Испеци па реци деци



PRAVILNIKO PLANU NASTAVE I U?ENJA ZA PRVI CIKLUS OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA I PROGRAMU NASTAVE I U?ENJA ZA PRVI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 10/2017)?lan 1 Ovim pravilnikom utvr?uje se plan nastave i u?enja za prvi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja i program nastave i u?enja za prvi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja, koji su od?tampani uz ovaj pravilnik i ?ine njegov sastavni deo. ?lan 2 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu?benom glasniku RS - Prosvetnom glasniku", a primenjiva?e se na u?enike koji upisuju prvi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja po?ev od ?kolske 2018/2019. godine. ? PLAN NASTAVE I U?ENJA ZA PRVI CIKLUS OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA ?Red. broj A. OBAVEZNI PREDMETI PRVI RAZRED DRUGI RAZRED TRE?I RAZRED ?ETVRTI RAZRED ned. god. ned. god. ned. god. ned. god. 1. Srpski jezik ____________ jezik1 5 180 5 180 5 180 5 180 2. Srpski kao nematernji jezik2 2 72 2 72 3 108 3 108 3. Strani jezik 2 72 2 72 2 72 2 72 4. Matematika 5 180 5 180 5 180 5 180 5. Svet oko nas 2 72 2 72 - - - - 6. Priroda i dru?tvo - - - - 2 72 2 72 7. Likovna kultura 1 36 2 72 2 72 2 72 8. Muzi?ka kultura 1 36 1 36 1 36 1 36 9. Fizi?ko i zdravstveno vaspitanje 3 108 3 108 3 108 3 108 U K U P N O: A 19-21* 684-756* 20-22* 720-792* 20-23* 720-828* 20-23* 720-828* Red. broj B. IZBORNI PROGRAMI ? 1 Verska nastava/Gra?ansko vaspitanje3 1 36 1 36 1 36 1 36 2. Maternji jezik/govor sa elementima nacionalne kulture 4 2 72 2 72 2 72 2 72 U K U P N O: B 1-3* 36-108* 1-3* 36-108* 1-3* 36-108* 1-3* 36-108* U K U P N O: A + B 20-22* 720-792* 21-23* 756-828* 21-24* 756-864* 21-24* 756-864* Oblici obrazovno-vaspitnog rada kojima se ostvaruju obavezni nastavni predmeti, izborni programi i aktivnosti Red. broj OBLIK OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA PRVI RAZRED DRUGI RAZRED TRE?I RAZRED ?ETVRTI RAZRED ned. god. ned. god. ned. god. ned. god. 1. Redovna nastava 20-22* 720-792* 21-23* 756-828* 21-24* 756-864* 21-24* 756-864* 2. Projektna nastava5 1 36 1 36 1 36 1 36 3. Dopunska nastava 1 36 1 36 1 36 1 36 4. Dodatna nastava ? ? ? ? ? ? 1 36 5. Nastava u prirodi** 7-10 dana godi?nje 7-10 dana godi?nje 7-10 dana godi?nje 7-10 dana godi?nje ? Red. broj OSTALI OBLICIOBRAZOVNO-VASPITNOG RADA PRVI RAZRED DRUGI RAZRED TRE?I RAZRED ?ETVRTI RAZRED ned. god. ned. god. ned. god. ned. god. 1. ?as odeljenjskog stare?ine 1 36 1 36 1 36 1 36 2. Vannastavne aktivnosti6 1-2 36-72 1-2 36-72 1-2 36-72 1-2 36-72 3. Ekskurzija 1-3 dana godi?nje 1-3 dana godi?nje 1-3 dana godi?nje 1-3 dana godi?nje 1 Naziv jezika nacionalne manjine u ?kolama u kojima se nastava odr?ava na maternjem jeziku nacionalne manjine. 2 Realizuje se u ?kolama u kojima se nastava odr?ava na maternjem jeziku nacionalne manjine. 3 U?enik bira jedan od ponu?enih izbornih programa. 4 U?enik pripadnik nacionalne manjine koji slu?a nastavu na srpskom jeziku mo?e da izabere ovaj program ali nije u obavezi. 5 Projektna nastava je obavezna za sve u?enike. 6 ?kola realizuje vannastavne aktivnosti u oblasti nauke, tehnike, kulture, umetnosti, medija i sporta. * Broj ?asova za u?enike pripadnike nacionalnih manjina ** Nastava u prirodi organizuje se u skladu sa odgovaraju?im pravilnikom. PROGRAM NASTAVE I U?ENJA ZA PRVI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA ?1. CILJEVI OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA SU: 1) obezbe?ivanje dobrobiti i podr?ka celovitom razvoju u?enika; 2) obezbe?ivanje podsticajnog i bezbednog okru?enja za celoviti razvoj u?enika, razvijanje nenasilnog pona?anja i uspostavljanje nulte tolerancije prema nasilju; 3) sveobuhvatna uklju?enost u?enika u sistem obrazovanja i vaspitanja; 4) razvijanje i praktikovanje zdravih ?ivotnih stilova, svesti o va?nosti sopstvenog zdravlja i bezbednosti, potrebe negovanja i razvoja fizi?kih sposobnosti; 5) razvijanje svesti o zna?aju odr?ivog razvoja, za?tite i o?uvanja prirode i ?ivotne sredine i ekolo?ke etike, za?tite i dobrobiti ?ivotinja; 6) kontinuirano unapre?ivanje kvaliteta procesa i ishoda obrazovanja i vaspitanja zasnovanog na proverenim nau?nim saznanjima i obrazovnoj praksi; 7) razvijanje kompetencija za snala?enje i aktivno u?e??e u savremenom dru?tvu koje se menja; 8) pun intelektualni, emocionalni, socijalni, moralni i fizi?ki razvoj svakog u?enika, u skladu sa njegovim uzrastom, razvojnim potrebama i interesovanjima; 9) razvijanje klju?nih kompetencija za celo?ivotno u?enje, razvijanje me?upredmetnih kompetencija za potrebe savremene nauke i tehnologije; 10) razvoj svesti o sebi, razvoj stvarala?kih sposobnosti, kriti?kog mi?ljenja, motivacije za u?enje, sposobnosti za timski rad, sposobnosti samovrednovanja, samoinicijative i izra?avanja svog mi?ljenja; 11) osposobljavanje za dono?enje valjanih odluka o izboru daljeg obrazovanja i zanimanja, sopstvenog razvoja i budu?eg ?ivota; 12) razvijanje ose?anja solidarnosti, razumevanja i konstruktivne saradnje sa drugima i negovanje drugarstva i prijateljstva; 13) razvijanje pozitivnih ljudskih vrednosti; 14) razvijanje kompetencija za razumevanje i po?tovanje prava deteta, ljudskih prava, gra?anskih sloboda i sposobnosti za ?ivot u demokratski ure?enom i pravednom dru?tvu; 15) razvoj i po?tovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezi?ke, verske, rodne, polne i uzrasne ravnopravnosti, razvoj tolerancije i uva?avanje razli?itosti; 16) razvijanje li?nog i nacionalnog identiteta, razvijanje svesti i ose?anja pripadnosti Republici Srbiji, po?tovanje i negovanje srpskog jezika i maternjeg jezika, tradicije i kulture srpskog naroda i nacionalnih manjina, razvijanje interkulturalnosti, po?tovanje i o?uvanje nacionalne i svetske kulturne ba?tine; 17) pove?anje efikasnosti upotrebe svih resursa obrazovanja i vaspitanja, zavr?avanje obrazovanja i vaspitanja u predvi?enom roku sa minimalnim produ?etkom trajanja i smanjenim napu?tanjem ?kolovanja; 18) pove?anje efikasnosti obrazovanja i vaspitanja i unapre?ivanje obrazovnog nivoa stanovni?tva Republike Srbije kao dr?ave zasnovane na znanju. 2. PROGRAMI NASTAVE I U?ENJA ORIJENTISANI NA ISHODE Struktura programa svih predmeta je koncipirana na isti na?in. Na po?etku se nalazi cilj u?enja predmeta za prvi ciklus obrazovanja i vaspitanja. U tabeli koja sledi, u prvoj koloni, definisani su predmetni ishodi za kraj prvog razreda, u drugoj koloni date su oblasti i/ili teme, a u tre?oj se nalaze predmetni sadr?aji. Iza tabele nalaze se preporuke za ostvarivanja nastave i u?enja konkretnog predmeta pod naslovom Uputstvo za didakti?ko-metodi?ko ostvarivanje programa. Programi nastave i u?enja zasnovani su na op?tim ciljevima i ishodima obrazovanja i vaspitanja i potrebama i mogu?nostima u?enika prvog razreda. Usmereni su na proces i ishode u?enja, a ne na same sadr?aje koji sada imaju druga?iju funkciju i zna?aj. Sadr?aji vi?e nisu cilj sami po sebi, ve? su u funkciji ostvarivanja ishoda koji su definisani kao funkcionalno znanje u?enika tako da pokazuju ?ta ?e u?enik biti u stanju da u?ini, preduzme, izvede, obavi zahvaljuju?i znanjima, stavovima i ve?tinama koje je gradio i razvijao tokom jedne godine u?enja konkretnog predmeta. Ovako koncipirani programi podrazumevaju da ostvarenost ishoda vodi ka razvijanju kompetencija, i to kako op?tih i specifi?nih predmetnih, tako i klju?nih. Pregledom ishoda koji su dati u okviru pojedinih programa nastave i u?enja mo?e se videti kako se postavljaju temelji razvoja klju?nih i op?tih me?upredmetnih kompetencija koje ?elimo da na?i u?enici imaju na kraju osnovnog obrazovanja. Ta potreba da se obrazovanje i vaspitanje usmere ka razvijanju kompetencija jedan je od razloga uvo?enja i projektne nastave kao oblika obrazovno-vaspitnog rada. Projektna nastava se u dana?nje vreme sve vi?e fokusira na ostvarivanje obrazovnih standarda i ishoda i, kako pokazuju rezultati najnovijih istra?ivanja, prati dru?tvene promene svojom usmereno??u na razvijanje znanja i sposobnosti u?enika kroz aktivnosti planiranja, istra?ivanja i timskog rada u okviru predmetnog i me?upredmetnog povezivanja sadr?aja. Pored toga, jedna od bitnih osobina savremenog pristupa projektnom radu u nastavi odnosi se na kori??enje IKT u projektnim aktivnostima ?to obezbe?uje efikasnije u?enje i razvijanje znanja, ali i razvijanje pona?anja pravilnog i bezbednog kori??enja ra?unara i interneta. Detaljnije preporuke za planiranje i ostvarivanje projektne nastave date su u poglavlju 7 - Uputstvo za realizaciju projektne nastave. Na putu ostvarivanja cilja i ishoda klju?na je uloga nastavnika koji dobija zna?ajan prostor za slobodu izbora i povezivanje sadr?aja, metoda nastave i u?enja i aktivnosti u?enika. Orijentacija na proces u?enja i ishode briga je ne samo o rezultatima, ve? i na?inu na koji se u?i, odnosno kako se gradi i povezuje znanje u smislene celine, kako se razvija mre?a pojmova i povezuje znanje sa prakti?nom primenom. Programi nastave i u?enja namenjeni su, pre svega, nastavnicima koji neposredno rade sa u?enicima, ali i onima koji na posredan na?in uzimaju u?e??e u obrazovanju i vaspitanju. Zato treba imati u vidu da terminologija, koja je kori??ena u programima nastave i u?enja, nije namenjena u?enicima i treba je prilikom definisanja konkretnih nastavnih jedinica, bilo za neposredan rad sa u?enicima, bilo za potrebe ud?beni?kih i didakti?kih materijala, prilagoditi uzrastu u?enika. Programi nastave i u?enja su nastavnicima polazna osnova i pedago?ko polazi?te za razvijanje obrazovno-vaspitne prakse: za planiranje godi?njih i operativnih planova, neposrednu pripremu za rad kao i okvir za preispitivanje prakse razvijanja planova, ostvarivanja i vrednovanja nastave i u?enja kroz sopstvena promi?ljanja i razgovor sa kolegama. Preporuke za planiranje obrazovno-vaspitne prakse Obrazovno-vaspitna praksa je slo?ena, promenljiva i ne mo?e se do kraja i detaljno unapred predvideti. Ona se odvija kroz dinami?nu spregu me?usobnih odnosa i razli?itih aktivnosti u socijalnom i fizi?kom okru?enju, u jedinstvenom kontekstu konkretnog odeljenja, konkretne ?kole i konkretne lokalne zajednice. Zato, umesto izraza realizovati program, bolje je re?i da se na osnovu datog programa planira i ostvaruje nastava i u?enje koje odgovara konkretnim potrebama odeljenja. Rad sa u?enicima prvog razreda zahteva uva?avanje njihovih uzrasnih karakteristika kao i ?injenice da je to njihov prvi susret sa ?kolom. Treba imati u vidu da su ta ista deca, sada u?enici prvog razreda, u pred?kolskom periodu u?ila kroz igru, u interakciji sa socijalnim i fizi?kim okru?enjem. Oni imaju znanja koja su razvili u svakodnevnim ?ivotnim situacijama, umeju da izvedu razli?ite aktivnosti, umeju ne?to da naprave, neke zadatke da re?e, mogu i ?ele da postavljaju pitanja, da saop?te ono ?to znaju, ?to su iskusili i do?iveli. Ta njihova spontana iskustvena znanja treba povezivati sa nau?nim znanjima koja se sadr?ajima ?kolskih predmeta uvode u nastavu. U tom povezivanju mogu?e je i potrebno birati sadr?aje i metode rada kojima se stvaraju situacije koje su pogodne da se u?enik vodi kroz zonu narednog razvoja u razli?itim oblastima znanja i funkcionisanja. Nastava treba da obezbedi sigurnu, podsticajnu i podr?avaju?u sredinu za u?enje u kojoj se neguje atmosfera interakcije i odnos uva?avanja, saradnje, odgovornosti i zajedni?tva. Polaze?i od datih predmetnih ishoda i sadr?aja od nastavnika se o?ekuje da dati program kontekstualizuje prema potrebama konkretnog odeljenja imaju?i u vidu karakteristike u?enika, ud?benike i druge nastavne materijale koje ?e koristiti, tehni?ke uslove, nastavna sredstva i medije kojima ?kola raspola?e kao i druge resurse ?kole i lokalne sredine. Prilikom planiranja nastave i u?enja potrebno je rukovoditi se: - individualnim razlikama me?u u?enicima u pogledu na?ina, tempa u?enja i brzine napredovanja; - integrisanim pristupom u kojem postoji horizontalna i vertikalna povezanost unutar istog predmeta i razli?itih predmeta; - participativnim i kooperativnim aktivnostima koje omogu?avaju saradnju; - prevashodno aktivnim i iskustvenim metodama nastave i u?enja; - uva?avanjem svakodnevnog iskustva i znanja koje je u?enik izgradio van ?kole, povezivanjem aktivnosti i sadr?aja u?enja sa ?ivotnim iskustvima u?enika i podsticanjem primene nau?enog i svakodnevnom ?ivotu; - negovanjem radoznalosti, odr?avanjem i podsticanjem interesovanja za u?enje i kontinuirano saznavanje; - redovnim i osmi?ljenim prikupljanjem relevantnih podataka o napredovanju u?enika, ostvarivanju predmetnih ishoda i postignutom stepenu razvoja kompetencija u?enika. Polaze?i od datih ishoda i sadr?aja nastavnik najpre, kao i do sada, kreira svoj godi?nji (globalni) plan rada iz koga kasnije razvija svoje operativne planove. Kako su ishodi definisani za kraj nastavne godine, nastavnik treba da ih operacionalizuje prvo u operativnim planovima, a potom i na nivou konkretne nastavne jedinice. Od njega se o?ekuje da za svaku nastavnu jedinicu defini?e piramidu ishoda na tri nivoa: one koje bi svi u?enici trebalo da dostignu, one koje bi ve?ina u?enika trebalo da dostigne i one koje bi trebalo samo neki u?enici da dostignu. Na ovaj na?in posti?e se indirektna veza sa standardima na tri nivoa postignu?a u?enika. Pri planiranju treba, tako?e, imati u vidu da se ishodi razlikuju. Neki se lak?e i br?e mogu ostvariti, ali je za ve?inu ishoda potrebno vi?e vremena i vi?e razli?itih aktivnosti (to se posebno odnosi na ve?tine). Nakon iskustva kori??enja razli?itih didakti?kih materijala u pred?kolskom vaspitanju i obrazovanju, u?enici se u prvom razredu po prvi put susre?u sa ud?benicima. Zato je va?no osposobljavati ih od po?etka za njihovo pravilno kori??enje, kao i upu?ivati ih na druge izvore informacija, a sve u cilju dostizanja definisanih ishoda. Tako?e, prvi razred daje osnovu za izgradnju kompetencije za u?enje u?enja. U?enik kori??enjem prethodnih znanja i ve?tina postepeno ovladava i ve?tinama planiranja, kori??enja razli?itih informacija kao i primenom znanja i ve?tina u razli?itim situacijama. Preporuke za pra?enje i vrednovanje obrazovno-vaspitne prakse Pra?enje napredovanja i ocenjivanje postignu?a u?enika, koje je u prvom razredu opisno, samo je deo pra?enja i vrednovanja obrazovno-vaspitne prakse. Rezultate celokupnog pra?enja i vrednovanja nastavnik uzima kao osnovu za planiranje narednih koraka u radu sa u?enicima i razvijanju svoje obrazovno-vaspitne prakse. Pra?enje napredovanja i ocenjivanje postignu?a u?enika je formativno i sumativno i realizuje se u skladu sa Pravilnikom o ocenjivanju u?enika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju. Potrebno je da nastavnik kontinuirano i na primeren na?in ukazuje u?eniku na kvalitet njegovog postignu?a tako ?to ?e povratna informacija biti prilago?ena, dovoljno jasna i informativna kako bi imala ulogu podsticajne povratne informacije. Povratna informacija treba da bude uvremenjena, data tokom ili neposredno nakon obavljanja neke aktivnosti; treba da bude konkretna, da se odnosi na aktivnosti i produkte u?enika, a ne na njegovu li?nost i da bude pozitivno intonirana, odnosno da prvo sadr?i one elemente koji su za pohvalu, a tek potom one koje bi u?enik trebalo da razvija i unapre?uje. Ono zapo?inje inicijalnom procenom nivoa na kome se u?enik nalazi i u odnosu na koji ?e se procenjivati njegov dalji tok napredovanja. Svaka aktivnost je dobra prilika za procenu napredovanja i davanje povratne informacije, a u?enike treba osposobljavati i ohrabrivati da procenjuju sopstveni napredak u ostvarivanju ishoda predmeta, kao i napredak drugih u?enika. 3. OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI ?Naziv predmeta SRPSKI JEZIK Cilj Cilj nastave srpskog jezika jeste da u?enici ovladaju osnovnim zakonitostima srpskog knji?evnog jezika radi pravilnog usmenog i pisanog izra?avanja, neguju?i svest o zna?aju uloge jezika u o?uvanju nacionalnog identiteta; da se osposobe za tuma?enje odabranih knji?evnih i drugih umetni?kih dela iz srpske i svetske ba?tine, radi negovanja tradicije i kulture srpskog naroda i razvijanja interkulturalnosti. Razred prvi Godi?nji fond ?asova 180 ?asova ? ISHODIPo zavr?etku razreda u?enik ?e biti u stanju da: OBLAST/TEMA SADR?AJI - razlikuje izgovoreni glas i napisano slovo; izgovorene i napisane re?i i re?enice;- vlada osnovnom tehnikom ?itanja i pisanja ?irili?kog teksta;- razume ono ?to pro?ita;- aktivno slu?a i razume sadr?aj knji?evnoumetni?kog teksta koji mu se ?ita;- prepozna pesmu, pri?u i dramski tekst;- odredi glavni doga?aj, vreme (redosled doga?aja) i mesto de?avanja u vezi sa pro?itanim tekstom;- uo?i likove i pravi razliku izme?u njihovih pozitivnih i negativnih osobina;- izrazi svoje mi?ljenje o pona?anju likova u knji?evnom delu;- prepozna zagonetku i razume njeno zna?enje;- prepozna basnu i razume njeno zna?enje;- razlikuje slovo, re? i re?enicu;- pravilno izgovori i napi?e kratku i potpunu re?enicu jednostavne strukture sa odgovaraju?om intonacijom, odnosno interpunkcijskim znakom na kraju;- pravilno upotrebi veliko slovo;- u?tivo u?estvuje u vo?enom i slobodnom razgovoru;- oblikuje usmenu poruku slu?e?i se odgovaraju?im re?ima;- usmeno prepri?ava; usmeno pri?a prema slici/slikama i o do?ivljajima;- usmeno opisuje stvari iz neposrednog okru?enja;- bira i koristi odgovaraju?e re?i u govoru; na pravilan na?in koristi nove re?i u svakodnevnom govoru;- napamet govori kra?e knji?evne tekstove;- u?estvuje u scenskom izvo?enju teksta;- pa?ljivo i kulturno slu?a sagovornike;- slu?a, razume i parafrazira poruku;- slu?a interpretativno ?itanje i kazivanje knji?evnih tekstova radi razumevanja i do?ivljavanja;- primenjuje osnovna pravopisna pravila;- pi?e ?itko i uredno;- pismeno odgovara na postavljena pitanja;- spaja vi?e re?enica u kra?u celinu;- pi?e re?enice po diktatu primenjuju?i osnovna pravopisna pravila;- glasno ?ita, pravilno i sa razumevanjem;- tiho ?ita (u sebi) sa razumevanjem pro?itanog;- prona?e informacije eksplicitno iznete u tekstu. PO?ETNO ?ITANJE I PISANJE Glas i slovo; ?tampana i pisana slova ?irili?kog pisma.Re?i i re?enice kao govorne i pisane celine.Tekstovi zasi?eni slovima koja se obra?uju/tekstovi predvi?eni za globalno ?itanje.Sve vrste tekstova koji su napisani ?tampanim ili pisanim slovima.Jezi?ke igre.Analiti?ko-sinteti?ka ve?banja; leksi?ka i sintaksi?ka ve?banja; motori?ke ve?be.Pisanje (prepisivanje, samostalno pisanje i diktat).?itanje (??itavanje/globalno ?itanje, glasno i tiho ?itanje); pitanja kojima se proverava razumevanje pro?itanog.Izgovor i pisanje glasova koji u?enicima pri?injavaju te?ko?e (npr. ?, ?; d?, ?; j, lj). KNJI?EVNOST ?KOLSKA LEKTIRAPoezijaNarodna pesma, Ja sam ?udo video Jovan Jovanovi? Zmaj, Zimska pesma Vojislav Ili?, Proletnja zora/Voja Cari?, Prole?e/Mira Ale?kovi?, Vetar seja? Desanka Maksimovi?, Prvak; Hvalisavi ze?evi/U gostima/Livadsko zvonce Gvido Tartalja, Kitova beba/Mravi/Postelja za zeku Branko ?opi?, Je?eva ku?ica (?itanje u nastavcima)Du?an Radovi?, Jesenja pesma/Sre?na Nova godina Ljubivoje R?umovi?, Au ?to je ?kola zgodna; Dete/Deca su ukras sveta Stevan Rai?kovi?, Crtanka/Branislav Lazarevi?, Slikar Pero Zubac, Dobar drug ti vredi vi?e Dragomir ?or?evi?, Nije lako biti dete ProzaNarodna pri?a, Sveti Sava i ?aci Narodna pri?a, Deda i repa /Golub i p?ela Narodna basna, Lisica i gavran Dositej Obradovi?, Dva jarca; Dve koze Lav Nikolajevi? Tolstoj, Dva druga Dragan Luki?, Joca vozi trolejbus/Igor Kolarov, Dum-dum Oliver i njegov bubanj ?uro Damjanovi?, Dan kad je jutro bilo slovo/Vesna ?orovi? Butri?, No?ni ?o?ak Izbor iz narodnih i autorskih zagonetki (Desanka Maksimovi?, Zagonetke lake za prvake ?ake, Zagonetke Grigora Viteza i Brane Cvetkovi?a)Dramski tekstoviGvido Tartalja, Zna on unapred Du?an Radovi?, Tu?ibaba Aleksandar Popovi?, Ne?e uvek da bude prvi Bora Olja?i?, Prvi dan u ?koli Popularni i informativni tekstoviIzbor iz ilustrovanih enciklopedija i ?asopisa za decu o zna?ajnim li?nostima srpskog jezika, knji?evnosti i kulture (Sveti Sava, Vuk Stefanovi? Karad?i?, znamenita zavi?ajna li?nost i dr.); Milan ?ipka: Bukvar DOMA?A LEKTIRAJovan Jovanovi? Zmaj, Pesme za decu (izbor)Izbor iz basni i slikovnica za decuKnji?evni pojmovi:- pesma;- pri?a;- doga?aj; mesto i vreme zbivanja;- knji?evni lik - izgled, osnovne osobine i postupci;- dramski tekst za decu;- ?aljiva pesma;- basna;- zagonetka. JEZIKGramatika, pravopisi ortoepija Re?enica; re?; slovo.Uloga glasa/slova u razlikovanju zna?enja izgovorene odnosno napisane re?i.Re?enice kao obave?tenje, pitanje i zapovest.Veliko slovo na po?etku re?enice, u pisanju li?nih imena i prezimena, imena naselja (jedno?lanih) i naziva mesta i ulice u kojoj u?enik ?ivi, kao i naziv ?kole koju poha?a.Pravilno potpisivanje (ime, pa prezime).Ta?ka na kraju re?enice; mesto i funkcija upitnika i uzvi?nika u re?enici. JEZI?KA KULTURA Govorenje Vo?eni i slobodni orni predlo?ci.Usmena poruka.Pri?anje, prepri?avanje i opisivanje.Kazivanje knji?evnog teksta.Dramski, dramatizovani tekstovi, scenska improvizacija.Scensko izvo?enje teksta (dramsko i lutkarsko).Boga?enje re?nika: leksi?ke i sintaksi?ke ve?be.Razgovorne, situacione i jezi?ke igre. Slu?anje Stvarne i simulirane situacije.Slu?na poruka.Audio-vizuelni zapisi.Igre za razvijanje slu?ne pa?nje. Pisanje Pitanja o sopstvenom iskustvu, bi?ima, predmetima, pojavama, slikama, o knji?evnom i neknji?evnom tekstu.Pisana poruka.Kra?a tekstualna celina: o sopstvenom iskustvu, o do?ivljaju, o slikama, povodom knji?evnog teksta.Re?enice/kratak tekst pogodan za diktiranje. ?itanje Knji?evni tekstovi.Tekstovi sa prakti?nom namenom: pozivnica, uputstvo, spisak za kupovinu i dr.Nelinearni tekstovi: tekst u tabeli, raspored ?asova, strip, ulaznica i rmativni tekstovi:1. ud?beni?ki: Milan ?ipka, Bukvar; tekstovi o znamenitim li?nostima srpske kulture;2. vanud?beni?ki: o pravilima u?tivog pona?anja (bonton); o mestu u kojem u?enici ?ive; o ?ivotinjama itd. Klju?ni pojmovi: po?etno ?itanje i pisanje, knji?evnost, jezik i jezi?ka kultura. UPUTSTVO ZA DIDAKTI?KO-METODI?KO OSTVARIVANJE PROGRAMA Program predmeta Srpski jezik u prvom razredu osnovne ?kole ?ine ?etiri predmetne oblasti: Po?etno ?itanje i pisanje, Knji?evnost, Jezik i Jezi?ka kultura. Preporu?ena distribucija ?asova po predmetnim oblastima je slede?a: Po?etno ?itanje i pisanje - 90 ?asova, Knji?evnost - 45 ?asova, Jezik - 10 ?asova i Jezi?ka kultura - 35 ?asova. Sve oblasti se pro?imaju i nijedna se ne mo?e izu?avati izolovano i bez sadejstva sa drugim oblastima. PO?ETNO ?ITANJE I PISANJE Nastava po?etnog ?itanja i pisanja izvodi se u prvom polugodi?tu prvog razreda osnovne ?kole, ali, ako je potrebno, nastavlja se i u drugom polugodi?tu. Po?etno ?itanje i pisanje realizuje se samostalno, ali obuhvata i sadr?aje iz Knji?evnosti, Jezika i Jezi?ke kulture. Pripremni period U pripremnom periodu u?itelji treba da ispitaju sposobnosti u?enika, i to: pri?anje, prepri?avanje, poznavanje slova, poznavanje ?itanja i pisanja, spretnost u rukovanju priborom za pisanje i crtanje. U toku ovog perioda ispitivanje u?enika se obavlja kroz aktivnosti koje se me?usobno pro?imaju. Usmeno izra?avanje se izvodi kroz igre i aktivnosti gde se ve?ba komunikacija (pozdravljanje u konkretnim situacijama: dobro jutro, dobar dan i dovi?enja; zahvaljivanje, izvinjavanje). U?enici mogu pri?ati na osnovu posmatranja slika i niza slika. Mogu prepri?avati slu?ani tekst, pozori?ne ili lutkarske predstave razgovetnim prirodnim govorom i pravilnim izgovorom. U?itelji treba da vode ra?una o pravilnoj artikulaciji glasova i da sa u?enicima komentari?u odslu?ano. Ve?be u posmatranju se odnose na uo?avanje celine i detalja, posmatranje predmeta, pojava i okoline. Treba ih tematski organizovati. Prvo se posmatra u?ionica, pa se kasnije ta aktivnost pro?iruje na okolinu. U?enici mogu posmatrati predmete, ljude, ?ivotinje, doga?aje, slike, slike u nizu, fotografije, objekte iz okoline i sl. Pa?nju u?enika treba usmeriti na celinu, zatim na najva?nije pojedinosti i na kraju na manje va?ne pojedinosti. Opa?aju se: oblici, boje, odnosi, pokreti, mimika i gestovi, skriveni detalji i sl. Ve?be u slu?anju po?inju slu?anjem onoga ?to govore u?itelji, drugi u?enici, glumci i spikeri. Slu?ani govor se komentari?e da bi se odredile govorne karakteristike govornika. Slu?anje treba da bude povezano sa mimikom i gestovima koji prate ono ?to se govori. Obavezno insistirati na podra?avanju pravilnog govora. Tokom slu?anja odvajati bitno od nebitnog, negovati pa?nju i koncentraciju. Slu?aju se i zvukovi onomatopejskog tipa, ?umovi, artikulisani i neartikulisani zvukovi. Analiti?ka ve?banja treba da budu zanimljiva i podsticajna jer su jedan od najva?nijih preduslova za u?enje ?itanja i pisanja. Ne izvode se izolovano ve? su povezana sa ve?bama slu?anja i posmatranja. Uo?ava se pozicija glasova u re?i koja je izgovorena i pozicija slova u re?i koja je napisana. Kada u?enici savladaju uo?avanje glasova i njihovu poziciju u re?ima, prelazi se na rastavljanje re?i na glasove. Za po?etak se preporu?uju re?i od dva glasa, a zatim od tri, ?etiri i vi?e. Sinteti?ka ve?banja se organizuju uporedo sa analiti?kim. Re?i koje su ve? rastavljene na glasove opet se slivaju u celinu. Po?inje se od najlak?ih i ide ka sve te?im. U?enici se na taj na?in pripremaju za ?itanje i razumevanje pro?itanog. Ve?be u otklanjanju dijalekatskih i ?argonskih karakteristika govora se izvode polako i sistemati?no. U?itelji posebnu pa?nju treba da obrate na izgovor glasova ?, ?; d?, ?; j, lj. Motori?ke ve?be za razvijanje ruke, ?ake i prstiju se razvijaju kroz igru. Preporu?uje se vezivanje ?vorova od kanapa, vezivanje pertli, zakop?avanje dugmi?a, nizanje perlica (mogu se izvoditi i na ?asovima fizi?kog vaspitanja). Grafomotori?ke ve?be su veoma va?ne u pripremi za pisanje. Svaka grafomotori?ka ve?ba treba da se pove?e sa nekim doga?ajem, ve?bom slu?anja, posmatranja, pri?anja i sl. Takve ve?be, odnosno pisanje elemenata slova, izvode se na razli?ite na?ine, kroz crte?e, ramove za slike u prostoru predvi?enom za pisanje. U?enike treba podsticati da upotpune crte? dodaju?i svoje elemente (korelacija sa likovnom kulturom). Ve?be pisanja linija izvoditi bez podizanja ruke, iz jednog poteza. U?enike usmeravati na pravilno dr?anje olovke (grafitne olovke, hemijske olovke, naliv pera, flomastera). Upotrebu gumice treba svesti na minimum, jer smanjuje odgovornost u?enika u pisanju. Paziti na pravilno dr?anje tela, udaljenost od stola, pravilan polo?aj tela u odnosu na sto i na ugao pisanja. Pri pisanju u?iti u?enike da ne ?ure, da ruka bude opu?tena. U?enje ?itanja i pisanja Didakti?ko-metodi?ka organizacija nastave po?etnog ?itanja i pisanja zavisi od mnogo faktora, a najva?niji je onaj koji se odnosi na predznanja u?enika. U?itelji biraju postupak koji ?e koristiti u nastavi po?etnog ?itanja i pisanja - kombinaciju monografskog i grupnog postupka, grupni ili kompleksni postupak. Nastavu po?etnog ?itanja i pisanja treba izvoditi na vi?e nivoa uz primenu principa individualizacije. U svakom odeljenju postoje u?enici koji znaju da ?itaju i oni koji samo poznaju slova ili ne znaju da ?itaju. Sadr?aji, metode i oblici rada treba da se prilagode mogu?nostima i potrebama u?enika. U ovom periodu u?enici treba da ve?baju ?itanje odgovaraju?ih tekstova, pravilno izgovaraju sve glasove i pravilno nagla?avaju re?i i re?enice. Treba obratiti pa?nju na individualne sposobnosti u?enika. Svako dete ?ita svojim tempom i prema svojim sposobnostima. Po?eljno je ?esto proveravati stepen savladanosti tehnike ?itanja i razumevanja pro?itanog. Pri u?enju ?itanja mogu se koristiti igre slovima i re?ima, jezi?ke igre (rebusi, ispunjalke, ukr?tene re?i). U?enici tako upoznaju nove sadr?aje, situacije imaju ve?u motivisanost, a atmosfera je prijatna i opu?tena. Podsticati u?enike da svakodnevno ve?baju ?itanje kod ku?e. Sara?ivati sa roditeljima u?enika i pru?iti im neophodne informacije vezane za ?itanje (motivacija dece, ?itanje u svakodnevnim ?ivotnim situacijama, udaljenost teksta od o?iju je 30 centimetara i sl.). U?enici u?e da pi?u pojedina?na ?tampana i pisana slova, re?i i re?enice; cifre. Razmak izme?u ?tampanih slova u re?ima mora da bude ravnomeran. Kod u?enja pisanih slova posebnu pa?nju treba posvetiti grafi?kom uvezivanju slova u re?ima. Slova treba da budu iste visine i debljine, a razmak izme?u re?i ujedna?en. Pisanje uve?bavati kroz prepisivanje, dopunjavanje re?enica, sastavljanje re?enica na osnovu slike, sastavljanje re?enica na osnovu niza slika, diktate i samostalno pisanje re?enica i kra?ih tekstualnih celina. Pored usvajanja oblika slova, smera pisanja samog slova, posebnu pa?nju treba obratiti na prostornu orijentaciju u svesci. Pojedina?no pisanje slova se ograni?ava na jedan do dva reda u svesci. Dnevna optere?enost pisanjem ne treba da je du?a od 25 minuta. Levoruka deca pi?u levom rukom. Usavr?avanje ?itanja i pisanja U ovom periodu u?enik treba da vlada osnovnom tehnikom ?itanja i pisanja. Usavr?avanje ?itanja treba ve?bati na tekstovima koji su kratki, dinami?ni, interesantni i primereni uzrastu u?enika, kao i na tekstovima ?kolske i doma?e lektire. Posebnu pa?nju obratiti na razumevanje pro?itanih re?i, re?enica i tekstova. Redovnim ve?banjem u?enici automatizuju proces ?itanja i pisanja. KNJI?EVNOST Preporu?eni sadr?aji iz oblasti Knji?evnost savladavaju se tokom cele ?kolske godine, iz bukvara/po?etnice i uz pomo? ?itanke kao osnovnih nastavnih sredstava, tako ?to u?itelj planira njihovu realizaciju u skladu sa individualnim karakteristikama u?enika i ukupnim mogu?nostima kolektiva, rukovode?i se ishodima u?enja. Prilikom osposobljavanja u?enika da uz pomo? u?itelja razumeju tekstove iz ?kolske lektire, ali i popularne, informativne tekstove iz ?asopisa za decu, enciklopedija i sl. va?no je nastojati da se uo?e doga?aji, prostorni i vremenski odnosi i bitne pojedinosti u opisima bi?a i prirode. Kako se tekstovi iz ?kolske lektire koriste za usavr?avanje ?itanja i pisanja i uvo?enje u?enika u osnovne pojmove o knji?evnosti, tako se u?enici podsti?u da uo?e likove u knji?evnom delu, njihove osobine i postupke; njihova emocionalna stanja (radosno, tu?no, sme?no) i da razlikuju pojmove dobra i zla. U propisanim tekstovima iz ?kolske lektire ponu?en je izbor, odnosno opredeljivanje u?itelja da u nekim slu?ajevima izabere izme?u dva, odnosno tri dela (npr. bira se jedna narodna pri?a - Deda i repa ili Golub i p?ela, bira se jedna od tri ponu?ene pesme Gvida Tartalje, a od Ljubivoja R?umovi?a obavezno je obraditi pesmu Au ?to je ?kola zgodna, a pored nje bira se jo? jedna od dve koje su ponu?ene - Dete ili Deca su ukras sveta, itd.). Prvi put se uvodi ?itanje teksta u nastavcima, na primeru Je?eve ku?ice Branka ?opi?a. To podrazumeva da u?itelj, prema planu koji sam osmisli i odgovaraju?om dinamikom, ?ita deo po deo ?opi?evog teksta i razgovara sa u?enicima o pro?itanom na nekoliko planiranih ?asova motivi?u?i ih da delo pro?itaju i sami. Po?to su tekstovi predvi?eni programom jednostavni, kratki i zasnovani na hronolo?kom nizanju doga?aja, u?enik treba da odredi gde se i kada de?ava radnja i da razume uzro?no-posledi?ni raspored doga?aja, odnosno ?ta se u fabulativnom tekstu desilo prvo, a ?ta slede?e, ?ta je prethodilo nekom doga?aju a ?ta iz njega sledi. U?enik treba da uo?i formalnu razli?itost poezije, proze i dramskog teksta (razlikovanje stiha od proznog i dramskog teksta pisanog po ulogama) i njihove osnovne genolo?ke karakteristike (npr. odsustvo fabule u lirskom delu, ritmi?nost stihova ili nizanje doga?aja u epskom i dramskom delu), ali ne na nivou definisanja genolo?kih pojmova. U?enik treba da razlikuje pesmu (i ?aljivu pesmu - po tonu pevanja) od pri?e (basne) i dramskog teksta, ali bez uvo?enja definicija knji?evnoteorijskih pojmova. Detaljnije terminolo?ko odre?ivanje uvodi se postupno u starijim razredima. U?enik treba da bude u stanju da razume preneseno zna?enje zagonetke bez formulisanja u njoj postoje?ih stilskih postupaka; da prepoznaje ?anr basne kao pri?e sa prenesenim zna?enjem (bez uvo?enja pojma alegorije), da bude upoznat sa postojanjem narodne i autorske basne (koje mogu biti u stihu ili u prozi), da u basnama likovi mogu biti ne samo ?ivotinje, ve? i biljke, predmeti, antropomorfizovana bi?a (Sre?a, Nada) ili ljudi i, kona?no, da bude u stanju da razume njeno preneseno zna?enje i izdvoji njenu pouku. Po?to se u ovom uzrastu integralni tekst basne neretko adaptira, skra?uje, u ishodima nisu navedeni strukturni ?anrovski elementi basne (fabula i pouka), pogotovo ?to pouka u narodnoj basni i kod nekih