Почетна - ОШ "Жарко Зрењанин", Апатин



PRAVILNIKO NASTAVNOM PROGRAMU ZA ?ESTI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 5/2008, 3/2011 - dr. pravilnik, 1/2013, 5/2014, 11/2016, 3/2018 i 12/2018)?lan 1Ovim pravilnikom utvr?uje se nastavni program za ?esti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja.?lan 2Nastavni program za ?esti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja od?tampan je uz ovaj pravilnik i ?ini njegov sastavni deo.?lan 3Nastavni program za ?esti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja primenjuje se po?ev od ?kolske 2008/2009. godine.?lan 4Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".?Samostalni ?lan Pravilnika o dopuni Pravilnika o nastavnom programu za ?esti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 5/2014) ?lan 2 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu?benom glasniku Republike Srbije - Prosvetnom glasniku", a primenjiva?e se od ?kolske 2014/2015. godine. ?Samostalni ?lan Pravilnika o izmenamaPravilnika o nastavnom programu za ?esti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 11/2016) ?lan 2 Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slu?benom glasniku Republike Srbije - Prosvetnom glasniku" i primenjuje se od ?kolske 2016/2017. godine.?Samostalni ?lanovi Pravilnika o izmeni Pravilnika o nastavnom programu za ?esti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 11/2016)?lan 2 U?enici koji u ?kolskoj 2016/2017. godini poha?aju ?esti razred, sti?u obrazovanje po nastavnom programu predmeta "Informatika i ra?unarstvo" koji je bio na snazi do stupanja na snagu ovog pravilnika. ?lan 3 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu?benom glasniku Republike Srbije" i primenjuje se od ?kolske 2017/2018. godine. ?Samostalni ?lan Pravilnika o izmenama i dopuni Pravilnika o nastavnom programu za ?esti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 3/2018)?lan 2Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu?benom glasniku RS - Prosvetnom glasniku", a primenjuje se po?ev od ?kolske 2018/2019. godine. ?Samostalni ?lan Pravilnika o izmeni i dopunama Pravilnika o nastavnom programu za ?esti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 12/2018)?lan 2Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu?benom glasniku RS - Prosvetnom glasniku", a primenjuje se po?ev od ?kolske 2018/2019. godine, osim u delu koji se odnosi na program predmeta "SRPSKI KAO NEMATERNJI JEZIK" za ?esti razred, koji se primenjuje po?ev od ?kolske 2019/2020. godine? NASTAVNI PROGRAM ZA ?ESTI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA? 1. SVRHA, CILJEVI I ZADACI PROGRAMA OBRAZOVANJA I VASPITANJASvrha programa obrazovanja- Kvalitetno obrazovanje i vaspitanje, koje omogu?ava sticanje jezi?ke, matemati?ke, nau?ne, umetni?ke, kulturne, zdravstvene, ekolo?ke i informati?ke pismenosti, neophodne za ?ivot u savremenom i slo?enom dru?tvu.- Razvijanje znanja, ve?tina, stavova i vrednosti koje osposobljavaju u?enika da uspe?no zadovoljava sopstvene potrebe i interese, razvija sopstvenu li?nost i potencijale, po?tuje druge osobe i njihov identitet, potrebe i interese, uz aktivno i odgovorno u?e??e u ekonomskom, dru?tvenom i kulturnom ?ivotu i doprinosi demokratskom, ekonomskom i kulturnom razvoju dru?tva. Ciljevi i zadaci programa obrazovanja su:- razvoj intelektualnih kapaciteta i znanja dece i u?enika nu?nih za razumevanje prirode, dru?tva, sebe i sveta u kome ?ive, u skladu sa njihovim razvojnim potrebama, mogu?nostima i interesovanjima;- podsticanje i razvoj fizi?kih i zdravstvenih sposobnosti dece i u?enika;- osposobljavanje za rad, dalje obrazovanje i samostalno u?enje, u skladu sa na?elima stalnog usavr?avanja i na?elima do?ivotnog u?enja;- osposobljavanje za samostalno i odgovorno dono?enje odluka koje se odnose na sopstveni razvoj i budu?i ?ivot;- razvijanje svesti o dr?avnoj i nacionalnoj pripadnosti, negovanje srpske tradicije i kulture, kao i tradicije i kulture nacionalnih manjina;- omogu?avanje uklju?ivanja u procese evropskog i me?unarodnog povezivanja;- razvijanje svesti o zna?aju za?tite i o?uvanja prirode i ?ivotne sredine;- usvajanje, razumevanje i razvoj osnovnih socijalnih i moralnih vrednosti demokratski ure?enog, humanog i tolerantnog dru?tva;- uva?avanje pluralizma vrednosti i omogu?avanje, podsticanje i izgradnja sopstvenog sistema vrednosti i vrednosnih stavova koji se temelje na na?elima razli?itosti i dobrobiti za sve;- razvijanje kod dece i u?enika radoznalosti i otvorenosti za kulture tradicionalnih crkava i verskih zajednica, kao i etni?ke i verske tolerancije, ja?anje poverenja me?u decom i u?enicima i spre?avanje pona?anja koja naru?avaju ostvarivanje prava na razli?itost;- po?tovanje prava dece, ljudskih i gra?anskih prava i osnovnih sloboda i razvijanje sposobnosti za ?ivot u demokratski ure?enom dru?tvu;- razvijanje i negovanje drugarstva i prijateljstva, usvajanje vrednosti zajedni?kog ?ivota i podsticanje individualne odgovornosti.2. OBAVEZNI I PREPORU?ENI SADR?AJI OBAVEZNIH I IZBORNIH PREDMETA? OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI? SRPSKI JEZIK(4 ?asa nedeljno, 144 ?asa godi?nje)Cilj i zadaciCilj nastave srpskog jezika jeste da u?enici ovladaju osnovnim zakonitostima srpskog knji?evnog jezika na kojem ?e se usmeno i pismeno pravilno izra?avati, da upoznaju, do?ive i osposobe se da tuma?e odabrana knji?evna dela, pozori?na, filmska i druga umetni?ka ostvarenja iz srpske i svetske ba?tine. Zadaci nastave srpskog jezika:- razvijanje ljubavi prema maternjem jeziku i potrebe da se on neguje i unapre?uje;- opismenjavanje u?enika na temeljima ortoepskih i ortografskih standarda srpskog knji?evnog jezika;- postupno i sistemati?no upoznavanje gramatike i pravopisa srpskog jezika;- upoznavanje jezi?kih pojava i pojmova, ovladavanje normativnom gramatikom i stilskim mogu?nostima srpskog jezika; - osposobljavanje za uspe?no slu?enje knji?evnim jezikom u razli?itim vidovima njegove usmene i pismene upotrebe i u razli?itim komunikacionim situacijama (uloga govornika, slu?aoca, sagovornika i ?itaoca);- uo?avanje razlike izme?u mesnog govora i knji?evnog jezika;- razvijanje ose?anja za autenti?ne estetske vrednosti u knji?evnoj umetnosti;- razvijanje smisla i sposobnosti za pravilno, te?no, ekonomi?no i uverljivo usmeno i pismeno izra?avanje, boga?enje re?nika, jezi?kog i stilskog izraza;- uve?bavanje i usavr?avanje glasnog ?itanja i ?itanja u sebi (do?ivljajnog, izra?ajnog, interpretativnog, istra?iva?kog; ?itanje s razumevanjem, logi?ko ?itanje) u skladu sa vrstom teksta (knji?evnim i ostalim tekstovima);- osposobljavanje za ?itanje, do?ivljavanje, razumevanje, svestrano tuma?enje i vrednovanje knji?evnoumetni?kih dela raznih ?anrova;- upoznavanje, ?itanje i tuma?enje popularnih i informativnih tekstova iz ilustrovanih enciklopedija i ?asopisa za decu;- postupno i sistemati?no osposobljavanje u?enika za logi?ko shvatanje i kriti?ko procenjivanje pro?itanog teksta;- razvijanje potrebe za knjigom, sposobnosti da se njome u?enici samostalno slu?e kao izvorom saznanja; navikavanje na samostalno kori??enje biblioteke (odeljenjske, ?kolske, mesne); postupno ovladavanje na?inom vo?enja dnevnika o pro?itanim knjigama;- postupno i sistemati?no osposobljavanje u?enika za do?ivljavanje i vrednovanje scenskih ostvarenja (pozori?te, film);- usvajanje osnovnih funkcionalnih pojmova i teorijskih pojmova iz knji?evnosti, pozori?ne i filmske umetnosti;- upoznavanje, razvijanje, ?uvanje i po?tovanje vlastitog nacionalnog i kulturnog identiteta na delima srpske knji?evnosti, pozori?ne i filmske umetnosti, kao i drugih umetni?kih ostvarenja;- razvijanje po?tovanja prema kulturnoj ba?tini i potrebe da se ona neguje i unapre?uje;- navikavanje na redovno pra?enje i kriti?ko procenjivanje ?asopisa za decu i emisija za decu na radiju i televiziji;- podsticanje u?enika na samostalno jezi?ko, literarno i scensko stvarala?tvo;- podsticanje, negovanje i vrednovanje u?eni?kih vannastavnih aktivnosti (literarna, jezi?ka, recitatorska, dramska, novinarska sekcija i dr.);- vaspitavanje u?enika za ?ivot i rad u duhu humanizma, istinoljubivosti, solidarnosti i drugih moralnih vrednosti;- razvijanje patriotizma i vaspitavanje u duhu mira, kulturnih odnosa i saradnje me?u ljudima. Operativni zadaci:- uvo?enje u?enika u gra?enje re?i;- upoznavanje sa glasovnim sistemom;- upoznavanje glasovnih alternacija, njihovo uo?avanje u gra?enju i promeni re?i;- utvr?ivanje znanja o zna?enju i funkciji pridevskih zamenica;- sticanje osnovnih znanja o gra?enju i zna?enjima glagolskih oblika (futur II; imperfekat; pluskvamperfekat; imperativ; potencijal; trpni glagolski pridev; glagolski prilozi);- pro?irivanje znanja o slo?enoj re?enici;- osposobljavanje u?enika za uo?avanje razlike izme?u dugih akcenata;- osposobljavanje za uo?avanje i tuma?enje uzro?no-posledi?nih veza u umetni?kom tekstu, za iskazivanje vlastitih sudova i zaklju?aka prilikom analize teksta i u raznim govornim situacijama;- razvijanje sposobnosti za uo?avanje i tuma?enje emocija, motiva i pesni?kih slika u lirskom tekstu;- postepeno upoznavanje strukture osnovnih oblika usmenog i pismenog izra?avanja - prema zahtevima programa.SADR?AJI PROGRAMAJEZIKGramatikaObnavljanje, proveravanje i sistematizovanje znanja koja se u ovom i starijim razredima pro?iruju i produbljuju, do nivoa njihove primene i automatizacije u izgovoru i pisanju u skladu sa knji?evno-jezi?kom normom i pravopisom.Podela re?i po nastanku: proste, izvedene i slo?ene. Sufiksi - razlikovanje sufiksa od gramati?kih nastavaka; tvorbena osnova; koren re?i. Primeri izvedenih imenica, prideva i glagola (peva?, ?kolski, ?kolovati se).Slo?enice, primeri slo?enih re?i nastalih srastanjem dveju ili vi?e re?i, odnosno njihovih tvorbenih osnova; prosto srastanje i srastanje sa spojnim vokalom (Beo/grad, par/o/brod). Prefiksi; primeri imenica, prideva i glagola nastalih prefiksacijom (praunuk, prevelik, nau?iti).Atributska i predikatska funkcija imenica i prideva.Samoglasnici i suglasnici; slogotvorno r. Podela re?i na slogove. Podela suglasnika po mestu izgovora i po zvu?nosti.Glasovne promene i alternacije - uo?avanje u gra?enju i promeni re?i: palatalizacija i sibilarizacija; nepostojano a; promena l u o; jedna?enje suglasnika po zvu?nosti (odstupanja u pisanom jeziku); jedna?enje suglasnika po mestu izgovora; jotovanje; asimilacija i sa?imanje samoglasnika; gubljenje suglasnika (na odstupanja ukazati u primerima).Pridevske zamenice: razlikovanje po zna?enju i funkciji - prisvojne, pokazne, odnosno-upitne, neodre?ene, op?te, odri?ne; upotreba povratne zamenice svoj.Gra?enje i zna?enja glagolskih oblika: aorist (stilska obele?enost), futur II; imperfekat; pluskvamperfekat; imperativ; potencijal; trpni glagolski pridev; glagolski prilozi. Prosti i slo?eni glagolski oblici. Li?ni i neli?ni glagolski oblici.Re?enica (osnovni pojmovi): komunikativna re?enica (sintaksi?ko-komunikativna jedinica koja predstavlja celovitu poruku) i predikatska re?enica (sintaksi?ka jedinica koja sadr?i glagol u li?nom obliku).Nezavisne i zavisne predikatske re?enice.Ve?be u iskazivanju re?eni?nih ?lanova re?ju, sintagmom i zavisnom re?enicom.Komunikativne re?enice koje se sastoje od jedne nezavisne predikatske re?enice i od vi?e njih. PravopisProveravanje, ponavljanje i uve?bavanje pravopisnih pravila obra?enih u prethodnim razredima (pisanje re?ce li uz glagole, ne uz glagole, imenice i prideve; naj uz prideve; upotreba velikog slova i dr.).Pisanje odri?nih zamenica uz predloge.Pisanje zamenica u obra?anju: Vi, Va?.Pisanje imena vasionskih tela - jedno?lanih i vi?e?lanih.Pisanje glagolskih oblika koje u?enici ?esto pogre?no pi?u (radni glagolski pridev, aorist, potencijal, perfekat, futur I).Interpunkcija posle uzvika.Rastavljanje re?i na kraju reda.Navikavanje u?enika na kori??enje pravopisa (?kolsko izdanje). OrtoepijaProveravanje i uve?bavanje sadr?aja iz prethodnih razreda (pravilan izgovor glasova, razlikovanje dugih i kratkih akcenata, intonacija re?enice).Ve?be u izgovaranju dugouzlaznog i dugosilaznog akcenta.Intonacija vezana za izgovor uzvika. KNJI?EVNOSTLektiraLirikaNarodna pesma: Najve?a je ?alost za bratomPorodi?ne narodne lirske pesme (izbor)Obi?ajne narodne lirske pesme - svadbene (izbor)?ura Jak?i?: Ve?eVojislav Ili?: Sveti SavaAleksa ?anti?: Moja otad?binaMilan Raki?: Nasle?eJovan Du?i?: SeloVeljko Petrovi?: RatarDesanka Maksimovi?: O porekluMiroslav Anti?: Plava zvezdaDobrica Eri?: ?udesni svitacStevan Rai?kovi?: Hvala suncu, zemlji, travi Milovan Danojli?: ?ljivaSergej Jesenjin: BrezaRabindranat Tagore: Papirni brodovi ili jedna pesma po izboru iz Gradinara EpikaNarodna pesma: Smrt majke Jugovi?aEpske narodne pesme o Kosovskom boju (izbor)Narodna pesma: Marko Kraljevi? ukida svadbarinuEpske narodne pesme o Marku Kraljevi?u (izbor)Narodna pripovetka: Mala vilaBranislav Nu?i?: AutobiografijaPetar Ko?i?: JablanSvetozar ?orovi?: Bogojavljenska no? (odlomak)Isidora Sekuli?: Bure (odlomak)Ivo Andri?: Aska i vukBranko ?opi?: ?udesna spravaStevan Rai?kovi?: Bajka o de?aku i MesecuGrozdana Oluji?: Zlatoprsta ili Sedefna ru?a (izbor)Svetlana Velmar-Jankovi?: Ulica Filipa Vi?nji?a (odlomak)Vilijem Sarojan: Lepo lepog belcaAnton Pavlovi? ?ehov: Vanjka DramaKosta Trifkovi?: Izbira?icaBranislav Nu?i?: AnalfabetaPetar Ko?i?: Jazavac pred sudom (odlomak) Dopunski izborB. ?opi?: Orlovi rano leteDanilo Ki?: VereniciSlobodan Seleni?: O?evi i oci (odlomak)Vladimir Andri?: Pustolov (izbor)D?ek London: Zov divljineFerenc Molnar: De?aci Pavlove uliceHenrik Sjenkjevi?: Kroz pustinju i pra?umuRej Bredberi: Masla?kovo vino (izbor)Efraim Ki?on: Kod ku?e je najgore (izbor)An?ela Naneti: Moj deka je bio tre?nja (odlomak)Ijan Mekjuan: Sanjar (izbor)Sa predlo?enog spiska, ili slobodno, nastavnik bira najmanje tri, a najvi?e pet dela za obradu. Nau?nopopularni i informativni tekstoviVuk Stefanovi? Karad?i?: ?ivot i obi?aji naroda srpskog (izbor)Milutin Milankovi?: Kroz vasionu i vekove (odlomak)Veselin ?ajkanovi?: Studije iz srpske religije i folklora (izbor)M. Iljin: Pri?e o stvarima (izbor)Vladimir Hulpah: Legende o evropskim gradovima (izbor)Izbor iz knjiga, enciklopedija i ?asopisa za decu.Sa navedenog spiska, obavezan je izbor najmanje tri dela za obradu. Tuma?enje tekstaTuma?enje uslovljenosti doga?aja i situacija, ose?anja, sukoba, postupaka, naravi i karakternih osobina likova - u epskim i dramskim delima. Upu?ivanje u?enika u potkrepljivanje vlastitih sudova i zaklju?aka pojedinostima iz dela, ali sa stanovi?ta celine. Tuma?enje likova kao u prethodnom razredu. Zapa?anje, komentarisanje i procenjivanje situacija i postupaka, re?i i dela, fizi?kih i drugih osobina, ?elja i mogu?nosti, ciljeva i sredstava (njihove skladnosti i protivre?nosti).Upu?ivanje u?enika u otkrivanje dvostrukog opisivanja stvarnosti: verno predstavljanje pojava (objektivna deskripcija) i ma?tovito povezivanje pojava sa stavom i ose?anjem pisca (subjektivna deskripcija). Dalje upu?ivanje u?enika u tuma?enje pesni?kih slika izazvanih ?ulnim dra?ima (konkretni motivi), te razmi?ljanjem i ose?anjem (apstraktni motivi, emocije, refleksije).Otkrivanje glavnog ose?anja i drugih emocija u lirskim pesmama. Uo?avanje motivske strukture pesme; na?in razvijanja pojedinih motiva u pesni?ke slike i njihovo zdru?eno funkcionisanje.Razvijanje navike da se zapa?anja, utisci i zaklju?ci dokazuju podacima iz teksta i ?ivotne stvarnosti, da se umetni?ke vrednosti istra?uju s problemskog stanovi?ta. Davanje pripremnih zadataka i upu?ivanje u?enika u rad na samostalnom upoznavanju knji?evnog dela (usmeno i pismeno prikazivanje dela). ?itanje i vrednovanje u?eni?kih bele?aka o pro?itanoj lektiri. Knji?evnoteorijski pojmoviLirikaVrste strofa: stih (monostih); dvostih (distih); trostih (tercet), ?etvorostih (katren).Ritam: brz i spor ritam; tempo; intonacija i pauza; naglasak re?i i ritam; rima - vrste: mu?ka, ?enska, srednja (daktilska); parna, ukr?tena, obgrljena, nagomilana i isprekidana; uloga rime u oblikovanju stiha.Jezi?ko-stilska izra?ajna sredstva: kontrast, hiperbola, gradacija.Vrste autorske i narodne lirske pesme: rodoljubiva, socijalna pesma; obi?ajne i porodi?ne narodne lirske pesme. EpikaOsnovna tema i klju?ni motivi.Fabula: pokreta?i fabule; zaustavljanje fabule; retrospektivni redosled doga?aja.Karakterizacija: sociolo?ka, psiholo?ka; portret: spolja?nji i unutra?nji.Biografija i autobiografijaRoman - pustolovni, istorijski i nau?no-fantasti?ni.Predanje. DramaKomedija - osnovne odlike. Humoristi?ko, ironi?no i satiri?no u komediji. Karakterizacija likova u komediji.Monolog i dijalog u drami. Funkcionalni pojmoviU?enici se podsti?u da razumeju, usvoje i u odgovaraju?im govornim i nastavnim situacijama primenjuju slede?e funkcionalne pojmove: ?e?nja, naslu?ivanje, sumnja, zaprepa??enje; savesnost, predostro?nost, humanost, dostojanstvo; objektivno, subjektivno, posredno, neposredno, dramati?no; zapa?anje, obrazlaganje, argumentovano dokazivanje, analiza, sinteza, upore?ivanje; detalj, atmosfera, perspektiva. ?itanjeUskla?ivanje ?itanja s prirodom neumetni?kog i umetni?kog teksta. Dalje upu?ivanje u?enika na prou?avanje obra?enog i neobra?enog teksta radi izra?ajnog ?itanja (uslovljenost ritma i tempa; ja?ina glasa, pauziranje, re?eni?ni akcenat). Kazivanje napamet nau?enih razli?itih vrsta tekstova u prozi i stihu. ?itanje i kazivanje po ulogama.Uve?bavanje ?itanja u sebi prema preciznim, unapred postavljenim zadacima (otkrivanje kompozicijskih jedinica, dijaloga u karakterizaciji likova, opisa i sli?nih elemenata; nala?enje re?i, re?enica, pravopisnih znakova i dr.).Uve?bavanje brzog ?itanja u sebi s proverom razumevanja pro?itanog nepoznatog teksta. JEZI?KA KULTURAOsnovni oblici usmenog i pismenog izra?avanjaPrepri?avanje sa isticanjem karakteristika lika u knji?evnom tekstu, filmu, pozori?noj predstavi. Izborno prepri?avanje: dinami?ne i stati?ne pojave u prirodi (knji?evno delo, film, televizijska emisija). Prepri?avanje s promenom gledi?ta. Uo?avanje strukture pri?e gra?ene retrospektivno.Pri?anje sa kori??enjem elemenata kompozicione forme (uvod, tok radnje, gradacija, mesto i obim kulminacije u izlaganju, zavr?etak). Uo?avanje karakteristika hronolo?kog i retrospektivnog pri?anja.Opisivanje spolja?njeg i unutra?njeg prostora (eksterijera i enterijera) po zajedni?kom i samostalnom sa?injenom planu. Opisivanje dinami?kih i stati?kih pojava u prirodi; pro?imanje i smenjivanje stati?kih i dinami?kih slika i scena u opisivanju i pripovedanju.Portretisanje osoba iz neposredne okoline na osnovu analize knji?evnih portreta i portreta li?nosti iz nau?no-popularne literature.Izve?tavanje: kratak izve?taj o ?kolskoj akciji, sve?anosti, dru?tvenoj akciji u selu ili gradu i sl. Usmena i pismena ve?banjaOrtoepske ve?be: proveravanje i uve?bavanje sadr?aja iz prethodnih razreda (pravilan izgovor glasova, razlikovanje dugih i kratkih akcenata, intonacija re?enice); ve?be u izgovaranju dugouzlaznog i dugosilaznog akcenta; intonacija u izgovoru uzvika.Slu?anje zvu?nih zapisa; kazivanje napamet nau?enih lirskih i epskih tekstova; snimanje kazivanja i ?itanja; analiza snimka i vrednovanje.Leksi?ke i semanti?ke ve?be: razlikovanje oblika po du?ini izgovora; semanti?ka funkcija uzlazne intonacije; imenovanje ose?anja i ljudskih osobina; jedan predmet - mno?tvo osobina; zna?enja re?i pribli?nih oblika.Neknji?evne re?i i tu?ice - njihova zamena jezi?kim standardom.Sintaksi?ke i stilske ve?be: situacioni podsticaji za boga?enje re?nika i tra?enje pogodnog izraza; odre?ivanje sintagmom i zavisnom re?enicom.Sa?imanje teksta uz poja?anje informativnosti.Ve?be u zapa?anju; uo?avanje zna?ajnih pojedinosti.Sintaksi?ko-stilske ve?be s razli?itim rasporedom re?i u re?enici, uo?avanje nijansiranih razlika u zna?enju, isticanju i sl.Stvarala?ko prepri?avanje teksta sa promenom gledi?ta.Pri?anje o doga?ajima i do?ivljajima sa kori??enjem elemenata kompozicione forme - po samostalno sa?injenom planu. Ve?banje u hronolo?kom i retrospektivnom pri?anju.Portretisanje osobe iz neposredne okoline u?enika - po samostalno sa?injenom planu.Izve?tavanje: kratak pismeni izve?taj o ?kolskoj akciji (sakupljanje hartije, ure?enje dvori?ta ...).Uve?bavanje tehnike u izradi pismenog sastava (izbor gra?e, njeno komponovanje, kori??enje pasusa, objedinjavanje pripovedanja i opisivanja).Pisanje slu?benog i privatnog pisma.Osam doma?ih pismenih zadataka, ?itanje i analiza zadataka na ?asu.?etiri ?kolska pismena zadatka - po dva u polugodi?tu (jedan ?as za izradu zadatka, dva za analizu zadataka i pisanje pobolj?ane verzije sastava).Dodatni radJezik i jezi?ka kulturaGovorne ve?be o slobodno izabranim temama (jasnost, preciznost, jezgrovitost, li?ni ton u izlaganju).Zna?enje i upotreba pade?a (nominativ - predikativ; genitiv - kvalifikativni, temporalni; dativ - cilj, eti?ki dativ; akuzativ - pravac, mesto, mera, koli?ina; instrumental - mesto, na?in; lokativ - vreme, dalji objekat).Prosti i slo?eni glagolski oblici - zna?enje i upotreba.Ve?be u govoru s pravilnim akcentovanjem. Akcenat u savremenom knji?evnom jeziku i lokalnom govoru.Prou?avanje lokalnog govora. Bele?enje lokalizama i pozajmljenica i utvr?ivanje njihovog porekla. Zamenjivanje lokalizama i pozajmljenica re?ima i izrazima standardnog knji?evnog jezika. Knji?evnostAnaliza samostalno odabranog proznog dela iz lektire (fabula, kompozicija, likovi, teme, ideje, izrazita psiholo?ka i deskriptivna mesta).Analiza lirske pesme (osnovno ose?anje, motivi, pesni?ke slike, osobenosti pesni?kog jezika).Analiza knji?evnog dela iz teku?e srpske knji?evnosti (po izboru u?enika).Analiza filmova i pozori?nih predstava.NA?IN OSTVARIVANJA PROGRAMAJEZIK (gramatika, pravopis i ortoepija)U nastavi jezika u?enici se osposobljavaju za pravilnu usmenu i pismenu komunikaciju standardnim srpskim jezikom. Otuda zahtevi u ovom programu nisu usmereni samo na jezi?ka pravila i gramati?ke norme, ve? i na njihovu funkciju. Na primer, re?enica se ne upoznaje samo kao gramati?ka jedinica (sa stanovi?ta njene strukture), ve? i kao komunikativna jedinica (sa stanovi?ta njene funkcije u komunikaciji).Osnovni programski zahtev u nastavi gramatike jeste da se u?enicima jezik predstavi i tuma?i kao sistem. Nijedna jezi?ka pojava ne bi trebalo da se izu?ava izolovano, van konteksta u kojem se ostvaruje njena funkcija. U I i II razredu u okviru ve?bi slu?anja, govorenja, ?itanja i pisanja u?enici zapa?aju jezi?ke pojave bez njihovog imenovanja, da bi se od III do VIII razreda u koncentri?nim krugovima i kontinuiranim nizovima gramati?ki sadr?aji izu?avali postupno i selektivno u skladu sa uzrastom u?enika.Postupnost se obezbe?uje samim izborom i rasporedom nastavnih sadr?aja, a konkretizacija nivoa obrade, kao vrsta uputstva za nastavnu praksu u pojedinim razredima, nazna?ena je opisno formulisanim zahtevima: zapa?anje, uo?avanje, usvajanje, pojam, prepoznavanje, razlikovanje, informativno, upotreba, obnavljanje, sistematizacija i drugima. Ukazivanjem na nivo programskih zahteva nastavnicima se poma?e u njihovim nastojanjima da u?enike ne opterete obimom i dubinom obrade jezi?ke gra?e.Selektivnost se ostvaruje izborom najosnovnijih jezi?kih zakonitosti i informacija o njima.Takvim pristupom jezi?koj gra?i u programu nastavnici se usmeravaju da tuma?enje gramati?kih kategorija zasnivaju na njihovoj funkciji koju su u?enici u prethodnim razredima uo?ili i njome, u manjoj ili ve?oj meri, ovladali u jezi?koj praksi. Postupnost i selektivnost u programu gramatike najbolje se uo?avaju na sadr?ajima iz sintakse i morfologije od I do VIII razreda. Isti principi su, me?utim, dosledno sprovedeni i u ostalim oblastima jezika. Na primer, alternaciju suglasnik k, g, h u?enici ?e prvo zapa?ati u gra?enju re?i i deklinaciji u V razredu, a ve?bama i jezi?kim igrama u tom i prethodnim razredima navikavati se na pravilnu upotrebu tih konsonanata u govoru i pisanju; elementarne informacije o palatalizaciji dobi?e u VI razredu, a usvojena znanja o bitnim glasovnim osobinama srpskog jezika obnoviti i sistematizovati u VIII razredu. Tim na?inom ?e u?enici ste?i osnovne informacije o glasovnim promenama i alternacijama, osposobi?e se za jezi?ku praksu, a ne?e biti optere?eni u?enjem opisa i istorije tih jezi?kih pojava.Elementarne informacije iz morfologije po?inju se u?enicima davati od II razreda i postupno se iz razreda u razred pro?iruju i produbljuju. Od samog po?etka u?enike treba navikavati da uo?avaju osnovne morfolo?ke kategorije, na primer: u II razredu pored uo?avanja re?i koje imenuju predmete i bi?a, uvodi se i razlikovanje roda i broja kod tih re?i, a u III razredu razlikovanje lica kod glagola. Tim putem ?e se u?enici postupno i logi?ki uvoditi ne samo u morfolo?ke, ve? i u sintaksi?ke zakonitosti (razlikovanje lica kod glagola - li?ni glagolski oblici - predikat - re?enica). Re?i uvek treba uo?avati i obra?ivati u okviru re?enice u kojoj se zapa?aju njihove funkcije, zna?enja i oblici.Programske sadr?aje iz akcentologije ne treba obra?ivati kao posebne nastavne jedinice. Ne samo u nastavi jezika, ve? i u nastavi ?itanja i jezi?ke kulture, u?enike treba u svakom razredu uvoditi u programom predvi?ene standardne akcenatske norme, a stalnim ve?banjem, po mogu?stvu uz kori??enje audio snimaka, u?enike treba navikavati da ?uju pravilno akcentovanu re?, a u mestima gde se odstupa od akcenatske norme, da razlikuju standardni akcenat od svoga akcenta.Pravopis se savla?uje putem sistematskih ve?banja, elementarnih i slo?enih, koja se organizuju ?esto, raznovrsno i razli?itim oblicima pismenih ve?bi. Pored toga, u?enike vrlo rano treba upu?ivati na slu?enje pravopisom i pravopisnim re?nikom (?kolsko izdanje).Nastava ortoepije obuhvata slede?e elemente govora: artikulaciju glasova, ja?inu, visinu i du?inu, akcenat re?i, tempo, ritam, re?eni?nu intonaciju i pauze.Artikulacione ve?be odnose se na pravilan izgovor glasova: -?, -?, -d?, -?, -h, kao i -e (?esto otvoreno). U?enici s nepravilnim izgovorom -r, -s, -z upu?uju se logopedu. Glasovi se najpre ve?baju pojedina?no, a onda u govornom lancu, u tekstu.Ortoepske ve?be, obi?no kra?e i ?e??e, izvode se ne samo u okviru nastave jezika nego i nastave ?itanja i jezi?ke kulture. Treba ukazivati na pravilnost u govoru, ali i na logi?nost i jasnost.Ve?be za usvajanje i utvr?ivanje znanja iz gramatike do nivoa njegove prakti?ne primene u novim govornim situacijama proisti?u iz programskih zahteva, ali su u velikoj meri uslovljene konkretnom situacijom u odeljenju - govornim odstupanjima od knji?evnog jezika, kolebanjima, gre?kama koje se javljaju u pismenom izra?avanju u?enika. Stoga se sadr?aj ve?banja u nastavi jezika mora odre?ivati na osnovu sistematskog pra?enja govora i pisanja u?enika. Tako ?e nastava jezika biti u funkciji osposobljavanja u?enika za pravilno komuniciranje savremenim knji?evnim srpskim jezikom.U nastavi gramatike treba primenjivati slede?e postupke koji su se u praksi potvrdili svojom funkcionalno??u:- podsticanje svesne aktivnosti i misaonog osamostaljivanja u?enika;- suzbijanje misaone inercije i u?enikovih imitatorskih sklonosti;- zasnivanje te?i?ta nastave na su?tinskim vrednostima, odnosno na bitnim svojstvima i stilskim funkcijama jezi?kih pojava;- uva?avanje situacione uslovljenosti jezi?kih pojava;- povezivanje nastave jezika sa do?ivljavanjem umetni?kog teksta;- otkrivanje stilske funkcije, odnosno izra?ajnosti jezi?kih pojava;- kori??enje umetni?kih do?ivljaja kao podsticaja za u?enje maternjeg jezika;- sistematska i osmi?ljena ve?banja u govoru i pisanju;- ?to efikasnije prevazila?enje nivoa prepoznavanja jezi?kih pojava;- negovanje primenjenog znanja i umenja;- kontinuirano povezivanje znanja o jeziku sa neposrednom govornom praksom;- ostvarivanje kontinuiteta u sistemu pravopisnih i stilskih ve?banja;- pobu?ivanje u?enikovog jezi?kog izraza ?ivotnim situacijama;- ukazivanje na gramati?ku sa?injenost stilskih izra?ajnih sredstava;- kori??enje prikladnih ilustracija odre?enih jezi?kih pojava.U nastavi gramatike izrazito su funkcionalni oni postupci koji uspe?no suzbijaju u?enikovu misaonu inertnost, a razvijaju radoznalost i samostalnost u?enika, ?to poja?ava njihov istra?iva?ki i stvarala?ki odnos prema jeziku. Navedena usmerenja nastavnog rada podrazumevaju njegovu ?vrstu vezanost za ?ivotnu, jezi?ku i umetni?ku praksu, odnosno za odgovaraju?e tekstove i govorne situacije. Zbog toga je ukazivanje na odre?enu jezi?ku pojavu na izolovanim re?enicama, istrgnutim iz konteksta, ozna?eno kao izrazito nepo?eljan i nefunkcionalan postupak u nastavi gramatike. Usamljene re?enice, li?ene konteksta, postaju mrtvi modeli, podobni da se formalno kopiraju, u?e napamet i reprodukuju, a sve to spre?ava svesnu aktivnost u?enika i stvara pogodnu osnovu za njihovu misaonu inertnost.Savremena metodika nastave gramatike zala?e se da te?i?te obrade odre?enih jezi?kih pojava bude zasnovano na su?tinskim osobenostima, a to zna?i na njihovim bitnim svojstvima i stilskim funkcijama, ?to podrazumeva zanemarivanje formalnih i sporednih obele?ja prou?avanih jezi?kih pojava.U nastavi jezika nu?no je posmatrati jezi?ke pojave u ?ivotnim i jezi?kim okolnostima koje su uslovile njihovo zna?enje. U?enike valja uputiti na pogodne tekstove i govorne situacije u kojima se odre?ena jezi?ka pojava prirodno javlja i ispoljava. Tekstovi bi trebalo da budu poznati u?enicima, a ako pak nisu, treba ih pro?itati i o njima razgovarati sa u?enicima.Nastavnik valja da ima na umu i to da upoznavanje su?tine jezi?ke pojave ?esto vodi preko do?ivljavanja i shvatanja umetni?kog teksta, ?to ?e biti dovoljno jak podsticaj za nastavnika da ?to ?e??e upu?uje u?enike da otkrivaju stilsku funkciju (izra?ajnost) jezi?kih pojava. To ?e doprineti razvijanju u?enikove radoznalosti za jezik jer umetni?ka do?ivljavanja ?ine gramati?ko gradivo konkretnijim, lak?im i primenljivijim. Kad u?enicima postane pristupa?na stilska (izra?ajna, ekspresivna) funkcija jezi?ke pojave, prihvataju je kao stvarala?ki postupak, ?to je vrlo pogodan i podsticajan put da znanja o jeziku br?e prelaze u umenja, da se na taj na?in doprinosi boljem pismenom i usmenom izra?avanju, ali i uspe?nijoj analizi knji?evnih tekstova.Nu?no je da nastavnik uvek ima na umu presudnu ulogu umesnih i sistematskih ve?banja, odnosno da nastavno gradivo nije usvojeno dok se dobro ne uve?ba. To zna?i da ve?banja moraju biti sastavni ?inilac obrade nastavnog gradiva, primene, obnavljanja i utvr?ivanja znanja.Metodika nastave jezika, teorijski i prakti?no, upu?uje da u nastavi maternjeg jezika treba ?to pre prevazi?i nivoe prepoznavanja i reprodukcije, a strpljivo i uporno negovati vi?e oblike znanja i umenja - primenljivost i stvarala?tvo. U nastojanjima da se u nastavnoj praksi udovolji takvim zahtevima, funkcionalno je u svakoj pogodnoj prilici znanja iz gramatike staviti u funkciju tuma?enja teksta (umetni?kog i popularnog), ?ime se ono uzdi?e od prepoznavanja i reprodukcije na nivoe umenja i prakti?ne primene.Prakti?nost i primenljivost znanja o jeziku i njegovo prela?enje u umenje i navike posebno se posti?e negovanjem pravopisnih i stilskih ve?bi.U?enike, tako?e, kontinuirano treba podsticati da svoja znanja o jeziku povezuju sa komunikativnim govorom. Jedan od izrazito funkcionalnih postupaka u nastavi gramatike jesu ve?banja zasnovana na kori??enju primera iz neposredne govorne prakse, ?to nastavu gramatike pribli?ava ?ivotnim potrebama u kojima se primenjeni jezik pojavljuje kao svestrano motivisana ljudska aktivnost. Nastava na taj na?in postaje prakti?nija i zanimljivija, ?ime u?eniku otvara raznovrsne mogu?nosti za njegova stvarala?ka ispoljavanja.Situacije u kojima se ispoljavaju odre?ene jezi?ke pojave mo?e i sam nastavnik da postavlja u?enicima, da ih spretno podse?a na njihova iskustva, a oni ?e kazivati ili pisati kako u izazovnim prilikama govorno reaguju.Celoviti saznajni krugovi u nastavi gramatike, koji zapo?inju motivacijom, a zavr?avaju saznavanjem, rezimiranjem i primenom odre?enog gradiva, u savremenom metodi?kom pristupu, pogotovu u problemski usmerenoj nastavi, otvaraju se i zatvaraju vi?e puta tokom nastavnog ?asa. Takav saznajni proces podrazumeva u?estalo spajanje indukcije i dedukcije, analize i sinteze, konkretizacije i apstrakcije, teorijskih obave?tenja i prakti?ne obuke.Savremena metodika nastave isti?e niz saodnosnih metodi?kih radnji koje valja primeniti u nastavnoj obradi programskih jedinica iz jezika i koje omogu?uju da svaki celovit saznajni put, po?ev od onog koji je uokviren ?kolskim ?asom, dobije svoju posebnu strukturu.Obrada novih nastavnih (programskih) jedinica podrazumeva primenu slede?ih metodi?kih radnji:- Kori??enje pogodnog polaznog teksta (jezi?kog predlo?ka) na kome se uvi?a i obja?njava odgovaraju?a jezi?ka pojava. Naj?e??e se koriste kra?i umetni?ki, nau?no-popularni i publicisti?ki tekstovi, a i primeri iz pismenih radova u?enika.