu, Bajke (izbor iz sakuplja?kog opusa Balinta Vujkova - Razlinkavi zec), Sveti Nikola Darka Cindri?a, Sveti Niko s. Lujze Kosinovi? i Mire Preisler ? tema Blagdani mo?e obuhva?ati: razlikovanje i kori?tenje hrvatskoga standardnoga jezika i zavi?ajnoga govora, slu?anje i pjevanje hrvatskih bo?i?nih i uskrsnih pjesama, izradu bo?i?nih i uskrsnih ukrasa, bo?i?ne i uskrsne obi?aje u zavi?aju i u Hrvatskoj. III. PRA?ENJE I VREDNOVANJE NASTAVE I U?ENJA U svrhu dostizanja ishoda prate se i vrednuju rezultati napredovanja u?enika. Svaka aktivnost prilika je za procjenu, bilje?enje napredovanja, davanje povratne informacije, kao i za formativno ocjenjivanje i upu?ivanje na daljnje aktivnosti. Formativno vrednovanje dio je suvremenoga pristupa nastavi i podrazumijeva procjenu znanja, vje?tina, stavova i pona?anja, kao i razvijanje odgovaraju?e kompetencije tijekom nastave i u?enja. Rezultat takva vrednovanja daje povratnu informaciju i u?eniku i nastavniku o dostizanju kompetencija, kao i o u?inkovitosti primijenjenih metoda. Formativno ocjenjivanje podrazumijeva prikupljanje podataka o u?eni?kim postignu?ima, a naj?e??e tehnike su: ostvarivanje prakti?nih zadataka, promatranje i bilje?enje aktivnosti tijekom nastave, neposredna komunikacija u?enika i nastavnika, dosje u?enika (mapa napredovanja) itd. Rezultati formativnoga vrednovanja na kraju nastavnoga ciklusa iskazuju se i sumativno - broj?anom ocjenom. Rad nastavnika sastoji se od planiranja, ostvarivanja, pra?enja i vrednovanja. Osim postignu?a u?enika nastavnik kontinuirano prati i vrednuje proces nastave i u?enja te vlastiti rad. Sve ?to se u nastavnoj praksi poka?e dobrim i korisnim treba se koristiti i dalje, a nedovoljno u?inkovito i djelotvorno treba unaprijediti. ?E?KI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE Název p?edmětu ?ESK? JAZYK S PRVKY N?RODN? KULTURY Cíl Cílem u?ení ?ak? ?eského jazyka s prvky národní kultury je, postupně a sistematicky zvládnout základní zákony ?eského literárního jazyka pro správně ústní projev, podporujíce vědomi o v?znamu role jazyka p?i zachování národní identity; vy?kolovat ?áky pochopit v?brané literární a jiné umělecké díla z ?eské kulturní dědictví, kv?li zahování tradice a kultury ?eského národu a rozvoji interkulturality. T?ída druhá Ro?ní fond ?as? 72 hodiny ? V?SLEDKYNa konci ?kolního roku ?ák bude schopen: OBLAST/T?MA OBSAHY - rozli?uje mluven? hlas a napsané písmeno: mluvené a psané slova a věty;- ovládá základní ?tecí techniku a psaní cyrilisk?ch text?- porozumí tomu co ?te;- rozli?uje písmeno, slovo a větu- správně vyslovuje a pí?e krátkou a úplnou větu jednoduché struktury s vhodnou intonací; s interpunk?ním znaménkem na konci;- správně pou?ívá velké písmeno;- pou?ívá základní pravidla pravopisu;- pí?e ?itelně a úhledně;- na otázky písemně odpovídá;- spojuje více věty v celku;- pí?e věty, kdy? jsou diktovány pomocí základních pravidel pravopisu;- hlasitě ?te (v sobě) s porozuměním ?teného;- nalezne informace eksplicitně mluvené v textu;- rozpoznává hlasy v ?e?i, p?ízvuk, rytmus a intonaci nau?en?ch slov a v?raz?;- ?e? chápe trochu a pe?livě, s del?ími p?estávkami a formou neverbální komunikace, které pomáhají porozumět v?znamu;- p?ijimá p?edpokládané jazykové struktury, nejzakladněj?í formy komunikace a lexikální fond s 200 slov a v?raz? aktivně v ?e?i;- porozumí ve slovném projevu po?adí pěti, ?esti vět, které tvo?í souvisl? celek v p?edmětu;- aktivně poslouchá a porozumí obsahu literárního textu, kter? se ?te;- pe?livě a kulturně poslouchá partnery;- poslouchá interpreta?ní ?tení a mluvení literárních text? pro pochopení a pro?ívání;- správně vyslovuje kratkou a úplnou větu jednoduché struktury s vhodnou intonací;- porozumí dialog v vztahu u?itel - ?ák, ?ák - ?ák;- kládení otázek a odpovídaní, aby věděl nebo věděla krátké dialogy;- s pomocí u?itel? stru?ně p?edstavuje u?ební materiály (?ty?i a? osm vět, které tvo?í cel?) ;- v?slovně vyslovuje hlasy, dosahuje rytmu, intonace a p?ízvuk nau?en?ch slov a v?raz?;- jmenuje věci z bezprost?edního okolí ve vztahu k témat?m, které jsou zpracovávány;- sám nebo ve skupině reprodukuje krátké recitacé a zpívá známé písně;- ústně mluví o obrázku / obrázcích a zku?enostech;- vybírá a pou?ívá odpovídající slova v ?e?i;- správně pou?ívá nová slova v ka?dodenním projevu;- podílí se na jevi?tním p?edstavením textu;- uznává básen’, p?íběh a dramatick? text;- vidí postavy a rozli?uje jejich pozitivní a negativní vlasnosti;- vyjad?uje sv?j názor na chování postav v literární tvorbě;- rozpoznává hádanku a rozumí jejímu v?znamu;- rozpoznává a rozli?uje básen a rozumí jejímu v?znymu;- zná materiální a duchovní kulturu sv?ch lidí na úrovni p?izp?sobenému věku;- zná základní ?eské folklorní texty (pohádky, legendy, p?íběhy, písně, p?ísloví);- zná ?esk? dětsk? folklor (hry a krátké textové formy, jakou jsou hádanky, ukolébavky a dal?í);- zpívá ?eské lidové populární dětské písně vhodné pro dan? věk;- poznává a rozli?uje základní ?eské svátky (národní a místní kultury), které jsou d?le?ité v ?ivotě jednotlivce a kolektiv?, jako? i mravy souvisejicí s těmto svátky;- porovnává ?eské svátky a mravy s mravy vět?inového národu, jako? s mravy jin?ch národních komunit, které ?ijou spolu v dané oblasti;- pochopí v?znam ?eského jazyka jako prvky své národní identity. ? ? ? ????TEN? A PSAN? ???JAZYK Gramatika, pravopis a soubor pravide, které ur?ují správnou v?slovnost ??????JAZYKOV? KULTURA?tení ???????Psaní - ?e?ká abeceda;- hlas a písmeno;- ti?těné a napsané písmena ?eského jazyka;- samohlásky, souhlásky; vokální r, l; pravopis;- p?ízvuk, literární vymluva;- v?slovnost cizích slov; intonace věty;- slova a věty jako mluvené a psané celky;- texty se zpracovávan?mi písmeny / texty pro globální ?tení;- v?echny typy text?, napsány ti?těn?mi nebo písemn?mi písmenem;- jazykové hry- analytické syntatické cvi?ení; lexikální a syntaxní cvi?ení;- psaní (p?episování, nezávislé psaní a diktát);- ?tení (?tení textu ?astěji / globálně ?tení, hlasitě a tiché ?tení); otázky, které kontrolují chápání;- v?slovnost a psaní hlas?; které zp?sobují problémy (nap?íklad: á, d’, é, ě, ch, í, n’, o, ?, t’, ú, ?, ?, q, w, x, y);- věta; slovo; písmeno;- hlasová role / písemna v rozli?ování v?znam? mluvené nebo napsané;- věta jako oznámení, otázka a p?íkaz;- velké písmeno na za?átku věty, v psaní osobních jmen a p?íjmení, nazvy sídel a jména města a ulic, ve kter?ch ?ák ?ije, také název ?koly, kterou nav?těvuje;- správně se podepí?e (jméno, potom p?íjmení);- te?ka na konci věty: místo a funkce vyk?i?níku a otázníku ve větě.- osobní zájmena: já, ty... ;- p?ídavná jména p?ivlastn’ovaci: m?j, tv?j...- zájmená ukazovací - ten, tenhle... ;- slovesa - b?t, mít - p?ítomn? ?as;- otázky - kdo, co, kolik, kam... ;- základní ?íslovky 1 - 100;- imperativ nebo rozkazovácí zp?sob;- spávné mno?né ?íslo podstatn?ch jmen;- pou?ívá p?itomn? ?as pro popis aktualní akci;- p?íslovce a p?edlo?ky pro vyjád?ení prostorov?ch vztah?: zde, tam, v, na, pod... ;- literární texty;- texty pro praktické pou?ití: pozvání, pokyny, nákupní seznam a dal?í;- nelineární texty: text v tabulce, ?asov? plán, rozvrh hodin, komiks, vstupenka a dal?í;- informativní texty:1. u?ebnice: jako texty o slovn?ch osobnostech ?eské kultury;2. texty, které nejsou u?ebnicemi: o pravidelech dobrého chování (bonton) ; o bydli?ti ?ák?, o zví?atech, atd.;- otázky o vlastní zku?enosti bytostech, oběktech, jevech, obrazcích, otázky literárních a neliterárních textech;- písemná zpráva;- krátk? textov? celek: o osobní zku?enosti, o zku?enosti, o obrázcích, p?i p?íle?itosti literárního textu;- věty / krátk? text vhodn? pro diktování;- uznání hlasové struktury ?eského jazyka na elementární úrovní;- mluvení, p?esvěd?ování a popis (textu, obrazu, p?edstavení nebo filmu; vlastní v?klad o zku?enostech, událostech);- jmenování objekt? a bytostí, prohlá?ení o ?innostech, charakteristika objekt? a bytostí, prohlá?ení o p?edmětech, prostorové vztahy, jako? i po?adavky a p?íkazy;- vyjád?ení omezeného repertoáru v?razu a slov, a porozumění s ur?it?m úsilím, p?vodního mluv?ího, kter? ji? za?il podobné situace;- pou?ívání jazyk? v souladu s formálními podmínkami komunika?ní situace (nap?. formou ob?anské zp?sobilosti);- pou?ití jednotliv?ch elementárních slov a hotov?ch lexikálních v?raz?, skládajících se z několika slov, nau?en?ch a u?ívan?ch spole?ně ve zvlá?tních souvisejících situacích (Ahoj!, Dobré ráno/ dobr? den/ Dobr? ve?er! Jsem v po?ádku, děkuji!, Jak se má?? Nashledanou! Uvidíme se (později / zítra). P?eji vám p?íjemn? den / víkend! Děkuji, také! a podobně);- pou?ití omezeného po?tu syntaktick?ch struktur a jednoduch?ch gramatick?ch forem pat?ících do pamě?ov?ch korpus? jazykov?ch jednotek;- pochopení souvislostí mezi vlastním úsilím a dosa?en?mi v?sledky v jazykov?ch aktivitách;- uznání toho, co bylo u?eno; Poslouchání a mluvení Tematika: - ?kola: cesta do ?koly, ?ivot ve ?kole, ?kolní ?innosti, povinosti ?áku, zimní a letní dovolená; ?kolní prostor a sportovi?tě;- rodina a blízké prost?edí: ?ir?í rodina a sousedy; pracovní povinnosti a voln? ?as ?len? rodiny, neděle v rodině, domácí spot?ebi?e;- moji p?átele a já: noví p?átelé a osoby; nové dětské hry (v souladu s obdobím) ;- ?lověk: ?ásti těla; udr?ování osobní hygieny;- v??iva: denní jídlo, základní druhy jídla, jídelní p?ibor, stravovací náviky v ?eské republice;- oděvy, obuvi: oble?ení ve vztahu k po?así;- prost?edí: město a ulice, kde ?iji (kino, ?kola, divadlo, po?ta, muzeum, knihovna a podobně);- jiné: dny v tidnu, ?ísla do 100, základní ú?etní operace;- nejzákladněj?í formy komunikace: vzájemné seznámení, oslovení známe nebo neznáme osoby, v?právění jmen a adres, pozdrav?; ?ádost, ospravedlnění, p?ilákat pozornost; poděkovat;- vyhledávaní a poskytování základních informacích o sobě; souhlas, odmítnutí; vyhledávaní a poskytování povolení, volání pro h?e, p?ijetí, vyjád?ení schopnosti, dovedeností a neschopnosti (m??u, nem??u, nesmím a podobně), vyjád?ení vlasnictví a p?íslu?nosti, vyjád?ení prostorov?ch vztah? a velikostí, pochopení a dávání jednoduch?ch instrukcí a p?íkaz?;- hry, písně pro zpěv a recitování s tématy blízko tohoto věku. Literatura: - Mluvnice sou?asné ?a?tiny. 1, Jak se pí?e a jak se mluví / Václav Cvr?ek a kolektiv. Praha : Karolinum, 2010. - 353 str.- Remediosová Helena, Do you want to speak Czech? : workbook, volume 1 = Wollen Sie Tschechisch sprechen? : Arbeitsbuch zum 1. Teil / Helena Remediosová, Elga ?echová, Harry Putz ; [ilustrace Ivan Mra?ek-Joná?]. - 2. vyd. - Liberec : H. Putz, 2001. - 224 str.- M. Hádková, J. Línek, K. Vlasáková, ?e?tina jako cizí jazyk = ?e?ki jezik kao strani jezik, ?roven A1 = nivo A1, Univerzita Palackého v Olomouci, TAURIS, 2005. - 320 str.- Koprivica Verica, ?e?ko-srpski, srpsko-?e?ki re?nik = ?esko-srbsk?, srbsko-?esk? slovník : [izgovor, gramatika] / [priredila] Verica Koprivica. Beograd: ZUNS, 2017;- M?j první obrázkov? slovník: vydal LIBREX - nakladatelstvi pro děti v Ostravě / ECP (Czech) s.r.o. 2001.- Jeníková Anna, Srpsko-?e?ki, ?e?ko-srpski re?nik = Srbsko-?esk?, ?esko-srbsk? slovník / vydalo nakladatelstvi LEDA spol. s.r.o. - vydáni prvni, Voznice (Czech), 2002. - 592 str.- Marie Kozlová, Jitka Halasová, Paval Tarábek, Slabiká? pro 1. Ro?nik základni ?koly = Bukvar za 1. razred osnovne ?kole / nakladatelstvi DIDAKTIS spol. s.r.o. - Brno (Czech), vydáni prvni, 2002.- 120 str. LITERATURA ? - ?eské národní lyrické písně;- ?eské bajky, národní p?íběhy, legendy a pohádky v ?e?tině;- umělecké p?