autora nije izdvojena (a naravou?enija Dositeja Obradovi?a su u nekim adaptacijama skra?ena ili izostavljena).? U?enici se osposobljavaju da uo?e nepoznate i manje poznate re?i u tekstu i da pitaju u?itelja za njihovo obja?njenje kako bi ?to bolje razumeli zna?enje teksta. Vo?eni pitanjima (ko?, ?ta?, gde?, kada?, za?to?) o pro?itanom sadr?aju, u?enici se osposobljavaju da kao odgovore formuli?u: re?enice, odeljke, kra?e tekstovne celine, zavisno od individualnih sposobnosti. Tokom obrade knji?evnih tekstova u?enici sti?u prva literarno-estetska iskustva i formiraju svoje stavove o delu koje slu?aju ili ?itaju. U?itelj podsti?e u?enike da svoje stavove i iska?u. Prilikom ?itanja lirskih pesama u?enici postupno u?e da prepoznaju i do?ive melodi?nost pesama i da ih izra?ajno ?itaju i recituju (po izboru). Uspostavljanje razlike izme?u dela u stihu i dela u prozi ne vr?i se na teorijskom nivou. Prilikom obrade dramskih tekstova za decu u?enici se motivi?u na ?itav niz stvarala?kih aktivnosti koje nastaju povodom dela (scenski nastup, dramska igra, lutkrska igra, dramski dijalozi, gledanje de?je pozori?ne predstave, snimanje i komentarisanje dramatizovanih odlomaka). Pritom u?enici usvajaju i pravila pona?anja u pozori?tu u okviru vaspitnog delovanja ?kole. Uz aktivno slu?anje, a potom i samostalno ?itanje jednostavnih knji?evnih i ostalih tipova tekstova u?enici se osposobljavaju da sadr?aje dovode u vezu sa ilustracijama koje prate knji?evni, popularni i informativni tekst. Od prvog razreda sadr?ajima programa se sugeri?e sistemati?no i postupno usvajanje knji?evnih pojmova, a u?iteljima se preporu?uje da kontinuirano uvode nove re?i u re?ni?ki fond u?enika, kako bi se on obogatio. Usvajanje knji?evnih pojmova ne podrazumeva u?enje njihovih definicija, ve? njihovo imenovanje i opisno obrazlaganje pojma, uo?avanje njegove uloge u knji?evnoumetni?kom tekstu. Sticanju ?itala?kih navika doprinosi ponovno vra?anje doma?e lektire u ?kolske programe. U prvom razredu ?asovi doma?e lektire realizuju se u drugom polugodi?tu. U nameri da se u?enici od prvog razreda navikavaju na ?itanje lektire u obaveznom i slobodnom izboru, uspostavlja se saradnja sa ?kolskim bibliotekarom, a nekoliko ?asova se tokom godine mo?e realizovati u ?kolskoj biblioteci. Ve?tina ?itanja i razumevanja pro?itanog sti?e se i u okviru Jezi?ke kulture i pri obradi knji?evnoumetni?kih tekstova. U?enici se podsti?u da ?itaju tekstove u slikovnicama (na primer, basne, bajke i pri?e). JEZIK U nastavi jezika u?enici se osposobljavaju za pravilnu usmenu i pismenu komunikaciju standardnim srpskim jezikom. Otuda zahtevi u ovom programu nisu usmereni samo na jezi?ka pravila i gramati?ke norme ve? i na njihovu funkciju. Na primer, re?enica se ne upoznaje samo kao gramati?ka jedinica (sa stanovi?ta njene strukture) ve? i kao komunikativna jedinica (sa stanovi?ta njene funkcije u komunikaciji). Gramatika Osnovni programski zahtev u nastavi gramatike jeste da se u?enicima jezik predstavi i tuma?i kao sistem. Nijedna jezi?ka pojava ne bi trebalo da se izu?ava izolovano, van konteksta u kojem se ostvaruje njena funkcija. U okviru ve?bi slu?anja, govorenja, ?itanja i pisanja u?enici zapa?aju jezi?ke pojave bez njihovog imenovanja. Tako se postavlja osnova za pro?irivanje jezi?kih sadr?aja u starijim razredima. Potrebno je ukazivati na razlikovnu funkciju glasa u okviru re?i (npr. ?ak, d?ak). Tako se posredno skre?e pa?nja na va?nost pravilnog pisanja slova, odnosno pravilnog izgovaranja glasova. Elementarne osnove iz morfologije u?enici sti?u uo?avaju?i re? kao jezi?ku jedinicu izme?u glasa i re?enice. Re?i uvek treba uo?avati i obra?ivati u okviru re?enice. U pisanju treba skrenuti pa?nju na to da je re? odvojena belinama sa obe strane, a u govoru u?itelj treba da naglasi pravilan akcenat neke re?i (ukoliko je u?enici pogre?no izgovaraju). Re?enice treba uo?avati, kad god je to mogu?e, u okviru teksta. U pisanju posebno treba skrenuti pa?nju na to da re?enice po?inju velikim slovom i zavr?avaju se ta?kom, znakom pitanja ili znakom uzvika (na ovaj na?in se povezuju gramatika i pravopis). Kada se re?enica izgovara, u?enicima se skre?e pa?nja na njenu intonaciju, naro?ito ako se radi o pitanju. Ve?be za usvajanje i utvr?ivanje znanja iz gramatike do nivoa njegove prakti?ne primene u novim govornim situacijama proisti?u iz programskih zahteva, ali su u velikoj meri uslovljene konkretnom situacijom u odeljenju - govornim odstupanjima od knji?evnog jezika, kolebanjima, gre?kama koje se javljaju u pismenom izra?avanju u?enika. Stoga se sadr?aj ve?banja u nastavi jezika mora odre?ivati na osnovu sistematskog pra?enja govora i pisanja u?enika. Pravopis Pravopisna pravila u?enici treba da savladaju putem sistematskih ve?banja (elementarnih i slo?enih). Ova ve?banja treba da budu ?to raznovrsnija i treba ih organizovati ?to ?e??e. JEZI?KA KULTURA Oblast Jezi?ka kultura obuhvata razvijanje osnovne pismenosti u?enika, odnosno usavr?avanje govorenja, slu?anja, ?itanja i pisanja. Ove ?etiri programske podoblasti usmerene su na negovanje kulture govora, pismenog izra?avanja, boga?enje re?nika i, u ?irem smislu, na razvijanje komunikativnih sposobnosti u?enika. Nastavni rad u oblasti Jezi?ka kultura realizuje se u pro?imanju sa drugim oblastima predmeta, kao i kroz samostalne nastavne jedinice. Govorenje u?enika razvija se u razgovoru u kojem ih u?itelj usmerava da usavr?avaju svoju komunikaciju. U vo?enom razgovoru o knji?evnom tekstu ili o odre?enoj temi, u?enici odgovaraju na pitanja, postavljaju pitanja, iznose svoja mi?ljenja i stavove. Slobodni, odnosno dru?tveni razgovor, osnova je svakodnevne komunikacije i zato je potrebno u?enike usmeravati kako da u?tivo zapo?nu razgovor, razmenjuju informacije i koriste osnovne forme u?tivosti. U toku razgovora mogu se izdvajati situacioni govorni predlo?ci koji se koriste u svakodnevnim komunikativnim situacijama. U?enici se ohrabruju da oblikuju usmenu poruku u kojoj ?e izneti informacije na primerima iz svakodnevnog ?kolskog ?ivota. U toku svakog razgovora u?enici se podsti?u da govore, odnosno da iznose informacije, svoja mi?ljenja, imenuju ose?anja, uz odabir odgovaraju?ih re?i. Preporu?eni oblici usmenog izra?avanja jesu pri?anje, prepri?avanje i opisivanje. To su sadr?aji programa, odnosno sadr?aji u?enja. U?enik se postepeno uvodi u usmeno izra?avanje i u?i kako da prepri?a tekst, kako da pri?a ili kako da opisuje. Izra?avanje se realizuje kroz govorne ve?be uz pomo? datog ili zajedni?kog plana. Plan poma?e u?enicima da osmisle sadr?inu govora, ali ne treba sputavati one koji mogu da govore samostalno sa individualnim planom, pa i bez njega. Usmeno se prepri?ava kra?i tekst, deo pozori?ne predstave ili filma. Preporu?ene vrste pri?anja su: pri?anje o slici ili po nizu slika (pri?a u slikama), pri?anje o do?ivljajima i doga?ajima. Opisuju se godi?nja doba, biljke i ?ivotinje, najbolji drug ili drugarica, ?lanovi porodice, ku?ni ljubimci i sl. U?enici se upu?uju na pravilno govorno izra?avanje. U?enje napamet i govorenje odabranih tekstova ili njihovih kratkih odlomaka usmereno je na boga?enje re?nika i pravilan govor. Govore se napamet nau?ene odabrane pesme, uz uvo?enje u?enika u pravila recitovanja. Tako?e, mogu se napamet nau?iti i govoriti kratki odlomci iz pri?a i delovi dramskog teksta (lice). Cilj ove vrste govorenja je izra?ajni govor, a ne samo memorisanje teksta. Zato treba pa?ljivo odabrati ?ta ?e deca u?iti napamet, a neki od kriterijuma su umetni?ka vrednost teksta i njegova prilago?enost uzrastu. Scenski se izvode dramski tekstovi iz ?kolske lektire i dramatizovani tekstovi. Scenske igre najbolje je realizovati na osnovu knji?evnih dela koja su pogodna za scensku improvizaciju. Boga?enje re?nika u funkciji jasnog izra?avanja realizuje se kroz kori??enje adekvatnih re?i u govoru, usvajanje i kori??enje novih re?i, kao i pro?irivanje opsega zna?enja u okviru jedne re?i. Nove re?i se usvajaju iz pravilnog govora i iz knji?evnih i neknji?evnih tekstova. U?enici se upu?uju da iz svog aktivnog re?nika, uz aktiviranje pasivnog, koriste re?i koje ?to preciznije prenose ?eljenu informaciju, ali i da re?ima mogu govor u?initi lep?im. Jezi?ka kultura u?enika neguje se i kroz igrovne aktivnosti, posebno kroz jezi?ke igre. Vrste igara potrebno je odabrati prema interesovanjima u?enika ili u kontekstu nastavnog sadr?aja. To mogu biti razgovorne igre, na primer, razgovor sa neposlu?nom lutkom, razgovor sa knji?evnim likom, zatim situacione igre, odnosno stvarne situacije, na primer, razgovor u prodavnici, razgovor kod lekara. Tako?e, mogu se odabrati i premetaljke, rebusi, palindromi, ulan?avanje, dopunjalke, jednostavne ukr?tene re?i. Slu?anje je va?na aktivnost u komunikaciji. U?enici se u razgovoru upu?uju da pa?ljivo i kulturno slu?aju sagovornike. U nastavnom kontekstu u?enici slu?aju ?ta drugi govore i to potvr?uju reprodukovanjem ili parafraziranjem slu?ne poruke, kao i postupanjem po molbama i usmenim instrukcijama odraslih i vr?njaka. Pa?ljivo slu?anje praktikuje se i u simuliranim situacijama (razgovorne i situacione igre). U?enici slu?aju ?itanje u?itelja, vr?njaka, spikera. Zapis po slu?anju podrazumeva diktat, kojim se ve?ba i pisanje. Me?utim, prvi korak u realizaciji diktata je slu?anje i uo?avanje granice izme?u re?i i re?enica u zavisnosti od intonacije, ?ime se razvija jezi?ko povezivanje izgovorene i zapisane re?i. Igre za razvijanje slu?ne pa?nje izvode se u nastavnom kontekstu: pa?ljivo slu?anje sa zadatkom, na primer, Prepoznaj ko govori, Slu?aj kako govorim (tiho, brzo), ?ujem glas t... Pisanje i ?itanje se uve?bavaju u nastavi po?etnog ?itanja i pisanja, a zatim u oblastima Knji?evnost, Jezik i Jezi?ka kultura. U sadr?ajima programa iz oblasti Jezi?ka kultura dati su osnovni elementi koji se odnose na pismenost u?enika, s tim da se oni ne mogu posmatrati izolovano, ve? u sadejstvu sa ishodima i preporu?enim sadr?ajima u svim oblastima predmeta. Dakle, ?itanje i pisanje se ne u?e posebno u okviru nastavnih oblasti, ve? kroz sve nastavne sadr?aje. U prvom razredu u?enici pi?u re?enice i kra?e tekstualne celine. Posebno se vodi ra?una o individualnom pristupu u?eniku, ?to podrazumeva podsticanje prema sposobnostima i mogu?nostima u pisanju. Ako dete ima te?ko?a u pisanju, potrebno je pa?ljivo i postepeno ga uvoditi u pisanje, dok dete koje napreduje treba podsticati adekvatnim zahtevima. U?enici pismeno odgovaraju na jednostavna pitanja o sopstvenom iskustvu, bi?ima, predmetima, pojavama, slikama, kao i na pitanja o knji?evnom i neknji?evnom tekstu. Osim toga, u?enici samostalno osmi?ljavaju i pi?u re?enice o sopstvenom iskustvu, bi?ima, predmetima, pojavama. Tako?e, zapisuju naslov slike ili naslove slika u nizu i re?enice na osnovu slike ili niza slika (pri?a u slikama). U?enici se osposobljavaju da zapi?u kra?u pisanu poruku kojom prenose informacije i koja ima prakti?nu namenu. Ove poruke nemaju klasi?nu formu, ve? slu?e za svakodnevne namene, na primer, informacije o ?kolskim obavezama (informacije o vannastavnim aktivnostima, spisak ?kolskog pribora, potrebnog materijala za ?kolske predmete). U?enje samostalnog pisanja teksta po?inje spajanjem vi?e re?enica u celinu. U?enici pi?u o svom iskustvu, o do?ivljaju, o slici ili po nizu slika (pri?a u slikama). Prema svojim sposobnostima u?enik ?e napisati dve, tri povezane re?enice ili kra?i tekst. U pisanju se primenjuju nau?ena pravopisna pravila koja se u?e u okviru oblasti Jezik. Potrebno je da se pravopis u pisanju dosledno primenjuje od po?etnog ?itanja i pisanja. U?enici se upu?uju da biraju adekvatne re?i i da ih upotrebljavaju nove dok pi?u. ?itanje se uve?bava na delima ?kolske i doma?e lektire, i na drugim knji?evnim i neknji?evnim tekstovima. Posebna pa?nja treba da je usmerena na ?itanje informativnih tekstova, prema interesovanjima u?enika i u dru?tvenom kontekstu, prema preporu?enim sadr?ajima programa. Potrebno je praktikovati slede?e vrste ?itanja: glasno ?itanje (celog teksta, ?tafetno, fleksibilno, dramskog teksta po ulogama); tiho ?itanje (u sebi). Razumevanje teksta pokazuje se pomo?u podsticaja ili pitanja i iskazivanjem teme/poente teksta (u skladu sa predznanjem), kao i predstavljanjem klju?nih delova teksta slikom (ilustracija teksta). Informacije u tekstu pronalaze se vo?eno (odgovaranjem na reproduktivna pitanja ko?, gde?, kako?, kada?) i samostalno, bez detaljno datih uputstava. Naziv predmeta STRANI JEZIK Cilj Cilj u?enja stranog jezika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju je da se u?enik usvajanjem funkcionalnih znanja o jezi?kom sistemu i kulturi i razvijanjem strategija u?enja stranog jezika osposobi za osnovnu usmenu i pisanu komunikaciju i stekne pozitivan odnos prema drugim jezicima i kulturama, kao i prema sopstvenom jeziku i kulturnom nasle?u. Razred prvi Godi?nji fond ?asova 72 ?asa ENGLESKI JEZIK ISHODIPo zavr?etku razreda u?enik ?e biti u stanju da: OBLAST/TEMAKomunikativne funkcije SADR?AJI- pozdravi i otpozdravi, primenjuju?i najjednostavnija jezi?ka sredstva;- predstavi sebe i drugog;- razume jasno postavljena jednostavna pitanja li?ne prirode i odgovara na njih;- razume kratka i jednostavna uputstva i naloge i reaguje na njih;- daje kratka i jednostavna uputstva i naloge;- razume poziv i reaguje na njega;- uputi poziv na zajedni?ku aktivnost;- razume kratke i jednostavne molbe i reaguje na njih;- uputi kratke i jednostavne molbe;- iska?e i prihvati zahvalnost i izvinjenje na jednostavan na?in;- razume jednostavno iskazane ?estitke i odgovara na njih;- uputi jednostavne ?estitke;- prepozna i imenuje ?iva bi?a, predmete i mesta iz neposrednog okru?enja;- razume jednostavne opise ?ivih bi?a, predmeta i mesta;- opi?e ?iva bi?a, predmete i mesta koriste?i jednostavna jezi?ka sredstva;- razume svakodnevne iskaze u vezi sa neposrednim potrebama, osetima i ose?anjima i reaguje na njih;- izrazi osnovne potrebe, osete i ose?anja kratkim i jednostavnim jezi?kim sredstvima;- razume jednostavna obave?tenja o polo?aju u prostoru i reaguje na njih;- tra?i i pru?i kratka i jednostavna obave?tenja o polo?aju u prostoru;- razume jednostavne iskaze kojima se izra?ava pripadanje/nepripadanje, posedovanje/neposedovanje i reaguje na njih;- tra?i i daje jednostavne iskaze kojima se izra?ava pripadanje/nepripadanje, posedovanje/neposedovanje;- razume jednostavne iskaze za izra?avanje dopadanja/nedopadanja i reaguje na njih;- tra?i mi?ljenje i izra?ava dopadanje/nedopadanje jednostavnim jezi?kim sredstvima. POZDRAVLJANJE Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaReagovanje na usmeni impuls sagovornika (nastavnika, vr?njaka, i sli?no); uspostavljanje kontakta pri susretu. Sadr?ajiHi! Hello. Good morning/afternoon/evening/night. How are you? I’m fine, thank you, and you? Goodbye. Bye. See you (later/tomorrow). Have a nice day/weekend! Thanks, same to you! (Inter)kulturni sadr?aji: Formalno i neformalno pozdravljanje; ustaljena pravila u?tivosti. PREDSTAVLJANJE SEBE I DRUGIH; DAVANJE OSNOVNIH INFORMACIJA O SEBI; DAVANJE I I TRA?ENJE OSNOVNIH INFORMACIJA O DRUGIMA Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih i jednostavnih tekstova u kojima se neko predstavlja; predstavljanje sebe i drugih osoba, prisutnih i odsutnih. Sadr?ajiMy name’s Maria/I’m Maria. What’s your name? This is my friend. His name’s/name is Marko. Maria, this is Barbara. Barbara, this is Maria. This is Miss Ivona. She’s my teacher. That is Mr Jones. He’s your teacher. How old are you? I’m seven. He’s ten. Who’s this/that? It’s my father. Is Tom your brother/friend? Yes, he is/No, he isn’t. Is Jane your sister/friend? Yes, she is/No, she isn’t. Who’s in the picture? It’s my sister. Her name’s Susan. Li?ne zamenice u funkciji subjekta - I, you … Prisvojni pridevi - my, your… Pokazne zamenice - this, that Glagol to be - the Present Simple Tense Pitanja sa Who /How (old) Osnovni brojevi (1-10) (Inter)kulturni sadr?aji: Prepoznavanje najosnovnijih sli?nosti i razlika u na?inu upoznavanja i predstavljanja u na?oj zemlji i zemljama engleskog govornog podru?ja. RAZUMEVANJE I DAVANJE JEDNOSTAVNIH UPUTSTAVA I NALOGA Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaSlu?anje naloga i uputstava i reagovanje na njih; davanje kratkih i jednostavnih uputstava (komunikacija u u?ionici - uputstva i nalozi koje razmenjuju u?esnici u nastavnom procesu, uputstva za igru i sli?no). Sadr?ajiLet’s start. Quiet, please. Listen to me! Look! Look at me/the picture! Sit down. Stand up. Turn around. Jump. Say hello/goodbye to your friend. Open/Close your books/notebooks. Put down your pencils. Pick up the rubber. Wash your hands. Open the window, please. Come in. Come here/to the board. Give me your book, please. Don’t do that. Listen and say/sing/do/number/match/draw/repeat… Cut out/stick/touch/point to... Colour the door yellow. Count from … to …. My turn now.Hurry up! Quick! Watch out! I understand/I don’t understand. I’m finished. Imperativ (Inter)kulturni sadr?aji:Po?tovanje osnovnih normi u?tivosti; de?je pesme odgovaraju?eg sadr?aja. POZIV I REAGOVANJE NA POZIV ZA U?E??E U ZAJEDNI?KOJ AKTIVNOSTI Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih jednostavnih poziva na zajedni?ku aktivnost i reagovanje na njih (poziv na ro?endan, igru, dru?enje...); upu?ivanje i prihvatanje/odbijanje poziva na zajedni?ku aktivnost, uz kori??enje najjednostavnijih izraza. Sadr?ajiLet’s play football/the memory game/go to the park/sing. Come and play with me! Come to my birthday party. Cool! Super! Great! OK. All right. Sorry, I can’t. Imperativ (Inter)kulturni sadr?aji: Prikladno prihvatanje i odbijanje poziva; proslava ro?endana, igre, zabava i razonoda. ISKAZIVANJE MOLBE, ZAHVALNOSTI I IZVINJENJA Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaSlu?anje jednostavnih iskaza kojima se tra?i pomo?, usluga ili obave?tenje; davanje jednostavnog, usmenog odgovora na iskazanu molbu; izra?avanje i prihvatanje molbi, zahvalnosti i izvinjenja. Sadr?ajiCan I have an apple, please? Yes, here you are. Thank you/Thank you, Maria/Thanks. You’re welcome. No, sorry/Not now/No, you can’t. Can you help me, please? Can/May I have some water, please? Can/May I go to the toilet/go out/come in? Excuse me, Teacher, …? I can’t see. Can you move, please? Sorry, can you repeat that, please? I’m sorry I’m late. It’s OK. No problem. Modalni glagoli za izra?avanje molbe - can/may (Inter)kulturni sadr?aji:Pravila u?tive komunikacije. ?ESTITANJE Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih i jednostavnih ustaljenih izraza kojima se ?estita praznik, ro?endan; reagovanje na upu?enu ?estitku i upu?ivanje kratkih prigodnih ?estitki. Sadr?ajiHappy birthday to you! Merry Christmas! Happy New Year! Happy Easter! Thanks, same to you! (Inter)kulturni sadr?aji:Najzna?ajniji praznici i na?in obele?avanja/proslave i ?estitanja; prigodne de?je pesme i igre. ? OPISIVANJE ?IVIH BI?A, PREDMETA, MESTA I POJAVA Jezi?ke aktivnosti u komunikativnim situacijamaSlu?anje kra?ih jednostavnih opisa ?ivih bi?a, predmeta i mesta u kojima se pojavljuju informacije o spoljnom izgledu, pojavnim oblicima, dimenzijama i ostalim najjednostavnijim karakteristikama; davanje kratkih usmenih opisa ?ivih bi?a, predmeta i mesta. Sadr?ajiIt’s a/an… It’s short/long/small/big/blue… It’s a blue ruler. I can see one red apple and two yellow bananas/three blue and four orange balloons. Here’s a crayon. What colour is it?It’s blue/The crayon is blue. Glagoli have got, to be za davanje opisaPravilna mno?ina imenica: book - books, apple - apples… Modalni glagol can uz glagol see (Inter)kulturni sadr?aji:De?je pesme i pri?e odgovaraju?eg sadr?aja. ISKAZIVANJE POTREBA, OSETA I OSE?ANJA Jezi?ke aktivnosti u komunikativnim situacijamaSlu?anje iskaza u vezi sa potrebama, osetima, ose?anjima; saop?tavanje svojih potreba, oseta i ose?anja i (empati?no) reagovanje na tu?a. Sadr?ajiI’m thirsty/hungry. Here’s a sandwich for you. Do you want some water? Yes, please. No, thank you. Are you happy/sad/hot/cold? The Present Simple Tense (be, want)Modalni glagol can za izra?avanje predloga (Inter)kulturni sadr?aji:Pravila u?tive komunikacije. ISKAZIVANJE POLO?AJA U PROSTORU Jezi?ke aktivnosti u komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih tekstova u kojima se na jednostavan na?in opisuje polo?aj u prostoru; usmeno tra?enje i davanje informacija o polo?aju u prostoru. Sadr?ajiWhere’s my dad? Is he in the bedroom? No, he’s in the bathroom. Where’s your dog? It’s in the garden. Where’s my bag? It’s on the chair. Where’s the toilet? It’s here/over there. Prilozi i predlozi za izra?avanje polo?aja i prostornih odnosa - here, there, in, on Pitanja sa Where (Inter)kulturni sadr?aji: Kultura stanovanja: selo, grad. IZRA?AVANJE PRIPADANJA/NEPRIPADANJA I POSEDOVANJA/NEPOSEDOVANJA Jezi?ke aktivnosti u komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih tekstova s jednostavnim iskazima za izra?avanje pripadanja/nepripadanja i posedovanja/neposedovanja i reagovanje na njih; usmeno iskazivanje pripadanja/nepripadanja i posedovanja/neposedovanja. Sadr?ajiThis is my ball. Is that your bike?I’ve got a dog. Have you got a pet? He/She’s got two brothers. Who’s got a/an...? Prisvojni pridevi my, your… Have got za izra?avanje pripadanja/posedovanja (Inter)kulturni sadr?aji: Porodica, prijatelji, ku?ni ljubimci, igra?ke. IZRA?AVANJE DOPADANJA/NEDOPADANJA Jezi?ke aktivnosti u komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih tekstova s jednostavnim iskazima za izra?avanje dopadanja/nedopadanja i reagovanje na njih; usmeno iskazivanje slaganja/neslaganja, dopadanja/nedopadanja Sadr?ajiDo you like ice cream? Yes, I do/No, I don’t. I like apples and oranges. I don’t like milk or cheese. Do you like games? The Present Simple Tense glagola like (Inter)kulturni sadr?aji:Hrana i pi?e. ITALIJANSKI JEZIK ISHODIPo zavr?etku razreda u?enik ?e biti u stanju da: OBLAST/TEMAKomunikativne funkcije SADR?AJI - pozdravi i otpozdravi, primenjuju?i najjednostavnija jezi?ka sredstva;- predstavi sebe i drugog;- razume jasno postavljena jednostavna pitanja li?ne prirode i odgovara na njih;- razume kratka i jednostavna uputstva i naloge i reaguje na njih;- daje kratka i jednostavna uputstva i naloge;- razume poziv i reaguje na njega;- uputi poziv na zajedni?ku aktivnost;- razume kratke i jednostavne molbe i reaguje na njih;- uputi kratke i jednostavne molbe;- iska?e i prihvati zahvalnost i izvinjenje na jednostavan na?in;- razume jednostavno iskazane ?estitke i odgovara na njih;- uputi jednostavne ?estitke;- prepozna i imenuje ?iva bi?a, predmete i mesta iz neposrednog okru?enja;- razume jednostavne opise ?ivih bi?a, predmeta i mesta;- opi?e ?iva bi?a, predmete i mesta koriste?i jednostavna jezi?ka sredstva;- razume svakodnevne iskaze u vezi sa neposrednim potrebama, osetima i ose?anjima i reaguje na njih;- izrazi osnovne potrebe, osete i ose?anja kratkim i jednostavnim jezi?kim sredstvima;- razume jednostavna obave?tenja o polo?aju u prostoru i reaguje na njih;- tra?i i pru?i kratka i jednostavna obave?tenja o polo?aju u prostoru;- razume jednostavne iskaze kojima se izra?ava pripadanje/nepripadanje, posedovanje/neposedovanje i reaguje na njih;- tra?i i daje jednostavne iskaze kojima se izra?ava pripadanje/nepripadanje, posedovanje/neposedovanje;- razume jednostavne iskaze za izra?avanje dopadanja/nedopadanja i reaguje na njih;tra?i mi?ljenje i izra?ava dopadanje/nedopadanje jednostavnim jezi?kim sredstvima. POZDRAVLJANJE Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaReagovanje na usmeni impuls sagovornika (nastavnika, vr?njaka, i sli?no); uspostavljanje kontakta pri susretu. Sadr?ajiCiao! Buongiorno! Buonasera! Arrivederci!Come stai? Bene, e sta?Piacere.A domani!Buona notte! (Inter)kulturni sadr?aji: formalno i neformalno pozdravljanje; ustaljena pravila u?tivosti. PREDSTAVLJANJE SEBE I DRUGIH; DAVANJE OSNOVNIH INFORMACIJA O SEBI; DAVANJE I TRA?ENJE OSNOVNIH INFORMACIJA O DRUGIMA Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih i jednostavnih tekstova u kojima se neko predstavlja; predstavljanje sebe i drugih osoba, prisutnih i odsutnih. Sadr?ajiCome ti chiami? Mi chiamo Jasmina/Sono Jasmina. Di dove sei? Sono di Novi Sad.Bojana, questo è il mio amico. Si chiama Dario.Dario, questa è la mia amica. Si chiama Bojana.Questa è la mia maestra. Si chiama Biserka.Quanti anni hai? Ho 7 anni.Chi c’è nella foto?Questo è mio fratello. Lui ha 10 anni.Questa è mia sorella. Si chiama Nina. Li?ne zamenice u funkciji subjekta.Prisvojni pridevi (il mio/la mia, il tuo/la tua) Pokazne zamenice (questo/a)Upitne re?i (come, quanto, chi)Prezent glagola essere, avere i najfrekventnijih glagola.Osnovni brojevi (1-10) (Inter)kulturni sadr?aji: Prepoznavanje najosnovnijih sli?nosti i razlika u na?inu upoznavanja i predstavljanja u na?oj zemlji i u Italiji. RAZUMEVANJE I DAVANJE JEDNOSTAVNIH UPUTSTAVA I NALOGA Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaSlu?anje naloga i uputstava i reagovanje na njih; davanje kratkih i jednostavnih uputstava (komunikacija u u?ionici - uputstva i nalozi koje razmenjuju u?esnici u nastavnom procesu, uputstva za igru i sli?no). Sadr?ajiChi è assente?Chi non c’è oggi? Tutto chiaro? Ragazzi, silenzio per favore!Non capisco. Può ripetere, per favore. Ho finito!Vieni alla lavagna.Ascoltate! Rispondete! Guardate! Cercate! Disegnate! Ripetete! Lavate le mani! Colorate! Alzatevi! Sedetevi! Avete finito?Attenzione!Cantiamo insieme! Prendete/aprite i vostri libri!Dammi il tuo quaderno!Ottimo. Giusto.Silenzio per favore! Zapovedni na?in frekventnih glagola (Inter)kulturni sadr?aji:po?tovanje osnovnih normi u?tivosti, de?je pesme odgovaraju?eg sadr?aja POZIV I REAGOVANJE NA POZIV ZA U?E??E U ZAJEDNI?KOJ AKTIVNOSTI Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih jednostavnih poziva na zajedni?ku aktivnost i reagovanje na njih (poziv na ro?endan, igru, dru?enje...); upu?ivanje i prihvatanje/odbijanje poziva na zajedni?ku aktivnost, uz kori??enje najjednostavnijih izraza. Sadr?ajiGiochiamo a pallone/a carte! Andiamo fuori! Cantiamo insieme! Vuoi giocare con me? Vieni a giocare con me! Vieni alla mia festa di compleanno? Grazie. Va bene. Mi dispiace, non posso. Zapovedni na?in frekventnih glagola.Pitanje intonacijom.Negacija. (Inter)kulturni sadr?aji: Prikladno prihvatanje i odbijanje poziva, proslava ro?endana, igre, zabava i razonoda. ? ISKAZIVANJE MOLBE, ZAHVALNOSTI I IZVINJENJA Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaSlu?anje jednostavnih iskaza kojima se tra?i pomo?, usluga ili obave?tenje; davanje jednostavnog, usmenog odgovora na iskazanu molbu; izra?avanje i prihvatanje molbi, zahvalnosti i izvinjenja. Sadr?ajiPermesso? Posso entrare?Prego. Avanti!Scusi, posso andare in bagno? Posso uscire? Va bene. Grazie.Scusi, può ripetere per favore?Vorrei un po’ di acqua. Modalni glagol za izra?avanje molbe (potere)Kondicional u?tivosti: prvo lice jednine (vorrei) (Inter)kulturni sadr?aji:Pravila u?tive komunikacije. ?ESTITANJE Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih i jednostavnih ustaljenih izraza kojima se ?estita praznik, ro?endan; reagovanje na upu?enu ?estitku i upu?ivanje kratkih prigodnih ?estitki. Sadr?ajiBuon compleanno! Buon Anno! Buon Natale! Auguri! Tanti auguri!Bravo/a/i/e! Molto bene! Grazie!Pridevi (buono, bravo)Uzvi?ne re?enice. (Inter)kulturni sadr?aji:Najzna?ajniji praznici i na?in obele?avanja/proslave i ?estitanja; prigodne de?je pesme i igre. OPISIVANJE ?IVIH BI?A, PREDMETA, MESTA I POJAVA Jezi?ke aktivnosti u komunikativnim situacijamaSlu?anje kra?ih jednostavnih opisa ?ivih bi?a, predmeta i mesta u kojima se pojavljuju informacije o spoljnom izgledu, pojavnim oblicima, dimenzijama i ostalim najjednostavnijim karakteristikama; davanje kratkih usmenih opisa ?ivih bi?a, predmeta i mesta. Sadr?ajiIl mio gatto si chiama Marta. ? piccolo e nero. Il mio cane è bianco.Lui ha gli occhi verdi.La mia scuola è grande. Il giardino è piccolo.Di che colore è/sono?C’è un trenino rosso. Ci sono tre mele verdi.Ci sono due conigli bianchi. Prisvojni pridevi (mio/mia, tuo/tua)Mno?ina imenica.Opisni pridevi.Konstrukcija: re?ca ci i glagol essere: c’è/ci sono (Inter)kulturni sadr?aji:De?je pesme i pri?e odgovaraju?eg sadr?aja. ISKAZIVANJE POTREBA, OSETA I OSE?ANJA Jezi?ke aktivnosti u komunikativnim situacijamaSlu?anje iskaza u vezi sa potrebama, osetima, ose?anjima; saop?tavanje svojih potreba, oseta i ose?anja i (empati?no) reagovanje na tu?a. Sadr?ajiHo fame. Ho sete. Vorrei un succo di frutta.Vuoi un panino?No, grazie. Non ho fame. Sì, grazie.Ho freddo/caldo.Sono malato/a. Ho mal di testa.Buon appetito!Kondicional u?tivosti (vorrei) Negacija (no/non)Prezent glagola avere (Inter)kulturni sadr?aji:Pravila u?tive komunikacije. ISKAZIVANJE POLO?AJA U PROSTORU Jezi?ke aktivnosti u komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih tekstova u kojima se na jednostavan na?in opisuje polo?aj u prostoru; usmeno tra?enje i davanje informacija o polo?aju u prostoru. Sadr?ajiLa camera è grande. C’è un tavolo. Ci sono tre sedie. C’è una borsa sul tavolo. Dov’è il gatto? ? sotto la sedia.Metti la matita sul tavolo.Sono a casa. Vado al cinema. Neodre?eni i odre?en ?lan (un/una; il/la)Predlozi (su, in, sotto, sopra)Upitne re?i (dove) (Inter)kulturni sadr?aji:Kultura stanovanja: selo, grad. ? IZRA?AVANJE PRIPADANJA/NEPRIPADANJA I POSEDOVANJA/NEPOSEDOVANJA Jezi?ke aktivnosti u komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih tekstova s jednostavnim iskazima za izra?avanje pripadanja/nepripadanja i posedovanja/neposedovanja i reagovanje na njih; usmeno iskazivanje pripadanja/nepripadanja i posedovanja/neposedovanja. Sadr?ajiQuesta è la mia penna. Questo non è il mio zaino. Di chi è questo giocattolo? ? tuo questo orsetto? Sì, è mio. No, non è mio. ? di Paolo.Ho due sorelle. Chi ha una matita? Prisvojni pridevi (mio/a; tuo/a) Prezent glagola avere (Inter)kulturni sadr?aji:Porodica, prijatelji, ku?ni ljubimci, igra?ke. IZRA?AVANJE DOPADANJA/NEDOPADANJA Jezi?ke aktivnosti u komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih tekstova s jednostavnim iskazima za izra?avanje dopadanja /nedopadanja i reagovanje na njih; usmeno iskazivanje slaganja/neslaganja, dopadanja/nedopadanja. Sadr?ajiTi piace il gelato?Ti piace la pizza?Sì, mi piace. ? molto buono/a.No, non mi piace.Mi piacciono queste figurine.Mi piace disegnare/cantare.Va bene. Sono d’accordo. Non sono d’accordo. Imenice.Odre?eni ?lan (il, la, l’).Prezent frekventnih glagola.Glagol piacere. Konstrukcija sa infinitivom (Mi piace nuotare). (Inter)kulturni sadr?aji:Hrana i pi?e. NEMA?KI JEZIK ISHODIPo zavr?etku razreda u?enik ?e biti u stanju da: OBLAST/TEMAKomunikativne funkcije SADR?AJI - pozdravi i otpozdravi, primenjuju?i najjednostavnija jezi?ka sredstva;- predstavi sebe i drugog;- razume jasno postavljena jednostavna pitanja li?ne prirode i odgovara na njih;- razume kratka i jednostavna uputstva i naloge i reaguje na njih;- daje kratka i jednostavna uputstva i naloge;- razume poziv i reaguje na njega;- uputi poziv na zajedni?ku aktivnost;- razume kratke i jednostavne molbe i reaguje na njih;- uputi kratke i jednostavne molbe;- iska?e i prihvati zahvalnost i izvinjenje na jednostavan na?in;- razume jednostavno iskazane ?estitke i odgovara na njih;- uputi jednostavne ?estitke;- prepozna i imenuje ?iva bi?a, predmete i mesta iz neposrednog okru?enja;- razume jednostavne opise ?ivih bi?a, predmeta i mesta;- opi?e ?iva bi?a, predmete i mesta koriste?i jednostavna jezi?ka sredstva;- razume svakodnevne iskaze u vezi sa neposrednim potrebama, osetima i ose?anjima i reaguje na njih;- izrazi osnovne potrebe, osete i ose?anja kratkim i jednostavnim jezi?kim sredstvima;- razume jednostavna obave?tenja o polo?aju u prostoru i reaguje na njih;- tra?i i pru?i kratka i jednostavna obave?tenja o polo?aju u prostoru;- razume jednostavne iskaze kojima se izra?ava pripadanje/nepripadanje, posedovanje/neposedovanje i reaguje na njih;- tra?i i daje jednostavne iskaze kojima se izra?ava pripadanje/nepripadanje, posedovanje/neposedovanje;- razume jednostavne iskaze za izra?avanje dopadanja/nedopadanja i reaguje na njih;tra?i mi?ljenje i izra?ava dopadanje/nedopadanje jednostavnim jezi?kim sredstvima. POZDRAVLJANJE Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaReagovanje na usmeni impuls sagovornika (nastavnika, vr?njaka, i sli?no); uspostavljanja kontakta pri susretu. Sadr?ajiHallo! Guten Morgen/Tag/Abend.Wie geht’s? Danke (nicht so) gut/schlechtund dir? Es geht. Tschüs. Auf Wiedersehen. Gute Nacht.Bis dann. Bis sp?ter. (Inter)kulturni sadr?aji: Formalno i neformalno pozdravljanje; ustaljena pravila u?tivosti. PREDSTAVLJANJE SEBE I DRUGIH; DAVANJE OSNOVNIH INFORMACIJA O SEBI; DAVANJE I TRA?ENJE OSNOVNIH INFORMACIJA O DRUGIMA Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih i jednostavnih tekstova u kojima se neko predstavlja; predstavljanje sebe i drugih osoba, prisutnih i odsutnih. Sadr?ajiIch hei?e/bin Anna. Wie hei?t du? Das ist mein Freund Marcus. Meine Freundin hei?t Julia.Julia, das ist Marcus. Marcus, das ist Julia.Frau Bauer ist meine Deutschlehrerin und wie hei?t dein/e Deutschlehrer/in?Wie alt bist du? - Sieben.Wer ist auf dem Foto? - Mein Bruder Hans.Woher kommst du? Woher kommt ihr? Woher kommen Sie?Ich komme aus Serbien.Ich wohne in Smederevo. Wo wohnst du? Li?ne zamenice u funkciji subjekta - ich, du, Sie, ihr … Prisvojni determinativi -mein(e), dein(e), Ihr(e) Glagol sein, hei?en, kommen, wohnen Pitanja sa Wer? Wo?Woher?Wie? Osnovni brojevi (1-10) (Inter)kulturni sadr?aji: Prepoznavanje najosnovnijih sli?nosti i razlika u na?inu upoznavanja i predstavljanja u na?oj zemlji i zemljama nema?kog govornog podru?ja. ? RAZUMEVANJE I DAVANJE JEDNOSTAVNIH UPUTSTAVA I NALOGA Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaSlu?anje naloga i uputstava i reagovanje na njih; davanje kratkih i jednostavnih uputstava (komunikacija u u?ionici - uputstva i nalozi koje razmenjuju u?esnici u nastavnom procesu, uputstva za igru i sli?no). Sadr?ajiKomm her! Kommt an die Tafel!Setz dich! Setzt euch!Mach(t) das Buch auf/zu!Lies/Lest vor! H?r(t) zu! Sing(t) mit! Sprich/Sprecht nach! H?r/H?rt zu!Steh(t) auf! Pass(t) auf!Gib dein Buch an Petra!Gebt mir eure Hausaufgaben!Kannst du mir dein Heft geben? Kann ich dein Heft bekommen? Imperativ (Inter)kulturni sadr?aji:Po?tovanje osnovnih normi u?tivosti; de?je pesme odgovaraju?eg sadr?aja. POZIV I REAGOVANJE NA POZIV ZA U?E??E U ZAJEDNI?KOJ AKTIVNOSTI Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih jednostavnih poziva na zajedni?ku aktivnost i reagovanje na njih (poziv na ro?endan, igru, dru?enje...); upu?ivanje i prihvatanje/odbijanje poziva na zajedni?ku aktivnost, uz kori??enje najjednostavnijih izraza. Sadr?ajiKommst du ins Kino (mit)?Ja gerne. Leider nicht. Leider kann ich nicht (mitkommen).Komm und spiel mit!Super. Gerne. Ich habe keine Lust.Kaufen wir ein Eis?Imperativ(Inter)kulturni sadr?aji: prikladno pozivanje i prihvatanje/odbijanje poziva. ISKAZIVANJE MOLBE, ZAHVALNOSTI I IZVINJENJA Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaSlu?anje jednostavnih iskaza kojima se tra?i pomo?, usluga ili obave?tenje; davanje jednostavnog, usmenog odgovora na iskazanu molbu; izra?avanje i prihvatanje molbi, zahvalnosti i izvinjenja. Sadr?ajiKann ich dir/Ihnen helfen?M?chtest du eine Orange? Kannst du mir bitte eine Orange geben? Ich m?chte eine Tasse Tee.Kannst du mir, bitte ein Stück Torte geben? Vielen Dank. Danke. Upotreba neodre?enog ?lana u nominativu i akuzativu.Upotreba modalnih glagola u prezentu (m?chten, k?nnen).