- Kori??enje iskaza (primera iz prigodnih, teku?ih ili zapam?enih) govornih situacija.- Podsticanje u?enika da polazni tekst do?ive i shvate u celini i pojedinostima.- Utvr?ivanje i obnavljanje znanja o poznatim jezi?kim pojavama i pojmovima koji neposredno doprinose boljem i lak?em shvatanju novog gradiva. (Obi?no se koriste primeri iz poznatog teksta.)- Upu?ivanje u?enika da u tekstu, odnosno u zapisanim iskazima iz govorne prakse, uo?avaju primere jezi?ke pojave koja je predmet saznavanja.- Najavljivanje i bele?enje nove nastavne jedinice i podsticanje u?enika da zapa?enu jezi?ku pojavu istra?iva?ki sagledaju. - Saznavanje bitnih svojstava jezi?ke pojave (oblika, zna?enja, funkcije, promene, izra?ajnih mogu?nosti...).- Sagledavanje jezi?kih ?injenica (primera) sa raznih stanovi?ta, njihovo upore?ivanje, opisivanje i klasifikovanje.- Ilustrovanje i grafi?ko predstavljanje jezi?kih pojmova i njihovih odnosa.- Definisanje jezi?kog pojma; isticanje svojstva jezi?ke pojave i uo?enih zakonitosti i pravilnosti.- Prepoznavanje, obja?njavanje i primena saznatog gradiva u novim okolnostima i u primerima koje navode sami u?enici (neposredna dedukcija i prvo ve?banje).- Utvr?ivanje, obnavljanje i primena ste?enog znanja i umenja (dalja ve?banja, u ?koli i kod ku?e).Navedene metodi?ke radnje me?usobno se dopunjuju i pro?imaju, a ostvaruju se u sukcesivnoj i sinhronoj postavci. Neke od njih mogu biti ostvarene pre nastavnog ?asa na kome se razmatra odre?ena jezi?ka pojava, a neke i posle ?asa. Tako, na primer, dobro je da tekst na kome se usvaja gradivo iz gramatike bude ranije upoznat, a da pojedine jezi?ke ve?be budu predmet u?eni?kih doma?ih zadataka. Ilustrovanje, na primer, ne mora biti obavezna etapa nastavnog rada, ve? se primenjuje kad mu je funkcionalnost nesporna.Paralelno i zdru?eno, u navedenom saznajnom putu teku sve va?ne logi?ke operacije: zapa?anje, upore?ivanje, zaklju?ivanje, dokazivanje, definisanje i navo?enje novih primera. To zna?i da ?asovi na kojima se izu?ava gramati?ko gradivo nemaju odeljene etape, odnosno jasno uo?ljive prelaze izme?u njih. Ne?to je vidljiviji prelaz izme?u induktivnog i deduktivnog na?ina rada, kao i izme?u saznavanja jezi?ke pojave i uve?bavanja. KNJI?EVNOSTUvo?enje u?enika u svet knji?evnosti, ali i ostalih, tzv. neknji?evnih tekstova (popularnih, informativnih), predstavlja izuzetno odgovoran nastavni zadatak. Upravo na ovom stupnju ?kolovanja sti?u se osnovna i vrlo zna?ajna znanja, umenja i navike od kojih ?e u dobroj meri zavisiti ne samo u?eni?ka knji?evna kultura, ve? i njegova op?ta kultura na kojoj se temelji ukupno obrazovanje svakog ?kolovanog ?oveka. LektiraUkinuta je neprirodna i nepotrebna podela na doma?u i ?kolsku lektiru, pa tako izvori za obradu tekstova iz lektire, pored ?itanki, postaju knjige lektire za odre?eni uzrast i sva ostala pristupa?na literatura.Data je lektira za odre?en razred, razvrstana po knji?evnim rodovima - lirika, epika, drama, da bi se kroz sve programe mogla pratiti odgovaraju?a i razlo?na proporcija knji?evnih dela. Podela je izvr?ena prema osnovnoj razlici vezanoj za stih i prozu. Lektira je oboga?ena izborom nau?nopopularnih i informativnih tekstova.Tekstovi iz lektire predstavljaju programsku okosnicu. Nastavnik ima na?elnu mogu?nost da ponu?ene tekstove prilago?ava konkretnim nastavnim potrebama, ali je obavezan i na slobodan izbor iz na?e narodne knji?evnosti i tzv. neknji?evnih tekstova - prema programskim zahtevima.Razlike u ukupnoj umetni?koj i informativnoj vrednosti pojedinih tekstova uti?u na odgovaraju?a metodi?ka re?enja (prilago?avanje ?itanja vrsti teksta, opseg tuma?enja teksta u zavisnosti od slo?enosti njegove strukture, povezivanje i grupisanje sa odgovaraju?im sadr?ajima iz drugih predmetnih podru?ja - gramatike, pravopisa i jezi?ke kulture i sl.).Nastavniku je data mogu?nost i dopunskog izbora dela u skladu sa nastavnim potrebama i interesovanjima konkretnog ?a?kog kolektiva sa kojim ostvaruje program. ?itanje od III do VIII razredaTuma?enje teksta zasniva se na njegovom ?itanju, do?ivljavanju i razumevanju. Pri tome je kvalitet shvatanja poruka i neposredno uslovljen kvalitetom ?itanja. Zato su razni oblici usmerenog ?itanja osnovni preduslov da u?enici u nastavi sti?u saznanja i da se uspe?no uvode u svet knji?evnog dela.Izra?ajno ?itanje neguje se sistematski, uz stalno pove?avanje zahteva i nastojanje da se ?to potpunije iskoriste sposobnosti u?enika za postizanje visokog kvaliteta u ve?tini ?itanja. Ve?banja u izra?ajnom ?itanju izvode se planski i uz solidno nastavnikovo i u?enikovo pripremanje. U okviru svoje pripreme nastavnik blagovremeno odabira pogodan tekst i studiozno prou?ava one njegove osobenosti koje uti?u na prirodu izra?ajnog ?itanja. U skladu sa misaono-emotivnim sadr?ajem teksta, nastavnik zauzima odgovaraju?i stav i odre?uje situacionu uslovljenost ja?ine glasa, ritma, tempa, intonacije, pauza, re?eni?nog akcenta i glasovnih transformacija. Pri tome se povremeno slu?i audio snimcima uzornih interpretativnih ?itanja.Po?to se izra?ajno ?itanje, po pravilu, uve?bava na prethodno obra?enom i dobro shva?enom tekstu, to je konkretno i uspe?no tuma?enje ?tiva neophodan postupak u pripremanju u?enika za izra?ajno ?itanje. U okviru neposredne pripreme u VI, VII i VIII razredu povremeno se i posebno analiziraju psihi?ki i jezi?kostilski ?inioci koji zahtevaju odgovaraju?u govornu realizaciju. U pojedinim slu?ajevima nastavnik (zajedno sa u?enicima) posebno prire?uje tekst za izra?ajno ?itanje na taj na?in ?to u njemu obele?ava vrste pauza, re?eni?ne akcente, tempo i glasovne modulacije.Izra?ajno ?itanje uve?bava se na tekstovima razli?ite sadr?ine i oblika; koriste se lirski, epski i dramski tekstovi u prozi i stihu, u narativnom, deskriptivnom, dijalo?kom i monolo?kom obliku. Posebna pa?nja posve?uje se emocionalnoj dinamici teksta, njegovoj dramati?nosti i govorenju iz perspektive pisca i pojedinih likova.U odeljenju treba obezbediti odgovaraju?e uslove za izra?ajno ?itanje i kazivanje - u?enicima u ulozi ?ita?a i govornika valja obezbediti mesto ispred odeljenjskog kolektiva, u odeljenju stvoriti dobru slu?ala?ku publiku, zainteresovanu i sposobnu da kriti?ki i objektivno procenjuje kvalitet ?itanja i kazivanja. Posredstvom audio snimka, u?enicima povremeno treba omogu?iti da ?uju svoje ?itanje i da se kriti?ki osvr?u na svoje umenje. Na ?asovima obrade knji?evnih dela primenjiva?e se u?eni?ka iskustva u izra?ajnom ?itanju, uz stalno nastojanje da svi oblici govornih aktivnosti budu korektni i uverljivi.?itanje u sebi je najproduktivniji oblik sticanja znanja pa mu se u nastavi poklanja posebna pa?nja. Ono je uvek usmereno i istra?iva?ko; pomo?u njega se u?enici osposobljavaju za svakodnevno sticanje informacija i za u?enje.Ve?be ?itanja u sebi neposredno se uklapaju u ostale oblike rada i uvek su u funkciji svestranijeg sticanja znanja i razumevanja ne samo knji?evnog dela, ve? i svih ostalih tekstova.Primena tekst metode u nastavi podrazumeva vrlo efikasne ve?be za savladavanja ?itanja u sebi s razumevanjem i doprinosi razvijanju sposobnosti u?enika da uskla?uju brzinu ?itanja sa ciljem ?itanja i karakteristikama teksta koji ?itaju.Kvalitet ?itanja u sebi podsti?e se prethodnim usmeravanjem u?enika na tekst i davanjem odgovaraju?ih zadataka, a potom i obaveznim proveravanjem razumevanja pro?itanog teksta, odnosno ostvarenja dobijenih zadataka. Informativno, produktivno i analiti?ko ?itanje najuspe?nije se podsti?u samostalnim istra?iva?kim zadacima koji se u?enicima daju u pripremnom postupku za obradu teksta ili obradu sadr?aja iz gramatike i pravopisa. Tim putem se unapre?uju brzina i ekonomi?nost ?itanja, a naro?ito brzina shvatanja pro?itanog teksta, podsti?e se saznajni proces, ?ime se u?enici osposobljavaju za samostalno u?enje.U?enici starijih razreda uvode se u informativno ?itanje koje se sastoji od brzog tra?enja informacije i zna?enja u tekstu, pri ?emu se ne pro?ita svaka re?, ve? se pogledom "prolazi" kroz tekst i ?ita se na preskok (me?unaslovi, podnaslovi, prvi redovi u odeljcima, uvod, zaklju?ak). Pri ve?banju u?enika u informativnom ?itanju, prethodno se zadaju odgovaraju?i zadaci (tra?enje odre?enih informacija, podataka i sl.), a potom proverava kvalitet njihovog ostvarenja. Informativnim ?itanjem u?enici se tako?e osposobljavaju da radi podse?anja, obnavljanja, memorisanja, ?itaju podvu?ene i na drugi na?in ozna?ene delove teksta prilikom ranijeg ?itanja "s olovkom u ruci", koje treba sistematski sprovoditi kao vid pripremanja u?enika za samostalan rad i u?enje.Izra?ajno kazivanje napamet nau?enih tekstova i odlomaka u prozi i stihu zna?ajan je oblik rada u razvijanju govorne kulture u?enika. Valja imati u vidu da je ubedljivo govorenje proznog teksta polazna osnova i neophodan uslov za prirodno i izra?ajno kazivanje stihova. Zato je po?eljno da se povremeno, na istom ?asu, naizmeni?no uve?bava i upore?uje govorenje tekstova u prozi i stihu.Napamet ?e se u?iti razni kra?i prozni tekstovi (naracija, deskripcija, dijalog, monolog), lirske pesme raznih vrsta i odlomci iz epskih pesama. Uspeh izra?ajnog kazivanja znatno zavisi od na?ina u?enja i logi?kog usvajanja teksta. Ako se mehani?ki u?i, kao ?to ponekad biva, usvojeni automatizam se prenosi i na na?in kazivanja. Zato je poseban zadatak nastavnika da u?enike navikne na osmi?ljeno i interpretativno u?enje teksta napamet. Tokom ve?banja treba stvoriti uslove da kazivanje te?e "o?i u o?i", da govornik posmatra lice slu?alaca i da s publikom uspostavlja emocionalni kontakt. Maksimalna pa?nja se posve?uje svim vrednostima i izra?ajnim mogu?nostima govornog jezika, posebno - prirodnom govornikovom stavu, pouzdanom preno?enju informacija i sugestivnom kazivanju. Tuma?enje teksta od III do VIII razredaSa obradom teksta po?inje se posle uspe?nog ?itanja naglas i ?itanja u sebi. Knji?evnoumetni?ko delo se ?ita prema potrebi i vi?e puta, sa ciljem da izazove odgovaraju?e do?ivljaje i utiske koji su neophodni za dalje upoznavanje i prou?avanje teksta. Razni oblici ponovljenog i usmerenog ?itanja dela u celini, ili njegovih odlomaka, obavezno ?e se primenjivati u obradi lirske pesme i kra?e proze.Pri obradi teksta primenjiva?e se u ve?oj meri jedinstvo analiti?kih i sinteti?kih postupaka i gledi?ta. Zna?ajne pojedinosti, elementarne slike, ekspresivna mesta i stilskojezi?ki postupci ne?e se posmatrati kao usamljene vrednosti, ve? ih treba sagledavati kao funkcionalne delove vi?ih celina i tuma?iti u prirodnom sadejstvu s drugim umetni?kim ?iniocima. Knji?evnom delu pristupa se kao slo?enom i neponovljivom organizmu u kome je sve uslovljeno uzro?no-posledi?nim vezama, podstaknuto ?ivotnim iskustvom i uobli?eno stvarala?kom ma?tom.U?enike treba revnosno navikavati na to da svoje utiske, stavove i sudove o knji?evnom delu podrobnije dokazuju ?injenicama iz samoga teksta i tako ih osposobljavati za samostalan iskaz, istra?iva?ku delatnost i zauzimanje kriti?kih stavova prema proizvoljnim ocenama i zaklju?cima.Nastavnik ?e imati u vidu da je tuma?enje knji?evnih dela u osnovnoj ?koli, pogotovu u mla?im razredima, u na?elu predteorijsko i da nije uslovljeno poznavanjem stru?ne terminologije. To, me?utim, nimalo ne smeta da i obi?an "razgovor o ?tivu" u mla?im razredima bude stru?no zasnovan i izveden sa puno inventivnosti i istra?iva?ke radoznalosti. Vrednije je projektovanje u?enika povodom neke umetni?ke slike i njeno intenzivno do?ivljavanje i konkretizovanje u u?enikovoj ma?ti, nego samo saznanje da ta slika formalno spada u red metafora, personifikacija ili pore?enja. Zato se jo? od prvog razreda u?enici navikavaju da slobodno ispoljavaju svoje utiske, ose?anja, asocijacije i misli izazvane slikovitom i figurativnom primenom pesni?kog jezika.U svim razredima obrada knji?evnog dela treba da bude povezana sa re?avanjem problemskih pitanja podstaknutih tekstom i umetni?kim do?ivljavanjem. Na taj na?in stimulisa?e se u?eni?ka radoznalost, svesna aktivnost i istra?iva?ka delatnost, svestranije ?e se upoznati delo i pru?ati mogu?nost za afirmaciju u?enika u radnom procesu.Mnogi tekstovi, a pogotovu odlomci iz dela, u nastavnom postupku zahtevaju umesnu lokalizaciju, ?esto i vi?estruku. Situiranje teksta u vremenske, prostorne i dru?tveno-istorijske okvire, davanje neophodnih podataka o piscu i nastanku dela, kao i obave?tenja o bitnim sadr?ajima koji prethode ili slede odlomku - sve su to uslovi bez kojih se u brojnim slu?ajevima tekst ne mo?e intenzivno do?iveti i pravilno shvatiti. Zato prototopsku i psiholo?ku realnost, iz koje poti?u tematska gra?a, motivi, likovi i dublji podsticaji za stvaranje, treba dati u prigodnom vidu i u onom obimu koji je neophodan za potpunije do?ivljavanje i pouzdanije tuma?enje.Metodika nastave knji?evnosti ve? nekoliko decenija, teorijski i prakti?no, razvija i stalno usavr?ava nastavnikov i u?enikov istra?iva?ki, pronalaza?ki, stvarala?ki i satvora?ki odnos prema knji?evnoumetni?kom delu. Knji?evnost se u ?koli ne predaje i ne u?i, ve? ?ita, usvaja, u njoj se u?iva i o njoj raspravlja. To su putevi da nastava knji?evnosti ?iri u?enikove duhovne vidike, razvija istra?iva?ke i stvarala?ke sposobnosti u?enika, kriti?ko mi?ljenje i umetni?ki ukus, poja?ava i kultivi?e literarni, jezi?ki i ?ivotni senzibilitet.Moderna i savremena organizacija nastave maternjeg jezika i knji?evnosti podrazumeva aktivnu ulogu u?enika u nastavnom procesu. U savremenoj nastavi knji?evnosti u?enik ne sme biti pasivni slu?alac koji ?e u odre?enom trenutku reprodukovati "nau?eno gradivo", odnosno nastavnikova predavanja, ve? aktivni subjekat koji istra?iva?ki, stvarala?ki i satvora?ki u?estvuje u prou?avanju knji?evnoumetni?kih ostvarenja.U?enikova aktivnost treba da svakodnevno prolazi kroz sve tri radne etape: pripremanje, rad na ?asu i rad posle ?asa. U svim etapama u?enik se mora sistematski navikavati da u toku ?itanja i prou?avanja dela samostalno re?ava brojna pitanja i zadatke, koji ?e ga u punoj meri emocionalno i misaono anga?ovati, pru?iti mu zadovoljstvo i pobuditi istra?iva?ku radoznalost. Takvi zadaci bi?e najmo?nija motivacija za rad ?to je osnovni uslov da se ostvare predvi?eni interpretativni dometi. Nastavnik valja da postavi zadatke koji ?e u?enika podsticati da uo?ava, otkriva, istra?uje, procenjuje i zaklju?uje. Nastavnikova uloga jeste u tome da osmi?ljeno pomogne u?eniku tako ?to ?e ga podsticati i usmeravati, nastoje?i da razvija njegove individualne sklonosti i sposobnosti, kao i da adekvatno vrednuje u?eni?ke napore i rezultate u svim oblicima tih aktivnosti.Prou?avanje knji?evnoumetni?kog dela u nastavi je slo?en proces koji zapo?inje nastavnikovim i u?enikovim pripremanjem (motivisanje u?enika za ?itanje, do?ivljavanje i prou?avanje umetni?kog teksta, ?itanje, lokalizovanje umetni?kog teksta, istra?iva?ki pripremni zadaci) za tuma?enje dela, svoje najproduktivnije vidove dobija u interpretaciji knji?evnog dela na nastavnom ?asu, a u oblicima funkcionalne primene ste?enih znanja i umenja nastavlja se i posle ?asa: u produktivnim obnavljanjima znanja o obra?enom nastavnom gradivu, u poredbenim izu?avanjima knji?evnoumetni?kih dela i istra?iva?ko-interpretativnim pristupima novim knji?evnoumetni?kim ostvarenjima. Sredi?nje etape procesa prou?avanja knji?evnoumetni?kog dela u nastavi jesu metodolo?ko i metodi?ko zasnivanje interpretacije i njeno razvijanje na nastavnom ?asu.U zasnivanju i razvijanju nastavne interpretacije knji?evnoumetni?kog dela osnovno metodolo?ko opredeljenje treba da bude prevashodna usmerenost interpretacije prema umetni?kom tekstu. Savremena metodika nastave knji?evnosti opredelila se, dakle, za unutra?nje (imanentno) izu?avanje umetni?kog teksta, ali ona nikako ne previ?a nu?nost primene i spolja?njih gledi?ta da bi knji?evnoumetni?ko delo bilo valjano i pouzdano protuma?eno.Uz navedena metodolo?ka opredeljenja, nastavna interpretacija knji?evnoumetni?kog dela valja da udovolji i zahtevima koje joj postavlja metodika nastave knji?evnosti: da bude originalna, estetski motivisana, svestrano uskla?ena sa nastavnim ciljevima i zna?ajnim didakti?kim na?elima, da ima sopstvenu koherentnost i postupnost, a da metodolo?ka i metodi?ka postupanja na svakoj deonici interpretacije ostvaruju jedinstvo analize i sinteze.O okviru osnovne metodolo?ke orijentacije da nastavna interpretacija knji?evnoumetni?kog dela u najve?oj meri bude usmerena prema umetni?kom tekstu, primat pripada opredeljenju da se dinamika interpretacije uskla?uje sa vode?im umetni?kim vrednostima knji?evnog ostvarenja, tako ?to ?e one biti ?inioci objedinjavanja interpretativnih tokova kroz svet dela. Jedno od najva?nijih na?ela koje po?tuje tako zasnovana i opredeljena nastavna interpretacija jeste udovoljavanje zahtevu da se tuma?enjem vode?ih vrednosti obuhvati, odnosno prou?i, delo u celini. Po?to su objedinjena postavka i odnosi svestranih me?usobnih pro?imanja prirodne datosti umetni?kih ?inilaca u delu, tuma?enjem vode?ih umetni?kih vrednosti obuhvataju se i upoznaju i svi drugi bitni ?inioci umetni?ke strukture, me?u kojima svaki u interpretaciji dobija onoliko mesta koliko mu pripada u skladu sa udelom koji ima u op?toj umetni?koj vrednosti dela. U nastavnoj interpretaciji knji?evnoumetni?kog dela objedinjavaju?i i sinteti?ki ?inioci mogu biti: umetni?ki do?ivljaji, tekstovne celine, bitni strukturni elementi (tema, motivi, umetni?ke slike, fabula, si?e, knji?evni likovi, poruke, motivacioni postupci, kompozicija), oblici kazivanja, jezi?ko-stilski postupci i literarni (knji?evnoumetni?ki) problemi. U svakom konkretnom slu?aju, dakle, na valjanim estetskim, metodolo?kim i metodi?kim razlozima valja utemeljiti izbor onih vrednosnih ?inilaca prema kojima ?e biti usmeravana dinamika nastavne interpretacije knji?evnoumetni?kog dela. Zato metodolo?ki i metodi?ki prilazi knji?evnoumetni?kom delu, koje teorijski i prakti?no zasniva i razvija savremena metodika nastave knji?evnosti, ne poznaju i ne priznaju utvr?ene metodolo?ke i metodi?ke sisteme koje bi trebalo primeniti u interpretaciji svakog pojedinog dela. To zna?i da nema jednom datih i uhodanih puteva kojima se ulazi u svet svakog pojedinog knji?evnoumetni?kog ostvarenja, ve? su ti putevi unekoliko uvek druga?iji u pristupu svakom pojedinom knji?evnoumetni?kom delu - onoliko koliko je ono autonomno, samosvojno i neponovljivo umetni?ko ostvarenje. Knji?evnoteorijski pojmoviKnji?evnoteorijske pojmove u?enici ?e upoznavati uz obradu odgovaraju?ih tekstova i pomo?u osvrta na prethodno ?itala?ko iskustvo. Tako ?e se, na primer, tokom obrade neke rodoljubive pesme, a uz poredbeni osvrt na dve-tri ranije pro?itane pesme iste vrste, razvijati pojam rodoljubive pesme i sticati saznanje o toj lirskoj vrsti. Upoznavanje metafore bi?e pogodno tek kada su u?enici u prethodnom i predteorijskom postupku otkrivali izra?ajnost izvesnog broja metafori?kih slika, kad neke od njih ve? znaju napamet i nose ih kao umetni?ke do?ivljaje. Jezi?kostilskim izra?ajnim sredstvima prilazi se s do?ivljajnog stanovi?ta; polazi?e se od izazvanih umetni?kih utisaka i esteti?ke sugestije, pa ?e se potom istra?ivati njihova jezi?ko-stilska uslovljenost. Funkcionalni pojmoviFunkcionalni pojmovi se ne obra?uju posebno, ve? se u toku nastave ukazuje na njihova primenjena zna?enja. U?enici ih spontano usvajaju u procesu rada, u teku?im informacijama na ?asovima, a uz paralelno prisustvo re?i i njome ozna?enog pojma. Potrebno je samo podsticati u?enike da navedene re?i (a i druge sli?ne njima) razumeju i shvate i da ih primenjuju u odgovaraju?im situacijama. Ako, na primer, na zahtev da se uo?e i objasne okolnosti koje uti?u na pona?anje nekog lika, u?enik navede te okolnosti, onda je to znak (i provera) da je taj pojam i odgovaraju?u re? shvatio u punom zna?enju.U usmenom i pismenom izra?avanju uzgredno ?e se proveravati da li u?enici pravilno shvataju i upotrebljavaju re?i: uzrok, uslov, situacija, poruka, odnos i sl. Tokom obrade knji?evnih dela, kao i u okviru govornih i pismenih ve?bi, nastoja?e se da u?enici otkrivaju ?to vi?e osobina, ose?anja i du?evnih stanja pojedinih likova, pri ?emu se te re?i bele?e i tako spontano bogati re?nik funkcionalnim pojmovima.Funkcionalne pojmove ne treba ograni?iti na pojedine razrede. Svi u?enici jednog razreda ne?e mo?i da usvoje sve programom navedene pojmove za taj razred, ali ?e zato spontano usvojiti znatan broj pojmova koji su u programima starijih razreda. Usvajanje funkcionalnih pojmova je neprekidan proces u toku vaspitanja i obrazovanja, a ostvaruje se i proverava u toku ostvarivanja sadr?aja svih programsko-tematskih podru?ja. JEZI?KA KULTURARazvijanje jezi?ke kulture jedan je od najva?nijih zadataka nastave maternjeg jezika. Ovaj nastavni proces, iako je programski konstituisan kao posebno podru?je, s posebnim sadr?ajima i oblicima rada, mora se prenositi kako na obradu knji?evnog teksta koji je najbolji obrazac izra?avanja, tako i na gramatiku s pravopisom, koja normira pravila i defini?e jezi?ke zakone. Isto tako, u povratnom smeru, obrada knji?evnog teksta i rad na gramatici i pravopisu knji?evnog jezika, mora uklju?ivati i sadr?aje za negovanje kulture usmenog i pismenog izra?avanja jer su svojim ve?im delom tom cilju i podre?eni. Rad na boga?enju jezi?ke kulture treba da se integri?e sa svim vidovima usmenih i pismenih oblika izra?avanja.U nastavi jezika i kulture izra?avanja valja neprestano imati u vidu zajedni?ki osnovni cilj: razvijanje jezi?kog mi?ljenja i jezi?ke svesti uo?avanjem jezi?kih zakonitosti, pa tek na osnovu takve svesti prelaziti na normiranje i definisanje. Otuda jezik kao sredstvo izra?avanja treba da bude predmet nastavne pa?nje u svim njegovim strukturama.Neophodno je da u?enici uo?e razliku izme?u govornog i pisanog jezika. U govornom jeziku re?enice su obi?no kra?e. ?esti nedostaci su nezavr?ene i stilski neure?ene re?enice i upotreba po?tapalica.Nastava ?e biti o?iglednija i efikasnija ako se koriste audio snimci (npr. Zvu?na ?itanka) i ako se slu?a i analizira snimljen govor u?enika.Leksi?ke i morfolo?ke ve?be treba da bogate u?eni?ko saznanje o re?i kao obliku, ?emu slu?e ne samo konjugacija i deklinacija, nego i sistem gra?enja re?i (proste, izvedene i slo?ene). Ve?be u gra?enju izvedenih re?i i slo?enica, po ugledu na sli?ne re?i u obra?enom tekstu, treba da uti?u na boga?enje u?eni?kog re?nika.U starijim razredima leksi?ko-semanti?ke ve?be odnose se na slo?enije sadr?aje: pravo i preneseno zna?enje re?i, sinonimiju, homonimiju, antonimiju, polisemiju, arhaizme, dijalektizme, ?argonizme, pozajmljenice, frazeologizme. Treba upu?ivati u?enike na slu?enje re?nicima: jednojezi?nim i dvojezi?nim, lingvisti?kim i enciklopedijskim.Semanti?ke ve?be se povezuju s morfolo?kim i sintaksi?kim ve?bama i one treba da razviju u?enikovu svest o odre?enoj mo?i zna?enja re?i, na osnovu ?ega se jedino i mo?e razvijati sposobnost i ve?tina izra?avanja. U mla?im razredima te ve?be obuhvataju otkrivanje semanti?ke vrednosti akcenta, i to isklju?ivo na ilustrovanim primerima (Sunce je selo za selo, Hajdmo, sele, na selo, itd.).Sintaksi?ke ve?be su, kao i morfolo?ke i semanti?ke, bitniji sadr?aji jezi?ke kulture u svim razredima. Te?ina zahteva, prirodno, odre?uje se prema uzrastu u?enika. Te se ve?be mogu izvoditi i pre nego ?to u?enik po?ne da sti?e sintaksi?ke pojmove, s tim ?to se na tom nivou u nastavnom razgovoru ne upotrebljavaju stru?ni nazivi. Do upoznavanja prvih sintaksi?kih pojmova, ve?be u oblikovanju re?enice treba da formiraju svest u?enika o mestu i polo?aju pojedinih re?eni?nih delova u sklopu proste re?enice. Kad se steknu prvi pojmovi o prostoj re?enici, i ve?be ?e biti konkretnije i bogatije. Rad na stilistici re?enice konkretno se nastavlja do kraja osnovnog ?kolovanja. On se sastoji kako u analizi i oceni u?eni?kih re?enica iz usmenog izlaganja, tako i u analizi i proceni re?enica u njihovim pismenim sastavima, a naro?ito i posebno - u analizi re?enica iz dela lektire i govornog jezika.Sve vrste tih ve?banja, ?iji je cilj razvijanje jezi?kog mi?ljenja, izvode se na tekstu ili u toku razgovora.Znatan deo govornih ve?banja ima za cilj izgra?ivanje kulture usmenog izra?avanja. U nizu svojih zadataka (pravilnost, lako?a, jasnost, jednostavnost, prirodnost, preciznost, dikcija) te ve?be treba u najve?oj meri da pribli?e u?enikov govor knji?evnom izgovoru. S obzirom na veliko ?arenilo i veoma primetnu dijalekatsku raznolikost govora u?enika, a ?esto i nastavnika, govorenje napamet nau?enih odlomaka u stihu i prozi (uz pomo? auditivnih nastavnih sredstava) treba da omogu?i u?eniku ne samo negovanje pravilne dikcije, nego i da ubrza proces pribli?avanja knji?evnom izgovoru.U svim oblicima negovanja jezike kulture obrazac ili uzor treba da dobije odgovaraju?e mesto i njegov zna?aj se ne sme nikako potceniti. Smi?ljeno odabran uzor, primeren uzrastu i vrsti, treba da bude cilj do kojeg se sti?e uz odgovaraju?e napore. I oblici usmenog, kao i oblici pismenog izra?avanja, u svim vrstama i tipovima treba da se prika?u u?enicima u pa?ljivo odabranim uzorcima izra?avanja. Ukoliko se jedna vrsta usmenog ili pismenog izra?avanja kontinuirano ponavlja iz razreda u razred, onda treba u svakom ponovljenom slu?aju, u istom ili slede?em razredu, analizom uzorka konkretno pokazati i obim pove?anih zahteva (u sadr?ajnom, kompoziciono-formalnom i jezi?ko-stilskom pogledu).Da se uzorci ne bi pretvorili u kli?ea koja sputavaju u?eni?ku individualnost i samostalnost, vreme izme?u prikazivanja uzorka i izrade odgovaraju?eg pismenog zadatka treba ispuniti radom na analizi sli?nih sastava. Ovi sastavi mogu biti u formi odabranih tekstova koje u?enici sami pronalaze u svojim ?itankama ili lektiri, a obavezno i u formi samostalnih doma?ih pismenih ili usmenih zadataka - sastava kojima se ostvaruje proces ovladavanja odre?enim oblikom pismenog ili usmenog izra?avanja. U analizi uzoraka treba obratiti pa?nju na sve elemente konkretne jezi?ke strukture: sadr?aj i kompozicija sastava, raspored detalja i izra?ajnost upotrebljene leksike i stilskih postupaka. Nijedan ?kolski pismeni zadatak ne bi trebalo da se izvede, a da se prethodno, na ?itavom nizu smi?ljeno programiranih ?asova, nije govorilo kako o predmetu koji ?e biti tema pismenog sastava, tako i o obliku u kojem ?e ta tema biti obra?ena.Boga?enju kulture usmenog i pismenog izra?avanja posebno ?e doprineti samostalni rad u?enika na prikupljanju odabranih primera jezika i stila. Zbog toga u?enici treba da bele?e vredne primere: uspele opise, reljefne portrete, pravilne re?enice, kako u pogledu formalne strukture (raspored njenih delova), tako i u pogledu leksike i semantike. Ovaj rad treba da ostvari dva zadatka vezana neposredno za kulturu izra?avanja. Prvo, time u?enik organizovano individualno radi na razvijanju svoje govorne kulture i pismenosti, a drugo - u obimu svoje ?itala?ke pa?nje razvija onaj njen zna?ajan kvalitet koji mu omogu?uje neprestano posmatranje jezika i stila u ?tivu koje ?ita. Povremeni ?asovi ili delovi ?asova, posve?eni ?itanju odabranih primera treba, uz ostalo, da podsti?u za rad na samoobrazovanju te vrste.Podsticanje u?enika na literarno stvarala?tvo, shva?eno svakako u u?em i prete?no obrazovno-vaspitnom pogledu, treba primeniti kao frontalan rad s celim odeljenjem, a nikako kao obavezu literarne sekcije. Rad u literarnoj sekciji je slobodno opredeljenje. U?enik osnovne ?kole, naro?ito u mla?im razredima, po svojoj prirodi uvek je spreman na kreativnost, pa to treba i podsticati. Usmenim i pismenim ve?bama, kad to potreba dopu?ta, nastavnik ?e u?enicima pokazati kako nastaje stih, kako se re?i biraju i raspore?uju da deluju ritmi?no, kako se konstitui?e strofa, kako se gradi portret, kako se opisuje pejza? ili scena. Uostalom, program nastave usmenog i pismenog izra?avanja koncipiran je tako da u sebi sadr?i skoro sve elemente i umetni?kog jezi?kog izra?avanja, pa bi ih trebalo povremeno samo objedinjavati i osmi?ljavati. Podsticanje u?enika na literarno stvarala?tvo u dodatnom radu i literarnoj sekciji ima sve bogatije sadr?aje i oblike i obimnije posebne ciljeve. Taj rad ne treba poistove?ivati s podsticanjem na literarno stvarala?tvo u okviru celog odeljenja.Jedan od oblika rada na razvijanju i negovanju jezi?ke ?istote jeste i razvijanje svesti o poplavi pozajmljenica u na?em jeziku. Nastavnik ?e, razumljivo, morati da na?e meru u obja?njavanju da svaki jezik nu?no prihvata i re?i poreklom iz gr?kog i latinskog jezika u stru?noj terminologiji. Treba pomo?i u?enicima u razlikovanju pozajmljenica koje su dobile "pravo gra?anstva" u na?em jeziku od onih re?i koje treba energi?no goniti iz govora. Razgovori o tome treba da se vode u svakoj konkretnoj prilici, kad se nai?e na pozajmljenicu u tekstu ili kad se ona pojavi u govoru u?enika; isto tako, sa u?enicima valja smi?ljeno tragati za pozajmljenicama u svakodnevnom govoru i raznim medijima (?tampa, radio, televizija i dr.). Zapisivanje doma?ih re?i, tako?e, mo?e da bude podesan oblik negovanja jezi?ke ?istote.Dopunska nastavaDopunska nastava se organizuje za u?enike koji - iz objektivnih razloga - u redovnoj nastavi maternjeg jezika ne posti?u zadovoljavaju?e rezultate u nekom od programsko-tematskih podru?ja.Zavisno od utvr?enih nedostataka u znanjima i umenjima u?enika, kao i uzroka zaostajanja, nastavnik formira odgovaraju?e grupe s kojima organizuje dopunski rad (na primer: grupa u?enika s nedovoljnim znanjem odre?enih sadr?aja i gramatike ili pravopisa; grupa u?enika koji nisu savladali neki od predvi?enih elemenata knji?evne analize ili oblika usmenog i pismenog izra?avanja; grupa u?enika sa artikulacionim problemima, itd.). Na osnovu prethodnog ispitivanja te?ko?a i uzroka, za svaku grupu se stvara poseban, odgovaraju?i plan rada, ?ijim ?e se savladavanjem otkloniti ispoljeni nedostaci u znanju, umenju i ve?tini u?enika. Dopunski rad pretpostavlja i specifi?ne oblike u savladavanju odre?enih programskih sadr?aja (individualizacija nastave - poluprogramiranim i programiranim sekvencama, nastavnim listi?ima; predavanjima s druk?jim - o?iglednijim primerima; posebni grupni i individualni zadaci i dr.). Naro?ito treba voditi ra?una o odmerenosti zahteva, kao i o stimulisanju u?enika za pokazane rezultate (pohvale, nagrade, pozitivna ocena).Dopunski rad organizuje se tokom cele nastavne godine, odnosno odmah ?im se uo?e te?ko?e pojedinih u?enika u usvajanju programskih sadr?aja. ?im savlada odre?enu te?ko?u ili otkloni nedostatak, u?enik prestaje s dopunskim radom van redovne nastave. Tokom dalje redovne nastave takve u?enike ne treba ispu?tati iz vida, odnosno - diferenciranjem redovne nastave - omogu?iti u?enicima da gradivo savladaju na redovnim ?asovima.Dodatni rad1. Za dodatni rad opredeljuju se u?enici od IV do VIII razreda iznadprose?nih sposobnosti i posebnih interesovanja za nastavu srpskog jezika, odnosno za produbljivanje i pro?irivanje znanja iz svih ili samo pojedinih programsko-tematskih podru?ja redovne nastave (knji?evnost, jezik, kultura izra?avanja, filmska i scenska umetnost). To su oni u?enici ?ija se znanja, interesovanja i darovitost izrazitije ispoljavaju ve? u I, II i III razredu. Takve u?enike uo?avaju, prate i podsti?u nastavnici razredne nastave i pedago?ko-psiholo?ka slu?ba ?kole sve do IV razreda kada se prvi put organizuje dodatni rad (izvodi se sve do zavr?nog razreda).2. Dodatni rad se organizuje i izvodi za u?enike od IV do VIII razreda, jedan ?as nedeljno tokom cele nastavne godine. Izuzetno je va?no da se zapo?eta dinamika dodatnog rada odr?i dok se ne realizuje utvr?eni program. Ukoliko se, izuzetno, dodatni rad organizuje samo u jednom delu nastavne godine, po?eljno je da se interesovanje darovitih u?enika za ovaj rad docnije ne gasi, odnosno da se oni podsti?u na samostalni rad drugim formama rada (npr. poja?anom individualizacijom rada u redovnoj nastavi, davanjem posebnih zadataka, anga?ovanjem u odgovaraju?im slobodnim aktivnostima i dr.).3. Dodatni rad - zasnovan na interesovanju u?enika za pro?irivanje i produbljivanje znanja, umenja i ve?tina - neposrednije aktivira u?enike i osposobljava ih za samoobrazovanje, razvija njihovu ma?tu, podsti?e ih na stvarala?ki