íběhy a pohadky v ?eském jazyce;- divadelní dramata pro děti v ?e?tině; televizní a rozhlasové dramata;- ?eské kreslené filmy;- komiksy a děcké ?asopisy v ?e?tině;- děcké lidové hry;- poslouchání ?esk?ch písní a hudby;- seznámení s specifick?mi ?esk?mi nástrojí;- seznámení s ?esk?mi národními tanci;- tradi?ní národní kultura;- ve?ejné vystoupení, prezentace vlastní a t?mové práce;- v?znamná místa a turistické centra v ?eské republice;- v?znamné data z historie ?ech a jejich formování;- rozvoj úcty k ?eského kulturního dědictví a pot?eby vychovat a zlep?it ji: specifické domy v ?esk?ch vesnicích, specifické kroje a jídla u ?ech;- vychování v duchu míru, tolerance, kulturních vztah? a spolupráce mezi lidmi.Doporu?ená literatura: Já písni?ka - Kdy? jsem já slou?il to první léto; Okolo Fr?dku cesti?ka; Jede, jede po?tovsk? paná?ek; Jedna, dvě, t?i, ?ty?i, pět, cos to Janku, cos to sněd; Holka modrooká; Váno?ní koledy; Masopustní písně; Komá?í se ?enili; Zpívánky s Pájou;Já do lesa nepojedu; Sla Nanynka do zelí; Jede sedlák do mlejna; Travi?ka zelená.Knihy pro děti:- ?íkadla Josefa Lady - filmy, texty, kresby (Vrány, Li?ka, Zima, Je?í?ek, Ku?ero, Honza, Kráva, Na houby, Vrabec, Jarní, ?ába, Prásaci, Bába, Vlk, Kdy? jsem ?el p?es Pra?sk? most);- Josef ?apek - Povídání o pejskovi a ko?i?ce - poslech, dramatizace, kresby;- Franti?ek Hrubín - Dvakrát sedm pohádek - poslech, dramatizace, kresby;- Karel Jaromír Erben - Pohádky (Hádanka, Almu?na, Pták ohnívak a Li?ka ry?ka). Prostonárodní ?eské písně a ?íkadla (Sirotek, Zakletá dcera); - Bo?ena Němcová - Pohádky (O Perníkové chaloupce, O Smolí?kovi, O kohoutkovi a slepi?ce, vtipné pohádky: Jak se Honzík u?il latinky, zfilmované: O Princezně se zlatou hvězdou na ?ele, O Slune?níku, Měsí?níku a Větrníku, Sedmero krkavcu, O Popelce);- Karel Svolinsk? - ?esk? rok v pohádkách, písních, hrách a tancích, ?íkadlech a hádankách (Járo, Zima) Klí?ové pojmy obsahu: jazyková kultura, ?tení, psaní, poslouchání a mluvení, literatura, tradice. INSTRUKCE PRO DIDAKTICKO-METODICKOU REALIZACI PROGRAMU V?ukov? program p?edmětu ?esk? jazyk s prvky národní kultury v prvním ro?níku základní ?koly skládá se z oblasti, které pokr?vají kulturu ?eského jazyka (poslechové a mluvící ?innosti) i literatury, se zpracováním prvk? z ?eské tradice. Doporu?ená hodinová dotace obsahov?ch okruh? je následující: Jazyková kultura - 58 lekcí, Literatura - 14 hodin. V?echny oblasti se propletájí a ?ádná oblast se nem??e nau?it samostatně a bez spolupráce s ostatnímí. JAZYKOV? KULTURA Oblast Jazyková kultura v prvním ro?níku základní ?koly zahrnuje rozvoj základních komunika?ních schopností student? prost?ednictvím ?inností poslechu a mluvení. Tyto programovací oblasti jsou zamě?eny na podporu jazykové kultury ?e?i a pe?livého poslechu naslouchání a zároven p?edstavují základy fonologického systému ?eského jazyka a obohacování slovní zásoby. V ?ir?ím smyslu, zahrnují rozvoj kognitivních a intelektuálních schopností ?ák?, získání pozitivního p?ístupu k jinému jazyku, ne? mate?skému,li?ování ?eského jazyka od ostatních jazyk?, a respektování rozdil?. Na této úrovni ?áci vědomě nep?ijíímají gramatické struktury. V po?áte?ní fázi v?uky cizího jazyka d?raz se kládá na ?e? a porozumění, proto?e je p?irozen?m zp?sobem mluvení mezi dětmi a není t?eba trvat na pln?ch odpovědích nebo na celou větu. Mluvení ?ák? se uskute?ňuje v rámci ?ízené a volné konverzace, p?i nich? u?itel ?ák?m pomáhá se správnou intonací vyslovovat hlásky v krátk?ch smyslu pln?ch celcích, reprodukovat krátké ?ásti dramatického textu, recitovat básně a r?mova?ky. V rámci ?ízené konverzace na známé téma ?áci odpovídají na otázky, pokládají otázky, vyjad?ují pot?eby, zájmy, záliby, schopnosti a mo?nosti něco udělat. V rámci volné, resp. spole?enské konverzace, je? je základem konverzace ka?dodenní, je pot?eba ?áky nau?it, jak mají slu?ně konverzaci zahájit, jak si vyměňovat informace a jak pou?ívat základní zdvo?ilostní formy. Během konverzace se mohou objevovat ?e?ové ?ablony, je? se pou?ívají v ka?dodenních situacích a které jsou zároveň nejjednodu??ími větn?mi modely austálen?mi frázemi. Doporu?en?mi formami ústního vyjad?ování v rámci obsahu tohoto programu jsou: pojmenování, mluvení, p?evyprávění a popisování. ?ák se postupně orientuje v ústním vyjad?ování. Doporou?en?mi druhy ústního vyjad?ování jsou: povídání o obrázku nebo o ?adě obrázk? (p?íběh v obrázcích), povídání o zá?itcích a událostech, u?ení se nazpamě?, vyslovování r?mova?ek arecitování krátk?ch básní nebo ?ástí dramatického textu, které by měly b?t pe?livě vybrány (s ohledem na věk ?áka a uměleckou hodnotu textu). Poslech je d?le?itá komunika?ní ?innost. ?áci se u?í pozorně a trpělivě poslouchat mluv?í. Během v?uky poslouchají, o ?em ostatní mluví, co? potvrzují jak opakováním sly?ené zprávy, tak i jednáním podle ústních pokyn? dospěl?ch a sv?ch vrstevník?. Pozorné poslouchání se také pou?ívá p?i simulovan?ch situacích (konverza?ní a situa?ní hry), kdy ?áci poslouchají to, co u?itelé, vrstevníci ?i hlasatelé ?tou. U ?ák? by se mělo rozvíjet rozpoznávání hlásek (zvlá?tě těch, které neexistují v jejich mate??tině, pokud jejich mate??tina není ?e?tina) a porozumění v?znamu slov v cizím jazyce. Také by se mělo rozvíjet, aby ?áci v rámci osvojeného lexika a struktur byli schopnisplnit úkoly, zadané u?itelem; úkoly pomáhají vybudovat v ?ácích sebejistotu a uleh?it jim u?ení. V hodině by se měl pou?ívat cizí jazyk kdykoli je to mo?né, nebo? jde o jedinou p?íle?itost, kdy se cizí jazyk pou?ívá p?irozeně a spontánně. ?áci nemusí porozumět ka?dému vyslovenému slovu, pokud v?ak znají kontext, mohou vytu?it jeho v?znam. Tematika v pr?běhu ústní v?uky by měla b?t ?ák?m blízká a pro ně zajímavá. Také by se měla t?kat jejich bezprost?edního okolí: ?lenové rodiny, soudruzi, oblíbené hra?ky, d?m, ?kola, ?kolní pot?eby, ?ásti těla, oble?ení, ka?dodenní jídlo, zví?ata / oblibené zví?e atd. ?ák by měl umět, sám nebo s pomocí u?itele, ?íct několik krátk?ch vět se správnou v?slovností a intonací a klást jednoduché "ano/ne" otázky. Z?etelné vyjad?ování se uplatňuje díky bohaté slovní zásobě: pou?íváním vhodn?ch slov během projevu, osvojením si a pou?íváním nov?ch slov. ?ást hodiny věnovaná novému lexiku by měla b?t dostate?ně dlouhá, aby se ?áci mohli seznámit s nov?mi slovy a strukturami. ?ák?m se doporu?uje, aby ze své aktivní slovní zásoby pou?ívali slova, která co nejp?esněji vystihují zam??lenou informaci a aby jejich projev byl co nejrozmanitěj?í. Jazyková kultura ?ák? se rozvíjí prost?ednictvím didaktick?ch her. Herní aktivity by měly b?t vybrány podle zájm? ?ák?, nebo v souvislosti s v?ukov?m obsahem. V rámci zah?ívacích aktivit je mo?né zopakovat látku probranouv p?edchozí hodině, a to skupinov?m zpíváním, hrou nebo pohybem, roz?azováním objekt? do skupin a jejich srovnáváním (podle velikosti, tvaru, barvy aj.). Zah?ívací aktivity, které by neměly trvat déle ne? 10 minut, ?áky motivují, uvolňují, posilují jejich sebevědomí a podporují je, aby samostatně nebo s pomocí u?itele vyu?ívali to, co se v p?edchozí hodině u?ili. U?itel m??e do v?uky za?adit konverza?ní hry, nap?. rozhovor s neposlu?nou panenkou nebo s literárním hrdinou, ?i situa?ní hry, tj. reálné situace jako nap?. rozhovor v obchodě nebo u doktora. U?itel m??e vyu?ít rovně? anagramy, rébusy, palindromy, ?etězení slov, doplňova?ky a jednoduché k?í?ovky. Hry rozvíjející sluchovou pozornost vyu?ívané ve v?uce: pozorné poslouchání se zadáním, nap?. Rozpoznej, kdo mluví, Poslouchej, jak mluvím (potichu, rychle), Sly?ím hlásku t... P?i v?uce cizího jazyka v mlad?ím ?kolním věku je malování dal?í d?le?itou ?inností, stejně jako dal?í zadané manuální ?innosti: vybarvování, st?íhání, v?roba p?edmět? z hlíny nebo těsta, v?roba plakát?, p?ání apod. K těmto ?innostem se p?istupuje a? poté, co si ?áci dané lexikum osvojí, nebo? p?edstavují pomocn? metodick? postup jak pro osvojení a vytvá?ení lexikálních a morfo-syntaktick?ch struktur, tak pro vyvolání pocitu spokojenosti a uvolnění. LITERATURA Doporu?ené obsahy v tomto okruhu si ?áci osvojují během celého ?kolního roku, a to pomocí slabiká?e a ?ítanky jako základních u?ebních materiál?, jejich? vyu?ití u?itel plánuje v souladu s individuálními schopnostmi ?ák? a celkov?mi mo?nostmi kolektivu, p?i?em? se ?ídí závěry vypl?vající z v?uky. Literatura se nevyu?uje na teoretické úrovni a samotn? doporu?en? obsah je pou?íván tak, aby u?itelé roz?í?ili slovní zásobu ?ák?. Dovednost porozumění literárnímu textu, kter? ?áci poslouchají, souvisí se závěry vypl?vající z p?edmětu Jazyková kultura. Tabulka obsahuje v?běr literárních text?, které u?itelé mohou pou?ít (v p?ípadě pot?eby je p?izp?sobit a zkrátit) a p?ípadně je doplnit o populárníinformativní texty z dětsk?ch ?asopis?, encyklopedií apod. Vzhledem k tomu, ?e na této úrovni ?áci stále neumějí ?íst, literární texty poslouchají prost?ednictvím audio nebo video-záznam?, anebo poslouchají p?ímo u?itelovo ?tení. V?klad textu v tomto věku má rysy spontánního a volného rozhovoru s ?áky o podstatn?ch ?asov?ch, prostorov?ch, tematick?ch aj. podrobnostech, o postavách a jejich emocionálních stavech (radost, smutek, smích apod.) a o rozli?ování dobra od zla. Do v?uky se za?azuje i ?tení textu na pokra?ování, co? znamená, ?e u?itel podle plánu, kter? sám vytvo?il, a s odpovídající dynamikou, ?te literární text po ?ástech a mluví o něm s ?áky během několika plánovan?ch hodin. P?i poslechu lyrick?ch básní se ?áci u?í pro?ívat jejich melodi?nost a správně recitovat (dle v?běru). P?i rozebírání dětsk?ch dramatick?ch text? jsou ?áci motivováni k celé ?adě tv?r?ích aktivit, které vznikají v souvislosti s dílem, jako nap?.komentování dramatizovan?ch úryvk? (divadelní p?edstavení, drama, loutkové divadlo, dramatické dialogy, sledování divadelních p?edstavení dětí, nahrávání a komentování dramatick?ch v?ňatk?). S aktivním nasloucháním jsou ?áci vy?koleni, aby zahrnovali obsah ve spojení s ilustracemi, které doprovázejí literární, populární nebo informativní texty. Co jde o aktivity vázané za v?uku literatury a národní kutlury a tradice, praktické metody v této ?ásti u?ebních osnov, zahrnuje kontakt s p?edměty, které tvo?í v?znamnou ?ást tradi?ní kultury, a? u? jsou vyrobeny podle sou?asn?ch modelu, anebo se s nimi seznámíme v autentickém prost?edí. V?běr obsahu je ponechán na u?iteli, a doporu?uje se, aby obsah této ?ásti u?ebního plánu byl realizován prost?ednictvím hudby a tance (poslech ?esk?ch písní, u?ení o nástroji, lidové tance), karikatury, filmy, p?íběhy, pohádky, legendy, v?znamné osobností a událostí z ?esk?ch dějin, zvyk? a jejich prezentace jak ve ?kole, tak na ?kolních akcích a podoně. V?uka ?eského jazyka s prvky národní kultury se zamě?uje p?edev?ím na ?áky: ?áci se pova?ují za odpovědné, kreativní a aktivní u?astníky ve vyu?ováním procesu, a doporu?uje se, aby se rodi?e a ostatní ?lenové rodiny zapojili do práce, co nejvice. Nap?íklad, děti aktivně zapojují do rozhovoru v rodině, nebo schroma?dují informace o celé rodině temát souvisejících s lidovou tradicí, zajmená od star?ích ?len? své rodiny (prarodi??). U?itel by měl p?imět ?áky k tomu, aby se aktivně zapojili do shroma?d’ování materiál?, které se vztahují k ur?ité lekci (pohlednice, obrazky, ?lanky z novin atd.). Nov? program je zalo?en na vět?í souvzta?nosti literárních a neliterárních děl. Souvzta?nost je umo?ně na adekvátní kombinací povinn?ch a v?běrov?ch děl. Kromě souvzta?nosti mezi texty a okruhy tohoto p?edmětu u?itel stanoví vertikální souvzta?nost mezi obsahem p?edmětu ?esk? jazyk s prvky národní kultury a obsahem stejného p?edmětu z vy??ích t?íd tak, aby respektoval systematické a postupné zavádění u?iva, k ?emu? p?ispívají jak u?itelovy znalosti o obsahu p?edmětu P?íroda a spole?nost pro 2. t?ídu, tak i jeho vědomosti o tradi?ní a duchovní kultu?e ?ech? s d?razem na oby?eje ?ech? v Srbsku, stejně tak i vědomosti o tradi?ní a duchovní kultu?e vět?inové spole?nosti a jin?ch men?inov?ch spole?nostech v regionu. U?itel vytvá?í horizontální souvzta?nost mezi v?ukou p?edmět? Srbsk? jazyk a literatura, Svět kolem nás, Umělecká kultura, Hudební kultura, Ob?anská v?chova a Nábo?enská v?chova. MAKEDONSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE Назив на предметот МАКЕДОНСКИ ?