(Inter)kulturni sadr?aji: pravila u?tive komunikacije. ?ESTITANJE Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih i jednostavnih ustaljenih izraza kojima se ?estita praznik, ro?endan; reagovanje na upu?enu ?estitku i upu?ivanje kratkih prigodnih ?estitki. Sadr?ajiZum Geburtstag, viel Glück, zum Geburtsag viel Glück, zum Geburtstag, liebe Lina, zum Geburtstag Viel Glück...Ich gratuliere dir. DankeFrohe Weihnachten! Alles Gute zu...! Upotreba li?nih zamenica u nominativu, dativu i akuzativu. (Inter)kulturni sadr?aji:Najzna?ajniji praznici i na?in obele?avanja/proslave i ?estitanja; prigodne pesme i igre. OPISIVANJE ?IVIH BI?A, PREDMETA, MESTA I POJAVA Jezi?ke aktivnosti u komunikativnim situacijamaSlu?anje kra?ih jednostavnih opisa ?ivih bi?a, predmeta i mesta u kojima se pojavljuju informacije o spoljnom izgledu, pojavnim oblicima, dimenzijama i ostalim najjednostavnijim karakteristikama; davanje kratkih usmenih opisa ?ivih bi?a, predmeta i mesta. Sadr?ajiMeine Tante ist schlank.Mein Onkel ist flei?ig.Wie ist dein Regenschirm? Er ist blau.Peters Nase ist krumm. Pridev u predikativnoj funkciji - produktivno (Inter)kulturni sadr?aji:De?je pesme i pri?e odgovaraju?eg sadr?aja. ? ISKAZIVANJE POTREBA, OSETA I OSE?ANJA Jezi?ke aktivnosti u komunikativnim situacijamaSlu?anje iskaza u vezi sa potrebama, osetima, ose?anjima; saop?tavanje svojih potreba, oseta i ose?anja i (empati?no) reagovanje na tu?a. Sadr?ajiIch bin durstig. Ich habe (keinen) Hunger/Durst. Mir ist kalt/warm. Ich bin müde/glücklich.M?chtest du schlafen? M?chtest du etwas Wasser trinken?(Inter)kulturni sadr?aji: mimika i gestikulacija; upotreba emotikona. ISKAZIVANJE POLO?AJA U PROSTORU Jezi?ke aktivnosti u komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih tekstova u kojima se na jednostavan na?in opisuje polo?aj u prostoru; usmeno tra?enje i davanje informacija o polo?aju u prostoru. Sadr?ajiWo ist dein Hund? Er ist im Wohnzimmer? Sind die Kinder auf dem Spielplatz? Nein, sie sind nicht da. Das Buch liegt auf dem Tisch. Prilozi i predlozi za izra?avanje polo?aja i prostornih odnosa - hier, da, dort, in, auf Pitanja sa Wo? (Inter)kulturni sadr?aji: Kultura stanovanja. IZRA?AVANJE PRIPADANJA/NEPRIPADANJA I POSEDOVANJA/NEPOSEDOVANJA Jezi?ke aktivnosti u komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih tekstova s jednostavnim iskazima za izra?avanje pripadanja/nepripadanja i posedovanja/neposedovanja i reagovanje na njih; usmeno iskazivanje pripadanja/nepripadanja i posedovanja/neposedovanja. Sadr?ajiIst das deine Katze? Nein, das ist Marias Katze. Mein Hund ist nicht da. Hast du einen Kugelschreiber? Ich brauche einen Regenschirm.Upotreba prisvojnih ?lanova. Upotreba posesivnog genitiva - receptivno. (Inter)kulturni sadr?aji: Porodica, prijatelji, ku?ni ljubimci, igra?ke. IZRA?AVANJE DOPADANJA/NEDOPADANJA Jezi?ke aktivnosti u komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih tekstova s jednostavnim iskazima za izra?avanje dopadanja/nedopadanja i reagovanje na njih; usmeno iskazivanje slaganja/neslaganja, dopadanja/nedopadanja Sadr?ajiIch mag Eis. Magst du es auch? Ich liebe meine Familie und meine Freunde. Ich schwimme gern. Glagoli m?gen, lieben... (Inter)kulturni sadr?aji: interesovanja, hobiji, zabava, hrana i pi?e. RUSKI JEZIK ISHODIPo zavr?etku razreda u?enik ?e biti u stanju da: OBLAST/TEMAKomunikativne funkcije SADR?AJI - pozdravi i otpozdravi, primenjuju?i najjednostavnija jezi?ka sredstva;- predstavi sebe i drugog;- razume jasno postavljena jednostavna pitanja li?ne prirode i odgovara na njih;- razume kratka i jednostavna uputstva i naloge i reaguje na njih;- daje kratka i jednostavna uputstva i naloge;- razume poziv i reaguje na njega;- uputi poziv na zajedni?ku aktivnost;- razume kratke i jednostavne molbe i reaguje na njih;- uputi kratke i jednostavne molbe;- iska?e i prihvati zahvalnost i izvinjenje na jednostavan na?in;- razume jednostavno iskazane ?estitke i odgovara na njih;- uputi jednostavne ?estitke;- prepozna i imenuje ?iva bi?a, predmete i mesta iz neposrednog okru?enja;- razume jednostavne opise ?ivih bi?a, predmeta i mesta;- opi?e ?iva bi?a, predmete i mesta koriste?i jednostavna jezi?ka sredstva;- razume svakodnevne iskaze u vezi sa neposrednim potrebama, osetima i ose?anjima i reaguje na njih;- izrazi osnovne potrebe, osete i ose?anja kratkim i jednostavnim jezi?kim sredstvima;- razume jednostavna obave?tenja o polo?aju u prostoru i reaguje na njih;- tra?i i pru?i kratka i jednostavna obave?tenja o polo?aju u prostoru;- razume jednostavne iskaze kojima se izra?ava pripadanje/nepripadanje, posedovanje/neposedovanje i reaguje na njih;- tra?i i daje jednostavne iskaze kojima se izra?ava pripadanje/nepripadanje, posedovanje/neposedovanje;- razume jednostavne iskaze za izra?avanje dopadanja/nedopadanja i reaguje na njih;- tra?i mi?ljenje i izra?ava dopadanje/nedopadanje jednostavnim jezi?kim sredstvima. POZDRAVLJANJE Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaReagovanje na usmeni impuls sagovornika (nastavnika, vr?njaka, i sli?no); uspostavljanja kontakta pri susretu. Sadr?ajiПривет! Здравствуй(те)! Доброе утро! Добрый день! Добрый вечер! Пока! До свидания! Спокойной ночи! Как дела? Хорошо! У тебя? У меня тоже. (Inter)kulturni sadr?aji: Formalno i neformalno pozdravljanje; ustaljena pravila u?tivosti. PREDSTAVLJANJE SEBE I DRUGIH; DAVANJE OSNOVNIH INFORMACIJA O SEBI; DAVANJE I TRA?ENJE OSNOVNIH INFORMACIJA O DRUGIMA Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih i jednostavnih tekstova u kojima se neko predstavlja; predstavljanje sebe i drugih osoba, prisutnih i odsutnih. Sadr?ajiМеня зовут Наташа. Как тебя зовут? Это мой друг. Это моя подруга. Его зовут Саша. Её зовут Маша. Мою маму зовут Светлана. У тебя есть сестра? Как её зовут? Сколько тебе лет? Мне семь лет. Ему два года. Кто это? Это Маша, моя сестра. Ей четыре года. Li?ne zamenice (nominativ, dativ, akuzativ): я, мне, меня. Bezli?ne re?enice s glagolom зовут. Upitne zamenice i prilozi: кто, как, сколько. Prisvojne zamenice: мой, твой, наш, вaш. Osnovni brojevi (1-10). (Inter)kulturni sadr?aji: Prepoznavanje najosnovnijih sli?nosti i razlika u na?inu upoznavanja i predstavljanja; ruska li?na imena i nadimci. RAZUMEVANJE I DAVANJE JEDNOSTAVNIH UPUTSTAVA I NALOGA Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaSlu?anje naloga i uputstava i reagovanje na njih; davanje kratkih i jednostavnih uputstava (komunikacija u u?ionici - uputstva i nalozi koje razmenjuju u?esnici u nastavnom procesu, uputstva za igru i sli?no). Sadr?ajiКто отсутствует?Кто дежурный? Слушай(те)! Посмотри(те)! Садись/Садитесь! Сядь(те)! Встань! Открой(те) книгу! Открой(те)/закрой(те) окно. Пиши(те)! Заходи(те)! Нарисуй(те) дом. Вырежи и склей! Дай мне тетрадь, пожалуйста! Повтори(те) за мной! Слушайте и повторяйте!Выйди(те)/Выходи(те) к доске! Машина жёлтая. Раскрась её! Быстро! Я закончил(а). Sada?nje vreme frekventnih glagola.Zapovedni na?in frekventnih glagola (Inter)kulturni sadr?aji:Po?tovanje osnovnih normi u?tivosti; de?je pesme odgovaraju?eg sadr?aja. POZIV I REAGOVANJE NA POZIV ZA U?E??E U ZAJEDNI?KOJ AKTIVNOSTI Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih jednostavnih poziva na zajedni?ku aktivnost i reagovanje na njih (poziv na ro?endan, igru, dru?enje...); upu?ivanje i prihvatanje/odbijanje poziva na zajedni?ku aktivnost, uz kori??enje najjednostavnijih izraza. Sadr?ajiДавай(те) играть в футбол! Давай(те) играть в куклы! Давай! Идём(те) в парк! Идём! Поиграй со мной. Приходи ко мне на день рождения. Спасибо. Приду. Zapovedni na?in frekventnih glagola (Inter)kulturni sadr?aji: Prikladno prihvatanje i odbijanje poziva; proslava ro?endana, igre, zabava i razonoda. ISKAZIVANJE MOLBE, ZAHVALNOSTI I IZVINJENJA Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaSlu?anje jednostavnih iskaza kojima se tra?i pomo?, usluga ili obave?tenje; davanje jednostavnog, usmenog odgovora na iskazanu molbu; izra?avanje i prihvatanje molbi, zahvalnosti i izvinjenja. Sadr?ajiДай мне, пожалуйста, ручку. Можно? Конечно, пожалуйста, вот она. Спасибо! Не за что. Ничего. Нет, к сожалению, ручка мне нужна. Извини(те), можно вопрос? Я опоздал(ла). Извините. Zapovedni na?in frekventnih glagola.Predikativ можно.Intonacija upitnih iskaza bez upitne re?i. (Inter)kulturni sadr?aji:Pravila u?tive komunikacije. ?ESTITANJE Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih i jednostavnih ustaljenih izraza kojima se ?estita praznik, ro?endan; reagovanje na upu?enu ?estitku i upu?ivanje kratkih prigodnih ?estitki. Sadr?ajiС днём рождения! С Новым годом! С Рождеством! Спасибо! Тебя (вас) тоже! Поздравляю тебя с днём рождения! Желаю тебе счастья и успеха! Спасибо. Sada?nje vreme glagola поздравлять i желать.Redukovani iskazi С днём рождения! С Новым годом! (Inter)kulturni sadr?aji:Najzna?ajniji praznici i na?in obele?avanja/proslave i ?estitanja; prigodne de?je pesme i igre. OPISIVANJE ?IVIH BI?A, PREDMETA, MESTA I POJAVA Jezi?ke aktivnosti u komunikativnim situacijamaSlu?anje kra?ih jednostavnih opisa ?ivih bi?a, predmeta i mesta u kojima se pojavljuju informacije o spoljnom izgledu, pojavnim oblicima, dimenzijama i ostalim najjednostavnijim karakteristikama; davanje kratkih usmenih opisa ?ivih bi?a, predmeta i mesta. Sadr?ajiЭто мяч. Он голубой, маленький. На рисунке я вижу два дома, три птицы и два дерева. Это мой папа. На папе белая рубашка и джинсы. У брата мяч. Папа отдыхает. Мама пишет. Sada?nje vreme frekventnih glagola.Pridevi. Rod, broj i slaganje s imenicama.Konstrukcije za izra?avanje posesivnosti: у+ ген. imenica (у папы, у мамы, у брата);Prisvojne zamenice: мой, твой, наш, ваш.(Inter)kulturni sadr?aji:De?je pesme i pri?e odgovaraju?eg sadr?aja. ? ISKAZIVANJE POTREBA, OSETA I OSE?ANJA Jezi?ke aktivnosti u komunikativnim situacijamaSlu?anje iskaza u vezi sa potrebama, osetima, ose?anjima; saop?tavanje svojih potreba, oseta i ose?anja i (empati?no) reagovanje na tu?a. Sadr?ajiМне хочется есть/пить. Я хочу есть/пить. Вот бутерброд. Возьми воду. Спасибо. Пожалуйста. Мне холодно/жарко. У меня болит зуб. Хочешь мороженое? Нет, пожалуйста, не хочу. Bezli?ne re?enice s upotrebom oblika хочется; sada?nje vreme glagola хотеть.Intonacija upitnih iskaza bez upitne re?i. (Inter)kulturni sadr?aji:Pravila u?tive komunikacije. ISKAZIVANJE POLO?AJA U PROSTORU Jezi?ke aktivnosti u komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih tekstova u kojima se na jednostavan na?in opisuje polo?aj u prostoru; usmeno tra?enje i davanje informacija o polo?aju u prostoru. Sadr?ajiГде папа? В спальне? Нет, папа в гостиной. Где твоя собака? В детской? Нет, собака во дворе. Где мой рюкзак? На стуле? Да. Нет, он под столом. Куда идёт папа? На работу. Куда ты идёшь? В школу. Sada?nje vreme frekventnih glagola.Akuzativ i lokativ s predlozima в i на.Upitne re?enice s prilo?kim zamenicama Где? Куда? (Inter)kulturni sadr?aji: Kultura stanovanja: selo, grad, ku?a, stan, prostorije u stanu. IZRA?AVANJE PRIPADANJA/NEPRIPADANJA I POSEDOVANJA/NEPOSEDOVANJA Jezi?ke aktivnosti u komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih tekstova s jednostavnim iskazima za izra?avanje pripadanja/nepripadanja i posedovanja/neposedovanja i reagovanje na njih; usmeno iskazivanje pripadanja/nepripadanja i posedovanja/neposedovanja. Sadr?ajiЭто мой мяч. Это твой велосипед?У меня два брата и сестра. У тебя есть собака/кошка?Есть. Нет. У меня нет собаки. Это велосипед брата. Konstrukcije za izra?avanje posesivnosti: у+ ген. li?nih zamenica i imenica (у меня, у мамы); imenica + imenica u genitivu (велосипед брата).Op?ta negacija (нет).Prisvojne zamenice.Intonacija upitnih iskaza bez upitne re?i. (Inter)kulturni sadr?aji: Porodica, prijatelji, ku?ni ljubimci, igra?ke. IZRA?AVANJE DOPADANJA/NEDOPADANJA Jezi?ke aktivnosti u komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih tekstova s jednostavnim iskazima za izra?avanje dopadanja/nedopadanja i reagovanje na njih; usmeno iskazivanje slaganja/neslaganja, dopadanja/nedopadanja. Sadr?ajiТы любишь мороженое? Тебе нравится мороженое? Да, люблю. Нет, не нравится. На завтрак я люблю сосиски. Мне нравится хлеб с маслом. Glagol любить.Bezli?ne re?enice s glagolom нравиться.Op?ta negacija (нет, не).Intonacija upitnih iskaza bez upitne re?i. (Inter)kulturni sadr?aji:Hrana i pi?e. FRANCUSKI JEZIK ISHODIPo zavr?etku razreda u?enik ?e biti u stanju da: OBLAST/TEMAKomunikativne funkcije SADR?AJI - pozdravi i otpozdravi, primenjuju?i najjednostavnija jezi?ka sredstva;- predstavi sebe i drugog;- razume jasno postavljena jednostavna pitanja li?ne prirode i odgovara na njih;- razume kratka i jednostavna uputstva i naloge i reaguje na njih;- daje kratka i jednostavna uputstva i naloge;- razume poziv i reaguje na njega;- uputi poziv na zajedni?ku aktivnost;- razume kratke i jednostavne molbe i reaguje na njih;- uputi kratke i jednostavne molbe;- iska?e i prihvati zahvalnost i izvinjenje na jednostavan na?in;- razume jednostavno iskazane ?estitke i odgovara na njih;- uputi jednostavne ?estitke;- prepozna i imenuje ?iva bi?a, predmete i mesta iz neposrednog okru?enja;- razume jednostavne opise ?ivih bi?a, predmeta i mesta;- opi?e ?iva bi?a, predmete i mesta koriste?i jednostavna jezi?ka sredstva;- razume svakodnevne iskaze u vezi sa neposrednim potrebama, osetima i ose?anjima i reaguje na njih;- izrazi osnovne potrebe, osete i ose?anja kratkim i jednostavnim jezi?kim sredstvima;- razume jednostavna obave?tenja o polo?aju u prostoru i reaguje na njih;- tra?i i pru?i kratka i jednostavna obave?tenja o polo?aju u prostoru;- razume jednostavne iskaze kojima se izra?ava pripadanje/nepripadanje, posedovanje/neposedovanje i reaguje na njih;- tra?i i daje jednostavne iskaze kojima se izra?ava pripadanje/nepripadanje, posedovanje/neposedovanje;- razume jednostavne iskaze za izra?avanje dopadanja/nedopadanja i reaguje na njih;- tra?i mi?ljenje i izra?ava dopadanje/nedopadanje jednostavnim jezi?kim sredstvima. POZDRAVLJANJE Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaReagovanje na usmeni impuls sagovornika (nastavnika, vr?njaka, i sli?no); uspostavljanja kontakta pri susretu. Sadr?ajiSalut! Tu vas bien? Bonjour, ?a va? ?a va, merci! Bonsoir! Bonne nuit!Bonjour, Monsieur. Au revoir, Madame. A demain.Pitanje intonacijom. (Inter)kulturni sadr?aji: Formalno i neformalno pozdravljanje; ustaljena pravila u?tivosti. PREDSTAVLJANJE SEBE I DRUGIH; DAVANJE OSNOVNIH INFORMACIJA O SEBI; DAVANJE I TRA?ENJE OSNOVNIH INFORMACIJA O DRUGIMA Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih i jednostavnih tekstova u kojima se neko predstavlja; predstavljanje sebe i drugih osoba, prisutnih i odsutnih. Sadr?ajiJe m’appelle Milica. Tu t’appelles comment? J’ai sept ans. Tu as quel ?ge? Qui est-ce? C’est mon copain/ma s?ur/mon père. Il s’appelle Zoran.Nenagla?ene li?ne zamenice u funkciji subjekta.Prisvojni pridevi (mon/ma, ton/ta).Upitne re?i (comment, qui, quel/quelle).Osnovni brojevi 1-10.Prezent glagola avoir i être i glagola prve grupe. (Inter)kulturni sadr?aji: Prepoznavanje najosnovnijih sli?nosti i razlika u na?inu upoznavanja i predstavljanja u na?oj zemlji i zemljama francuskog govornog podru?ja. RAZUMEVANJE I DAVANJE JEDNOSTAVNIH UPUTSTAVA I NALOGA Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaSlu?anje naloga i uputstava i reagovanje na njih; davanje kratkih i jednostavnih uputstava (komunikacija u u?ionici - uputstva i nalozi koje razmenjuju u?esnici u nastavnom procesu, uputstva za igru i sli?no). Sadr?ajiQui est absent? Qui n’est pas là?C’est clair? Je ne comprends pas. Ecoutez! Répondez! Regardez! Cherchez! Trouvez! Dessinez! Coloriez! Ouvrez/fermez vos livres. Levez la main. Très bien!C’est parfait! Vous avez fini?J’ai fini. Qui sait? Je sais. Silence s’il vous plait! Levez-vous! Asseyez-vous! Viens au tableau! Donne-moi ton livre, s’il te plait.Imperativ frekventnih glagola. (Inter)kulturni sadr?aji:Po?tovanje osnovnih normi u?tivosti; de?je pesme odgovaraju?eg sadr?aja. POZIV I REAGOVANJE NA POZIV ZA U?E??E U ZAJEDNI?KOJ AKTIVNOSTI Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih jednostavnih poziva na zajedni?ku aktivnost i reagovanje na njih (poziv na ro?endan, igru, dru?enje...); upu?ivanje i prihvatanje/odbijanje poziva na zajedni?ku aktivnost, uz kori??enje najjednostavnijih izraza. Sadr?ajiOn va jouer dans la cour? Viens chez moi. Tu veux jouer avec moi?Oui, super! Désolé, je ne peux pas.Je t’invite à mon anniversaire.Imperativ frekventnih glagola.Pitanje intonacijom.Negacija (ne/n’... pas). (Inter)kulturni sadr?aji: Prikladno prihvatanje i odbijanje poziva; proslava ro?endana, igre, zabava i razonoda. ISKAZIVANJE MOLBE, ZAHVALNOSTI I IZVINJENJA Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaSlu?anje jednostavnih iskaza kojima se tra?i pomo?, usluga ili obave?tenje; davanje jednostavnog, usmenog odgovora na iskazanu molbu; izra?avanje i prihvatanje molbi, zahvalnosti i izvinjenja. Sadr?ajiEst-ce que je peux sortir, Madame/Monsieur? Tu me donnes ton numéro? Voilà. Merci! Je t’en prie.Je voudrais chanter. Vous pouvez répéter, s’il vous plait? Désolé, tu ne peux pas.Pitanje sa est-ce que.Kondicional u?tivosti (je voudrais…). (Inter)kulturni sadr?aji:Pravila u?tive komunikacije. ?ESTITANJE Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih i jednostavnih ustaljenih izraza kojima se ?estita praznik, ro?endan; reagovanje na upu?enu ?estitku i upu?ivanje kratkih prigodnih ?estitki. Sadr?ajiBon anniversaire! Bonne année!Bonne fête! Joyeux No?l! Bravo, très bien! Merci, à toi/à vous aussi!Pridevi (bon, bonne).Uzvi?ne re?enice.Predlozi (à). (Inter)kulturni sadr?aji:Najzna?ajniji praznici i na?in obele?avanja/proslave i ?estitanja; prigodne de?je pesme i igre. ? OPISIVANJE ?IVIH BI?A, PREDMETA, MESTA I POJAVA Jezi?ke aktivnosti u komunikativnim situacijamaSlu?anje kra?ih jednostavnih opisa ?ivih bi?a, predmeta i mesta u kojima se pojavljuju informacije o spoljnom izgledu, pojavnim oblicima, dimenzijama i ostalim najjednostavnijim karakteristikama; davanje kratkih usmenih opisa ?ivih bi?a, predmeta i mesta. Sadr?ajiMon perroquet s’appelle Simon. Il est rouge et vert. Ma poupée s’appelle Lola. Elle a les yeux noirs.Le chien est grand et noir. Mon école est grande. Il est de quelle couleur? Il y a un ballon rouge et deux ballons jaunes. Prisvojni pridevi (mon/ma, ton/ta).Opisni pridevi.Prezentativi (il y a). (Inter)kulturni sadr?aji:De?je pesme i pri?e odgovaraju?eg sadr?aja. ISKAZIVANJE POTREBA, OSETA I OSE?ANJA Jezi?ke aktivnosti u komunikativnim situacijamaSlu?anje iskaza u vezi sa potrebama, osetima, ose?anjima; saop?tavanje svojih potreba, oseta i ose?anja i (empati?no) reagovanje na tu?a. Sadr?ajiJe voudrais du jus d’orange, s’il te/vous plait. J’ai faim/soif/chaud/froid. Brrrr!!! Non, merci, je n’ai pas faim. Je suis contente. Il est malade. J’ai mal à la tête. Bon appétit!Kondicional u?tivosti (je voudrais)Negacija (ne/n’... pas).Prezent glagola avoir. (Inter)kulturni sadr?aji:Pravila u?tive komunikacije. ISKAZIVANJE POLO?AJA U PROSTORU Jezi?ke aktivnosti u komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih tekstova u kojima se na jednostavan na?in opisuje polo?aj u prostoru; usmeno tra?enje i davanje informacija o polo?aju u prostoru. Sadr?ajiCette maison est grande. Il y a un chat dans la rue. Il y a un livre sur la table. Où est ton ballon? Je suis à l’école. Je vais au zoo.Neodre?eni ?lan (un, une, des).Predlozi (dans, sous, sur).Upitne re?i (où) (Inter)kulturni sadr?aji: Kultura stanovanja: selo, grad. IZRA?AVANJE PRIPADANJA/NEPRIPADANJA I POSEDOVANJA/NEPOSEDOVANJA Jezi?ke aktivnosti u komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih tekstova s jednostavnim iskazima za izra?avanje pripadanja/nepripadanja i posedovanja/neposedovanja i reagovanje na njih; usmeno iskazivanje pripadanja/nepripadanja i posedovanja/neposedovanja. Sadr?ajiC’est mon ballon. Ce n’est pas mon cartable. C’est ta robe? A qui est ce stylo? J’ai deux frères. Je n’ai pas de s?ur.Prezentativi (c’est, ce sont).Prisvojni pridevi (mon/ma, ton/ta).Negacija (ne/n’... pas). (Inter)kulturni sadr?aji: Porodica, prijatelji, ku?ni ljubimci, igra?ke. IZRA?AVANJE DOPADANJA/NEDOPADANJA Jezi?ke aktivnosti u komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih tekstova s jednostavnim iskazima za izra?avanje dopadanja/nedopadanja i reagovanje na njih; usmeno iskazivanje slaganja/neslaganja, dopadanja/nedopadanja Sadr?ajiD’accord. Je suis d’accord. J’aime le chocolat/la musique. J’aime dessiner/chanter. Tu aimes la glace? C’est bon. Je n’aime pas.Imenice.Odre?eni ?lan (le, la, l’, les).Prezent frekventnih glagola.Konstrukcija sa infinitivom (j’aime dessiner).Negacija (ne/n’... pas). (Inter)kulturni sadr?aji:Hrana i pi?e. ?PANSKI JEZIK ISHODIPo zavr?etku razreda u?enik ?e biti u stanju da: OBLAST/TEMAKomunikativne funkcije SADR?AJI - pozdravi i otpozdravi, primenjuju?i najjednostavnija jezi?ka sredstva;- predstavi sebe i drugog;- razume jasno postavljena jednostavna pitanja li?ne prirode i odgovara na njih;- razume kratka i jednostavna uputstva i naloge i reaguje na njih;- daje kratka i jednostavna uputstva i naloge;- razume poziv i reaguje na njega;- uputi poziv na zajedni?ku aktivnost;- razume kratke i jednostavne molbe i reaguje na njih;- uputi kratke i jednostavne molbe;- iska?e i prihvati zahvalnost i izvinjenje na jednostavan na?in;- razume jednostavno iskazane ?estitke i odgovara na njih;- uputi jednostavne ?estitke;- prepozna i imenuje ?iva bi?a, predmete i mesta iz neposrednog okru?enja;- razume jednostavne opise ?ivih bi?a, predmeta i mesta;- opi?e ?iva bi?a, predmete i mesta koriste?i jednostavna jezi?ka sredstva;- razume svakodnevne iskaze u vezi sa neposrednim potrebama, osetima i ose?anjima i reaguje na njih;- izrazi osnovne potrebe, osete i ose?anja kratkim i jednostavnim jezi?kim sredstvima;- razume jednostavna obave?tenja o polo?aju u prostoru i reaguje na njih;- tra?i i pru?i kratka i jednostavna obave?tenja o polo?aju u prostoru;- razume jednostavne iskaze kojima se izra?ava pripadanje/nepripadanje, posedovanje/neposedovanje i reaguje na njih;- tra?i i daje jednostavne iskaze kojima se izra?ava pripadanje/nepripadanje, posedovanje/neposedovanje;- razume jednostavne iskaze za izra?avanje dopadanja/nedopadanja i reaguje na njih;tra?i mi?ljenje i izra?ava dopadanje/nedopadanje jednostavnim jezi?kim sredstvima. POZDRAVLJANJE Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaReagovanje na usmeni impuls sagovornika (nastavnika, vr?njaka, i sli?no); uspostavljanje kontakta pri susretu. Sadr?aji?Hola!?Hola! ?Qué tal? Bien, ?y tú? Bien, gracias.?Buenos días!?Buenas tardes!?Buenas noches!?Hasta luego! (Inter)kulturni sadr?aji: Formalno i neformalno pozdravljanje; ustaljena pravila u?tivosti. PREDSTAVLJANJE SEBE I DRUGIH; DAVANJE OSNOVNIH INFORMACIJA O SEBI; DAVANJE I I TRA?ENJE OSNOVNIH INFORMACIJA O DRUGIMA Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih i jednostavnih tekstova u kojima se neko predstavlja; predstavljanje sebe i drugih osoba, prisutnih i odsutnih. Sadr?ajiHola, soy María. ?Y tú? Soy Nikola. Encantado.?Cómo te llamas? ?Cuántos a?os tienes? Me llamo María. Tengo siete a?os. ?Y tú??Quién es? Es mi amigo/amiga/hermano/hermana/profesor/profesora. Se llama Jovan. Prezent glagola ser i tener Prisvojni pridevi (mi, tu, mis, tus)Upitne re?i (quién, cómo), pitanje cuántos a?os Osnovni brojevi (1-10)Prezent najfrekventnijih pravilnih glagola (Inter)kulturni sadr?aji: Prepoznavanje najosnovnijih sli?nosti i razlika u na?inu upoznavanja i predstavljanja u na?oj zemlji i zemljama ?panskog govornog podru?ja. RAZUMEVANJE I DAVANJE JEDNOSTAVNIH UPUTSTAVA I NALOGA Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaSlu?anje naloga i uputstava i reagovanje na njih; davanje kratkih i jednostavnih uputstava (komunikacija u u?ionici - uputstva i nalozi koje razmenjuju u?esnici u nastavnom procesu, uputstva za igru i sli?no). Sadr?aji?Adelante!?Quién falta? Estamos todos, ?qué bien!A trabajar. Empezamos con la actividad uno.?Escuchad la canción! Dibuja/habla con tu amigo.Más despacio/alto, por favor.?Puedes repetir? ?Listo?Cantamos juntos.?Excelente! Muy bien. Zapovedni na?in u potvrdnom obliku za drugo lice jednine i mno?ine. (Inter)kulturni sadr?aji:Po?tovanje osnovnih normi u?tivosti, de?je pesme odgovaraju?eg sadr?aja. POZIV I REAGOVANJE NA POZIV ZA U?E??E U ZAJEDNI?KOJ AKTIVNOSTI Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih jednostavnih poziva na zajedni?ku aktivnost i reagovanje na njih (poziv na ro?endan, igru, dru?enje...); upu?ivanje i prihvatanje/odbijanje poziva na zajedni?ku aktivnost, uz kori??enje najjednostavnijih izraza. Sadr?aji- ?Puedes salir? - Sí./No puedo.- ?Jugamos a las cartas? - Vale.- ?Puedes venir a mi cumplea?os? - Sí. No, lo siento.Vamos al parque. Glagol poder + infinitiv za izra?avanje poziva.Negacija. (Inter)kulturni sadr?aji: Prikladno prihvatanje i odbijanje poziva, proslava ro?endana, igre, zabava i razonoda. ? ISKAZIVANJE MOLBE, ZAHVALNOSTI I IZVINJENJA Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaSlu?anje jednostavnih iskaza kojima se tra?i pomo?, usluga ili obave?tenje; davanje jednostavnog, usmenog odgovora na iskazanu molbu; izra?avanje i prihvatanje molbi, zahvalnosti i izvinjenja. Sadr?aji- ?Puedes repetir?/?Puede repetir?- Sí. Claro. - Gracias./Muchas gracias.- ?Puedo ir al ba?o? - Sí, claro.- ?Puedo tomar agua? - No, no ahora. Más tarde.- ?Puedo entrar? - Sí./No, lo siento./No. Perdón.- ?Me prestas tu goma? - Sí./Sí, claro. Glagol poder za izra?avanje molbe (Inter)kulturni sadr?aji:Pravila u?tive komunikacije. ?ESTITANJE Jezi?ke aktivnostiu komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih i jednostavnih ustaljenih izraza kojima se ?estita praznik, ro?endan; reagovanje na upu?enu ?estitku i upu?ivanje kratkih prigodnih ?estitki. Sadr?aji?Feliz cumplea?os! ?Feliz cumple! Gracias./Muchas gracias.?Felices fiestas! A ti también.Feliz Navidad y próspero A?o Nuevo. (Inter)kulturni sadr?aji:Najzna?ajniji praznici i na?in obele?avanja/proslave i ?estitanja; prigodne de?je pesme i igre. OPISIVANJE ?IVIH BI?A, PREDMETA, MESTA I POJAVA Jezi?ke aktivnosti u komunikativnim situacijamaSlu?anje kra?ih jednostavnih opisa ?ivih bi?a, predmeta i mesta u kojima se pojavljuju informacije o spoljnom izgledu, pojavnim oblicima, dimenzijama i ostalim najjednostavnijim karakteristikama; davanje kratkih usmenih opisa ?ivih bi?a, predmeta i mesta. Sadr?ajiMi gato se llama Risko. Es un gato amarillo. Es muy grande.Mi peluche se llama Pedro. Es un oso blanco.?Cómo se llama tu mu?eca? Es muy bonita.Mi escuela es grande. Tiene tres pisos. Hay un patio también. Opisni pridevi.Prezentativi (hay). (Inter)kulturni sadr?aji:De?je pesme i pri?e odgovaraju?eg sadr?aja. ISKAZIVANJE POTREBA, OSETA I OSE?ANJA Jezi?ke aktivnosti u komunikativnim situacijamaSlu?anje iskaza u vezi sa potrebama, osetima, ose?anjima; saop?tavanje svojih potreba, oseta i ose?anja i (empati?no) reagovanje na tu?a. Sadr?aji- Tengo hambre/sed … - Yo también. ?Quieres un bocadillo/agua? - Sí, muchas gracias.- No tengo hambre/sed … - Yo tampoco./Yo sí.- ?Qué frío!/Tengo frío. - ?Cierro la ventana? - Sí, gracias.- ?Tienes frío/calor? - No, estoy bien.- ?Estás bien? - Sí, gracias./No, estoy mal./Me siento mal.Prezent glagola estar,tener i querer (Inter)kulturni sadr?aji:Pravila u?tive komunikacije. ISKAZIVANJE POLO?AJA U PROSTORU Jezi?ke aktivnosti u komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih tekstova u kojima se na jednostavan na?in opisuje polo?aj u prostoru; usmeno tra?enje i davanje informacija o polo?aju u prostoru. Sadr?aji- ?Dónde está mi padre? ?Está en su habitación? - No, está en el ba?o.- ?Dónde está tu perro? - Está en el jardín.- ?Dónde está la biblioteca? - Está en el primer piso.Voy a casa. Estoy en la escuela. Odre?eni ?lan.Najfrekventniji predlozi (npr. a, en, sobre).Ir a, estar en. (Inter)kulturni sadr?aji: Kultura stanovanja: selo, grad. ? IZRA?AVANJE PRIPADANJA/NEPRIPADANJA I POSEDOVANJA/NEPOSEDOVANJA Jezi?ke aktivnosti u komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih tekstova s jednostavnim iskazima za izra?avanje pripadanja/nepripadanja i posedovanja/neposedovanja i reagovanje na njih; usmeno iskazivanje pripadanja/nepripadanja i posedovanja/neposedovanja. Sadr?ajiEs mi familia. Mi hermano menor se llama Petar. Tiene 3 a?os. Mi hermana es mayor. Tiene 10 a?os. Su nombre es Elena.- ?De quién es este libro? - Es mi libro. Es el libro de Milica.- ?Alguien tiene un lápiz/bolígrafo/papel blanco? - Sí, yo tengo uno./No, lo siento. Prisvojni pridevi (mi, tu, mis, tus).Neodre?eni ?lan.Pokazni pridev este, esta, estos, estas Pitanje de quién es/son. (Inter)kulturni sadr?aji: Porodica, prijatelji, ku?ni ljubimci, igra?ke. IZRA?AVANJE DOPADANJA/NEDOPADANJA Jezi?ke aktivnosti u komunikativnim situacijamaSlu?anje kratkih tekstova s jednostavnim iskazima za izra?avanje dopadanja/nedopadanja i reagovanje na njih; usmeno iskazivanje slaganja/neslaganja, dopadanja/nedopadanja Sadr?aji- ?Te gusta el chocolate? - Claro.- No me gustan los zumos. ?A ti, te gustan? - Sí, mucho./A mí tampoco.- Me gusta dibujar/nadar /cantar. No me gusta dormir. No me gusta el noticiero. Glagol gustar, potvrdni i odri?ni oblik.Li?ne zamenice a mí, a ti (Inter)kulturni sadr?aji:Hrana i pi?e. Klju?ni pojmovi: komunikacija, rano u?enje, jezi?ka aktivnost, jezi?ke kompetencije i interkulturalnost. TEMATSKE OBLASTI U NASTAVI STRANIH JEZIKA ZA OSNOVNU ?KOLU Napomena: Tematske oblasti se pro?imaju i iste su u sva ?etiri razreda prvog ciklusa osnovne ?kole. Autori ud?benika i nastavnici obra?uju ih u skladu sa zahtevima programa, uzrastom i interesovanjima u?enika. 