rad i upu?uje na samostalno kori??enje razli?itih izvora saznanja. Pod rukovodstvom nastavnika u?enici se u dodatnom radu samostalno slu?e knji?evnom i neknji?evnom gra?om (u u?enju i istra?ivanju), te pripremaju i izla?u svoje radove (usmene, pismene, prakti?ne) pred svojom grupom, razredom ili celom ?kolom. Znanja, umenja i ve?tine koje su stekli istra?iva?kim, individualnim i grupnim radom u?enici koriste u redovnoj nastavi, slobodnim aktivnostima i u drugim prilikama (konkursi, takmi?enja, ?kolske i druge priredbe). U?enike koji se posebno isti?u u dodatnom radu treba i posebno stimulisati (pohvale, nagrade, stipendije za dalje ?kolovanje, upis u odgovaraju?u srednju ?kolu i dr.).4. Uo?avanje potencijalno darovitih u?enika u ovoj oblasti ostvaruje se neposrednim pra?enjem od strane nastavnika razredne i predmetne nastave, analizom radova u?enika i ostvarenih rezultata na smotrama, takmi?enjima, intervjuisanjem u?enika i roditelja i primenom odre?enih instrumenata od strane ?kolskog psihologa-pedagoga. Na osnovu dobijenih rezultata pra?enja i ispitivanja, interesovanja i ?elja darovitih u?enika i napred navedenih orijentacionih sadr?aja, nastavnik zajedno sa u?enicima utvr?uje (konkretizuje) program dodatnog rada s grupama ili pojedinim darovitim u?enicima. Programom rada obuhvataju se segmenti orijentacionih sadr?aja programa (zavisno od interesovanja i ?elja u?enika: sva podru?ja ili samo knji?evnost, odnosno jezik, odnosno kultura izra?avanja, odnosno filmska ili scenska umetnost). To zna?i da nastavnik nije obavezan da s pojedincem ili grupom u?enika ostvari orijentacione programske sadr?aje u celini. Bitno je da planirani programski sadr?aji budu u skladu sa interesovanjima i ?eljama u?enika, kao i sa raspolo?ivim godi?njim fondom ?asova.5. Dodatni rad iz srpskog jezika mo?e se realizovati kao individualizovani (primeren pojedinim u?enicima) i grupni (za grupe u?enika jednog ili vi?e razreda koji se posebno interesuju za iste programske sadr?aje dodatnog rada). Zavisno od interesovanja u?enika i programskih tema, grupe se mogu menjati (fleksibilnost sastava grupe).6. Uloga nastavnika u dodatnom radu je specifi?na. U saradnji sa u?enikom (eventualno - roditeljima i ?kolskim pedagogom-psihologom) nastavnik utvr?uje konkretan program dodatnog rada (u razvijenim ?kolama program mo?e da utvrdi i stru?ni aktiv nastavnika srpskog jezika u razrednoj i predmetnoj nastavi). Realizuju?i program dodatnog rada, nastavnik za svaku od odabranih tema pronalazi i primenjuje najpogodnije oblike i metode rada, pre svega one koje u najve?oj mogu?oj meri aktiviraju sve potencijale u?enika, a naro?ito one koji omogu?avaju razvoj kreativnosti u?enika. Tokom dodatnog rada nastavnik se postavlja kao saradnik koji stru?no poma?e rad pojedinca ili grupe: upu?uje i usmerava, poma?e da se do?e do pravih re?enja, zaklju?aka i generalizacija. Odnos u?enika i nastavnika u dodatnom radu je saradni?ki, neposredniji i bli?i nego u redovnoj nastavi, zasnovan na uzajamnom poverenju i po?tovanju.7. U dodatnom radu sa u?enicima nastavnik prati i evidentira njihov razvoj i napredovanje, usavr?ava utvr?ene programe, otkriva nove mogu?nosti individualizacije rada (problemski zadaci, istra?iva?ki radovi, programirane i poluprogramirane sekvence, kori??enje knji?evne i neknji?evne gra?e i raznih aparata i tehni?kih pomagala i dr.), te vr?i uop?tavanje i primenu ste?enih znanja, umenja i ve?tina u razli?itim situacijama. Obezbe?uje uklju?ivanje u?enika u organizovane oblike rada van ?kole (konkursi, smotre, takmi?enja). Za svakog u?enika vodi dosije u koji unosi bitne podatke o njegovom napredovanju u razvoju, te se stara da taj dosije prati u?enike pre upisa u srednju ?kolu.8. U?enici se samostalno opredeljuju za dodatni rad iz srpskog jezika (mogu biti motivisani, ali nikako prisiljavani na to). Prilikom opredeljivanja u?enika za dodatni rad, objektivno treba proceniti motive koji su uticali na njihovu odluku (u obzir dolaze samo stvarno nadareni u?enici, ocene iz srpskog jezika, a ?elje u?enika i roditelja ne predstavljaju presudan faktor, jer ne mora u svakom odeljenju da bude darovitih u?enika za ovaj predmet, talentovanih za sve predmete i oblasti). U?enik ostaje uklju?en u dodatni rad onoliko vremena (godina) koliko ?eli. Posebno treba voditi ra?una o tome da se daroviti u?enici ne optere?uju iznad njihovih stvarnih mogu?nosti i ?elja (dovoljno je da u?enik - uz redovnu nastavu - bude anga?ovan jo? samo u jednom vidu vaspitno-obrazovnog rada - dodatnom radu, na primer, iz ovog predmeta).STRANI JEZIK(2 ?asa nedeljno, 72 ?asa godi?nje)Zajedni?ki deo programaCiljCilj nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju zasniva se na potrebama u?enika koje se ostvaruju ovladavanjem komunikativnim ve?tinama i razvijanjem sposobnosti i metoda u?enja stranog jezika. Cilj nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju stoga jeste: razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti u?enika, njegovih humanisti?kih, moralnih i estetskih stavova, sticanje pozitivnog odnosa prema drugim jezicima i kulturama, kao i prema sopstvenom jeziku i kulturnom nasle?u, uz uva?avanje razli?itosti i navikavanje na otvorenost u komunikaciji, sticanje svesti i saznanja o funkcionisanju stranog i maternjeg jezika. Tokom osnovnog obrazovanja, u?enik treba da usvoji osnovna znanja iz stranog jezika koja ?e mu omogu?iti da se u jednostavnoj usmenoj i pisanoj komunikaciji sporazumeva sa ljudima iz drugih zemalja, usvoji norme verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa specifi?nostima jezika koji u?i, kao i da nastavi, na vi?em nivou obrazovanja i samostalno, u?enje istog ili drugog stranog jezika. Kroz nastavu stranih jezika u?enik bogati sebe upoznaju?i drugog, sti?e svest o zna?aju sopstvenog jezika i kulture u kontaktu sa drugim jezicima i kulturama. U?enik razvija radoznalost, istra?iva?ki duh i otvorenost prema komunikaciji sa govornicima drugih jezika. Standardi Razumevanje govoraU?enik razume i reaguje na usmeni tekst u vezi sa temama1, situacijama i komunikativnim funkcijama predvi?enim nastavnim programom. ______________1Teme predvi?ene nastavnim programom obuhvataju i one teme koje su obra?ene tokom prethodnih godina u?enja stranog jezika. Razumevanje pisanog tekstaU?enik ?ita sa razumevanjem pisane i ilustrovane tekstove u vezi sa temama, situacijama i komunikativnim funkcijama predvi?enim nastavnim programom. Usmeno izra?avanje U?enik samostalno usmeno izra?ava situacije i komunikativne funkcije u vezi sa temama predvi?enim nastavnim programom. Pisano izra?avanje U?enik se u pisanoj formi izra?ava u vezi sa temama i situacijama i komunikativnim funkcijama predvi?enim nastavnim programom, po?tuju?i pravila pisanog koda. InterakcijaU?enik ostvaruje komunikaciju i sa sagovornikom razmenjuje informacije u vezi sa temama, situacijama i komunikativnim funkcijama predvi?enim nastavnim programom, po?tuju?i sociokulturne norme interakcije. MedijacijaU komunikativnim kontekstima koji uklju?uju govornike u?enikovog prvog jezika (L1) i ciljnog jezika (L2) prenosi i prevodi kratke poruke (u usmenoj i pisanoj formi) u skladu sa potrebama komunikacije. Znanja o jeziku2U?enik prepoznaje principe gramati?ke i sociolingvisti?ke kompetencije uo?avaju?i zna?aj razvijanja li?nih strategija u?enja stranog jezika. ______________2 Pod znanjem o jeziku podrazumeva se funkcionalno znanje, odnosno sposobnost u?enika da jezi?ke strukture pravilno upotrebi u datoj komunikativnoj situaciji. Operativni zadaci po jezi?kim ve?tinamaOperativni zadaci po jezi?kim ve?tinama se postepeno pro?iruju i uslo?njavaju. Istovremeno se kontinuirano primenjuju i operativni zadaci iz prethodnih razreda. Razumevanje govora U?enik treba da: - razume dijaloge (do 10 replika / pitanja i odgovora), pri?e, druge vrste tekstova i pesme o temama, sadr?ajima i komunikativnim funkcijama predvi?enim nastavnim programom, koje ?uje u?ivo, ili sa audio-vizuelnih zapisa; - razume op?ti sadr?aj i izdvoji klju?ne informacije iz prilago?enih tekstova posle 2-3 slu?anja; - razume i reaguje na odgovaraju?i na?in na usmene poruke u vezi sa li?nim iskustvom i sa aktivnostima na ?asu (poziv na grupnu aktivnost, zapovest, uputstvo, doga?aj iz neposredne pro?losti, planovi za blisku budu?nost, svakodnevne aktivnosti, ?elje i izbori, itd.). Razumevanje pisanog teksta U?enik treba da: - razume tekstove (do 150 re?i), koji sadr?e prete?no poznate jezi?ke elemente, a ?iji sadr?aj je u skladu sa razvojnim i saznajnim karakteristikama, iskustvom i interesovanjima u?enika; - razume i adekvatno interpretira sadr?aj ilustrovanih tekstova (stripovi, TV program, raspored ?asova, bioskopski program, red vo?nje, specijalizovani ?asopisi, informacije na javnim mestima itd.) koriste?i jezi?ke elemente predvi?ene nastavnim programom;- pronalazi i izdvaja predvidljive informacije u tekstovima iz svakodnevnog okru?enja (pisma, kra?i novinski ?lanci, uputstva o upotrebi) i iz kra?ih knji?evnih formi (pripovetke, poezija, dramski tekstovi) primerenih uzrastu i interesovanju u?enika; - mo?e da izvede zaklju?ak o mogu?em zna?enju nepoznatih re?i oslanjaju?i se na op?ti smisao teksta sa temom iz svakodnevnog ?ivota. Usmeno izra?avanjeU?enik treba da: - uskla?uje intonaciju, ritam i visinu glasa sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa stepenom formalnosti govorne situacije; - pored informacija o sebi i svom okru?enju opisuje ili izve?tava u nekoliko re?enica o licima, doga?ajima i aktivnostima u sada?njosti, pro?losti i budu?nosti, koriste?i poznate jezi?ke elemente (leksiku i morfosintaksi?ke strukture); - prepri?ava, upore?uje i interpretira u nekoliko re?enica sadr?aj pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova na teme, sadr?aje i komunikativne funkcije predvi?ene nastavnim programom, koriste?i poznate jezi?ke elemente (leksiku i morfosintaksi?ke strukture); - u nekoliko re?enica daje svoje mi?ljenje i izra?ava stavove u skladu sa predvi?enim komunikativnim funkcijama, koriste?i poznate jezi?ke elemente (leksiku i morfosintaksi?ke strukture). Interakcija U?enik treba da: - u stvarnim i simuliranim govornim situacijama sa sagovornicima razmenjuje iskaze u vezi s kontekstom u?ionice, kao i o svim ostalim temama, situacijama i komunikativnim funkcijama predvi?enim nastavnim programom (uklju?uju?i i razmenu mi?ljenja i stavova prema stvarima, pojavama, koriste?i poznate morfosintaksi?ke strukture i leksiku); - u?estvuje u komunikaciji i po?tuje sociokulturne norme komunikacije (tra?i re?, ne prekida sagovornika, pa?ljivo slu?a druge, itd). - da odgovori na direktna pitanja koja se nadovezuju uz mogu?nost da mu se ponove i pru?i pomo? pri formulisanju odgovora. Pismeno izra?avanje U?enik treba da: - pi?e re?enice i kra?e tekstove (do 70 re?i) ?iju koherentnost i koheziju posti?e koriste?i poznate jezi?ke elemente u vezi sa poznatim pisanim tekstom ili vizuelnim podsticajem; - izdvaja klju?ne informacije i prepri?ava ono ?to je video, do?iveo, ?uo ili pro?itao; - koristi pisani kod za izra?avanje sopstvenih potreba i interesovanja (?alje li?ne poruke, ?estitke, koristi elektronsku po?tu, i sl.). MedijacijaU situaciji kada posreduje izme?u osoba (vr?njaka i odraslih) koje ne mogu da se sporazumeju, u?enik treba da: - usmeno prenosi su?tinu poruke sa maternjeg na ciljni jezik i sa ciljnog na maternji; - pismeno prenosi jednostavne poruke i obja?njenja. Do?ivljaj i razumevanje knji?evnog teksta- Mo?e da izrazi utiske i ose?anja o kratkom prilago?enom knji?evnom tekstu (pesma, skra?ena verzija pri?e, muzi?ka pesma), koriste?i verbalna i neverbalna sredstva izra?avanja (ilustracije i izrada namenskih rekvizita, gluma). Znanja o jeziku i strategije u?enja3__________3 Pod znanjem o jeziku podrazumeva se funkcionalno znanje, odnosno sposobnost u?enika da jezi?ke strukture pravilno upotrebi u datoj komunikativnoj situaciji. U?enik treba da: - prepoznaje i koristi gramati?ke sadr?aje predvi?ene nastavnim programom; - po?tuje osnovna pravila smislenog povezivanja re?enica u ?ire celine; - koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme u?tivosti); - razume vezu izme?u sopstvenog zalaganja i postignu?a u jezi?kim aktivnostima; - uo?ava sli?nosti i razlike izme?u maternjeg i stranog jezika i stranog jezika koji u?i; - razume zna?aj upotrebe internacionalizama; - primenjuje kompenzacione strategije i to tako ?to: 1. usmerava pa?nju, pre svega, na ono ?to razume; 2. poku?ava da odgonetne zna?enje na osnovu konteksta i proverava pitaju?i nekog ko dobro zna (druga, nastavnika, itd); 3. obra?a pa?nju na re?i / izraze koji se vi?e puta ponavljaju, kao i na naslove i podnaslove u pisanim tekstovima; 4. obra?a pa?nju na razne neverbalne elemente (gestovi, mimika, itd. u usmenim tekstovima; ilustracije i drugi vizuelni elementi u pismenim tekstovima); 5. razmi?lja da li odre?ena re? koju ne razume li?i na neku koja postoji u maternjem jeziku; 6. tra?i zna?enje u re?niku; 7. poku?ava da upotrebi poznatu re? pribli?nog zna?enja umesto nepoznate (npr. automobil umesto vozilo); 8. poku?ava da zameni ili dopuni iskaz ili deo iskaza adekvatnim gestom / mimikom; 9. uz pomo? nastavnika kontinuirano radi na usvajanju i primeni op?tih strategija u?enja (generalizacija, indukcija, dedukcija i pozitivni transfer). Teme i situacije po domenima upotrebe jezikaPrivatnoJavnoObrazovno- zajedni?ke aktivnosti i interesovanja u ?koli i van nje (izlasci, dogovori, preuzimanje odgovornosti u dogovorenoj situaciji)- dogovor i uzajamno po?tovanje me?u ?lanovima porodice- privatne proslave (ro?endan, godi?njice i dr.)- priprema, planiranje, organizacija, podela poslova- obaveze u ku?i, ure?enje prostora u kojem se ?ivi, promene u sopstvenom kutku (posteri, nove boje...)- izra?avanje obaveze, zabrane, nedostataka - razvijanje pozitivnog odnosa prema ?ivotnoj sredini i drugim ?ivim bi?ima (opisivanje vremena, prognoza)- tradicija i obi?aji u kulturama zemalja ?iji se jezik u?i (karneval...)- obroci (sli?nosti i razlike sa ishranom u zemljama ?iji se jezik u?i), naru?ivanje hrane, saveti o higijeni u kuhinji- stambena naselja - kako stanujemo (blok, naselje, ku?a ....)- spomenici i znamenitosti u velikim gradovima (u zemljama ?iji se jezik u?i)- kupovina na jednom mestu (velike robne ku?e, olak?ice)- razvijanje kriti?kog stava prema negativnim elementima vr?nja?ke kulture (netolerancija, agresivno pona?anje itd.) - tematske celine i povezanost sadr?aja sa drugim predmetima- snala?enje u biblioteci/medioteci- upotreba informacija iz medija- obrazovni sistem u drugim zemljama KOMUNIKATIVNE FUNKCIJEProgram za ?esti razred podrazumeva komunikativne funkcije kao i u prethodnom razredu. One se uslo?njavaju sa leksi?kim i gramati?kim sadr?ajima predvi?enim nastavnim programom. Sadr?aj komunikativnih funkcija mo?e biti jednostavan ili slo?en u zavisnosti od ciljne grupe (uzrast, nivo jezi?kih kompetencija, nivo obrazovanja). U nastavi stranih jezika sadr?aj komunikativnih funkcija zavisi?e od nastavnog programa. Komunikativne funkcije su kao i u prethodnom razredu, ali su strukturalno i leksi?ki u skladu sa programom za strane jezike za ?esti razred osnovne ?kole. 1. Predstavljanje sebe i drugih2. Pozdravljanje3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, ?ivotinja, boja, brojeva, itd. (u vezi sa temama) 4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi5. Postavljanje i odgovaranje na pitanja6. Molbe i izrazi zahvalnosti7. Primanje i davanje poziva za u?e??e u igri / grupnoj aktivnosti8. Izra?avanje dopadanja / nedopadanja9. Izra?avanje fizi?kih senzacija i potreba10. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama) 11.Iskazivanje prostornih odnosa i veli?ina (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, dole...) 12. Davanje i tra?enje informacija o sebi i drugima13. Tra?enje i davanje obave?tenja14. Opisivanje lica i predmeta15. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu16. Izra?avanje pripadanja i posedovanja17. Tra?enje i davanje obave?tenja o vremenu na ?asovniku18. Skretanje pa?nje19. Tra?enje mi?ljenja i izra?avanje slaganja / neslaganja20. Iskazivanje izvinjenja i opravdanja21. Negodovanje i iskazivanje protesta22. Preno?enje tre?oj osobi osnovnog zna?enja iskazanog u okviru nabrojanih komunikativnih funkcija ? GRAMATI?KI SADR?AJI SA PRIMERIMA Svi gramati?ki sadr?aji uvode se sa ?to manje gramati?kih obja?njenja osim ukoliko u?enici na njima ne insistiraju, a njihovo poznavanje se evaluira i ocenjuje na osnovu upotrebe u odgovaraju?em komunikativnom kontekstu, bez insistiranja na eksplicitnom poznavanju gramati?kih pravila. Engleski jezikU?enici treba da razumeju i koriste: 1. Imenice - receptivno i produktivno a) Brojive i nebrojive imenice: rain, water, money, time, food, b) Slo?enice: make-up, tracksuit, sewatshirtv) Imenice izvedene od glagola, naj?e??i sufiksi: -ation, -ment, -y- Brojive i nebrojive imenice uz determinatore some, any, no, a lot of- Imenice uz postmodifikatore: the man in / the woman with- Imenice kao direktni i indirektni objekat: He gave John the book. He gave the book to John.2. ?lan a) Razlika u upotrebi odre?enog i neodre?enog ?lana - u ?irem kontekstu: My brother is a football player and he is the captain of the school football team.- prvopomenuti, drugi put pomenut He lives in a big house. The house is new. - poznat iz konteksta This is a nice house - the garden is big. - u imeni?koj frazi sa imenicom koju prati postmodifikator The man in a blue sweatshirt. b) Nulti ?lan: - u izrazima: in hospital, in bed, at home, at school, by plane, by taxi, have breakfast, after lunch3. Pridevi - receptivno i produktivno a) Pridevi sa nastavcima -ed i -ing (interesting - interested).b) Opisni pridevi, pridevi za iskazivanje stava, mi?ljenja i emocija v) Sufiksi za gra?enje prideva od imenica i glagola (danger - dangerous, beauty - beutiful, west - western, comfort - comfortable, health - healthy, expense - expensive)g) Naj?e??i negativni prefiksi (known - unknown, happy - unhappy)d) Pridevi kao delovi predikata, najfrekventije kolokacije: good at, bad at, interested in 4. Zamenice - receptivno i produktivnoa) Neodre?ene zamenice somebody, something, somewhere, everybody, everything, everywhere, nobody, nothing, nowhere, anybody, anything, anywhere b) one, ones, another, another one,5. Determinatori some, any, no, much, many, a lot of6. Predlozi - receptivno i produktivno: a) Razli?ita zna?enja najfrekventnijih predloga u kontrastu: from, in, of, to, at, on, inb) pravac kretanja: into, off, on, through, along, past, over, left, right, around, down,v) pozicija u prostoru: between, inside, in the middle of, next to, outside, around7. Glagoli:a) razlika izme?u The Present Simple Tense i The Present Continuous Tense.b) The Simple Past Tense pravilnih glagola i naj?e??ih nepravilnih glagola, potvrdni, upitni i odri?ni oblici, receptivno i produktivno.v) The Past Continuous Tense, potvrdni, upitni i odri?ni oblici, receptivno i produktivno.g) Upotreba vremena u pro?lom narativu, The Simple Past Tense i The Past Continuous Tensed) The Present Perfect, razlika izme?u The Present Perfect i The Simple Past Tense?) The Future Simple- Predvi?anje- Prvi kondicionale) Iskazivanje namere i planova pomo?u BE GOING TO i The Present Continuous Tense?) Modalni glagoli - can, can't, - have to, don't have to - should, shouldn't - will - ponuda - I'll do that for you.z) Kolokacije sa have (have a shower, have dinner) i get (get nervous, get scared, get angry)i) Prepozicionalni glagoli get together, get on, get into, get down; frazalni glagoli put on, put off, dress up, take offj) Upotreba infinitiva posle glagola decide, start, want7. Prilozi i prilo?ke odredbe (i receptivno i produktivno)a) za vreme: yesterday, last week/year, ago; tomorrow.b) za mesto i pravac kretanja: beside, by, upstairs/ downstairs; to.v) za na?in (well).g) za u?estalost, sa posebnim naglaskom na poziciju ove vrste priloga u re?enici: every day, often, once, twice, three times, sometimes, often, usually.8. BrojeviProsti brojevi preko 1000, redni brojevi do 30 i godine. 9. Upitne re?enice (i receptivno i produktivno):a) How + pridev; How much - how manyb) Gra?enje pitanja sa prepozicionim glagolima (Who is she looking at? Who are you waiting for?) 10. Veznicia) because, so, too, for example, likeb) Veznici i vezni?ki izrazi u pro?lom narativu: one day, suddenly, in the end, then, after, before, during, later, whenNA?IN OSTVARIVANJA PROGRAMA Komunikativna nastava jezik smatra sredstvom komunikacije. Primena ovog pristupa u nastavi stranih jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovode i primenjuju slede?i stavovi: - ciljni jezik upotrebljava se u u?ionici u dobro osmi?ljenim kontekstima od interesa za u?enike, u prijatnoj i opu?tenoj atmosferi; - govor nastavnika prilago?enje uzrastu i znanjima u?enika; - nastavnik mora biti siguran da je shva?eno zna?enje poruke uklju?uju?i njene kulturolo?ke, vaspitne i socijaliziraju?e elemente; - bitno je zna?enje jezi?ke poruke; - i u ?estom razredu o?ekuje se da nastavnik u?enicima skre?e pa?nju i upu?uje ih na zna?aj gramati?ke preciznosti iskaza; - znanja u?enika mere se jasno odre?enim relativnim kriterijumima ta?nosti i zato uzor nije izvorni govornik; - sa ciljem da unapredi kvalitet i obim jezi?kog materijala, nastava se zasniva i na socijalnoj interakciji; rad u u?ionici i van nje sprovodi se putem grupnog ili individualnog re?avanja problema, potragom za informacijama iz razli?itih izvora (internet, odgovaraju?i ?asopisi, prospekti i audio materijal) kao i re?avanjem manje ili vi?e slo?enih zadataka u realnim i virtuelnim uslovima sa jasno odre?enim kontekstom, postupkom i ciljem; - i u ?estom razredu nastavnik upu?uje u?enike u zakonitosti usmenog i pisanog koda i njihovog me?usobnog odnosa; - svi gramati?ki sadr?aji uvode se bez detaljnih gramati?kih obja?njenja, osim, ukoliko u?enici na njima ne insistiraju, a njihovo poznavanje se evaluira i ocenjuje na osnovu upotrebe u odgovaraju?em komunikativnom kontekstu. Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika uklju?uje i slede?e: - usvajanje jezi?kog sadr?aja kroz ciljano i osmi?ljeno u?estvovanje u dru?tvenom ?inu; - poimanje nastavnog programa kao dinami?ne, zajedni?ki pripremljene i prilago?ene liste zadataka i aktivnosti; - nastavnik je tu da omogu?i pristup i prihvatanje novih ideja; - u?enici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni u?esnici u dru?tvenom ?inu; - ud?benici postaju izvori aktivnosti i moraju biti pra?eni upotrebom autenti?nih materijala; - u?ionica postaje prostor koji je mogu?e prilago?avati potrebama nastave iz dana u dan; - rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podsti?e u?enike na studiozni i istra?iva?ki rad; - za uvo?enje novog leksi?kog materijala koriste se poznate gramati?ke strukture i obrnuto. Tehnike (aktivnosti) Tokom ?asa se preporu?uje dinami?no smenjivanje tehnika / aktivnosti. 1. Slu?anje i reagovanje na komande nastavnika ili sa trake 2. Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije itd.) 3. Manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za u?ionicu ili roditelje i sl.) 4. Ve?be slu?anja i povezivanje zvu?nog materijala sa ilustracijom i tekstom, povezivanje naslova sa tekstom ili imenovanje naslova (prema uputstvima nastavnika ili sa trake povezati pojmove u ve?banki, dodati delove slike, dopuniti informacije, selektovati ta?ne i neta?ne iskaze, utvrditi hronologiju i sl.) 5. Igre primerene uzrastu 6. Pevanje u grupi 7. Klasiranje i upore?ivanje 8. Re?avanje "teku?ih problema" u razredu, dogovori i mini-projekti 9. Zajedni?ko pravljenje ilustrovanih i pisanih materijala (izve?taj / dnevnik sa putovanja, reklamni plakat, program priredbe ili neke druge manifestacije) 10. Razumevanje pisanog jezika: - uo?avanje distinktivnih obele?ja koja ukazuju na gramati?ke specifi?nosti (rod, broj, glagolsko vreme, lice...) - uo?avanje klju?nih re?i i informacija u tekstu - odgovaranje na pitanja u vezi sa tekstom, ta?no / neta?no, vi?estruki izbor - povezivanje iskaza sli?nih zna?enja - davanje i odabir naslova kra?im tekstovima 11. Pismeno izra?avanje: - pronala?enje nedostaju?e re?i (upotpunjavanje niza, pronala?enje "uljeza", osmosmerke, ukr?tene re?i, i sli?no) povezivanje teksta sa slikama/ilustracijama - popunjavanje formulara - pisanje ?estitki, razglednica i kratkih poruka (SMS) - pisanje kra?ih tekstova 12. Uvo?enje knji?evnosti za mlade i transponovanje u druge medije: igru, pesmu, dramski izraz, likovni izraz. Medijacija Jezi?ka medijacija podrazumeva objektivno preoblikovanje usmenog ili pisanog teksta za potrebe tre?eg lica kojem taj tekst nije dostupan ili koje ga ne mo?e razumeti. Jezi?ka medijacija - usmena i pismena - podrazumeva (spontano) preno?enje jednostavnih poruka i informacija, sa?imanje i parafraziranje tekstova i njihovo prevo?enje i tuma?enje (uklju?uju?i i profesionalno). U ?estom razredu u?enici se veoma postupno uvode u aktivnosti jezi?ke medijacije. Te aktivnosti moraju se odvijati u okviru jasno definisanih komunikativnih situacija (?to isklju?uje, na primer, prevo?enje lekcije iz ud?benika). Tehnike (aktivnosti)- Sa?imanje teksta radi usmenog preno?enja najva?nijih delova poruke / dogovora na maternji ili na ciljni jezik. Primer preno?enja poruke sa maternjeg na ciljni jezik:Integralna poruka na maternjem jezikuOsnovni elementi poruke na ciljnom jeziku Profesorka: Reci svojoj drugarici da ?e proslava biti danas posle podne u ?est. Ako ?eli, neka ponese svoje diskove, pa da slu?amo muziku koju vole mladi i .... U?enik/ca: Profesorka je rekla u ?est. Danas. Ponesi diskove.Primer preno?enja poruke sa ciljnog na maternji jezik:Integralna poruka na ciljnom jezikuOsnovni elementi poruke na maternjem jeziku Gost/go??a iz inostranstva: O, hvala na pozivu. Do?i ?u, ali mo?da malo kasnije. Pone?u diskove. U?enik/ca: Do?i ?e. Mislim da ne mo?e ba? u ?est. Pone?e diskove.- Sa?imanje teksta radi pismenog preno?enja najva?nijih delova poruke/dogovora na maternji ili na ciljni jezik. Primer preno?enja poruke sa maternjeg na ciljni jezik:Integralna poruka na maternjem jezikuOsnovni elementi poruke na ciljnom jeziku Roditelj: Napi?i poruku gostu/go??i da putuje sutra. Na aerodrom kre?emo u 13,00 ?asova. Neka do?e na vreme. Zapis u?enika/ce: Aerodrom: sutra, 13,00 ?asova. Do?i kod nas.Primer preno?enja poruke sa ciljnog na maternji jezik:Integralna poruka na ciljnom jezikuOsnovni elementi poruke na maternjem jeziku Gost/go??a iz inostranstva: Imam problem za sutra, H me vodi u ... . Ne mogu da stignem kod vas do 13,00! U?enik/ca: Mora?emo druga?ije da se dogovorimo. Ne mo?e da stigne kod nas do 13,00. - Usmeno pro?irivanje poruke/obja?njavanje u razli?itim situacijama.Primer preno?enja poruke sa maternjeg na ciljni jezik:Integralna poruka na maternjem jezikuOsnovni elementi poruke na ciljnom jeziku Konobar/ica: Od doma?ih specijaliteta imamo ro?tilj, pite, proju, prebranac, kiseli kupus... Mogu da vam preporu?im ?evap?i?e... U?enik/ca: Ima mnogo toga. Ho?e? da proba? ?evap?i?e?Primer preno?enja poruke sa ciljnog na maternji jezik:Integralna poruka na ciljnom jezikuOsnovni elementi poruke na maternjem jeziku Gost/go??a iz inostranstva: ?ta je to "?evap?i?i"? Je li to ima kod nas? U?enik/ca: ?evap?i?i su na? specijalitet. To je meso. Ukusno je. STRATEGIJE ZA UNAPRE?IVANJE I UVE?BAVANJE JEZI?KIH VE?TINA S obzirom na to da su operativni zadaci nastave stranih jezika koncipirani prema zadacima po jezi?kim ve?tinama, va?no je i da se u nastavi stranih jezika permanentno i istovremeno uve?bavaju sve jezi?ke ve?tine. Samo tako u?enici mogu da steknu jezi?ke kompetencije koje su u skladu sa zadatim ciljem. Stoga je va?no razvijati strategije za unapre?ivanje i uve?bavanje jezi?kih ve?tina. VRSTE ?ITANJA 1. Orijentaciono ?itanje. Uo?iti glavni tok teksta da bi se dobio op?ti utisak, da bi se odlu?ilo za ?ta i kako upotrebiti tekst. Postupci: - Brzo ?itanje po poglavljima. - Pratiti raspodelu delova teksta, pre nego njegov linearni tok. - Ciljati na prepoznavanje su?tine: klju?nih re?i, sadr?aja, po?etaka paragrafa, konektora, elemenata tekstualne kohezije. 2. Intenzivno, odnosno fokusirano ?itanje. Razumeti temu i sadr?aj teksta. Otkriti ?ta autor ima nameru da saop?ti. Postupci: - Na?initi smisaonu analizu teksta. - Postupati po uputstvima (ako ih tekst sadr?i) - ?itati pa?ljivo i promi?ljeno slede?i linearni tok teksta, ?itati i po sekvencama. - Uo?iti razli?ite elemente teksta (uklju?uju?i: jezi?ke; grafi?ke; kulturolo?ke; itd.). 3. Pretra?ivanje teksta. Prona?i specifi?nu informaciju u tekstu. Postupci: - Brzo pretra?ivanje teksta se smenjuje sa pa?ljivijim ispitivanjem delova teksta. - Nije neophodno pratiti linearni tok teksta. - Tra?iti: specifi?nu re?, re?enicu, datum, formulu, broj. 4. ?itanje da bi se nau?ilo pro?itano. Usvojiti sadr?aj teksta, odnosno shvatiti odnose izme?u ideja; zapamtiti informaciju i biti u stanju da je reprodukuje?. Postupci: - ?itati polako, analiti?ki, na produbljen na?in, sa ?estim vra?anjem na prethodne sadr?aje. - Korisni su postupci raznovrsnog obele?avanja/ekstrahovanja teksta (podvla?enje, vo?enje bele?ki i sl.). 5. Sa?imaju?e ?itanje, odnosno ?itanje sa sintezom. Utvrditi sadr?aje i pojmove da bi se informacija razjasnila i zapamtila. Postupci: - Ponovljeno brzo ?itanje po pasusima, s pa?njom usmerenom vi?e na pojedine delove teksta nego na ?itav tekst. - Korisno je ispisivanje osnovnog koncepta, glavnih teza i sl. - Posebnu pa?nju obratiti na: bitne informacije, klju?ne re?i, elemente koji podvla?e koherentnost teksta. 6. ?itanje iz zadovoljstva. Tekst je podsticaj za refleksivno, relaciono i kreativno razmi?ljanje. Postupci: - Tekst se ?ita u celosti, pa?ljivo i usredsre?eno. Mogu?e je vra?ati se na pro?itano. Jezi?ka produkcija A. OP?TA STRATEGIJA PRIPREME ZA JEZI?KU PRODUKCIJU GOVOR I PISANJE41. Osmi?ljavanje teme. - O ?emu bih govorio / pisao? ?ta biram za predmet svog govora / teksta? O ?emu je re??- izbor teme, predmet govora / teksta (u okolnostima kada tema nije zadata, a poznat je povod, cilj, auditorijum) - upoznavanje sa temom govora (u okolnostima kada je tema konkretizovana, zadata). 2. Uo?avanje ve? poznatog. - ?ta o tome ve? znam (ja i/ili auditorijum)? 3. Traganje za gra?om. - Kako da saznam vi?e o temi kojom se bavim? - sticanje novih saznanja o predmetu - strategije pretra?ivanja razli?itih izvora informacija - bele?enje prikupljenih informacija - analiza prikupljene gra?e. 4. Zauzimanje stava. - ?ta ja o tome mislim? - aktivno razmi?ljanje o temi, opredeljenje za pristup temi. 5. Postavljanje rezolucije iskaza. - ?emu te?im? ?ta mi je najbitnije? - odre?enje cilja govora/teksta - selekcija i strukturiranje prikupljene gra?e u skladu sa ciljem. 6. Izrada skice (plana). - Kako da iska?em ono ?to ?elim? Kako da to argumentujem? - formulisanje glavne teze - poente govora/teksta - selekcija i strukturiranje podteza - formulisanje argumentacije koja potkrepljuje izneto mi?ljenje/stav (argumenti za i protiv). 7. Strukturiranje govora/teksta (u skladu sa temom, koncepcijom i ciljem). - Kojim redosledom da izlo?im svoje iskaze kako bi moj govor/tekst bio jasan, razlo?an i efektan? - uvodni deo govora/teksta - izlaganje teme; izlaganje ?injeni?nog stanja - iskazivanje poente govora/teksta - iskazivanje sopstvenog stava i izno?enje argumentacije za njega - zaklju?ak.____________4B. STRATEGIJE SPECIFI?NE ZA GOVORNU PRODUKCIJU51. Jezi?ko uobli?avanje govora; stil govora. - Kako da ?to bolje iska?em ono ?to sam zamislio?- adekvatan izbor re?i - jasno, izra?ajno, skladno, primereno izra?avanje - dobro strukturiranje re?enice - sugestivnost govora - ritmi?nost govora - sa?etost izlaganja - duhovitost - adekvatne stilske intervencije (kori??enje stilskih figura), i sl. 2. Memorisanje govora. - Kako to da zapamtim? - pam?enje skice govora - memorisanje upori?nih ta?aka besede (formulacija poente) i najlep?e osmi?ljenih iskaza. 3. Priprema za ?in izlaganja. - Kako da moje izlaganje bude te?no i efektno? - tehnika i ritam disanja pri govoru - modulacija glasa (obim, boja, ja?ina) - pravilna artikulacija - dikcija (pravilno akcentovanje, logi?ki akcenat, melodija i ritam govora). 4. Izraz lica, gestikulacija, dr?anje i stav tela - Gde da gledam? ?ta ?u sa rukama? - usmerenost pogleda - prikladni prate?i gestovi - odgovaraju?e dr?anje. _______________5C. JEZI?KO UOBLI?AVANJE TEKSTA Jezi?ko uobli?avanje teksta obuhvata: po?tovanje pravopisnih konvencija, ispravnu upotrebu morfolo?kih oblika re?i, po?tovanje sintaksi?kih pravila, uspostavljanje koherentnosti i kohezije u tekstu, kao i upotrebu odgovaraju?ih leksi?kih i stilskih sredstava. 