АЗИК СО ЕЛЕМЕНТИ НА НАЦИОНАЛНА КУЛТУРА Цел Целта на уче?ето на македонскиот ?азиксо елементи на национална култура е учениците да овладеат со основните карактеристики на македонскиот литературен ?азика заради правилно усно и писмено изразува?е, негу?ува??и ?а важноста на улогата на ?азикот и националната култура во зачувува?ето на националниот идентитет; да се оспособат за интерпретаци?а на одбрани книжевни и други уметнички дела од македонското и светското килтурно наследство заради негува?ето на традици?ата и културата на македонскиот народ и развива?ето на интеркултуралноста. Одделение Второ Годишен фонд на часови 72 часа ? ИСХОДИПо завршеното одделение ученикот ?е биде во состо?ба да: ОБЛАСТ/ТЕМА СОДРЖИНИ - правилно гласно чита;- ги разликува книжевни видови: песна, расказ, басна, ба?ка, драмски текст;- го одреди главниот настан, времето и местото на настанот во прочитаниот текст;- го одреди редослед на настани во текст;- ги воочи главните и споредните ликови и да ги разликува нивните позитивни и негативни карактеристики;- разликува стих и строфа;- ги воочи стиховите кои се римуваат;- го об?асни значе?ето на поговорката и поуката што ги воочува во басната;- наведе едноставни примери за споредува?е од текстовите и секо?дневниот живот;- чита текст почитува??и ?а интонаци?ата на реченицата/стихот;- изразно рецитира песна;- чита драмске текстове (по ликови);- изнесува свое мисле?е за текстот;- разликува глас и слог и препознава самогласки и согласки;- ?а пее химната на Република Македони?а, ги препознава знамето и грбот;- ги наброи националните празници на Македони?а;- препознава градови на слика врз основа на особеностите на градовите;- ги препознава основнте ре?ефни и природни карактеристики на Република Македони?а;- препознава македонски народни песни и ора;- пее детски песни од детски фестивали;- разликува видови на зборови во типични случаи;- бира и користи соодветни зборови во говорот; - ги користи на правилен начин новите зборови во свако?дневниот говор;- ги одредува основните граматички категории на именките и глаголите;- ги разликува речениците според обликот и значе?ето;- ги почитува и применува основните правописни правила;- владее со основната техника на чита?е и пишува?е на текст пишуван со латиница;- користи различни облици на усно и писмено изразува?е: прераскажувае, раскажува?е и опишува?е;- состави правилно подолга и потполна реченица и состави пове?е реченици во куса целина;- учествува во разговор и внимателно да го слуша соговорникот;- разликува основни делови на текстот (наслов, пасус, име на автор, содржина);- изразно чита кириличен текст. КНИЖЕВНОСТ ? ШКОЛСКА ЛЕКТИРА Поези?а Ванчо Николески: Татковина Милутин Бебековски: Македони?а Ристо Василевски: Училиште Ацо Шопов: Лист Ванчо Николески: Родната ку?а Сто?ан Тарапуза: Добра но?, дете Душко Радови?: Страшен лав ?убиво?е Ршумови?: Десет лути гусари Александар Ку?ун?иски: ?убов биди вечна Ра?ко ?овчевски: Дванаестте месеци Проза Избор на кратки народни умотворби (гатанки, поговорки, броенки, разбро?алки...) Вера Бужарова: Торба со златници Борис Бо?а?иски: Само слободата таква песна пее Гор?ан Петревски: Болениот врабец Народна приказна: ?осот и гроз?ето Езоп: Магаре, лисица и лав Оливера Николова: Поклон за ?анко Народна приказна: Камен и зми?а Александар Поповски: Развигорец Драмски текстови Ристо Давчевски: Играта на Славка и Славчо Популарни и информативни текстови Избор од илустрирани енциклопедии и списани?а за деца (Росица, Другарче, ?уница и др.); интернет - избрани текстови. ДОМАШНА ЛЕКТИРА Ханс Кристи?ан Андерсен: Принцезата на зрно грашок Славко ?аневски: Ше?ерна приказна Киро Донев: А?де да се запознаеме Книжевни поими: - стих, строфа, рима;- басна;- ба?ка;- тема, место и време на настан, редослед на настани;- главен и спореден лик (изглед, основни карактеристики и постапки);- лица во драмски текст за деца. ЕЛЕМЕНТИ НА НАЦИОНАЛНА КУЛТУРА Основни обележ?а на Република Македони?а (химна, знаме, грб).Национални празници на Репубилика Македони?а.Поздрав од Македони?а (разгледница) градови во Македони?а: Скоп?е, Охрид, Битола, Прилеп.Бро?ност на населението, национален состав и Македонците надвор од границите на Република Македони?а.Ре?ефни карактеристики на Република Македони?а.Природни убавини на Македони?а.Од македонското минато (од Самоиловата држава до падот под османлиска власт).Пее?е: детска песна, народна песна.Слуша?е на музика: народни песни и ора, забавна музика. ?АЗИК Граматика, правопис и ортоепи?а Глас, слог, збор.Видови на зборови: именки (сопствени и општи); род и бро? ка? именките; глаголи; глаголски времи?а: минато, сегашно, идно време; потврдни и одречни глаголски облици; придавки (описни); броеви (основни и редни).Реченици: расказни, прашални и извични.Потврдни и одречни реченици.Пишува?е на голема буква.Пишува?е на кратенки: (мерни единици и општи кратенки ОУ, бр., итн., стр. и нпр.). ?АЗИЧНА КУЛТУРА Латиница: печатни и ракописни букви.Разбира?е на прочитаното со одговори на праша?а.План за прераскажува?е на куси текстови (лирски, епски, драмски) составен од воопштени праша?а.План за опишува?е врз основа на непосредно наб?удува?е.Правописни вежби: препишува?е, диктат и самосто?но пишува?е.?азички вежби: гатанки, ребуси, крстозборки, осмосмерки, асоци?аци?е, составува?е на реченици, проширува?е на зададени реченици.Лексичко-семантички вежби: дополнува?е на реченици, опишува?е на суштества и предмети.Сценско прикажува?е на драмски/ драматизиран текст.Медиумска култура: Детски филм или претставаПретставува?е на ре?ефот, градовите, и природните убавини и културните знаменитости... Клучни поими на содржината: книжевност, национална култура, ?азик, ?азична култура, усво?ува?е на латиницата. УПАТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРУВА?Е НА ПРОГРАМАТА Програмата на настава и уче?е по предметот Македонски ?азик со елементи на национална култура во второ одделение во основното училиште се состои од четири предметни области: Книжевност, Елементи на национална култура, ?азик и ?азична култура. Програмата на настава и уче?е по предметот Македонски ?азик со елементи на национална култура заснована е на исходите, односно на процесот на уче?е и ученичките постига?а. Исходите претставуваат опис на интегрирани знае?а, вештини, ставови и вредности што ученикот ги гради, проширува и продлабочува низ сите предметни области на ово? предмет. Во процесот на наставата треба да се по?де од тоа дека ученикот е во центар на воспитно-образовната работа, дека наставата е насочена кон ученикот. I. ПЛАНИРА?Е НА НАСТАВАТА И УЧЕ?ЕТО Планира?ето на наставата и уче?ето опфа?а креира?е на годишните и оперативните планови, како и развива?е на подготовките за час/ден/седмица. Планира?ето треба да биде во координаци?а со планот и програмата на наставата и уче?ето и да ги опфа?а сите програмски подрач?а. Годишниот план се креира во форма на гантограм и го содржи бро?от на часовите по областите распредени по месеци, а во согласност со школскиот календар, планираниот фонд на часови по областите и годишниот фонд на часови. Препорачената дистрибуци?а на часовите по предметните области е: Книжевност - 25 часа, Елементи на национална култура - 15 часа, ?азик - 18 часа и ?азична култура - 14 часа. Сите области се преплетуваат и ни една не може да се изучува изолирано и без соде?ство со другите области. Ме?утоа, на секо? час треба да им се посвети посебно внимание на културата на изразува?ето на учениците и на културата на Македонците со нагласок на народната традици?а, навиките и обичаите. Програмата овозможува корелаци?а со предметите Српски ?азик, Ликовна култура, Музичка култура и Светот околу нас. Оперативниот план содржи рубрика со операционализирани исходи, дефинирани со наставните единици, рубрика за планираната ме?упредметна поврзаност и рубрика за евалуаци?а на квалитетот на испланираното, како и други елементи според проценката на наставникот. При креира?ето на годишниот и оперативните планови неопходно е да се води сметка за школскиот календар и активностите кои го следат животот на училиштето. Подготовката за час подразбира дефинира?е на целта на часот, дефинира?е на исходите во однос на целта на часот, планира?е на активностите на учениците и наставникот во однос на целта и дефинираните исходи, планираните начини за проверка на оствареноста на исходите, изборот на наставните стратегии, методите и постапките на уче?е и подучува?е. II. ОСТВАРУВА?Е НА НАСТАВАТА И УЧЕ?ЕТО КНИЖЕВНОСТ Во наставата по книжевност на?важно е ка? учениците да се развива ?убовта кон чита?ето, да се гради чувството за убаво и вредно, да се воспитуваа вкусот. Со чита?ето на книжевноуметнички текстови и со разговорот за нив на часот се гради критичкото мис?е?е. Со дидактичките постапки треба учениците да се оспособуваат да донесуваат суд за постапките и карактеристиките на ликовите, како и за различни настани во текстот. Наставата по книжевност го за?акнува националниот и културниот идентитет ка? учениците, со запознава?е на сво?ата книжевност и култура, како и со к?ижевностите и културите на другите народи. Препорачаните содржини од областа Книжевност се совладуваат во текот на целата учебна година, од учебникот Македонски ?азик со елементи на национална култура како основно наставно средство, така што наставникот ?а планира нивната реализаци?а во согласност со индивидуалните карактеристики на учениците и вкупните можности на колективот, раководе??и се со исходите на уче?ето. При оспособувава?ето на учениците со помош на наставникот да ги разбираат текстовите од школската лектира, но и популарните, информативните текстови од списани?ата за деца, енциклопедиите и слично, важно е да се насто?ува учениците да се оспособуваат за самосто?но одредува?е на структурата на содржината (планот на текстот), главните и споредните ликови, нивните карактеристики и описите; исто така да ги воочат настаните, просторните и временските односи и битните поединости во описите на суштествата и природата. Биде??и текстовите од школска лектира се користат за усовршува?е на чита?ето, пишува?ето и воведува?ето на учениците во основните поими за книжевноста, така учениците се поттакнуваат да ги воочат ликовите во книжевното дело, нивните карактеристики и постапки; нивните емоционални состо?би (радосно, тажно, смешно) и да ги разликуваат поимите добро и зло. Обврзителниот дел на лектирата се состои, воглавно, од дела кои ? припа?аат на македонската литература, дела на творци Македонци кои живеат и творат во Република Срби?а, но и на српската и светската литература. Изборот на дела во на?голема мерка е заснован на принципот на прилагоденоста на возраста на учениците. Корелаци?ата со српски ?азик овозможува полесно да се реализира наставата по литература, пред сè, ка? литературните родови и видови и нивните одлики. Ученикот треба да ги воочи формалните разлики на поези?ата, прозата и драмскиот текст (разликува?е на стих од прозен и драмски текст напишан по улоги). Ученикот треба да ?а разликува песната од расказот (басната) и драмскиот текст, но без воведува?е на дефиниции на к?ижевнотеориските поими. Подеталното терминолошко определува?е се воведува постапно во понатамошните одделени?а. Ученик треба да се оспособува да разликува стих од строфа и да научи што е рима. Ка? кратките народни умотворини треба да се оспособува да разликува поговорки од гатанки. Ученикот треба да биде во состо?ба да го разбере пренесеното значе?е на гатанките без формулира?е на постоечките стилски постапки во неа; да го препознае жанрот на ба?ката; жанрот на басната како расказ со пренесено значе?е, да биде во состо?ба да го разбере не?зиното пренесено значе?е и да ?а на?де не?