1) Li?ni identitet 2) Porodica i u?e dru?tveno okru?enje (prijatelji, kom?ije, nastavnici itd.) 3) Geografske osobenosti 4) Stanovanje - forme, navike 5) ?ivi svet - priroda, ljubimci, o?uvanje ?ivotne sredine 6) Vremensko iskustvo i do?ivljaj vremena (pro?lost - sada?njost - budu?nost) 7) ?kola i ?kolski ?ivot 8) Mladi - ?ivot dece i omladine 9) Zdravlje i higijena 10) Emocije (ljubav prema porodici, drugovima) 11) Prevozna sredstva 12) Vremenske prilike 13) Umetnost za decu (naro?ito moderna knji?evnost za decu; prigodne tradicionalne i moderne pesme) 14) Obi?aji i tradicija, folklor, proslave (ro?endani, praznici) 15) Slobodno vreme - zabava, razonoda, hobiji 16) Ishrana i gastronomske navike 17) Putovanja 18) Moda i obla?enje 19) Sport 20) Verbalna i neverbalna komunikacija, konvencije pona?anja i opho?enja UPUTSTVO ZA DIDAKTI?KO-METODI?KO OSTVARIVANJE PROGRAMA Program predmeta strani jezik u prvom ciklusu osnovne ?kole usmeren je na razvoj funkcionalnih znanja i zasnovan je na komunikativno definisanim ishodima u?enja, odnosno aktivnostima koje u?enik uspe?no realizuje koriste?i strani jezik. Jezi?ke aktivnosti slu?anja, ?itanja, (raz)govora i pisanja u programu posmatraju se integrativno, kao nerazdvojive komponente autenti?ne komunikacije pojedinca u bilo kojoj govornoj zajednici. Polaze?i od ishoda, odnosno onoga ?to je u?enik u stanju da ostvari u razli?itim vrstama i vidovima komunikacije (usmene, pisane, delimi?no i one neverbalne), formalno i sadr?inski centralnu poziciju programa zauzimaju upravo komunikativne funkcije (npr. pozdravljanje; predstavljanje sebe i drugih; davanje osnovnih informacija o sebi; davanje i tra?enje osnovnih informacija o drugima; razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i naloga; poziv i reagovanje na poziv za u?e??e u zajedni?koj igri; iskazivanje molbi, zahteva, zahvalnosti, planova, namera, sagla?avanja, protivljenja, dopadanja, nedopadanja, ?elja, potreba i sl.). Na osnovu komunikativnih funkcija definisane su jezi?ke aktivnosti pomo?u kojih se one mogu ostvariti, a koje uklju?uju postepeno usavr?avanje sposobnosti razumevanja govora, razumevanja pisanog teksta (od tre?eg razreda), interaktivnog usmenog i pisanog izra?avanja. Zahvaljuju?i cikli?noj i kontinualnoj koncepciji programa, komunikativne funkcije se prenose, usvajaju i uve?bavaju tokom ?itavog obrazovnog ciklusa, s rastu?im stepenom slo?enosti. Ishodi, komunikativne funkcije i jezi?ke aktivnosti definisani su kao op?te lingvisti?ke kategorije, i stoga su za sve strane jezike identi?ni iskazi. Kako bi se, me?utim, ishodi, funkcije i aktivnosti operacionalizovali, ponu?eni su i primeri realizacije, i to za svaki pojedina?ni strani jezik. Njima se ilustruju neke od najfrekventnijih i uzrasno najadekvatnijih mogu?nosti za verbalnu realizaciju komunikativnih funkcija. Komunikativna nastava posmatra jezik kao sredstvo komunikacije. Stoga je i program usmeren ka ishodima koji ukazuju na to ?ta je u?enik u procesu komunikacije u stanju da razume i produkuje. Tabelarni prikaz nastavnika postepeno vodi od ishoda i komunikativne funkcije kao oblasti, preko aktivnosti koje u nastavi osposobljavaju u?enika da komunicira i koristi jezik u svakodnevnom ?ivotu, u privatnom, javnom ili obrazovnom domenu. Primena ovog pristupa u nastavi stranih jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovode i primenjuju slede?i stavovi: - ciljni jezik upotrebljava se u u?ionici u dobro osmi?ljenim kontekstima od interesa za u?enike u atmosferi zajedni?tva i me?usobne saradnje; - govor nastavnika prilago?en je uzrastu i znanjima u?enika; - nastavnik mora biti siguran da je shva?eno zna?enje poruke, uklju?uju?i njene kulturolo?ke i vaspitne elemente, kao i elemente socijalizacije; - bitno je zna?enje jezi?ke poruke; - znanja u?enika mere se jasno odre?enim relativnim kriterijumima ta?nosti i zato uzor nije izvorni govornik; - sa ciljem da se unapredi kvalitet i obim jezi?kog materijala, nastava se zasniva i na socijalnoj interakciji; rad u u?ionici i van nje sprovodi se putem grupnog ili individualnog re?avanja problema, kao i re?avanjem manje ili vi?e slo?enih zadataka u realnim i virtuelnim uslovima sa jasno odre?enim kontekstom, postupkom i ciljem; - nastavnik upu?uje u?enike u zakonitosti usmenog i pisanog (od tre?eg razreda) koda i njihovog me?usobnog odnosa; - svi gramati?ki sadr?aji uvode se induktivnom metodom kroz raznovrsne kontekstualizovane primere u skladu sa nivoom, a bez detaljnih gramati?kih obja?njenja, osim ukoliko u?enici na njima ne insistiraju, a njihovo poznavanje se vrednuje i ocenjuje na osnovu upotrebe u odgovaraju?em komunikativnom kontekstu. Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika uklju?uje i slede?e kategorije: - usvajanje jezi?kog sadr?aja kroz ciljano i osmi?ljeno u?estvovanje u dru?tvenom ?inu; - poimanje programa kao skupa dinami?nih, zajedni?ki pripremljenih i prilago?enih zadataka i aktivnosti; - nastavnik treba da omogu?i pristup novim idejama i njihovo prihvatanje, kao i kreiranje novih ideja; - u?enici se posmatraju kao odgovorni, kreativni, aktivni u?esnici u dru?tvenom ?inu; - nastavni materijali predstavljaju jedan od izvora aktivnosti i moraju biti pra?eni upotrebom dodatnih autenti?nih materijala; - u?ionica je prostor koji je mogu?e prilago?avati potrebama nastave iz dana u dan; - rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podsti?e razvoj kognitivnih sposobnosti u?enika (zapa?anje, analiza, zaklju?ivanje itd.); - za uvo?enje novog leksi?kog materijala koriste se poznate gramati?ke strukture i obrnuto, a naro?ito na ni?em uzrastu treba koristiti internacionalizme i re?i koje su im poznate, kao i vizualizaciju kao sredstvo semantizacije. Tehnike/aktivnosti Tokom ?asa preporu?uje se dinami?no smenjivanje tehnika/aktivnosti koje ne bi trebalo da traju du?e od 15 minuta. Slu?anje i reagovanje na uputstva nastavnika na stranom jeziku ili sa audio-zapisa (slu?aj, pi?i - od tre?eg razreda, pove?i, odredi, prona?i, ali i aktivnosti u vezi sa radom u u?ionici: nacrtaj, iseci, oboj, otvori/zatvori svesku, itd.) Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije itd.) Manuelne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera i sl.) Ve?be slu?anja (prema uputstvima nastavnika ili sa audio-zapisa povezati pojmove, dodati delove slike, dopuniti informacije, selektovati ta?ne i neta?ne iskaze, utvrditi hronologiju i sl.) Igre primerene uzrastu i didakti?kom zahtevu (za zagrevanje, razvijanje pa?nje i koncentracije, ja?anje motivacije, uvo?enje nove jezi?ke gra?e ili pak utvr?ivanje). Klasiranje i upore?ivanje (po koli?ini, obliku, boji, godi?njim dobima, volim/ne volim, komparacije...). Re?avanje "teku?ih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti. "Prevo?enje" iskaza u gest i gesta u iskaz. Zajedni?ko pravljenje ilustrovanih i pisanih (od tre?eg razreda) materijala (planiranje razli?itih aktivnosti, izve?taj/dnevnik sa putovanja, reklamni plakat, program priredbe ili neke druge manifestacije). STRATEGIJE ZA UNAPRE?IVANJE I UVE?BAVANJE JEZI?KIH VE?TINA U PRVOM I U DRUGOM RAZREDU OSNOVNE ?KOLE Prednosti nastave stranog jezika u prvom i drugom razredu osnovne ?kole u vezi su sa specifi?nostima usvajanja jezika na ranom uzrastu. Osnovna karakteristika ranog u?enja nije analiti?ko u?enje, ve? usvajanje jezika na sli?an na?in na koji se usvaja maternji jezik - dete strani jezik koristi isklju?ivo u komunikaciji i u situacijama koje su bliske njegovim interesovanjima. Vi?estruke su prednosti u?enja jezika u ovom uzrastu (Titone 1989)1: - neurofiziolo?ke: izuzetna plasti?nost mozga omogu?ava lak?e usvajanje fonetskih elemenata, akcenta, izgovora, intonacije, kao i sintaksi?kih obrazaca; - psiholo?ke: kod u?enika se razvija motivacija budu?i da ne ose?a strah od gre?ke prilikom upotrebe novog jezika, lako prihvata igru i spremnije izla?e pred grupom; - obrazovne: u?enje stranog jezika pozitivno uti?e na kognitivni razvoj deteta i prihvatanje drugog i druga?ijeg. _______1 Titone, R. (1989). On the bilingual person. Otawa, Canadian Society for Italian Studies. Raniji po?etak u?enja stranog jezika otvara put za dostizanje vi?ih nivoa jezi?ke kompetencije i razvijanje vi?ejezi?nosti, koji su relevantni za dalje ?kolovanje i profesionalni ?ivot. S obzirom na to da se ishodi operacionalizuju preko jezi?kih aktivnosti u komunikativnim situacijama, va?no je da se one u nastavi stranih jezika permanentno i istovremeno uve?bavaju. Samo tako u?enici mogu da steknu jezi?ke kompetencije koje su u skladu sa zadatim ciljem. Po?to je program u?enja stranog jezika u prvom i drugom razredu osnovne ?kole rastere?en pisanja i ?itanja, kao i eksplicitnih obja?njenja gramati?kih pravila, ovo je dragocen period za podsticanje i navikavanje u?enika da u svakodnevnim situacijama u u?ionici i van nje spontano primenjuju nau?ene re?i i izraze u odgovaraju?im situacijama usmene komunikacije (npr. pozdravljanje nastavnika na stranom jeziku u u?ionici, ali i van nje). Takvo spontano uspostavljanje kontakta poma?e u?enicima da se oslobode govornih blokada koje mogu nastati izvan uslova simuliranih u u?ionici, pri susretu sa licima sa drugog govornog podru?ja. To ?e, tako?e, pru?iti i brojne prilike u?enicima da eksperimenti?u sa upotrebom jezika, rastere?eni straha od neuspeha u komunikaciji. Zbog svega toga potrebno je insistirati na takvom modelu komunikacije od samog po?etka, jer ukoliko se u?enici naviknu na druga?iji model, tj. isklju?ivu primenu maternjeg jezika prilikom uspostavljanja kontakta i komunikacije sa nastavnikom ili vr?njakom, to ?e kasnije biti mnogo te?e promeniti. Slede?i korak, na kojem tako?e treba insistirati od samog po?etka u?enja stranog jezika, jeste takozvani "jezik u?ionice". Sva kratka i jednostavna uputstva u nastavi koja se ?esto ponavljaju treba da budu na stranom jeziku uz obaveznu odgovaraju?u gestikulaciju (ako npr. nastavnik ka?e slu?aj, po?eljno je da poka?e tu aktivnost stavljaju?i ruku iza uha). Neka uputstva nastavnik u po?etku mo?e da izgovara paralelno na stranom i na maternjem jeziku sa tendencijom da postepeno izostavlja maternji jezik, prate?i da li u?enici prepoznaju njihovo zna?enje na stranom jeziku. Pored ovih spontanih oblika u?enja potrebno je uvesti i jezi?ke sadr?aje koji nisu deo uobi?ajene interakcije na ?asu. Za ovakve oblike u?enja potrebno je koristiti predmete i bi?a iz neposrednog okru?enja, slike iz nastavnih materijala, kartice, postere i sve druge raspolo?ive materijale. Za njihovo savladavanje potrebno je insistirati na zajedni?kim grupnim komunikativnim aktivnostima. Na ovom uzrastu se preporu?uju i aktivnosti usmene reprodukcije i kontrolisane produkcije budu?i da su u pitanju sadr?aji koji ne predstavljaju "jezik u?ionice" i ne ponavljaju se svakog ?asa. Na taj na?in se u?enicima omogu?ava ve?i broj ponavljanja radi lak?eg i br?eg memorisanja i sticanja pouzdanja za samostalno kori??enje jezika. U tom smislu, po?eljne su ve?be govorne produkcije sa malim varijacijama modela u kojima se menjaju i kombinuju leksi?ki i gramati?ki sadr?aji uz postepeno uslo?njavanje. Tako?e se podsti?e interakcija sa drugim u?enicima, koja se mo?e, kao blagi vid medijacije, realizovati davanjem uputstava na maternjem jeziku (npr. pitaj druga ili drugaricu kako se zove i koliko godina ima, ?ta voli/ne voli da jede, itd; odgovori na pitanja druga/drugarice), ili uvo?enjem pokreta kao neverbalnog sredstva komunikacije. Potrebno je osposobiti u?enike za komunikativne funkcije navedene u programu za dati nivo u?enja, pri ?emu predlo?eni jezi?ki sadr?aji slu?e kao preporuka i mogu biti zamenjeni sli?nim sadr?ajima ili pro?irivani u skladu sa raspolo?ivim nastavnim materijalom, kao i potrebama i interesovanjima u?enika. Va?no je da imamo na umu da je, uprkos po?etnom entuzijazmu sa kojim u?enici ulaze u proces u?enja stranog jezika u osnovnoj ?koli, njima to ipak jo? jedan u nizu obaveznih predmeta. Stoga se, na ovom nivou, ne mo?e o?ekivati da oni sami, spontano, razviju interesovanje i entuzijazam za u?enje stranog jezika. Neophodno je prilikom planiranja aktivnosti imati u vidu uzrast u?enika i njihove individualne karakteristike. Neki u?enici su introvertni, neki ekstrovertni, u?e razli?itom brzinom i na razli?ite na?ine - svim ?ulima, imaju razli?ite potrebe i interesovanja. Ve?ina u?enika na tom uzrastu ima problem sa pa?njom, koncentracijom i pam?enjem tokom 45 minuta. Stoga je uputno da ?as po?ne nekom kratkom igrom zagrevanja koja bi pozitivno uticala na razvijanje sposobnosti pa?nje, koncentracije i pam?enja, kao i da se aktivnosti smenjuju odgovaraju?im logi?nim redosledom i da traju od 5 do 15 minuta. PREZENTOVANJE I UVE?BAVANJE SADR?AJA S obzirom na razli?ite stilove u?enja, raznovrsnost aktivnosti klju?na je re? za prezentovanje nove leksi?ke gra?e. Va?no je da uva?avamo predznanja u?enika, jer nam ona mogu biti dobra osnova za rad i lak?e razumevanje teme. Vizuelna nastavna sredstva (kartice, posteri, stvarni predmeti iz neposrednog okru?enja, kako je u op?tim smernicama ve? napomenuto) idealna su za uvo?enje i uve?bavanje vokabulara. Kada se u?enicima poka?e odre?eni pojam - kada ga vide, va?no je da nekoliko puta ?uju kako se re? izgovara i da je tek na kraju izgovore. Horsko ponavljanje korisno je za ose?aj sigurnosti u?enika jer nije javno eksponiran, a strah od ismevanja (koji je na tom uzrastu neretko prisutan) sveden je na minimum. Pantomima (kao vrsta dramskih tehnika), kao i metoda potpunog fizi?kog odgovora, veoma su omiljene i efikasne, ne samo na ovom uzrastu ve? i kasnije. Naro?ito su pogodne za u?enike kinesteti?kog stila u?enja (prevo?enje izgovorene re?i u pokret i obrnuto). Ove tehnike su pogodne za uvo?enje i uve?bavanje svih vrsta re?i: imenice - delovi tela, ?ivotinje, igra?ke..; glagoli - ustati, sesti, podi?i, spustiti neki predmet…; pridevi za opisivanje stanja i ose?anja - sre?an, tu?an, gladan, ?edan… Odgovaraju?i kontekst (pri?e u slikama, pesme, igre i sl.) bitna je pretpostavka uspe?nog usvajanja vokabulara, kao i jezika uop?te. Usvajanje leksike bi?e utoliko efikasnije ukoliko se ostvaruje u jasnom situacionom kontekstu. Primera radi, ako se usvajaju re?i koje se odnose na svet ?ivotinja, mogu?e je organizovati stvarni, simulirani ili virtuelni obilazak zoolo?kog vrta. Treba voditi ra?una o tome da su u?enici, tokom jednog ?kolskog ?asa, u stanju da usvoje 5 do 7 novih re?i. Dijalo?ki modeli (kao osnova za "imitiranje") veoma su efikasni za razvijanje govora. U nedostatku spontane komunikacije me?u u?enicima nastavnik mo?e da koristi lutke - obi?ne pli?ane, pravljene od ?arapa ili papira - i tako napravi odgovaraju?i dijalo?ki model. Nastavnik se mo?e obra?ati u?enicima sa lutkom koja pita. U?enici ?e vrlo brzo i lako mo?i da daju odgovor, ali i da postave pitanja. Naravno, potrebno je obezbediti odgovaraju?i kontekst koji ?e i stidljivijim u?enicima omogu?iti da se ohrabre i progovore. Projektne aktivnosti pove?avaju motivaciju, jer pru?aju izbor u?enicima da odgovorno u paru ili u grupi re?avaju zadatak na svoj na?in u dogovoru sa drugima, razvijaju?i i ja?aju?i odre?ene socijalne kompetencije. Projekat je pogodan za rad u odeljenjima me?ovitog sastava, ima li?ni pe?at, podsti?e kooperativni rad i zavr?ava se uvek nekom vrstom prezentacije kako rezultata, tako i procesa rada. Dramske aktivnosti omogu?avaju u?enicima da koriste jezik u odgovaraju?em kontekstu i tako "o?ivljavaju" njegovu upotrebu. Njihov potencijal ogleda se, izme?u ostalog, i u tome ?to: - u?enici ne samo da u?e strani jezik na zabavan na?in, ve? kroz interakciju i razli?ite uloge koje preuzimaju sagledavaju stvari iz razli?itih uglova (?to doprinosi razvoju kriti?kog i divergentnog mi?ljenja); - u?enici sara?uju i usvajaju jezik kroz smislenu interakciju na ciljnom jeziku i razvijaju sve potrebne ve?tine - kognitivne, komunikativne i socijalne; - svi mogu da u?estvuju - svako dobija ulogu koju mo?e da "iznese" te su zato pogodne za rad u odeljenjima me?ovitog sastava; - odgovaraju svim stilovima u?enja - vizuelni vide, auditivni ?uju, kinesteti?ni se izra?avaju kroz pokret; - podi?u motivaciju i samopouzdanje; - orijentisane su na u?enika - nastavnik ima manje dominantnu ulogu; - razvijaju ma?tu i kreativnost kod u?enika. Po?eljno je da se dramske aktivnosti poput igranja uloga, mini ske?eva, lutkarskih mini predstava, improvizacija i pri?a iz stvarnog ?ivota ?to vi?e koriste u nastavi, ne samo na ovom uzrastu, ve? i kasnije. ?itanje i pisanje su neobavezne aktivnosti u drugom razredu. S obzirom na to da se latini?no pismo uvodi u nastavu srpskog jezika u drugom polugodi?tu drugog razreda, inicijalno pisanje i ?itanje mo?e se ponuditi kao opcija samo za u?enike koji to ?ele i znaju, na elementarnom nivou (?itanje pojedina?nih re?i i jednostavnih re?enica, dopunjavanje re?i slovom i sli?no, nipo?to samostalno pisanje i diktati). Ova aktivnost se ne ocenjuje i na ?asu ima sporednu ulogu. Sociokulturnu kompetenciju, kao skup znanja o svetu uop?te, sli?nostima i razlikama izme?u kulturnih i komunikativnih modela sopstvene govorne zajednice i zajednice/zajednica ?iji se jezik u?i, treba uvoditi od samog po?etka u?enja stranog jezika na najni?em uzrasnom nivou, jer su ta znanja potrebna za kompetentnu, uspe?nu komunikaciju u konkretnim komunikativnim aktivnostima na ciljnom jeziku. Poseban aspekt sociokulturne kompetencije predstavlja interkulturna kompetencija, koja podrazumeva razvoj svesti o drugom i druga?ijem, poznavanje i razumevanje sli?nosti i razlika izme?u svetova, odnosno govornih zajednica, u kojima se u?enik kre?e. Interkulturna kompetencija podrazumeva i razvijanje tolerancije i pozitivnog stava prema individualnim i kolektivnim karakteristikama govornika drugih jezika, pripadnika drugih kultura koje se u manjoj ili ve?oj meri razlikuju od njegove sopstvene. Dakle, postepenim uvo?enjem sociokulturnih sadr?aja na najni?em nivou (pozdravljanje, pevanje prigodnih prazni?nih pesama i sl.) doprinosi se razvoju interkulturne li?nosti, kroz ja?anje svesti o vrednosti razli?itih kultura i razvijanje sposobnosti za integrisanje interkulturnih iskustava u sopstveni kulturni model pona?anja i verovanja. Gramati?ki sadr?aji se na ovom uzrasnom nivou ne obra?uju eksplicitno. Gramati?ke pojave treba posmatrati sa funkcionalnog aspekta (primenjuju?i elemente gramatike koji su neophodni za uspe?no ostvarivanje komunikativne funkcije). U procesu nastave stranog jezika treba te?iti tome da se gramatika usvaja putem jezi?kih aktivnosti slu?anja i govora, prema jasno utvr?enim ciljevima, ishodima i standardima nastave stranih jezika. Glavni cilj nastave stranog jezika jeste razvijanje komunikativne kompetencije na odre?enom jezi?kom nivou, u skladu sa statusom jezika i godinom u?enja. Naziv predmeta MATEMATIKA Cilj Cilj u?enja predmeta matematika je da u?enik, ovladavaju?i matemati?kim konceptima, znanjima i ve?tinama, razvije osnove apstraktnog i kriti?kog mi?ljenja, pozitivne stavove prema matematici, sposobnost komunikacije matemati?kim jezikom i pismom i primeni ste?ena znanja i ve?tine u daljem ?kolovanju i re?avanju problema iz svakodnevnog ?ivota, kao i da formira osnov za dalji razvoj matemati?kih pojmova. Razred prvi Godi?nji fond ?asova 180 ?asova ? ISHODIPo zavr?etku razreda u?enik ?e biti u stanju da: OBLAST/TEMA SADR?AJI - odredi me?usobni polo?aj predmeta i bi?a i njihov polo?aj u odnosu na tlo;- uporedi predmete i bi?a po veli?ini;- uo?i i imenuje geometrijske oblike predmeta iz neposredne okoline;- imenuje geometrijska tela i figure;- grupi?e predmete i bi?a sa zajedni?kim svojstvom;- slo?i/razlo?i figuru koja se sastoji od poznatih oblika;- razlikuje: krivu, pravu, izlomljenu, zatvorenu i otvorenu liniju;- crta pravu liniju i du? pomo?u lenjira;- broji unapred i unazad i sa preskokom;- pro?ita, zapi?e, uporedi i uredi brojeve prve stotine i prika?e ih na brojevnoj pravoj;- koristi redne brojeve;- razlikuje parne i neparne brojeve, odredi najve?i i najmanji broj, prethodnika i sledbenika;- koristi pojmove: sabirak, zbir, umanjenik, umanjilac, razlika;- sabira i oduzima dva jednocifrena broja ne zapisuju?i postupak;- sabira i oduzima do 100 bez prelaza preko desetice;- rastavi broj na sabirke i primeni zamenu mesta i zdru?ivanje sabiraka radi lak?eg ra?unanja;- re?i tekstualni zadatak sa jednom operacijom;- razlikuje nov?ane apoene do 100 dinara i uporedi njihovu vrednost;- uo?i pravilo i odredi slede?i ?lan zapo?etog niza;- pro?ita i koristi podatke sa jednostavnijeg stubi?nog i slikovnog dijagrama ili tabele;- izmeri du?inu zadatom, nestandardnom jedinicom mere;- preslika ta?ke i figure u kvadratnoj mre?i na osnovu zadatog uputstva. GEOMETRIJA POLO?AJ, VELI?INA I OBLIK PREDMETA Prostorne relacije.Veli?ina predmeta i bi?a.Geometrijska tela: lopta, kocka, kvadar, valjak, piramida i kupa.Geometrijske figure: krug, pravougaonik, kvadrat i trougao. LINIJE Prava, kriva i izlomljena linija.Zatvorena i otvorena linija.Ta?ka i linija. Du?. BROJEVI Brojanje, pisanje i ?itanje brojeva.Prikazivanje brojeva pomo?u ta?aka na brojevnoj pravoj.Upore?ivanje brojeva.Redni brojevi.Sabiranje i oduzimanje brojeva u okviru 20 i prikazivanje na brojevnoj pravoj.Sabiranje i oduzimanje brojeva do 100 bez prelaza preko desetice i prikazivanje na brojevnoj pravoj.Svojstva sabiranja.Otkrivanje nepoznatog broja u jednakostima s jednom operacijom.Dinar, kovanice i nov?anice do 100 dinara. MERENJE I MERE Merenje du?ine nestandardnim jedinicama mere. Klju?ni pojmovi: odnosi u prostoru, geometrijski oblici, broj, sabiranje i oduzimanje i merenje. UPUTSTVO ZA DIDAKTI?KO-METODI?KO OSTVARIVANJE PROGRAMA Radi lak?eg planiranja nastave daje se orijentacioni predlog broja ?asova po temama (ukupan broj ?asova za temu, broj ?asova za obradu novog gradiva + broj ?asova za utvr?ivanje, uve?bavanje i sistematizaciju gradiva). Prilikom izrade operativnih planova nastavnik raspore?uje ukupan broj ?asova predvi?en za pojedine teme po tipovima ?asova (obrada novog gradiva, utvr?ivanje i uve?bavanje, ponavljanje, proveravanje i sistematizacija gradiva), vode?i ra?una o cilju predmeta i ishodima. Geometrija (27; 11 + 16) Brojevi (146; 57 + 89) Merenje i mere (7; 3 + 4) Predlo?eni redosled realizacije tema: 1. Geometrija - Polo?aj, veli?ina i oblik predmeta; 2. Brojevi - Prirodni brojevi do 10 i nula, sabiranje i oduzimanje do 10; 3. Geometrija - Linije; 4. Brojevi - Prirodni brojevi do 20, sabiranje i oduzimanje do 20; 5. Merenje i mere; 6. Brojevi - Prirodni brojevi do 100, sabiranje i oduzimanje do 100 (bez prelaska desetice). Predlo?ena podela tema i redosled realizacije nisu obavezni za nastavnike, ve? samo predstavljaju jedan od mogu?ih modela. Ovakav predlog je dat zbog toga ?to je po?eljno kombinovati algebarske i geometrijske sadr?aje. Osnova za pisanje ishoda i izbor sadr?aja je ?injenica da se u?enjem matematike u?enici osposobljavaju za: re?avanje raznovrsnih prakti?nih i teorijskih problema, komunikaciju matemati?kim jezikom, matemati?ko rezonovanje i dono?enje zaklju?aka i odluka. Sam proces u?enja matematike ima svoje posebnosti koje se ogledaju u broju godina izu?avanja i nedeljnog broja ?asova predmeta i neophodnosti kontinuiranog sticanja i povezivanja znanja. Sadr?aji programa predmeta matematike predstavljaju osnovu za ostvarivanje ishoda, jer je njima obuhva?eno sve ono ?to u?enik treba da izgradi na nivou znanja. Nastavnici u svojoj svakodnevnoj nastavnoj praksi, treba da se oslanjaju na ishode, jer oni ukazuju ?ta je ono za ?ta u?enici treba da budu osposobljeni tokom u?enja predmeta u jednoj ?kolskoj godini. Ostvarivanjem ishoda, u?enici usvajaju osnovne matemati?ke koncepte, ovladavaju osnovnim matemati?kim procesima i ve?tinama, osposobljavaju se za primenu matemati?kih znanja i ve?tina i komunikaciju matemati?kim jezikom. Kroz ishode se omogu?ava ostvarivanje obrazovnih standarda i me?upredmetnih kompetencija kao ?to su komunikacija, digitalna kompetencija, rad sa podacima i informacijama, re?avanje problema, saradnja i kompetencija za celo?ivotno u?enje. Pri obradi novih sadr?aja treba se oslanjati na postoje?e iskustvo i znanje u?enika, i nastojati, da u?enici samostalno izvode zaklju?ke. Osnovna uloga nastavnika je da bude organizator nastavnog procesa, da podsti?e, organizuje i usmerava aktivnost u?enika. U?enike treba upu?ivati da koriste ud?benik i druge izvore znanja, kako bi usvojena znanja bila trajnija i ?ira, a u?enici osposobljeni za primenu u re?avanju raznovrsnih zadataka. Prilikom planiranja nastave, treba imati u vidu da, u ovom uzrastu, razli?ite igrolike aktivnosti u funkciji saznavanja i u?enja mogu biti dodatna motivacija za usvajanje matemati?kih sadr?aja. Igra je osnovna aktivnost i kontekst matemati?kog saznanja u pred?kolskom periodu. Polaskom u ?kolu kod prvaka ne nestaje potreba za igrom. Zbog toga je va?no da se u prvom ciklusu, a posebno u prvom razredu, deci omogu?i da razvijaju matemati?ko mi?ljenje u kontekstu igrolikih aktivnosti. Pored toga, igrolike aktivnosti zna?ajno doprinose razvijanju interesovanja za matematiku i pozitivnog stava prema matematici. Na ?asovima treba kombinovati razli?ite metode i oblike rada, ?to doprinosi ve?oj efikasnosti nastavnog procesa, podsti?e intelektualnu aktivnost u?enika i nastavu ?ini interesantnijom i funkcionalnijom. GEOMETRIJA Polo?aj, veli?ina i oblik predmeta Razvoj opa?anja prostora podrazumeva uo?avanje predmeta i bi?a u okru?enju i njihovih me?usobnih odnosa. Osnovu saznanja ?ini posmatranje i klasifikacija oblika na osnovu uo?enih osobina. Me?usobni odnosi predmeta u prostoru iskazani prostornim relacijama izgra?uju se posmatranjem razli?itih predmeta u prostoru, manipulisanjem objektima (prakti?na prostorna orijentacija), imenovanjem i misaonim izdvajanjem uo?enih odnosa. Polo?aj predmeta i bi?a - U?enici upore?uju predmete po polo?aju (ispred, iza; ispod, iznad; gore, dole; u, na, van; izme?u, levo, desno; sa iste strane, sa suprotnih strana; uspravno, vodoravno). Prostorne relacije u?enici usvajaju u odnosu na sebe, u odnosu na druga bi?a i predmete (uz rotacije tj. okretanje) i u odnosu na tlo. Uo?avaju se i isti?u me?usobno suprotni odnosi: ispred-iza, ispod-iznad, gore-dole, levo-desno, sa iste strane - sa suprotnih strana. Igrolike aktivnosti treba koristiti u cilju uo?avanja odnosa i uve?bavanja prakti?ne orijentacije u?enika u prostoru, na mapi i u tabeli. Veli?ina predmeta i bi?a - U delu koji se odnosi na upore?ivanje predmeta prema du?ini, visini i ?irini, cilj je da u?enici ovladaju upotrebom re?i kojima se izra?avaju relacijski odnosi izme?u predmeta, odnosno bi?a: kra?e - du?e, ni?e - vi?e i u?e - ?ire. Pore?enje/procena se vr?i "odoka"’ ili upore?ivanjem realnih predmeta (olovka, lenjir i sli?no). Va?no je ukazati na povezanost odgovaraju?ih relacija (npr. olovka je du?a od gumice, a gumica je kra?a od olovke). Pored toga, treba upore?ivati i vi?e predmeta (npr. odre?ivanje naj?ireg predmeta). Oblik predmeta - Po?etno geometrijsko saznanje zasniva se na sistematskom posmatranju i opisivanju predmeta u okru?enju i na slikovnom prikazu, isticanjem njihovih svojstava, oblika, simetri?nosti, veli?ine i polo?aja. Uo?avanje sli?nosti i razlika omogu?ava klasifikaciju objekata. U?enici propedevti?ki upoznaju geometrijska tela i figure. Na po?etku uvesti oblike koji su u?enicima tog uzrasta najbli?i i poznati iz svakodnevnog ?ivota: oblik lopte i kocke, zatim kvadra i valjka, i na kraju piramide i kupe. Treba koristiti o?igledna nastavna sredstva: igra?ke, predmete koji se nalaze u u?ionici i sli?no (npr. lopta i kocka za igru, gumica, sun?er, kreda, flomaster). Uo?avanjem strana trodimenzionalnih predmeta uvesti oblike kvadrata, pravougaonika, kruga i trougla. Ovakvim pristupom, u?enici prvo upoznaju oblike koji su im bliski i poznati, koji se nalaze u njihovom okru?enju i postepeno se, kao delovi prethodno upoznatih oblika, uvode novi oblici. Korisne su prakti?na manipulacija (modelovanje, seckanje, lepljenje, preklapanje figura) i aktivnosti crtanja geometrijskih figura kori??enjem ?ablona (npr. lenjir sa geometrijskim oblicima) i slobodnom rukom pomo?u kvadratne ili ta?kaste mre?e. Primeri aktivnosti za ostvarivanje pojedinih ishoda 1. Opisivanje polo?aja objekta u odnosu na vi?e drugih objekata u slo?enijoj realisti?noj situaciji na slici ili u tabeli. 2. Opisivanje redosleda objekata u datom nizu posmatranom iz razli?itih pozicija, npr. navo?enje objekata od poslednjeg do prvog u nizu. 3. Opisivanje na mapi (u lavirintu) putanje od jedne do druge ta?ke, ucrtavanje putanje na mapi (u lavirintu) ili prela?enje puta od jedne do druge pozicije prema uputstvu. 4. Pravljenje modela geometrijske figure od slam?ica ili modela geometrijskog tela pomo?u ?tapi?a i kuglica od plastelina. 5. Sastavljanje odre?ene figure od zadatih delova (tangram). 6. Dopunjavanje figure delom koji nedostaje. 7. Izdvajanje predmeta sa odre?enim svojstvom iz kolekcije predmeta. 8. Prekrivanje zadate figure u ravni plo?icama kvadratnog, pravougaonog i trougaonog oblika (bez preklapanja i ?upljina). 9. Otkrivanje slede?eg ?lana niza sastavljenog od geometrijskih oblika, uz obja?njenje kako se do?lo do zaklju?ka. Linije Prave i krive linije treba uvesti kao linije kojima su oivi?eni uvedeni geometrijski oblici, a zatim pro?iriti na pojmove otvorene i zatvorene krive linije i izlomljene linije. Ta?ku treba uvesti kao presek dve linije, a du? kao deo prave linije ograni?en sa dve ta?ke. Za obele?avanje ta?aka treba koristiti slova A, E, O, T, M i J. U?enike treba nau?iti da razlikuju i crtaju krivu, pravu, izlomljenu, zatvorenu i otvorenu liniju, uo?e unutra?nju i spolja?nju oblast ograni?enu zatvorenom linijom. Kao model za prave i krive linije (otvorene i zatvorene) mo?emo koristiti kanap ili konac. Npr. zatezanjem kanapa dobijamo model prave linije, a spajanjem krajeva kanapa model zatvorene krive linije. Kad ukrstimo dva konca ili kanapa, dobijamo ta?ku. Primeri aktivnosti za ostvarivanje pojedinih ishoda 1. Modelovanje polo?aja ta?ke u odnosu na liniju pomo?u trake i predmeta. I obrnuto, crtanje slike prema realnoj situaciji. 