1. Pravopis. Obratiti pa?nju na dosledno po?tovanje pravopisnih konvencija. 2. Morfologija. Obratiti pa?nju na ispravnu upotrebu razli?itih morfolo?kih oblika 3. Sintaksa. Obratiti pa?nju na: - slaganje re?i (kongruenciju) - pravilnu upotrebu glagolskih vremena - pravilno strukturiranje re?enice - jasnost, nedvosmislenost re?enice - adekvatnu upotrebu zavisnih re?enica - adekvatan red re?i u re?enici - ispravnu upotrebu korelativa i veznika unutar jedne re?enice, kao i izme?u re?enica. 4. Koherentnost. Obratiti pa?nju da se razli?iti delovi teksta dobro "uklope” jedni sa drugima i da ne stvaraju probleme u razumevanju: - informacije i argumente iznositi postepeno i u logi?nom sledu - tekst oblikovati tako da predstavlja semanti?ku celinu i da svi njegovi delovi doprinesu uspostavljanju te celine. 5. Kohezija. Po?tovati logi?ko-semanti?ke veze izme?u razli?itih delova teksta. Obratiti pa?nju na: - adekvatnu upotrebu zamenica i zameni?kih re?i - adekvatnu upotrebu veznika i konektora - ispravnu upotrebu re?i i izraza kojima se upu?uje na neki drugi deo teksta. 6. Leksi?ka prikladnost. Obratiti pa?nju na: - odabir leksike koja treba da bude u saglasnosti sa registrom (formalnim, neformalnim, itd.) - primernu upotrebu ustaljenih metafora - odgovaraju?u upotrebu kolokacija i frazeologizama - semanti?ko-leksi?ko nijansiranje - sigurnu i pravilnu upotrebu terminologije. 7. Stilska prikladnost. Obratiti pa?nju na: - izbor registra (treba da odgovara nameni teksta) - skladno kori??enje razli?itih jezi?kih sredstava, kako pri oblikovanju neutralnih iskaza, tako i pri oblikovanju iskaza razli?itog stepena ekspresivnost. Tipovi i vrste tekstova (govornih i pisanih) TIP TEKSTA:VRSTA TEKSTA:- Deskriptivni tekst (opis vi?enog, do?ivljenog, zami?ljenog, sanjanog). Predstavlja detalje u vezi sa jednim sredi?nim subjektom. Preovla?uje prostorna nad vremenskom percepcijom. kratka pri?a, pripovetka; novinski ?lanak, esej; stru?ni/nau?ni ?lanak; reklamni tekst, letak; katalog; itd. - Narativni tekst (o stvarnom, istorijskom, imaginarnom). Prati sled ?injenica, preovla?uje vremenska percepcija. bajka, basna, pripovetka, novela, roman; novinski ?lanak; izve?taj; dnevnik; hronika; privatno pismo; itd. - Informativni tekstOsnovna svrha mu je pru?anje informacija. telegram, vest, izjava, komentar; obave?tenje, poruka; pozivnica; zapisnik; poslovno pismo; oglas tipa "tra?i se”; reklamni tekst, letak; karta (vozna, bioskopska, …); red vo?nje, letenja; recept (lekarski, kulinarski); biografija (CV); bibliografija; itd. - Argumentativni tekstPru?a argumente, sa ciljem da doka?e ili opovrgne neku ideju/hipotezu/stav. diskusija, debata; referat, seminarski, maturski, diplomski rad; stru?ni/nau?ni ?lanak; nau?na rasprava; novinski ?lanak; reklama; propoved; itd. - Regulativni tekstPlanira i/ili ure?uje aktivnost ili pona?anje; propisuje redosled procesa uputstva i pravila (za upotrebu aparata, igranje igara, popunjavanje obrazaca, i sl.); ugovor; zakoni i propisi; upozorenja, zabrane; zdravica, pohvala, pokuda, zahvalnica; itd. MedijacijaMedijacija je istovremeno i receptivna i produktivna jezi?ka aktivnost. U okviru medijacije primenjuju se strategije za unapre?enje i uve?bavanje razumevanja govora, razumevanja pisanog teksta, usmenog izra?avanja i pismenog izra?avanja - u skladu sa vrstom zadatka. U ?estom razredu u?eniku treba ukazati na specifi?nosti ove jezi?ke aktivnosti, to jest na potrebu da uo?i/izdvoji: - najbitnije odlike situacije u kojoj se medijacija ostvaruje; - osnovne karakteristike teksta i njegove najbitnije elemente; - osnovne karakteristike primaoca poruke. Kada je ciljni jezik u pitanju, u?enik mo?e na objektivan na?in da prenese najbitnije elemente poruke ukoliko se osloni na: - prethodno ste?ena jezi?ka znanja; - znanja iz oblasti maternje i ciljne kulture; - znanja iz drugih jezika i kultura; - iskustvo ste?eno u sli?nim situacijama; - zna?enje neverbalnih elemenata komunikacije, i sli?no. Korisno je, tako?e, uputiti ga da proveri: - da li je on sam dobro razumeo poruku; - da li je njegov sagovornik/tre?e lice dobro razumelo njega. U slu?aju nesigurnosti, u?enik treba da na to skrene pa?nju (Nisam siguran/sigurna, ali mislim da je rekao/rekla ...; Mislim da me nisi dobro razumeo/razumela; poku?a?u da objasnim druga?ije: ....). Mo?e, tako?e, da zamoli sagovornika da ponovi, ukoliko je prisutan (Nisam razumeo/razumela, mo?e? li da ponovi??).U slu?aju zastoja u komunikaciji, u?enik treba da potra?i pomo? ili da konsultuje re?nike i druge izvore znanja. Preporu?uje se da nastavnik uputi u?enike u na?in kori??enja re?nika i druge priru?ne literature. Gramati?ki sadr?aji u ?estom razredu U prvom i drugom razredu osnovne ?kole u?enici su usvajali strani jezik. U?enje je na tom uzrastu bilo prete?no intuitivno: odgovaraju?im nastavnim aktivnostima u?enici su dovo?eni u situaciju da slu?aju strani jezik u okviru odre?enih, njima bliskih i razumljivih situacija, a zatim da nau?ene iskaze kombinuju da bi se usmeno izrazili u sli?nim kontekstima. U tre?em i ?etvrtom razredu u?enici su po?eli da uo?avaju prva jezi?ka pravila koja su im olak?avala po?etno opismenjavanje. Po?ev od petog razreda, paralelno sa usvajanjem, po?inje i u?enje stranog jezika; re? je o svesnom procesu koji posmatranjem relevantnih jezi?kih (i nejezi?kih) fenomena i razmi?ljanjem o njima omogu?uje uo?avanje odre?enih zakonitosti i njihovu konceptualizaciju. Gramati?ki sadr?aji predvi?eni u petom i ?estom razredu dati su, dakle, sa dvostrukim ciljem: da bi u?enici mogli da unaprede svoju komunikativnu kompetenciju, ali i da bi stekli osnovna znanja o jeziku kao slo?enom sistemu. Savladavanje gramati?kih sadr?aja, stoga, nije samo sebi cilj, te se autorima ud?benika i nastavnicima predla?e da:- ohrabruju u?enike da posmatranjem sami poku?avaju da otkriju jezi?ke zakonitosti i pravila;- otkrivene jezi?ke zakonitosti i pravila prika?u na shematizovan na?in;- u primerima i ve?banjima koriste ?to je mogu?e vi?e poznatu leksiku;- primere i ve?banja kontekstualizuju;- dodatna obja?njenja - samo najneophodnija - zasnuju na analizi naj?e??ih gramati?kih gre?aka svojih u?enika;- ukazuju u?enicima na nerazumevanje ili nesporazum kao mogu?e posledice gramati?ke nepreciznosti / neta?nosti. Budu?i da se na tom uzrastu sti?u tek po?etna gramati?ka znanja koja ?e se dalje utvr?ivati i pro?irivati (sposobnost u?enika da razumeju strani jezik i da se izraze njime umnogome prevazilazi njihova eksplicitna gramati?ka znanja), njihovo vrednovanje trebalo bi predvideti pre svega u okviru formativne evaluacije, to jest kroz kratke usmene/pismene ve?be kojima se proverava sposobnost u?enika da primene odre?eno otkriveno gramati?ko pravilo; ispravak je za u?enike prilika da ga bolje razumeju i zapamte. U sumativnoj evaluaciji (na kraju polugo?a i ?kolske godine), to jest u pismenim zadacima i prilikom provere sposobnosti usmenog izra?avanja, ne bi trebalo davati gramati?ka ve?banja, ve? bi gramati?ku ta?nost nastavnik trebalo da vrednuje kao jedan od vi?e elemenata kojim se ocenjuju razli?ite receptivne i produktivne jezi?ke ve?tine. Elementi i skala vrednovanja, usagla?eni na nivou ?kole, trebalo bi da budu poznati i jasni u?enicima. Elementi koji se ocenjuju ne treba da se razlikuju od uobi?ajenih aktivnosti na ?asu. Isto tako ocenjivanje treba shvatiti kao sastavni deo procesa nastave i u?enja, a ne kao izolovanu aktivnost koja podi?e nivo stresa kod u?enika. Ocenjivanjem i evaluacijom treba da se obezbedi napredovanje u?enika u skladu sa operativnim zadacima i kvalitet i efikasnost nastave. Ocenjivanje se sprovodi sa akcentom na proveri postignu?a i savladanosti radi ja?anja motivacije, a ne na u?injenim gre?kama. Na?ini provere moraju biti poznati u?enicima, odnosno u skladu sa tehnikama, tipologijom ve?bi i vrstama aktivnosti koje se primenjuju na redovnim ?asovima. Elementi za proveru i ocenjivanje: - razumevanje govora - razumevanje kra?eg pisanog teksta - usmeno izra?avanje - pismeno izra?avanje - usvojenost leksi?kih sadr?aja - usvojenost gramati?kih struktura - pravopis - zalaganje na ?asu - izrada doma?ih zadataka i projekata (pojedina?nih, u paru i grupi) - u ?estom razredu nije predvi?eno ocenjivanje sposobnosti medijacije. Predvi?ena su dva pismena zadatka, po jedan u svakom polugodi?tu.LIKOVNA KULTURA (1 ?as nedeljno, 36 ?asova godi?nje)Cilj i zadaciCilj vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture jeste da podsti?e i razvija u?enikovo stvarala?ko mi?ljenje i delovanje u skladu sa demokratskim opredeljenjem dru?tva i karakterom ovog nastavnog predmeta. Zadaci:- razvijanje sposobnosti u?enika za opa?anje kvaliteta svih likovnih elemenata;- stvaranje uslova da u?enici na ?asovima u procesu realizacije sadr?aja koriste razli?ite tehnike i sredstva i da upoznaju njihova vizuelna i likovna svojstva;- razvijanje sposobnosti u?enika za vizuelno pam?enje i povezivanje opa?enih informacija kao osnove za uvo?enje u vizuelno mi?ljenje;- razvijanje osetljivosti za likovne i vizuelne vrednosti, koje se sti?u u nastavi, a primenjuju u radu i ?ivotu;- razvijanje motori?kih sposobnosti u?enika i navike za lepo pisanje;- podsticanje interesovanja i stvaranje potrebe kod u?enika za pose?ivanjem muzeja, izlo?bi, kao i za ?uvanje kulturnih dobara i estetskog izgleda sredine u kojoj u?enici ?ive i rade;- stvaranje uslova da se upoznavanjem likovnih umetnosti bolje razumeju prirodne zakonitosti i dru?tvene pojave;- omogu?avanje razumevanja i pozitivnog emocionalnog stava prema vrednostima izra?enim i u delima razli?itih podru?ja umetnosti;- razvijanje sposobnosti za prepoznavanje osnovnih svojstava tradicionalne, moderne i savremene umetnosti. Operativni zadaciU?enici treba da:- razvijaju likovno-estetski senzibilitet (osetljivost) za spontani ritam bojenih mrlja, linija, teksturu, svetlinu, boju i ?ulnu osetljivost i ose?ajnost za vizuelno sporazumevanje i svet uobrazilje u likovnim delima;- poka?u interese i sposobnosti za samostalno otkrivanje vizuelnih pojava i zakonitosti sveta oblika: svetlo-tamno, oblik-boja, prostor, kompozicija;- posmatraju i estetski do?ivljavaju dela likovnih umetnosti;- razvijaju ljubav prema likovnom nasle?u;- osposobljavaju se za stvarala?ko preno?enje vizuelno-likovnih iskustava u prirodno-dru?tveno nau?na podru?ja i tako razviju interesovanje za oplemenjivanje i za?titu prirode i smisao za unapre?ivanje kulture ?ivljenja;- razvijaju sposobnosti za kreativno i apstraktno mi?ljenje;- razvijaju sposobnosti saradnje i samopouzdanja u timskom radu;- razvijaju individualno istra?ivanje odnosa likovnih elemenata na primerima nacionalnog i svetskog likovnog umetni?kog nasle?a.Struktura:???1. Sadr?aji programa? 2. Kreativnost? 3. Medijumi? SADR?AJI PROGRAMASLOBODNO RITMI?KO IZRA?AVANJE BOJENIM MRLJAMA, LINIJAMA SVETLINAMA, OBLICIMA I VOLUMENIMA(2+1+1)Slobodno ritmi?ko izra?avanje bojenim mrljama, linijama, svetlinama, oblicima i volumenima (2)Percepcija i apercepcijaCrtanje, slikanje i vajanje, odgovaraju?a sredstva i materijali Slobodno ritmi?ko izra?avanje bojenim mrljama, linijama, svetlinama, oblicima i volumenimaVe?banje (1)Estetska analiza (1)VIZUELNO SPORAZUMEVANJE (2+1)Vizuelno sporazumevanje (2)Percepcija i apercepcijaCrtanje, slikanje, odgovaraju?a sredstvaMaterijali Vizuelno sporazumevanje ve?banje (1)TEKSTURA (4+1+1)Teksturalne i taktilne vrednosti povr?ine i oblika (1)Percepcija i apercepcijaCrtanje, slikanje, vajanje, odgovaraju?a sredstva i materijali Materijali (tradicionalni i savremeni) i vrste materijala (2)Percepcija i apercepcijaCrtanje, slikanje, vajanje, odgovaraju?a sredstva i materijali Svojstva i vrste teksture (1)Percepcija i apercepcijaCrtanje, slikanje, vajanje, odgovaraju?a sredstva i materijali Tekstura - ve?banje (2)SVETLINA (5+2+1)Tonske razlike (1)Percepcija i apercepcijaCrtanje, slikanje, vajanje, odgovaraju?a sredstva i materijali Svetlo-tamno (1)Percepcija i apercepcijaCrtanje, slikanje, vajanje, odgovaraju?a sredstva i materijali Stepen svetline i zatamnjenost (1)Percepcija i apercepcijaCrtanje, slikanje, vajanje, odgovaraju?a sredstva i materijali Gradacija svetlosti u odnosu na odre?enost izvora (1)Percepcija i apercepcijaCrtanje, slikanje, vajanje, odgovaraju?a sredstva i materijali Iluzija zaobljenosti i plasti?nosti volumena (1)Percepcija i apercepcijaCrtanje, slikanje, vajanje, odgovaraju?a sredstva i materijali Svetlina (ve?banje) u raznim tehnikama i materijalima (2)Estetska analiza (1)BOJA (8+3+1)Hromatski (osnovne i izvedene) i ahromatski skup (2)Percepcija i apercepcijaSlikanje, tempera, boje i ostala didakti?ka sredstva Tople i hladne boje (1)Percepcija i apercepcijaSlikanje, tempera, boje i ostala didakti?ka sredstva Komplementarne boje (2)Percepcija i apercepcijaSlikanje, tempera, boje i ostala didakti?ka sredstva Kontrast tonaliteta (1)Percepcija i apercepcijaSlikanje, odgovaraju?a sredstva i materijali. Slojevito slikanje (2)Percepcija i apercepcijaSlikanje, odgovaraju?a sredstva i materijali Boja - ve?banje (3)Estetsko procenjivanjeSVET UOBRAZILJE U DELIMA LIKOVNE UMETNOSTI (2+1)Svet uobrazilje u delima likovne umetnosti (snovi, bajke, mitovi) (2)Percepcija i apercepcijaCrtanje, slikanje, vajanje, odgovaraju?a sredstva i materijali Svet uobrazilje u delima likovne umetnosti - ve?banje (1)ORIJENTACIONI IZBOR LIKOVNIH DELA I SPOMENIKA KULTUREI CELINA: SLOBODNO RITMI?KO IZRA?AVANJE BOJENIM MRLJAMA, LINIJAMA SVETLINAMA, OBLICIMA I VOLUMENIMA- Frederik Stead, 1958, Grejs Hartigan (1922)- Svuda Kapetinzi, 1954, ?or? Matje (1921)- Monturi Diskus I A, 1953, Vili Baumajster (1898-1955)- Igra Konkuran, Senegal- "Besni Ronaldo", Eduard Sangvineti II CELINA: VIZUELNO SPORAZUMEVANJE- Reklama za ra?unar- Ilustracija, Stjuart Mek Kej- Kompjuterska grafika u boji III CELINA: TEKSTURA- Bizon urezan na kosti irvasa, Magdalen- Poklopac na kov?egu Tutankamona, oko 1360. godina pre nove ere- Idok iz Kli?evca, 100. godina pre nove ere- Srebrni novac iz Niksona i Sirakuze, V vek pre nove ere- Tapiserija, Jagoda Buji? (1930)- Radovanov portal, Trogir, XIII vek- Ples mrtvaca, Hrastovlje- Mozaik iz Herakleje Linkestis, detalj, V vek- Porodica, Henri Mur (1898.)- Intervju, 1955. Robert Rau?emberg (1925)- Violina i gro??e, 1912, Pablo Pikaso (1881-1973)- Slika XXI, 1962, Janez Bernik (1933)- Br-cu-dni, Paul Kle (1879-1960) IV CELINA: SVETLINA- Tre?i maj, Francisko Goja (1746-1828)- Mrtva priroda, Simeon ?arden (1699-1779)- No?na stra?a, 1642, Rembrant van Rijn (1606-1669)- Planina Sent-Viktoar, 1904-1906, Pol Sezan (1839-1906)- Devojka u plavom, 1855, ?ura Jak?i? (1932-1878)- Enterijer, Ljubomir Ivanovi? (1882-1945)- Ljubavna pesma, 1956, Miljenko Stan?i? (1926)- Mrtva priroda s bocom i jabukama, 1972, Ljubica Soki? (1914)- Dubrova?ke letnje igre, 1965, Predrag Milosavljevi? (1908-1987)- Ribe, Lazar Li?enoski (1901-1964)- Crvena kula, 1911, Robert Delone (1885-1941)- Dinami?ki hijeroglif Bal Tabarina, 1912, ?ino Severini (1883-1966)- mrtva priroda, 1960, Marko ?elebonovi? (1902-1986) V CELINA: BOJA- Podne, 1960, Antoni Karo (1925)- Autoportret, 1907, Nade?da Petrovi? (1873-1915)- Aran, 1964, Viktor Vazareli (1908)- Akt u crvenoj fotelji, 1932-34, Sava ?umanovi? (1896-1942)- Kompozicija, 1961, Petar Lubarda (1907-1974)- Vino, 1935, Ignjat Job (1895-1936)- Violinist, 1932, Jovan Bijeli? (1886-1964)- Dum Andre, 1935, Petar Dobrovi? (1890-1942)- Pesak i pepeo, 1959, Ordan Petlevski (1930)- Ples, 1910, Anri Matis (1869-1954)- Mu?jak i ?enka, 1942, D?ekson Polok (1912-1956)- Broj 8, 1952, Franc Kline (1910-1962)- An?eo na Hristovom grobu, Mile?eva 1228. godine VI CELINA: SVET UOBRAZILJE U LIKOVNIM DELIMA- Plastika portala i prozora, De?ani, 1328-1335. godine- Slikanje, 1946, Francis Bekon (1910)- Torzo s rukavicama, 1967, Fernandez Arman (1928).NA?IN OSTVARIVANJA PROGRAMAKoncepcija programa posebnu va?nost pridaje nastavniku koji metodske postupke i oblike rada koncipira usagla?avaju?i vaspitno-obrazovne zadatke (likovne probleme) sa pobu?enim interesovanjem u?enika da ove zadatke prihvate na nivou samoinicijative, odnosno u skladu sa vlastitom izra?enom potrebom. Razli?itim primerenim metodama u radu s u?enicima treba tuma?iti sadr?aje programa kako bi u?enici postupno i spontano usvajali nova saznanja. U tom smislu uloga nastavnika nagla?ena je u fazi izbora i didakti?ke pripreme motivacionog sadr?aja, a izbor teme zavisi od su?tine likovnog zadatka, odnosno konkretnog sadr?aja kojim se u?enik motivi?e u pravcu odre?enog likovnog problema. Problemski zahtevi ovog programa imaju karakter nastavnog sadr?aja, a teme su u slu?bi realizacije predvi?enih zadataka. U procesu pripremanja za rad, temama treba posvetiti posebnu pa?nju kako ne bi preovladale nad sadr?ajima. Stoga je nastavniku data mogu?nost da u skladu sa individualnim sposobnostima bude slobodan u izboru didakti?ke pripreme.Osim sadr?aja i kreativnosti, u strukturi programa predvi?eni su i medijumi, rezervisani za maksimalnu slobodu i kori??enje svih mogu?nosti potencijalne kreativnosti nastavnika. U tom kontekstu primerena je razli?ita i neponovljiva metodi?ka priprema. Sadr?aji programa za ?esti razred baziraju se na neposrednom opa?anju ritma svetlina, boja, teksture i ?ulne osetljivosti i ose?ajnosti za vizuelno sporazumevanje i svet uobrazilje u likovnim delima. Prvom celinom Slobodno ritmi?ko izra?avanje bojenim mrljama, linijama, svetlinama, oblicima i volumenima nagla?eno je poimanje pravilnosti u ritmi?kom kretanju elemenata, ali i mogu?nost da se slobodno, bez geometrijske strogosti, tuma?i ritam. U ovoj celini unet je nedovoljno zastupljen pojam volumen kojim treba ravnopravno insistirati na ve?banju vajanja.Imaju?i u vidu veliki zna?aj vizuelnih komunikacija i potrebe razvijanja kriti?ke svesti kod dece, drugom celinom Vizuelno sporazumevanje nazna?ena je va?nost stvaranja i dekodiranja vizuelne ?ifre. Treba predo?avati deci da je vizuelno sporazumevanje ishod neposrednog opa?anja svakodnevnog okru?enja i da ima obrazovno-vaspitni karakter.?itav svet pojavnih vrednosti uslovljen vizuelnom percepcijom manifestuje se dejstvom svetlosti. Osim ?to vidimo predmete usled osvetljenosti, svetlina postoji kao likovni problem. Stoga je neophodno sistemati?no obra?ivati specifi?nosti svake tematske jedinice. Imaju?i u vidu obrazovni karakter sadr?aja predmeta, primereno je na svakom ?asu tematsku jedinicu ilustrovati adekvatnim likovno-umetni?kim delom kako bi se ve?banjem odgovaraju?im sredstvima kvalitetno usvajala znanja povezana sa prakti?nim radom.Zadatak teksture je da se postigne materijalizacija oblika, njome se isti?e osobenost materijala i ona u?estvuje kao i drugi elementi u kompoziciji dela. Kao ?esti nosilac kompozicije, tekstura je utisak vizuelne i taktilne percepcije. Dodirom, odnosno pipanjem, mo?e se utvrditi da li je predmet u neposrednom okru?enju gladak ili hrapav. Predmete koji su sjajni ili mat mo?emo vizuelno opa?ati.Svakako da je najslo?enija celina Boja, koju treba tuma?iti u skladu sa uzrastom dece. U?enje po modelu iz prirode i putem umetni?ke recepcije kao metode u kome nas priroda i umetni?ko delo uvode u oblik otkrivanja (opa?anjem) u ovoj celini najvi?e mo?e do?i do izra?aja. Podela na boje i neboje odnosno na hromatski skup (osnovne i izvedene boje) i ahromatski skup, otvara mogu?nost ostalih podela. Svaku tematsku jedinicu treba sistematski obra?ivati metodom razgovora i ve?banjem, a tuma?enju komplementarnih boja, kao ishodu razumevanja ovog likovnog elementa, treba posvetiti posebnu pa?nju. Imaju?i u vidu obrazovni karakter sadr?aja, ovu celinu treba na svakom ?asu ilustrovati adekvatnim likovno-umetni?kim delom da bi u?enici ve?banjem odgovaraju?im sredstvima usvajali kvalitetna znanja povezana sa prakti?nim radom.Celinu Svet uobrazilje u likovnim delima treba metodom razgovora tuma?iti uz neophodnu ilustraciju umetni?kih dela sa fantasti?nim, religijskim, mitolo?kim likovima. U tom kontekstu, nastava mora biti povezana sa ostalim predmetima kroz traganje za zajedni?kim motivima, zbog ?ega treba insistirati na povezanosti sa predmetima kako bi se zajedni?ki pojmovi jasnije i spontanije usvajali. Neophodno je uspostaviti korelaciju sa predmetima: srpski jezik, muzi?ka kultura, istorija. Preporu?uje se kori??enje savremenih tehnologija i traganje za savremenim likovno-tehni?kim sredstvima.Programski sadr?aji podsti?u vizuelnu radoznalost, otvorenost za nova saznanja na osnovama prethodnih iskustava. Istra?ivanjem neposredne okoline i umetni?kog dela, stvarala?kom preradom informacija, podsti?u se saznajni procesi. Sadr?aji daju mogu?nost permanentne otvorenosti za originalno re?avanje problema kori??enjem savremenih likovno-tehni?kih sredstava i savremenih medijuma. Njima se podsti?e razvoj svih nivoa divergentnog mi?ljenja u oblasti likovne kulture. U cilju procesa apstrahovanja, izdvajanja bitnih i su?tinskih obele?ja objekta (fenomena) va?no je ozbiljno pojmovno i terminolo?ko odre?enje. Imaju?i u vidu obrazovni karakter sadr?aja predmeta, neophodno je na svakom ?asu svaku tematsku jedinicu ilustrovati adekvatnim likovno-umetni?kim delom. Umetni?ka dela u?enike uvode u tajne razli?itosti jer razumevanje razli?itosti kultura, kao i ve?itih promena u prirodi, uslovljava adekvatan odnos prema svom umetni?kom nasle?u.Treba, me?utim, imati u vidu da umetni?ko delo nije u funkciji ilustracije motiva, nego je ono re?enje ili primer ilustracije re?enja problema. Detetu je likovno-umetni?ko delo mogu?nost sagledavanja tekovina i poimanja postoje?ih ostvarenja i mogu?nost oslanjanja na svetsko i svoje umetni?ko nasle?e. Pored toga, delo iz umetni?kog nasle?a je mogu?nost sagledavanja vertikalne i horizontalne korelacije, kojom u?enici imaju mogu?nost interdisciplinarnog pristupa. Konkretna demonstracija umetni?kog dela podsti?e vizuelni do?ivljaj, obja?njava i razla?e likovni problem. Razli?itim pristupom u?eniku se nudi raznoliko vi?enje i do?ivljaj. Pored toga, delo nudi referentan nivo likovnog mi?ljenja omogu?uju?i korelaciju sa sadr?ajima drugih nastavnih predmeta i uti?e na motivaciju u?enika. U tom pogledu, treba imati u vidu da je po?eljno da znanje treba ponavljati, ali ne na isti na?in, ve? u razli?itim oblicima, druga?ijim re?ima, u druga?ijem kontekstu, u druga?ijem ?anru i u druga?ijem simboli?kom medijumu od po?etne verzije (re?ju, slikom, grafi?ki, ?ematski). U prirodi predmeta likovna kultura mogu?e je ovaj na?in ?esto primenjivati jer se sadr?aji pro?imaju. Takva strukturalna veza obrazovno-vaspitno uslovljava razumevanje strukture prirode i sveta.Treba, tako?e, pridavati veliku va?nost selektivnosti, kojom se insistira na smislu neke vrednosti. Metodom razgovora treba navoditi u?enika da razume za?to ne?to treba da zna. Kod u?enika treba insistirati na pitanju za?to se u?i i koji je smisao nastave likovne kulture. Treba, tako?e, te?iti otkrivanju su?tine putem selekcije i apstrahovanja. Selekcijom sadr?aja na principu egzemplarnosti moraju se uzeti oni segmenti modela koji najadekvatnije predstavljaju problem za potencijalni izraz. Nastavnik navodi u?enika da vr?i selekciju (odvaja bitno od nebitnog) kako bi ostvario mogu?nost pretpostavke razmi?ljanja u pravcu re?avanja zadatka. Cilj je odvajanje bitnog od nebitnog kako bi se racionalno koristilo vreme ?kolskog ?asa, koje uglavnom nije dovoljno za velike zahteve. Stoga, priprema nastavnika (pismena, vizuelna) mora biti jasna i izvesna kako bi se ostvario postavljeni cilj.U okviru postoje?ih nastavnih sadr?aja, a u vezi sa savremenom tehnologijom u kontekstu vizuelnih informacija u likovnoj kulturi, treba insistirati kod dece na sticanju utisaka bliskosti sa sadr?ajima koji se oslanjaju na njihova spontana prethodna znanja, koja se zatim transformi?u u budu?a znanja. Od dece se ne o?ekuje da samo budu konzumenti, ve? se likovnom kulturom i njenom obrazovno-vaspitnom funkcijom razvijaju i motori?ke sposobnosti, estetsko mi?ljenje, kriti?ka svest. Permanentan zadatak treba da bude afirmacija deteta kao aktera stvaraoca u skladu sa njegovim preferencijama.Problemski postavljeni nastavni sadr?aji likovne kulture vertikalno se razvijaju od prvog do osmog razreda i proizilaze jedan iz drugog. Polaze?i od uzrasnih mogu?nosti u?enika, vodilo se ra?una o prilago?enosti i spiralnim krugovima sadr?aja obrazovnog karaktera za svaki razred posebno, ?to je i odre?eno u operativnim zadacima. Takvi sadr?aji kao osnov imaju teoriju oblikovanja, a informativnost se sti?e u prakti?nom, delimi?no i teorijskom radu putem analiza umetni?kih dela i u?eni?kih radova. Nivo obrazovanosti je u skladu sa specifi?no??u ove nastavne oblasti, ?to podrazumeva i odgovaraju?e instrumente za pra?enje znanja u?enika po razredima. Iz toga proizilazi da u?enicima treba pru?iti informacije na nivou programa, ?to podrazumeva i usvajanje znanja. Paralelno sa tim treba ih usmeravati u kreativnom prakti?nom radu i procesima igara, gde ponu?ene informacije nisu okviri delovanja i definitivne vrednosti.Sadr?aji nastave likovne kulture u osnovnom vaspitanju i obrazovanju mogu da se podvedu pod slede?u ?emu informativne strukture:1. opaziti2. primiti3. razumeti4. postupiti.Nivo prve dimenzije (opa?anja) podrazumeva tri osnovna faktora:1. kvalitet opa?anja u sadr?ajnom pogledu;2. brzinu i ta?nost percepcije;3. ta?nost opa?anja pojedina?nih elemenata u odre?enoj situaciji.Nivo druge dimenzije obuhvata elemente razumevanja opa?enih i primljenih likovno-vizuelnih kvaliteta.Nivo tre?e dimenzije je razumevanje opa?ene i primljene informacije, tj. neophodno je vo?enje razgovora o struktuiranju odre?ene informacije.Nivo ?etvrte dimenzije podrazumeva primenu (postupanje) u prakti?nom i teorijskom radu.Ova struktura je orijentacija nastavnicima za vrednovanje nivoa znanja, a odnosi se na sve metodske celine u programu od ?etvrtog do osmog razreda. Tokom realizacije zadataka u svim metodskim celinama po razredima, gde se nastavnik pojavljuje u ulozi prenosioca znanja i animatora de?jeg stvarala?tva, mogu?e je proveravati i pratiti nivo i kvalitet procesa i rada u?enika po navedenim standardima. Zatim treba imati u vidu ?injenicu da se svaki od navedenih nivoa (po?ev od opa?anja preko primanja, razumevanja pa do postupanja) mo?e ocenjivati ocenom od dva do pet. Iz toga proizilazi napomena o kompleksnosti ocene i sugestija za slede?i pristup: dovoljan (2) - usvojenost sadr?aja na nivou opa?anja; dobar (3) - usvojenost sadr?aja na nivou opa?anja i primanja; vrlo dobar (4) - usvojenost sadr?aja na nivou opa?anja, primanja i razumevanja; odli?an (5) usvojenost sadr?aja na nivou opa?anja, primanja, razumevanja i postupanja.Prilikom ocenjivanja treba imati u vidu da nisu svi u?enici na istom nivou opa?anja, primanja, razumevanja i postupanja. To su ?injenice koje nastavnika upu?uju na budnost i realnost polaze?i od zahteva programa i psihofizi?kih mogu?nosti u?enika i treba da budu zastupljeni svi nivoi ocenjivanja sa razli?itim stepenima.Dodatni radZa dodatni rad od V do VIII razreda opredeljuju se daroviti u?enici sa posebnim interesovanjima za oblasti iz predmeta likovna kultura, odnosno za produbljivanje i pro?irivanje znanja i razvijanje stvarala?kog mi?ljenja. To su u?enici ?ija se darovitost izrazitije ispoljava ve? u I, II i III razredu. Takve u?enike prate i podsti?u nastavnici razredne nastave i pedago?ko-psiholo?ka slu?ba ?kole sve do V razreda kada se prvi put organizuje dodatni rad. Va?no je da se dodatni rad izvodi tokom cele godine, sve dok traje realizacija utvr?enog programa. Iako se povremeno, iz objektivnih razloga, ne organizuje ova nastava, va?no je da se rad sa darovitom decom ne prekida. U tom slu?aju treba da se podsti?u na samostalni rad u drugim formama (poja?anom individualizacijom rada u redovnoj nastavi, davanjem posebnih zadataka i anga?ovanjem u slobodnim aktivnostima).Dodatni rad je zasnovan na interesovanjima u?enika za pro?irivanje i produbljivanje umenja i ve?tina. Neposrednije aktivira u?enike i osposobljava ih za samoobrazovanje, razvija njihovu ma?tu, podsti?e ih na stvarala?ki rad i upu?uje na samostalnost u traganju razli?itih izvora saznanja. Pod rukovodstvom nastavnika, u?enici u dodatnom radu samostalno biraju odgovaraju?e medijume, sredstva za rad i neposrednije izla?u svoj kriti?an stav prema vrednostima. Anga?ovane u?enike stoga treba stimulisati (pohvale, nagrade, stipendije za dalje ?kolovanje) i postepeno ih uvoditi u oblasti profesionalne orijentacije ka ?irokom polju likovnih delatnosti. Programom rada obuhva?eni su segmenti orijentacionih sadr?aja programa (zavisno od mogu?ih interesovanja). Nastavnik u saradnji sa u?enikom (eventualno roditeljima i ?kolskim pedagogom-psihologom) sastavlja program dodatnog rada. U realizaciji programa nastavnik vodi razgovor, pronalazi i primenjuje najpogodnije oblike i metode rada, pre svega one koje motivi?u u?enike. U?enici se samostalno opredeljuju za rad i neophodno je proceniti motive koji su uticali na njihovu odluku. Nastavnik treba da prati konkurse, smotre, takmi?enja, obave?tava i motivi?e u pravcu odre?enog likovnog problema i afirmi?e de?je stvarala?tvo. Podr?ava ih u radu insistiraju?i na formiranju zbirke radova (mape) i u saradnji sa roditeljima u vreme nastave vodi dnevnik i prati razvoj deteta. O?uvanjem te?nje darovitih u?enika ka kreativnom izra?avanju, zajedno sa ovladavanjem materijalom (razvoj tehni?ke spretnosti i senzibiliteta), doprinosi daljem likovnom obrazovanju.U tom cilju predlo?ene su oblasti koje ?e se realizovati u dodatnoj nastavi.CRTANJEPostepeno oboga?ivanje pojedinostima na osnovu opserviranja ili prethodnim ve?bama rada po prirodi.SLIKANJEUvo?enje u bojene vrednosti procesom rada po prirodi i ilustrovanju.GRAFIKAOboga?ivanje linearnog izraza grafi?kih povr?ina, sa postepenim svesnijim kompozicionim re?enjima.UMETNI?KO NASLE?EStarohri??anska umetnost. Umetnost u doba seobe naroda, romanska i gotska umetnost. Vizantijska umetnost, arhitektura i slikarstvo. Srpska umetnost kraja XII i XIII veka. Postvizantijska umetnost na tlu Srbije XV-XVII vek. Islamska umetnost - karakteristike i spomenici u Srbiji. Renesansa u Italiji i drugim evropskim zemljama.FILMTeorija filmaSpecijalnost filmskog jezika i na?ina filmskog izra?avanja; na?in snimanja - kadar, gro-plan, uglovi snimanja, kretanje kamere; monta?a; tehni?ki problemi filma; tehnologija razvijanja filma; idejna strana filma; kratka istorija filma; prakti?ni zadaci - lak?i zadaci u realizaciji. Prakti?an radAnimiranje kola?