зината поука. Учениците се оспособуваат да ги воочат непознатите и помалку познатите зборови во текстот и да го прашаат наставникот за нивно об?аснува?е како би го разбрале што подобро значе?ето на текстот. Водени со праша?ата учениците се оспособуваат ?а откри?ат тематско-иде?ната основа на текстот (за што се говори во текстот/книгата) зависно од индивидуалните способности. Во текот на обработката на к?ижевните текстови учениците стекнуваат први литерарно-естетски искуства и формираат свои ставови за делото што го слушаат или читаат. Наставникот ги поттикнува учениците да ги искажуваат своите ставови. При чита?ето на лирските песни учениците постапно учат да ?а препознаваат и доживеат мелодичноста на песните и изразно да ги читаат и рецитираат (по избор). При обработката на драмските текстови за деца учениците се мотивираат на многу творечки активности кои се случуваат по повод на делата (сценски настап, драмска игра, куклена игра, драмски ди?алози, гледа?е на детски театарски претстави, снима?е и коментира?е на драматизирани извадоци). При тоа учениците ги усво?уваат и правилата на однесува?ето во театар во рамките на воспитната де?ност на училиштето. Со активно слуша?е, а потоа и со самосто?но чита?е на поедноставни книжевни и други видови на текстови учениците се оспособуваат да ги доведуваат содржините во врска со илустрациите кои ги следат книжевниот, популарниот и информативниот текст. Со содржините на програмата се сугерира систематско и постапно усво?ува?е на книжевните поими, а на наставниците им се препорачува континуирано да воведуваат нови зборови во речничкиот фонд на ученикот, како то? би се обогатил. Усво?ува?ето на книжевните поими не подразбира уче?е на нивните дефиниции, туку нивно именува?е и описно образложува?е на поимот, воочува?е на неговата улога во книжевноуметничкиот текст. Текстовите од домашната лектира придонесуваат да се стекнуваат читачки навики. Со намера учениците да се навикнуваат на чита?е на лектира од обврзителниот дел и по слободен избор, се воспоставува соработка со училишниот библиотекар, а неколку часа во текот на годината можат да се реализираат во училишната библиотека. Вештината на чита?е и разбира?е на прочитаното се стекнува во рамките на ?азичната култура и при обработката на книжевноуметничките текстови. Учениците се поттикнуваат да читаат текстови во сликовници (на пример, басни, ба?ки и раскази). Елементи на национална култура и традици?а Запознава?е на учениците со основите на културата и традици?ата на македонскиот народ се врши континуирано - со основните обележ?а: знаме, химна; детски песни, народни умотворби, авторски уметнички дела. Учениците треба да се запознаваат со истори?ата на македонскиот народ, ре?ефните карактеристики на Република Македони?а, со природните убавини, градовите и знаменитоситите користе??и го учебникот, слики и документарни филмови. Континуирано треба да се негува емотивниот однос кон традици?ата, културата, обичаите и навиките на македонската малцинска заедница во Срби?а (фолклор, народни умотворби, литература, музика, традиционални игри, обичаи, обележува?е на празници, следе?е и учествува?е на манифестации…) и да се поттикнуваат врските со другите етнички заедници и култури. Македонскиот идентитет и самопочитува?ето треба да се негуваат на конкретни примери, дава??и им важност на малцинските и човековите права, мултикултуралноста и толеранци?ата. Оваа подрач?е се преплетува и со подрач?ето литература, со чита?е на книжевни дела учениците сознаваат за животот на македонскиот народ во минатото и за нивните обичаи. Оваа подрач?е има корелаци?а со предметите Светот околу нас, Ликовна култура (каде што е можно со црта?е и бое?е да се усво?ат знае?а низ игровни активности), Музичка култура, Гра?анско воспитува?е и Верска настава. Со употреба на различни видови на дидактички игри, со слуша?е на песни на македонски ?азик и со изучува?е на македонски народни ора се придонесува да се разви?ат ?убопитноста и ?убовта кон историското минато, литературата и културата на македонскиот народ. Прочитаното, слушаното и доживеаното можат да се илустрираат со цртеж или слика, во корелаци?а со Ликовна култура. Посебно е важно методите, што се применуваат, да бидат интерактивни, учениците активно да учествуваат во наставата. Се препорачува на учениците да им се презентираат песни од детските фестивали,,Златно славе?че",,,Поточи?а",,,Супер ?везда"... ?АЗИК Во наставата од областа ?азик учениците се оспособуваат правилно усно и писмено да комуницираат на македонски литературен ?азик. Програмата е насочена на развива?е на исходите и ученичките компетенции за примена на граматичките правила во пишаната и говорната комуникаци?а. Граматика Разликува?ето на глас и слог во изговорна смисла се усво?ува со вежба?е за одредува?е на бро?от на слоговите врз основа на типични примери со самогласка на кра?от на слогот, други примери се увежбуваат и усво?уваат во понатамошните одделени?а. Пожелно е да се направи корелаци?а со наставата по српски ?азик и музичка култура да им се укажува на тоа дека песните се пеат така што се делат зборовите на слогови). Од областа морфологи?а се развиваат основните знае?а за именките, глаголите, придавките и броевите. За секо? вид на зборови на?напред се воведува поимот, а потоа разликува?ето на подвидови. Нпр. на?напред треба да се работи на сфа?а?ето на поимот именка како вид на зборови и тоа на типични примери на сопствени и општи именки. Придавките да се одредуваат во типични примери, како зборови кои сто?ат до именките и ги одредуваат. Во врска со глаголите, на?напред се обработува глаголот како вид на зборови, а потоа се воведува разликува?ето на категори?ата време. Броевите како вид на зборови треба да се поврзат со наставата по математика. Синтаксичките знае?а се надоврзуваат на ве?е наученото и се прошируваат со разликува?ето на речениците по облик и значе?е. Правопис Правописните правила учениците ги усво?уваат постепено, со повторува?е и вежба?е на ве?е наученото и со запознава?е со нови содржини, и тоа по пат на различни вежба?а како на ниво на зборови така и на ниво на реченици и текстови. Пожелно е да се направи корелаци?а со наставата по математика во врска со пишува?ето на кратенките за мерни единици. Потребно е учениците да усво?ат правилно пишува?е на општите кратенки кои секо?дневно се користат, и тоа само пет: ОУ, бр., итн., стр. и нпр. Учениците треба да се оспособат правилно да ?а употребуваат големата буква при пишува?ето на сопствените ими?а и презими?а, географските поими и празниците. Правописните вежби им овозможуваат на учениците посебно да обратат внимание на правописните бара?а и на нивната улога во текстот. Правописните вежби претставуваат на?добар начин правописните правила да се научат, проверат, како и воочените недостатоци да се отстранат. Во оваа возраст би требало да се применуваат прости правописни вежби кои се погодни да се совлада само едно правописно правило од една правописна област. Потребно е да се подготват правописните вежби и при тоа да се почитува принципот на постапност, систематичност, единството на теори?ата и праксата. При совладува?ето на правописните начела можат да бидат погодни следните правописни вежби: препишува?е, диктат и самосто?но пишува?е. ?АЗИЧНА КУЛТУРА (УСНО И ПИСМЕНО ИЗРАЗУВА?Е) Развива?ето и унапредува?ето на ?азичната култура ка? учениците претставува една од на?знача?ните задачи на наставата по македонски ?азик. Не?зина кра?на цел е учениците да бидат оспособени квалитетно и целисходно усно и писмено да комуницираат. Основни облици на усно и писмено изразува?е се прераскажува?е, раскажува?е и опишува?е. Прераскажува?е - потребно е да се поттикнуваат учениците да воочат што е битно, а што може да остане неспомнато кога прераскажуваат, да не се случи прераскажаниот текст да биде подолг од оно? што го прераскажуваат. Потребно е, исто така, да се вреднува прераскажува?ето, то ест на учениците да им се укаже на помалку или пове?е успешните сегменти на ово? облик на изразува?е. Раскажува?е - опфа?а раскажува?е на настани, раскажува?е врз основа на слики или низа на слики и според зададени зборови. Учениците треба постепено да се оспособуваат да зборуваат/раскажуваат на теми по сопствен избор, како и да осмислуваат кра? на расказ со даден почеток. Опишува?е - на ово? вид на ?азично изразува?е потребно е да му се пристапи посебно одговорно и да се почитуваат принципите на наставната условност и постапност при поставува?ето на бара?ата: учениците да се оспособуваат внимателно да наб?удуваат, воочуваат, откриваат, забележуваат, споредуваат, па после тоа дадената предметност мисловно да ?а заокружат и ?азички да ?а вообличат. Опишува?ето треба да се поврзе со обработката на книжевните дела, како спонтано би ги усво?увале техниката на опишува?е како вештина, потребно е посто?ано да се насочува вниманието на учениците на оние места во такви видови на текстови кои изобилуваат со описни елементи (опишува?е на природа, годишни времи?а, предмети, растени?а и животни, книжевни ликови...). ?азичната култура ка? учениците се негува и низ игровни активности, посебно со ?азични игри. Видовите на игрите потребно е да се изберат според интересира?ата на учениците или во контекстот на наставната содржина. Тоа можат да бидат разговорни игри, на пример, разговор со книжевен лик, потоа ситуациски игри, односно вистински ситуации, на пример, разговор во продавница, разговор ка? лекар. Можат да се изберат и ребуси, гатанки, броенки, разбро?алки, дополнувалки, едноставни крстозборки, осмосмерки, асоци?ации, составува?е на реченици, проширува?е на зададени реченици. Лексичко-семантичките вежби служат да се богати речникот на учениците и да им се укаже на различните можности при изборот на зборови и изрази и да се упатат на нивна поцелисходна употреба. Видот на овие вежби, исто така, треба да се усогласи со интересира?ата на учениците и наставните содржини. Смислата за прецизно изразува?е и разбира?е на значе?ата на зборовите и изразите се развива со различни вежби, на пример опишува?е на растени?а и предмети, а за учениците на оваа возраст предизвикувачки можат да бидат и вежби со дополнува?е на реченици (на пример, да се дадат реченици во кои недостасува глагол). Уче?е на латиница Усва?ува?ето на латиницата на?често се планира за второ полугодие, биде??и учениците во прво одделение ?а совладале кирилицата, но потребно е добро да се утврди чита?ето и пишува?ето на кирилицата и да се работи на што подобра техника на чита?е. При уче?ето на ракописните букви на латиница посебно внимание треба да му се посвети на графичкото поврзува?е на буквите во зборовите. Пишува?ето може да се вежба во сите предметни области, со препишува?е, дополнува?е на реченици, составува?е на реченици врз основа на слика, составува?е на реченици врз основа на низа од слики, како и со диктати и со самосто?но пишува?е на реченици и куси текстуални целини. Начин на реализира?е на програмата Треба секогаш да се има во вид суштинската задача на ово? предмет: учениците да научат да зборуваат на македонски литературен ?азик, убаво да пишуваат, изразно да читаат и да стекнат вештина во ?азичната исправност, пред сè, да ?а почитуваат и вреднуваат традици?ата на сво?от народ и да го сочуваат сопствениот идентитет. Наставата мора да биде насочена кон ученикот, треба да доминираат разни облици на ди?алог во интеракции: наставник - ученик, ученик - наставник и ученик - ученик. Наставата треба да се креира и презентира на интересен начин, да им се прилагоди на учениците, како без потешкотии би ?а усво?увале во функционално знае?е што ?е им користи во понатамошното школува?е. Наставникот мора функционално да применува разновидни методи: наб?удува?е, забележува?е, метод со илустрации, текст метод, ди?алошки, монолошки, компаративни, аналитичко-синтетички метод... Потребно е да се применуваат и различни облици на работа: фронтален, индивидуален, работа во пар, работа во групи, работилничка работа. Наставата треба да се конципира така да ги развива интересира?