2. Crtanje slike ili docrtavanje zapo?ete slike u kvadratnoj ili ta?kastoj mre?i prema datom uputstvu. BROJEVI Razvoj pojma broja i brojevnog niza je nastavak saznanja o brojevima, koje je ste?eno u pred?kolskom programu. Izgra?ivanje pojma broja obuhvata: vizuelnu predstavu, vizuelnu korespondenciju jednakobrojnih kolekcija objekata, prebrojavanje, cifarski zapis. Broj do koga se dolazi prebrojavanjem vizualizuje se na razli?ite na?ine (skupovno, dijagramima, brojevnim slikama, na brojevnoj pravoj) ?ime se produbljuje razumevanje strukture broja. Na po?etku je zna?ajna manipulacija o?iglednim sredstvima (?etonima, ?tapi?ima, karticama, prstima). Brojevi se upoznaju u blokovima: do 5 (uklju?uju?i 0), prva desetica, druga desetica, prva stotina. Formiranje pojma brojevnog niza i mesto broja u brojevnom nizu razvija se kroz aktivnost prebrojavanja objekata i bi?a (konkretnih ili slikovnih predstava), brojanja unapred i unazad, sekvencijalno, u zadatim intervalima, vizuelizacijom na brojevnoj pravoj. Prebrojavanje elemenata treba iskoristiti i za postepeno upoznavanje u?enika sa merenjem zapremine te?nosti, bez uvo?enja standardnih jedinica mere. Na ovom nivou, u?enici treba da presipanjem vode prebroje koliko manjih posuda vode je sadr?ano u ve?oj i obrnuto. Rezultate prebrojavanja treba da upi?u u tabelu, kako bi se upoznali sa ovakvim na?inom zapisivanja podataka. Sabiranje i oduzimanje vezuju se za primere koji se mogu modelovati kao par disjunktnih skupova. Kada su dati brojevi elemenata tih skupova, a tra?i se broj elemenata njihove unije, govorimo o zadatku sabiranja koji prati tu shemu. Kada je dat broj elemenata unije i jednog od podskupova, a tra?i se broj elemenata drugog od njih, ka?emo da je to zadatak oduzimanja koji prati tu shemu. Vizuelno predstavljanje sabiranja na brojevnoj pravoj (dobrojavanje, odnosno odbrojavanje), brojevnim dijagramima i brojevnim slikama podsti?e razumevanje pojmova sabiranja i oduzimanja nakon ?ega se uve?bava sabiranje i oduzimanje u blokovima brojeva. Razmatraju se i slu?ajevi u kojima je jedan od sabiraka nepoznat broj. Na osnovu dobro savladane tablice sabiranja i oduzimanja u?enici otkrivaju nepoznati sabirak, umanjilac, a zatim i primere gde je nepoznat umanjenik. Ovo je pogodan trenutak za re?avanje zadataka sa terazijama, u kojima je cilj uspostavljanje ravnote?e tasova. Razmatraju se situacije u kojima su na tasovima: 1) isti predmeti; 2) razli?iti predmeti. Npr. na prvoj slici je na jednom tasu kuglica, a na drugom kocka. Na drugoj slici su na jednom tasu dve kuglice, a na drugom valjak. Na tre?oj slici je na jednom tasu valjak, a na drugom treba docrtati odgovaraju?i broj kocki. Ovakvim zadacima se postepeno razvija logi?ko mi?ljenje i ideja re?avanja jedna?ine, a predstavljaju i uvod u merenje mase, koje se obra?uje u narednim razredima. Pravila zamene mesta sabiraka i zdru?ivanje sabiraka uvode se pre obrade brojeva druge desetice jer se koriste pri izvo?enju sabiranja u bloku do 20. Za ilustraciju pravila koriste se o?igledna sredstva kao i vizuelni prikaz. Pri obradi sabiranja i oduzimanja u bloku brojeva do 20 upoznaju se slu?ajevi sa i bez prelaska desetice (11 + 2, 8 + 3, 16 - 4, 12 - 5). Jedan od va?nih ciljeva je spontano zapam?ivanje tablica sabiranja i oduzimanja do 20, zbog ?ega treba predvideti dovoljno vremena i razli?itih aktivnosti za uve?bavanje i sticanje sigurnosti ra?unanja. Sabiranje i oduzimanje do 100 obuhvata: sabiranje i oduzimanje desetica, sabiranje i oduzimanje desetica i jedinica (24 + 5, 29 - 7), sabiranje i oduzimanje dvocifrenog broja i vi?estruke desetice (57 + 30, 57 - 30), kao i sabiranje i oduzimanje dvocifrenih brojeva bez prelaska (32 + 43, 23 + 47, 84 - 31). Postupci se zasnivaju na ve? upoznatim postupcima u bloku brojeva do 20. Po?ev?i od bloka brojeva do 10, u?enici se podsti?u da pravilno koriste matemati?ki jezik koriste?i znake +, -, =, <, > i termine: sabirak, zbir, umanjenik, umanjilac, razlika, prethodnik, sledbenik, paran, neparan, manji od i ve?i od. Pojam mesne vrednosti cifre (desetica i jedinica) uvodi se prilikom obrade brojeva druge desetice. Matemati?ke sadr?aje treba povezivati sa sadr?ajima i aktivnostima drugih predmeta kao i ?ivotnim situacijama. Npr. prebrojavanje objekata ili orijentacija u prostoru sa predmetom svet oko nas; uve?bavanje tablice sabiranja ili kori??enje rednih brojeva mo?e se realizovati i na ?asovima fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja (npr. uraditi 6+5 ?u?njeva, posle tre?eg ?u?nja sko?iti 2 puta i sli?no). Kombinatorni zadaci ili zadaci odre?ivanja slede?eg ?lana niza posebno su podsticajni za razvoj matemati?ko logi?kog mi?ljenja. Re?avanje problemskih zadataka veoma je va?an segment nastave, jer omogu?ava povezivanje i primenu matemati?kih znanja u realisti?nim situacijama. Modelovanje problema u matemati?ki zapis, uz kori??enje grafi?kog prikaza, omogu?ava u?enicima da nemehani?ki pristupaju zadacima. U okviru ove teme, u?enici treba da upoznaju i kovanice i papirne nov?anice (do 100 dinara), ?to predstavlja po?etak osposobljavanja za kori??enje novca u svakodnevnom ?ivotu. Uvo?enje nov?anih apoena treba da prati uvo?enje blokova brojeva: do 10, do 20 i do 100. Zadaci sa novcem iz svakodnevnog ?ivota poma?u da se, pored ishoda koji se odnose na novac, ostvare i ishodi koji se odnose na prirodne brojeve. Ve?ina ishoda ove teme se ostvaruje spiralno, jer se ishodi koji se ostvare u okviru prvog bloka brojeva, kasnije samo pro?iruju na ostale blokove brojeva. Primeri aktivnosti za ostvarivanje pojedinih ishoda Po?etne aktivnosti treba da se odnose na prebrojavanje (brojanje unapred, unazad i sa preskokom), jer polazimo od formiranja pojma broja, a zatim i formiranja brojevnog niza. 1. Prebrojavanje predmeta iste vrste i prikazivanje dijagramom ili tabelom (npr. upisivanjem "crtica" u tabelu, odnosno brojeva kada nau?e zapis brojeva). 2. ?itanje podataka iz jednostavnijih stubi?nih i slikovnih dijagrama i tabela. 3. Povezivanje rednih brojeva i prostornih priloga, npr. prvi odozgo, tre?i odozdo, drugi sleva, prvi zdesna, tre?i spreda, drugi skraja. 4. Upore?ivanje i razmena novca; ra?unanje sa novcem, prikazivanje datog nov?anog iznosa najmanjim mogu?im brojem kovanica/nov?anica. 5. Razlaganje broja na mogu?e sabirke u realisti?nim situacijama (na primer: U kutiji se nalazi 10 plavih i crvenih kuglica. Koliko mo?e biti crvenih, a koliko plavih kuglica u kutiji? Re?enje treba zapisati u tabeli.) 6. Odre?ivanje slede?eg ?lana u zadatom brojevnom nizu. MERENJE I MERE U okviru ove teme, kroz prakti?ne aktivnosti treba upoznati u?enike sa konceptom merenja, bez uvo?enja standardnih jedinica mere. Ove aktivnosti obuhvataju merenje razli?itih predmeta istom jedinicom mere (npr. slamkom, spajalicom, koracima) i merenje jednog predmeta kori??enjem razli?itih jedinica mere. Na ovom nivou, u?enici treba da: izmere zadate du?ine nadovezivanjem i prebrojavanjem jedini?nih mera, prika?u rezultate merenja (tabelom ili dijagramom) i uporede du?ine. Kada u?enici ovladaju idejom merenja du?ine, treba pre?i na zadatke u kojima se povezuju razli?iti sadr?aji. Re?avaju se zadaci preslikavanja (pomeranja) ta?ke ili figure u kvadratnoj mre?i, na primer: 1) pomeranje ta?aka ili du?i u odre?enom smeru (nalevo, nadesno, nagore, nadole) za datu du?inu (npr. dve du?ine kvadrata); 2) rotiranje figure na slici iz uspravnog u vodoravni polo?aj i obrnuto (bez upotrebe termina rotiranje). Ovakvim zadacima se povezuju znanja o oblicima, du?ima i merenju. Odre?eni broj ?asova na kraju ?kolske godini treba odvojiti za sistematizaciju i povezivanje gradiva. Na ovim ?asovima treba zadavati tekstualne, problemske zadatke, zadatke sa geometrijskim prikazom aritmeti?kih zadataka, tekstualne zadatke u kojima su dati i podaci koji nisu bitni za re?avanje zadatka, logi?ki zadaci sa odri?nim re?enicama. Cilj ovakvih ?asova je da se utvrdi i pove?e gradivo, da se kod u?enika razvija sposobnost re?avanja problema i logi?ko-kombinatorno mi?ljenje. Naziv predmeta SVET OKO NAS Cilj Cilj u?enja predmeta svet oko nas jeste upoznavanje sebe, svog prirodnog i dru?tvenog okru?enja i razvijanje sposobnosti za odgovoran ?ivot u njemu. Razred prvi Godi?nji fond ?asova 72 ?asa ? ISHODIPo zavr?etku razreda u?enik ?e biti u stanju da: OBLAST/TEMA SADR?AJI - prepozna i iska?e radost, strah, tugu i bes uva?avaju?i sebe i druge;- pravovremeno i primereno situaciji iska?e svoje osnovne ?ivotne potrebe za hranom, vodom i odlaskom u toalet;- se pona?a tako da uva?ava razli?itosti svojih vr?njaka i drugih ljudi;- pridr?ava se dogovorenih pravila pona?anja u ?koli i prihvata posledice ako ih prekr?i;- sara?uje sa vr?njacima u zajedni?kim aktivnostima;- odr?ava li?nu higijenu i adekvatno se odeva u cilju o?uvanja zdravlja;- ?uva svoju, ?kolsku i imovinu drugih;- prati instrukcije odraslih u opasnim situacijama: poplava, zemljotres, po?ar;- svojim re?ima opi?e primer neke opasne situacije iz svog neposrednog okru?enja;- primenjuje pravila bezbednog pona?anja na putu od ku?e do ?kole prilikom kretanja ulicom sa i bez trotoara i prelaska ulice;- sna?e se u prostoru pomo?u prostornih odrednica: napred-nazad, levo-desno, gore-dole i karakteristi?nih objekata;- odredi vreme svojih aktivnosti pomo?u vremenskih odrednica: delovi dana, obdanica i no?, dani u nedelji, pre, sada, posle, ju?e, danas, sutra, prekju?e, prekosutra;- posmatranjem i opipavanjem predmeta odredi svojstva materijala: tvrdo-meko, providno-neprovidno, hrapavo- glatko;- u?estvuje u izvo?enju jednostavnih ogleda kojima ispituje prirodne fenomene;- razlikuje prirodu od proizvoda ljudskog rada na primerima iz neposrednog okru?enja;- prepoznaje oblike pojavljivanja vode u neposrednom okru?enju: potoci, reke, bare, jezera;- prepoznaje izgled zemlji?ta u neposrednom okru?enju: ravnica, brdo, planina;- identifikuje biljke i ?ivotinje iz neposrednog okru?enja na osnovu njihovog spolja?njeg izgleda;- uo?ava raznovrsnost biljaka i ?ivotinja na osnovu spolja?njeg izgleda;- prepoznaje glavu, trup, ruke i noge kao delove tela i njihovu ulogu u njegovom svakodnevnom ?ivotu;- prepoznaje ulogu ?ula vida, sluha, mirisa, ukusa i dodira u njegovom svakodnevnom funkcionisanju i saznavanju okru?enja;- ?tedi vodu i odla?e otpad na predvi?ena mesta;- se pona?a tako da ne ugro?ava biljke i ?ivotinje u neposrednom okru?enju;- povezuje rezultate u?enja i rada sa ulo?enim trudom. NEPOSREDNO OKRU?ENJE Ja i drugi Osnovna ose?anja (radost, strah, tuga i bes).Osnovne ?ivotne potrebe (disanje, hrana, voda, spavanje i potreba za toaletom).Sli?nosti i razlike po polu, starosti, sposobnostima i interesovanjima. Porodi?ni dom, ?kola Grupe ljudi: porodica, ?kolska zajednica, razred, odeljenje, susedi.Prava i obaveze ?lanova grupa.Pravila pona?anja pojedinaca i grupe.Praznici: porodi?ni, ?kolski. Zdravlje i bezbednost Zdrav na?in ?ivota: stanovanje, odevanje, ishrana, li?na higijena, rad, odmor.Bezbedno pona?anje u saobra?aju na putu od ku?e do ?kole (kretanje ulicom sa i bez trotoara, prela?enje preko ulice, bezbedno mesto za igru).Opasne situacije po ?ivot, zdravlje i okolinu, prevencija i pravilno pona?anje (u domu i ?kolskoj sredini, saobra?aju, tokom prirodnih nepogoda). Orijentacija u prostoru i vremenu Kretanje i snala?enje u prostoru u odnosu na prostorne odrednice: napred-nazad, levo-desno, gore-dole i karakteristi?ne objekte.Snala?enje u vremenu u odnosu na vremenske odrednice: delovi dana, obdanica i no?, dani u nedelji, pre, sada, posle, ju?e, danas, sutra, prekju?e, prekosutra. ?ovek stvara ?ovek radi i stvara (materijali i sredstva za rad, proizvodi ljudskog rada).Materijali za izradu predmeta (drvo, kamen, metal, staklo, guma, plastika, papir, tkanina) i njihova svojstva (tvrdo-meko, providno-neprovidno, hrapavo- glatko). Raznovrsnost prirode Sun?eva svetlost i toplota.Osnovna svojstva vazduha: providnost, miris, kretanje.Oblici pojavljivanja vode: potoci, reke, bare, jezera, ki?a, sneg.Oblici pojavljivanja vode u neposrednom okru?enju.Osnovna svojstva vode: ukus, miris, providnost, rastvara pojedine materijale.Izgled zemlji?ta: ravnica, brdo, planina.Izgled zemlji?ta u neposrednom okru?enju.Osnovna svojstva zemlji?ta: boja, rastresitost, vla?nost;Karakteristi?ne biljke i ?ivotinje u neposrednom okru?enju.Izgled i delovi tela biljaka.Izgled i delovi tela ?ivotinja na primerima sisara, ptica, riba, insekata.?ovekovo telo - delovi tela (glava, trup, ruke i noge) i ?ula (vida, sluha, ukusa, mirisa i dodira).Zna?aj vode, vazduha, zemlji?ta, sun?eve svetlosti i toplote za ?ivot biljaka, ?ivotinja/?oveka.Odgovoran odnos ?oveka prema ?ivotnoj sredini (?tednja vode, odlaganje otpada na predvi?ena mesta, briga o biljkama i ?ivotinjama). Klju?ni pojmovi: orijentacija, kultura ?ivljenja i dru?tvena stvarnost u neposrednom okru?enju. UPUTSTVO ZA DIDAKTI?KO-METODI?KO OSTVARIVANJE PROGRAMA Program predmeta Svet oko nas zadr?ao je postoje?i okvir, fond od dva ?asa nedeljno, odnosno 72 ?asa godi?nje i dosada?nji zavi?ajni princip. Zavi?ajni princip (princip ?ivotne blizine) odre?uje prostornu i vremensku bliskost prirodnih i dru?tvenih pojava i procesa i kao takav predstavlja jednu od su?tinskih odlika ovog predmeta. U prvom razredu se kre?e od prostorno i vremenski najbli?ih fenomena za u?enika, dok se u starijim razredima prostorni i vremenski okvir postepeno ?iri. Konkretno, okvir unutar kog se ostvaruju predmetni ishodi u prvom razredu ?ine sadr?aji iz najbli?eg i neposrednog okru?enja u?enika - doma, ?kole, naselja/dela naselja u kome u?enik ?ivi. U II razredu prostorni okvir se pro?iruje na Naselje sa okolinom, u tre?em III razredu na Zavi?aj2 (prirodno i dru?tveno okru?enje, kraj3, odnosno krajina4), a zavr?i?e se u IV razredu dr?avom Srbijom. _________2 Zavi?aj predstavlja geografski prostor kraja, odnosno krajine, u ?ijim granicama se kre?u programski ishodi i preporu?eni sadr?aji.3 Kraj - dva ili vi?e susednih predela koji se me?usobno razlikuju, ali zajedno predstavljaju odre?enu teritorijalnu celinu (Ma?va sa Pocerinom, Podrinje, Polimlje, Gru?a, Pe?ter...).4 Krajina - dva ili vi?e krajeva sli?nih geografskih karakteristika koji zajedno sa?injavaju odre?enu teritorijalnu celinu (Srem, Banat, Ba?ka, ?umadija, Negotinska krajina...). Zavi?ajni princip ovom predmetu obezbe?uje visoku osetljivost na kontekst u kome u?enici ?ive, odnosno otvorenost za sadr?aje iz detetovog okru?enja i fleksibilnost za uva?avanje karakteristika i odlika najrazli?itijih sredina u kojima deca iz Srbije ?ive. U tom smislu predmet svet oko nas podrazumeva otvorenost i za sadr?aje od zna?aja za nacionalne manjine u skladu sa prostorom prou?avanja prirodnih i dru?tvenih pojava u prvom razredu - neposredno okru?enje. Pored toga, kod svih u?enika treba razvijati ose?aj bogatstva u razli?itostima me?u pripadnicima razli?itih nacionalnosti ukazivanjem na postojanje ljudi koji slave druga?ije praznike, imaju razli?ite obi?aje, kulturu stanovanja, ishranu, obla?enje i sl. Uva?avanje okru?enja u kojem u?enici ?ive direktno je u vezi sa uva?avanjem iskustava i znanja u?enika. U?enici u ?kolu dolaze sa idejama o svetu, sebi i svemu drugom ?to ih okru?uje. Izgradili su ih li?nim anga?ovanjem u svakodnevnim aktivnostima - igranjem, slu?anjem, posmatranjem, razmi?ljanjem, razgovaranjem, neki i ?itanjem itd. Zato je veoma va?no da polazne ta?ke u razvoju nau?nih ideja o prirodnim i dru?tvenim pojavama i procesima u nastavi budu upravo ideje i iskustva sa kojima u?enici dolaze u ?kolu. Kroz raznovrsne aktivnosti kojima se uva?ava sredina u kojoj u?enici ?ive i njihovo neposredno svakodnevno iskustvo iz konkretne sredine, u?enicima se omogu?ava da do?ive i razumeju slo?enost, raznolikost i me?usobnu povezanost svih ?inilaca koji deluju u njihovom prirodnom i dru?tvenom okru?enju. Istovremeno se podsti?e njihova radoznalost za otkrivanje pojava i procesa u prirodnoj i dru?tvenoj zajednici. Osnovna intencija nastave Sveta oko nas usmerena je na razvoj intelektualnih, psihofizi?kih, kognitivno-konativnih i socijalno-afektivnih sfera li?nosti u?enika, ?to se odra?ava u navedenom cilju za kraj ciklusa i datim predmetnim ishodima. Predmetni ishodi sveta oko nas pokazuju ?ta su u?enici osposobljeni da u?ine, preduzmu, izvedu i obave zahvaljuju?i znanjima, stavovima i ve?tinama koje su razvili tokom godine u?enja ovog nastavnog predmeta. Ishodi se ostvaruju u sprezi sadr?aja, metoda nastave i u?enja i aktivnosti u?enika nekad unutar jedne teme, a naj?e??e kroz vi?e tema. Zato granice me?u temama prou?avanja treba shvatiti uslovno i fleksibilno. Neki ishodi su po svojoj prirodi me?upredmetni i ostvariva?e se kroz aktivnosti u okviru vi?e nastavnih predmeta, kao na primer ishod: povezuje rezultate u?enja i rada sa ulo?enim trudom. Treba, tako?e, imati u vidu da je redosled programskih tema i grupisanih sadr?aja unutar tema ura?en isklju?ivo radi preglednosti preporu?enih programskih sadr?aja i ne preporu?uje se kao redosled prilikom kreiranja godi?njih i operativnih planova, ve? kao pomo? nastavniku da ih kreira. Ista preporuka se odnosi i na ud?benike. Nije po?eljno da struktura sadr?aja ud?benika bude osnov za planiranje nastave. U?enike treba osposobljavati da samostalno istra?uju i analiziraju prirodne i dru?tvene pojave i procese. U zavisnosti od ishoda koji se ?eli ostvariti, u?itelj treba da podstakne u?enike na razli?ite vrste aktivnosti koje anga?uju kako pojedina ?ula, tako i vi?e ?ula paralelno. Sinhronizacija ?ulnih utisaka daje celovitu sliku objekata, procesa, pojava i njihovu integraciju u kompleksnu sliku sveta, a uva?ava razli?itosti u sklonostima u?enika pri upoznavanju sveta i procesu u?enja. Ipak, u?enje se ne zavr?ava na ?ulnim utiscima, ve? se nastavlja uop?tavanjem uo?enog kroz opisivanje, pore?enje, formulisanje zaklju?aka itd. U nastavnom procesu se, dakle, polazi od nesistematizovanih iskustvenih saznanja i ide se ka op?tim, nau?no zasnovanim, sistematizovanim znanjima iz oblasti prirode, dru?tva i kulture. Aktivnosti u?enika potrebno je primeriti predmetnim ishodima, specifi?nostima izabranih sadr?aja i uzrastu u?enika. Postepeno treba pove?avati nivo zahteva i samostalnosti u?enika prilikom upoznavanja prirodnih i dru?tvenih pojava. Stvarnost (prirodna i dru?tvena) koja nas okru?uje i iz koje proizilazi sadr?aj ovog predmeta, zasnovana je na povezanosti razli?itih pojava i procesa. Zbog toga sadr?aji Sveta oko nas, a kasnije i Prirode i dru?tva moraju da budu odraz te celovitosti i povezanosti pojava koje se izu?avaju. Radi formiranja elementarnih pojmova i postavljanja mre?e za sistem pojmova, pri izboru i rasporedu programske gra?e primenjen je spiralno-uzlazni model, a u skladu sa uzrasnim karakteristikama u?enika. To zna?i da ?e se ista tematika iz razreda u razred pro?irivati, produbljivati i posmatrati sa razli?itih aspekata. Izgradnja sistema u nastavi, posledica je postojanja sistema u stvarnosti. Uloga u?itelja je upravo da kod u?enika osvetli i kreira tu celovitu sliku, a ne da nastavne sadr?aje tuma?i samo kao biolo?ke, geografske, istorijske i druge sadr?aje. Pored toga, pristup nastavi i u?enju treba da bude povezan i sa logikom i metodologijom nau?ne discipline odakle proizlazi odre?eni sadr?aj. Tako izu?avanje biolo?kih sadr?aja nu?no treba da uklju?i posmatranje i pra?enje biolo?kih fenomena; izu?avanje sadr?aja hemije i fizike - zaklju?ivanje na osnovu sprovedenog eksperimenta itd. Razvijanje sistema pojmova podrazumeva kontinuiran rad u?itelja na uspostavljanju horizontalne (unutar jednog razreda) i vertikalne povezanosti (izme?u razreda) sadr?aja unutar Sveta oko nas i, kasnije, Prirode i dru?tva. Va?no je da se kadgod je mogu?e pristupi korelaciji i integrisanom pristupu sadr?ajima na me?upredmetnom nivou kroz nastavne i vannastavne oblike rada i aktivnosti u ?koli i izvan nje. Zbog prirode sadr?aja predmeta i datih ishoda po?eljno je aktivnosti organizovati ?to ?e??e izvan u?ionice, odnosno u bli?em prirodnom i dru?tvenom okru?enju. Za potrebe ovog predmeta posebno su pogodni: organizovane posete, ?etnje, izleti, nastava u prirodi. Pored kori??enja zvani?no odobrenih ud?beni?kih kompleta, u ostvarivanju programa predmeta Svet oko nas preporu?uje se kori??enje ?ire literature i ostalih izvora informacija: ?tampanih, audio-vizuelnih i elektronskih medija. Posebno se preporu?uje kori??enje autenti?nih prirodnih i dru?tvenih izvora, kao najverodostojnijih pokazatelja stvarnosti, pojava i procesa u konkretnom neposrednom okru?enju, kao i didakti?kih materijala koji odra?avaju posebnosti datog okru?enja/konteksta u kome u?enici ?ive. U?itelj ostvaruje postavljeni cilj i ishode kroz nastavu i ostale organizacione forme rada u ?koli, bez dodatnog optere?enja roditelja i njihovog obaveznog anga?ovanja u ostvarivanju programa. Roditelji mogu biti dobrovoljno anga?ovani kao raspolo?ivi potencijal lokalne sredine, u zavisnosti od njihovih znanja, mogu?nosti i htenja. Odnos cilja, ishoda, preporu?enih programskih sadr?aja, metoda nastave i u?enja i aktivnosti u?enika Pri ostvarivanju cilja i predmetnih ishoda sveta oko nas mora se imati u vidu da su sadr?aji, metode nastave i u?enja i aktivnosti u?enika neodvojivi u nastavnom procesu. U programu su definisani ishodi koje treba razvijati pomo?u preporu?enih sadr?aja, adekvatnih metoda nastave i u?enja i aktivnosti u?enika. Koncept nastave zasnovane na ishodima podrazumeva nastavu ?iji prevashodni cilj nije preno?enje predmetnih sadr?aja, ve? razvoj i ovladavanje znanjima kao osnove na kojoj se razvijaju raznovrsna umenja. U tom smislu, program nastave i u?enja nudi sadr?inski okvir, a u?itelj ima slobodu da umesto njih izabere i neke druge sadr?aje ukoliko smatra da su ti sadr?aji primereniji sredini u kojoj u?enici ?ive, uzrasnim i razvojnim karakteristikama u?enika i njihovim interesovanjima. Su?tina je u tome da sadr?aji budu u funkciji ostvarivanja ishoda, a ne sami sebi cilj. U?itelj ima zna?ajan prostor za slobodu izbora i povezivanje sadr?aja, metoda nastave i u?enja i aktivnosti u?enika kako bi vodio u?enike ka ostvarivanju datog ishoda. Ve?ina predmetnih ishoda posti?e se kroz neposrednu istra?iva?ku aktivnost dece i nenametljiv podsticaj i podr?ku nastavnika. Po?eljne su aktivnosti koje omogu?uju interakciju sa fizi?kom i socijalnom sredinom, jer doprinose spoznavanju sveta oko nas, tako ?to se otkrivaju odnosi i upoznaju svojstva i karakteristike predmeta, bi?a, pojava i procesa i sti?u se socijalne ve?tine. Najefikasnije metode u?enja jesu one metode koje u?enika stavljaju u adekvatnu aktivnu poziciju u procesu razvijanja znanja. Potrebno je stvaranje situacija u?enja u kojima ?e do?i do izra?aja razli?ite aktivnosti u?enika koje omogu?uju razli?ite na?ine u?enja. Zna?ajne aktivnosti u?enika u okviru predmeta Svet oko nas su: - Posmatranje sa usmerenom i koncentrisanom pa?njom radi jasnog zapa?anja i uo?avanja sveta u okru?enju (uo?avanje vidnih karakteristika); - Opisivanje - verbalno ili likovno izra?avanje spolja?njih i unutra?njih zapa?anja; - Procenjivanje - samostalno odmeravanje; - Grupisanje - uo?avanje sli?nosti i razli?itosti radi klasifikovanja; - Pra?enje - kontinuirano posmatranje radi zapa?anja promena; - Bele?enje - zapisivanje grafi?ko, simboli?ko, elektronsko bele?enje opa?anja; - Praktikovanje - u nastavi, svakodnevnom ?ivotu i spontanoj igri i radu; - Eksperimentisanje - namerno modifikovane aktivnosti, ogledi koje izvodi sam u?enik; - Istra?ivanje - ispitivanje svojstava i osobina, veza i uzro?no-posledi?nih odnosa; - Sakupljanje - pravljenje kolekcija, zbirki, albuma iz prirodnog i dru?tvenog okru?enja; - Stvaranje - kreativna produkcija; - Igranje - didakti?ke, edukativne i spontane igre; - Aktivnosti u okviru mini-projekta - osmi?ljavanje i realizacija. Radi preglednosti preporu?eni sadr?aji su dati u temama. U okviru teme Ja i drugi nalaze se sadr?aji interdisciplinarnog karaktera koji se odnose na u?enika kao dru?tveno bi?e, njegova prava i obaveze u okru?enju i dru?tvenim grupama kojima pripada (porodica, ?kola, vr?njaci). Bez obzira o kojim dru?tvenim grupama je re?, neophodno je, na adekvatnim i u?enicima bliskim primerima, ukazivati na dualizam prava i obaveza u?enika. Kada se govori o osnovnim ?ivotnim potrebama, tu se prvenstveno misli na fiziolo?ke potrebe zajedni?ke za sve ljude, kao i na odre?ena pravila pona?anja koja omogu?avaju zadovoljavanje tih potreba. Razmi?ljanje i diskusija ne samo o svojim potrebama ve? i uva?avanje potreba i ose?anja drugih, tako?e, predstavlja jednu od su?tinski va?nih vaspitnih komponenti predmeta. U okviru ove teme nalaze se i sadr?aji koji se odnose na zdravlje i bezbednost. Ovde je akcenat na razvijanju navika zdravog ?ivljenja i osposobljavanje u?enika da prepoznaju i adekvatno reaguju u potencijalno opasnim situacijama po njihovo zdravlje i ?ivot. Posebnu pa?nju u ovom segmentu potrebno je obratiti na bezbednost u?enika u saobra?aju, prvenstveno na osposobljavanje u?enika za bezbedno kretanje od ku?e do ?kole. Kretanje i snala?enje u prostoru i vremenu u okviru teme Orijentacija u prostoru i vremenu od klju?nog su zna?aja u prvom razredu. Opa?anje odnosa u prostoru i vremenu (sa nala?enjem referentnog oslonca), ovladanje odgovaraju?im pojmovima i njihova adekvatna upotreba u razli?itim aktivnostima van ?kole i u ?koli predstavljaju osnov u?enja i jedan od osnovnih oslonaca saznajnom razvoju u?enika, najo?iglednije vidljiv za razvoj slo?enijih pojmova u nastavi geografije, istorije i fizike u starijim razredima. Sadr?aji u okviru ove teme, o kojima u?enici imaju neposredno iskustvo, samo su preporu?eni. Mogu se pojaviti velike individualne razlike me?u u?enicima u ovladavanju ovim pojmovima, pa treba pa?ljivo odrediti aktivnosti i odabrati sadr?aje koji omogu?avaju napredak (u zoni narednog razvitka). Ovo su sadr?aji o kojima u?enici imaju iskustva, a zadatak nastavnika je da ta nesistematizovana, iskustvena znanja budu strukturisana i osve??ena i da omogu?e u?eniku bezbedno kretanje i snala?enje u neposrednom okru?enju. Sadr?aje koji se odnose na kretanje i snala?enje u prostoru kori??enjem prostornih odrednica (napred-nazad, levo-desno, gore-dole) i karakteristi?nih objekata po?eljno je prakti?no istra?ivati, kako u u?ionici tako i van nje. Snala?enje u vremenu koncipirano je tako da se polazi od osnovnih, vremenski bli?ih pojmova (delovi dana; sada, pre, posle; prekju?e, ju?e, danas, sutra, prekosutra; dani u nedelji) koji su potrebni u?eniku za planiranje i realizovanje svakodnevnih aktivnosti. Va?no je kod u?enika osvestiti cikli?nost u smenjivanju navedenih vremenskih odrednica - smena: obdanice i no?i, delova dana i dana u sedmici. Kasnije ?e se pojam cikli?nosti javljati i u razli?itim prirodnim pojavama (?ivotni ciklus ?ivih bi?a, lanac ishrane, kru?enje vode u prirodi itd.), ?to je u skladu sa osnovnim principima i zakonima prirodnih nauka. Oblast pod nazivom Raznovrsnost prirode odnosi se na elemente i uzajamno dejstvo ?ive i ne?ive prirode. Pojmovi koji se odnose na ?ivi svet nadogra?uju se postepeno, od prepoznavanja i imenovanja biljaka i ?ivotinja koje su karakteristi?ne za neposredno okru?enje u?enika, preko klasifikacija koje su bazirane na spolja?njem izgledu, odnosno ?ulno dostupnim karakteristikama (delovi tela u prvom razredu), ka apstraktnijim formama u drugom razredu (?ivotni procesi zajedni?ki za sva ?iva bi?a, funkcija delova biljaka i ?ivotinja). Novina u programu je jasno uvo?enje ?oveka kao dela ?ive prirode, sa posebnim naglaskom na ?ulima, odnosno njihovoj ulozi u svakodnevnom ?ivotu i spoznavanju sveta koji nas okru?uje. Sli?na logika mo?e se prepoznati i kod izu?avanja ne?ive prirode, bez obzira da li se elementima ne?ive prirode pristupa iz ugla geografije, fizike, hemije, ekologije i sl. Tako se elementi ne?ive prirode u prvom razredu spoznaju uo?avanjem njihovih pojavnih oblika u neposrednom okru?enju i osnovnih (?ulima dostupnih svojstava), a zatim se ide ka slo?enijim i apstraktnijim svojstvima u starijim razredima. Kartografsko opismenjavanje u?enika mla?ih razreda osnovne ?kole zapo?inje jo? u prvom razredu, posmatranjem okoline i imenovanjem i upore?ivanjem geografskih pojmova, objekata i pojava u neposrednom okru?enju (brdo, ravnica, reka, jezero...), kao i osposobljavanjem za snala?enje u neposrednoj okolini pomo?u karakteristi?nih objekata. Prilikom izu?avanja prirodnih fenomena nu?no je ve? od prvog razreda postepeno uvoditi u?enike u razli?ite na?ine prikupljanja podataka o okru?enju, njihovu analizu, svrstavanje u grupe i kategorije po razli?itim karakteristikama, vo?enje bele?ki i zaklju?ivanje. Posmatranje i u?estvovanje u jednostavnim ogledima predstavlja istra?iva?ke aktivnosti primerene u?enicima prvog razreda. Koncept odr?ivog razvoja i aktivno u?e??e u?enika u za?titi ?ivotne sredine zajedni?ki su i za Svet oko nas i za Prirodu i dru?tvo. U prvom razredu akcenat treba da bude na podsticanju u?enika da u svakodnevnim aktivnostima (u ?koli i van nje) primenjuju neke od osnovnih principa racionalne potro?nje - ?tede vodu, odla?u otpad na predvi?ena mesta, ne ugro?avaju biljke, brinu o dobrobiti ?ivotinja uz pomo? odraslih. Puno razumevanje koncepta odr?ivog razvoja mogu?e je tek na kasnijem uzrastu u?enika, ali je potrebno da se kontinuirano razvija, i to ne samo na nivou znanja, ve? prvenstveno na nivou usvojenih vrednosti, stavova i navika. U?enike treba kroz aktivnosti koje se organizuju u okviru odeljenja ili ?kole podsticati na u?enje kroz iskustvo. Tako dete razvija ne samo navike bri?ljivog odnosa prema okolini i ?ivom svetu u njoj, ve? i zdravlju i kulturi pona?anja koja je neodvojivi deo ovakvog na?ina postupanja. Na taj na?in se integri?u vrednosti i uti?e na razvoj stavova va?nih za opstanak i budu?nost. ?ovek radi i stvara je tema koja o ?oveku govori iz drugog ugla - kao svesnom bi?u. Veza priroda-materijal-proizvod pokazuje celovitost prirodnih i dru?tvenih fenomena. Ishodi koji se odnose na materijale ostvaruju se na isti na?in kao i ishodi koji se odnose na ?ivu i ne?ivu prirodu. U prvom razredu akcenat je na prepoznavanju, imenovanju, upore?ivanju materijala koji se koriste u svakodnevnom ?ivotu, i osnovnih, neposredno ?ulno dostupnih svojstava (tvrdo-meko, providno-neprovidno, hrapavo-glatko), dok ?e se u narednim razredima izu?avati slo?enija svojstva. Sadr?aji o materijalima su takvi da omogu?avaju visok nivo aktivnosti u?enika prilikom njihovog savladavanja, odnosno kori??enje razli?itih ?ula za njihovo upoznavanje, bele?enje uo?enog, izvo?enje ogleda, opisivanje itd. U?enike je neophodno dovoditi u vezu sa predmetima napravljenim od tih materijala, odnosno povezati svojstva koja se izu?avaju sa upotrebnom vredno??u odre?enih predmeta, kao i pa?ljivom upotrebom i odlaganjem upotrebljenih proizvoda i ambala?e na odgovaraju?a mesta. ?Naziv predmeta LIKOVNA KULTURA Cilj Cilj u?enja predmeta likovna kultura je da se u?enik, razvijaju?i stvarala?ko mi?ljenje i esteti?ke kriterijume kroz prakti?ni rad, osposobljava za komunikaciju i da izgra?uje pozitivan odnos prema kulturi i umetni?kom nasle?u svog i drugih naroda. Razred prvi Godi?nji fond ?asova 36 ?asova ? ISHODIPo zavr?etku razreda u?enik ?e biti u stanju da: OBLAST /TEMA SADR?AJI - opi?e, svojim re?ima, vizuelne karakteristike po kojima prepoznaje oblike i prostor;- poredi svoje utiske i utiske drugih o umetni?kim delima, izgledu objekata/predmeta i oblicima iz prirode i okru?enja;- odredi, samostalno i u saradnji sa drugima, polo?aj oblika u prostoru i u ravni;- crta na razli?itim podlogama i formatima papira;- koristi materijal i pribor u skladu sa instrukcijama;- oblikuje jednostavne figure od mekog materijala;- odabere, samostalno, na?in spajanja najmanje dva materijala;- prevede jednostavne pojmove i informacije u likovni rad;- izrazi, materijalom i tehnikom po izboru, svoje zamisli, do?ivljaje, utiske, se?anja i opa?anja;- preoblikuje, sam ili u saradnji sa drugima, upotrebne predmete menjaju?i im namenu;- izrazi poznate pojmove mimikom i pokretom tela, bez zvuka;- pove?e odabranu ustanovu kulture sa njenom namenom;- po?tuje dogovore i pravila pona?anja i obla?enja prilikom posete ustanovama kulture. LIKOVNA KULTURA I OKRU?ENJE Prostor. Otvoreni i zatvoreni prostor, priroda i prostor koji je ?ovek oblikovao. Karakteristi?ne vizuelne odlike po kojima se prepoznaje vrsta prostora. Zna?aj ?uvanja spomenika ili zna?ajnih objekata u najbli?em okru?enju. Zna?aj ure?enja prostora u kome u?enik boravi.Umetni?ka zanimanja i produkti. Slikar - slika, vajar - skulptura, fotograf - fotografija... Izgled upotrebnih predmeta koje su dizajnirali umetnici.Ustanove kulture (bioskop, muzej, galerija, pozori?te, biblioteka…). Pravila pona?anja i obla?enja u razli?itim ustanovama kulture, dogovorena pravila pona?anja. ODNOSI U VIDNOM POLJU Oblici. Oblici iz prirode, oblici koje je stvorio ?ovek, pravilni i nepravilni oblici. Svojstva oblika (celo, deo, veliko, malo, visoko, nisko, kra?e, du?e, usko, ?iroko, svetlo, tamno, obojeno, bezbojno, jednobojno, ?areno, meko, tvrdo, glatko, hrapavo, oblo, rogljasto).Polo?aj oblika u prostoru i u ravni (gore, dole, izme?u, ispod, u, na, ispred, iza, uspravno, polo?eno, koso, levo, desno).Kretanje. Pokretni i nepokretni oblici. Kretanje bi?a i ma?ina. Smer kretanja oblika (nalevo, nadesno, nagore i nadole). Bezbednost u saobra?aju - iluzija veli?ine pokretnih i nepokretnih objekata u odnosu na udaljenost od posmatra?a.Svetlost i senka. Prirodni i ve?ta?ki izvori osvetljenja. Promena osvetljenosti u toku dana. Izgled oblika i senke u zavisnosti od osvetljenja. OBLIKOVANJE Materijal i pribor. Postupci pravilnog i bezbednog rukovanja i odr?avanja materijala, pribora i radne povr?ine, zna?aj odr?avanja higijene i bezbednog rukovanja priborom.Oblikovanje skulpture. Oblikovanje mekih materijala postupkom dodavanja. Spajanje raznovrsnih materijala.Oblikovanje crte?a. Vrste linija (otvorena, zatvorena, prava, kriva, svetla, tamna, ?iroka, uska, duga?ka, kratka, neprekinuta, isprekidana, gruba, ne?na, spiralna, talasasta, stepenasta...). Izra?ajna svojstva linija u odnosu na materijal i pribor.Oblikovanje slike. Boja prirodnih oblika i boja oblika koje je stvorio ?ovek. Izra?ajna svojstva boje u odnosu na materijal i pribor.Preoblikovanje. Predmeti i materijal pogodni za preoblikovanje (o?te?eni predmeti, ambala?a, ostaci tkanina...).Razli?ite informacije kao motivacija za stvarala?ki rad. Priroda i neposredno okru?enje; ma?ta i stvarni doga?aji; pri?e, pesme i tekstovi iz knjiga i ?asopisa za decu i ud?benika, umetni?ka dela... SPORAZUMEVANJE ?itanje vizuelnih informacija. Ilustracija u de?jim knjigama i ud?benicima. Strip. Crtani i animirani film - tradicionalno ura?eni (slobodoru?no oblikovani ili nacrtani likovi) i savremeni (ura?eni u aplikativnom programu). Pri?a u crtanom i animiranom filmu. Izgled mesta i likova.Znak. Grafi?ki znak (note, slova i cifre), gestovni i zvu?ni znak. Lepo pisanje. Ukrasna slova.Tradicija. Praznici i ukra?avanje.Neverbalno izra?avanje. Pantomima, igre, performans. Klju?ni pojmovi: prostor, oblik i linija. UPUTSTVO ZA DIDAKTI?KO-METODI?KO OSTVARIVANJE PROGRAMA OP?TI DEO Program predmeta likovna kultura usmeren je na izgradnju kompetencija koje su u?enicima neophodne za ?ivot u savremenom svetu. Programska koncepcija