-tehnikom, animiranje pomo?u crte?a, izrada kra?ih dokumentarnih filmova.ARHITEKTURATeorija, potreba za oblikovanjem prostora; namena zgrada, materijali i tehnike gradnje, najosnovniji oblici u arhitekturi - stilovi u arhitekturi; savremena arhitektura i urbanizam u realizaciji arhitektonskih ideja, upoznavanje sa tehni?kim crtanjem - perspektiva.OBLIKOVANJE I ZA?TITA SREDINE?ovek radom menja prirodu radi zadovoljavanja svojih potreba. Kori??enje energije i oblikovanje materijala dovodi do otpadaka gasovite, te?ne i ?vrste prirode koje zaga?uju ?ovekovu sredinu. Ergonomija, kao nauka o prilago?avanju ?oveka koji radi i njegovog rada, ima za cilj, putem projektovanja, in?enjeringa i tehnologije, uzajamno prilago?avanje ?oveka i njegovog rada. Razumevanje zakonitosti u ekologiji, u pogledu biolo?ke ravnote?e permanentan je cilj obrazovanja dece. U skladu sa ovim poimanjem odnosno razumevanjem prirode jedan je od ciljeva likovne kulture da se u?enici osposobe za stvarala?ko preno?enje vizuelno-likovnih iskustava u prirodno-dru?tvena nau?na podru?ja i tako razviju interesovanje za za?titu prirode i smisao za unapre?ivanje kulture ?ivljenja.VAJANJETeorijske porukeVolumen i prostor su op?ta orijentacija u vajarskim oblastima, odnosno funkcija plastike u arhitekturi, eksterijeru i enterijeru.Sadr?aji i ideje u vajarskim delima su nezamenljiv didakti?ki materijal kao primer re?enja likovnog problema koga je mogu?e realizovati u razli?itim varijantama.Meki materijal - glina, gips, priprema i izrada konstrukcija i modelovanje pune plastike glinom ili gipsanom ka?om.Nano?enje gline ili gipsa.Gipsana ka?a sa usporenim vezivanjem.Finalna obrada i su?enje radova.Izrada jednostavnih alata za rad.Opremanje i ?uvanje izvajanih radova.Pe?enje glinenih predmeta.Kori??enje primerenih tvrdih materijala koji se obra?uju postupkom oduzimanja.Drvo i vajarski radovi od drveta, puna plastika u drvetu, reljef, upotreba raznovrsnih dleta, no?eva, struga i alata za gla?anje.Izbor drveta i njegova obrada.Kuvanje drveta, se?enje, struganje, gla?anje, lakiranje i patiniranje.Opremanje i konzerviranje vajarskih radova.Vajanje u metalu, kova?ka obrada metala, vajanje metala, obrada metalnih listi?a i lima.Se?enje metala, spajanje (zakivanjem, lepljenjem i varenjem), bu?enje, izvla?enje i poliranje.Za?tita od korozije i patiniranje. Opremanje vajarskih radova.Vajanje u vezanom gipsu, tvrdoj glini ili odgovaraju?em kamenu.Izrada svih oblika plastike koji dozvoljava krt materijal (glina, gips, kamen). Kori??enje dleta, seka?a, no?a i ?eki?a, bru?enje, gla?anje i patiniranje. Oprema i ?uvanje vajarskih radova.PLASTI?NE MASEOdlivci (gips, plastika, metal) i umno?avanje vajarskih radova. Priprema kalupa, pravljenje mase za odlivke i skidanje kalupa.Oblikovanje u pe??anom kalupu i oblikovanje u kalupu za plastiku. Finalna obrada odlivaka, patiniranje i opremanje odlivaka. KERAMIKAUvod u keramiku, svojstva kerami?ke gline. Istorija keramike, kerami?ki proizvodi, tehnologija keramike.Sticanje prvog iskustva u radu sa glinom.Me?anje, gnje?enje, dodavanje i oduzimanje mase gline.Plasti?ne forme.Ispup?enje i udubljenje forme, puni i prazni prostor u raznim funkcijama (opeka sa ?upljinama i sli?no).Elementarno upoznavanje reljefa i razlika izme?u reljefa i pune plastike u prostoru.Obrada povr?ina, upoznavanje crta i utiskivanjem drugih oblika ili reljefnim dodacima.Izrada dekorativnih i funkcionalnih predmeta.Proces su?enja i kontrola su?enja, slaganje - punjenje pe?i predmetima, nadglednje pe?enja, hla?enje i pra?njenje pe?i.Slikanje pe?enih predmeta. Pe?enje i kontrolisanje pe?enja i slikanje glaziranih predmeta.Oslikavanje kerami?kih plo?ica emajlom i glazurom.Izrada kalupa i livenje kerami?kih predmeta (bro?evi, medaljoni, pepeljare i vaze za ikebanu).PRIMENJENA GRAFIKAOsnovi primenjene grafike.Kori??enje reproduktivne grafike u industriji.Grafika u jednoj boji - nacrt za etiketu.Grafika u dve boje - nacrt za plakat.Grafika u vi?e boja - nacrt za naslovnu stranu knjige (skica u kola?u).Grafika i grafi?ki slog (kori??enje grafike letraset-slova).Grafika - skica za po?tansku marku.Grafika i ambala?a (kutije - nacrt i finalni rad).Plakat - izvo?enje visokom ?tampom. Plakat - nacrt - skica kola?om.TAPISERIJAIstorija tapiserije: tapiserija u srednjem veku.Tapiserija u 18. i 19. veku.Savremena tapiserija.Izra?ajna sredstva tapiserije.Tehnika tapiserija.Materijali za tkanje; na?in tkanja.Boje (biljne i mineralne) i na?ini bojenja.Prakti?ni rad. Izrada nekoliko manjih tapiserija u raznim tehnikama.SLOBODNE AKTIVNOSTICrtanje, slikanje, vajanje, primenjena grafika; scenografija; kostim; keramika; tapiserija; zidno slikarstvo; vizuelne komunikacije; pantomima; istorija umetnosti i teorijsko izu?avanje kulturnog nasle?a; pra?enje savremenog likovnog ?ivota (izlo?be i druge likovne manifestacije).Formiranje i ?uvanje zbirki (individualnih ili zajedni?kih kolekcija): crte?a, slika, grafika, figura (originala ili reprodukcija), vrednih stvari (delovi no?nje, stare pegle, stari satovi itd), interesantnih oblika iz prirode (korenje, kamen itd), umetni?kih fotografija (crno-belih i u boji).U toku ?kolske godine ?lanovi likovne sekcije u?estvuju u estetskom ure?ivanju ?kole i njene okoline i u pripremanju i opremi izlo?bi i raznih drugih manifestacija u vaspitno-obrazovnoj organizaciji u okviru kulturne i javne delatnosti. Uloga nastavnika je veoma zna?ajna u podsticanju, okupljanju i anga?ovanju u?enika.DODATNI SADR?AJI NASTAVNOM PROGRAMU LIKOVNA KULTURA U NASTAVI NA MA?ARSKOM JEZIKU I. CELINA: SLOBODNO RITMI?KO IZRA?AVANJE BOJENIM MRLJAMA, LINIJAMA SVETLINAMA, OBLICIMA Penovác Endre festménye Aracsi k?, XIII. Sz. Nemzeti múzeum Szent László legendát ábrázoló freskó Kakaslomnicból, XIV. Sz. Szent László ereklyetartó, XV. Sz. Ziffer Sándor: Baross tér, 1907 Mátyás király és Beatrix királynét ábrázoló márvány domborm?, 1490 k?rül Szinyei Merse Pál: Léghajó, 1878 Markó Károly: Visegrád Várának romjai, 1830 Képes Krónika (magyarok bej?vetelét ábrázoló iniciálével), XIV. Sz. Kondor Béla: Darázs király, 1964 MUZI?KA KULTURA(1 ?as nedeljno, 36 ?asova godi?nje)Cilj i zadaciCilj:- razvijanje interesovanja za muzi?ku kulturu;- razvijanje muzikalnosti i kreativnosti;- negovanje smisla za zajedni?ko muziciranje u svim oblicima vaspitno-obrazovnog rada sa u?enicima;- upoznavanje muzi?ke tradicije i kulture svoga i drugih naroda. Zadaci:- negovanje sposobnosti izvo?enja muzike (pevanje/sviranje);- sticanje navike slu?anja muzike, podsticanje do?ivljaja i osposobljavanje za razumevanje muzike;- podsticanje kreativnosti u svim muzi?kim aktivnostima (izvo?enje, slu?anje, istra?ivanje i stvaranje muzike);- upoznavanje osnova muzi?ke pismenosti i izra?ajnih sredstava muzi?ke umetnosti;- pripremanje programa za kulturnu i javnu delatnost ?kole;- upoznavanje zanimanja muzi?ke struke. Operativni zadaciU?enici treba da:- pevaju po sluhu i iz notnog teksta pesme na?ih i drugih naroda (narodne, umetni?ke, de?je, starogradske);- upoznaju osnovne pojmove iz muzi?ke pismenosti;- upoznaju muzi?ke dela uz osnovne informacije o delu i kompozitoru;- razvijaju stvarala?ke sposobnosti.SADR?AJI PROGRAMAIzvo?enje muzikePevanje, sviranje i osnove muzi?ke pismenostiObraditi i pevati narodne, de?je, umetni?ke pesme, kanone i pesme na?ih i stranih kompozitora.Na de?jim ritmi?kim i melodijskim instrumentima izvoditi pesme odgovaraju?e te?ine (obnavljanje cele note, polovine, ?etvrtine, osmine, ?esnaestine u grupi i odgovaraju?ih pauza; obrada osminske triole i sinkope).Kroz obradu pesama upoznati F-dur, D-dur i d-moll lestvicu. Slu?anje muzikeSlu?ati vokalne, vokalno-instrumentalne i instrumentalne kompozicije na?ih i stranih kompozitora.Posebnu pa?nju obratiti na solo i horsku pesmu uz osnovne informacije o delu i kompozitoru.U?enike osposobiti da prepoznaju i upoznaju zvuk instrumenta u primerima koje slu?aju, predstavljati im izgled i mogu?nosti instrumenta. Stvaranje muzikePodsticanje muzi?ke kreativnosti kroz improvizaciju na dostupnim instrumentima.Improvizovanje dijaloga na instrumentima Orfovog instrumentarija.Stvaranje de?jih pesama.ZAHTEVI PROGRAMA PO AKTIVNOSTIMAIzvo?enje muzikePesma koju u?enik u?i po sluhu ili iz notnog teksta ima najvi?e udela u razvoju njegovog sluha i muzi?kih sposobnosti uop?te. Pevanjem pesama u?enik sti?e nova saznanja i razvija muzi?ki ukus. Kroz izvo?enje muzike u?enik treba da savlada pojmove iz osnova muzi?ke pismenosti. Nastava ima zadatak da kod u?enika razvija ljubav prema muzi?koj umetnosti i smisao za lepo, da pomogne u svestranom razvoju li?nosti u?enika, da u?enika oplemeni i da mu ulep?a ?ivot.Pri izboru pesama nastavnik treba da po?e od psihofizi?kog razvoja u?enika, od njima bliskih sadr?aja, ?ire?i pri tom njihova interesovanja i oboga?uju?i dotada?nja znanja novim sadr?ajima. Potrebno je, tako?e, da oceni glasovne mogu?nosti razreda pre odabira pesama za pevanje.Detaljnom analizom potrebno je obraditi tekst i utvrditi o ?emu pesma govori, kao i u kojoj je lestvici napisana. Za upoznavanje narodne pesme va?no je razumeti njeno etni?ko i geografsko poreklo, ulogu pesme u narodnim obi?ajima ili svakodnevnom ?ivotu. Jedna od karakteristika narodnih pesama je i zavr?etak koji odudara od onoga ?to je u?enik saznao kroz osnove muzi?ke pismenosti - zavr?etak na drugom stupnju. Na ovu karakteristiku treba skrenuti pa?nju, a ona ?e ujedno biti i orijentir za prepoznavanje narodne pesme.Nastavnik bira od predlo?enih pesama, ali mora voditi ra?una da u njegovom radu budu zastupljene umetni?ke, narodne, prigodne pesme savremenih de?jih kompozitora, kao i kompozicije sa festivala de?jeg muzi?kog stvarala?tva koje su stvarala deca. Radi aktuelizacije programa, nastavnik, tako?e, mo?e nau?iti u?enike da pevaju i poneku pesmu koja se ne nalazi me?u predlo?enim kompozicijama ako to odgovara cilju i zadacima predmeta i ako odgovara kriterijumu vaspitne i umetni?ke vrednosti.Posebnu pa?nju treba posvetiti izra?ajnosti interpretacije - dinamici, fraziranju, dobroj dikciji. SviranjeU svakom odeljenju postoji jedan broj u?enika koji ima ve?e ili manje pote?ko?e u pevanju. Takvim u?enicima treba dati mogu?nost afirmacije kroz sviranje na de?jim muzi?kim instrumentima da bi u?estvovali u grupnom muziciranju.U radu koristiti ritmi?ke i melodijske instrumente. Po?to su u?enici opismenjeni, sviranje na melodijskim instrumentima bi?e olak?ano jer se mogu koristiti notni primeri pojedinih pesama koje su solmizaciono obra?ene.Potrebno je razvijati de?je predispozicije za muzi?ko oblikovanje i omogu?iti im da do?ive radost sviranja, ?ime se bogati li?nost u osetljivom periodu emocionalnog sazrevanja. Slu?anje muzikeSlu?anje muzike je aktivni psihi?ki proces koji obuhvata emocionalno do?ivljavanje i misaonu aktivnost. Uloga nastavnika u organizovanju pravilnog pristupa slu?anju muzike je od presudne va?nosti za estetski odnos prema muzici, za tuma?enje muzi?kog dela i njegov do?ivljaj.Kompozicije koje se slu?aju moraju svojim trajanjem, sadr?ajem i muzi?kim izrazom da odgovaraju mogu?nostima percepcije u?enika i organizacije ?asa. One treba da budu kratke, a ravnopravno treba da budu zastupljene vokalne, instrumentalne i vokalno-instrumentalne. Kod slu?anja de?jih pesama potrebno je da u?enici: uo?avaju i obja?njavaju tekst, razumeju funkciju instrumentalne pratnje i na?ina na koji muzika do?arava tekst.Pre slu?anja treba obnoviti znanja iz oblasti muzi?kih izra?ajnih sredstava koja se stavljaju u funkciju izabranog primera. Treba izbegavati utvr?ene metodske postupke i tragati za novim pristupom u skladu sa delom koje se obra?uje. Analizu slu?anog primera treba raditi kroz dijalog sa u?enicima podsti?u?i slobodno izra?avanje. Li?nost stvaraoca se predstavlja najuop?tenije, sa osnovnim hronolo?kim podacima, s merom odabranim anegdotama i uz nastojanje da se u?enikova znanja iz razli?itih oblasti pove?u i stave u funkciju razumevanja slu?anog dela.U izboru instrumentalnih kompozicija treba koristiti primere najpopularnijih dela, onih koja ?e svojom upe?atljivo??u privu?i pa?nju i lako biti prihva?ena.Elementi muzi?kog oblika ne smeju se obra?ivati na formalisti?ki na?in. Obja?njenja u vezi sa formom dela moraju biti u funkciji olak?avanja pra?enja muzi?kog toka. Muzi?ko stvarala?tvoDe?je muzi?ko stvarala?tvo predstavlja vi?i stepen aktiviranja muzi?kih sposobnosti, koje se sti?u u svim muzi?kim aktivnostima, a kao rezultat kreativnog odnosa prema muzici. Ono ima veliku vaspitnu i obrazovnu vrednost: podsti?e muzi?ku fantaziju, oblikuje stvarala?ko mi?ljenje, produbljuje interesovanja i doprinosi trajnijem usvajanju i pam?enju muzi?kih reproduktivnih i stvarala?kih aktivnosti i znanja.Stvarala?tvo mo?e biti zastupljeno kroz:- muzi?ka pitanja i odgovore;- komponovanje melodije na zadati tekst;- sastavljanje melodije od ponu?enih dvotaktnih motiva;- improvizacija pokreta na odre?enu muziku.Ove aktivnosti treba vrednovati prema stvarala?kom anga?ovanju u?enika, a ne prema kvalitetu nastalog dela jer su i najskromnije muzi?ke improvizacije pedago?ki opravdane. Pra?enje i vrednovanje u?enikaDa bi se ostvario proces pra?enja napredovanja i stepena postignu?a u?enika u nastavi muzi?ke kulture, neophodno je da nastavnik prethodno upozna i identifikuje muzi?ke sposobnosti svakog u?enika.Ocenjivanje u?enika u nastavi mora se sprovoditi organizovano. Ono treba da obuhvati i prati poseban razvoj svakog u?enika, njegov rad, zalaganje, interesovanje, stav, ume?nost, kreativnost i sli?no. Nastavnik treba da prati razvoj li?nosti u celini i da objektivno procenjuje koliko je u?enik savladao programske zahteve.Smisao ocenjivanja u nastavi muzi?ke kulture ne treba da bude isklju?ivo vezan za ocenu muzi?kih sposobnosti, mada njih treba ista?i, ve? i u funkciji nagrade za zalaganje, interesovanje, ljubav prema muzici. Ocenu treba koristiti kao sredstvo motivacije: ona treba da u?enike motivi?e na muzi?ke aktivnosti i na bavljenje muzikom u skladu s njihovim stvarnim sposobnostima i potrebama.Doma?i pismeni zadaci ili pisani tekstovi, kontrolni zadaci i sli?no ne zadaju se za ovaj predmet ni u jednom razredu. Celokupno nastavno gradivo ostvaruje se samo u ?koli.PREPORU?ENE KOMPOZICIJE ZA PEVANJE U ?ESTOM RAZREDUHimneDr?avna himnaHimna svetom SaviHimna ?kole Narodne pesmeIzbor narodnih pesama iz razli?itih krajeva SrbijePesma iz Japana - ?u?ti, ?u?ti bambusov listNarodna iz Indonezije - Ko?ijaPesme drugih naroda De?je pesmeZ. Vauda - Br?imir i Br?imirkaZ. Vauda - Leptirova uspavankaS. Mokranjac - Povela je JelaS. Mokranjac - Oj, za goromV. A. Mocart - ?e?nja za prole?emK. Babi? - Konjski repJ. S. Bah - ZimaJ. S. Bah - Ah, ?to volim?. B. Pergolezi - Gde je onaj cvetak ?utiD. Kabalevski - Spokojno spavaj Pesme ?iji su stvaraoci decaNagra?ene kompozicije sa de?jeg konkursa.PREPORU?ENE KOMPOZICIJE ZA SLU?ANJE U ?ESTOM RAZREDUHimneDr?avna himnaHimna svetom SaviHimna ?kole Narodne pesme i igreIzbor pesama iz razli?itih krajeva Srbije Doma?i kompozitoriS. Mokranjac - Peta rukovetS. Mokranjac - Osma rukovetJ. Marinkovi? - Ot?e na?S. Bini?ki - Mar? na DrinuM. Milojevi? - Muha i komaracM. Taj?evi? - Sedam balkanskih igara (izbor)K. Babi? - Gimnastika za dva cvancikaD. Radi? - Gungulice (izbor)R. Petrovi? - Svatovske ?aljivkeIzbor iz dostupnih instrumentalnih dela savremenih kompozitoraStrani kompozitoriJ. S. Bah - Druga svita za flautu i orkestar, poslednji stav, BadineraVivaldi - koncerti iz ciklusa Godi?nja doba - ZimaTartini - ?avolji triler, sonata za violinu i klavir, prvi stavV. A. Mocart - duet Papagena i Papagene iz opere ?arobna frulaBetoven - Prvi stav Pete simfonijeF. ?ubert - Divlja ru?icaF. Mendelson - Violinski koncert, prvi stavJ. Brams - Ma?arske igre (izbor)P. I. ?ajkovski - odlomci iz baleta Uspavana lepoticaA. Borodin - Polovecke igre iz opere Knez IgorE. Grig - Prva svita iz muzike za dramu Per Gint, Jutro (prvi stav) i U dvoru planinskog kralja (?etvrti stav)N. Rimski-Korsakov - odlomci iz svite ?eherezadaIzbor iz dostupnih dela kompozitora XX vekaNA?IN OSTVARIVANJA PROGRAMAU programu muzi?ke kulture istaknuto mesto ima slu?anje muzi?kih dela i aktivno muziciranje (pevanje i sviranje). Osnove muzi?ke pismenosti i muzi?ko-teorijski pojmovi u ovakvom pristupu planirani su u funkciji boljeg razumevanja muzike i muzi?kog dela.Osnovni princip u ostvarivanju cilja i zadataka treba da bude aktivno u?e??e u?enika na ?asu. Pri tome na jednom ?asu treba obuhvatiti razli?ita podru?ja predvi?ena za taj razred i kombinovati razne metode u nastavi. ?as posve?en samo jednom podru?ju i izvo?en samo jednom metodom ne mo?e biti ni koristan ni zanimljiv za u?enike, ?to vodi ka osiroma?ivanju sadr?aja i smisla predmeta.Nastava muzi?ke kulture ostvaruje se kroz:- pevanje, sviranje i sticanje osnova muzi?ke pismenosti;- slu?anje muzike;- de?je muzi?ko stvarala?tvo.Grupnim i pojedina?nim pevanjem ili sviranjem razvija se interesovanje u?enika da aktivno u?estvuju u muzi?kom ?ivotu svoje sredine. Preporuke za ostvarivanje programa u ?estom razreduSlu?anje muzike- Usmeravanje pa?nje u?enika na analiti?ko slu?anje muzike stimulisanjem aktivnog pra?enja primera.- Razlikovanje zvu?nih boja muzi?kih instrumenata, upoznavanje njihovih karakteristika (osnovne grupe, gra?a, tehni?ko-izvo?a?ke mogu?nosti).- Podsticanje razli?itih vidova izra?avanja u?enika u vezi sa slu?anjem muzike i muzi?kim do?ivljajem. Ovo se ne sme svoditi na pasivizaciju uloge nastavnika i pomeranje akcenata sa aktivnog slu?anja na druge aktivnosti, obi?no likovne ili literarne, za koje nastavnik nema pravu kompetenciju tuma?enja i ocenjivanja.- Upoznavanje muzi?kih dela, stvaralaca i izvo?a?a. Osnove muzi?ke pismenosti- snizilica, razre?ilica, obnavljanje povisilice;- upoznavanje klavijature;- obnavljanje prostih parnih i neparnih taktova sa ?etvrtinskom i osminskom jedinicom brojanja (utvr?ivanje odnosa nagla?enih i nenagla?enih delova takta, obja?njenje taktiranja i dirigovanja);- upoznavanje ala breve takta (polovina kao jedinica brojanja);- obnavljanje znakova repeticije, u?enje oznaka prima i sekunda volta;- upoznavanje korone;- obnavljanje oznaka za dinamiku (p, mp, f, mf, crescendo, decrescendo) i tempo (adagio, andante, moderato, allegro), u?enje novih: pp i ff, vivo, presto. Obja?njenje zna?enja termina molto, poco, meno, kao i oznake karaktera cantabile;- obja?njenje zna?enja lukova: luk trajanja i luk legata, oznaka za stakato i glisando;- ponavljanje starih i obrada novih lestvica F-dur, D-dur i d-moll obnavljanje zna?enja termina stupanj, stepen i polustepen, upoznavanje akorda na prvom stupnju (pore?enje mola i dura, obja?njenje tonaliteta). Pevanje pesama po sluhu i iz notnog teksta- neophodni su redovno ukazivanje na zna?aj pravilne higijene glasa, stalna briga o polo?aju tela pri pevanju, ve?be za peva?ko disanje, ve?be artikulacije, raspevavanje uz instrumentalnu pratnju i bez nje, pevanje kadence;- u?enje pesme po?inje uvo?enjem u tematiku, zatim sledi nastavnikovo tuma?enje literarnog teksta sa nagla?avanjem vaspitnih elemenata;- kod u?enja pesama po sluhu prvo se demonstrira originalni vid pesme (u tempu, sa dinamikom), zatim radi jednostavna analiza pesme zbog razumevanja forme (zajedni?ko uo?avanje ponavljanja i kontrasta);- kod u?enja pesama iz notnog teksta prvo se radi analiza zapisa pesme (uo?avaju se: klju?, predznaci, takt uz probu taktiranja, dinami?ke i artikulacione oznake, du?ine i imena tonova), zatim se notni tekst i??itava parlato (sa ponavljanjima dok se tekst ne utvrdi), uradi se ve?ba raspevavanja i prelazi na pevanje dok nastavnik svira melodiju;- osmi?ljavanje po?etne intonacije pesme najbolje je dati kroz instrumentalni uvod;- pesma se u?i po delovima i frazama uz instrumentalnu pratnju koja se u po?etku svodi na melodiju (aran?mane dodati tek po?to je pesma nau?ena);- te?e ritmi?ke figure i melodijski skokovi se obra?uju kroz ponavljanja;- tokom u?enja neprekidno se insistira na izra?ajnom i do?ivljenom pevanju. Sviranje- Ponavljanje kra?eg zadatog melodijskog motiva.- Uvo?enje ve?eg broja raznovrsnih instrumenata Orfovog instrumentarijuma.- Sviranje na frulici, melodici, tamburi, gitari i drugim dostupnim instrumentima. Muzi?ko stvarala?tvo- Ritmi?kim i zvu?nim efektima kreirati pratnje za pesme, stihove, koriste?i pri tom razli?ite izvore zvuka.- Kreiranje pokreta uz muziku koju u?enici pevaju ili slu?aju.- Smi?ljanje muzi?kih pitanja i odgovora, ritmi?ka dopunjalka, melodijska dopunjalka sa potpisanim tekstom, sastavljanje melodije od ponu?enih dvotaktnih motiva.- Improvizacija melodije na zadati tekst.- Improvizacija dijaloga na melodijskim instrumentima Orfovog instrumentarijuma. Didakti?ko-metodi?ka uputstvaPreporu?eni sadr?aji ovog nastavnog predmeta u?enicima treba da pru?e znanja i informacije kako bi razumeli, pratili, razlikovali, do?ivljavali i ?to bolje procenjivali muzi?ke vrednosti.Za uspe?nu realizaciju nastave muzi?ke kulture neophodno je ostvariti osnovni preduslov: kabinet sa nastavnim i o?iglednim sredstvima. Nastavna sredstva su: klavir, komplet Orfovog instrumentarija za sve u?enike, tabla sa linijskim sistemima, kvalitetni ure?aj za slu?anje muzike, a po?eljni su i kompjuter, ure?aj za emitovanje DVD sa prate?om opremom. O?igledna sredstva uklju?uju: slike pojedina?nih instrumenata, guda?kog i simfonijskog orkestra, slike stranih i doma?ih kompozitora i izvo?a?a, kvalitetne snimke primera.Sadr?aji muzi?ke kulture treba da pru?e u?enicima dovoljno znanja i obave?tenosti koja ?e im omogu?iti da razlikuju stvarne vrednosti i kvalitete u svetu muzike koja ih okru?uje u svakodnevnom ?ivotu od onih sadr?aja koje ne razvijaju njihov ukus i ne doprinose njihovom estetskom vaspitanju.Usvajanje znanja u?enika zavisi od organizacije ?asa, koji mora biti dobro planiran, osmi?ljen i zanimljiv. U?enik treba da bude aktivan na ?asu, a ?as muzi?ke kulture treba da bude do?ivljaj za u?enike. Raznim oblicima rada, tehnikama i o?iglednim sredstvima u?enicima se prenose znanja i kombinuju razne metode u nastavi. Nastavnik je ravnopravni u?esnik u svim aktivnostima.Doma?e pismene zadatke ili pisane testove, kontrolne zadatke, referate ne treba zadavati ni u jednom razredu.Nastavu treba uvek povezivati sa drugim predmetima, muzi?kim ?ivotom dru?tvene sredine i u?estvovati na takmi?enjima i muzi?kim pISTORIJA(2 ?asa nedeljno, 72 ?asa godi?nje)Cilj i zadaciCilj izu?avanja nastavnog predmeta istorija je kulturni razvoj i humanisti?ko obrazovanje u?enika. Cilj nastave istorije je i da doprinese razumevanju istorijskog prostora i vremena, istorijskih procesa i tokova, kao i razvijanju nacionalnog i evropskog identiteta i duha tolerancije kod u?enika.Zadaci nastave istorije su da u?enici, uo?avaju?i uzro?no-posledi?ne veze, razumeju istorijske procese i tokove, ulogu istaknutih li?nosti u razvoju ljudskog dru?tva i da poznaju nacionalnu i op?tu istoriju (politi?ku, ekonomsku, dru?tvenu, kulturnu...), kao i istoriju susednih naroda i dr?ava. Operativni zadaci:- razumevanje pojma "srednji vek" i osnovnih odlika tog istorijskog perioda;- razumevanje osnovnih odlika feudalnog dru?tva;- sticanje znanja o najzna?ajnijim dr?avama srednjovekovne Evrope;- sticanje znanja o srpskim srednjovekovnim dr?avama;- sticanje znanja o li?nostima koje su obele?ile srednji vek u op?toj i nacionalnoj istoriji;- razumevanje uloge religije u dru?tvu srednjeg veka;- upoznavanje kulturnih i tehni?kih dostignu?a srednjovekovne Evrope;- upoznavanje kulturnog nasle?a Srba u srednjem veku;- kori??enje istorijskih karata za period srednjeg veka;- podsticanje u?enika na kori??enje istorijskih izvora;- razvijanje kriti?kog odnosa prema istorijskim izvorima.SADR?AJI PROGRAMAUVODOsnovne odlike srednjeg veka (pojam "srednji vek", hronolo?ki i prostorni okviri, svetske civilizacije u periodu srednjeg veka).Osnovni istorijski izvori za istoriju srednjeg veka (pisani - povelje, pisma, zapisi, natpisi, hronike, letopisi, ?itija svetih, biografije vladara...; materijalni - predmeti, novac, pe?ati, likovna umetnost, arhitektura...).EVROPA I SREDOZEMLJE U RANOM SREDNJEM VEKUVelika seoba naroda i Frana?ka dr?ava (germanske dr?ave na teritoriji Zapadnog rimskog carstva, hristijanizacija Germana, Karlo Veliki, uloga Vikinga).Hri??anska crkva (crkvena organizacija, mona?tvo, manastiri kao sredi?ta ranosrednjovekovne kulture i pismenosti, procesi pokr?tavanja, Veliki raskol i njegove posledice).Vizantija do XII veka (gr?ko i rimsko nasle?e, Konstantin Veliki, osnivanje Carigrada, Justinijan I i poku?aji obnove Rimskog carstva, uspon carstva u doba Makedonske dinastije i u doba Komnina; privredni, kulturni i verski uticaj na susedne narode - Bugare, Srbe, Ruse...).Islamski svet u ranom srednjem veku (Muhamed - pojava islamske religije, nastajanje muslimanske dr?ave u Arabiji i arapska osvajanja, osobenost dr?avnog i dru?tvenog ure?enja, raspad jedinstvene dr?ave, arapsko-islamska kultura i njen uticaj na kulturu naroda Evrope).Nastanak feudalnog dru?tva (formiranje feudalne dru?tvene strukture - vitezovi i kmetovi, piramidalna hijerarhija vlasti, vazalni odnosi, ruralno dru?tvo).SRBI I NJIHOVO OKRU?ENJE U RANOM SREDNJEM VEKUSloveni i njihovo naseljavanje Balkanskog poluostrva (?ivot Starih Slovena u prapostojbini, slovenski obi?aji i verovanja, uzroci i pravci seobe, naseljavanje Balkanskog poluostrva).Ju?ni Sloveni prema starosedeocima i susedima (Avari, Frana?ka i Vizantija, odnos prema starosedeocima, formiranje plemenskih saveza, naseljavanje Bugara i Ma?ara i nastanak njihovih dr?ava, Prvo bugarsko carstvo, Samuilova dr?ava).Srbi od VII do XII veka (doseljavanje Srba i Hrvata, srpske zemlje, Srbija izme?u Vizantije i Bugarske, uspon i pad Duklje).Pokr?tavanje Srba i drugih Ju?nih Slovena i njihova rana kultura (za?eci hristijanizacije, zna?aj misije ?irila i Metodija i njihovih u?enika, po?eci pismenosti, karakter rane srednjovekovne kulture kod Srba i drugih Ju?nih Slovena).EVROPA U POZNOM SREDNJEM VEKURazvoj i struktura feudalnih dr?ava (srednjovekovne monarhije - primeri Francuske, Engleske i Nema?ke, odnos dr?ave i crkve).Krsta?ki ratovi (hodo?a??a - sveta mesta, najzna?ajniji pohodi i najpoznatiji u?esnici - Ri?ard Lavovo Srce, Saladin, Fridrih Barbarosa, Luj IX Sveti; vite?ki redovi, uloga Mleta?ke republike u ?etvrtom krsta?kom pohodu, sudari i susreti civilizacija).Postanak i razvoj srednjovekovnih gradova (privredni napredak u doba razvijenog feudalizma, razvitak gradova, zanatstva i trgovine, za?eci robne privrede, borba gradova za samoupravu, gradovi kao kulturna i prosvetna sredi?ta).Svakodnevni ?ivot u srednjem veku (vladar, dvor i dvorski ?ivot, svakodnevni ?ivot na selu i gradu, polo?aj ?ene u srednjem veku).Op?te odlike srednjovekovne kulture (verski karakter kulture, kulturne oblasti, ?kole i univerziteti, pronalasci, op?te odlike umetnosti i knji?evnosti).SRBI I NJIHOVO OKRU?ENJE U POZNOM SREDNJEM VEKUSrbija u XII i po?etkom XIII veka (Ra?ka izme?u Vizantije i Ugarske, borba za osamostaljivanje dr?ave - Stefan Nemanja, Stefan Prvoven?ani, autokefalnost srpske crkve - sveti Sava).Uspon srpske dr?ave u XIII i po?etkom XIV veka i Vizantija Paleologa (privredni razvoj - Uro? I, ?irenje dr?ave - Milutin, Stefan De?anski i bitka kod Velbu?da, zna?aj Dubrovnika u privrednom i kulturnom ?ivotu srpskih zemalja).Srpsko carstvo (Du?anova osvajanja, uspostavljanje patrijar?ije i progla?enje carstva, ure?enje dr?ave).Dru?tvo u dr?avi Nemanji?a (podela dru?tva, dru?tveni slojevi i odnosi, veze srpske i vlastele okolnih dr?ava - povezivanje po dru?tvenoj horizontali).Kraj srpskog carstva (slabljenje carstva u vreme cara Uro?a, oblasni gospodari i njihovi sukobi).Postanak i razvoj srednjovekovne bosanske dr?ave (Kulin ban, borba sa Ugarskom, Crkva bosanska, uspon i progla?enje kraljevstva - Tvrtko I).Srednjovekovna kultura Srba (jezik i pismo, zna?aj Miroslavljevog jevan?elja, knji?evnost - sveti Sava, Teodosije, monahinja Jefimija...; najzna?ajnije zadu?bine, heraldika, pravni spomenici - Svetosavski nomokanon i Du?anov zakonik i njihov istorijski zna?aj).SRPSKE ZEMLJE I NJIHOVO OKRU?ENJE U DOBA OSMANLIJSKIH OSVAJANJATurci Osmanlije i njihova osvajanja na Balkanu (dru?tveno i dr?avno ure?enje osmanske dr?ave, nemo? Vizantije, Srbije i Bugarske, bitka na Marici, li?nost kralja Marka).Moravska Srbija i njena uloga u borbi protiv Osmanlija (knez Lazar, boj na Kosovu, kosovska legenda - istorijski i legendarni likovi Vuka Brankovi?a i Milo?a Obili?a).Dr?ava srpskih despota i okolne zemlje (kneginja Milica, knez i despot Stefan Lazarevi?, odnosi prema Osmanskom carstvu i Ugarskoj, despot ?ura? Brankovi? i slabljenje Srbije, pad Carigrada i propast Vizantije, pad Smedereva, seobe Srba u Ugarsku, slabljenje i pad Bosne, Zeta za vreme Bal?i?a i Crnojevi?a, li?nosti Vlada Cepe?a Drakule i ?ura?a Kastriota Skenderbega i njihov otpor Osmanlijama).NA?IN OSTVARIVANJA PROGRAMADu?ina i zna?aj perioda srednjeg veka, koji se izu?ava u ?estom razredu, a obuhvata hiljadu godina ljudske istorije, zahtevaju veliku pa?nju u izboru nastavnih sadr?aja. U programu se nalaze relevantni doga?aji, li?nosti i pojave za to istorijsko razdoblje, a klju?ni sadr?aji u okviru nastavnih tema dati su u zagradama koje se nalaze iza naziva nastavnih jedinica. Ovakva struktura programa poma?e nastavniku u planiranju neposrednog rada sa u?enicima jer mu olak?ava odre?ivanje obima i dubine obrade pojedinih sadr?aja. Nastavnik ima slobodu da sam odredi raspored i dinamiku aktivnosti za svaku temu uva?avaju?i ciljeve i zadatke predmeta.Nastavni program se mo?e dopuniti sadr?ajima iz lokalne srednjovekovne pro?losti, ?ime se kod u?enika posti?e jasnija slika o tome ?ta od kulturne ba?tine njihovog kraja poti?e iz ovog perioda.U ?kolama na nastavnom jeziku neke od nacionalnih manjina mogu se, osim sadr?aja iz njihove srednjovekovne istorije koji su dati u programu, obraditi i pro?ireni nastavni sadr?aji iz pro?losti tog naroda. Pri tome, nastavnici ?e nastojati da u?enicima pru?e istorijsku sliku doti?nog naroda i njegove dr?ave u srednjem veku, ali i sliku sredine u kojoj ?ive: kako su i za?to naselili te prostore, kakav je bio na?in ?ivota u srednjem veku i koje su zna?ajne li?nosti obele?ile to razdoblje njihove pro?losti.Savla?uju?i nastavni program istorije u?enici ?estog razreda, osim ?to sti?u znanja o doga?ajima iz srednjovekovne pro?losti, dobijaju i podsticaje za svoj intelektualni razvoj. Oni se kroz istoriju ve?baju u logi?kom zaklju?ivanju i shvatanju uzro?no-posledi?nih veza. Istorija je izuzetno pogodan nastavni predmet za podsticanje razvoja kriti?kog mi?ljenja, odnosno za razlikovanje ?injenica od pretpostavki, podataka od njihove interpretacije i bitnog od nebitnog. Zbog toga je od velikog zna?aja kojim ?e metodskim pristupom da se obra?uju nastavni sadr?aji. Istorija kao narativni predmet, u kome su usmeno izlaganje, opis, razgovor, obja?njenja, tuma?enja, argumentovanje nastavnika i u?enika glavna aktivnost, pru?a velike mogu?nosti za podsticanje u?eni?ke radoznalosti koja je u osnovi svakog saznanja. Nastavni sadr?aji treba da budu predstavljeni kao "pri?a" bogata informacijama i detaljima, ne zato da bi opteretili pam?enje u?enika, ve? da bi im istorijski doga?aji, pojave i procesi bili opisani jasno, detaljno, ?ivo i dinami?no. Nastava ne bi smela biti statisti?ka zbirka podataka i izve?taj o tome ?ta se nekada zbilo, ve? treba da pomogne u stvaranju ?to jasnije slike kod u?enika ne samo o tome ?ta se tada desilo, ve? i za?to se to desilo.Posebno mesto u nastavi istorije imaju pitanja, kako ona koja postavlja nastavnik u?enicima, tako i ona koja dolaze od u?enika, podstaknuta "pri?om" koju su ?uli tokom nastave ili van nje. Pitanja nastavnika nemaju funkciju samo u fazi utvr?ivanja i sistematizacije gradiva, ve? i u samoj obradi nastavnih sadr?aja. Dobro postavljena pitanja, kao poziv na razmi?ljanje i vo?eni proces traganja za odgovorom, obezbe?uju razumevanje, a samim tim i uspe?no pam?enje. U zavisnosti od toga ?ta nastavnik ?eli da postigne, pitanja mogu imati razli?ite funkcije, kao ?to su: fokusiranje pa?nje na neki sadr?aj ili aspekt, podsticanje pore?enja, traganje za poja?njenjem, procena mogu?ih posledica...Nastavnik, pored toga ?to kreira svoja predavanja, osmi?ljava i planira na koji na?in ?e se u?enici uklju?iti u pedago?ki proces. Nije bitno da li je u?eni?ka aktivnost organizovana kao individualni rad, rad u paru, maloj ili velikoj grupi, kao radionica ili doma?i zadatak, ve? koliko i kako "uvodi" u pro?le doga?aje, odnosno koliko podsti?e u?enike da se decentriraju od sada?njosti i sopstvenog ugla gledanja, ?to je za dvanaestogodi?njake te?ak zadatak.Da bi shvatio doga?aje koji su se zbili u pro?losti, u?enik mora da ih o?ivi u svom umu, u ?emu veliku pomo? pru?a upotreba razli?itih istorijskih tekstova, karata i drugih izvora istorijskih podataka (dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, muzejski eksponati, ilustracije, kao i obilasci kulturno-istorijskih spomenika). Istorijske karte su odli?an spoljni "oslonac" za misao koja nije jo? u stanju da se odvoji od konkretnog nivoa, ?to je karakteristi?no za u?enike ?estog razreda. One omogu?avaju u?enicima ne samo da na o?igledan i slikovit na?in do?ive prostor na kome se neki od doga?aja odvijao, ve? im i poma?u da prate promene na odre?enom prostoru kroz vreme.Nastava istorije ima uticaja i na razvijanje jezi?ke i govorne kulture jer istorijski sadr?aji bogate jezi?ki fond u?enika. Naravno, potrebno je da se sve re?i i pojmovi koji su nepoznati ili nedovoljno dobro poznati u?enicima precizno objasne. Gde god je mogu?e, treba izbegavati pojmove visokog nivoa apstraktnosti. Kako nisu svi u?enici sa jednakim darom za verbalno izra?avanje, nastavnik ?e pozitivno vrednovati kada se u?enik dobro snalazi na istorijskoj karti, postavlja promi?ljena pitanja ili ve?to argumentuje u diskusiji, ?ak i onda kada je njegovo izra?avanje, posmatrano po broju re?i, siroma?no.U radu sa u?enicima treba imati u vidu integrativnu funkciju istorije, koja u obrazovnom sistemu gde su znanja podeljena po nastavnim predmetima, poma?e u?enicima da postignu celovito shvatanje o povezanosti i uslovljenosti biolo?kih, geografskih, ekonomskih i kulturnih uslova ?ivota ?oveka kroz prostor i vreme. Treba se ?uvati fragmentarnog, izolovanog znanja istorijskih ?injenica jer ono ima najkra?e trajanje u pam?enju i najslabiji transfer u sticanju drugih znanja. Postoji prirodna veza istorije sa drugim obaveznim i izbornim nastavnim predmetima (geografija, srpski jezik, likovna kultura, muzi?ka kultura, narodna