ето и ?убовта кон чита?ето; негува?ето на националната култура и традици?ата, како и толеранци?ата и почитува?ето на другите народи, култури и традиции. Корелаци?а се воспоставува, пред сè, со наставата по Српски?азик, Ликовна култура, Музичка култура, Светот околу нас, Верска настава и Гра?анско воспитува?е. III. СЛЕДЕ?Е И ВРЕДНУВА?Е НА НАСТАВАТА И УЧЕ?ЕТО Следе?ето на напредува?ето и оценува?ето на постига?ата на учениците е формативно и сумативно и се реализира согласно со Правилникот за оценува?е на учениците во основното образование и воспитува?е. Процесот на следе?е и вреднува?е на еден ученик треба да се започне со иници?ална проценка на нивото на ко? се нао?а ученикот. Иници?алната проценка, следе?ето и вреднува?ето на резултатите на напредува?ето на ученикот се во функци?а на постигнува?ето на исходите. Секо?а активност е добра можност за проценка на напредува?ето и дава?е на повратни информации, а учениците треба да се оспособуваат и охрабруваат да го проценуваат сопствениот напредок во остварува?ето на исходите на предметот, како и напредокот на другите ученици. Секо? наставен час и секо?а активност на ученикот е можност за формативно оценува?е, односно регистрира?е на напредокот на ученикот и упатува?е за понатамошните активности поради напредува?е. Наставникот во текот на процесот на настава и уче?е континуирано и на примерен начин му укажува на ученикот на квалитетот на неговите постига?а така што повратната информаци?а треба да биде прилагодена, доволно ?асна и информативна како би имала улога на поттикнувачка повратна информаци?а. Формативното вреднува?е е составен дел на современиот пристап на наставата и подразбира проценка на знае?ата, вештините, ставовите и однесува?ето, како и развива?е на соодветни компетенции во текот на наставата и уче?ето. Формативното мере?е подразбира прибира?е на податоци за постига?ата на ученикот и изработка и воде?е на портфолио на ученикот, што подразбира: - собира?е на показатели (активности на ученикот, непосредна комуникаци?а, реализаци?а на задачи, детски изработки, творби, искази, опишува?а, раскажува?а, прераскажува?а и сл.) за секо? ученик посебно; - однапред подготвени евалвациони листи за секо? ученик, кои се пополнуваат по конкретна активност или студии на случа?, при што наставникот ?а бележи фактичката состо?ба; - инструменти кои се однесуваат на секое програмско подрач?е поединечно и во кои наставникот внесува податоци за постига?ата на ученикот во однос на сите разво?ни аспекти (интелектуалните, емоционалните и психомоторичките) кои се поттикнуваат со програмата и насочени се кон проверката на остварените исходи. Проверува?ето на знае?ето треба да се реализира со разни постапки и форми: усно, преку говорни, писмени, сликовно-писмени вежби, вежби со подвлекува?е, заокружува?е; практично преку презентаци?а и сл. Врз основа на сите податоци добиени со следе?ето на постига?ата и формативното оценува?е, наставникот ?а опишува разво?ната состо?ба за секо? ученик одделно, во рамките на секое програмско подрач?е, а на кра?от на првото и второто полугодие со сумативно вреднува?е, со описна оценка. Портфолиото треба, во текот на целата година, да им биде достапно на родителите за да можат да го следат напредува?ето и постига?ата на своите деца. Работата на секо? наставник се состои од планира?е, реализира?е, следе?е и вреднува?е. Важно е наставник континуирано да следи и да вреднува диференцирано, освен постига?ата на учениците, и процесот настава и уче?е, како и себе си и сопствената работа. Сè што ?е се покаже како добро и корисно, наставник и понатаму ?е го користи во сво?ата наставна пракса; сè што ?е се покаже као недоволно ефикасно и ефективно, би требало да се унапреди. Назив предмета МАКЕДОНСКИ ?ЕЗИК СА ЕЛЕМЕНТИМА НАЦИОНАЛНЕ КУЛТУРЕ Ци? Ци? уче?а македонског ?езика са елементима националне културе ?е да ученици овлада?у основним законитостима македонског к?ижевног ?езика ради правилног усменог и писаног изражава?а, негу?у?и знача? улоге ?езика и националне културе у очува?у националног идентитета; да се оспособе за тумаче?е одабраних к?ижевних и других уметничких дела из македонске и светске баштине, ради негова?а традици?е и културе македонског народа и разви?а?а интеркултуралности. Разред Други Годиш?и фонд часова 72 часа ? ИСХОДИПо завршетку разреда ученик ?е бити у ста?у да: ОБЛАСТ/ТЕМА САДРЖА?И - правилно гласно чита;- разлику?е к?ижевне врсте: песму, причу, басну, ба?ку, драмски текст;- одреди главни дога?а?, време и место дешава?а у прочитаном тексту;- одреди редослед дога?а?а у тексту;- уочи главне и споредне ликове и разлику?е ?ихове позитивне и негативне особине;- разлику?е стих и строфу;- уочи стихове ко?и се риму?у;- об?асни значе?е пословице и поуке ко?у уочава у басни;- наведе ?едноставне примере поре?е?а из текстова и свакодневног живота;- чита текст пошту?у?и интонаци?у реченице/стиха;- изража?но рециту?е песму;- чита драмске текстове (по ликовима);- износи сво?е миш?е?е о тексту;- разлику?е глас и слог и препозна самогласнике и сугласнике;- пева химну Републике Македони?е, препозна?е заставу и грб;- набро?и националне празнике Македони?е;- препозна?е градове са слика на основу особености градова;- препозна?е основне ре?ефне и природне карактеристике Републике Македони?е;- препозна?е македонске народне песме и кола;- пева деч?е песме са деч?их фестивала;- разлику?е врсте речи у типичним случа?евима;- бира и користи одговара?у?е речи у говору;- на правилан начин користи нове речи у свакодневном говору;- одре?у?е основне граматичке категори?е именица и глагола;- разлику?е реченице по облику и значе?у;- пошту?е и приме?у?е основна правописна правила;- влада основном техником чита?а и писа?а латиничког текста;- користи различите облике усменог и писменог изражава?а: препричава?е, прича?е, описива?е;- правилно састави дужу и потпуну реченицу и спо?и више реченица у кра?у целину;- учеству?е у разговору и паж?иво слуша саговорника;- разлику?е основне делове текста (наслов, пасус, име аутора, садржа?);- изража?но чита ?ирилички текст. ? К?ИЖЕВНОСТ ШКОЛСКА ЛЕКТИРА Поези?а Ванчо Николески: Ота?бина Милутин Бебековски: Македони?а Ристо Василевски: Школа Ацо Шопов: Лист Ванчо Николески: Родна ку?а Сто?ан Тарапуза: Добра но?, дете Душко Радови?: Страшан лав ?убиво?е Ршумови?: Десет ?утих гусара Александар Ку?ун?иски: ?убави, буди вечна Ра?ко ?овчевски: Дванаест месеци Проза Избор из кратких народних умотворина (загонетке, пословице, брзалице, разбра?алице...)Вера Бужарова: Торба са златницима Борис Бо?а?иски: Само слобода такву песму пева Гор?ан Петревски: Болесни врабац Народна прича: Кос и грож?е Езоп: Магарац, лисица и лав Оливера Николова: Поклон за ?анка Народна прича: Камен и зми?а Александар Поповски: Развигорац Драмски текстови Ристо Давчевски: Игра Славке и Славчета Популарни и информативни текстови Избор из илустрованих енциклопеди?а и часописа за децу (Росица, Другарче, Зуница и др.); интернет - избрани текстови. ДОМА?А ЛЕКТИРА Ханс Кристи?ан Андерсен: Принцеза на зрну грашка Славко ?аневски: Ше?ерна прича Киро Донев: Ха?де да се упознамо К?ижевни по?мови: - стих, строфа, рима;- басна;- ба?ка;- тема, место и време збива?а, редослед дога?а?а;- главни и споредни лик (изглед, основне особине и поступци);- лица у драмском тексту за децу. ЕЛЕМЕНТИ НАЦИОНАЛНЕ КУЛТУРЕ Основна обележ?а Републике Македони?е (химна, застава, грб).Национални празници Републике Македони?е.Поздрав из Македони?е (разгледница) Градови у Македони?и: Скоп?е, Охрид, Бито?, Прилеп.Бро?ност становништва, национални састав и Македонци ван границе Републике Македони?е.Ре?ефне карактеристике Републике Македони?е.Природне лепоте Македони?е.Из македонске прошлости (од Самуилове државе до пада под османску власт).Пева?е: деч?а песма, народна песма.Слуша?е музике: народне песме и кола, забавна музика. ?ЕЗИК Граматика, правопис и ортоепи?а Глас, слог, реч.Врсте речи: именице (властите и за?едничке); род и бро? именица; глаголи; глаголска времена: прошло, садаш?е, буду?е време; потврдни и одрични глаголски облици; придеви (описни); бро?еви (основни и редни).Реченице: обавешта?не, упитне и узвичне.Потврдне и одричне реченице.Писа?е великог слова.Писа?е скра?еница: (мерне ?единице и опште скра?енице ОШ, бр., итд., стр. и нпр.). ?ЕЗИЧКА КУЛТУРА Латиница: штампана и писана слова.Разумева?е прочитаног кроз одговоре на пита?а.План за препричава?е кратких текстова (лирских, епских, драмских) састав?ен од уопштених пита?а.План описива?а на основу непосредног посматра?а.Правописне вежбе: преписива?е, диктат и самостално писа?е.?езичке вежбе: загонетке, ребуси, укрштене речи, осмосмерке, асоци?аци?е, састав?а?е реченица, проширива?е задатих реченица.Лексичко-семантичке вежбе: допу?ава?е реченица, опис би?а и предмета.Сценско приказива?е драмског / драматизованог текста.Меди?ска култура: Деч?и филм или представаПредстав?а?е ре?ефа, градова, природних лепота и културних знаменитости... К?учни по?мови садржа?а: к?ижевност, национална култура, ?език, ?езичка култура, усва?а?е латинице. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВА?Е ПРОГРАМА Програм наставе и уче?а предмета Македонски ?език са елементима националне културе у другом разреду основне школе чине четири предметне области: К?ижевност, Елементи националне културе, ?език и ?езичка култура. Програм наставе и уче?а предмета Македонски ?език са елементима националне културе заснован ?е на исходима, односно на процесу уче?а и ученичким постигну?има. Исходи представ?а?у опис интегрисаних зна?а, вештина, ставова и вредности ко?е ученик гради, проширу?е и продуб?у?е кроз све четири предметне области овог предмета. У процесу наставе треба по?и од тога да ?е ученик у центру васпитно-образовног рада, да ?е настава усмерена ка ученику. I. ПЛАНИРА?Е НАСТАВЕ И УЧЕ?А Планира?е наставе и уче?а обухвата креира?е годиш?ег и оперативних планова, као и разви?а?е припрема за час/дан/седмицу. Планира?е треба бити у координаци?и са планом и програмом наставе и уче?а и да обухвата сва програмска подруч?а. Годиш?и план креира се у форми гантограма и садржи бро? часова по областима распре?ених по месецима, а у складу са школским календаром, планираним фондом часова по областима и годиш?им фондом часова. Препоручена дистрибуци?а часова по предметним областима ?е следе?а: К?ижевност - 25 часова, Елементи националне културе - 15 часова, ?език - 18 часова и ?езичка култура - 14 часова. Све области се прожима?у и ни?една се не може изучавати изоловано и без саде?ства са другим областима. Ме?утим, на сваком часу треба посветити посебну паж?у култури изражава?а ученика и култури Македонаца са нагласком на народну традици?у, навике и обича?е. Програм омогу?ава корелаци?у са предметом Српски ?език, Ликовна култура, Музичка култура и Свет око нас. Оперативни план садржи рубрику са операционализованим исходима, дефинисаним наставним ?единицама, рубрику за планирану ме?упредметну повезаност и рубрику за евалуаци?у квалитета испланираног, као и друге елементе према процени наставника. Приликом креира?а годиш?ег и оперативних планова неопходно ?е водити рачуна о школском календару и активностима ко?е прате живот школе. Припрема за час подразумева дефиниса?е ци?а часа, дефиниса?е исхода у односу на ци? часа, планира?е активности ученика и наставника у односу на ци? и дефинисане исходе, планиране начине провере остварености исхода, избор наставних стратеги?а, метода и поступака уче?а и подучава?а. II. ОСТВАРИВА?Е НАСТАВЕ И УЧЕ?А К?ИЖЕВНОСТ У настави к?ижевности на?важни?е ?е код ученика разви?ати ?убав према чита?у, градити осе?а? за лепо и вредно, васпитавати укус. Чита?ем к?ижевноуметничких текстова и разговором о ?има на часу гради се критичко миш?е?е. Дидактичким поступцима треба оспособ?