nije izmenjena, ve? dodatno podr?ava kreativnost nastavnika. Novine su ishodi za kraj razreda. Dostizanjem ishoda u?enik postepeno razvija kompetencije. Uloga nastavnika je da kreira svoj program, pri ?emu treba da bude fokusiran na ishode, odnosno da osmisli aktivnosti i odabere metode, tehnike i postupke koji ?e na najefikasniji na?in omogu?iti dostizanje ishoda. Od brojnih ishoda koje u?enici dosti?u do kraja godine odabrani su oni koje svi u?enici mogu da dostignu. Priroda predmeta je takva da ?e se pojedini ishodi ponavljati i u drugim razredima (isto ili sli?no formulisani). Takve ishode nastavnik tuma?i u odnosu na uzrast u?enika i preporu?ene, odnosno odabrane sadr?aje. Predvi?eno je da se ve?ina ishoda dosti?e postepeno i kontinuirano tokom cele ?kolske godine, kroz raznovrsne zadatke i aktivnosti. Izuzetak su oni ishodi koji se dosti?u kroz periodi?ne aktivnosti, kao ?to je odlazak u ustanovu kulture. U tre?oj koloni tabele nalaze se preporu?eni sadr?aji, nema predloga zadataka i aktivnosti. Pojedini sadr?aji mogu da se defini?u samo glagolom, ali se formulacija ne odnosi na aktivnost u?enika, ve? na programski sadr?aj (naj?e??e upu?uje na procese ili postupke koje je potrebno objasniti). U programu predmeta likovna kultura sadr?aje ?ine klju?ni pojmovi i podpojmovi, motivacioni sadr?aji i vaspitni sadr?aji. Klju?ni pojmovi su neizostavni sadr?aji, a ostale sadr?aje odre?uje nastavnik, biraju?i one koji su najpogodniji za dostizanje ishoda. PLANIRANJE NASTAVE I U?ENJA Struktura programa je okvirna, tematske celine postoje isklju?ivo radi preglednosti (nastavnik planira strukturu). Nije po?eljno da struktura ud?benika bude osnov za planiranje nastave. Najve?a vrednost ud?benika je u vizuelnim sadr?ajima i u obja?njenju klju?nih pojmova. U?enici mogu i dalje koristiti postoje?e ud?benike, ali nije po?eljno da nastavnik kopira strukturu ud?benika. Nastavne jedinice se planiraju okvirno, a bilo bi dobro da naziv upu?uje na trenutak kada se klju?ni pojam prvi put uvodi. Po zavr?etku nastavne jedinice ne zavr?ava se u?enje pojma. Na primer, ako je naziv prve nastavne jedinice Prostor, to ne zna?i da u?enici treba da u?e o prostoru samo tokom trajanja te nastavne jedinice. Prilikom planiranja ?asova, odnosno aktivnosti, treba imati u vidu slede?e napomene. Jedna dobro osmi?ljena aktivnost obuhvata vi?e od jednog ishoda. Na osnovu jednog ishoda mo?e se osmisliti vi?e zadataka/aktivnosti. Ovako definisani ishodi podr?avaju razli?ite na?ine planiranja. Va?no je samo izbe?i relaciju jedan zadatak/aktivnost - jedan ishod, jer se ne radi o ishodima koji se dosti?u po zavr?etku jednog zadatka/aktivnosti. Kada se planira integrisana nastava, va?no je voditi ra?una o cilju i specifi?nostima predmeta kako u?enici ne bi bili uskra?eni, jer svaki nastavni predmet ima specifi?nu metodiku i samo primena svih metodika omogu?ava celokupni razvoj u?enika. U nastavi likovne kulture znanja, umenja i stavovi izgra?uju se na jedinstven na?in u interakciji programskih elemenata (kreativnost- medijumi - sadr?aji) i aktivnosti nastavnika i u?enika, pa se od nastavnika o?ekuje da adekvatno podr?i razvoj opa?anja, stvarala?kog mi?ljenja i individualni potencijal svakog u?enika. U uputstvu je ukazano na ta?ke u integrisanoj nastavi gde se metode bitno razlikuju po predmetima. Program je projektovan na manji broj ?asova nego ?to je predvi?eno planom nastave i u?enja kako bi i nastavnik i u?enici imali vremena da realizuju sopstvene kreativne ideje. Kada je re? o u?enicima nacionalnih manjina koji poha?aju nastavu na maternjem jeziku, ovaj "vi?ak" ?asova je predvi?en za upoznavanje kulture i umetni?kog nasle?a nacionalne manjine, a u skladu sa programom predmeta svet oko nas. PREPORUKE ZA REALIZACIJU PROGRAMA Likovna kultura i okru?enje U ovoj celini su grupisani vaspitni sadr?aji koji se realizuju tokom cele godine. Jedan od ciljeva je da u?enici postepeno uo?avaju vezu umetnosti i umetnika sa svakodnevnim ?ivotom. Nastavnik ?e tokom godine, svaki put kada se uka?e prilika, upu?ivati u?enike na predmete koje koriste ili vi?aju u svom okru?enju (automobili, mobilni telefoni, ?kolski pribor, pribor za jelo...), a ?iji izgled (dizajn) su osmislili umetnici. Isto se o?ekuje i u narednim razredima, tako da ove sadr?aje odre?uje nastavnik, vode?i ra?una da ne optereti u?enike informacijama. Ono ?to je primarno je da u?enici porede svoj i utisak drugih, da postepeno u?e da obrazla?u (svojim re?ima) ono ?to im se svi?a ili ne svi?a, da razumeju i po?tuju ?injenicu da svako mo?e imati druga?iji estetski do?ivljaj (koji se, s vremenom, menja). Kada je re? o umetni?kim zanimanjima i produktima, dovoljno je u?enicima ponuditi nekoliko jednostavnih pojmova koje treba da pove?u (na primer, slikar - slika). Ukoliko postoje mogu?nosti, nastavnik tokom godine vodi u?enike u najmanje dve ustanove kulture (na primer, u bioskop i u pozori?te) i upu?uje ih na pravila pona?anja i obla?enja, na razlike u pravilima pona?anja i na opa?anje ure?enja prostora i karakteristi?ne atmosfere unutar ustanove. Va?no je da se ovi sadr?aji u?e nenametljivo i postepeno, tako da razvijaju radoznalost, ose?aj za esteti?ke vrednosti i interesovanje za umetnost i kulturu. Kada je re? o istra?ivanju vizuelnih karakteristika najbli?eg okru?enja i prirode, ?asovi likovne kulture mogu da se integri?u sa ?asovima predmeta svet oko nas, od kojih se razlikuju po tome ?to nisu striktno vezani za zavi?ajni princip. U?enici imaju slobodu da u likovnom radu izraze ono ?to im je zna?ajno, a ?to mo?e biti vezano i za neki udaljeni prostor. Na primer, svoj do?ivljaj tokom boravka na selu, na moru, na planini... U?enici se me?usobno upoznaju kada govore o svom likovnom radu (za?to su odabrali ba? tu temu/motiv, ?ta im je bilo zna?ajno da prika?u...), a to mo?e biti prilika da u radovima vr?njaka uo?e vizuelne odlike prostora koji im je nepoznat. Kada se likovno izra?avanje povezuje sa verbalnim nastavnik se oslanja na uputstvo za realizaciju programa predmeta srpski jezik, odnosno maternji jezik. Odnosi u vidnom polju Oblik je likovni element koji gradi kompoziciju, a radi se o pojmu iz teorije oblikovanja koji se u prvom razredu u?i iskustveno. Sve aktivnosti koje se odnose na istra?ivanje svojstva oblika (veli?ina, boja, tekstura...) i polo?aj oblika u prostoru mogu da se realizuju na integrisanim ?asovima predmeta likovna kultura, matematika i svet oko nas. ?asovi likovne kulture treba da se razdvoje od ?asova matematike u trenutku kada u?enici po?nu da koriste lenjir. Pojam kretanje (ki?a, oblaci, talasi, ptice, insekti, automobil, lift, ljudi, ku?ni ljubimci...) predlo?en je kao podsticaj za aktivnosti koje u?enicima omogu?avaju da samostalno grade mre?u pojmova. Nastavnik uobi?ajeno podsti?e u?enike na razmi?ljanje tehnikom asocijacija. Pojmovi koje u?enici samostalno povezuju sa pojmom kretanja mogu da se zapi?u na tabli. Na taj na?in se dolazi do ve?eg broja tema/motiva za likovni rad, a svaki u?enik bira temu/motiv koji ga najvi?e motivi?e da stvara. Kretanje se mo?e povezati sa zvukom, pa je po?eljno osmisliti i ?asove koji su integrisani sa ?asovima muzi?ke kulture i fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja. Jedna od mogu?nosti je igra u ?kolskom dvori?tu u kojoj u?enici zauzimaju razli?ite polo?aje i opcrtavaju ba?ene senke. Ova igra povezuje pojmove kretanje i senka i mo?e poslu?iti kao uvod za razgovor o izvoru svetlosti, o promeni izgleda oblika i ba?ene senke oblika u toku dana. Treba imati u vidu da akcenat nije na razvijanju nau?nog mi?ljenja, ve? stvarala?kog. Radi bezbednosti u saobra?aju po?eljno je u?enicima ukazati na ?injenicu da udaljeni objekti deluju manji nego ?to jesu. Ako se automobil kre?e ka nama, ?to je bli?i deluje sve ve?i. Nastavnik ove informacije ilustruje slikom iz ud?benika, ?asopisa, kao i posmatranjem objekata u okru?enju. Ako je potrebno, u?enici mogu i da poku?aju da prika?u bli?e i dalje objekte i bi?a u likovnom radu. Oblikovanje Nastavnik bira likovne tehnike koje ?e se u?iti u prvom razredu. Va?no je da budu raznovrsne, da u?enici mogu da ih koriste samostalno ili uz minimalnu pomo? i da su izvodljive u ?koli. Nastavnik obja?njava tehnike u formi kratkog uputstva pre i u toku rada. Po?to dobiju osnovne (neophodne) informacije, u?enici samostalno istra?uju izra?ajne mogu?nosti likovnih tehnika dok izra?avaju svoje zamisli. Kada je re? o priboru i materijalu, primarne su informacije koje se odnose na bezbednost i zdravlje, pa tek onda informacije o izra?ajnim svojstvima (koje se ve?im delom u?e iskustveno). Primer. 1. Zdravlje i bezbednost. Crte? ura?en flomasterom bledi na svetlosti (mo?e se desiti da s vremenom od njega ostane samo nekoliko bledih mrlja). Permanentni flomasteri ne blede, ali mogu biti otrovni (roditelji treba da pro?itaju oznake pre kupovine). 2. Izra?ajna svojstva. Kvalitetni flomasteri imaju intenzivnu boju, a u pakovanju ima vi?e tonova. Pogodni su za crtanje stripova, ali ne i za slikanje (jer se boje ne mogu me?ati, ne mogu se dobiti mnogi tonovi koji postoje u prirodi i u okru?enju...). Kada oblikuju razne vrste glina, u?enici spontano kombinuju postupke dodavanje i oduzimanje, ?to je daleko lak?e nego oblikovanje samo jednim postupkom. Oblikovanje samo dodavanjem je predlo?eno kako bi se podstakao razvoj u?enika, naro?ito razvijanje pa?nje. Nastavnik mo?e prvo da zada u?enicima da zajedno oblikuju jednu skulpturu od gline (rezultat nije va?an). Postupak spajanje se primenjuje kod oblikovanja raznovrsnim materijalom. Od u?enika se o?ekuje da razmi?ljaju, istra?uju, da se dogovaraju i razmenjuju ideje i iskustva kako bi smislili kako da efikasno spoje dva ili vi?e materijala kada oblikuju likovni rad. Nastavnik vodi ove aktivnosti i, ukoliko je potrebno, mo?e da navede na?ine spajanja (lepkom, vezivanjem, spajalicama, de?jom heftalicom, ?a?kalicama...), ali u?enik treba da odabere na?in. Veoma je va?no da u?enici razvijaju ose?aj za liniju (da ne bi produkovali krute, shematske crte?e). Postoje brojni na?ini da se razvija ose?aj za liniju, ve?inom su u formi igre i nastavnik mo?e prona?i na internetu opise ?asova i zadataka (u ovom uputstvu je mogu?e dati samo kratku preporuku). Nastavnik treba da tra?i od u?enika da crtaju kombinuju?i pribor (na primer, olovku i bojicu). Ne o?ekuje se da ?e u?enici po zavr?etku razreda biti osposobljeni da svesno koriste izra?ajna svojstva materijala. Svi u?enici su dostigli ishod ako su u toku godine crtali raznovrsnim materijalom/priborom. U prvom razredu u?enici uglavnom spontano crtaju i boje. Nastavnik ?e, na osnovu procene mogu?nosti odeljenja i pojedina?nih u?enika, odlu?iti kada i kako ?e u?enike postepeno uvoditi u slikanje. Jedan od postupaka je da se u?enicima zada da "crtaju i boje" samo pomo?u ?etke i boje (ne koriste olovku). U prvom razredu to mo?e da bude zadatak koji rade samo jednom (ili nijednom). Postupak koji podsti?e razmi?ljanje i razvija ose?aj za boje podrazumeva zahteve koji su ne?to iznad mogu?nosti u?enika (a koji nisu nerealni ako se uvedu na vreme i postepeno). Na primer, zadatak u kome se od u?enika tra?i da koriste samo tri ili samo dve omiljene boje. Kada je re? o recikla?i, potrebno je osmisliti aktivnosti koje su priprema za ono ?to ?e se u?iti u starijim razredima, ?to ne zna?i da u?enici ne treba da dobiju jednostavne informacije. Va?no je da znaju da mogu da preoblikuju materijal i predmete koje ?ele da bace. Na primer, ambala?u, polomljene ili pokvarene igra?ke, ostatke tkanina... Na taj na?in se ?tedi, pa se i neke knjige i sveske prave od starog (recikliranog) papira. To je dovoljno informacija za ovaj razred. Aktivnosti kao ?to su crtanje, vajanje i slikanje nisu vezane samo za ve?banje likovnih tehnika, ve? mnogo ve?i zna?aj imaju komunikacija i kreativnost. U?enici kroz likovni rad saop?tavaju svoje ideje, raspolo?enja, razmi?ljanja, zami?ljanja, emocije... Nastavnik planira motivacioni razgovor koji podsti?e izra?avanje. Novina u programu su informacije koje do sada nisu planski kori??ene kao motivacioni sadr?aj, a preporu?ene su da bi se efikasnije omogu?ilo sticanje op?tih kompetencija. Takav sadr?aj su umetni?ka dela, uklju?uju?i i ona koja u?enici ovog uzrasta ne razumeju (na primer, dela Umberta Bo?onija, Pabla Pikasa, Pola Sezana, Stojana ?eli?a, Marka ?agala, Vasilija Kandinskog...). Kada se umetni?ka dela koriste kao motivacioni sadr?aj, va?no je odabrati odgovaraju?u metodu/tehniku da bi se podstakao razvoj kreativnosti, a izbeglo imitiranje. Na primer, nastavnik ne pokazuje u?enicima reprodukciju umetni?kog dela, ve? samo jedan njen deo (ostalo je prekriveno), a na osnovu vidljivog dela se ne mo?e naslutiti kako izgleda celina. Od u?enika se tra?i da "dovr?e" delo, svako kako ?eli. Po zavr?etku rada u?enici porede svoja re?enja, kao i svoje radove sa originalnim delom (nastavnik pokazuje celu kompoziciju). Va?no je prona?i delo koje u?enici ne mogu da vide u ud?beniku. Postupak prati i odgovaraju?i razgovor, u?enici treba da shvate da cilj zadatka nije da poga?aju ta?an odgovor, ve? da kreiraju originalan rad. Ovo je samo jedna od brojnih mogu?nosti, od nastavnika se o?ekuje da osmisli i druge. I za u?enike nacionalnih manjina, koji treba da upoznaju sopstveno umetni?ko nasle?e, veoma je va?no da ne budu optere?eni suvoparnim izlaganjem i zahtevom da memori?u podatke ili analiziraju delo. U prvom ciklusu se sva umetni?ka dela i spomenici kulture koriste kao motivacija za stvarala?ki rad, a u?enici ?e lak?e upamtiti umetnike i njihova dela, ako se sa tim delima pove?u kroz neku zanimljivu aktivnost ili zadatak. Sporazumevanje U ovoj celini su predlo?eni sadr?aji koji se odnose na ?itanje (razumevanje) informacija, u prvom redu vizuelnih, odnosno slike u naj?irem zna?enju (reklame, ilustracije u ud?benicima i de?jim ?asopisima, izrazi lica...) i razli?ite na?ine sporazumevanja. Nastavnik bira aktivnosti i sadr?aje, vode?i ra?una o tome da ?e se u?enici kontinuirano osposobljavati za ?itanje vizuelnih informacija, od prvog razreda do kraja osnovne ?kole. U prvom razredu u?enici treba da steknu svest o tome da se razne (i va?ne) poruke ne prenose samo govorom i re?enicom, ve? i zvukom (na primer, ?kolsko zvono), bojom (semafor), slo?enim slikama, muzikom, mimikom, gestom... Slo?ene pri?e u slikama (strip, crtani film) tuma?e se na integrisanim ?asovima predmeta likovna kultura i srpski jezik, odnosno maternji jezik. Kada je re? o grafi?kim znacima (slovo, cifra, nota) korisno je zadati u?enicima da ukra?avaju odabrani znak. Na taj na?in se uvode u kaligrafiju i pojmove koje ?e bli?e upoznati u starijim razredima. Aktivnosti vezane za tradiciju i ukra?avanje smi?lja nastavnik, u zavisnosti od praznika/sve?anosti. Igra Ledena kraljica, kao i pantomima su pogodan uvod u performans, koji ?e se raditi i u narednim razredima. Nije po?eljno da se neverbalno sporazumevanje zameni drugim aktivnostima (na primer, oblikovanjem scenografije za ?kolsku priredbu ili za lutkarsko pozori?te), zato ?to su ove aktivnosti va?ne za razvoj, a poma?u da se povu?eni u?enici aktiviraju. Neverbalno izra?avanje mo?e da se u?i na integrisanim ?asovima predmeta likovna kultura i fizi?ko i zdravstveno vaspitanje (jedna od brojnih aktivnosti je oblikovanje slova i brojeva telom). Naziv predmeta MUZI?KA KULTURA Cilj Cilj u?enja predmeta muzi?ka kultura je da kod u?enika razvije interesovanje i ljubav prema muzici kroz individualno i kolektivno muzi?ko iskustvo kojim se podsti?e razvijanje kreativnosti, estetskog senzibiliteta i duha zajedni?tva, kao i odgovornog odnosa prema o?uvanju muzi?kog nasle?a i kulture svoga i drugih naroda. Razred prvi Godi?nji fond ?asova 36 ?asova ? ISHODIPo zavr?etku razreda u?enik ?e biti u stanju da: OBLAST/TEMA SADR?AJI - objasni svojim re?ima utiske o slu?anom delu, osobine tona, do?ivljaj preglasne muzike i njenog uticaja na telo i za?to je ti?ina va?na;- razlikuje odabrane zvukove i tonove, pevanje/sviranje; hor/jedan peva?/grupa peva?a; orkestar/jedan svira?/grupa svira?a, boju razli?itih peva?kih glasova i instrumenata i muzi?ke izra?ajne elemente;- prepozna muzi?ki po?etak i kraj i ponavljanje teme ili karakteristi?nog motiva u slu?anom delu;- povezuje muzi?ko delo u odnosu na njemu bliske situacije, vrstu glasa i boju instrumenta sa karakterom dela;- po?tuje dogovorena pravila pona?anja pri slu?anju muzike;- koristi samostalno ili uz pomo? odraslih, dostupne nosioce zvuka;- izgovara u ritmu uz pokret brojalice;- peva po sluhu pesme razli?itog sadr?aja i raspolo?enja;- peva po sluhu uz pokret narodne pesme, muzi?ke igre;- primenjuje pravilan na?in pevanja i dogovorena pravila pona?anja u grupnom pevanju i sviranju;- svira po sluhu zvu?ne onomatopeje i ilustracije, ritmi?ku pratnju uz brojalice i pesme, jednostavne aran?mane, svira?ke deonice u muzi?kim igrama;- povezuje po?etne tonove pesama-modela i jednostavnih namenskih pesama sa bojama, ritam sa grafi?kim prikazom;- obja?njava svojim re?ima do?ivljaj svog i tu?eg izvo?enja;- u?estvuje u ?kolskim priredbama i manifestacijama;- napravi de?je ritmi?ke instrumente;- stvara zvu?ne efekte, pokrete uz muziku, manju ritmi?ku celinu pomo?u razli?itih izvora zvuka, ritmi?ku pratnju za brojalice, pesme i muzi?ke igre pomo?u razli?itih izvora zvuka, muzi?ko pitanje i odgovor na ritmi?kim udaraljkama, jednostavnu melodiju na kra?i zadati tekst;- izabere prema literarnom sadr?aju odgovaraju?i muzi?ki sadr?aj. SLU?ANJE MUZIKE Umetni?ka muzika u crtanim i animiranim filmovima. Odnos zvuk - lik, muzika - radnja.Kompozicije koje ilustruju razli?ita ose?anja.Zvuk i ton (izvori).Zvuci tela (puls, kucanje srca, disanje...). Zvuci iz prirode i okru?enja. Zvu?ni znak (?kolsko zvono, automobilska sirena...).Ton: boja (razli?iti glasovi i instrumenti), trajanje (kratak - dug), ja?ina (glasan - tih), visina (visok - dubok).Ti?ina i odsustvo zvuka.Kompozicije koje ilustruju razli?ite boje ljudskog glasa i instrumenata.Muzi?ki dijalog (hor, glas i hor, glas i instrument, dva glasa, dva instrumenta, jedan svira?, grupa svira?a, orkestar).Razli?iti ?anrovi vezani za situacije zna?ajne za u?enike (praznici, priredbe, sve?anosti, ro?endani, ven?anja, novogodi?nje i bo?i?ne pesme...).Muzi?ka pri?a.Karakter dela i elementi muzi?ke izra?ajnosti (uslovljenost).Muzi?ki bonton.Muzika i zdravlje.Nosioci zvuka (ce-de plejer, em pe 3 plejer, ra?unar...). IZVO?ENJE MUZIKE Izgovor brojalice u ritmu uz pokret - pljeskanje, pucketanje prstima, kora?anje, dlanom o nadlanicu, udarom o klupu.Zvu?ne onomatopeje i ilustracije.Dr?anje tela i disanje - pravilan na?in pevanja.Pravilna dikcija - izgovaranje brzalica i brojalica.Pevanje pesama po sluhu razli?itog sadr?aja i karaktera.Pevanje pesama uz pokret - pesme uz igru i narodne pesme.Pevanje modela i namenskih pesama i povezivanje njihovih po?etnih tonova uz boju (do-zeleno, re-braon, mi-?uto, fa-plavo i sol-crveno).De?ji ritmi?ki instrumenti i na?iia sviranja na njima.Sviranje po sluhu pratnje uz brojalice i pesme - puls, ritam, grupisanje udara.Pevanje i izvo?enje muzi?kih igara uz sviranje na de?jim instrumentima - pesme uz igru, didakti?ke igre, muzi?ke dramatizacije.Sviranje instrumentalnih aran?mana na de?jim ritmi?kim instrumentima i na alternativnim izvorima zvuka.Sviranje grafi?ki predstavljenog ritma.Muzi?ki bonton. MUZI?KO STVARALA?TVO Izrada de?jih ritmi?kih instrumenata od razli?itih materijala.Stvaranje zvukova iz neposredne okoline i prirode spontanom ili dogovorenom improvizacijom.Kreiranje sopstvenih pokreta uz muziku koja se izvodi ili slu?a.Stvaranje zvu?nih efekata i jednostavne ritmi?ke pratnje koriste?i razli?ite izvore zvuka.Biranje instrumenata na osnovu zvuka i stvaranje jednostavne ritmi?ke pratnje uz brojalice, pesme i muzi?ke igre.Stvaranje manjih ritmi?kih celina na osnovu muzi?kog iskustva - izgovorom u ritmu, razli?itim pokretima, predmetima i de?jim ritmi?kim instrumentima.Stvaranje muzi?kih pitanja i odgovora na de?jim ritmi?kim instrumentima u dijalogu.Stvaranje jednostavne melodije na kra?i tekst.Biranje poznatih muzi?kih sadr?aja, zvu?nih onomatopeja i ilustracija za stvaranje zvu?ne pri?e - pra?enje literarnog teksta. Klju?ni pojmovi: ton, pokret, melodija, ritam i izvo?enje. UPUTSTVO ZA DIDAKTI?KO-METODI?KO OSTVARIVANJE PROGRAMA Priroda same muzike, pa i predmeta muzi?ka kultura ukazuje na stalno pro?imanje i sadejstvo svih oblasti i tematskih jedinica koje su predvi?ene nastavnim programom. Nijedna oblast se ne mo?e izu?avati izolovano od druge i biti sama sebi cilj, a da se istovremeno ne razgovara o svim drugim aspektima muzike. Muziku od po?etka treba povezivati sa ?to vi?e doga?aja u ?ivotu deteta. Nastava je usmerena na ostvarivanje ishoda i daje prednost iskustvenom u?enju u okviru kojeg u?enici razvijaju li?ni odnos prema muzici, a postepena racionalizacija iskustva vremenom postaje teorijski okvir. Iskustveno u?enje u okviru ovog predmeta podrazumeva aktivno slu?anje muzike, li?no muzi?ko izra?avanje u?enika kroz izvo?enje muzike i muzi?ko stvarala?tvo. Paralelno odvijanje razli?itih muzi?kih aktivnosti podsti?e finu mentalnu kombinatoriku, dragocenu za razvijanje ukupnog mentalnog i psiho-motornog potencijala u?enika, kao i odli?nu osnovu za integraciju sa drugim predmetima. Ishodi predstavljaju muzi?ke, opa?ajne i saznajne aktivnosti u?enika. Muzi?ke aktivnosti su govor u ritmu, pevanje, sviranje, pokret uz muziku, slu?anje muzike i vidovi stvarala?tva. Preporu?eni muzi?ki sadr?aji (brojalice, pesme, ritmi?ki aran?mani, kompozicije za slu?anje muzike) ostavljaju prostor za izbor drugih sadr?aja u skladu sa mogu?nostima u?enika i inventivno??u nastavnika. Da bi postigao o?ekivane ishode vaspitno-obrazovnog procesa, nastavnik realizuje nastavu koriste?i glas, pokret i muzi?ke instrumente. Korelacija izme?u predmeta mo?e biti polazi?te za brojne aktivnosti u kojima u?enici mogu biti u?esnici kao istra?iva?i, kreatori i izvo?a?i. Kod u?enika treba razvijati duh zajedni?tva kroz rad u grupama i u odeljenju, kao i komunikacijske ve?tine u cilju preno?enja i razmene iskustava i znanja. U okviru same organizacije ?asa preovla?uje aktivnost kojom treba da se savlada novi muzi?ki sadr?aj, ali je ona uvek u kombinaciji sa drugim muzi?kim aktivnostima. Polazi se od centralne teme (npr. naziva pesme koja se u?i, ili kompoziciji koja se slu?a). Proces u?enja uvek polazi od ?to kvalitetnijeg izbora muzi?kih primera. Specifi?nost predmeta se ogleda u tome da se muzi?ke aktivnosti odvijaju paralelno ili jedna muzi?ka aktivnost logi?ki vodi ka drugoj. Na primer, izvo?enje brojalice uz pokret vodi ka sviranju na de?jim ritmi?kim instrumentima. Ve?be pravilnog dr?anja tela, disanja i govorne artikulacije prethode obnavljanju poznatih pesama, koje su opet sadr?ajno i/ili muzi?ki sli?ne onoj koju ?e u?iti. Uz pesmu ili brojalicu mo?e se svirati ritmi?ka pratnja. Slu?anje muzike mo?e se kombinovati sa svim drugim aktivnostima. Najva?niji pokreta? nastave treba da bude princip motivacije i inkluzivnosti u podsticanju maksimalnog u?e??a u muzi?kom do?ivljaju kao i razvijanju potencijala za muzi?ko izra?avanje. Nastava muzi?ke kulture ostvaruje se kroz slede?e oblasti: - Slu?anje muzike, - Izvo?enje muzike, - Muzi?ko stvarala?tvo. SLU?ANJE MUZIKE Slu?anje muzike je aktivan psihi?ki proces koji podrazumeva emocionalni do?ivljaj, bogat telesni do?ivljaj i misaonu aktivnost. Cilj nastavnog procesa u oblasti slu?anja muzike je da kod u?enika razvije kapacit pa?nje i sposobnost aktivnog slu?anja (sa zadatkom) ?ime se razvija i muzi?ka memorija, te ne treba insistirati na pam?enju, a pogotovo ne na proveri slu?anih dela Ukoliko nastavnik u vezi sa slu?anim delom, obezbedi kvalitetno iskustvo u?eniku u?enik ?e se sam vratiti na to delo i vremenom biti u stanju da ga prepozna. Zato je od velike va?nosti priprema nastavnika za ovu aktivnost u okviru koje u?enicima treba da se uka?e na relevantne izra?ajne elemente kojima je ostvaren muzi?ki izraz. Kompozicije koje se slu?aju, svojim trajanjem i sadr?ajem treba da odgovaraju mogu?nostima percepcije u?enika. Metodi?ki pristup procesu slu?anja muzike treba da bude usmeren na u?eni?ko otkrivanje, tj. prepoznavanje izra?ajnih elemenata. U?enici mogu prepoznati izra?ajne elemente koje im je nastavnik prethodno predstavio i objasnio na na?in sli?an zadatku koji ?e im potom postaviti. Na primer: Nastavnik odabere odre?enu kra?u muzi?ku celinu (npr. Slon - Sen-Sansa), ispri?a u?enicima ?ta je inspirisalo kompozitora da napi?e muzi?ko delo i povede kratak razgovor o karakteristikama ove ?ivotinje (veli?ina, te?ina, na?in kretanja i sl.). Nakon ?to su zajedno poslu?ali muzi?ki primer, nastavnik treba da skrene pa?nju na kompozitorov izbor odre?enih muzi?kih izra?ajnih elemenata u vezi sa karakteristikama ?ivotinje o kojima su prethodno pri?ali (veza izme?u tempa kompozicije i izbora instrumenta i slona kao ?ivotinje; na?in na koji se melodija kre?e i utisak o slonu...). Va?no je da pri svakom obra?anju pa?nje na pojedini izra?ajni element, nastavnik pusti muzi?ki primer i uka?e na odre?ene karakteristike u samom muzi?kom toku. Tako?e je potrebno u vezi sa svakim izra?ajnim elementom postaviti pitanje kakav bi karakter muzike bio ukoliko bi bilo koji od ovih izra?ajnih elemenata bio druga?iji. Nastavnik mo?e u?enicima da (na duhoviti na?in) demonstrira i ovu situaciju, a sa ciljem da uvide koliko je bitno pa?ljivo vajanje svakog od izra?ajnih elemenata za celokupni muzi?ki karakter i sam muzi?ki do?ivljaj. Ukoliko se ovakvo demonstraciono slu?anje postavi pravilno, nakon nekoliko meseci, oblast slu?anja muzike mo?e da bude ostvarivana samo putem analiti?kog slu?anja muzike, a da se nastavnik vra?a i na demonstraciono u slu?ajevima kada ?eli da predstavi neki novi izra?ajni element muzike. U okviru analiti?kog slu?anja muzike nastavnik pre pu?tanja kompozicije, u?enicima zadaje zadatak da prvo obrate pa?nju na karakter slu?anog primera i obavezno im ponudi opcije odgovora, od kojih je par neta?no (ome?ivanje termina), poput: "borbeni", "smireni", "razigrani" karakter. Slede?i zadatak bi bio (pre slu?anja) da im usmeri pa?nju na vezu izme?u tempa i opisanog karaktera dela (opet uz ponu?enje opcije odgovora); u narednom slu?anju ?e razmi?ljati o izboru instrumenta, pa melodiji itd. U?enik treba da ima jasno formulisana uputstva na ?ta da usmeri pa?nju prilikom slu?anja kako bi mogao da prati muzi?ki tok (poput izvo?a?kog sastava, tempa, na?ina na koji je melodija izvajana, specifi?nih ritmi?kih karakteristika, ponavljanje i promena i sl.). Postepeno, ovi elementi muzi?kog toka postaju "konstanta" u procesu u?eni?ke percepcije/percepcije pa nastavnik mo?e da pro?iruje opa?ajni kapacitet kod u?enika usmeravaju?i njihovu pa?nju pre slu?anja na relevantne specifi?nosti muzi?kog dela. Ovako postavljeno slu?anje muzike, koje podsti?e razvoj muzi?ke pa?nje, sposobnost pra?enja muzi?kog toka sa razumevanjem i upoznavanje sa izra?ajnim elementima, koji su u slu?bi iskazivanja ’muzi?ke poruke’ ili komunikacije, od su?tinske je va?nosti i za muzi?ko izvo?enje i muzi?ko stvarala?tvo. PREPORU?ENE KOMPOZICIJE ZA SLU?ANJE Himne Svetosavska himnaDr?avna himna?kolska himna Narodne pesme Ersko koloVasino koloKopa cura vinogradSino? kad je pao mrakKad te vidim na sokaku - starogradskaOj Badnja?e, Badnja?e?arobna frula - Bora Dugi? Pesme za decu Kako se prelazi ulica - Branko Mili?evi?Sedmica - Minja SubotaIvin voz - Vlada i GileAl je lep ovaj svet - Stevan St. Mokranjac i Aleksandar Kora?U?imo da brojimo - Branko Mili?evi?Slon lepotan Dondolan - Dragan Lakovi?Bubamara - Nikola Vukomanovi?Zakleo se bumbar - Mirko ?oucStra?an lav - S. Bari?Usporite pored ?kole - hor ?arolijaPa?ljivko - hor ?arolijaDrugarstvo - Dragan Lakovi?Sve je po?lo naopa?ke - Miodrag Ili?-BeliJanuarske zvezde - Miodrag Ili?-BeliUspavanka za A?ima - Miodrag Ili?-BeliUspavanka - Branko Mili?evi?Najlep?a mama na svetu - Aleksandar Kora?Prole?e u ?umi - de?ja pesma iz FinskeKad si sre?an - de?ja pesmaDeca su ukras sveta - Minja SubotaLeptiri?u ?areni?u - de?ja pesmaI?li smo u Afriku - Minja SubotaNek svud ljubav sja - de?ja pesma iz Belgije Doma?i kompozitori Medvedova ?enidba - L. Dimitrijevi?Smejalica - Dejan Despi?U Budimu gradu - Stevan St. MokranjacPesma o odjeku - Miodrag Ili?