tradicija, svakodnevni ?ivot u pro?losti, verska nastava, gra?ansko vaspitanje...) i zato je po?eljna saradnja izme?u predmetnih nastavnika, koja se mo?e ostvarivati na razli?ite na?ine (redovna nastava, dodatni rad, slobodne aktivnosti, izleti i ekskurzije...).GEOGRAFIJA(2 ?asa nedeljno, 72 ?asa godi?nje)Cilj i zadaciCilj nastave geografije je usvajanje znanja o prirodnogeografskim i dru?tvenogeografskim objektima, pojavama i procesima i njihovim me?usobnim vezama i odnosima u geoprostoru. Nastava geografije treba da doprinese stvaranju realne i ispravne slike o svetu kao celini i mestu i ulozi na?e dr?ave u svetu.Zadaci nastave geografije su vi?estruki. Njihovim ostvarivanjem u?enici se osposobljavaju da sti?u i razvijaju znanja i razumevanja, umenja i stavove prema svetskim i nacionalnim vrednostima i dostignu?ima.Nastava geografije treba da doprinese:- sticanju znanja o osnovnim objektima, pojavama i procesima u vasioni;- kartografskom opismenjavanju, upotrebi geografskih karata i drugih izvora informacija u procesu u?enja i istra?ivanja i u svakodnevnom ?ivotu;- sticanju znanja o objektima, pojavama i procesima u geografskom omota?u Zemlje i u neposrednom okru?enju;- razumevanju uzro?no-posledi?ne povezanosti pojava i procesa u geografskom omota?u;- razvijanju geografskog mi?ljenja zasnovanog na povezanosti i me?uuslovljenosti geografskih pojava i procesa u prostoru i vremenu;- razvijanju estetskih opa?anja i ose?anja prou?avanjem i upoznavanjem prirodnih i drugih fenomena u geoprostoru;- sticanju znanja o osnovnim pojmovima o stanovni?tvu, naseljima i privredi i uo?avanju njihovog prostornog razme?taja;- razumevanju uticaja prirodnih i dru?tvenih faktora na razvoj i razme?taj stanovni?tva, naselja i privrednih delatnosti;- sticanju znanja o osnovnim geografskim odlikama Evrope, njenim regijama i dr?avama;- sticanju znanja o osnovnim geografskim odlikama vanevropskih kontinenata i njihovih regija;- upoznavanju uloge i zna?aja me?unarodnih organizacija za re?avanje ekonomskih, socijalnih, kulturnih i humanitarnih problema u savremenom svetu;- sticanju znanja o osnovnim geografskim odlikama Republike Srbije i njenim regionalnim celinama;- razvijanju stavova o preventivi, za?titi i unapre?ivanju ?ivotne sredine;- razvijanju tolerancije, nacionalnog, evropskog i svetskog identiteta;- sticanju znanja, razvijanju ve?tina i stavova iz geografije kroz samostalno u?enje i istra?ivanje i njihovoj primeni u svakodnevnom ?ivotu;- razvijanju op?te kulture i obrazovanja u?enika. Operativni zadaci:U?enici treba da:- upoznaju osnovne pojave, procese i fenomene u hidrosferi i geografski razme?taj hidrografskih objekata, kao i njihove odlike;- shvate zna?aj voda za ?ivot na Zemlji;- upoznaju biljni i ?ivotinjski svet, uticaj prirodnih faktora i ?oveka na njihov razvoj, horizontalni i vertikalni raspored, kao i me?usobnu uslovljenost i zna?aj;- upoznaju ljudske aktivnosti koje uti?u na kvalitet ?ivotne sredine i shvate neophodnost njenog o?uvanja, unapre?ivanja i za?tite;- upoznaju osnovne pojmove iz geografije stanovni?tva i naselja, shvate zna?aj i ulogu prirodnih, dru?tvenih i privrednih ?inilaca i njihovo jedinstvo;- shvate pojmove prirodne i geografske sredine i pojam geografske regije;- steknu osnovna znanja o privredi, njenoj podeli i faktorima razvoja;- upoznaju najva?nije me?unarodne organizacije i integracijske procese u Evropi i svetu, kao i njihov zna?aj za politi?ki, ekonomski i kulturni razvoj;- razumeju zna?aj i domete me?unarodnih organizacija u o?uvanju mira i bezbednosti i razvijanju prijateljskih odnosa me?u narodima;- upoznaju najva?nije prirodne, dru?tvene i ekonomskogeografske odlike Evrope i specifi?nosti njenih regija i dr?ava;- samostalno koriste geografsku kartu kao izvor geografskih informacija u procesu sticanja novih znanja i istra?ivanja i u svakodnevnom ?ivotu;- se osposobe za kori??enje geografske literature i razli?itog ilustrativnog materijala radi lak?eg savla?ivanja nastavnog gradiva i osposobljavanja za samostalni rad;- poseduju ose?anje socijalne pripadnosti i privr?enosti sopstvenoj porodici, naciji i kulturi, poznaju tradiciju i u?estvuju u njenom o?uvanju;- poznaju i po?tuju tradiciju i identitet drugih naroda, zajednica i socijalnih grupa.SADR?AJI PROGRAMAUVOD (1)Uvod u programske sadr?aje PLANETA ZEMLJA (8)Vode na Zemlji (5)Svetsko more i njegova horizontalna podela: svojstva morske vode (slanost, temperatura, boja, providnost), kretanje morske vode (talasi, plima i oseka, morske struje), razu?enost obala.Vode na kopnu: izdan i izvori, reke, re?na mre?a, re?ni slivovi, jezera - podela prema postanku jezerskih basena.Zaga?ivanje mora i kopnenih voda i zna?aj njihove za?tite. Problem nesta?ice vode na Zemlji. Biljni i ?ivotinjski svet na Zemlji (3)Biljne zajednice na Zemlji: uticaj reljefa, klime, zemlji?ta i ?oveka na rasprostranjenost biljnog sveta.?ivotinjski svet na Zemlji: uticaj klime, biljnog sveta i ?oveka na rasprostranjenost ?ivotinjskog sveta.Zna?aj, za?tita i unapre?ivanje biljnog i ?ivotinjskog sveta. STANOVNI?TVO I NASELJA NA ZEMLJI (5)Ekumena: broj stanovnika na Zemlji, gustina naseljenosti, prirodni prira?taj svetskog stanovni?tva.Struktura svetskog stanovni?tva (rasna, nacionalna, starosna, polna, verska, profesionalna...).Migracije svetskog stanovni?tva: uzroci, vrste i posledice migracija.Naselja: vrste i tipovi; povezanost naselja u konurbacije i megalopolise. GEOGRAFSKA SREDINA I LJUDSKE DELATNOSTI (3)Prirodna i geografska sredina; pojam geografske regije.Privreda: podela na privredne delatnosti i grane; uticaj prirodnih i dru?tvenih faktora na razvoj privrede. REGIONALNA GEOGRAFIJA EVROPE (52)Op?te geografske odlike Evrope (8)Osnovni geografski podaci o kontinentu: ime, geografski polo?aj, granice i veli?ina.Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razu?enost evropskog kontinenta, klima i biljni svet, vode na kopnu.Dru?tvenoekonomske odlike: stanovni?tvo (broj, naseljenost, sastav, migracije), naselja.Prirodna bogatstva i privreda.Regionalna i politi?ka podela, integracijski procesi u Evropi i svetu (EU, NATO, UN, G8...).Ju?na Evropa (14)Geografski polo?aj, granice i veli?ina.Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razu?enost Ju?ne Evrope, klima i biljni svet, vode na kopnu.Dru?tvenoekonomske odlike: stanovni?tvo (broj, naseljenost, sastav, etni?ka raznovrsnost, migracije), naselja, politi?ka podela, prirodna bogatstva i privreda. Dr?ave na Balkanskom poluostrvuSrbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Albanija, Bugarska i Gr?ka.Geografski polo?aj, granice i veli?ina dr?ava.Prirodnogeografske odlike.Dru?tvenoekonomske odlike. Dr?ave na Apeninskom poluostrvuItalija.Geografski polo?aj, granice i veli?ina dr?ava.Prirodnogeografske odlike.Dru?tvenoekonomske odlike. Dr?ave na Pirinejskom poluostrvu?panija i PortugalijaGeografski polo?aj, granice i veli?ina dr?ava.Prirodno geografske odlike.Dru?tvenoekonomske odlike. Geografski pregled ostalih dr?ava Ju?ne EvropeAndora, Monako, Vatikan, San Marino i Malta, geografski polo?aj i zna?aj. Srednja Evropa (10)Geografski polo?aj, granice i veli?ina.Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razu?enost Srednje Evrope, klima i biljni svet, vode na kopnu.Dru?tvenoekonomske odlike: stanovni?tvo (broj, naseljenost, sastav, etni?ka raznovrsnost, migracije), naselja, politi?ka podela, prirodna bogatstva i privreda. Dr?ave Srednje EvropeNema?ka, Poljska, ?e?ka, Slova?ka, ?vajcarska, Austrija, Ma?arska i Rumunija.Geografski polo?aj, granice i veli?ina dr?ava.Osnovne prirodnogeografske odlike.Osnovne dru?tvenoekonomske odlike. Zapadna Evropa (8)Geografski polo?aj, granice i veli?ina.Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razu?enost Zapadne Evrope, klima, biljni svet, vode na kopnu.Dru?tvenoekonomske odlike: stanovni?tvo (broj, naseljenost, sastav, etni?ka raznovrsnost, migracije), naselja, politi?ka podela, prirodna bogatstva i privreda. Dr?ave Zapadne EvropeUjedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Francuska.Geografski polo?aj, granice i veli?ina dr?ava.Osnovne prirodnogeografske odlike.Osnovne dru?tvenoekonomske odlike. Severna Evropa (4)Geografski polo?aj, granice i veli?ina.Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razu?enost Severne Evrope, klima, biljni svet, vode na kopnu.Dru?tvenoekonomske odlike: stanovni?tvo (broj, naseljenost, sastav, etni?ka raznovrsnost, migracije), naselja, politi?ka podela, prirodna bogatstva i privreda. Dr?ave Severne Evrope?vedska, Norve?ka.Geografski polo?aj, granice i veli?ina dr?ava.Osnovne prirodnogeografske odlike.Osnovne dru?tvenoekonomske odlike. Isto?na Evropa (8)Geografski polo?aj, granice i veli?ina.Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razu?enost Isto?ne Evrope, klima, biljni svet, vode na kopnu.Dru?tvenoekonomske odlike: stanovni?tvo (broj, naseljenost, sastav, etni?ka raznovrsnost, migracije), naselja, politi?ka podela, prirodna bogatstva i privreda. Dr?ave Isto?ne EvropeRuska Federacija, Ukrajina.Geografski polo?aj, granice i veli?ina dr?ava.Osnovne prirodnogeografske odlike.Osnovne dru?tvenoekonomske odlike. GODI?NJA SISTEMATIZACIJA GRADIVA (3)NA?IN OSTVARIVANJA PROGRAMANastavni program geografije za ?esti razred osnovnog vaspitanja i obrazovanja oslanja se na savremena dostignu?a i na perspektive razvoja geografske nauke, a primeren je interesovanjima i potrebama u?enika. Ste?ena znanja i ve?tine u?enici ?e primenjivati u istra?ivanju i analiziranju odre?enih geografskih pojava i procesa, koji se odnose na nastavne sadr?aje predvi?ene programom. Neophodno je zainteresovati u?enike da, u skladu sa svojim uzrasnim sposobnostima, istra?uju i lokalnu sredinu, da pronalaze i koriste razli?ite izvore informacija i da se osposobljavaju za samostalno u?enje.Osnovu za izradu ovog programa ?inili su: op?ti ciljevi i zadaci osnovnog obrazovanja i vaspitanja, obrazovni, vaspitni i funkcionalni zadaci savremene nastave geografije, potreba za postizanjem bolje ravnote?e izme?u uzrasnih sposobnosti u?enika, njihovih potreba i interesovanja, preporuke Geografskog fakulteta i Srpskog geografskog dru?tva.Program je koncipiran tako da se zasniva na: postepenom uvo?enju i razvijanju geografskih pojmova, pojava i procesa u okviru programskih sadr?aja spiralno raspore?enih u drugom obrazovnom ciklusu, zna?ajnih za uspe?nije razumevanje ukupnih sadr?aja koji su neophodni u procesu daljeg u?enja, dosada?njim nastavnim programima u Republici Srbiji i rezultatima pra?enja primene dosada?njih programa.U ?estom razredu osnovne ?kole program geografije koncipiran je tematski. Ukupan godi?nji fond ?asova nije promenjen. Nastavnicima se preporu?uje orijentacioni broj ?asova po nastavnim temama, kao i nastavni sadr?aji koje bi trebalo obraditi. Prema svojoj kreativnosti nastavnik ima slobodu da kroz samostalno planiranje odredi tipove ?asova, oblike rada, nastavne metode, tehnike i aktivnosti i odabere didakti?ka sredstva i pomagala.Programsku strukturu ?ini pet nastavnih tema:1. Uvod2. Planeta Zemlja3. Stanovni?tvo i naselja na Zemlji4. Geografska sredina i ljudske delatnosti5. Regionalna geografija EvropeNa prvom nastavnom ?asu nastavnik upoznaje u?enike sa ciljevima, zadacima i programskim sadr?ajima geografije za ?esti razred i daje im jasna uputstva za rad. Posebno nagla?ava za?to i kako se obra?uju sadr?aji op?te fizi?ke i dru?tvene geografije i isti?e njihov zna?aj za uspe?nu obradu regionalne geografije evropskog kontinenata i njegovih dr?ava i sveta u celini.Programom je predvi?ena obrada geografskih sadr?aja koji se odnose na vode i biljni i ?ivotinjski svet na Zemlji u okviru tematske celine Planeta Zemlja. Kroz ovu tematsku celinu potrebno je ista?i oblike pojavljivanja, osnovne odlike i rasprostranjenost voda na Zemlji, kao i njihov zna?aj, odlike biljnog i ?ivotinjskog sveta, njihovu horizontalnu i vertikalnu rasprostranjenost, osnovne biljne zajednice na Zemlji i zna?aj biljaka i ?ivotinja za ?oveka.Prirodna sredina je u su?tini splet tesno povezanih i me?usobno uslovljenih komponenata koje predstavljaju jedinstvenu celinu. Imaju?i u vidu naru?avanje ravnote?e u prirodnoj sredini, potrebno je ukazivati na prevenciju i na za?titu prirode.Nastavna tema Stanovni?tvo i naselja na Zemlji koncipirana je tako da se njenom obradom uka?e na najva?nije demografske i demogeografske probleme ?ove?anstva. Te?i?te treba da bude na osnovnim odlikama stanovni?tva, vrstama i tipovima naselja. Preporuka je da se statisti?ki podaci prikazuju samo ilustrativno (tabele, dijagrami, starosna piramida) ili komparativno, a da se ne insistira na njihovom zapam?ivanju.Kroz obradu sadr?aja nastavne teme Geografska sredina i ljudske delatnosti u?enicima je potrebno ukazati na razli?itost prirodne i geografske sredine na osnovu koje se izdvajaju geografske regije, kao i na slo?enost i podelu ljudskih delatnosti, pri ?emu treba naglasiti uticaj prirodnih i dru?tvenih faktora na razvoj privrede.U ?estom razredu je nastavnim programom, sa najve?im brojem ?asova, planirana obrada Regionalne geografije Evrope. U okviru regionalne geografije predvi?ena je obrada Evrope u celini, koja treba da pru?i mogu?nost sagledavanja op?tih odlika kontinenta da bi se na osnovu toga jasnije mogle uo?iti osobenosti pojedinih regionalnih celina i pojedinih dr?ava Evrope.Prilikom obrade regija potrebno je da se, na osnovu poznavanja kontinenta kao celine, istaknu njihove bitne fizi?kogeografske odlike i njihov uticaj na proizvodnju i razme?taj stanovni?tva. Svaki ?inilac treba da bude istaknut tako da se odmah mogu uo?iti specifi?nosti svake regije. Kroz politi?ku podelu treba ista?i kako je do nje do?lo radi boljeg razumevanja dana?njeg stanja. Prilikom obrade ovih sadr?aja mogu?a je korelacija sa sadr?ajima iz nastavnog predmeta istorije.Kod obrade pojedinih dr?ava treba koristiti prethodno ste?ena znanja o kontinentu u celini i o pojedinim regijama, a ista?i samo bitne odlike prirode i stanovni?tva, a pre svega njegovu profesionalnu strukturu, kulturni nivo, ?to mo?e da pomogne obja?njenju razvijenosti i strukturi privrede.Treba, tako?e, ukazati na postoje?e razlike u stepenu razvijenosti privrede dr?ava Evrope, kao i na protivure?nosti koje postoje izme?u prirodnih bogatstava i nivoa razvijenosti njihove privrede. Dr?ave su, me?utim, me?usobno razli?ite i u svakoj od njih su zastupljene odre?ene privredne delatnosti i grane specifi?ne za tu zemlju, koje treba posebno naglasiti.Pri izlaganju sadr?aja o dr?avama treba ukazati na neophodnost saradnje zemalja i na integracijske procese u regionu, Evropi i svetu, kao i na potrebu uva?avanja razli?itosti i tolerancije na svim nivoima.U kontinuiranom radu sa geografskom kartom u?enicima se pru?a mogu?nost da savladaju ve?tinu prakti?nog kori??enja i poznavanja geografske karte. Stalnom upotrebom geografske karte znanja se pro?iruju i produbljuju i usavr?ava se njena prakti?na primena.Kori??enje geografskih karata razli?itog razmera i sadr?ine pri upoznavanju regija i dr?ava Evrope, geoprostora i lokalne sredine je neophodno i obavezno na svim ?asovima.FIZIKA(2 ?asa nedeljno, 72 ?asa godi?nje)Cilj i zadaciOp?ti cilj nastave fizike jeste da u?enici upoznaju prirodne pojave i osnovne prirodne zakone, da steknu osnovnu nau?nu pismenost, da se osposobe za uo?avanje i raspoznavanje fizi?kih pojava u svakodnevnom ?ivotu i za aktivno sticanje znanja o fizi?kim pojavama kroz istra?ivanje, oforme osnovu nau?nog metoda i da se usmere prema primeni fizi?kih zakona u svakodnevnom ?ivotu i radu.Ostali ciljevi i zadaci nastave fizike su:- razvijanje funkcionalne pismenosti;- upoznavanje osnovnih na?ina mi?ljenja i rasu?ivanja u fizici;- razumevanje pojava, procesa i odnosa u prirodi na osnovu fizi?kih zakona;- razvijanje sposobnosti za aktivno sticanje znanja o fizi?kim pojavama kroz istra?ivanje;- razvijanje radoznalosti, sposobnosti racionalnog rasu?ivanja, samostalnosti u mi?ljenju i ve?tine jasnog i preciznog izra?avanja;- razvijanje logi?kog i apstraktnog mi?ljenja;- shvatanje smisla i metoda ostvarivanja eksperimenta i zna?aja merenja;- re?avanje jednostavnih problema i zadataka u okviru nastavnih sadr?aja;- razvijanje sposobnosti za primenu znanja iz fizike;- shvatanje povezanosti fizi?kih pojava i ekologije i razvijanje svesti o potrebi za?tite, obnove i unapre?ivanja ?ivotne sredine;- razvijanje radnih navika i sklonosti ka izu?avanju nauka o prirodi;- razvijanje svesti o sopstvenim znanjima, sposobnostima i daljoj profesionalnoj orijentaciji. Operativni zadaciU?enik treba da:- kroz ve?i broj zanimljivih i atraktivnih demonstracionih ogleda, koji manifestuju pojave iz razli?itih oblasti fizike, shvati kako fizika istra?uje prirodu i da je materijalni svet pogodan za istra?ivanje i postavljanje brojnih pitanja;- ume da rukuje merilima i instrumentima za merenje odgovaraju?ih fizi?kih veli?ina: metarska traka, lenjir sa milimetarskom podelom, hronometar, menzura, vaga, dinamometar;- samo upozna pojam gre?ke i zna?aj relativne gre?ke, a da zna ?ta je apsolutna gre?ka i kako nastaje gre?ka pri o?itavanju skala mernih instrumenata;- koristi jedinice SI sistema za odgovaraju?e fizi?ke veli?ine: m, s, kg, N, m/s, Pa...;- usvoji osnovne predstave o mehani?kom kretanju i zna veli?ine koje karakteri?u ravnomerno pravolinijsko kretanje i srednju brzinu kao karakteristiku promennjivog pravolinijskog kretanja;- na osnovu pojava uzajamnog delovanja tela shvati silu kao meru uzajamnog delovanja tela koja se odre?uje intenzitetom, pravcem i smerom;- usvoji pojam mase i te?ine i pravi razliku izme?u njih;- ume da odredi gustinu ?vrstih tela i gustinu te?nosti merenjem njene mase i zapremine;- usvoji pojam pritiska, shvati preno?enje spoljnjeg pritiska kroz te?nosti i gasove i razume Paskalov zakon.SADR?AJI PROGRAMAUVOD (2+0+0)Fizika kao prirodna nauka i metode kojima se ona slu?i (posmatranje, merenje, ogled...). Ogledi koji ilustruju razli?ite fizi?ke pojave. (2+0) KRETANJE (7+7+0)Kretanje u svakodnevnom ?ivotu. Relativnost kretanja. (1+0)Pojmovi i veli?ine kojima se opisuje kretanje (putanja, put, vreme, brzina, pravac i smer kretanja). (2+1)Podela kretanja prema obliku putanje i brzini tela. Zavisnost pre?enog puta od vremena kod ravnomernog pravolinijskog kretanja. (3+2)Promenljivo pravolinijsko kretanje. Srednja brzina. (1+2)Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+2)Demonstracioni ogledi. Kretanje kuglice po Galilejevom ?ljebu. Kretanje mehura vazduha (ili kuglice) kroz vertikalno postavljenu dugu providnu cev sa te?no??u. SILA (6+8+0)Uzajamno delovanje dva tela u neposrednom dodiru i posledice takvog delovanja: pokretanje, zaustavljanje i promena brzine tela, deformacija tela (istezanje, sabijanje, savijanje), trenje pri kretanju tela po horizontalnoj podlozi i otpor pri kretanju tela kroz vodu i vazduh. (1+1)Uzajamno delovanje dva tela koja nisu u neposrednom dodiru (gravitaciono, elektri?no, magnetno). Sila kao mera uzajamnog delovanja dva tela, pravac i smer delovanja. (3+2)Procena intenziteta sile demonstracionim dinamometrom. (1+1)Sila Zemljine te?e (te?ina tela). (1+2)Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+2)Demonstracioni ogledi. Istezanje i sabijanje elasti?ne opruge. Trenje pri klizanju i kotrljanju. Slobodno padanje. Privla?enje i odbijanje naelektrisanih tela. Privla?enje i odbijanje magneta. MERENJE (4+4+7)Osnovne i izvedene fizi?ke veli?ine i njihove jedinice. Me?unarodni sistem mera. (1+1)Merenje du?ine, zapremine i vremena. Pojam srednje vrednosti merene veli?ine i gre?ke pri merenju. Merni instrumenti. (3+3)Demonstracioni ogledi. Merenje du?ine (metarska traka, lenjir), zapremine (balon, menzura) i vremena (?asovnik, hronometar, sekundmetar). Prikazivanje nekih mernih instrumenata (vaga, termometri, elektri?ni instrumenti). Laboratorijske ve?be1. Merenje dimenzija malih tela lenjirom sa milimetarskom podelom. (1)2. Merenje zapremine ?vrstih tela nepravilnog oblika pomo?u menzure. (1)3. Odre?ivanje srednje brzine promenljivog kretanja tela i stalne brzine ravnomernog kretanja pomo?u staklene cevi sa mehurom. (2)4. Merenje elasti?ne sile pri istezanju i sabijanju opruge. (1)5. Kalibrisanje elasti?ne opruge i merenje te?ine tela dinamometrom. (1)6. Merenje sile trenja pri klizanju ili kotrljanju tela po ravnoj podlozi. (1) MASA I GUSTINA (5+7+3)Inertnost tela. Zakon inercije (Prvi Njutnov zakon mehanike). (1+0)Masa tela na osnovu pojma o inertnosti i o uzajamnom delovanju tela. (1+0)Masa i te?ina kao razli?iti pojmovi. (1+1)Merenje mase tela vagom. (0+1)Gustina tela. Odre?ivanje gustine ?vrstih tela. (1+2)Odre?ivanje gustine te?nosti merenjem njene mase i zapremine. (1+1)Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+2)Demonstracioni ogledi. Ilustrovanje inertnosti tela. Sudari dveju kugli (a) iste veli?ine, od istog materijala, (b) razli?ite veli?ine, od istog materijala, (v) iste veli?ine, od razli?itog materijala. Merenje mase vagom. Te?nosti razli?itih gustina u istom sudu - "te?ni sendvi?".Laboratorijske ve?be1. Odre?ivanje gustine ?vrstih tela pravilnog i nepravilnog oblika. (2)2. Odre?ivanje gustine te?nosti merenjem njene mase i zapremine. (1) PRITISAK (5+6+1)Pritisak ?vrstih tela. (1+1)Pritisak u mirnoj te?nosti. Hidrostati?ki pritisak. Spojeni sudovi. (2+1)Atmosferski pritisak. Tori?elijev ogled. Zavisnost atmosferskog pritiska od nadmorske visine. Barometri. (1+1)Preno?enje spoljnjeg pritiska kroz te?nosti i gasove u zatvorenim sudovima. Paskalov zakon i njegova primena. (1+1)Sistematizacija i sinteza gradiva. (0+2)Demonstracioni ogledi. Zavisnost pritiska od veli?ine dodirne povr?ine i od te?ine tela. Staklena cev sa pokretnim dnom za demonstraciju hidrostati?kog pritiska. Preno?enje pritiska kroz te?nost (staklena cev s membranom, Heronova boca, spojeni sudovi). Hidrauli?na presa. Ogledi koji ilustruju razliku pritisaka vazduha (kako se vazduh mo?e "videti", kako sve?a mo?e da gori pod vodom ...) Laboratorijska ve?ba1. Odre?ivanje zavisnosti hidrostati?kog pritiska od dubine vode (1)Dodatni rad1. Videozapis ili simulacija na ra?unaru razli?itih vrsta kretanja u svakodnevnom ?ivotu.2. Relativna brzina pravolinijskog kretanja.3. Re?avanje problema u vezi sa izra?unavanjem brzine pravolinijskog kretanja.4. Re?avanje problema u vezi sa izra?unavanjem puta i srednje brzine.5. Tabli?no i grafi?ko prikazivanje pre?enog puta i brzine u zavisnosti od vremena. Kori??enje grafika.6. Videozapis ili simulacija na ra?unaru razli?itih oblika me?usobnih delovanja tela.7. Rezultuju?a sila koja deluje na telo (oprugu).8. Re?avanje problema u vezi sa istezanjem elasti?ne opruge (dinamometra) i te?inom tega, odnosno sa kalibrisanjem opruge.9. Videozapis ili simulacija rada razli?itih merila i mernih instrumenata na ra?unaru.10. Me?unarodni sistem mera (SI) i njegovo kori??enje.11. Apsolutna i relativna gre?ka merenja. Rezultat merenja. Zapisivanje rezultata merenja (tabli?no, grafi?ki).12. Videozapis ili simulacija na ra?unaru merenja vremena, puta, brzine i sile.13. Videozapis ili simulacija na ra?unaru primera za inertnost tela.14. Re?avanje problema u kojima se koriste veli?ine (masa, te?ina, gustina).15. Videozapis ili simulacija na ra?unaru razli?itih primera pritiska tela, kao i pritiska u te?nosti i gasu.16. Hidrostati?ki pritisak (princip rada vodovoda, fontane).17. Kretanje tela u fluidima (kretanje podmornice, vazdu?nog balona). Primena Paskalovog zakona. Hidrauli?na presa.18. Poseta nekoj laboratoriji (kabinetu) za fiziku na fakultetu, nau?no istra?iva?kom institutu, elektrani, fabrici, kabinetu u gimnaziji i dr.NA?IN OSTVARIVANJA PROGRAMAPri izradi programa uzete su u obzir primedbe i sugestije nastavnika fizike osnovnih ?kola izre?ene na stru?nim skupovima i seminarima u okviru razgovora o programima i nastavi fizike u osnovnim i srednjim ?kolama. One se mogu sa?eti u slede?em:- smanjiti ukupnu optere?enost u?enika;- rasteretiti va?e?i program svih sadr?aja koji nisu primereni psihofizi?kim mogu?nostima u?enika;- "vratiti" eksperiment u nastavu fizike;- metodski unaprediti izlaganje programskih sadr?aja;- izvr?iti bolju korelaciju redosleda izlaganja sadr?aja fizike sa matematikom i predmetima ostalih prirodnih nauka.Novi program je po sadr?aju, obimu i metodskom prezentovanju prilago?en u?enicima osnovne ?kole. Polazna opredeljenja pri koncipiranju programa fizikePri izradi programa fizike dominantnu ulogu imale su i slede?e ?injenice:- osnovno obrazovanje je obavezno za celokupnu populaciju u?enika;- kod u?enika osnovne ?kole sposobnost apstraktnog mi?ljenja jo? nije dovoljno razvijena;- fizika je apstraktna, egzaktna i razu?ena nau?na disciplina ?iji se zakoni ?esto iskazuju u matemati?koj formi koja je u?eniku osnovne ?kole potpuno nepristupa?na;- u nastavi fizike je zapostavljen ogled (iako je fizika eksperimentalna nauka), a laboratorijske ve?be u?enici sve re?e izvode.Navedene ?injenice uticale su na izbor programskih sadr?aja i metoda logi?kog zaklju?ivanja, kao i na uvo?enje jednostavnih eksperimenata, tzv. "malih ogleda", koji ne zahtevaju skupu i slo?enu opremu za demonstriranje fizi?kih pojava. 1. Izbor programskih sadr?ajaIz fizike kao nau?ne discipline odabrani su samo oni sadr?aji koje na odre?enom nivou mogu da usvoje svi u?enici osnovne ?kole. To su, uglavnom, sadr?aji iz osnova klasi?ne fizike, dok su u osmom razredu uzeti i neki sadr?aji atomske i nuklearne fizike. Obim odabranih programskih sadr?aja prilago?en je godi?njem fondu ?asova fizike u osnovnoj ?koli. I na ovako su?enim sadr?ajima u?enici mogu da upoznaju egzaktnost fizi?kih zakona i raznovrsnost fizi?kih pojava u makrosvetu, ali i u mikrosvetu koji nije direktno dostupan na?im ?ulima. Po?to su makrofizi?ke pojave o?iglednije za prou?avanje, one dominiraju u nastavnim sadr?ajima ?estog i sedmog razreda. U osmom razredu, pored njih, date su i tematske celine u kojima se obra?uju i neki procesi u mikrosvetu (omota? i jezgro atoma). 2. Izbor metoda logi?kog zaklju?ivanjaOd svih metoda logi?kog zaklju?ivanja koje se koriste u fizici kao nau?noj disciplini (induktivni, deduktivni, zaklju?ivanje po analogiji itd.), u?enicima osnovne ?kole najpristupa?niji je induktivni metod (od pojedina?nog ka op?tem) pri pronala?enju i formulisanju osnovnih zakona fizike. Zato program predvi?a da se pri prou?avanju makrofizi?kih pojava prete?no koristi induktivni metod.Na ovako izabranim poglavljima fizike mo?e se u potpunosti ilustrovati su?tina metodologije koja se i danas koristi u fizici i u svim prirodnim naukama u po?etnoj etapi nau?nog istra?ivanja, tj. u procesu sakupljanja eksperimentalnih ?injenica i na osnovu njih formulisanja osnovnih zakona o pojavama koje treba da se prou?e. Ova etapa saznajnog procesa obuhvata: posmatranje pojave, uo?avanje bitnih svojstava sistema na kojima se pojava odvija, zanemarivanje manje zna?ajnih svojstava i parametara sistema, merenje u cilju pronala?enja me?uzavisnosti odabranih veli?ina, planiranje novih eksperimenata radi preciznijeg formulisanja fizi?kih zakona i sl. Sa nekim nau?nim rezultatima, do kojih se do?lo deduktivnim putem, treba da se upoznaju i u?enici starijih razreda, ali na informativnom nivou. Zato program predvi?a da se neka znanja do kojih se do?lo deduktivnim putem koriste pri obja?njavanju odre?enih fizi?kih procesa u makro i mikrosvetu. 3. Jednostavni eksperimentiUvo?enje jednostavnih eksperimenata za demonstriranje fizi?kih pojava ima za cilj vra?anje ogleda u nastavu fizike, razvijanje radoznalosti i interesa za fiziku i istra?iva?ki pristup prirodnim naukama.Jednostavne eksperimente mogu da izvode i sami u?enici na ?asu ili da ih ponove kod ku?e, koriste?i mnoge predmete i materijale iz svakodnevnog ?ivota. Na?in prezentovanja programaProgramski sadr?aji dosledno su prikazani u formi koja zadovoljava osnovne metodske zahteve nastave fizike:Postupnost (od prostijeg ka slo?enijem) pri upoznavanju novih pojmova i formulisanju zakona.O?iglednost pri izlaganju nastavnih sadr?aja (uz svaku tematsku celinu pobrojano je vi?e demonstracionih ogleda).Induktivni pristup (od pojedina?nog ka op?tem) pri uvo?enju osnovnih fizi?kih pojmova i zakona.Povezanost nastavnih sadr?aja (horizontalna i vertikalna).Stoga, prilikom ostvarivanja ovog programa bilo bi po?eljno da se svaka tematska celina obra?uje onim redosledom koji je nazna?en u programu. Time se omogu?uje da u?enik lak?e usvaja nove pojmove i spontano razvija sposobnost za logi?ko mi?ljenje.Program predvi?a da se unutar svake ve?e tematske celine, posle postupnog i analiti?nog izlaganja pojedina?nih nastavnih sadr?aja, kroz sistematizaciju i obnavljanje izlo?enog gradiva, izvr?i sinteza bitnih ?injenica i zaklju?aka i da se kroz njihovo obnavljanje omogu?i da ih u?enici u potpunosti razumeju i trajno usvoje. Veoma je va?no da se kroz rad u razredu ispo?tuje ovaj zahtev programa jer se time nagla?ava ?injenica da su u fizici sve oblasti me?usobno povezane i omogu?uje se da u?enik sagleda fiziku kao koherentnu nau?nu disciplinu u kojoj se po?etak prou?avanja nove pojave naslanja na rezultate prou?avanja nekih prethodnih.Uz naslov svake tematske celine naveden je (u zagradi) zbir tri broja. Na primer, Merenje (4+4+7) - prva cifra ozna?ava broj ?asova predvi?enih za neposrednu obradu sadr?aja tematske celine i izvo?enje demonstracionih ogleda, druga cifra odre?uje broj ?asova za utvr?ivanje tog gradiva i ocenjivanje u?enika, dok tre?a cifra ozna?ava broj ?asova za izvo?enje laboratorijskih ve?bi.Svaka tematska celina razbijena je na vi?e tema koje bi trebalo obra?ivati onim redosledom koji je dat u programu. Iza teksta svake teme, u zagradi, naveden je zbir dve cifre: prva ozna?ava optimalni broj ?asova za obradu teme i izvo?enje demonstracionih ogleda, a druga daje optimalni broj ?asova za utvr?ivanje sadr?aja teme. Pri tome, na primer, zbir (1+1) ne treba shvatiti bukvalno, tj. da se jedan ?as koristi samo za izlaganje novog sadr?aja, a slede?i ?as, samo za obnavljanje i propitivanje. Naprotiv, pri obradi sadr?aja skoro svake teme, na svakom ?asu deo vremena posve?uje se obnavljanju gradiva, a deo vremena se koristi za izlaganje novih sadr?aja.Iza naziva svake laboratorijske ve?be nalazi se, u zagradi, cifra koja ozna?ava broj ?asova predvi?enih za njeno ostvarivanje.Redosled izlaganja gradiva fizike usagla?en je s redosledom gradiva iz matematike. Kako program matematike za osnovnu ?kolu ne obuhvata sadr?aje iz vektorske algebre, u okviru programa fizike nije predvi?eno da se fizi?ke veli?ine, koje imaju vektorsku prirodu (brzina, sila itd.), eksplicitno tretiraju kao vektori, ve? kao veli?ine koje su jednozna?no odre?ene sa tri podatka: brojnom vredno??u, pravcem i smerom. Osnovni oblici nastave i metodska uputstva za njihovo izvo?enjeCiljevi i zadaci nastave fizike ostvaruju se kroz slede?e osnovne oblike:1. izlaganje sadr?aja teme uz odgovaraju?e demonstracione oglede;2. re?avanje kvalitativnih i kvantitativnih zadataka;3. laboratorijske ve?be;4. kori??enje i drugih na?ina rada koji doprinose boljem razumevanju sadr?aja teme (doma?i zadaci, ?itanje popularne literature iz istorije fizike i sl.);5. sistematsko pra?enje rada svakog pojedina?nog u?enika.Veoma je va?no da nastavnik pri izvo?enju prva tri oblika nastave nagla?ava njihovu objedinjenost u jedinstvenom cilju: otkrivanje i formulisanje zakona i njihova primena. U protivnom, u?enik ?e ste?i utisak da postoje tri razli?ite fizike: jedna se slu?a na predavanjima, druga se radi kroz ra?unske zadatke, a tre?a se koristi u laboratoriji. Ako jo? nastavnik ocenjuje u?enike samo na osnovu pismenih ve?bi, u?enik ?e s pravom zaklju?iti: U ?koli je va?na samo ona fizika koja se radi kroz ra?unske zadatke. Na?alost, ?esto se de?ava da u?enici osnovne i srednje ?kole o fizici kao nastavnoj disciplini steknu upravo takav utisak.Da bi se ciljevi i zadaci nastave fizike ostvarili u celini, neophodno je da u?enici aktivno u?estvuju u svim oblicima nastavnog procesa. Imaju?i u vidu da svaki od navedenih oblika nastave ima svoje specifi?nosti u procesu ostvarivanja, to su i metodska uputstva prilago?ena ovim specifi?nostima. Metodska uputstva za predavanjaKako uz svaku tematsku celinu idu demonstracioni ogledi, u?enici ?e spontano pratiti tok posmatrane pojave, a na nastavniku je da navede u?enika da svojim re?ima, na osnovu sopstvenog rasu?ivanja, opi?e pojavu koju posmatra. Posle toga nastavnik, koriste?i precizni jezik fizike, defini?e nove pojmove (veli?ine) i re?ima formuli?e zakon pojave. Kada se pro?e kroz sve etape u izlaganju sadr?aja teme (ogled, u?enikov opis