авати ученике да доносе суд о поступцима и особинама ликова, као и о различитим дога?а?има у тексту. Настава к?ижевности ?ача национални и културни идентитет ученика, кроз упознава?е сво?е к?ижевности и културе, као и к?ижевности и културе других народа. Препоручени садржа?и из области К?ижевност савладава?у се током целе школске године, из у?беника Македонски ?език са елементима националне културе као основно наставно средство, тако што наставник планира ?ихову реализаци?у у складу са индивидуалним карактеристикама ученика и укупним могу?ностима колектива, руководе?и се исходима уче?а. Приликом оспособ?ава?а ученика да уз помо? наставника разуме?у текстове из школске лектире, али и популарне, информативне текстове из часописа за децу, енциклопеди?а и слично, важно ?е насто?ати да се ученици оспособ?ава?у за самостално одре?ива?е структуре садржа?а (план текста), главних и споредних ликова, ?ихових особина и описа; тако?е да уоче дога?а?е, просторне и временске односе и битне по?единости у описима би?а и природе. Како се текстови из школске лектире користе за усавршава?е чита?а, писа?а и уво?е?е ученика у основне по?мове о к?ижевности, тако се ученици подстичу да уоче ликове у к?ижевном делу, ?ихове особине и поступке; ?ихова емоционална ста?а (радосно, тужно, смешно) и да разлику?у по?мове добра и зла. Обавезни део лектире састо?и се, углавном, од дела ко?а припада?у македонско? к?ижевности, дела стваралаца Македонаца ко?и живе и ствара?у у Републици Срби?и, али и српске и светске к?ижевности. Избор дела ?е у на?ве?о? мери заснован на принципу прилаго?ености узрасту. Корелаци?а са српским ?езиком омогу?ава да се лакше реализу?е настава к?ижевности, пре свега, код к?ижевних родова и видова и ?ихових одлика. Ученик треба да уочи формалну различитост поези?е, прозе и драмског текста (разликова?е стиха од прозног и драмског текста писаног по улогама). Ученик треба да разлику?е песму од приче (басне) и драмског текста, али без уво?е?а дефиници?а к?ижевнотеори?ских по?мова. Дета?ни?е терминолошко одре?ива?е уводи се поступно у стари?им разредима. Ученик треба да се оспособ?ава да разлику?е стих од строфе и да научи шта ?е рима. Код кра?их народних умотворина треба да се оспособ?ава да разлику?е пословице од загонетки. Ученик треба да буде у ста?у да разуме пренесено значе?е загонетке без формулиса?а у ?о? посто?е?их стилских поступака; да препозна?е жанр ба?ке; жанр басне као приче са пренесеним значе?ем, да буде у ста?у да разуме ?ено пренесено значе?е и издво?и ?ену поуку. Ученици се оспособ?ава?у да уоче непознате и ма?е познате речи у тексту и да пита?у наставника за ?ихово об?аш?е?е како би што бо?е разумели значе?е текста. Во?ени пита?има ученици се оспособ?ава?у да откри?у тематско-иде?ну основу текста (о чему се говори у тексту/к?изи), зависно од индивидуалних способности. Током обраде к?ижевних текстова ученици стичу прва литерарно-естетска искуства и формира?у сво?е ставове о делу ко?е слуша?у или чита?у. Наставник подстиче ученике да сво?е ставове и искажу. Приликом чита?а лирских песама ученици поступно уче да препозна?у и доживе мелодичност песама и да их изража?но чита?у и рециту?у (по избору). Приликом обраде драмских текстова за децу ученици се мотивишу на читав низ стваралачких активности ко?е наста?у поводом дела (сценски наступ, драмска игра, луткарска игра, драмски ди?алози, гледа?е деч?е позоришне представе, снима?е и коментариса?е драматизованих одломака). Притом ученици усва?а?у и правила понаша?а у позоришту у оквиру васпитног делова?а школе. Уз активно слуша?е, а потом и самостално чита?е ?едноставних к?ижевних и осталих типова текстова ученици се оспособ?ава?у да садржа?е доводе у везу са илустраци?ама ко?е прате к?ижевни, популарни и информативни текст. Садржа?има програма се сугерише систематично и поступно усва?а?е к?ижевних по?мова, а наставницима се препоручу?е да континуирано уводе нове речи у речнички фонд ученика, како би се он обогатио. Усва?а?е к?ижевних по?мова не подразумева уче?е ?ихових дефиници?а, ве? ?ихово именова?е и описно образлага?е по?ма, уочава?е ?егове улоге у к?ижевноуметничком тексту. Стица?у читалачких навика доприносе текстови дома?е лектире. У намери да се ученици навикава?у на чита?е лектире у обавезном и слободном избору, успостав?а се сарад?а са школским библиотекаром, а неколико часова се током године може реализовати у школско? библиотеци. Вештина чита?а и разумева?а прочитаног стиче се и у оквиру ?езичке културе и при обради к?ижевноуметничких текстова. Ученици се подстичу да чита?у текстове у сликовницама (на пример, басне, ба?ке и приче). Елементи националне културе и традици?е Упознава?е ученика са основама културе и традици?е македонског народа врши се континуирано - основним обележ?има: застава, химна; упознава?е са деч?им песмама, народним умотворинама, ауторским уметничким делима. Ученике треба упознавати са истори?ом македонског народа, ре?ефним карактеристикама Републике Македони?е, природним лепотама, градовима и знаменитостима, користе?и у?беник, слике и документарне филмове. Континуирано треба неговати емотивни однос према традици?и, култури, обича?има и навикама македонске ма?инске за?еднице у Срби?и (фолклор, народне умотворине, к?ижевност, музика, традиционалне игре, обича?и, обележава?е празника, пра?е?е и учествова?е на манифестаци?ама…) и подстицати везе са другим етничким за?едницама и културама. Македонски идентитет и самопоштова?е треба неговати на конкретним примерима, да?у?и знача? ма?инским и ?удским правима, мултикултуралности и толеранци?и. Ова област препли?е се са облаш?у к?ижевност. Чита?ем к?ижевних дела ученици сазна?у о животу македонског народа у прошлости и о ?иховим обича?има. Ово подруч?е има корелаци?у са предметима Свет око нас, Ликовна култура (где ?е могу?е да црта?ем и бо?е?ем усво?е зна?а кроз игровне активности), Музичка култура, Гра?анско васпита?е и Верска настава. Употребом различитих врста дидактичких игара, слуша?ем песама на македонском ?езику и изучава?ем македонских народних кола доприноси се разви?а?у радозналости и ?убави према истори?ско? прошлости, к?ижевности и култури македонског народа. Прочитано, слушано и дожив?ено могу се илустровати цртежом или сликом, у корелаци?и са Ликовном културом. Посебно ?е важно да методе ко?е се приме?у?у буду интерактивне, да ученици активно учеству?у у настави. Препоручу?е се да се ученицима презенту?у деч?и филмови, документарни филмови прилаго?ени узрасту, песме са деч?их фестивала "Златни славу?", "Поточи?и", "Супер звезда"... ?ЕЗИК У настави ?езика, ученици овладава?у писаним и усменим стандардним македонским ?езиком. Програм ?е усмерен на разви?а?е исхода и ученичких компетенци?а за примену граматичких правила у писано? и говорно? комуникаци?и. Граматика Разликова?е гласа и слога у изговорном смислу усва?а се вежба?ем за одре?ива?е бро?а слогова на основу типичних примера са самогласником на кра?у слога; други примери се увежбава?у и усва?а?у у вишим разредима. Поже?но ?е направити корелаци?у са наставом српског ?езика и музичке културе (указати им на то да песме пева?у тако што деле речи на слогове). Из морфологи?е се разви?а?у основна зна?а о именицама, глаголима, придевима и бро?евима. За сваку врсту речи на?пре се уводи по?ам, а затим разликова?е подврста. Нпр. на?пре треба радити на схвата?у по?ма именице као врсте речи и то на типичним примерима властитих и за?едничких именица. Придеве одре?ивати у типичним примерима, као речи ко?е сто?е уз именице и одре?у?у их. У вези са глаголима, на?пре се обра?у?е глагол као врста речи, а онда се уводи разликова?е категори?е времена. Бро?еве, као врсту речи, треба повезати са наставом математике. Синтаксичка зна?а се надовезу?у на ве? научена и проширу?у разликова?ем реченица по облику и значе?у. Правопис Правописна правила ученици усва?а?у постепено, уз понав?а?е и вежба?е ве? наученог и уз упознава?е са новим садржа?има, и то путем различитих вежба?а како на нивоу речи тако и на нивоу реченица и текстова. Поже?но ?е направити корелаци?у са наставом математике у вези са писа?ем скра?еница за мерне ?единице. Потребно ?е да ученици усво?е правилно писа?е општих скра?еница ко?е свакодневно користе, и то само пет: ОШ, бр., итд., стр. и нпр. Треба оспособити ученике да правилно употреб?ава?у велико слово при писа?у властитих имена и презимена, географских по?мова и празника. Правописне вежбе омогу?ава?у ученицима да посебно обрате паж?у на правописне захтеве и на ?ихову улогу у тексту. Правописне вежбе представ?а?у на?бо?и начин да се правописна правила науче, провере, као и да се уочени недостаци отклоне. У овом узрасту требало би приме?ивати просте правописне вежбе ко?е су погодне да се савлада само ?едно правописно правило из ?едне правописне области. Правописне вежбе ?е потребно припремити и притом поштовати принцип поступности, систематичности, ?единства теори?е и праксе. Приликом савла?ива?а правописних начела погодне могу бити следе?е правописне вежбе: преписива?е, диктат и самостално писа?е. ?ЕЗИЧКА КУЛТУРА (УСМЕНО И ПИСМЕНО ИЗРАЖАВА?Е) Разви?а?е и унапре?ива?е ?езичке културе ученика представ?а ?едан од на?знача?ни?их задатака наставе македонског ?езика. ?ен кра??и ци? ?е да ученици буду оспособ?ени да квалитетно и сврсисходно усмено и писмено комуницира?у. Основни облици усменог и писменог изражава?а су препричава?е, прича?е и описива?е. Препричава?е - потребно ?е подстицати ученике да уоче шта ?е битно, а шта може остати непоменуто када препричава?у, како се не би догодило да препричани текст буде дужи од оног ко?и препричава?у. Потребно ?е, тако?е, вредновати препричава?е, т?. указати ученицима на ма?е или више успеле сегменте овог облика изражава?а. Прича?е - обухвата прича?е дога?а?а, прича?е на основу слике или низа слика и према задатим речима. Ученике треба постепено оспособ?авати да прича?у на теме по сопственом избору, као и да осмиш?ава?у кра? приче са датим почетком. Описива?е - ово? врсти ?езичког изражава?а потребно ?е приступити посебно одговорно и поштовати принципе наставне условности и поступности приликом постав?а?а захтева: оспособ?авати ученике да паж?иво посматра?у, уочава?у, открива?у, запажа?у, упоре?у?у, па тек онда дату предметност да мисаоно заокруже и ?езички уобличе. Описива?е треба повезати са обрадом к?ижевних дела, како би спонтано усва?али технику описива?а као вештину, потребно ?е стално усмеравати паж?у ученика на она места у ово? врсти текстова ко?а обилу?у описним елементима (опис природе, годиш?их доба, предмета, би?ака и животи?а, к?ижевних ликова...). ?езичка култура ученика негу?е се и кроз игровне активности, посебно кроз ?езичке вежбе. Врсте игара потребно ?е одабрати према интересова?има ученика или у контексту наставног садржа?а. То могу бити разговорне игре, на пример, разговор са к?ижевним ликом, затим ситуационе игре, односно стварне ситуаци?е, на пример, разговор у продавници, разговор код лекара. Могу се одабрати и ребуси, загонетке, брзалице, разбра?алице, допу?ава?а, ?едноставне укрштене речи, осмосмерке, асоци?аци?е, састав?а?е реченица, проширива?е задатих реченица. Лексичко-семантичке вежбе служе да се богати речник ученика и да се укаже на различите могу?ности приликом избора речи и израза и упути на ?ихову сврсисходни?у употребу. Врсте ових вежби, тако?е, треба усагласити са интересова?има ученика и наставним садржа?има. Смисао за прецизно изражава?е и разумева?е значе?а речи и израза разви?а се кроз различите вежбе, на пример опис би?а и предмета, а за ученике овог узраста изазовне могу бити и вежбе допу?ава?а реченица (на пример, дати реченице у ко?има недоста?е глагол). Уче?е латинице Усва?а?е латинице планира се на?чеш?е за друго полугодиште ?ер су ученици у првом разреду овладали ?ириличким писмом, али ?е потребо добро утврдити чита?е и писа?е ?ириличког писма и радити на што бо?о? техници чита?а. Код уче?а писаних слова латинице посебну паж?