-Beli Strani kompozitori Skercando - Karl OrfRadecki mar? - Johan ?trausHumoreska - Antonjin Dvor?akBumbarov let - Nikolaj Rimski-KorsakovKarneval ?ivotinja (Slon, Kenguri, Kavez za ptice, Koko?ke i petlovi) - Kamij Sen-SansValcer, op. 69 br. 2 - Frederik ?openUspavanka - Johanes BramsKrcko Ora??i? (Kineski ples, Igra ?e?erne vile) - ?ajkovskiAbeceda - Volfgang A. MocartP?elica - Franc ?ubertMenuet, Ge-dur - BahDok mesec sja - ?an Batist LiliZvon?i?i - D?ejms Pjerpont IZVO?ENJE MUZIKE Svaki aspekt izvo?enja muzike ima neposredan i dragocen uticaj na razvoj u?enika. Izvo?enjem muzike aktivira se veliki broj kognitivnih radnji, razvija dugoro?no pam?enje, osetljivost za druge u?esnike u muzi?kom doga?aju (tzv. timski rad, tolerancija) i fine motori?ke radnje. Posebnu pa?nju treba usmeriti na spontane pokrete kao odgovor na muziku. Kroz izvo?enje muzike, a u okviru individualnih mogu?nosti u?enika, podsti?e se i razvijanje li?nog stila izra?avanja. Cilj nastavnog procesa u oblasti izvo?enja muzike je podsticanje u?enika da se muzi?ki izra?avaju i da istra?uju na?ine koji su njima svojstveni. Merilo uspeha je u?e??e i motivisanost u?enika. Pevanje Glavni kriterijum za izbor pesama je kvalitet muzi?kog dela kao i primerenost uzrastu u?enika u odnosu na tematiku, ritam, artikulaciju melodijskih skokova i sl. Pri izboru pesama za pevanje, nastavnik uvek treba da ima u vidu i glasovne mogu?nosti u?enika. Pre po?etka pevanja potrebno je sprovesti kratke ve?be za raspevavanje pri ?emu posebno treba obratiti pa?nju na pravilno dr?anje tela, pravilno disanje i dikciju. Rad na pesmi po?inje demonstracijom. Pesma se u?i po delovima, a zatim spaja u celinu. Nastavnik uvek treba da insistira na izra?ajnom izvo?enju pesme. Jednostavni modeli i namenske pesme ?iji se po?eci vezuju za boje slu?e za stvaranje zvu?nog fonda i predstavljaju osnovu za postavku muzi?ke pismenosti (do-zeleno, re-braon, mi-?uto, fa-plavo i sol-crveno). Na ovom nivou modele treba u?iti po sluhu. U nastavi muzi?ke kulture po?eljno je povezivati pokret i pevanje kroz izvo?enje narodnih, muzi?kih i didakti?kih igara. Sviranje Ova aktivnost se realizuje na de?jim ritmi?kim i alternativnim instrumentima (telo, predmeti iz okru?enja, Orfov instrumentarijum…). Nastavnik treba da uka?e na povezanost tonske boje instrumenta sa muzi?kim sadr?ajem. Na primer: "Evo ve? nam tramvaj sti?e - cin, cin, cin" - triangl, "Kesten pada, tok, tok, tok..." - ?tapi?i... Primeri ritmi?ke pratnje mogu biti: - izvo?enje pulsa (protok osnovnih ritmi?kih jedinica), - izvo?enje ritma (koji se poklapa sa govornim ritmom brojalica i pesama pa se kao takav jednostavno u?i po sluhu), - grupisanje udara - razli?itim pokretima i razli?itim izvorima zvuka se na jedan na?in izvodi nagla?ena prva u taktu, a lak?im pokretom i slabijim izvorom zvuka druga, odnosno ostale slabije nagla?ene u taktu. Na primer, uz brojalicu "Gusen, gusenica" udarom o klupu izvoditi prvu jedinicu a pljeskanjem drugu, i/ili instrumentima - bubnji?em prvu, a ?tapi?ima, na primer, drugu u taktu. - onomatopeja zvu?nih ilustracija - specifi?na mesta u tekstu pesama mogu se zvu?no ilustrovati adekvatnim instrumentom ili nekim drugim predmetom ("Cin, cin, cin", "tok, tok, tok", "tras", "bum"...). U izvo?enju ritmi?kih aran?mana dovoljno je odeljenje podeliti u dve grupe. Na ovom nivou ne treba zalaziti u obja?njavanje pojmova. PREPORU?ENE KOMPOZICIJE ZA PEVANJE Himne Dr?avna himnaSvetosavska himna?kolska himna Narodne pesme Na kraj sela ?uta ku?aMi idemo preko poljaIgra koloJa posejah lanJe?Sitna je ki?a padalaBo?i?, Bo?i? blagi dan De?je pesme Konj ima ?et’ri noge - Zorislava M. Vasiljevi?Petli? - Emil GlavnikZec kopa repu - Zorislava M. Vasiljevi?Pekar?i? - Lj. ?karicaJe?eva uspavanka - Nikola Vukomanovi?Saobra?ajac - Nade?da HibaRo?endanska pesma - nepoznati autorAvanture maloga Ju Ju - Petar BergamoAu, ?to je ?kola zgodna - Minja SubotaNije lako bubamarcu - Arsen Dedi?Brate Ivo - nepoznati autorBukvarci - Bo?idar Stan?i?Uskr?nja pesma - Svetlana Mili?Ivin voz - Aleksandar Kora?Zvuk i ton - Zorislava M. Vasiljevi?Telefonijada - Jovan AdamovDeda Mraze, ne skre?i sa staze - Aleksandar Kora?Prvi sneg - Bo?idar Stan?i?Pada sne?ak - Stanko Korunovi? Muzi?ke igre Ribar - Vladimir TomerlinIde maca pored tebe - Zorislava M. Vasiljevi?Zec i repa - Zorislava M. Vasiljevi?Pesma u kolu - slova?ka narodna pesmaBerem, berem gro??eVasino koloMedved bere jagodeKolari?u pani?uPliva patka preko SaveDunje ranke Brojalice Ma?kaI?o meda u du?anLeptir i cvetDva se petla pobi?eEci peci pecEn ten tiniKo ko ko ko daLastavicaBumbariDe?ak i ptica Sviranje na de?jim instrumentima Ide mali meca - D. Markovi?Pada Sne?ak - Stani?a Korunovi?En ten tiniBoc, boc iglicamaNa kraj sela ?uta ku?aPliva patka preko SavePi?em, pi?em petnaestMagarac i kukavica Modeli Dobro jutro, dobar dan - Tatjana DrobniResavo, vodo ladnaMi idemo preko poljaFabrika bombona - Mirjana ?ivkovi?Sol mi daj MUZI?KO STVARALA?TVO De?je muzi?ko stvarala?tvo predstavlja vi?i stepen aktiviranja muzi?kih sposobnosti koje se sti?u u svim muzi?kim aktivnostima, a rezultat su kreativnog odnosa prema muzici. Ono podsti?e muzi?ku fantaziju, oblikuje stvarala?ko mi?ljenje, produbljuje interesovanja i doprinosi trajnijem usvajanju i pam?enju muzi?kih reproduktivnih i stvarala?kih aktivnosti i znanja. Nastavnik treba da podsti?e u?enike da improvizuju i istra?uju na?ine na koji mogu da izraze kroz muziku sopstvenu inspiraciju. Stvarala?tvo mo?e biti zastupljeno kroz: - improvizaciju igre/pokreta na odre?enu muziku, - izradu de?jih ritmi?kih instrumenata od razli?itih materijala, - muzi?ke improvizacije, - muzi?ka pitanja i odgovore, - komponovanje melodije na zadati tekst, - ilustraciju do?ivljaja muzike, - odabir poznatog muzi?kog u odnosu na literarni sadr?aj. MUZI?KI BONTON Muzi?ki bonton ?ine pravila prihvatljivog pona?anja u razli?itim situacijama u domenu muzi?ke kulture. Nastavnik treba da iskoristi svaku priliku u toku slu?anja ili izvo?enja, da objasni u?enicima kako treba da se pona?aju, za?to i ?ta se od njih o?ekuje. Da bi u?enici trajnije prihvatili i savladali ova pravila kada je u pitanju slu?anje muzike, preporu?ljivo je da ih nastavnik odvede na neki koncert (npr. muzi?ka ?kola), gde ?e im u kontaktu sa ?ivom muzikom sve biti mnogo lak?e da razumeju. Neka pravila (ti?ina, aplauz pri izlasku izvo?a?a na binu i pri zavr?etku koncerta) u?enici mogu samostalno primeniti a neka (izostanak aplauza izme?u stavova muzi?kog dela) mogu primeniti uz pomo? nastavnika. Kod izvo?enja muzike, pravila pona?anja se mogu najlak?e objasniti u realizaciji grupnog izvo?enja a naro?ito hora (me?usobno slu?anje izvo?a?a, muzi?ki dijalog, odsustvo pri?anja...) UTICAJ MUZIKE NA ZDRAVLJE Kvalitetna nastava muzi?ke kulture podrazumeva i potrebu da se u savremenim uslovima i organizaciji ?ivota (prisustvo buke i tendencija njenog pove?anja) u?enicima skrene pa?nja na ?tetan uticaj preglasne muzike na zdravlje, fiziolo?ki i psiholo?ki odgovor, odnosno reakciju organizma na takvu muziku i direktnu refleksiju na kvalitet muzi?kog dela koje se slu?a. PROCES VREDNOVANJA Nastavnik treba da motivi?e u?enika na dalji razvoj, tako da u?enik oseti da je kroz proces vrednovanja vi?en i podr?an, kao i da ima orijentaciju gde se nalazi u procesu razvoja u okviru muzike i muzi?kog izra?avanja. Va?no je uklju?iti samog u?enika u ovaj proces u smislu dijaloga i uzajamnog razumevanja, u vezi sa tim ?ta u?enik ose?a kao prepreke (voljne i nevoljne) u svom razvoju, kao i na koje na?ine se, iz u?enikove perspektive, one mogu prebroditi. U procesu vrednovanja rezultata u?enja nastavnik treba da bude fokusiran na u?eni?ku motivaciju i stavove u odnosu na izvo?enje i stvarala?tvo, sposobnost koncentracije, kvalitet percepcije/apercepcije i na?in razmi?ljanja prilikom slu?anja. Kada je u pitanju vrednovanje oblasti Muzi?ko izvo?enje i stvarala?tvo, u?eni?ka postignu?a treba vrednovati u smislu izra?ajnog i stvarala?kog anga?ovanja u?enika, a ne prema kvalitetu nastalog dela, jer su i najskromnije muzi?ke improvizacije, kreativno razmi?ljanje i stvaranje, pedago?ki opravdane. Uzimaju?i u obzir cilj predmeta, neophodno je imati na umu da se okvir vrednovanja procesa i rezultata u?enja odvija najvi?e u u?eni?kom ?ivom kontaktu sa muzikom, tj. izvo?enju i stvarala?tvu, a tako?e i slu?anju muzike. Teoretsko znanje treba da ima svoju primenu i funkciju u u?eni?kom izra?avanju kroz muziku i u kontaktu sa muzikom. Kako proces u?enja u okviru svakog ?asa treba da obuhvati sve oblasti, posmatranje u?enika u ?ivom kontaktu sa muzikom je istovremeno pokazatelj kvaliteta procesa u?enja, kao i idealna scena za vrednovanje ostvarenosti ishoda. Sumativno vrednovanje treba da bude osmi?ljeno kroz zadatke i aktivnosti koje zahtevaju kreativnu primenu znanja. Diktate ne treba praktikovati, ni zadavati. U smislu aktivnosti, postignu?a u?enika treba proceniti na osnovu u?enikovog kontakta sa muzikom i to: 1. doprinos u?enika za vreme grupnog rada, 2. izrada kreativnih zadataka na odre?enu temu, 3. rad na projektu (u?enik daje re?enje za neki problem i odgovara na konkretne potrebe), 4. specifi?ne ve?tine. 5. na?in razmi?ljanja i stavovi Naziv predmeta FIZI?KO I ZDRAVSTVENO VASPITANJE Cilj Cilj u?enja predmeta fizi?ko i zdravstveno vaspitanje je da u?enik unapre?uje fizi?ke sposobnosti, motori?ke ve?tine i znanja iz oblasti fizi?ke i zdravstvene kulture, radi o?uvanja zdravlja i primene pravilnog i redovnog fizi?kog ve?banja u savremenim uslovima ?ivota i rada. Razred prvi Godi?nji fond ?asova 108 ?asova ? ISHODIPo zavr?etku razreda u?enik ?e biti u stanju da: OBLAST/TEMA SADR?AJI - primeni jednostavne, dvostavne op?tepripremne ve?be (ve?be oblikovanja);- pravilno izvede ve?be, raznovrsna prirodna i izvedena kretanja;- kombinuje i koristi usvojene motori?ke ve?tine u igri i u svakodnevnom ?ivotu;- odr?ava ravnote?u u razli?itim kretanjima;- razlikuje pravilno od nepravilnog dr?anja tela i pravilno dr?i telo;- primenjuje pravilnu tehniku disanja prilikom ve?banja;- izvede kretanja, ve?be ikratke sastave uz muzi?ku pratnju;- igra de?ji i narodni ples;- koristi osnovnu terminologiju ve?banja;- po?tuje pravila pona?anja na prostorima za ve?banje;- po?tuje mere bezbednosti tokom ve?banja;- odgovorno se odnosi prema objektima, spravama i rekvizitima u prostorima za ve?banje;- po?tuje pravila igre;- navija fer i bodri u?esnike u igri;- prihvati sopstvenu pobedu i poraz;- uredno odla?e svoje stvari pre i nakon ve?banja;- navede delove svoga tela i prepozna njihovu ulogu;- uo?i promenu u rastu kod sebe i drugih;- uo?i razliku izme?u zdravog i bolesnog stanja;- primenjuje zdravstveno-higijenske mere pre, u toku i nakon ve?banja;- odr?ava li?nu higijenu;- u?estvuje u odr?avanju prostora u kome ?ivi i boravi;- shvati zna?aj kori??enja vo?a u ishrani;- pravilno se pona?a za stolom. FIZI?KE SPOSOBNOSTI Ve?be za razvoj snage.Ve?be za razvoj pokretljivosti.Ve?be za razvoj izdr?ljivosti.Ve?be za razvoj brzine.Ve?be za razvoj koordinacije. MOTORI?KE VE?TINE Hodanje i tr?anje Hodanje:- kratkim koracima,- dugim koracima,- u razli?itom ritmu,- hodanje sa rekvizitom,- hodanje sa promenom, pravca i smera.Tehnika tr?anja:- tr?anje preko prepreka,- tr?anje sa promenom pravca i smera,- brzo tr?anje 20 m sa startom iz razli?itih po?etnih polo?aja,- igre sa kori??enjem nau?enih oblika hodanja i tr?anja. Skakanjai preskakanja Poskoci u mestu.Poskoci u kretanju.Skakanja udalj.Skakanja uvis.Preskakanje duge vija?e.Ve?be skakanja i preskakanja uporom rukama.Igre uz kori??enje razli?itih oblika skakanja i preskakanja. ? Bacanja i hvatanja Bacanje loptice iz mesta u daljinu i u cilj.Bacanje loptice iz kretanja.Bacanje lopte uvis.Vo?enje lopte.Dodavanje lopte.Igre sa vo?enjem, dodavanjem lopte i ga?anjem u cilj. Puzanja, vi?enja, upori i penjanja Puzanja na tlu.Penjanja.Provla?enja.Vis le?e?i opru?eno.Pomicanja ulevo i udesno u visu le?e?em i visu slobodnom.Upori. Ve?be na tlu Osnovni sadr?aji Osnovni stavovi i polo?aji.Povaljka na le?ima.Stav na lopaticama (sve?a).Kolut napred iz ?u?nja u ?u?anj.Povaljka na stomaku.Sastav od nau?enih elemenata.Igre sa usvojenim ve?bama. Pro?ireni sadr?aji Kolut nazad iz ?u?nja u ?u?anj, niz kosu povr?inu.Odeljenjsko takmi?enje sa zadatom kombinacijom ve?bi. Ve?be ravnote?e Hodanje po liniji.Hodanje po ?vedskoj klupi.Lagano tr?anje na ?vedskoj klupi ili niskoj gredi.Kratak sastav na liniji obele?enoj na tlu, ?vedskoj klupi i niskoj gredi. Ve?besa rekvizitima Ve?be oblikovanja sa rekvizitima.Tr?anja, poskoci i skokovi uz kori??enje rekvizita.Dizanje i no?enje predmeta i rekvizita na razli?ite na?ine.Elementarne igre sa rekvizitima.Igre sa lasti?om. Ples i Ritimika Hodanje i tr?anje sa promenom ritma, tempa i dinamike uz pljesak i uz muzi?ku pratnju.Galop napred.De?iji poskok.Njihanje i kru?enje vija?om ili trakom.Suno?ni skokovi kroz vija?u sa obrtanjem napred.Narodno kolo po izboru. Poligoni Kombinovani poligon odusvojenih ve?tina (ve?bi). FIZI?KA I ZDRAVSTVENA KULTURA Kultura ve?banja i igranja Osnovni termini u ve?banju.Ve?bam bezbedno.?uvam svoje i tu?e stvari.Pravila elementarnih igara.Nekad izgubim, a nekada. pobedim.Navijam fer. Zdravstveno vaspitanje Upoznaj svoje telo.Rastemo.Vidim, ?ujem, ose?am.Moje zdravlje.Ko sve brine o mom zdravlju.Li?na higijena.Higijena prostora u kome ?ivim.Higijena prostora u kome ve?bam.?ivotne namirnice i pravilna ishrana.Zajedno za stolom. Klju?ni pojmovi: vaspitanje, fizi?ko ve?banje, igra, zdravlje i kultura. UPUTSTVO ZA DIDAKTI?KO-METODI?KO OSTVARIVANJE PROGRAMA Program predmeta fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja sastoji se od tri predmetne oblasti: - fizi?ka sposobnost, - motori?ka ve?tina, - fizi?ka i zdravstvena kultura. Program prvog razreda baziran je na kontinuitetu usvojenih znanja, ve?tina, stavova i vrednosti iz pred?kolskog vaspitanja i obrazovanja. ORGANIZACIONI OBLICI RADA Organizacioni oblici rada koji omogu?avaju ostvarivanje planiranih ishoda su redovna nastava i vannastavne aktivnosti. Plan i program vannastavnih aktivnosti predla?e Odeljensko ve?e prvog razreda i sastavni je deo godi?njeg plana rada ?kole i ?kolskog programa. U okviru njih postoje slede?i oblici rada: - sportsko-rekreativne aktivnosti,- nedelja ?kolskog sporta, - aktivnosti u prirodi (kros, sportski dan, izleti, zimovanje, letovanje...), - ?kolska takmi?enja, - korektivno-pedago?ki rad. ?asovi fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja FIZI?KE SPOSOBNOSTI Na svim ?asovima kao i na drugim organizacionim oblicima rada, poseban akcenat se stavlja na: - razvijanje fizi?kih sposobnosti koje se kontinuirano realizuje u pripremnom delu ?asa. Deo glavne faze koristi se za razvoj osnovnih fizi?kih sposobnosti uzimaju?i u obzir uticaj koji nastavna tema ima na njihov razvoj. Metode i oblici rada biraju se u skladu sa potrebama i mogu?nostima u?enika i materijalno-tehni?kim uslovima za rad; - podsticanje u?enika na samostalno ve?banje; - u?vr??ivanje pravilnog dr?anja tela. MOTORI?KE VE?TINE Usvajanje motori?kih ve?tina, ostvaruje se kroz primenu osnovnih i pro?irenih programskih sadr?aja primenjuju?i osnovne didakti?ko-metodi?ke principe i metode rada neophodne za dostizanje postavljenih ishoda. Usvojene motori?ke ve?tine treba da omogu?e u?enicima njihovu primenu u svakodnevnim i specifi?nim ?ivotnim situacijama. U?enicima koji nisu u stanju da usvoje neke od sadr?aja, zadaju se sli?na ali lak?a ve?banja od predvi?enih ili predve?be. Ukoliko u?enik ne dostigne predvi?eni ishod, ostavlja se mogu?nost da isti dostigne u narednom periodu. Usavar?avanje nekih motori?kih zadataka je kontinuirani proces bez obzira na sadr?aje programa (tehnika hodanja, tr?anja, primena nau?ene igre itd.). U radu sa naprednijim u?enicima realizuju se pro?ireni sadr?aji. Kroz proces realizacije programa neophodno je pratiti sposobnosti u?enika za razli?ite fizi?ke aktivnosti. FIZI?KA I ZDRAVSTVENA KULTURA Ova nastavna oblast realizuje se kroz sve organizacione oblike rada, nastavne oblasti i teme uz prakti?an rad. Dostizanjem ishoda ove nastavne oblasti, u?enici sti?u znanja, ve?tine, stavove i vrednosti o ve?banju (osnovnim pojmovima o ve?bi, kako se neko ve?banje izvodi i ?emu konkretna ve?ba i ve?banje slu?i), fizi?kom vaspitanju, sportu i zdravlju. Osnovne informacije o ve?banju i zdravlju prenose se neposredno pre, tokom i nakon ve?banja na ?asu. Ova nastavna oblast obuhvata: formiranje pravilnog odnosa prema fizi?kom ve?banju i zdravlju; razvijanje i negovanje drugarstva; prepoznavanje negativnih oblika pona?anja u igri i dr. Pored navedenog u ovoj oblasti potrebno je raditi na: negovanju patriotskih vrednosti (narodne tradicije i multikulturalnosti); formiranju pravilnog odnosa prema razli?itostima, ?uvanju li?ne i ?kolske imovine, negovanju dru?tvenih vrednosti itd. Sportsko-rekreativne aktivnosti Realizuju se prema interesovanju u?enika. Sa?injava se poseban program pri ?emu se uzimaju u obzir materijalni i prostorni uslovi rada, uzrasne karakteristike i sposobnosti u?enika. Nedelja ?kolskog sporta Radi razvoja i praktikovanja zdravog na?ina ?ivota, razvoja svesti o va?nosti sopstvenog zdravlja i bezbednosti, o potrebi negovanja i razvoja fizi?kih sposobnosti, kao i prevencije nasilja, narkomanije, maloletni?ke delinkvencije, ?kola u okviru ?kolskog programa realizuje nedelju ?kolskog sporta. Nedelja ?kolskog sporta obuhvata: - fizi?ke aktivnosti prilago?ene uzrastu i mogu?nostima u?enika; - kulturne manifestacije sa ciljem promocije fizi?kog ve?banja, sporta i zdravlja (likovne i druge izlo?be, folklor, ples, muzi?ko-sportske radionice...); - ?a?ke radionice (o zdravlju, fizi?kom ve?banju, sportu i dr.). Plan i program Nedelje ?kolskog sporta sa?injava Odeljensko ve?e prvog razreda zajedno sa Stru?nim ve?em predmetnih nastavnika koji realizuju nastavu fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja u drugom ciklusu, kao i drugim Stru?nim ve?ima (likovne kulture, muzi?ke kulture, istorije, informatike...) i stru?nim saradnicima u ?koli, vode?i ra?una da i u?enici, koji su oslobo?eni prakti?nog dela nastave fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja, budu uklju?eni u organizaciju ovih aktivnosti. Aktivnosti u prirodi (izlet, kros, zimovanje, letovanje...) Iz fonda radnih dana, predvi?enih zajedni?kim planom, ?kola organizuje aktivnosti u prirodi: - izlet; - kros se organizuje minimum jednom u toku ?kolske godine; - zimovanje - organizuje se za vreme zimskog raspusta (fizi?ke aktivnosti na snegu); - letovanje - organizuje se za vreme letnjeg raspusta (kampovanje itd.). Plan i program ovih aktivnosti sa?injava Odeljensko ve?e prvog razreda u saradnji sa Stru?nim ve?em predmetnih nastavnika koji realizuju nastavu fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja u drugom ciklusu. ?kolska takmi?enja ?kola za u?enike prvog razreda organizuje i sprovodi takmi?enja iz minimum jedne elementarne igre ili poligona u toku ?kolske godine, kao integralni deo procesa fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja. Plan takmi?enja donosi Odeljensko ve?e prvog razreda u saradnji sa Stru?nim ve?em nastavnika fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja. U?enici mogu da u?estvuju i na takmi?enjima u sistemu ?kolskih sportskih takmi?enja Republike Srbije, koja su u skladu sa planom i programom nastave i u?enja, kao i na takmi?enjima od interesa za lokalnu zajednicu. Korektivno-pedago?ki rad Ove aktivnosti organizuju se sa u?enicima koji imaju: - pote?ko?e u savladavanju gradiva; - smanjene fizi?ke sposobnosti; - lo?e dr?anje tela; - zdravstvene pote?ko?e koje onemogu?avaju redovno poha?anje nastave. Rad sa u?enicima koji imaju lo?e dr?anje tela podrazumeva: - uo?avanje posturalnih poreme?aja kod u?enika; - savetovanje u?enika i roditelja; - organizovanje dodatnog preventivnog ve?banja u trajanju od jednog ?kolskog ?asa nedeljno; - organizovanje korektivnog ve?banja u saradnji sa odgovaraju?om zdravstvenom ustanovom. Rad sa u?enicima sa zdravstvenim pote?ko?ama organizuje se isklju?ivo u saradnji sa lekarom specijalistom, koji odre?uje vrstu ve?bi i stepen optere?enja, a sprovodi ih nastavnik fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja uz prisustvo nastavnika koji realizuje razrednu nastavnu u odeljenju koje u?enik poha?a. OSLOBA?ANJE U?ENIKA OD NASTAVE FIZI?KOG I ZDRAVSTVENOG VASPITANJA U?enik mo?e biti oslobo?en samo od prakti?nog dela programa nastave za odre?eni period, polugodi?te ili celu ?kolsku godinu na osnovu preporuke izabranog lekara. U?enik oslobo?en prakti?nog dela u obavezi je da prisustvuje ?asovima. Za rad sa oslobo?enim u?enicima nastavnik sa?injava poseban program rada baziran na usvajanju teorijskih i vaspitnih sadr?aja u skladu sa programom i korelaciji sa sadr?ajima drugih predmeta. Oslobo?enim u?enicima treba pru?iti mogu?nost da: - prate igru i usvajaju pravila igre, na ?asu ili vannastavnim aktivnostima, - naprave edukativni poster ili crte? sa sportskog doga?aja, - na drugi na?in poma?u u nastavi. Primer ishoda za u?enike oslobo?ene od prakti?nog dela nastave: Po zavr?etku teme u?enik ?e biti u stanju da: - navede osnovna pravila elementarne igre koja se naj?e??e primenjuje u nastavi; - primeni osnovna zdravstveno-higijenska pravila; - pomogne u organizaciji aktivnosti predvi?enih programom. PLANIRANJE VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA Broj ?asova po nastavnim temama planira se na osnovu procene nastavnika, materijalno-tehni?kih i prostornih uslova. Nastavne teme ili pojedini sadr?aji za koje ne postoje uslovi za realizaciju mogu biti zamenjeni odgovaraju?im temama ili sadr?ajima programa za koje postoje odgovaraju?i uslovi. Nastavne teme Ve?be na tlu i Ve?be ravnote?e ostvaruju se realizacijom osnovnih i pro?irenih sadr?aja. Osnovni sadr?aji su oni koje je neophodno sprovesti u radu sa u?enicima uzimaju?i u obzir sposobnosti u?enika, materijalno-tehni?ke i prostorne uslove. Pro?ireni sadr?aji su oni koje nastavnik bira i realizuje u radu sa u?enicima (grupama ili pojedincima), koji su savladali osnovne sadr?aje, uzimaju?i u obzir nivo dostignutosti ishoda, potrebe u?enika i uslove za rad. FIZI?KE SPOSOBNOSTI Pri planiranju ve?banja u pripremnoj fazi ?asa, treba uzeti u obzir uticaj nastavne teme na fizi?ke sposobnosti u?enika i primeniti ve?be ?iji delovi biomehani?ke strukture odgovaraju osnovnom zadatku glavne faze ?asa i slu?e za obu?avanje i uve?bavanje konkretnog zadatka. Metode ve?banja koje se primenjuju u nastavi su trena?ne metode (kontinuirani, ponavljaju?i metod), prilago?ene uzrasnim karakteristikama u?enika. U radu sa u?enicima primenjivati diferencirane oblike rada, dozirati ve?banja u skladu sa njihovim mogu?nostima i primenjivati odgovaraju?u terminologiju ve?bi. Vreme izvo?enja ve?bi i broj ponavljanja, zadaju se grupama u?enika ili pojedincma u skladu sa njihovim sposobnostima, vode?i ra?una o postizanju ?to ve?e radne efikasnosti i optimalizaciji intenziteta rada. Preporu?eni na?ini rada za razvoj fizi?kih sposobnosti u?enika. 1. Razvoj snage: - bez rekvizita i sa rekvizitima, - na spravama i uz pomo? sprava. 2. Razvoj pokretljivosti: - bez rekvizita i sa rekvizitima, - uz kori??enje sprava, 3. Razvoj izdr?ljivosti: - tr?anje, - elementarne igre, - ve?banje uz muziku, - ples. 4. Razvoj koordinacije: - izvo?enje koordinacionih ve?bi u razli?itom ritmu i u promenljivim uslovima. 5. Razvoj brzine: - jednostavne i slo?ene kretne strukture izvoditi maksimalnim intenzitetom iz razli?itih po?etnih polo?aja, izazvane razli?itim ?ulnim nadra?ajima (start iz razli?itih polo?aja itd.), - ?tafetne igre, - izvo?enje ve?bi maksimalnom brzinom. Za u?enike koji iz zdravstvenih razloga izvode posebno odabrane ve?be, potrebno je obezbediti posebno mesto za ve?banje. MOTORI?KE VE?TINE Hodanje i tr?anje Hodanje sa opru?anjem kolena stajne noge uz pravilno dr?anje tela i sa radom ruku, kratkim i dugim koracima, u razli?itom ritmu, uz pravilno postavljanje stopala (koristiti obele?ene linije na sportskim terenima); na prstima, uz uzru?enje sa istezanjem tela. Tr?anje uz pravilno postavljanje stopala i pravilan rad ruku, sa podizanjem kolena (koristiti prepreke - palice i vija?e pore?ane na jednom delu sale ili spoljnih terena), sa zabacivanjem potkolenice; brzo tr?anje sa polaskom iz stajanja, le?anja, upora ?u?e?eg i drugim na?inima polaska. Igre sa razli?itim oblicima hodanja i tr?anja. Skakanja i preskakanja Poskoci u mestu: suno?nim odskokom i suno?nim doskokom sa opru?anjem tela, levo-desno, napred-nazad, u doskok razno?no i ponovo suno?no; sa vija?om (sa me?uposkokom i bez me?uposkoka); jednono?nim odskokom i doskokom na jednu nogu, sa opru?anjem tela, levo-desno, napred-nazad. Skok suno?nim odskokom pru?enim telom sa okretom za 90° i suno?nim doskokom. Suno?ni naskok na povi?enu povr?inu (do visine ?vedske klupe), na naslagane strunja?e ili gornju povr?inu ?vedskog sanduka. Skok udalj, uz pravilan zamah rukama, amortizaciju i zavr?ni polo?aj. Poskoci u kretanju: posle nekoliko koraka, jednono?ni poskok jednom, posle nekoliko koraka, jednono?ni poskok drugom nogom i naizmeni?no; posle nekoliko koraka jednono?ni odskok i meki suno?ni doskok do po?u?nja ("da se ne ?uje"). Ponoviti isto posle nekoliko tr?e?ih koraka. Jednono?ni naskok na povi?enu povr?inu ?eonim i bo?nim zaletom (dva okvira ?vedskog sanduka, niska greda, kocka) i suno?ni doskok na meku povr?inu. Skakanje preko poredanih vija?a jednono?nim i suno?nim odskokom. ?kolica, igra "lasti?a". Skokovi udalj: povezati zalet od nekoliko tr?e?ih koraka sa jednono?nim odskokom sa obele?enog prostora (?ira povr?ina, ili linije) i doskok na meku povr?inu (strunja?a za skok u vis, pesak). Skokovi uvis: iz zaleta pravo jednono?nim odskokom presko?iti vija?u ili lasti?, noge pogr?iti i meko suno?no dosko?iti (u grupi od tri do ?etiri u?enika); presko?iti lasti? (postavljen po ?irini) sa istovremenim polaskom dva do tri u?enika. Ve?be (skakanja i preskakanja) uporom rukama: bokom pored ?vedske klupe, upor i suno?nim odskokom naskok u upor ?u?e?i, isto, presko?iti klupu. Preskakanje duge vija?e koja se okre?e: pojedina?no iz mesta, sa ulaskom i izlaskom prema mogu?nostima u?enika. Igre uz kori??enje razli?itih oblika skakanja i preskakanja. Bacanja i hvatanja Bacanje loptice (levom i desnom rukom) iz mesta i u dalj i u cilj (okvir od ?vedskog sanduka, obele?eni cilj na zidu, kvadrati od vija?a na rukometnom golu...). Ve?be ponoviti u hodanju i u laganom tr?anju. Bacanje lopte uvis i posle njenog odbijanja od tla, hvatanje obema rukama: uz ceo okret, posle pljeska rukama, zatvaranja o?iju, ?u?nja, seda...; zakotrljati lotu po tlu i hvatanjem je podi?i obema rukama. Vo?enje lopte u mestu i u hodanju (levom i desnom rukom). Dodavanje lopte u parovima, u mestu, sa grudi i iznad glave. Igre sa vo?enjem i dodavanjem lopte i ga?anjem u cilj. Vi?enja, upori i penjanja; Puzanja po strunja?i na razli?ite na?ine (licem prema tlu, le?ima na tlu...) Penjanje: uz ribstol, uz mornarske lestve, ?eono, naizmeni?nim prehvatanjem, penjanje. Provla?enje kroz okna ?vedskog sanduka, klupe i rekvizita (obru?) i dr. Penjanje i spu?tanje na i sa razli?itih sprava. Vi?enja: u visu le?e?em opru?enim telom, pomicanje ulevo i udesno. Pomicanja u visu slobodnom. Vis aktivni na svim spravama na kojima se vis mo?e izvesti. Upor aktivni na tlu i na svim spravama, na kojima se upor mo?e izvesti. Ve?be na tlu Realizuju se kroz obavezne i proporu?ene sadr?aje. Osnovni sadr?aji Klek, usprav bez pomo?i ruku; klek suno?ni na strunja?e, klek jednono?ni, usprav; kretanje u uporu ?u?e?em i uporu sklonjeno, licem i le?ima ka tlu; iz ?u?nja, malim odrazom doskok prvo na ruke, a zatim na stopala u upor ?u?e?i ("?ablji poskoci"). Klek, uzru?enje, zaklon. Povaljka na le?ima. Stav na lopaticama ("sve?a"), gr?enjem i obuhvatom kolena povaljka niz kosu povr?inu. Kolut napred, iz ?u?nja u ?u?anj, niz kosu povr?inu (na ripstolu oka?ene ?vedske klupe i prekrivene strunja?ama). Kolut napred, iz ?u?nja u ?u?anj, i iz ?u?nja do stava uspravno i uzru?enja. Povaljka na stomaku (le?anje na trbuhu, obuhvatiti rukama sko?ne zglobove - povaljka). Kombinacija na tlu od slede?ih ve?bi: najmanje ?etiri takta ve?bi oblikovanja, kolut napred do stava uspravno, okret u usponu na obe noge za 180°, ?u?anj, stav na lopaticama, stav uspravno i dva de?ja poskoka. Pro?ireni sadr?aji Kolut nazad iz ?u?nja u ?u?anj, niz kosu povr?inu. Odeljenjsko takmi?enje sa zadatom kombinacijom ve?bi. Ve?be ravnote?e Hodanje po liniji napred sa pravilnim postavljanjem stopala (gimnasti?kim korakom), i unazad sa opru?enom upornom nogom, kra?im koracima, koracima u usponu i sa razli?itim polo?ajem ruku (o bok, odru?enje, uzru?enje). Hodanje po ?irokom delu ?vedske klupe: napred - odru?enje; unazad sa opru?anjem uporne noge, uzru?enje; ustranu: iz stava spetnog, ruke o bok, hodanje koracima sa privla?enjem do stava spetnog i uzru?enja, zibom po?u?njem, korak ustranu - odru?iti, stav spetni, uzru?iti. Lagano tr?anje na prednjem delu stopala sa pravilnim dr?anjem tela, rukama o bok ili u odru?enju (?vedska klupa i niska greda). Nau?iti kombinaciju od ve?bi: iz stava spetnog na po?etku ?vedske klupe, tr?anje do polovine klupe, odru?iti; stav: jedna noga iza druge, uzru?iti, odru?iti; hodanje do kraja klupe, odru?iti, stav: jedna noga iza druge uzru?iti; hodanje unazad do polovine klupe, jedna noga iza druge, ruke o bok; okret za 90° hodanje ustranu koracima sa privla?enjem zibom po?u?njem, odru?iti; na kraju grede stav spetni, uzru?iti, saskok, predru?iti, stav spetni, priru?iti, zavr?iti le?ima prema klupi. Ako ?kola nema klupu ili gredu, kombinaciju nau?iti na tlu, na liniji. Ve?be sa rekvizitima Ve?be rekvizitima koristiti prilikom savladavanja slede?ih sadr?aja: Ve?be oblikovanja sa palicom, obru?em, vija?om i drugim rekvizitima Tr?anja, poskoci i skokovi - vija?e, palice i obru?i pore?ani na kra?em i du?em odstojanju: preskakanje kratke i duge vija?e; ritmi?ke ve?be; kocke: penjanje i sila?enje sa kocke nagaznim korakom i suno?nim doskokom u ?u?anj i po?u?anj; suno?ni naskok na kocku i doskok u ?u?anj i po?u?anj; ?unjevi i obru?i: vijugavo tr?anje. Dizanje i no?enje: predmeta i rekvizita (kocka, medicinka...) na razli?ite na?ine; postavljanje i skupljanje predmeta i rekvizita. Elementarne igre sa kori??enjem palica, vija?a, obru?a, kocki i ?unjeva. Ples i ritmika Ritmi?ko hodanje i tr?anje sa promenom ritma, tempa uz pljesak i odgovaraju?u muzi?ku pratnju. Kretanja sa promenom polo?aja ruku, nogu i trupa. Galop napred i strance. De?ji poskok. Sa?initi sastav od nau?enih elemenata uz muzi?ku pratnju. Vija?a: njihanje i kru?enje vija?om ili trakom u bo?noj i ?eonoj ravni; suno?ni skokovi kroz vija?u sa obrtanjem napred. Povezati ova dva elementa kao obavezni sastav. Plesovi: "Ja posejah lan" i "Dunje ranke". Jedno kolo po izboru. Poligoni Kombinovani poligon sa zadacima na tlu uz kori??enje sprava i revizita (provla?enja, no?enja, kotrljanja...) Kombinovani poligon sa elementima penjanja (na ?vedski sanduk, ripstol, ?vedska klupa..) Plivanje Nastavnu temu Plivanje, realizuju ?kole koje za to imaju uslove u ?koli ili objektima van nje. Program nastave i u?enja plivanja sadr?i: - obuku nepliva?a; - igre na vodi. Nastavu plivanja realizuje nastavnik fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja u saradnji sa nastavnikom koji sprovodi razrednu nastavu tom odeljenju. FIZI?KA I ZDRAVSTVENA KULTURA Ova nastavna oblast realizuje se kroz sve druge nastavne oblasti i teme uz prakti?an rad i sastoji se od dve nastavne teme Kultura ve?banja i igranja i Zdravstveno vaspitanje. Kultura ve?banja i igranja Osnovni termini u ve?banju U radu sa u?enicima postepeno uvoditi terminologiju ve?bi i upoznati ih sa uticajem primenjenih ve?bi na organizam. Ve?bam bezbedno Upoznati u?enika sa pravilima pona?anja koja va?e u prostorima za fizi?ko ve?banje kako u ?koli, tako i van nje. Isticati neophodnost po?tovanja pravila pona?anja tokom ve?banja. ?uvam svoje i tu?e stvari Formiranje svesti o potrebi ?uvanja kako svojih tako i tu?ih stvari. Pravila elementarnih igara Usvajanje osnovnih pravila elementarnih igara koje se na ?asu realizuju. Razvijanje svesti o potrebi po?tovanja pravila igara, kao i posledicama njihovog nepo?tovanja. Nekad izgubim, a nekada pobedim Negovanje takmi?arskog duha. Prihvatanje pobede i poraza na socijalno prihvatljiv na?in (bez ruganja i nipoda?tavanja protivnika...). Navijam fer Podsticati u?enike da prilikom igre ili takmi?enja po?tuju svoju i protivni?ku ekipu i nagrade svaki lep potez i postupak u?esnika u igri. Zdravstveno vaspitanje Upoznaj svoje telo U?enici imenuju delove tela i shvataju njihovu ulogu. Mogu?nosti svog tela u?enici pokazuju kroz ve?banje. Naglasiti zna?aj fizi?ke aktivnosti i fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja kao predmeta. I ja rastem Pro?iriti u?eni?ka znanja o sopstvenom rastu i razvoju. Osposobiti ih da uo?e odre?ene promene tokom dosada?njeg razvoja. Vidim, ?ujem, ose?am Upoznavanje u?enika sa odre?enim ?ulima i njihovim ulogama, koja u velikoj meru uti?u na pravilno izvo?enje fizi?kih ve?bi, ali i njihovim ulogama u svakodnevnom ?ivotu putem kojih unapre?ujemo sopstveno zdravlje. Moje zdravlje Razvoj svesti o potrebi da se bude zdrav i ?ta zna?i zdravlje za ?oveka. Neophodno je da uo?e razlike izme?u zdravog i bolesnog stanja organizma. Ko sve brine o mom zdravlju Zajedni?ki sagledati ko sve i na koji na?in brine o njihovom zdravlju. Tra?im pomo? Na osnovu prethodih iskustava u?enika utvrditi u kojim okolnostima, kada i od koga treba tra?iti pomo?. Li?na higijena Formiranje svesti o zna?aju odr?avanja li?ne higijene. Stvaranje navike da se oprema za fizi?ko ve?banje uredno odr?ava i ?uva. Higijena prostora prostora u kome ?ivim Podi?i svest o tome da o prostoru u kome ?ive treba samostalno da brinu (odr?avaju ?istim i urednim) jer na taj na?in ?uvaju svoje zdravlje. Higijena prostora prostora u kome ve?bam Formiranje navike da se higijena prostora u kome u?enik ve?ba uredno odr?ava i ?uva (sala, svla?ionice, igrali?ta...) ?ivotne namirnice i pravilna ishrana Upoznavati u?enika sa osnovama pravilne ishrane. Zajedno za stolom Pravila pona?anja za stolom tokom obedovanja (postavljanje stola, pravilno dr?anje tela i ruku tokom obedovanja, pravilno ?vakanje, pona?anje - guranje, bacanje hrane itd.). Didakti?ko-metodi?ki elementi Osnovni principi realizacije nastave: - jasno?a nastavnog procesa; - optimalno kori??enje raspolo?ivog prostora, sprava i rekvizita; - izbor racionalnih oblika i metoda rada; - izbor ve?bi uskla?en sa programskim sadr?ajima i ishodima; - funkcionalna povezanost delova ?asa - unutar jednog i vi?e uzastopnih ?asova odre?ene nastavne teme. Pri izboru oblika rada uzimaju se u obzir prostorni uslovi, broj u?enika na ?asu, opremljenost spravama i rekvizitima i planirana dinamika rada. Izbor didakti?ih oblika rada treba da bude u funkciji efikasne organizacije i intenzifikacije ?asa u cilju dostizanja postavljenih ishoda. U nastavi treba da preovladavaju igre i sadr?aji koji zahtevaju preciznost izvo?enja. Svim ve?banjima prethode ta?na uputstva nastavnika i prikaz ve?bi. Nastavnik prati rad u?enika, ukazuje i ispravlja gre?ke. PRA?ENJE, VREDNOVANJE I OCENJIVANJE U cilju sagledavanja i analiziranja efekata nastave, preporu?uje se da nastavnik podjednako, kontinuirano prati i vrednuje: - stanje fizi?kih sposobnosti; - stanje zdravlja i higijenskih navika; - dostignuti nivo savladanosti motori?kih ve?tina; - odnos prema radu. Ocenjivanje se vr?i opisno, na tri nivoa, na osnovu dostignutosti predvi?enih ishoda. Prvi nivo 1. Stanje fizi?kih sposobnosti U?enik ima visok stepen razvijenosti fizi?kih sposobnosti na osnovu ocene: a) koordinacije: - u cikli?nim kretanjima i u povezivanju jednostavnih pokreta u celinu; - pravilno izvodi kompleks od osam ve?bi oblikovanja bez rekvizita; ?etiri ve?be na ripstolu; i ?etiri ve?be sa palicom; - na osnovu brzine u?enja: ve?bi na tlu; tr?anja preko pore?anih prepreka u jednakom ritmu; - vo?enje lopte bez prekida (nekoliko puta); - dodavanje lopte jednom ili obema rukama i hvatanje lopte; b) gipkosti: - ramenog pojasa, ki?me i u zglobu kuka; - pokrete trupa, ruku i nogu izvodi meko u optimalnim amplitudama (zakloni, pretklon, zano?enja, predno?enja i odno?enja...); v) odr?avanja ravnote?e: - na su?enim povr?inama (linijama, ?vedskoj klupi, niskoj gredi ili stavovima na jednoj nozi) pokrete izvode bez poreme?aja te?i?ta tela; g) eksplozivne snage, brzine i repetitivne snage: - skokove i preskakanja izvodi sa ve?om visinom i daljinom; - brzo tr?i sa i bez promene pravca; - ve?be oblikovanja za snagu izvodi sa vi?e ponavljanja; d) izdr?ljivost: - tr?i i u?estvuje u igri du?e vreme bez zamora. 2. Stanje zdravlja i higijenske navike U?enik ima visok stepen razvijenosti higijenskih navika i dobar zdravstveni status kada: - nema posturalne poreme?aje ni telesne deformitete, ima normalno razvijen svod stopala, urednog je op?teg izgleda; ne pokazuje vidljive znake umora prilikom ve?banja; - njegov telesni razvoj je u skladu sa uzrastom; - ima urednu opremu za ve?banje i u potpunosti usvojene higijenske navike. 