pojave, definisanje pojmova i formulisanje zakona), prelazi se, ako je mogu?e, na prezentovanje zakona u matemati?koj formi. Ovakvim na?inom izlaganja sadr?aja teme nastavnik poma?e u?eniku da potpunije razume fizi?ke pojave, trajnije zapamti usvojeno gradivo i u drugi plan potisne formalizovanje usvojenog znanja. Ako se insistira samo na matemati?koj formi zakona, dolazi se nekada do besmislenih zaklju?aka.Na primer, drugi Njutnov zakon mehanike F = ma u?enik mo?e da napi?e i u obliku m = F/a. S matemati?ke ta?ke gledi?ta to je potpuno korektno. Me?utim, ako se ova formula iska?e re?ima: Masa tela direktno je srazmerna sili koja deluje na telo, a obrnuto srazmerna ubrzanju tela, tvr?enje je s aspekta matematike ta?no, ali je s aspekta fizike potpuno pogre?no.Veliki fizi?ari, Ajn?tajn na primer, nagla?avali su da u makrosvetu koji nas okru?uje svaka novootkrivena istina ili zakon prvo su formulisani re?ima, pa tek zatim prikazani u matemati?koj formi. ?ovek, naime, svoje misli iskazuje re?ima, a ne formulama. Majkl Faradej, jedan od najve?ih eksperimentalnih fizi?ara, u svom laboratorijskom dnevniku nije zapisao ni jednu jedinu formulu, ali je zato sva svoja otkri?a formulisao preciznim jezikom fizike. Ti zakoni (zakon elektromagnetne indukcije, zakoni elektrolize) i danas se iskazuju u takvoj formi iako ih je Faradej otkrio jo? pre 170 godina. Metodska uputstva za re?avanje ra?unskih zadatakaPri re?avanju kvantitativnih (ra?unskih) zadataka iz fizike, u zadatku prvo treba na pravi na?in sagledati fizi?ke sadr?aje, pa tek posle toga pre?i na matemati?ko formulisanje i izra?unavanje. Naime, re?avanje zadataka odvija se kroz tri etape: fizi?ka analiza zadatka, matemati?ko izra?unavanje i diskusija rezultata. U prvoj etapi uo?avaju se fizi?ke pojave na koje se odnosi zadatak, a zatim se nabrajaju i re?ima iskazuju zakoni po kojima se pojave odvijaju. U drugoj etapi se, na osnovu matemati?ke forme zakona, izra?unava vrednost tra?ene veli?ine. U tre?oj etapi tra?i se fizi?ko tuma?enje dobijenog rezultata. Ako se, na primer, primenom D?ulovog zakona izdvoje razli?ite koli?ine toplote na paralelno vezanim otpornicima, treba protuma?iti za?to se na otporniku manjeg otpora osloba?a ve?a koli?ina toplote. Tek ako se od u?enika dobije korektan odgovor, nastavnik mo?e da bude siguran da je sa svojim u?enicima zadatak re?avao na pravi na?in. Metodska uputstva za izvo?enje laboratorijskih ve?biLaboratorijske ve?be ?ine sastavni deo redovne nastave i organizuju se na slede?i na?in: u?enici svakog odeljenja dele se u dve grupe, tako da svaka grupa ima svoj termin za laboratorijsku ve?bu. Oprema za svaku laboratorijsku ve?bu umno?ena je u vi?e kompleta, tako da na jednoj ve?bi (radnom mestu) mo?e da radi dva do tri u?enika. Ve?be se rade frontalno.?as eksperimentalnih ve?bi sastoji se iz: uvodnog dela, merenja i zapisivanja rezultata merenja.U uvodnom delu ?asa nastavnik:- obnavlja delove gradiva koji su obra?eni na ?asovima predavanja, a odnose se na datu ve?bu (definicija veli?ine koja se odre?uje i metod koji se koristi da bi se veli?ina odredila),- obra?a pa?nju na ?injenicu da svako merenje prati odgovaraju?a gre?ka i ukazuje na njene mogu?e izvore,- upoznaje u?enike s mernim instrumentima i obu?ava ih da pa?ljivo rukuju laboratorijskim inventarom,- ukazuje u?enicima na mere predostro?nosti, kojih se moraju pridr?avati radi sopstvene sigurnosti, pri rukovanju aparatima, elektri?nim izvorima, raznim ure?ajima i sl.Dok u?enici vr?e merenja, nastavnik aktivno prati njihov rad, diskretno ih nadgleda i, kad zatreba, obja?njava im i poma?e.Pri uno?enju rezultata merenja u ?a?ku svesku, procenu gre?ke treba vr?iti samo za direktno merene veli?ine (du?inu, vreme, elektri?nu struju, elektri?ni napon i sl.), a ne i za veli?ine koje se posredno odre?uju (elektri?ni otpor odre?en primenom Omovog zakona). Procenu gre?ke posredno odre?ene veli?ine nastavnik mo?e da izvodi u okviru dodatne nastave.Ako nastavnik dobro organizuje rad u laboratoriji, u?enici ?e se ovom obliku nastave najvi?e radovati. Metodska uputstva za druge oblike radaJedan od oblika rada sa u?enicima su doma?i zadaci. Nastavnik planira doma?e zadatke u svojoj redovnoj pripremi za ?as. Pri odabiru zadataka, nastavnik te?inu zadatka prilago?ava mogu?nostima prose?nog u?enika i daje samo one zadatke koje u?enici mogu da re?e bez tu?e pomo?i. Doma?i zadaci odnose se na gradivo koje je obra?eno neposredno na ?asu (1-2 zadatka) i na povezivanje ovog gradiva sa prethodnim (1 zadatak).O re?enjima doma?ih zadataka diskutuje se na slede?em ?asu kako bi u?enici dobili povratnu informaciju o uspe?nosti svog samostalnog rada. Pra?enje rada u?enikaNastavnik je du?an da kontinuirano prati rad svakog u?enika kroz neprekidnu kontrolu njegovih usvojenih znanja, ste?enih na osnovu svih oblika nastave: demonstracionih ogleda, predavanja, re?avanja kvantitativnih i kvalitativnih zadataka i laboratorijskih ve?bi. Ocenjivanje u?enika samo na osnovu rezultata koje je on postigao na pismenim ve?bama neprimereno je u?eni?kom uzrastu i fizici kao nau?noj disciplini. Nedopustivo je da nastavnik od u?enika, koji se prvi put sre?e s fizikom, tra?i samo formalno znanje umesto da ga podsti?e na razmi?ljanje i logi?ko zaklju?ivanje. U?enik se kroz usmene odgovore navikava da koristi preciznu terminologiju, razvija sposobnost da svoje misli jasno i te?no formuli?e i ne do?ivljava fiziku kao nau?nu disciplinu u kojoj su jedino formule va?ne.Budu?i da je program, kako po sadr?aju, tako i po obimu, prilago?en psihofizi?kim mogu?nostima u?enika osnovne ?kole, stalnim obnavljanjem najva?nijih delova iz celokupnog gradiva posti?e se da ste?eno znanje bude trajnije i da u?enik bolje uo?ava povezanost raznih oblasti fizike. Istovremeno se obezbe?uje da u?enik po zavr?etku osnovne ?kole zadr?i u pam?enju sve osnovne pojmove i zakone fizike, kao i osnovnu logiku i metodologiju koja se koristi u fizici pri prou?avanju fizi?kih pojava u prirodi. Dopunska nastava i dodatni radDodatna nastava iz fizike organizuje se u ?estom razredu sa po jednim ?asom nedeljno. Programski sadr?aji ove nastave obuhvataju:- izabrane sadr?aje iz redovne nastave koji se sada obra?uju kompleksnije (koristi se i deduktivni pristup fizi?kim pojavama, rade se te?i zadaci, izvode preciznija merenja na slo?enijim aparatima itd.),- nove sadr?aje, koji se naslanjaju na program redovne nastave, ali se odnose na slo?enije fizi?ke pojave ili na pojave za koje su u?enici pokazali poseban interes.Redosled tematskih sadr?aja u dodatnoj nastavi prati redosled odgovaraju?ih sadr?aja u redovnoj nastavi. Ukoliko u ?koli trenutno ne postoje tehni?ki uslovi za ostvarivanje nekih tematskih sadr?aja iz dodatne nastave, nastavnik bira one sadr?aje koji mogu da se ostvare. Pored ponu?enih sadr?aja, mogu se realizovati i teme za koje u?enici poka?u posebno interesovanje. Korisno je da nastavnik pozove istaknute stru?njake da u okviru dodatne nastave odr?e popularna predavanja.Dopunska nastava se tako?e organizuje sa po jednim ?asom nedeljno. Nju poha?aju u?enici koji u redovnoj nastavi nisu bili uspe?ni. Cilj dopunske nastave je da u?enik, uz dodatnu pomo? nastavnika, stekne minimum osnovnih znanja iz sadr?aja koje predvi?a program fizike u osnovnoj ?koli.Slobodne aktivnosti u?enika, koji su posebno zainteresovani za fiziku, mogu se organizovati kroz razne sekcije mladih fizi?ara.MATEMATIKA(4 ?asa nedeljno, 144 ?asa godi?nje)Cilj i zadaciCilj nastave matematike u osnovnoj ?koli jeste: da u?enici usvoje elementarna matemati?ka znanja koja su potrebna za shvatanje pojava i zakonitosti u prirodi i dru?tvu; da osposobi u?enike za primenu usvojenih matemati?kih znanja u re?avanju raznovrsnih zadataka iz ?ivotne prakse, da predstavlja osnovu za uspe?no nastavljanje matemati?kog obrazovanja i za samoobrazovanje; kao i da doprinose razvijanju mentalnih sposobnosti, formiranju nau?nog pogleda na svet i svestranom razvitku li?nosti u?enika.Zadaci nastave matematike jesu:- sticanje znanja neophodnih za razumevanje kvantitativnih i prostornih odnosa i zakonitosti u raznim pojavama u prirodi, dru?tvu i svakodnevnom ?ivotu;- sticanje osnovne matemati?ke kulture potrebne za sagledavanje uloge i primene matematike u razli?itim podru?jima ?ovekove delatnosti (matemati?ko modelovanje), za uspe?no nastavljanje obrazovanja i uklju?ivanje u rad;- razvijanje u?enikovih sposobnosti posmatranja, opa?anja i logi?kog, kriti?kog, analiti?kog i apstraktnog mi?ljenja;- razvijanje kulturnih, radnih, eti?kih i estetskih navika u?enika, kao i pobu?ivanje matemati?ke radoznalosti;- sticanje sposobnosti izra?avanja matemati?kim jezikom, jasnost i preciznost izra?avanja u pismenom i usmenom obliku;- usvajanje osnovnih ?injenica o skupovima, relacijama i preslikavanjima;- savla?ivanje osnovnih operacija s prirodnim, celim, racionalnim i realnim brojevima, kao i usvajanje osnovnih svojstava tih operacija;- upoznavanje najva?nijih geometrijskih objekata: linija, figura i tela i razumevanje njihovih uzajamnih odnosa;- osposobljavanje u?enika za preciznost u merenju, crtanju i geometrijskim konstrukcijama;- priprema u?enika za razumevanje odgovaraju?ih sadr?aja prirodnih i tehni?kih nauka;- izgra?ivanje pozitivnih osobina u?enikove li?nosti kao ?to su: sistemati?nost, upornost, ta?nost, urednost, objektivnost, samokontrola i smisao za samostalni rad;- sticanje navika i ume?nosti u kori??enju raznovrsnih izvora znanja. Operativni zadaciU?enike treba osposobiti da:- shvate potrebu uvo?enja negativnih brojeva, upoznaju strukture skupova celih i racionalnih brojeva, pojmove suprotnog broja, recipro?nog broja i apsolutne vrednosti broja;- upoznaju i savladaju osnovne ra?unske operacije u skupovima Z i Q i potpuno uve?baju izvo?enje tih operacija, uz kori??enje njihovih svojstava;- mogu da ?itaju i sastavljaju razne jednostavnije izraze sa racionalnim brojevima i izra?unaju njihovu brojevnu vrednost;- upoznaju i umeju da re?avaju jednostavnije jedna?ine i nejedna?ine u skupu racionalnih brojeva;- razumeju procentni na?in izra?avanja i umeju da taj ra?un primenjuju u praksi;- upoznaju klasifikaciju trouglova i ?etvorouglova i znaju njihova osnovna svojstva;- shvate relaciju podudarnosti i njena svojstva i umeju da je primenjuju u izvo?enju osnovnih konstrukcija trougla i ?etvorougla;- shvate jednakost povr?ina geometrijskih figura i nau?e pravila o izra?unavanju povr?ina trouglova, paralelograma i drugih ?etvorouglova;- primenjuju pravila za izra?unavanje povr?ine trougla i ?etvorougla u raznim prakti?nim zadacima;- usvajaju elemente deduktivnog zaklju?ivanja (pravilno formulisanje tvr?enja; pravilno kori??enje svih veznika "i", "ili", a naro?ito "ako ... onda ... " i "ako i samo ako"; osete potrebu za izvo?enjem dokaza i umeju da to rade u jednostavnijim slu?ajevima).SADR?AJI PROGRAMACeli brojeviPojam negativnog broja. Skup celih brojeva (Z). Celi brojevi na brojevnoj pravoj.Suprotan broj. Apsolutna vrednost celog broja. Upore?ivanje celih brojeva.Osnovne ra?unske operacije s celim brojevima i njihova svojstva. Racionalni brojeviSkup racionalnih brojeva (Q). Prikazivanje racionalnih brojeva na brojevnoj pravoj. Ure?enost skupa Q.Ra?unske operacije u skupu Q i njihova svojstva.Izrazi s racionalnim brojevima.Jedna?ine i nejedna?ine upoznatih oblika - re?avanje i primena.Procenat i primene. TrougaoTrougao; odnos stranica, vrste trouglova prema stranicama. Uglovi trougla, zbir uglova, vrste trouglova prema uglovima. Odnos izme?u stranica i uglova trougla.Konstrukcije nekih uglova (60°, 120°, 30°, 45°, 75°, 135°).Podudarnost trouglova (interpretacija). Osnovna pravila o podudarnosti trouglova; zaklju?ivanje o jednakosti analognih elemenata. Osnovne konstrukcije trouglova.Opisana kru?na linija oko trougla i upisana u njega, visina i te?i?na du?. ?etiri zna?ajne ta?ke u trouglu i njihova konstrukcija. ?etvorougao?etvorougao; vrste ?etvorouglova (kvadrat, pravougaonik, paralelogram, romb, trapez, deltoid); uglovi ?etvorougla.Paralelogram, svojstva; pojam centralne simetrije. Vrste paralelograma; pravougli paralelogrami. Konstrukcije paralelograma.Trapez, svojstva, srednja linija; vrste trapeza, jednakokraki trapez. Osnovne konstrukcije trapeza. Povr?ina ?etvorougla i trouglaPojam povr?ine figure - povr?ina pravougaonika.Jednakost povr?ina figura. Povr?ina paralelograma, trougla, trapeza. Povr?ina ?etvorougla s normalnim dijagonalama.Napomena: Obavezna su ?etiri jedno?asovna ?kolska pismena zadatka godi?nje (sa ispravkama ukupno 8 ?asova).NA?IN OSTVARIVANJA PROGRAMARadi lak?eg planiranja nastave daje se orijentacioni predlog broja ?asova po temama po modelu (ukupan broj ?asova za temu; broj ?asova za obradu, broj ?asova za ponavljanje i uve?bavanje)Celi brojevi (24; 9 + 15)Racionalni brojevi (45; 17 + 28)Trougao (30; 13 + 17)?etvorougao (20; 8 + 12)Povr?ina ?etvorougla i trougla (17; 7 + 10)Celi brojevi. Pro?irivanjem sistema N0, prirodnih brojeva sa nulom, nastaje sistem celih brojeva Z, kao skup koji je pro?iren negativnim celim brojevima i na koji se, sa N0, tako?e pro?iruje zna?enje operacija i relacija. Didakti?ka motivacija da se krene sa ovim pro?irenjem kao prvim, a ne da se odmah ide na pro?irenje do skupa Q racionalnih brojeva, sastoji se u tome ?to je to pro?irenje jednostavnije i ?to su interpretacije na brojevnoj pravoj jasnije. S druge strane, prsten Z celih brojeva je zna?ajna matemati?ka struktura sama po sebi, pa i tu njegovu autonomnost treba imati u vidu.Prvi korak u ovom pro?irenju ?ini dodavanje negativnih celih brojeva skupu N0, a prirodni brojevi u tom ?irem skupu slove kao pozitivni celi brojevi. Uz to treba ista?i zna?enje tih brojeva koje oni imaju na raznim skalama (termometarskoj, tabli lifta, itd.). Kad je n oznaka za prirodne brojeve, -n bi?e oznaka za negativne brojeve i pri tom:# n i -n ?ine par suprotnih brojeva,# n je apsolutna vrednost za oba broja: n i -n.Pore?enje celih brojeva oslanja se intuitivno na njihovom predstavljanju ta?kama na brojevnoj pravoj i prati predstavu o rasporedu tih ta?aka. Uz tu predstavu ide i ona o usmerenoj du?i kao "hodu" od ta?ke nula do ta?ke koja predstavlja taj broj. Termin "usmerena du?" ne treba koristiti u aktuelnoj nastavi jer to predstavljanje ostaje na nivou grafi?kih tehnika.Sabiranje u skupu Z interpretira se kao nastavljanje "hodova" tj. nastavljanje usmerenih du?i. Posle rada sa konkretnim primerima (koji bi bili sistematski grupisani i zapisivani, kao na primer, (-7) + 4, (-3) + (-5) itd. prelazi se na definisanje zbira:1. m > n:??m + (-n) = m - n, (-n) + m = m - n, (-m) + (-n) = -(m + n)? (-n) + (-m) = -(m + n), 2. m < n:???m + (-n) = -(n - m), (-n) + m = -(n - m), (-m) + (-n) = -(n + m)? (-n) + (-m) = -(n + m). Ovo ra??lanjivanje je izdvajanje tipi?nih slu?ajeva u kojima postupak sabiranja uvek ima ne?to specifi?no i kako, u stvari, izvodimo sabiranje konkretnih brojeva.Iz gornje definicije neposredno sledi zakon komutativnosti. Asocijativnost sabiranja je odmah prihvatljiva kad se vidi kao slaganje "hodova", ali se mo?e i dokazati u jednom broju slu?ajeva (a u svim ostalim dokazivanje dati kao ve?banja svrstana me?u zadatke). Oduzimanje u sistemu Z defini?e se kao sabiranje sa suprotnim brojem, pa je potrebno ista?i da je sad, u ovom sistemu, ta operacija uvek izvodljiva.Posle izgradnje sistema (Z, +) - aditivne grupe celih brojeva, prelazi se na uvo?enje mno?enja i izgradnju sistema (Z, +, ·) - prstena celih brojeva. Prvo se defini?e mno?enje sa pozitivnim brojem (koje se shvata kao ponovljeno sabiranje): n·(-m) = -n·m (Znak ostaje isti, ali se apsolutna vrednost pove?ava n puta). Zatim se osmi?ljava mno?enje sa -1, kao preusmeravanje du?i (tj. kao simetrija u odnosu na ta?ku 0). Po definiciji je: (-1)·a = -a. Mno?enje sa -n uzima se kao preusmeravanje i pove?anje apsolutne vrednosti n puta: (-n)·m = -n·m, (-n)·(-m) = n·m (Pozitivne brojeve ne treba pisati kao: +n, niti natrpavati zagrade sem gde se menja smisao ili gde bi dva znaka stajali jedan uz drugi).Svojstva komutativnosti i asocijativnosti mno?enja izvode se na osnovu ove definicije (opet u slu?aju par primera, a ostali slu?ajevi se uvrste me?u zadatke). Svuda prvo dolaze konkretni primeri mno?enja, pa se posle njih daju gore navedene op?te formulacije. Na sli?an na?in treba izvesti distributivni zakon.Uvrstimo i ovu va?nu napomenu: narativno izra?avanje definicija i svojstava je didakti?ki vrlo opravdano, ali ono mora da sledi iza matemati?ki preciznih formulacija, a ne da im prethodi. Na kraju ove teme treba dati pregled osnovnih svojstava (koja isti?u strukturu ure?enog prstena) koriste?i a, b, c, itd. kao oznake za promenljive (a ne one kojima se isti?e znak celog broja).Racionalni brojevi. Pro?irenje skupa Q+ pozitivnih racionalnih brojeva te?e na potpuno analogan na?in kao i pro?irenje skupa N0, pri ?emu se treba pozivati na odgovaraju?e postupke primenjene u slu?aju konstrukcije sistema Z i time skra?ivati izlaganje. Kad je r ? Q+, negativne racionalne brojeve treba ozna?avati pi?u?i -r i tako?e izbegavati nepotrebno natrpavanje zagrada. Deljenje u sistemu racionalnih brojeva Q osmi?ljava se kao mno?enje recipro?nim brojem, pa treba ista?i da je sad ta operacija uvek izvodljiva (sem deljenja sa 0, kad treba re?i da takvo deljenje nema smisla). Na kraju, sistematizuju se osnovna svojstva karakteristi?na za sistem Q kao za strukturu koja je ure?eno polje.Temu re?avanje jedna?ina i nejedna?ina obra?ivati posle pro?irenja brojevnih sistema do skupa Q racionalnih brojeva. Tek sa ovim skupom to re?avanje je izvodljivo bez poznatih ograni?enja (a uz pro?irenje Z, dovoljno je navesti re?ivost jedna?ina oblika x + b = c u tom skupu). Jedna?ina ax + b = c re?ava se u dva koraka: ax = b - c (veza sabiranja i oduzimanja), x = (b - c): a (veza mno?enja i deljenja). Po?to se lako dokazuje da izraz ax raste sa x, ako je a>0, a opada ako je a<0 (iz x1 > x2 sledi da je razlika ax1 - ax2 = a(x1 - x2) pozitivna za a > 0, a negativna za a < 0), re?avanje nejedna?ine ax + b > c izvodi se tako ?to se prvo re?i jedna?ina ax + b = c i na?e njeno re?enje x0, pa je tada re?enje ove nejedna?ine x > x0 za a > 0, a x < x0 za a < 0. Dakle, primenjuje se ista metoda koju su u?enici upoznali u prethodna dva razreda. Sli?no se re?ava i nejedna?ina ax + b < c. S jedne strane, ovakav postupak je instruktivniji jer se isti?e jedno va?no svojstvo koje kasnije slovi kao monotonost linearne funkcije, a s druge strane re?enje se "lovi", a ne postupa se formalnije isticanjem ekvivalentnih uslova. Kad se biraju ne?to slo?eniji primeri jedna?ina i nejedna?ina, promenljiva x treba da samo jedanput figuri?e (npr. 3·(7x - 4) = 25 i sl.). Re?avaju?i tekstualne probleme sastavljanjem i re?avanjem odgovaraju?ih jedna?ina i nejedna?ina, koristi se ova vrsta matematike u slu?aju prakti?nih zadataka i tako sagledava njena primena.Pojmu procenta treba posvetiti posebnu pa?nju kao na?inu iskazivanja koli?inskih odnosa koji se javljaju u svakodnevnoj upotrebi. Me?utim, ne treba od tog stvarati "procentni ra?un", izvode?i i pamte?i posebna pravila i obrasce. Jednostavno, procente treba shvatiti kao razlomke sa imeniocem 100, a u?enici treba da nau?e zna?enje izraza kao ?to su "?ini 60%", "sni?eno za 7%", "proizvodnja je pove?ana za 12,5%" itd.Geometrija. U ovom periodu nastave matematike daju se definicije geometrijskih figura: trougla, kvadrata, pravougaonika, romba, paralelograma, trapeza i ?etvorougla iskazane isticanjem njihovih karakteristi?nih svojstava (i u terminima stranica i uglova). Treba isticati i logi?ku klasifikaciju klasa ovih figura (kvadrat je pravougaonik, pravougaonik je paralelogram). U klasi trouglova, osmisliti relaciju podudarnosti izra?avaju?i je preko jednakosti elemenata - strana i uglova trougla. Izvesti jednostavna tvr?enja o zbiru uglova u trouglu i spolja?njem uglu trougla, o visini kao simetrali jednakokrakog trougla, o odnosu strana i uglova trougla.Zapaziti da se ?etvorougao razla?e na trouglove, pa odnos podudarnosti koristi i za izvo?enje nekih lakih svojstava pojedinih vrsta ?etvorouglova: jednakost dijagonala pravougaonika, normalnost dijagonala kod romba, uzajamno polovljenje dijagonala paralelograma i sl. Po?to ?e ovo biti prvi primeri deduktivnog zaklju?ivanja, dokaze treba izvoditi po jasnom planu i sa jasno istaknutim pretpostavkama i procedurama dokazivanja. Ne treba koristiti pojam podudarnosti primenjuju?i ga na proizvoljne figure (sem, mogu?e, u slu?aju paralelograma i trapeza, kad mo?e imati smisao razlo?ive podudarnosti).Treba se oslanjati na karakteristi?na (i izvedena) svojstva pri izvo?enju jednostavnijih konstrukcija pomenutih geometrijskih figura i konstrukcije sa njima povezanim elementima (zna?ajnim ta?kama, du?ima, uglovima). Konstrukcije u geometriji imaju veliki obrazovno-razvojni zna?aj jer se time, na ovom nivou nastave, dokazuje egzistencija geometrijskih objekata ?iji su elementi zadati.Jedna?enje povr?ina geometrijskih figura osmi?ljava se na klasi?ni na?in, oslanjaju?i se na pojmove razlo?ive i dopunske jednakosti. Sama povr?ina figure shvata se kao magnituda (veli?ina) tj. postoji samim postojanjem date figure i ne izra?ava se kao odnos prema datoj jedini?noj magnitudi, sem kad je tako to posebno formulisano (daju?i du?ine u centimetrima i sl.). Pri tom se uzima da su povr?ine podudarnih trouglova jednake, a za pravougaonik ?ije su du?ine stranica izra?ene sa a i b, uzima se da je njegova povr?ina a·b. Kad su stranice a i b izra?ene mernim brojevima, relativno data du?inska jedinica, izraz a·b shvata se kao proizvod brojeva kojim se povr?ina izra?ava preko odgovaraju?e jedinice za povr?inu. Polaze?i od povr?ine pravougaonika, dopunjavanjem i razlaganjem, izvode se formule za povr?inu paralelograma, trougla i trapeza.Svakako treba uklju?iti prakti?ne primene ra?unanja povr?ina realnih objekata na ?to, uostalom, asocira sami naziv "geometrija".Dodajmo kao op?tu napomenu da je instruktivno da se uz sve sadr?aje navode istorijski podaci, ukazuju?i na vreme, prilike i zna?ajne stvaraoce u tim dalekim vremenima, ali dodaju?i i komentare kojima se ukazuje na prednost savremenog izlaganja matematike.Dodatni radSadr?aji dodatnog rada moraju, pre svega, biti vezani za sadr?aje ovog razreda i na taj na?in biti njihova intenzivnija obrada. Uz to, mogu da se izaberu i sve druge zanimljive teme vode?i ra?una da su bitno sadr?ajne. Preporu?uje se da rukovodioci stru?nih ve?a kontaktiraju dobro afirmisane stru?ne institucije, kao ?to su Dru?tvo matemati?ara Srbije, Matemati?ka gimnazija, KMM "Arhimedes", itd.BIOLOGIJA(2 ?asa nedeljno, 72 ?asa godi?nje)Cilj i zadaciCilj nastave biologije jeste da u?enici usvajanjem obrazovno-vaspitnih sadr?aja steknu osnovna znanja o ?ivotnom prostoru, na?inu ?ivota, osnovnoj gra?i, raznovrsnosti i zna?aju ?ivotinjskog sveta.Zadaci nastave biologije su:- razvijanje ljubavi prema prirodi i ose?anja du?nosti da je o?uvaju za sebe i budu?e generacije;- razvijanje osnovne nau?ne pismenosti, logi?kog rasu?ivanja, objektivnosti i kriti?kog mi?ljenja;- upoznavanje spolja?nje i osnovne unutra?nje gra?e pra?ivotinja;- upoznavanje spolja?nje i osnovne unutra?nje gra?e ?ivotinja;- postupno i sistemati?no upoznavanje raznovrsnosti ?ivotinjskog sveta;- razvijanje odgovornog odnosa prema ?ivotinjama;- razumevanje evolutivnog razvoja ?ivog sveta;- razvijanje higijenskih navika i zdravstvene kulture. Operativni zadaci:U?enici treba da:- uo?e potrebu za klasifikovanjem ?ivog sveta zbog njegove velike raznovrsnosti;- uo?avaju sli?nosti i razlike u gra?i i na?inu ?ivota biljaka, gljiva i ?ivotinja;- upoznaju osnovne pojmove o prirodnom sistemu ?ivotinja;- upoznaju ?ivotni prostor, na?in ?ivota, gra?u, raznovrsnost i zna?aj pra?ivotinja;- upoznaju ?ivotni prostor, na?in ?ivota, spolja?nju gra?u i osnove unutra?nje gra?e, raznovrsnost i zna?aj sun?era, dupljara, crva, meku?aca, zglavkara i bodljoko?aca;- shvate ulogu insekata u prirodi;- upoznaju bolesti koje izazivaju ili prenose ?ivotinje, na?in preno?enja i prevenciju;- upoznaju ?ivotni prostor, na?in ?ivota, gra?u, raznovrsnost i zna?aj riba, vodozemaca, gmizavaca, ptica i sisara;- shvate zna?aj brige o potomstvu ptica i sisara;- shvate zna?aj odgovornog odnosa prema ?ivotinjama;- saznaju osnovne nau?ne ?injenice o toku i razvoju ?ivota na Zemlji i etape zemljine istorije;- znaju da ?ivot na Zemlji ima istoriju sa kojom se mogu upoznati na osnovu fosilnih ostataka (zapisa);- razumeju evoluciju ?ivog sveta i shvate njen zna?aj u formiranju savremenog biolo?kog mi?ljenja.SADR?AJI PROGRAMAUVOD (3)Raznovrsnost ?ivog sveta.Osnovne razlike izme?u biljaka, gljiva i ?ivotinja. PRA?IVOTINJE (9)Pra?ivotinje - heterotrofni protisti, jedno?elijska organizacija, raznovrsnost.Amebe - ?ivotni prostor, na?in ?ivota, gra?a. Raznovrsnost i zna?aj.Bi?ari - ?ivotni prostor, na?in ?ivota, gra?a, kolonijalnost. Raznovrsnost i zna?aj.Trepljari - ?ivotni prostor, na?in ?ivota, gra?a. Raznovrsnost i zna?aj.Parazitske pra?ivotinje (dizenteri?na ameba, malari?ni parazit, izaziva? bolesti spavanja) - na?ini preno?enja, mere prevencije.Uporedni pregled gra?e pra?ivotinja - korelacija sa funkcijom i ?ivotnom sredinom (tabelarni ili ilustrativni prikaz).Ve?ba: ?ivot u kapi vode - posmatranje slatkovodnih pra?ivotinja pod mikroskopom. CARSTVO ?IVOTINJA (48)Svet ?ivotinja - nastanak i razvoj ?ivotinja.Raznovrsnost ?ivotinja - pregled glavnih grupa.Sun?eri - ?ivotni prostor, na?in ?ivota, gra?a na nivou op?te organizacije.Raznovrsnost i zna?aj.Dupljari - ?ivotni prostor, na?in ?ivota, gra?a na nivou op?te organizacije.(hidra). Raznovrsnost (hidre, korali, morske sase, meduze), zna?aj.Pljosnati crvi - ?ivotni prostor, na?in ?ivota, spolja?nja gra?a i osnovi unutra?nje gra?e. Raznovrsnost (planarije, metilji, pantlji?are), zna?aj. Parazitske vrste, na?ini preno?enja i mere prevencije.Valjkasti crvi - ?ivotni prostor, na?in ?ivota, spolja?nja gra?a i osnovi unutra?nje gra?e (?ove?ija glista). Raznovrsnost i zna?aj.Parazitske vrste, na?ini preno?enja i mere prevencije.?lankoviti crvi - ?ivotni prostor, na?in ?ivota, spolja?nja gra?a i osnovi unutra?nje gra?e (ki?na glista). Raznovrsnost (morski ?lankoviti crvi, ki?ne gliste, pijavice), zna?aj.Meku?ci - ?ivotni prostor, na?in ?ivota, spolja?nja gra?a i osnovi unutra?nje gra?e (?koljka). Raznovrsnost (pu?evi, ?koljke i glavono?ci), zna?aj.Ve?ba: razvrstavanje pu?eva i ?koljki na osnovu izgleda lju?ture.Zglavkari - op?te odlike i raznovrsnost (rakovi, pauci, skorpije, krpelji, stonoge, insekti).Rakovi - ?ivotni prostor, na?in ?ivota, spolja?nja gra?a i osnovi unutra?nje gra?e (re?ni rak). Raznovrsnost i zna?aj.Pauci - ?ivotni prostor, na?in ?ivota i spolja?nja gra?a. Raznovrsnost i zna?aj. Zanimljivosti iz ?ivota pauka.Skorpije - ?ivotni prostor, na?in ?ivota i spolja?nja gra?a. Raznovrsnost i zna?aj.Krpelji - ?ivotni prostor, na?in ?ivota, spolja?nja gra?a i raznovrsnost.Bolesti koje prenose i mere prevencije.Stonoge - na?in ?ivota, spolja?nja gra?a i raznovrsnost.Insekti - ?ivotni prostor, na?in ?ivota, spolja?nja gra?a, i raznovrsnost.Uloga insekata u prirodi i zna?aj za ?oveka. Zanimljivosti iz ?ivota insekata.Ve?ba: Izrada ?kolske zbirke insekata.Bodljoko?ci - ?ivotni prostor, na?in ?ivota, spolja?nja gra?a. Raznovrsnost (morske zvezde, morski je?evi, morske zmijuljice, morski krastavci, morski krinovi), zna?aj.Uporedni pregled gra?e sun?era, crva, meku?aca, zglavkara, bodljoko?aca - tabelarni ili ilustrativni prikaz.Hordati - osnovne odlike hordata na primeru koplja?e - komparacija sa prethodnim grupama ?ivotinja. Raznovrsnost hordata, zna?aj.Ki?menjaci - gra?a i raznovrsnost.Ribe - na?in ?ivota, gra?a i korelacija sa stani?tem (?aran). Raznovrsnost (ajkule, ra?e, ?titono?e, ko?ljoribe), zna?aj.Ve?ba: disekcija ribe.Prelazak na kopneni na?in ?ivota.Vodozemci - na?in ?ivota, gra?a i korelacija sa stani?tem (?aba).Razmno?avanje i razvi?e. Raznovrsnost (?abe, da?devnjaci, mrmoljci), zna?aj.Gmizavci - na?in ?ivota, gra?a i korelacija sa stani?tem (gu?ter).Razmno?avanje, regeneracija. Raznovrsnost (gu?teri, zmije, kornja?e, krokodili), zna?aj. Izumrli gmizavci.Ptice - na?in ?ivota, gra?a i korelacija sa stani?tem. Razmno?avanje, briga o potomstvu. Seoba ptica. Raznovrsnost (patke, guske, rode, ?aplje, koke, detli?i, grabljivice, sove, golubovi, peva?ice), zna?aj.Sisari - na?in ?ivota, gra?a i korelacija sa stani?tem. Razmno?avanje i razvi?e, briga o potomstvu. Migracije i zimski san. Raznovrsnost (torbari, bubojedi, slepi mi?evi, majmuni, glodari, ze?evi, perajari, slonovi, zveri, kitovi, kopitari, papkari), zna?aj.Uporedni pregled gra?e glavnih grupa ki?menjaka (tabelarni ili ilustrativni prikaz). UGRO?ENOST I ZA?TITA ?IVOTINJA (6)Raznovrsnost carstva ?ivotinja i biodiverzitet.Faktori ugro?avanja i zna?aj za?tite ?ivotinja.Su?ivot ljudi i ?ivotinja.Odgovoran odnos prema ?ivotinjama (?ivotinje za dru?tvo - ljubimci, doma?e ?ivotinje, ogledne ?ivotinje, krzna?ice). UVOD U EVOLUCIJU ?IVOG SVETA (6)?ivot na Zemlji.Dokazi evolucije.Geolo?ka doba, kalendar ?ivota.Borba za opstanak - ?arls Darvin. Aktivnosti:Izlasci u prirodu, upoznavanje lokalne faune, poseta zoolo?kom vrtu, poseta prirodnja?kom muzeju.Pravljenje akvarijuma, terarijuma, ku?ica za ptice, ku?ica za pse i ma?ke.Posmatranje aktivnosti ?ivotinja i briga o njima tokom cele ?kolske godine.Saradnja sa zdravstvenim i veterinarskim institucijama.NA?IN OSTVARIVANJA PROGRAMAIzbor i sistematizacija programskih sadr?aja nastavnog predmeta biologija odnose se na nau?nu disciplinu - zoologija i rezultat su zahteva vremena i najnovijih dostignu?a u nauci. Nastavne teme obra?uju sadr?aje iz zoologije i logi?ki su raspore?ene u pet tematskih celina: Uvod, Pra?ivotinje, Carstvo ?ivotinja, Ugro?enost i za?tita ?ivotinja i Uvod u evoluciju ?ivog sveta (evolucija ?oveka i nasle?ivanje izu?ava?e se u osmom razredu). Ovako koncipiran program pru?a u?enicima osnovna znanja, a radi lak?eg razumevanja i usvajanja gradiva, nastavnik ne treba da insistira na detaljnoj gra?i, ve? da stavi akcenat na ?ivotni prostor, na?in ?ivota, raznovrsnost i zna?aj pojedinih grupa u okviru carstva ?ivotinja.Prilikom izrade planova rada (globalnog i operativnog) treba predvideti 50% ?asova za obradu novog gradiva i 50% za druge tipove ?asova.Koncepcija programa pru?a ?iroke mogu?nosti za primenu razli?itih nastavnih metoda, kao i upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija. Verbalno-tekstualne metode treba da budu manje zastupljene, a prednost treba dati demonstrativno-ilustrativnim metodama, metodama prakti?nog rada i aktivnostima van u?ionice. Izbor nastavnih metoda zavisi od cilja i zadataka nastavnog ?asa i opremljenosti kabineta. Izbor oblika rada prepu?ten je nastavniku. Za ?asove ve?bi treba koristiti grupni oblik rada, ali ako to ve?ba zahteva i postoje uslovi, mo?e se primeniti rad u parovima ili individualni oblik rada. Ve?be treba realizovati uz maksimalno kori??enje prirodnog materijala, preparata i laboratorijskog pribora. Veoma su korisni ?asovi u prirodi i posete prirodnja?kom muzeju i zoolo?kom vrtu... Preporu?uje se saradnja sa zdravstvenim i veterinarskim institucijama, njihovo anga?ovanje i organizovanje predavanja - tribina sa temama iz programskih sadr?aja biologije.Nastavnik za pripremu rada na ?asu treba da koristi odobreni ud?benik i najnoviju stru?nu literaturu.TEHNIKA I TEHNOLOGIJA Cilj Cilj u?enja tehnike i tehnologije je da u?enik razvije tehni?ko-tehnolo?ku pismenost, da izgradi odgovoran odnos prema radu i proizvodnji, ?ivotnom i radnom okru?enju, kori??enju tehni?kih i tehnolo?kih resursa, stekne bolji uvid u sopstvena profesionalna interesovanja i postupa preduzimljivo i inicijativno. Razred ?esti Godi?nji fond ?asova?? 