у треба посветити графичком увезива?у слова у речима. Писа?е се може увежбавати кроз све предметне области, преписива?ем, допу?ава?ем реченица, састав?а?ем реченица на основу слике, састав?а?ем реченица на основу низа слика, као и диктатима и самосталним писа?ем реченица и кра?их текстуалних целина. Начин остварива?а програма Треба се увек имати у виду суштински задатак овог предмета: да ученици науче да говоре македонским к?ижевним ?езиком, да лепо пишу, изража?но чита?у и да стекну вештину у ?езичко? исправности, пре свега, да пошту?у и вредну?у традици?у свог народа и очува?у властити идентитет. Настава мора бити усмерена ка ученику, треба да доминира?у разни облици ди?алога у интеракци?и: наставник - ученик, ученик - наставник и ученик - ученик. Настава треба да се креира и презенту?е на заним?ив начин, да се прилагоди ученицима како би ?е без потешко?а усва?али у функционално зна?е ко?е ?е им користи у да?ем школова?у. Наставник мора функционално приме?ивати разноврсне методе: посматра?е, опажа?е, илустративна метода, текст метода, ди?алошка, монолошка, компаративна, аналитичко-синтетичка метода... Потребно ?е приме?ивати и различите облике рада: фронтални, индивидуални, рад у пару, рад у групама, радионички рад. Наставата треба да се конципира тако да разви?а интересова?е и ?убав према чита?у, негова?у националне културе и традици?е, те да негу?е и разви?а толеранци?у, поштова?е других народа, култура и традици?а. Корелаци?а се успостав?а, пре свега, са наставом Српског?езика, Ликовне културе, Музичке културе, Верскенаставе и Гра?анског васпита?а. III. ПРА?Е?Е И ВРЕДНОВА?Е НАСТАВЕ И УЧЕ?А Пра?е?е напредова?а и оце?ива?е постигну?а ученика ?е формативно и сумативно и реализу?е се у складу са Правилником о оце?ива?у ученика у основном образова?у и васпита?у. Процес пра?е?а и вреднова?а ?едног ученика треба започети иници?алном проценом нивоа на коме се ученик налази. Иници?ална процена, пра?е?е и вреднова?е резултата напредова?а ученика у функци?и су постиза?а исхода. Свака активност ?е добра прилика за процену напредова?а и дава?е повратне информаци?е, а ученике треба оспособ?авати и охрабривати да проце?у?у сопствени напредак у остварива?у исхода предмета, као и напредак других ученика. Сваки наставни час и свака активност ученика ?е прилика за формативно оце?ива?е, односно регистрова?е напретка ученика и упу?ива?е на да?е активности ради напредова?а. Наставник током процеса наставе и уче?а континуирано и на примерен начин указу?е ученику на квалитет ?еговог постигну?а тако што ?е повратна информаци?а бити прилаго?ена, дово?но ?асна и информативна како би имала улогу подстица?не повратне информаци?е. Формативно вреднова?е ?е саставни део савременог приступа настави и подразумева процену зна?а, вештина, ставова и понаша?а, као и разви?а?а одговара?у?е компетенци?е током наставе и уче?а. Формативно мере?е подразумева прикуп?а?е података о ученичким постигну?има и израда и во?е?е портфоли?а ученика, што подразумева: - прикуп?а?е индикатора (активности ученика, непосредна комуникаци?а, реализаци?а задатака, деч?и радови, стваралаштво ученика, искази, описива?а, прича?а, препричава?а и сл.) за сваког ученика посебно; - унапред припрем?ене евалуационе листе за сваког ученика, ко?и се попу?ава?у после конкретне активности или студи?ом случа?а, при чему наставник бележи фактичко ста?е; - инструменте ко?и се односе на свако програмско подруч?е по?единачно и у ко?е наставник уноси податке о постигну?има ученика у односу на све разво?не аспекте (интелектуалне, емоционалне и психомоторичке) ко?и се подстичу програмом и усмерени су ка провери остварених исхода. Проверава?е зна?а треба да се реализу?е различитим поступцима и формама: усмено, преко говорних, писмених, сликовно-писмених вежби, вежби са подвлаче?ем, заокружива?ем; практично преко презентаци?е и сл. На основу свих података доби?ених пра?е?ем постигну?а и формативног оце?ива?а, наставник опису?е разво?но ста?е за сваког ученика по?единачно, у оквиру сваког програмског подруч?а, а на кра?у првог и другог полугодишта сумативним вреднова?ем, описном оценом. Портфолио треба у току целе године да буде доступан родите?има како би могли да прате напредова?е и постигну?а сво?е деце. Рад сваког наставника састо?и се од планира?а, остварива?а, пра?е?а и вреднова?а. Осим постигну?а ученика, важно ?е да наставник континуирано прати и вредну?е процес наставе и уче?а, себе и сопствени рад. Све што се покаже добрим и корисним, наставник ?е користити и да?е у сво?о? наставно? пракси, а све што се покаже као недово?но ефикасно и ефективно, требало би унапредити.5. PREPORUKE ZA PRIPREMU INDIVIDUALNOG OBRAZOVNOG PLANA ZA U?ENIKE KOJIMA JE POTREBNA DODATNA OBRAZOVNA PODR?KA 5.1. Individualni obrazovni plan za socijalno uskra?ene u?enike i u?enike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom Individualni obrazovni plan se priprema za u?enike kojima je usled socijalne uskra?enosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, kasnijeg uklju?ivanja u ?kolovanje, nedovoljnog poznavanja jezika i drugih razloga potrebna dodatna obrazovna podr?ka. Cilj individualnog obrazovnog plana jeste postizanje optimalnog uklju?ivanja takvih u?enika u redovan obrazovno-vaspitni rad i njihovo osamostaljivanje u vr?nja?kom kolektivu. Za svakog u?enika pojedina?no, prema njegovim specifi?nim potrebama i mogu?nostima, priprema se prilago?en na?in obrazovanja koji obuhvata individualni obrazovni plan, program i na?in rada koji sadr?e: 1) dnevni raspored aktivnosti ?asova nastave u odeljenju; 2) dnevni raspored rada sa licem koje pru?a dodatnu podr?ku i u?estalost te podr?ke; 3) ciljeve obrazovno-vaspitnog rada; 4) posebne standarde postignu?a i prilago?ene standarde za pojedine ili sve predmete sa obrazlo?enjem za odstupanje; 5) program po predmetima, u kome je precizirano koji sadr?aji se obra?uju u odeljenju, a koji u radu sa dodatnom podr?kom; 6) individualizovan na?in rada nastavnika, izbor adekvatnih metoda i tehnika obrazovno-vaspitnog rada. Individualni obrazovni plan donosi pedago?ki kolegijum na predlog stru?nog tima za inkluzivno obrazovanje. Tim za inkluzivno obrazovanje ?ine nastavnik razredne nastave, stru?ni saradnik ?kole, roditelj/staratelj, a po potrebi pedago?ki asistent i stru?njak van ?kole, na predlog roditelja/staratelja. Roditelj/staratelj daje saglasnost za sprovo?enje individualnog obrazovnog plana. Nastavnik pri planiranju svog rada u odeljenju uskla?uje svoj plan sa individualnim obrazovnim planom u?enika. Sprovo?enje individualnih obrazovnih planova prati prosvetni savetnik. 5.2. Individualni obrazovni plan za u?enike sa izuzetnim sposobnostima Za u?enike sa izuzetnim sposobnostima priprema se individualni obrazovni plan, program i na?in rada kojim se utvr?uje oboga?en na?in obrazovanja i vaspitanja koji sadr?i: 1) dnevni raspored aktivnosti ?asova nastave u odeljenju; 2) dnevni raspored rada sa licem koje pru?a dodatnu podr?ku i u?estalost te podr?ke; 3) ciljeve obrazovno-vaspitnog rada; 4) posebne standarde postignu?a i prilago?ene standarde za pojedine ili sve predmete sa obrazlo?enjem za odstupanje; 5) program po predmetima, precizirano koji sadr?aji se obra?uju u odeljenju, a koji u radu sa dodatnom podr?kom; 6) individualizovan na?in rada nastavnika, izbor adekvatnih metoda i tehnika obrazovno-vaspitnog rada. 6. NA?IN PRILAGO?AVANJA PROGRAMA 6.1. Na?in prilago?avanja programa predmeta od zna?aja za nacionalnu manjinu U nastavi predmeta od zna?aja za nacionalnu manjinu (Svet oko nas, Muzi?ka kultura i Likovna kultura) izu?avaju se dodatni sadr?aji koji se odnose na istorijsko i umetni?ko nasle?e odre?ene manjine. Od nastavnika se o?ekuje da, u okvirima definisanog godi?njeg fonda ?asova, obrade i dodatne sadr?aje, obezbe?uju?i ostvarivanje cilja predmeta, standarda postignu?a u?enika i definisanih ishoda. Da bi se ovo postiglo veoma je va?no planirati i realizovati nastavu na taj na?in da se sadr?aji iz kulturno-istorijske ba?tine jedne manjine ne posmatraju i obra?uju izolovano, ve? da se povezuju i integri?u sa ostalim sadr?ajima programa koriste?i svaku priliku da se desi u?enje koje ?e kod u?enika ja?ati njihov ose?aj pripadnosti odre?enoj nacionalnoj manjini. 7. UPUTSTVO ZA REALIZACIJU PROJEKTNE NASTAVE Planom nastave i u?enja u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja definisana je Projektna nastava kao oblik obrazovno-vaspitnog rada kojim se razvijaju op?te me?upredmetne kompetencije uz upotrebu informaciono komunikacionih tehnologija. Usmerena je na dostizanje ishoda koji se prvenstveno odnose na logi?ko i kriti?ko mi?ljenje kao i pripremu u?enika za lako snala?enje u svetu tehnike, tehnologije i ra?unarstva, kako u svakodnevnom ?ivotu tako i u procesu u?enja. U skladu je sa op?tim ishodima obrazovanja i vaspitanja i u funkciji je kognitivnog, afektivnog i socijalnog razvoja u?enika. Projektna nastava po?iva na savremenim shvatanjima deteta, nastave, funkcije obrazovanja i saznavanja kao socijalne konstrukcije podr?ane kroz saradni?ko delovanje, kori??enjem razli?itih izvora informacija i aktivnosti. Primenom projektne nastave dolazi do povezivanja poznatog i nepoznatog, u?enja pomo?u primera, u?enja primenjivanjem, razvoja proceduralnih znanja, kori??enja informacionih tehnologija kao i kombinovanja konvergentnog (logi?kog) i divergentnog (stvarala?kog) mi?ljenja. Projektna nastava ima elemente problemske i istra?iva?ke nastave ali se ovom vrstom nastave pored centralnog zahteva, koji se odnosi na tra?enje re?enja za neki problem, potenciraju jo? i procedure, planiranje, evaluiranje, prezentovanje rezultata, kori??enje savremenih tehnologija na pravilan na?in i naravno, timski rad, odnosno proces saradnje, koji je iznad samog rezultata u re?avanju problema. Projektna nastava je deo celokupnog obrazovno-vaspitnog rada i prati nastavni proces uva?avaju?i specifi?nosti nastavnih predmeta u drugom razredu. Oslonci planiranja i organizacije projektne nastave su: uva?avanje uzrasta u?enika i njihove prirodne radoznalosti; kori??enje van?kolskih znanja, ve?tina i iskustava u?enika; uklju?ivanje svih u?enika uz po?tovanje njihovih razli?itosti; povezivanje sadr?aja svih nastavnih predmeta i upotreba savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija. Zato ova vrsta nastave omogu?ava da nastavni predmeti budu smisleno me?usobno povezani kao i dovedeni u vezu sa svakodnevnim ?ivotom u?enika. Na taj na?in se obezbe?uje razumevanje svrhe onoga ?to se u?i, funkcionalno povezivanje znanja, ve?tina i iskustava i motivacija u?enika. Projektna nastava je dragocen na?in rada jer od u?enika zahteva brojne aktivnosti, me?u kojima su: samostalno pronala?enje informacija; sposobnost re?avanja problema; samostalno u?enje; rad u grupi, saradnju; kriti?ki odnos prema vlastitom i tu?em radu; dono?enje odluka; argumentovanje; usvajanje druga?ijih, novih na?ina rada; planiranje; po?tovanje rokova i preuzimanje odgovornosti. S obzirom na uzrast u?enika drugog razreda i ?injenicu da su se sa ovakvim na?inom rada susreli u prvom razredu, primereno je da se realizuju projektni zadaci gde je nastavnik i dalje glavni organizator aktivnosti, a samostalnost u?enika se ispoljava u segmentima projekta gde je to mogu?e. Nastavnik pru?a podr?ku svim u?eni?kim aktivnostima u toku projekta. Kao i u prvom razredu, i u drugom razredu je va?no nastaviti sa kultivisanjem saradnje i na?ina na koji se komunicira u grupi ?to su va?ni ciljevi projektne nastave, jer doprinose ja?anju odeljenjske kohezije. Projektnu nastavu treba planirati i organizovati na na?in da sadr?i sve potrebne korake: - definisanje cilja i ishoda koji se projektom ?ele posti?i; - planiranje aktivnosti koje odgovaraju temi projekta, odnosno cilju projekta, podela aktivnosti, izbor materijala i metoda rada, definisanje mesta i dinamike