3. Dostignuti nivo savladanosti motori?kih ve?tina U?enik ima visok stepen razvijenosti motori?kih ve?tina ukoliko je uspe?no savladao kretanja i zahteve predvi?ene osnovnim i pro?irenim sadr?ajima. 4. Odnos prema radu U?enik ima pozitivan aktivan odnos prema radu ukoliko je redovan i aktivan na ?asovima i ako se anga?uje u vannastavnim aktivnostima. U?enik je u potpunosti dostigao predvi?ene ishode za prvi razred. Drugi nivo U?enik ima zadovoljavaju?i stepen: razvijenosti fizi?kih sposobnosti, zdravstvenog stanja i higijenskih navika, savladanosti motori?kih ve?tina i odnos prema radu, ako zna?ajno ne odstupa od kriterijuma navedenih za prvi nivo. U?enik na ovom nivou dostigao je predvi?ene ishode uz odre?ene pote?ko?e (navesti najbitnije), ima pozitivan odnos prema radu ako je redovan i aktivan na svim, ili na ve?ini ?asova. Tre?i nivo U?enik delimi?no ili potpuno odstupa od kriterijuma navedenih za prvi i drugi nivo. Ne nosi redovno i ne odr?ava opremu za ve?banje i ima nedovoljno razvijene higijenske navike. Delimi?no je dostigao, ili u potpunosti nije dostigao ve?inu predvi?enih ishoda (navesti najbitnije), nije zainteresovan za ve?banje i ne pokazuje napredak. Na kraju svake opisne ocene, nastavnik treba da navede koje su mogu?e preporuke za dalji napredak i uklju?i roditelje. 4. IZBORNI PROGRAMI ?Naziv predmeta GRA?ANSKO VASPITANJE Cilj Cilj u?enja programa gra?ansko vaspitanje je podsticanje razvoja li?nosti koja je odgovorna prema svojim pravima i pravima drugih, otvorena za dogovor i saradnju i spremna da aktivno u?estvuje u ?ivotu ?kolske zajednice, uva?avaju?i principe, procedure i vrednosti demokratskog dru?tva. Razred prvi Godi?nji fond ?asova 36 ?asova ? ISHODIPo zavr?enom razredu u?enik ?e biti u stanju da: OBLAST/TEMA SADR?AJI - navede u ?emu je uspe?an i u ?emu ?eli da napreduje;- uo?ava me?usobne razlike i sli?nosti sa drugim u?enicima u odeljenju;- pona?a se na na?in koji ne ugro?ava potrebe, prava i ose?anja drugih;- prepozna kod sebe i drugih osnovna ose?anja;- prepoznaje primere po?tovanja i kr?enja prava deteta u svom okru?enju, pri?ama, filmovima;- preispituje svoje postupke i prihvata da ne mora uvek da bude u pravu;- tra?i pomo? u situacijama kr?enja svojih i tu?ih prava;- razlikuje dobru i lo?u komunikaciju u sopstvenom iskustvu, bli?em okru?enju, knji?evnim delima, filmovima;- komunicira slu?aju?i sagovornika i tra?i obja?njenje onoga ?to ne razume;- slobodno iznosi mi?ljenje, obrazla?e ideje, daje predloge i prihvata da drugi mogu imati druga?ije mi?ljenje;- sara?uje i preuzima razli?ite uloge u grupi/timu;- dogovara se i odlu?uje u dono?enju odeljenskih pravila i da se pona?a u skladu sa njima;- svojim re?ima obrazlo?i neophodnost pravila koja reguli?u ?ivot u zajednici;- prepozna dobre strane svog odeljenja i ono ?to bi trebalo promeniti/pobolj?ati;- zajedno sa vr?njacima i nastavnikom u?estvuje u re?avanju problema u odeljenju;- u?estvuje u izradi plana jednostavne akcije;- sa drugim u?enicima izvodi i dokumentuje jednostavnu akciju;- doprinosi promociji akcije;- na jednostavan na?in vrednuje izvedenu akciju. LJUDSKA PRAVAJa i drugi u odeljenju IdentitetKo sam ja? Na?e jake strane, u ?emu smo uspe?ni, u ?emu bismo voleli da napredujemo.Talenti i interesovanja koja posedujemo.Na?e sli?nosti i razlike.Osnovna ose?anja (radost, strah, tuga, bes) i kako se prepoznaju. Potrebe i pravaRazlike izme?u ?elja i osnovnih ?ivotnih potreba.Prava detetaKr?enje i za?tita pravaPrepoznavanje kr?enja prava deteta.Kome se obratiti u situacijama kr?enja prava deteta.Odgovornost prema sebi i drugima. DEMOKRATSKO DRU?TVOOdeljenje/grupa kao zajednica Funkcionisanje zajedniceOdeljenje/grupa kao zajednica.Vrednosti odeljenja/grupe - ravnopravnost, odgovornost, solidarnost, po?tovanje i briga za druge, tolerantnost, pravednost, po?tenje.Uva?avanje razli?itosti.Pravila u odeljenju/grupi i njihova funkcija.Odlu?ivanje u odeljenju/grupi.Odgovornost dece i odraslih za funkcionisanje zajednice. PROCESI U SAVREMENOM SVETUKomunikacija i saradnja KomunikacijaSlu?anje/neslu?anje.Kad razgovaramo dr?imo se teme.Izno?enje mi?ljenja.Uva?avanje sagovornika.SaradnjaGrupni rad, dogovaranje i saradnja sa vr?njacima i odraslima. GRA?ANSKI AKTIVIZAMAkcija odeljenja/grupe Planiranje i izvo?enje jednostavne akcije u odeljenju/grupiKoraci u planiranju i izvo?enju akcije.?ime se ponosimo i ?ime nismo zadovoljni u odeljenju.Izbor teme/problema/aktivnosti kojom ?emo se baviti.Odre?ivanje cilja i izrada plana akcije - podela uloga, dogovor o rokovima, na?inu realizacije.Izvo?enje i dokumentovanje akcije - video, fotografije, tekstovi i sl.Promocija akcije na nivou ?kole - prikazivanje drugim odeljenjima, roditeljima i sl., pravljenje postera ili panoa, objavljivanje priloga u ?kolskom listu.Vrednovanje akcije - ?ime smo zadovoljni, ?ta je moglo biti bolje. Klju?ni pojmovi: razli?itosti, komunikacija i prava. UPUTSTVO ZA DIDAKTI?KO-METODI?KO OSTVARIVANJE PROGRAMA Program gra?anskog vaspitanja, u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja, organizovan je po modelu spirale ?to zna?i da su sadr?aji u sva ?etiri razreda dati u oblastima Ljudska prava, Demokratsko dru?tvo, Procesi u savremenom svetu i Gra?anski aktivizam. Tematske oblasti se spiralno razvijaju, odnosno sadr?aji se iz razreda u razred pro?iruju i produbljuju, a mnogi ishodi se nadogra?uju ili se, ako je u pitanju ve?tina, dalje razvijaju. Tipi?an primer takvog ishoda su oni koji se odnose na komunikaciju koja ?e se dosledno razvijati u svim razredima i kroz sve sadr?aje. Sli?no je i sa ja?anjem osetljivosti za potrebe i prava drugih, prepoznavanje diskriminacije i drugim ishodima koji se ne mogu brzo i lako ostvariti obradom samo jednog programskog sadr?aja. Sve ?etiri oblasti su jednako va?ne, a nastavnik ih, u neposrednom radu sa u?enicima, integri?e jer izme?u njih postoji prirodna veza. Oblast demokratsko dru?tvo je koncipirana analogno predmetu svet oko nas gde se u?enici u procesu saznavanja polako vode od neposrednog okru?enja (porodica, odeljenje) ka ?iroj dru?tvenoj sredini (?kola, okru?enje, dr?ava, svet). U programu su navedeni sadr?aji koje nastavnik mo?e da dopunjuje, pro?iruje i menja prema konkretnim potrebama i planu sopstvenog rada ali uvek imaju?i u vidu ishode koje treba ostvariti. Redosled navedenih ishoda ne iskazuje njihovu va?nost jer su svi od zna?aja za postizanje op?teg cilja predmeta. Izme?u ishoda, kako u okviru jedne, tako i u vi?e oblasti, postoji povezanost. Ostvarivanje jednog ishoda doprinosi ostvarivanju drugih ishoda. Mnogi ishodi su procesni i predstavljaju rezultat kumulativnog dejstva obrazovno-vaspitnog rada, tokom du?eg vremenskog perioda. Ostvarivanje ishoda zahteva primenu razli?itih interaktivnih oblika rada kao i odabir i kori??enje odgovaraju?ih metoda i tehnika. Nastavnici su u prilici da biraju: radionice, simulacije, igranje uloga, studije slu?aja, diskusije, mini istra?ivanja, jednostavne akcije kao i da sami osmisle neke druge aktivnosti. Imaju?i u vidu da u?enici prvog razreda dolaze sa iskustvom iz pripremnog pred?kolskog programa gde je dominantno saznavanje kroz igru i ovde treba metodsku okosnicu predmeta da ?ine interaktivne radionice, strukturirane igrovne aktivnosti objedinjene oko glavne teme. Radionice treba da zapo?inju pri?om koja je bliska iskustvu u?enika, a sadr?i neku vrstu zapleta (moralnu dilemu ili sukob potreba i/ili vrednosti) kao povod za diskusiju u paru ili u manjoj grupi, a zavr?ava razmenom u celoj grupi. Cilj je da se pru?i mogu?nost svakom u?eniku da preispita svoje mi?ljenje i delovanje zbog pojave konflikta izme?u njegove ta?ke gledi?ta i ta?ke gledi?ta koja je razli?ita od njegove. Zato se mo?e re?i da aktivnosti na ?asu treba tako da teku da obezbede iskustveno u?enje, tj. uobli?avanje i poimanje li?nih, autenti?nih do?ivljaja i stavova u?enika kroz razmenu u grupi, a ne preno?enje gotovih znanja, tu?ih uvida ili gotovih predloga. Nastavnik treba da naglasi da nema po?eljnih, o?ekivanih ili ta?nih odgovora, da je naglasak na procesu otkrivanja i saznavanja o sebi i drugima kroz razmenu. Osim toga, va?no je da postoji igrovni kontekst koji poma?e u?enicima da se opuste i oslobode, da probaju razli?ite vidove izra?avanja i simbolizacije unutra?njih iskustava, i da kroz igru istra?uju raznovrsna, divergentna re?enja za probleme sa kojima se suo?avaju. S obzirom na uzrast u?enika dobro je u toku ?asa kombinovati razli?ite aktivnosti i osmisliti takvu dinamiku rada kojom se odr?ava njihova pa?nja i motivacija za u?estvovanjem. Za ovaj predmet va?no je obezbediti takav na?in sedenja u?enika koji omogu?ava svim u?esnicima da vide jedni druge, okrenuti licem u lice. Posebnu pa?nju treba obratiti na poslednju oblast programa gde se prethodno ste?ena znanja i ve?tine integri?u i praktikuju. Akcije treba da budu male i izvodljive, ali da imaju sve korake. U?enike treba ohrabrivati kada nai?u na te?ko?e i jasno ukazivati da si i neuspele akcije dobre jer njihovom analizom dolazimo do uvida koji su koraci bili pogre?ni. Brojni su primeri tema u okviru kojih se mogu osmisliti jednostavne akcije u korist prava deteta, a na nivou odeljenja/grupe. Na primer, vr?nja?ka podr?ka je va?an segment ukupne podr?ke inkluzivnog obrazovanja, tako da je uklju?enost u?enika u ovaj segment ?ivota i rada ?kole veoma zna?ajan. On se ogleda upravo u zajedni?kom promi?ljanju nastavnika i u?enika na temu kako osmisliti plan podr?ke, kako ga najuspe?nije realizovati, vode?i ra?una o potrebama svakog u?enika obuhva?enog inkluzivnim obrazovanjem. Gra?ansko vaspitanje, kao program, deo je ?ireg koncepta obrazovanja za demokratiju i gra?ansko dru?tvo i u tom smislu je tesno povezano sa drugim predmetima, vannastavnim aktivnostima i etosom ?kole. Najja?a korelacija je sa srpskim jezikom i predmetom svet oko nas gde se mo?e koristiti tematsko planiranje. Kako je gra?ansko vaspitanje izborni program, de?ava se da se realizuje u celom ili u delu odeljenja, mada se ?esto realizuje i u grupi sastavljenoj od u?enika iz vi?e odeljenja i zato se alternativno koriste oba izraza odeljenje/grupa. Ukoliko je rad u grupi potrebno je ulo?iti dodatni napor da se napravi grupna kohezija. Mnogi sadr?aji programa su pogodni za ja?anje dobrih odnosa u grupi, a posebno aktivnosti na planiranju i izvo?enju zajedni?kih akcija. U ovom predmetu produkti u?eni?kih aktivnosti imaju poseban zna?aj. Oni mogu biti razli?ite vrste kao ?to su posteri, audio-vizuelni zapisi, prezentacije, prikazi rezultata istra?ivanja i drugo. Oni se mogu koristi pri integraciji ili rekapitulaciji obra?enih sadr?aja, proceni napredovanja u?enika, kao i samoproceni nastavnika koliko uspe?no radi. Produkti se mogu koristiti i van odeljenja/grupe, na primer na izlo?bi u holu ?kole, u ?kolskim novinama, sajtu ?kole. Za realizaciju predmeta i ostvarivanje definisanih ishoda vrlo je va?na uloga nastavnika. On je model?koji svojim pona?anjem doprinosi stvaranju demokratske atmosfere koja je pogodna za razmenu i argumentovanje ideja i mi?ljenja me?u u?enicima, on je taj koji daje povratnu informaciju i podsti?e u?enike na razumevanje odnosa u grupi. On podr?ava u?enike kada im je te?ko da se izraze, poma?e im u izboru pravih re?i. Podsticajnim pitanjima mo?e da navede u?enike da sagledaju situaciju iz druge perspektive ?to je ozbiljan zahtev za u?enike prvog razreda koji su jo? uvek u velikoj meri fokusirani na sopstvene potrebe, misli, ose?anja. Konstruktivna komunikacija i demokratske procedure nisu samo cilj ve? i na?in da se ostvare ?eljeni ishodi. Nastavnik treba da obezbedi da se na ?asu svaki u?enik ose?a uva?eno, prihva?eno i dobrodo?lo u svojoj razli?itosti uz obavezu po?tovanja i uva?avanja drugih i druga?ijih pogleda i mi?ljenja. Ocenjivanje u?enika u gra?anskom vaspitanju je usagla?eno sa Pravilnikom o ocenjivanju u osnovnoj ?koli i u?enicima blisko jer se opisno ocenjuju iz svih predmeta. 5. PREPORUKE ZA PRIPREMU INDIVIDUALNOG OBRAZOVNOG PLANA ZA U?ENIKE KOJIMA JE POTREBNA DODATNA OBRAZOVNA PODR?KA 5.1. Individualni obrazovni plan za socijalno uskra?ene u?enike i u?enike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom Individualni obrazovni plan se priprema za u?enike kojima je usled socijalne uskra?enosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, kasnijeg uklju?ivanja u ?kolovanje, nedovoljnog poznavanja jezika i drugih razloga potrebna dodatna obrazovna podr?ka. Cilj individualnog obrazovnog plana jeste postizanje optimalnog uklju?ivanja takvih u?enika u redovan obrazovno-vaspitni rad i njihovo osamostaljivanje u vr?nja?kom kolektivu. Za svakog u?enika pojedina?no, prema njegovim specifi?nim potrebama i mogu?nostima, priprema se prilago?en na?in obrazovanja koji obuhvata individualni obrazovni plan, program i na?in rada koji sadr?e: 1) dnevni raspored aktivnosti ?asova nastave u odeljenju; 2) dnevni raspored rada sa licem koje pru?a dodatnu podr?ku i u?estalost te podr?ke; 3) ciljeve obrazovno-vaspitnog rada; 4) posebne standarde postignu?a i prilago?ene standarde za pojedine ili sve predmete sa obrazlo?enjem za odstupanje; 5) program po predmetima, u kome je precizirano koji sadr?aji se obra?uju u odeljenju, a koji u radu sa dodatnom podr?kom; 6) individualizovan na?in rada nastavnika, izbor adekvatnih metoda i tehnika obrazovno-vaspitnog rada. Individualni obrazovni plan donosi pedago?ki kolegijum na predlog stru?nog tima za inkluzivno obrazovanje. Tim za inkluzivno obrazovanje ?ine nastavnik razredne nastave, stru?ni saradnik ?kole, roditelj/staratelj, a po potrebi pedago?ki asistent i stru?njak van ?kole, na predlog roditelja/staratelja. Roditelj/staratelj daje saglasnost za sprovo?enje individualnog obrazovnog plana. Nastavnik pri planiranju svog rada u odeljenju uskla?uje svoj plan sa individualnim obrazovnim planom u?enika. Sprovo?enje individualnih obrazovnih planova prati prosvetni savetnik. 5.2. Individualni obrazovni plan za u?enike sa izuzetnim sposobnostima Za u?enike sa izuzetnim sposobnostima priprema se individualni obrazovni plan, program i na?in rada kojim se utvr?uje oboga?en na?in obrazovanja i vaspitanja koji sadr?i: 1) dnevni raspored aktivnosti ?asova nastave u odeljenju; 2) dnevni raspored rada sa licem koje pru?a dodatnu podr?ku i u?estalost te podr?ke; 3) ciljeve obrazovno-vaspitnog rada; 4) posebne standarde postignu?a i prilago?ene standarde za pojedine ili sve predmete sa obrazlo?enjem za odstupanje; 5) program po predmetima, precizirano koji sadr?aji se obra?uju u odeljenju, a koji u radu sa dodatnom podr?kom; 6) individualizovan na?in rada nastavnika, izbor adekvatnih metoda i tehnika obrazovno-vaspitnog rada. 6. NA?IN PRILAGO?AVANJA PROGRAMA 6.1. Na?in prilago?avanja programa predmeta od zna?aja za nacionalnu manjinu U nastavi predmeta od zna?aja za nacionalnu manjinu (svet oko nas, muzi?ka kultura i likovna kultura) izu?avaju se dodatni sadr?aji koji se odnose na istorijsko i umetni?ko nasle?e odre?ene manjine. Od nastavnika se o?ekuje da, u okvirima definisanog godi?njeg fonda ?asova, obrade i dodatne sadr?aje, obezbe?uju?i ostvarivanje cilja predmeta, standarda postignu?a u?enika i definisanih ishoda. Da bi se ovo postiglo veoma je va?no planirati i realizovati nastavu na taj na?in da se sadr?aji iz kulturno-istorijske ba?tine jedne manjine ne posmatraju i obra?uju izolovano, ve? da se povezuju i integri?u sa ostalim sadr?ajima programa koriste?i svaku priliku da se desi u?enje koje ?e kod u?enika ja?ati njihov ose?aj pripadnosti odre?enoj nacionalnoj manjini. 7. UPUTSTVO ZA REALIZACIJU PROJEKTNE NASTAVE Planom nastave i u?enja u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja definisana je projektna nastava kao oblik obrazovno-vaspitnog rada kojim se razvijaju op?te me?upredmetne kompetencije uz upotrebu informaciono komunikacionih tehnologija. Usmerena je na dostizanje ishoda koji se prvenstveno odnose na logi?ko i kriti?ko mi?ljenje kao i pripremu u?enika za lako snala?enje u svetu tehnike, tehnologije i ra?unarstva, kako u svakodnevnom ?ivotu tako i u procesu u?enja. U skladu je sa op?tim ishodima obrazovanja i vaspitanja i u funkciji je kognitivnog, afektivnog i socijalnog razvoja u?enika. Potreba za uvo?enjem projektne nastave, ve? u prvom razredu osnovne ?kole, po?iva na savremenim shvatanjima deteta, nastave, funkcije obrazovanja i saznavanja kao socijalne konstrukcije podr?ane kroz saradni?ko delovanje, kori??enjem razli?itih izvora informacija i aktivnosti. Primenom ovakvog oblika rada dolazi do povezivanja poznatog i nepoznatog, u?enja pomo?u primera, u?enja primenjivanjem, razvoja proceduralnih znanja, kori??enja informacionih tehnologija kao i kombinovanja konvergentnog (logi?kog) i divergentnog (stvarala?kog) mi?ljenja. Projektna nastava ima elemente problemske i istra?iva?ke nastave ali se u ovom obliku rada pored centralnog zahteva, koji se odnosi na tra?enje re?enja za neki problem, potenciraju jo? i procedure, planiranje, evaluiranje, prezentovanje rezultata, kori??enje savremenih tehnologija na pravilan na?in i naravno, timski rad, odnosno proces saradnje, koji je iznad samog rezultata u re?avanju problema. Projektna nastava je deo celokupnog obrazovno-vaspitnog rada i prati nastavni proces uva?avaju?i specifi?nosti nastavnih predmeta u prvom razredu. Oslonci planiranja i organizacije projektne nastave su: uva?avanje uzrasta u?enika i njihove prirodne radoznalosti sa kojom dolaze u prvi razred; kori??enje van?kolskih znanja, ve?tina i iskustava u?enika; uklju?ivanje svih u?enika uz po?tovanje njihovih razli?itosti; povezivanje sadr?aja svih nastavnih predmeta i upotreba savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija. Zato ovaj oblik rada omogu?ava da nastavni predmeti budu smisleno me?usobno povezani kao i dovedeni u vezu sa svakodnevnim ?ivotom u?enika. Na taj na?in se obezbe?uje razumevanje svrhe onoga ?to se u?i, funkcionalno povezivanje znanja, ve?tina i iskustava i motivacija u?enika. Projektna nastava je dragoceni oblik rada jer od u?enika zahteva brojne aktivnosti, me?u kojima su: samostalno pronala?enje informacija; sposobnost re?avanja problema; samostalno u?enje; rad u grupi, saradnju; kriti?ki odnos prema vlastitom i tu?em radu; dono?enje odluka; argumentovanje; usvajanje druga?ijih, novih na?ina rada; planiranje; po?tovanje rokova i preuzimanje odgovornosti. S obzirom na uzrast u?enika prvog razreda i ?injenicu da je to njihov prvi susret sa ovakvim na?inom rada, primereno je da se realizuju projektni zadaci gde je nastavnik glavni organizator aktivnosti, a samostalnost u?enika se ispoljava u segmentima projekta gde je to mogu?e. Nastavnik pru?a podr?ku svim u?eni?kim aktivnostima u toku projekta, a u prvom razredu ?esto i pomo?. Povremene te?ko?e u komunikaciji i saradnji su o?ekivane jer se radi o u?enicima koji su u fazi adaptacije na ?kolu i o grupi koja se tek formira. Kultivisanje saradnje i na?ina na koji se komunicira u grupi su uvek va?ni ciljevi projektne nastave, a u prvom razredu su, mo?e se re?i, i prioritetni jer doprinose ja?anju odeljenske kohezije. Tako?e, tokom realizacije ovakvog oblika rada nastavnik ima mogu?nost da dobro upozna u?enike, njihove ja?e i slabije strane i da osmisli proces individualizacije za one kojima je to potrebno. Projektnu nastavu treba planirati i organizovati na na?in da sadr?i sve potrebne korake: - definisanje cilja i ishoda koji se projektom ?ele posti?i; - planiranje aktivnosti koje odgovaraju temi projekta, odnosno cilju projekta, podela aktivnosti, izbor materijala i metoda rada, definisanje mesta i dinamike rada; - realizaciju planiranih aktivnosti; - prikaz dobijenih rezultata i produkata projekta; - vrednovanje projekta (procena ostvarenosti definisanih ciljeva i ishoda, ukazivanje na uspehe i te?ko?e u toku realizacije projekta). Pri planiranju nastavnik treba da defini?e tip projekta, da odredi njegov cilj, o?ekivane ishode, oblast kojom se bavi projekat i povezanost sa nastavnim predmetima, njegove sadr?aje, aktivnosti u?enika, potrebna sredstva, dinamiku rada po fazama i sve ?to je potrebno za uspe?no sprovo?enje projektne nastave. Kako je navedeno, za prvi razred, najprimereniji je polustrukturirani tip projekta gde nastavnik daje ograni?en izbor tema, u velikoj meri defini?e metodologiju rada i sam odre?uje koje ?e materijale dati u?enicima, a koje ?e oni sami prona?i. Sve sadr?aje treba realizovati kroz razli?ito tematsko povezivanje u igri ili funkcionalnoj aktivnosti koja zadovoljava interesovanje i potrebe deteta na mla?em ?kolskom uzrastu. Kroz projektnu nastavu treba zapo?eti sa razvijanjem osnova digitalne pismenosti. Na ovom uzrastu, upotreba IKT-a treba da bude svedena na upotrebu najjednostavnijih alata i upoznavanje sa kori??enjem interneta. Na kraju prvog razreda u?enik bi trebao da bude u stanju da: - pravilno uklju?i ra?unar, pokrene program za crtanje, koristi odgovaraju?e alatke ovog programa, sa?uva svoj crte? i isklju?i ra?unar. - koristi internet za u?enje i pronala?enje informacija uz pomo? nastavnika - pravilno sedi pri radu za ra?unarom - zna da navede mogu?e posledice na zdravlje usled nepravilnog kori??enja digitalnih ure?aja Jedan od va?nih ishoda realizacije projekta jeste osposobljavanje u?enika da dobijene produkte u?ine vidljivim i predstave ih drugima. Brojni su na?ini da se to postigne (predstave, izlo?be, kratki film, tekst u novinama, nastup na lokalnoj televiziji, predstavljanje za roditelje...), a njihov kvalitet nije prioritet. Projektna nastava jeste zahtevniji oblik rada koji podrazumeva dobru pripremu nastavnika. Planom je predvi?eno da se realizuje sa jednim ?asom nedeljno ali sam nastavnik ?e proceniti kakva dinamika rada najvi?e odgovara mogu?nostima u?enika i fazi u kojoj je projekat. To zna?i, da ukoliko je potrebno projektna nastava se mo?e organizovati i na druga?iji na?in (na primer kao dvo?as svake druge nedelje). Roditelji treba da budu upoznati sa svrhom projektne nastave i njenim najva?nijim ishodima. Oni treba da podr?e samostalne aktivnosti svoje dece, ili njihov zajedni?ki rad sa drugom decom, kao i da razumeju za?to je va?no da ne preuzimaju njihove zadatke u ?elji da imaju bolje produkte. 8. UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE VANNASTAVNIH AKTIVNOSTI ?kola je u obavezi da svojim ?kolskim programom i Godi?njim planom rada predvidi razli?ite aktivnosti u skladu sa svojim resursima i prostornim mogu?nostima. Pored organizacije izleta, poseta izlo?bama i saradnje sa lokalnom samoupravom, u?enicima treba ponuditi ve?i broj dru?tvenih, tehni?kih, humanitarnih, sportskih i kulturnih aktivnosti. Te aktivnosti mogu se realizovati po programu koje je sama ?kola razvila, ali mogu se koristiti i programi koji su prethodno doneti kao izborni (npr. ?uvari prirode, ruka u testu, narodna tradicija). Svrha ovih aktivnosti je podr?ka prilago?avanju u?enika prvog razreda na ?kolsku sredinu i zajednicu, kao i zadovoljavanje/pro?irivanje njihovih interesovanja, dru?enje sa vr?njacima kroz zajedni?ko delanje, iskazivanje sposobnosti, osamostaljivanje, razvoj nekih ve?tina i drugo. Aktivnosti treba tako organizovati da u?enici imaju ?to vi?e mogu?nosti za aktivno u?e??e, za kreativno ispoljavanje, za interakciju sa drugim u?enicima, kori??enje razli?itih izvora informacija i savremenih tehnologija. Rezultate rada u?enika u okviru vannastavnih aktivnosti treba u?initi vidljivim jer se na taj na?in obezbe?uje motivacija i zadovoljstvo u?esnika aktivnosti. Brojni su na?ini na koji je mogu?e to ostvariti kao ?to su: organizovanje predstava, izlo?bi, bazara, objavljivanje na sajtu ?kole, kroz smotre stvarala?tva, sportske susrete i drugo. Za u?enike ovog uzrasta va?no je da roditelji budu upoznati sa aktivnostima koje ?kola nudi i pomognu da njihova deca izaberu one koje im najvi?e odgovaraju. HOR Hor je, kao vannastavna aktivnost, va?an ?inilac u kulturnom i javnom ?ivotu ?kole. Sa primerenim muzi?kim programom hor predstavlja nezaobilazan sastavni deo ?kolskih manifestacija, proslava i kulturnih manifestacija. Pevanje u horu u velikoj meri doprinosi smanjenju stresa, agresivnosti i pobolj?anju zdravlja uop?te. Potvr?eno je da u?enici koji pevaju u horu pokazuju bolje rezultate u u?enju i socijalnim ve?tinama. Ujedno, pevanje u horu podsti?e i do?ivotnu ljubav prema muzici. Svaka osnovna ?kola je u obavezi da organizuje rad hora. U zavisnosti od broja u?enika i njihovih peva?kih sposobnosti, mogu se formirati odeljenjski hor, razredni hor i/ili hor mla?ih, to jest starijih razreda osnovne ?kole. Obrazovni cilj obuhvata razvijanje muzi?kog ukusa, stvarala?kih sposobnosti, spontanog izra?avanja, muzi?kog sluha i ritma, razvijanje glasovnih mogu?nosti i u?vr??ivanje intonacije, sposobnost za fino nijansiranje i izra?ajno pevanje primenom elemenata muzi?ke izra?ajnosti (tempo, dinamika...). U?e??e u horu razvija de?ji glas, pravilno dr?anje, disanje, intonaciju, izgovor i artikulaciju. Vaspitni cilj obuhvata razvijanje ose?anja pripadnosti kolektivu - timski rad, razvijanje tolerancije, discipline, po?tovanja razli?itosti i pravila pona?anja, razvijanje odgovornosti pojedinca za uspeh cele grupe, sticanje samopouzdanja, savladavanje treme i pru?anje pomo?i u smislu vr?nja?kog u?enja i saradnje. Upoznavanje raznovrsnih dela doma?ih i stranih autora doprinosi razvoju op?te kulture, me?usobnom razumevanju, uva?avanju i po?tovanju. Repertoar ?kolskih horova obuhvata odgovaraju?a dela doma?ih i stranih autora raznih epoha, kao i narodne, prigodne, pesme savremenih de?jih kompozitora i kompozicije sa festivala de?jeg stvarala?tva. U toku ?kolske godine potrebno je sa horom izvesti najmanje deset jednoglasnih i dvoglasnih kompozicija, a cappella ili uz instrumentalnu pratnju. Pri izboru pesama nastavnik treba da po?e od uzrasta u?enika, procene glasovnih mogu?nosti i primerenog literarnog sadr?aja. Nastavnik formira hor na osnovu provere sluha i glasovnih mogu?nosti u?enika, dikcije i ose?aja za ritam. Kod svakog u?enika nastavnik treba da prona?e njegov prirodni peva?ki registar i opseg na osnovu ?ega vr?i podelu na peva?ke glasove (prvi i drugi, odnosno gornji i donji) za izvo?enje dvoglasnih kompozicija. Na ?asovima hora, nastavnik treba da uka?e na va?nost dr?anja tela, disanja i pravilnog izgovora glasova. Uslov pravilnog disanja je pravilno dr?anje tela. Krajnji cilj je prirodno i sinhronizovano pevanje i ujedna?en zvuk hora. Ve?be disanja su va?ne za zagrevanje glasnica, otvaranje disajnih puteva i opu?tanje grla. Praktikuju se pre ve?bi pevanja i zna?ajne su za regulisanje daha u toku pevanja. Na primer: 1. Opu?tanje grla - u?enici treba duboko da udahnu i simuliraju zevanje. 2. Kod slede?e ve?be treba da udahnu kroz nos, a potom i izdahnu na usta broje?i do ?etiri, kao da ?ele da ugase sve?u. Va?no je da "di?u stomakom" umesto grudima (mogu da polo?e ruke na stomak i da udi?u tako da im stomaci "rastu"). 3. Zatim udahnu kroz nos, izbroje do ?etiri i izdi?u kroz usta, tj. zube, izgovaraju?i ’ssssss’, prvi put tiho, a zatim glasno. 4. Ponoviti ve?bu tako ?to glas ’s’ izgovaraju isprekidano. Varijanta ove ve?be za aktiviranje dijafragme je opona?anje smeha Deda Mraza (’Ho, ho, ho...’) ili isprekidano duvanje u zami?ljenu sve?u. Ve?be raspevavanja doprinose kvalitetu pevanja i preciznom intoniranju, ?ak i u po?etnim fazama. Kako je pevanje i tehni?ka ve?tina, raspevavanje mo?e pomo?i razvoju de?ijih glasova. Nastavnik treba da bude kreativan i koristiti vokalize koje ?e biti zabavne deci, jer osnovni cilj jeste da zavole pevanje. Na primer: 1. Raspevavanje po?inje pevanjem vokala (a, e, i, o, u) ili kratkih slogova na istoj tonskoj visini, uz minimalno pokretanje vilice u cilju izjedna?avanja vokala, a u cilju dobijanja ujedna?ene horske boje. Uvek po?eti od tonova srednjeg peva?kog registra hora (to je naj?e??e ce1). 2. Tonovi i motivi se mogu pevati i brzim izduvavanjem vazduha kroz spojene usne, tako da trepere. 3. Preporu?uje se i pevanje jednostavnih motiva (na primer na slogovima "io" ili "mio"), sekvenciranih postupno nani?e pa navi?e (dijatonski i hromatski). 4. Jedna od ve?bi za ?irenje obima glasa je povezivanje tonova u rasponu oktave glisandom, navi?e i nani?e (ce1- ge1- ce1- ge1- ce1), kao sirena. 5. Za raspevavanje se mogu koristiti i jednostavne pesme ili modeli, kao i delovi pesama. Ve?be disanja i raspevavanja moraju biti stalno zastupljene. Pravilnom intoniranju mogu pomo?i i vizuelni znakovi, na koje deca odli?no reaguju. Na primer, pokretima ruku nagore i nadole mo?emo davati znak deci da se melodija kre?e navi?e ili nani?e. Obrada pesme Na samom po?etku treba birati lak?e pesme koje imaju jednostavne re?i i melodiju. Kod obrade nove pesme najpre se pristupa analizi teksta. Peva? na slu?aoca deluje i tonom i re?ju. U tom smislu nastavnik treba da insistira na dobroj dikciji koja podrazumeva jasan i razgovetan izgovor teksta, odnosno samoglasnika i suglasnika, ali i na pravilnom akcentovanju re?i. Za ve?banje dikcije preporu?uje se i pevanje slogova ili odgovaraju?eg teksta na istoj tonskoj visini. Sledi usvajanje melodije u fragmentima. Ukoliko je kompozicija dvoglasna, ova faza pripreme zahteva odvojene probe po glasovima, sve dok svaka grupa ne bude intonativno sigurna. Na zajedni?koj probi hora, nakon usvajanja pesme/kompozicije u celini treba obratiti pa?nju na dinamiku i agogiku. Va?no je da se u horu postigne jednaka intonacija, po?ev od prvog tona pesme. Nastavnik izvede ton koji deca treba da ponavljaju dok ne otpevaju ta?no. Nastavlja sa razli?itim tonovima u tonalitetu pesme. Ovakva vrsta imitacije poma?e deci da nau?e kako da ’?uju’ ton i usklade svoje glasove da bi ga ta?no interpretirala. U?enicima treba jasno staviti do znanja da je va?no da slu?aju jedno drugo, naro?ito kod unisonog pevanja. Ukoliko ne ?uju u?enika pored sebe, zna?i da pevaju preglasno. Ukoliko se uz pevanje izvodi i koreografija, dobro je pokrete uve?bati pre teksta. Ve? od prve probe hora treba uputiti u?enike na pravila pona?anja: nema pri?anja u toku izvo?enja, ?vakanja ?vaka, treba da stoje pravo (mada ih ne mo?emo spre?iti da se vrpolje). Ako u?enici pravila usvoje na probama, lak?e ?e ih po?tovati na koncertima. Nezaobilazni su i detalji vezani za izbor ode?e za nastupe, ulaska na scenu, rasporeda stajanja, poklanjanja, izlaska na i sa scene... PREPORU?ENE KOMPOZICIJE ZA PEVANJE U HORUU PRVOM RAZREDU Himne Dr?avna himnaHimna Svetom SaviHimna ?kole De?je pesme Svi?u opet rumena svanu?a - Minja SubotaOd ?kole i knjige - Minja SubotaBole, Bole, ne boji se ?kole - Minja SubotaLaste - Branko Mili?evi?Brojalica - Mom?ilo Bajagi? - BajagaDok mesec sja - ?an Batist LiliMolimo za finu ti?inu - Aleksandar Kora?Za svako ?udo - Konstantin Babi?Konjski rep - Konstantin Babi?Vrabac - Konstantin Babi?Sanjalica Maca - Mirko ?oucJesen - Mirko ?oucAl je lep ovaj svet - Aleksandar Kora?Januarske zvezde - Miodrag Ili?-BeliSvitac - Petar OzgijanAn?eli pevaju - Milan ?ur?evi?Ki?a - hor Perpetum D?ezile Narodne pesme Ki?a padaDunje rankeKa?i meni ?a?e, u?eni?eOj, Badnja?e, Badnja?e Tip dokumenta:PropisNaslov:PRAVILNIK O PLANU NASTAVE I U?ENJA ZA PRVI CIKLUS OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA I PROGRAMU NASTAVE I U?ENJA ZA PRVI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 10/2017)Rubrika:IX-2 - Vanprivredne delatnosti/Obrazovanje, u?eni?ki i studentski standardNivo dokumenta:Republike SrbijeGlasilo:Slu?beni glasnik RS - Prosvetni glasnik, broj 10/2017 od 14/12/2017Vrsta propisa:PravilniciPropis na snazi:22/12/2017 -?Verzija na snazi:22/12/2017 -?Po?etak primene:01/09/2018Osnov za dono?enje:Na osnovu ?lana 67. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Slu?beni glasnik RS", broj 88/17), Ministar prosvete, nauke i tehnolo?kog razvoja donosi PRAVILNIK O PLANU NASTAVE I U?ENJA ZA PRVI CIKLUS OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA I PROGRAMU NASTAVE I U?ENJA ZA PRVI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA?Donosilac:Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo?kog razvojaNatpropis:ZAKON O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA ("Sl. glasnik RS", br. 88/2017)Uneto u bazu:18/12/2017Komentar urednika:Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sl. glasniku RS - Prosvetni glasnik", odnosno 22. decembra 2017. godine, a primenjuje se na u?enike koji upisuju prvi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja po?ev od ?kolske 2018/2019. godine, osnosno od 1. septembra 2018. godine. ................
................

In order to avoid copyright disputes, this page is only a partial summary.

Google Online Preview   Download