rada; - realizaciju planiranih aktivnosti; - prikaz dobijenih rezultata i produkata projekta; - vrednovanje projekta (procena ostvarenosti definisanih ciljeva i ishoda, ukazivanje na uspehe i te?ko?e u toku realizacije projekta). Pri planiranju nastavnik treba da defini?e tip projekta, da odredi njegov cilj, o?ekivane ishode, oblast kojom se bavi projekat i povezanost sa nastavnim predmetima, njegove sadr?aje, aktivnosti u?enika, potrebna sredstva, dinamiku rada po fazama i sve ?to je potrebno za uspe?no sprovo?enje projektne nastave. Za drugi razred je, kao i za prvi, najprimereniji je polustrukturirani tip projekta gde nastavnik daje ograni?en izbor tema, u velikoj meri defini?e metodologiju rada i sam odre?uje koje ?e materijale dati u?enicima, a koje ?e oni sami prona?i. Sve sadr?aje treba realizovati kroz razli?ito tematsko povezivanje u igri ili funkcionalnoj aktivnosti koja zadovoljava interesovanje i potrebe deteta na mla?em ?kolskom uzrastu. Kroz projektnu nastavu treba zapo?eti sa razvijanjem osnova digitalne pismenosti. Na ovom uzrastu, upotreba IKT-a treba da bude svedena na upotrebu najjednostavnijih alata i upoznavanje sa kori??enjem interneta. Na kraju drugog razreda u?enik bi trebalo da bude u stanju da: - pravilno uklju?i ra?unar, pokrene program za crtanje, koristi odgovaraju?e alatke ovog programa, sa?uva svoj crte? i isklju?i ra?unar, - koristi internet za u?enje i pronala?enje informacija uz pomo? nastavnika, - pravilno sedi pri radu za ra?unarom, - zna da navede mogu?e posledice na zdravlje usled nepravilnog kori??enja digitalnih ure?aja. Jedan od va?nih ishoda realizacije projekta jeste osposobljavanje u?enika da dobijene produkte u?ine vidljivim i predstave ih drugima. Brojni su na?ini da se to postigne (predstave, izlo?be, kratki film, tekst u novinama, nastup na lokalnoj televiziji, predstavljanje za roditelje...), a njihov kvalitet nije prioritet. Projektna nastava jeste zahtevniji oblik rada koji podrazumeva dobru pripremu nastavnika. Planom je predvi?eno da se realizuje sa jednim ?asom nedeljno ali sam nastavnik ?e proceniti kakva dinamika rada najvi?e odgovara mogu?nostima u?enika i fazi u kojoj je projekat. To zna?i, da ukoliko je potrebno projektna nastava se mo?e organizovati i na druga?iji na?in (na primer kao dvo?as svake druge nedelje). Roditelji treba da budu upoznati sa svrhom projektne nastave i njenim najva?nijim ishodima. Oni treba da podr?e samostalne aktivnosti svoje dece, ili njihov zajedni?ki rad sa drugom decom, kao i da razumeju za?to je va?no da ne preuzimaju njihove zadatke u ?elji da imaju bolje produkte. 8. UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE VANNASTAVNIH AKTIVNOSTI ?kola je u obavezi da svojim ?kolskim programom i Godi?njim planom rada predvidi razli?ite aktivnosti u skladu sa svojim resursima i prostornim mogu?nostima. Pored organizacije izleta, poseta izlo?bama i saradnje sa lokalnom samoupravom, u?enicima treba ponuditi ve?i broj dru?tvenih, tehni?kih, humanitarnih, sportskih i kulturnih aktivnosti. Te aktivnosti mogu se realizovati po programu koje je sama ?kola razvila, ali mogu se koristiti i programi koji su prethodno doneti kao izborni (npr. ?uvari prirode, ruka u testu, narodna tradicija). Svrha ovih aktivnosti je podr?ka prilago?avanju u?enika prvog razreda na ?kolsku sredinu i zajednicu, kao i zadovoljavanje/pro?irivanje njihovih interesovanja, dru?enje sa vr?njacima kroz zajedni?ko delanje, iskazivanje sposobnosti, osamostaljivanje, razvoj nekih ve?tina i drugo. Aktivnosti treba tako organizovati da u?enici imaju ?to vi?e mogu?nosti za aktivno u?e??e, za kreativno ispoljavanje, za interakciju sa drugim u?enicima, kori??enje razli?itih izvora informacija i savremenih tehnologija. Rezultate rada u?enika u okviru slobodnih aktivnosti treba u?initi vidljivim jer se na taj na?in obezbe?uje motivacija i zadovoljstvo u?esnika aktivnosti. Brojni su na?ini na koje je mogu?e to ostvariti, kao na primer: organizovanje predstava, izlo?bi, bazara, objavljivanje na sajtu ?kole, kroz smotre stvarala?tva, sportske susrete i drugo. Za u?enike ovog uzrasta va?no je da roditelji budu upoznati sa aktivnostima koje ?kola nudi i pomognu da njihova deca izaberu one koje im najvi?e odgovaraju. HOR Pevanje u horu je neprocenjiva ve?tina u kojoj deca u?ivaju od najranijeg uzrasta. Svaka osnovna ?kola je u obavezi da organizuje rad horova. U zavisnosti od broja u?enika i njihovih peva?kih sposobnosti, mogu se formirati razredni hor i/ili hor mla?ih, to jest starijih razreda osnovne ?kole. Rad sa horom predstavlja slo?eniji vid vaspitno-obrazovnog rada nastavnika. Ra?una se kao sastavni deo obavezne nastave, a vrednuje se kao pedago?ka norma nastavnika u okviru obavezne dvadeseto?asovne norme sa po tri ?asa nedeljno, odnosno po 108 ?asova godi?nje. ?asovi hora se izvode kontinuirano od po?etka do kraja ?kolske godine i kao redovna nastava ulaze u fond ?asova nastavnika muzi?ke kulture. Obrazovni cilj obuhvata razvijanje muzi?kog ukusa, stvarala?kih sposobnosti, spontanog izra?avanja, muzi?kog sluha i ritma, razvijanje glasovnih mogu?nosti i u?vr??ivanje intonacije, sposobnost za fino nijansiranje i izra?ajno pevanje primenom elemenata muzi?ke izra?ajnosti (tempo, dinamika...). Razvija se de?ji glas, pravilno dr?anje, disanje, intonacija, izgovor i artikulacija. Vaspitni cilj obuhvata razvijanje ose?anja pripadnosti kolektivu - timski rad, razvijanje tolerancije, discipline, po?tovanja razli?itosti i pravila pona?anja, razvijanje odgovornosti, sticanje samopouzdanja, savladavanje treme i pru?anje pomo?i u smislu vr?nja?kog u?enja i saradnje. Upoznavanje raznovrsnih dela doma?ih i stranih autora doprinosi razvoju op?te kulture, me?usobnom razumevanju, uva?avanju i po?tovanju. Uticaj muzike na zdravlje (psiholo?ki, sociolo?ki, emocionalni razvoj) je veoma zna?ajan. Pevanje u horu u velikoj meri doprinosi smanjenju stresa i agresivnosti. Deca koja pevaju u horu pokazuju bolje rezultate u u?enju i socijalnim ve?tinama. Ujedno, pevanje u horu podsti?e i do?ivotnu ljubav prema muzici. Repertoar ?kolskih horova obuhvata odgovaraju?a dela doma?ih i stranih autora raznih epoha, kao i narodne, prigodne, pesme savremenih de?jih kompozitora i kompozicije sa festivala de?jeg stvarala?tva. U toku ?kolske godine potrebno je sa horom izvesti najmanje deset jednoglasnih i dvoglasnih kompozicija, a cappella ili uz instrumentalnu pratnju. Pri izboru pesama, nastavnik treba da po?e od uzrasta u?enika, procene glasovnih mogu?nosti i primerenog literarnog sadr?aja. NA?IN OSTVARIVANJA HORA Nastavnik formira hor na osnovu provere sluha i glasovnih mogu?nosti u?enika, dikcije i ose?aja za ritam. Kod svakog u?enika treba da prona?e njegov prirodni peva?ki registar i opseg. Na taj na?in ?e ih podeliti na peva?ke glasove (prvi i drugi, odnosno gornji i donji) za izvo?enje dvoglasnih kompozicija. Na ?asovima hora, nastavnik treba da uka?e na va?nost dr?anja tela, disanja i pravilnog izgovora glasova. Uslov pravilnog disanja je pravilno dr?anje tela. Krajnji cilj je prirodno i sinhronizovano pevanje i ujedna?en zvuk hora. Ve?be disanja su va?ne za zagrevanje glasnica, otvaranje disajnih puteva i opu?tanje grla. Praktikuju se pre ve?bi pevanja i zna?ajne su za regulisanje daha u toku pevanja. Ve?be raspevavanja doprinose kvalitetu pevanja i preciznom intoniranju, ?ak i u po?etnim fazama. Kako je pevanje tehni?ka ve?tina, raspevavanje mo?e pomo?i razvoju de?jih glasova. Nastavnik treba da bude kreativan i koristiti vokalize koje ?e biti zabavne deci, jer osnovni cilj je da zavole pevanje. Ve?be disanja i raspevavanja moraju biti stalno zastupljene. Obrada pesme: - Obratiti pa?nju na izbor pesme imaju?i u vidu mogu?nosti u?enika. Kod obrade nove pesme najpre se pristupa analizi teksta. Nastavnik treba da insistira na dobroj dikciji koja podrazumeva jasan i razgovetan izgovor teksta, odnosno samoglasnika i suglasnika, ali i na pravilnom akcentovanju re?i. Za ve?banje dikcije preporu?uje se i pevanje slogova ili odgovaraju?eg teksta na istoj tonskoj visini. - Usvajanje melodije se odvija u fragmentima. Ukoliko je kompozicija dvoglasna, ova faza pripreme zahteva odvojene probe po glasovima, sve dok svaka grupa ne bude intonativno sigurna. Pravilnom intoniranju mogu pomo?i i vizuelni znakovi, na koje deca odli?no reaguju. Na primer, pokretima ruku nagore i nadole mo?emo davati znak deci da se melodija kre?e navi?e ili nani?e. - Na zajedni?koj probi hora, nakon usvajanja pesme/kompozicije u celini treba obratiti pa?nju na dinamiku i agogiku. U?enici treba da usvoje pravilo me?usobnog slu?anja, naro?ito kod unisonog pevanja. Ukoliko ne ?uju u?enika pored sebe, zna?i da pevaju preglasno. Ukoliko se uz pevanje izvodi i koreografija, pokrete treba uve?bati pre teksta. Od prve probe hora, u?enike treba uputiti na pravila pona?anja: nema pri?anja u toku izvo?enja, ?vakanja ?vaka, treba da stoje pravo (mada ih ne mo?emo spre?iti da se vrpolje). Ako u?enici pravila usvoje na probama, lak?e ?e ih po?tovati na koncertima. Nezaobilazni su i detalji vezani za odabir garderobe za nastupe, ulaska na scenu, rasporeda stajanja, poklanjanja, izlaska sa scene... Obra?ene kompozicije treba izvoditi na redovnim ?kolskim aktivnostima (Dan ?kole, Sve?ana proslava povodom obele?avanja ?kolske slave Svetog Save, Godi?nji koncert...), kulturnim manifestacijama u ?koli i van nje, kao i na festivalima i takmi?enjima horova. IZBOR KOMPOZICIJA ZA PEVANJE U HORU U II RAZREDU Himne Dr?avna himnaHimna Svetom SaviHimna ?kole De?je pesme M. Subota: Od ?kole i knjige B. Mili?evi?: Laste M. Bajagi?: Brojalica ?. B. Lili: Dok mesec sja A. Kora?: Molimo za finu ti?inu Pesma iz Japana: ?u?ti, ?u?ti K. Babi?: Za svako ?udo K. Babi?: Konjski rep K. Babi?: Vrabac M. ?ouc: Jesen A. Kora?: Al je lep ovaj svet M. Ili?-Beli: Januarske zvezde P. Ozgijan: Svitac M. ?ur?evi?: An?eli pevaju L. Vukomanovi?: Sveti Savo, mudra glavo M. Bajagi?: Mali slonovi D. Lakovi?: E?ke, te?ke St. Korunovi?: Prole?na pesma Perpetum D?ezile: Ki?a Narodne pesme Ki?a pada Dunje ranke Ka?i meni ?a?e, u?eni?e Oj, Badnja?e, Badnja?e Bo?i?na pesma Sedi ?ira na vrh slame OSTALI OBLICI OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA U svakoj osnovnoj ?koli ima u?enika ?ije interesovanje i ljubav za muziku ne mo?e da se zadovolji samo onim ?to im pru?a redovna nastava. Za takve u?enike mogu da se organizuju slobodne aktivnosti u okviru muzi?ke i folklorne sekcije. U zavisnosti od afiniteta, kreativnih sposobnosti ili izvo?a?kih mogu?nosti u?enika, rad se mo?e organizovati kroz slede?e aktivnosti: - solisti?ko pevanje; - grupe peva?a (dueti, terceti...); - "Mali kompozitor" (eksperimentisanje sa instrumentima i zvucima, zvu?no oslikavanje i ritmi?ka pratnja uz stihove, pri?e, brojalice, pesme i muzi?ke igre, komponovanje melodije...); - "Mala ?kola instrumenta" (metalofon, blok flauta, melodika, Veehharfe/Melody lap harp...); - orkestar (Orfov instrumentarijum, raznovrsni instrumenti...); - muzi?ko-kreativne radionice (pravljenje muzi?kih instrumenata, ilustracije vezane za nastavu muzi?ke kulture i ?kolske muzi?ke doga?aje...); - ritmi?ke radionice (osmi?ljavanje malih muzi?kih igara uz pokret, moderni i tradicionalni ples, ritmi?ke igre, igre ?a?ama, ?tapovima, ’bitboks’ - vokalne perkusije...); - posete koncertima u ?koli i van nje (koncerti u?enika muzi?kih ?kola, prijatelja ?kole, koncerti u organizaciji Muzi?ke omladine ili nekog drugog udru?enja, koncerti eminentnih umetnika, mjuzikli, projekcije muzi?kih filmova...); - muzi?ki urednik (odabir odgovaraju?eg muzi?kog materijala prema datom sadr?aju). Program rada treba prilagoditi mogu?nostima svakog u?enika ili grupe. ................
................

In order to avoid copyright disputes, this page is only a partial summary.

Google Online Preview   Download