72 ?asa ? ISHODIPo zavr?etku razreda u?enik ?e biti u stanju da: OBLAST/TEMA SADR?AJI - pove?e razvoj gra?evinarstva i zna?aj urbanizma u pobolj?anju uslova ?ivljenja;- analizira karakteristike savremene kulture stanovanja;- klasifikuje ku?ne instalacije na osnovu njihove namene;- klasifikuje vrste saobra?ajnih objekata prema nameni;- povezuje neophodnost izgradnje propisne infrastrukture sa bezbedno??u u?esnika u saobra?aju;- povezuje kori??enje informacionih tehnologija u saobra?ajnim objektima sa upravljanjem i bezbedno??u putnika i robe;- demonstrira pravilno i bezbedno pona?anje i kretanje pe?aka i voza?a bicikla na saobra?ajnom poligonu i/ili uz pomo? ra?unarske simulacije;- skicira prostorni izgled gra?evinskog objekta;- ?ita i crta gra?evinski tehni?ki crte? uva?avaju?i faze izgradnje gra?evinskog objekta uz primenu odgovaraju?ih pravila i simbola;- koristi ra?unarske aplikacije za tehni?ko crtanje, 3D prikaz gra?evinskog objekta i unutra?nje ure?enje stana uva?avaju?i potrebe savremene kulture stanovanja;- samostalno kreira digitalnu prezentaciju i predstavlja je;- klasifikuje gra?evinske materijale prema vrsti i svojstvima i procenjuje mogu?nosti njihove primene; - povezuje kori??enje gra?evinskih materijala sa uticajem na ?ivotnu sredinu; - povezuje alate i ma?ine sa vrstama gra?evinskih i poljoprivrednih radova;- realizuje aktivnost koja ukazuje na va?nost recikla?e;- obrazlo?i na primeru kori??enje obnovljivih izvora energije i na?ine njihovog pretvaranja u korisne oblike energije; - pravilno i bezbedno koristi ure?aje za zagrevanje i klimatizaciju prostora;- povezuje zna?aj izvo?enja toplotne izolacije sa u?tedom energije;- povezuje grane poljoprivrede sa odre?enom vrstom proizvodnje hrane; - opisuje zanimanja u oblasti gra?evinarstva, poljoprivrede, proizvodnje i prerade hrane;- izradi model gra?evinske ma?ine ili poljoprivredne ma?ine uz primenu mera za?tite na radu;- samostalno/timski vr?i izbor makete/modela gra?evinskog objekta i obrazla?i izbor;- samostalno pronalazi informacije o uslovima, potrebama i na?inu realizacije makete/modelakoriste?i IKT;- kreira plansku dokumentaciju (listu materijala, redosled operacija, procenu tro?kova) koriste?i program za obradu teksta;- priprema i organizuje radno okru?enje odre?uju?i odgovaraju?e alate, ma?ine i opremu u skladu sa zahtevima posla i materijalom koji se obra?uje;- izra?uje maketu/model po?tuju?i principe ekonomi?nog iskori??enja materijala i racionalnog odabira alata i ma?ina primenjuju?i procedure u skladu sa principima bezbednosti na radu;- u?estvuje u uspostavljanju kriterijuma za vrednovanje, procenjuje svoj rad i rad drugih i predla?e unapre?enja postoje?e makete/modela; - odredi realnu vrednost izra?ene makete/modela uklju?uju?i i okvirnu procenu tro?kova. ?IVOTNO I RADNO OKRU?ENJE Zna?aj i razvoj gra?evinarstva.Prostorno i urbanisti?ko planiranje.Kultura stanovanja u: urbanim i ruralnim sredinama, objektima za individualno i kolektivno stanovanje, raspored prostorija, ure?enje stambenog prostora.Ku?ne instalacije. SAOBRA?AJ Saobra?ajni sistemi. Saobra?ajni objekti. Upravljanje saobra?ajnom signalizacijom. Pravila bezbednog kretanja pe?aka i voza?a bicikla u javnom saobra?aju. TEHNI?KA I DIGITALNA PISMENOST Prikaz gra?evinskih objekata i tehni?ko crtanje u gra?evinarstvu.Tehni?ko crtanje pomo?u ra?unara.Predstavljanje ideja i re?enja uz kori??enje digitalnih prezentacija RESURSI I PROIZVODNJA Podela, vrste i karakteristike gra?evinskih materijala.Tehni?ka sredstva u gra?evinarstvu i anizacija rada u gra?evinarstvu i poljoprivredi.Obnovljivi izvora energije i mere za racionalno i bezbedno kori??enje toplotne energije.Recikla?a materijala u gra?evinarstvu i poljoprivredi i za?tita ?ivotne sredineModelovanje ma?ina i ure?aja u gra?evinarstvu, poljoprivredi ili modela koji koristi obnovljive izvore energije KONSTRUKTORSKO MODELOVANJE Izrada tehni?ke dokumentacije.Izrada makete/modela u gra?evinarstvu, poljoprivredi ili modela koji koristi obnovljive izvore energije.Predstavljanje ideje, postupka izrade i re?enja proizvoda.Odre?ivanje tr?i?ne vrednosti proizvoda uklju?uju?i i okvirnu procenu tro?kova.Predstavljanje proizvoda i kreiranje digitalne prezentacije. Klju?ni pojmovi sadr?aja: gra?evinarstvo, poljoprivreda, saobra?aj, tehni?ka dokumentacija, energetika, preduzimljivost i inicijativa UPUTSTVO ZA DIDAKTI?KO-METODI?KO OSTVARIVANJE PROGRAMA Program nastave i u?enja tehnike i tehnologije zahteva raznovrstan metodi?ki pristup s obzirom na razli?itost funkcija i karaktera pojedinih delova programskih sadr?aja, kao i psihofizi?ke mogu?nosti u?enika. Za uspe?no ostvarivanje programa, odnosno cilja u?enja, potrebno je organizovati nastavu u skladu sa slede?im zahtevima: - uvoditi u?enike u svet tehnike i savremene tehnologije na zanimljiv i atraktivan na?in, ?ime se podsti?e njihovo interesovanje za tehni?ko stvarala?tvo; - omogu?iti u?enicima da iskazuju vlastite kreativne sposobnosti, da tra?e i nalaze sopstvena tehni?ka re?enja i da se dokazuju u radu; - sistematizovano izlagati u?enike problemskim situacijama - raspodela kompleksnih zadataka na niz jednostavnijih zahteva, identifikovanje elementa koji u?enik mora uzeti u razmatranje prilikom re?avanja problemskih situacija, kao i podsticanje u?enika na kori??enje razli?itih kognitivnih procesa kao ?to su induktivno i deduktivno zaklju?ivanje, pore?enje, klasifikacija, predvi?anje rezultata, transfer znanja od poznatog na nepoznato; - obezbediti uslove da u?enici na najefikasniji na?in sti?u trajna i primenljiva nau?no-tehnolo?ka znanja i da se navikavaju na pravilnu primenu tehni?kih sredstava i tehnolo?kih postupaka; - ne insistirati na zapam?ivanju podataka, pogotovu manje zna?ajnih ?injenica i teorijskih sadr?aja koji nemaju direktnu primenu u svakodnevnom ?ivotu; - radi ?to uspe?nije korelacije odgovaraju?ih sadr?aja, uskla?ivanja terminologije, nau?nog osmi?ljavanja sadr?aja i racionalnog sticanja znanja, umenja i navika, neophodna je stalna saradnja sa nastavnicima informatike i ra?unarstva, fizike, matematike, hemije, biologije i likovne kulture u cilju razvoja me?upredmetnih kompetencija; - prilikom konkretizacije pojedinih sadr?aja, naro?ito upoznavanja novih i savremenih tehnologija, u obzir uzimati specifi?nosti sredine i uskla?ivati ih sa njenim potrebama. S obzirom da je nastava tehnike i tehnologije teorijsko-prakti?nog karaktera, ?asove treba ostvarivati sa odeljenjem podeljenim na grupe, odnosno sa najvi?e 20 u?enika. Program nastavne i u?enja treba ostvarivati na spojenim ?asovima. ?ivotno i radno okru?enje U oblasti ?ivotno i radno okru?enje obra?uju se sadr?aji koji se odnose na gra?evinarstvo kao granu tehnike. Uz pomo? medija potrebno je, u najkra?im crtama, prikazati istorijski razvoj gra?evinarstva i povezati ga sa pobolj?anjem uslova ?ivljenja (po mogu?stvu interaktivno). Potrebno je naglasiti zna?aj urbanizma i prostornog planiranja (na osnovu posmatranja planova, maketa, slika naselja, treba objasniti zna?aj okoline stana sa higijenskog i estetskog stanovi?ta). Preporuka je da se koristite ra?unarske mape za odre?ivanje polo?aja gra?evinskih objekata u odnosu na okolinu. Putem posmatranja i analize primera, navesti u?enike da analiziraju i zaklju?uju kako se kultura stanovanja razlikuje u zavisnosti od vrsta naselja (ruralno i urbano naselje) i stambenih objekata, koje su karakteristike i posebnosti, kao i kako se odre?uje raspored prostorija u stanu sa aspekta funkcionalnosti, udobnosti i ekonomi?nosti. Potrebno je upoznati u?enike sa vrstama i namenom ku?nih instalacija i pravilnom upotrebom. Preporuka je da se obezbede uslovi za situaciono u?enje npr. kroz kompjutersku simulaciju. Preporu?eni broj ?asova je 6. Saobra?aj U odnosu na program petog razreda, u oblasti saobra?aj sadr?aj je pro?iren i odnosi se na saobra?ajne objekte, njihovu namenu, funkcionisanje i organizaciju saobra?aja. Posebno obratiti pa?nju da bezbednost u?esnika u saobra?aju zavisi i od propisne infrastrukture (opreme puta, obele?avanje i signalizacija, kvalitet izrade saobra?ajnih objekata) kao i prilago?avanja postoje?im uslovima (brzina). Preporuka je da se kroz primere simulacije, a koji su dostupni na Internetu, u?enici uvedu u situaciju da prepoznaju sigurnosne rizike i predvide opasne situacije u saobra?aju. Uz pomo? multimedijalnih primera objasniti kako se upravlja saobra?ajem kori??enjem IKT i koliko takvo upravljanje uti?e na bezbednost putnika i robe. Sa aspekta bezbednosti u?esnika u saobra?aju obratiti pa?nju na u?e??e pe?aka i voza?a bicikla u javnom saobra?aju. Za realizaciju ovih sadr?aja koristiti multimedije kao i saobra?ajne poligone prakti?nog pona?anja u saobra?aju u okviru ?kole. Preporu?uje se da se, ukoliko ?kola nema prostorne mogu?nosti za izradu saobra?ajnog poligona, koriste dvori?ta, ?iri hodnici ili fiskulturne sale radi ostvarivanja ovog ishoda. Preporu?eni broj ?asova je 8. Tehni?ka i digitalna pismenost U ovom delu programa u?enici razvijaju nove integrisane modalitete tehni?ke i digitalne pismenosti. Na po?etku realizacije oblasti ukratko ponoviti koja su znanja i ve?tine iz tehni?kog crtanja u?enici usvojili u prethodnom razredu. U?enike treba osposobiti za rad u ra?unarskoj aplikaciji za tehni?ko crtanje primerenoj njihovom uzrastu i potrebama. Objasniti pravila i simbole koji se koriste u tehni?kom crtanju u oblasti gra?evinarstva. Prilikom izrade tehni?kih crte?a na papiru i pomo?u ra?unara preporu?uje se individualni oblik rada. U?enici treba da razvijaju ve?tine vizuelnog opa?anja i razumevanja relacijskih odnosa izme?u objekata i predmeta, stoga je primereno zadati im da skiciraju prostorni izgled odre?enog gra?evinskog objekta koji im je poznat. Predstaviti mogu?nosti i rad sa jednostavnim ra?unarskim aplikacijama za 3D prikaz gra?evinskih objekata. U?enicima objasniti pojam preseka kori??enjem nastavnih pomagala i ra?unarske simulacije. Upoznati u?enike sa radom u ra?unarskoj aplikaciji za unutra?nje ure?enje stana nagla?avaju?i funkcionalnost i estetsku vrednost re?enja. Kako bi u?enici funkcionalizovali ste?ena znanja predvidite mini-projekat na temu izrade skice horizontalnog i vertikalnog preseka stana u kome u?enici ?ive i ure?enje stana prema istim. Skica mo?e biti izra?ena na papiru ili pomo?u ra?unara. U?enici svoja re?enja skice gra?evinskog objekta i unutra?njeg ure?enja stana samostalno predstavljaju tokom redovne nastave. U okviru ovih aktivnosti predvideti kori??enje digitalnih prezentacija koje su u?enici izradili. Akcenat treba da bude na dizajnu multimedijalnih elemenata prezentacije, na?inu predstavljanja re?enja (tok prezentacije) i razvoju ve?tine komunikacije (kontakt sa publikom), a ne na tehnici izrade prezentacije. U okviru ove aktivnosti potrebno je obezbediti prostor za diskusiju i davanje vr?nja?ke povratne informacije na osnovu uspostavljenih kriterijuma. Preporu?eni broj ?asova je 18. Resursi i proizvodnja Ovo je slo?ena nastavna oblast jer se u okviru nje izu?avaju gra?evinarstvo, poljoprivreda, energetika i ekologija nadovezuje se na znanja koje su u?enici stekli o resursima u petom razredu. Na po?etku rada na ovoj oblasti upoznati u?enike, na nivou obave?tenosti, sa osnovnom podelom gra?evinskih materijala (prema poreklu i nameni). Vrste, na?in proizvodnje, osnovne karakteristike gra?evinskih materijala i njihovu primenu objasniti na elementarnom nivou, bez ula?enja u detalje. Preporu?ljivo je u?enicima pokazati ugledne primere pojedinih gra?evinskih materijala ili svoje predavanje potkrepiti slikama, prospektima ili multimedijom. Upoznati u?enike sa konstruktivnim elementima gra?evinskog objekta (temelj, zidovi, me?uspratna konstrukcija, stepenice i krov) uz me?usobno funkcionalno povezivanje i na?ine izgradnje. Napraviti vezu izme?u konstruktivnih delova gra?evinskog objekta i materijala za njihovu izgradnju. Uz pomo? multimedije ili slika upoznati u?enike sa vrstama gra?evinskih objekata u okviru niskogradnje, visokogradnje i hidrogradnje. Te?i?te ovog dela teme staviti na izgradnji stambenih gra?evinskih objekata u okviru klasi?nog (tradicionalnog) i savremenog na?ina izgradnje. U okviru ovog dela oblasti u?enici treba da pove?u delove konstrukcije i na?ine gradnje gra?evinskog objekta sa njihovom namenom. Savremeni na?in izgradnje sve vi?e potiskuje tradicionalni na?in izgradnje pomo?u ru?nih alata i prednost daje savremenim gra?evinskim ma?inama uz pomo? kojih se ubrzava i pobolj?ava kvalitet izgradnje. U tom smislu osposobiti u?enike da prepoznaju i povezuju alate i ma?ine sa vrstama gra?evinskih radova (osnovna podela gra?evinskih ma?ina i alata i njihove najva?nije karakteristike). Te?i?te dela teme, u vezi energetike, je na racionalnoj potro?nji energije za zagrevanje stana/ku?e. Ukazati na zna?aj planiranja izbora materijala za izgradnju gra?evinskog objekta i njegove izolacije jo? tokom projektovanja, sa aspekta racionalne potro?nje energije i u?tede toplotne energije. Povezati zna?aj izvo?enja toplotne izolacije sa u?tedom energije. Upoznati u?enike sa vrstama grejanja u ku?i/stanu. Kroz razgovor sa u?enicima i uz izno?enje razli?itih primera iz ?ivota, u?enike uputiti na pravilno i bezbedno kori??enje ure?aja za zagrevanje i klimatizaciju prostora u ku?i/stanu, a sve sa ciljem racionalne potro?nje energije. Posebno naglasiti zna?aj velikih mogu?nosti kori??enja obnovljivih i alternativnih izvora energije za zagrevanje stana/ku?e. Za realizaciju ovog dela nastavne teme koristiti multimediju i razne uzorke izolacionih materijala. U drugom delu ove oblasti, u?enike upoznati sa organizacijom rada u poljoprivrednoj proizvodnji i najva?nijim ma?inama i ure?ajima koje su neophodne za normalno odvijanje proizvodnje. Kroz razne ilustracije modela ili multimediju, osposobiti u?enike da prepoznaju osnovne procese poljoprivredne proizvodnje sa posebnim osvrtom na proizvodnju hrane. Savremena poljoprivredna proizvodnja ne bi mogla da se zamisli bez savremenih ma?ina i ure?aja. Uz pomo? slika, multimedije ili maketa u?enicima treba predstaviti najva?nije ma?ine u poljoprivredi sa njihovim najbitnijim karakteristikama. Istaknuti zna?aj recikla?e materijala i za?tite ?ivotne sredine u gra?evinarstvu i poljoprivredi. Organizovati aktivne metode rada i u?enja (rad u malim grupama) pri ?emu ?e u?enicima biti omogu?eno da razumeju uspostavljanje veze izme?u kvaliteta ?ivotne sredine i kvaliteta svog ?ivota. Mogu?e je organizovati npr. interni konkurs za predlog projekta/aktivnosti kojim bi u?enici prikazali da razumeju koje aktivnosti podsti?u odr?ivost (npr. ?tednja vode i energije, razvrstavanje otpada, recikla?a) kao i da li povezuju zna?aj tih aktivnosti sa svojim budu?im ?ivotom, ?ivotom zajednice kao i ?ivotom budu?ih generacija. Na kraju ove oblasti u?enike postupno uvesti u svet prakti?nog stvarala?tva. Kroz prakti?an rad u?enici ste?ena teorijska znanja pretvaraju u funkcionalna, razvijaju?i algoritamski na?in razmi?ljanja od ideje do realizacije. Njihov stvarala?ki rad treba da se zasniva na izradi modela gra?evinske ili poljoprivredne ma?ine, ure?aja ili modela koji koristi obnovljive izvore energije, uz obaveznu primenu mera za?tite na radu. Preporu?eni broj ?asova je 20. Konstruktorsko modelovanje U ovom delu programa u?enici realizuju zajedni?ke projekte primenjuju?i prethodno ste?ena znanja i ve?tine ?to daje prostora za kreativnu slobodu, individualizaciju nastave i diferencijaciju prema sposobnostima, polu i interesovanjima u?enika, mogu?nostima ?kole i potrebama ?ivotne sredine. Za ostvarivanje ishoda u ovoj oblasti potrebno je postupno uvoditi u?enike u algoritme konstruktorskog modelovanja pri izradi sopstvenog projekta, kreiranju planske dokumentacije (lista materijala, neophodan pribor i alat, redosled operacija, procena tro?kova) do izvr?avanja radnih operacija, grafi?kog predstavljanja zamisli i procene i vrednovanja. U?enike treba upoznati sa mogu?no??u da se sami opredeljuju za odre?enu aktivnost u okviru date teme koja se odnosi na izradu modela raznih ma?ina i ure?aja u gra?evinarstvu, izradu makete gra?evinskog objekta ili stana na osnovu plana i predlog za njegovo ure?enje kao i modelovanje ma?ina i ure?aja u poljoprivrednoj proizvodnji. Potrebno je da u?enici koriste podatke iz razli?itih izvora, samostalno pronalaze informacije o uslovima, potrebama i na?inu realizacije makete/modelakoriste?i IKT, izra?uju maketu/model, po?tuju?i principe ekonomi?nog iskori??enja materijala i racionalnog odabira alata i ma?ina primenjuju?i procedure u skladu sa principima bezbednosti na radu. Realizacijom svojih projekata otkrivaju i re?avaju jednostavne tehni?ke i tehnolo?ke probleme, saznavaju?i primenu prirodnih zakonitosti u praksi. Na taj na?in u?enici formiraju svest o tome kako se primenom tehnike i tehnologije menja svet u kome ?ive. Uo?avaju kako tehnika uti?e pozitivno na okolinu, a kako se, ponekad naru?ava prirodni sklad i kako se mogu smanjiti ?tetni uticaji na prirodno okru?enje i razvijanje ekolo?ke svesti. U projekat se mo?e uklju?iti i vi?e u?enika ukoliko je rad slo?eniji, odnosno ako se u?enici za takav vid saradnje odlu?e. U?enici u?estvuju u uspostavljanju kriterijuma za vrednovanje, procenjuju svoj rad i rad drugih i predla?u unapre?enje postoje?e makete/modela. Na izbor aktivnosti, mo?e uticati i opremljenost kabineta alatom i materijalom. U svim segmentima nastave u ovoj oblasti, kod u?enika treba razvijati preduzetni?ki duh. Preporu?eni broj ?asova je 20. Naziv predmeta INFORMATIKA I RA?UNARSTVO Cilj Cilj u?enja informatike i ra?unarstva je osposobljavanje u?enika za upravljanje informacijama, bezbednu komunikaciju u digitalnom okru?enju, kreiranje digitalnih sadr?aja i ra?unarskih programa za re?avanje razli?itih problema u dru?tvu koje se razvojem digitalnih tehnologija brzo menja. Razred ?esti Godi?nji fond ?asova ??36 ?asova ? ISHODIPo zavr?etku razreda u?enik ?e biti u stanju da: OBLAST/TEMA SADR?AJI - pravilno koristi IKT ure?aje; - kreira, ure?uje i strukturira digitalne sadr?aje koji sadr?e tabele u programu za rad sa tekstom i programu za rad sa multimedijalnim prezentacijama;- kreira i obra?uje digitalnu sliku;- samostalno snima i vr?i osnovnu obradu audio i video zapisa; - ure?uje multimedijalnu prezentaciju koja sadr?i video i audio sadr?aje;- ?uva i organizuje podatke lokalno i u oblaku;- odgovorno i pravilno koristi IKT ure?aje u mre?nom okru?enju;- razlikuje osnovne internet servise;- primenjuje postupke i pravila za bezbedno pona?anje i predstavljanje na mre?i;- pristupa Internetu, samostalno pretra?uje, pronalazi i procenjuje informacije i preuzima ih na svoj ure?aj po?tuju?i autorska prava;- objasni postupak za?tite digitalnog proizvoda/sadr?aja odgovaraju?om CC licencom; IKT Digitalni ure?aji i korisni?ki programi. Upravljanje digitalnim dokumentima.Rad sa slikama.Rad sa tekstom.Rad sa multimedijalnim prezentacijama koje sadr?e video i audio sadr?aje. DIGITALNA PISMENOST Upotreba IKT ure?aja na odgovoran i siguran na?in u mre?nom okru?enju.Internet servisi.Pravila bezbednog rada na Internetu.Pretra?ivanje Interneta, odabir rezultata i preuzimanje sadr?aja. Za?tita privatnosti li?nih podataka i autorskih prava. - objasni postupak prikupljanja podataka putem onlajn upitnika; - kreira jednostavan program u tekstualnom programskom jeziku;- koristi matemati?ke izraze za izra?unavanja u jednostavnim programima;- objasni i primeni odgovaraju?u programsku strukturu (naredbe dodele, grananja, petlje);- koristi u okviru programa numeri?ke, tekstualne i jednodimenzione nizovske vrednosti;- razlo?i slo?eni problem na jednostavnije funkcionalne celine (potprograme);- pronalazi i otklanja gre?ke u programu;- sara?uje sa ostalim ?lanovima grupe u odabiru teme, prikupljanju i obradi materijala, predstavljanju projektnih rezultata i zaklju?aka;- koristi mogu?nosti koje pru?aju ra?unarske mre?e u sferi komunikacije i saradnje;- kreira, objavljuje i predstavlja digitalne sadr?aje koriste?i raspolo?ive alate;- vrednuje proces i rezultate projektnih aktivnosti. RA?UNARSTVO Osnove izabranog programskog jezika.Osnovne aritmeti?ke operacije.Ugra?ene funkcije.Niske (stringovi).Strukture podataka.Grananje.Ponavljanje.Osnovni algoritmi. PROJEKTNI ZADATAK Faze projektnog zadatka od izrade plana do predstavljanja re?enja.Izrada projektnog zadatka u korelaciji sa drugim predmetima.Vrednovanje rezultata projektnog zadatka. Klju?ni pojmovi sadr?aja: obrada teksta, tabela, slajd prezentacije, internet servisi, bezbednost na internetu, tekstualni programski jezik UPUTSTVO ZA DIDAKTI?KO-METODI?KO OSTVARIVANJE PROGRAMA Program nastave i u?enja informatike i ra?unarstva, u drugom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja, organizovan je po spiralnom modelu i orijentisan je na ostvarivanje ishoda. Ishodi su jasni i precizni iskazi o tome ?ta u?enik zna, da uradi i vrednosno proceni po zavr?etku procesa u?enja. Nastavni program predmeta informatika i ra?unarstvo se sastoji iz tri tematske celine: Informaciono-komunikacione tehnologije (skr. IKT), Digitalna pismenost i Ra?unarstvo. Da bi svi u?enici ostvarili predvi?ene ishode, potrebno je da nastavnik upozna specifi?nosti na?ina u?enja svojih u?enika i prema njima planira i prilago?ava nastavne aktivnosti. Nastavnik treba da osmisli aktivnosti tako da uklju?uju prakti?an rad uz primenu IKT-a, povezivanje razli?itih sadr?aja iz drugih tema unutar samog predmeta, kao i sa drugim predmetima. Po?eljno je da planirane aktivnosti u?enika na ?asu prati sa?eto i jasno uputstvo za realizaciju zadatka, uz eventualnu prethodnu demonstraciju postupka od strane nastavnika. Ostaviti prostor za u?eni?ku inicijativu i kreativnost - kroz diskusiju sa u?enicima odabirati adekvatne alate, koncepte i strategije za realizaciju odre?enih aktivnosti. U toku realizacije planiranih aktivnosti raditi na uspostavljanju i negovanju navika i pona?anja kao ?to su postupnost, analiti?nost, istrajnost, samostalnost u radu, ali i spremnost na saradnju i odgovoran pristup timskom radu. Dostizanje definisanih ishoda mo?e se ostvariti uz odre?eni stepen slobode nastavnika kako u izboru metoda rada, programskih alata i tehnologija (ra?unar, digitalni ure?aj...), tako i u redosledu i dinamici realizacije elemenata razli?itih tematskih oblasti. Na internetu i u literaturi se mogu se na?i primeri dobre prakse koje, uz prilago?avanje uslovima rada i po?tovanje autorskih prava, treba koristiti u nastavi i u?enju. S obzirom na to da je nastava ovog predmeta teorijsko-prakti?nog karaktera ?asove treba ostvarivati sa odeljenjem podeljenim na grupe, odnosno sa najvi?e 20 u?enika. Program nastavne i u?enja treba ostvarivati na spojenim ?asovima. Podsetiti u?enike na zna?aj po?tovanja pravila koja va?e u kabinetu i u radu sa ra?unarima i opremom, kroz demonstraciju i li?nu aktivnost u?enika (pravilno uklju?ivanje, prijavljivanje, kori??enje, odjavljivanje i isklju?ivanje ra?unara). Nastavnicima se preporu?uje da u toku ?estog razreda, radi razvijanja me?upredmetnih kompetencija i ostvarivanja korelacije sa drugim predmetima, realizuju sa u?enicima najmanje dva projektna zadatka koji obuhvataju teme i iz drugih predmeta. Vreme realizacije projektnih zadataka (jednog iz oblasti IKT i Digitalna pismenost i drugog iz oblasti Ra?unarstvo) odre?uje nastavnik u dogovoru sa u?enicima i sa nastavnicima drugih predmeta, koji obuhvataju oblast izabrane teme. Pri izboru tema, ponuditi nekoliko projektnih tema i omogu?iti timovima u?enika da odaberu onu koja najvi?e odgovara njihovim interesovanjima. Informaciono-komunikacione tehnologije Ponoviti i diskutovati sa u?enicima vrste digitalnih ure?aja, kao i namenu programa koje su koristili u petom razredu. U?enici bi trebalo da znaju da navedu i prepoznaju iz kojih se komponenti sastoji stoni i/ili prenosni ra?unar i ukratko opi?u osnovnu ulogu svake od njih. Osposobiti u?enike za rad u programu za upravljanje dokumentima na ra?unaru (koji je deo operativnog sistema ra?unara), pronala?enje, kopiranje/prenos dokumenata sa eksternih ure?aja i memorija. Predstaviti funkcije standardnih dijaloga za u?itavanje, snimanje i pronala?enje datoteka. Nastavnik bira korisni?ke programe (komercijalne ili slobodne) koje ?e u?enici koristiti. Programi za crtanje, obradu teksta, izradu multimedijalnih prezentacija, snimanje zvuka i video-zapisa, reprodukciju zvuka i video materijala mogu biti instalirani lokalno na ra?unaru ili u "oblaku" tj. mogu se koristiti preko interneta. Pri radu sa tekstom fokusirati se na kreiranje i formatiranje dokumenata iz stvarnog ?ivota koji mogu biti bliski u?enicima ovog uzrasta (npr. pismo drugu ili drugarici, kratak seminarski rad iz biologije, raspored ?asova, spisak stvari koje treba poneti na ekskurziju). Sve korake u radu sa programom za obradu teksta realizovati i u instaliranoj verziji programa za obradu teksta i na nekoj od besplatnih saradni?kih platformi i motivisati u?enike da sara?uju tokom kreiranja zajedni?kih dokumenata. Najpre obnoviti rad sa osnovnim alatima za ure?ivanje i oblikovanje teksta (unos teksta, dodavanje, brisanje, kopiranje, selektovanje, poravnanje, promena fonta, boje, veli?ine slova, umetanje slika,...). Nagla?avati potrebu odabira odgovaraju?eg pisma odabirom tastaturnog rasporeda za na?e govorno podru?je (?irilica, latinica...) i insistirati na primeni jezi?kog i digitalnog pravopisa. Usvojene ve?tine je neophodno uve?bavati sa u?enicima, da bi ?to efikasnije vr?ili osnovne operacije sa tekstom kori??enjem samo tastature (da se kre?u kroz tekst karakter po karakter, re? po re?, pasus po pasus, da koriste tastere Home i End, da selektuju tekst pomo?u tastera Shift i tastera za kretanje kroz tekst, koriste pre?ice za kopiranje, isecanje, lepljenje i sl.). Naglasiti da se iste tehnike za rad sa ?istim tekstom koriste u velikom broju raznorodnih programa (editorima teksta, tekst-procesorima, klijentima elektronske po?te itd.). Aktivnosti u?enika usmeriti na mogu?nosti odabranog tekst-procesora, pode?avanje radnog okru?enja, vrste prikaza koje su pogodnije u zavisnosti od toga da li se unosi tekst, ispravljaju gre?ke u tekstu ili vr?i pregled dokumenta pre ?tampanja i sl. Osposobiti u?enike da pode?avaju radno okru?enje izabranog tekst-procesora, pode?avaju dimenzije i margine stranice, unose tekst ?irili?kim i latini?kim pismom, sa?uvaju uneti tekst, otvaraju postoje?i tekstualni dokument, zatvaraju aktivni dokument, vr?e osnovno formatiranje teksta (svojstva pasusa, karaktera itd.). Objasniti pojam logi?ke strukture dokumenta i prikazati kako se u dokumentu mogu eksplicitno ozna?iti naslovi, podnaslovi i pasusi kori??enjem ugra?enih stilova Naslov 1, Naslov 2 i Tekst (prilago?avanje postoje?ih i kreiranje novih stilova je naprednija tema koja ?e biti obra?ivana u starijim razredima). Navesti elemente koji se mogu umetnuti u tekstualni dokument (slike, grafi?ki oblici, tabele, simboli...). Ukazati na svrhu umetanja takvih elemenata navode?i jednostavne primere i povezati tehniku umetanja ovih elemenata sa umetanjem slika koje su vr?ili u petom razredu. Posebnu pa?nju posvetiti tabelama. Izabrati jednostavne primere (raspored ?asova, kalendar i sl.) pomo?u kojih se uvode elementi tabele: ?elija, red i kolona. Predstaviti alate za rad sa tabelama koji su dostupni u programu za obradu teksta. Ve?bati njihovo dodavanje, brisanje, selekciju, primeniti ?ablone za dizajn i sl. Osposobiti u?enike da umetnu tabelu u tekstualni dokument, unose i ure?uju sadr?aje tabela, formatiraju tabelu. Osobiti u?enike da pregledaju tekstualni dokument pre ?tampanja, podese parametre za ?tampu i, ako postoje uslovi, od?tampaju dokument. U okviru ure?ivanja digitalne slike/crte?a osposobiti u?enike da pored osnovnih alata izabranog programa (selektovanje, kopiranje, lepljenje, promenu veli?ine slike, dodavanje i brisanje oblika, odsecanje dela slike, ?uvanje u ?eljenoj veli?ini i kvalitetu slike, zatvaranje, pronala?enje i sl.) koriste i napredne alate za pripremu slike za umetanje u tekstualni dokument i multimedijalnu prezentaciju (npr. alati za zumiranje, unos teksta, upotrebu ?etkice, gumice, dodavanje senke, dodavanje trodimenzionalnih efekata). Snimanje zvuka i video-zapisa shodno mogu?nostima zapo?eti demonstracijom upotrebe ure?aja: kamera, mikrofon, zvu?nici, mobilni telefoni, odnosno drugih raspolo?ivih ure?aja koji obavljaju predvi?ene funkcije. Pored osnovnih tehnika u procesu snimanja (pokreni, zaustavi, sa?uvaj, obri?i) i reprodukcije (pokreni, pauziraj, zaustavi, pusti od po?etka, podesi ja?inu zvuka) obu?iti u?enike da odgovaraju?im alatom modifikuju video zapis (skra?ivanje). U ve?bi ?uvanja audio/video zapisa skrenuti pa?nju na razli?ite tipove datoteka u konkretnom programu (npr. mp3, mp4, avi, midi…). Pre obrade teme izrade slajd-prezentacija podsetiti u?enike na osnovna pravila vizuelizacije i prezentovanja, a pri realizaciji nastave stalno ukazivati na naj?e??e gre?ke (suvi?e teksta, veliki broj slajdova, razli?iti fontovi i sl.). Pri izradi multimedijalnih prezentacija demonstrirati primenu osnovnih alata za ure?ivanje i oblikovanje sadr?aja u izabranom programu. Pored alata za ure?ivanje i oblikovanje teksta i slika, predstaviti alate za rad sa umetnutim elementima pro?iruju?i primenu na rad sa tabelama, grafi?kim objektima, video i audio zapisima (koristiti prethodno kreirane zvu?ne i video zapise, prilagoditi tip datoteke izabranom programu - predstaviti u?enicima neki od raspolo?ivih programa za konverziju formata datoteka). Osposobiti u?enike da podese radno okru?enje, biraju odgovaraju?i pogled na prezentaciju, kreiraju slajdove, unose tekst i druge objekte (slike, tabele, grafikone) i dosledno ih formatiraju (koriste?i master slajd). Teme treba da budu smislene i relevantne za u?enike, najbolje je da se koriste prezentacije u kojima se obra?uju teme iz nastave, kako informatike i ra?unarstva, tako i drugih predmeta. U?enici neke prezentacije mogu da kreiraju i u sklopu doma?ih zadataka, a na ?asu je mogu?e analizirati prezentacije napravljene kod ku?e. Kroz razgovor sa u?enicima definisati pojam dobre prezentacije i demonstrirati na?ine predstavljanja. Naglasiti da prezentacije treba da budu jedino u funkciji sadr?aja, izbegavati animacije "po svaku cenu" koje optere?uju prezentaciju. Preporu?eni broj ?asova je 10. Digitalna pismenost Predstaviti pojam i vrste ra?unarskih mre?a i uvesti osnovne pojmove i terminologiju iz ove oblasti (server, klijent, lokalne mre?e, mre?e ?irokog raspona, globalna mre?a - Internet). Podsetiti u?enike na pravila kori??enja IKT ure?aja na odgovoran i siguran na?in, sada u mre?nom okru?enju. Predstaviti u?enicima osnovne internet servise: servis elektronske po?te, www kao javni informacioni servis, diskusione grupe i servise za pretra?ivanje interneta. Objasniti ?emu ti servisi slu?e, upoznati ih sa planom kori??enja ovih servisa. Predstaviti veb kao najpoznatiji internet servis. Objasniti da veb funkcioni?e tako ?to su korisnicima potrebne usluge i njima ih pru?aju ure?aji specijalizovani za to (serveri). U svakoj komunikaciji moraju da postoje pravila, odnosno protokoli (HTTP i HTTPS) kao i pravilno navo?enje i kori??enje adresa (domena i URL sa jedne i IP i MAC adresa sa druge strane). Objasniti strukturu URL adrese i zna?enje pojedinih domena edu.rs, gov.rs,.com… Uputiti u?enike na veb sajt (npr. ) putem koga mogu da prona?u informacije o IP-adresi sajta, kao i ure?aja koji je upotrebljen za pretragu. Naglasiti zna?aj digitalnog traga koji posetilac ostavlja prilikom posete nekom sajtu. Napredne tehnike pretrage u izabranom pretra?iva?u predstaviti na unapred pripremljenom skupu veb-strana (pretraga prema veb adresi sajta), kroz diskusiju i prakti?an rad na vrednovanju internet izvora (publika kojoj je sajt namenjen, autor, ta?nost/preciznost, objektivnost, aktuelnost i internet adresa) podsticati razvoj kriti?kog mi?ljenja u?enika. Kod preuzimanja bilo kog sadr?aja sa interneta va?no je podsetiti u?enike na postupke preuzimanja i ?uvanja na ?eljenoj lokaciji, kao i na eti?ka i pravna pitanja pristupa sadr?ajima (licence), za?tite od ne?eljenih programa, kao i na pravila pona?anja na internetu (eng. netiquette). Podsetiti u?enike na zna?aj po?tovanja autorskih prava i svrhu CC (Creative Commons) licenci. Predstaviti na?in licenciranja sopstvenog autorskog dela kombinacijom raspolo?ivih simbola, na adresi . Naglasiti da se prilikom posete sajtovima, kao i prilikom preuzimanja sadr?aja, digitalni ure?aj koji koristimo je izlo?en procedurama kojima se prikupljaju podaci za koje korisnik ne zna u koju ?e svrhu biti upotrebljeni (IP adresa, lokacija), a ure?aj mo?e biti izlo?en dejstvu ne?eljenih programa (virusi, ?pijunski programi). U tu svrhu je potrebno primeniti raspolo?ive mere za?tite. Posebnu pa?nju posvetiti pitanjima digitalnog nasilja (prilikom obrade ili kroz projektni zadatak po?eljno je sprovesti sa u?enicima istra?ivanje na temu digitalnog nasilja, primenom onlajn upitnika, radionica ili kviza, kakvi se mogu na?i, na primer, na adresi , u priru?niku Digitalno nasilje - prevencija i reagovanje). Nabrojati i opisati naj?e??e vidove digitalnog nasilja (kako se digitalni ure?aji i servisi koriste kao oru?a digitalnog nasilja: socijalne mre?e, SMS i telefonski pozivi, slikovne poruke i video materijali i dr.), kako prepoznati oblike digitalnog nasilja, posebno vr?nja?kog nasilja. Diskutovati situacije kada se neko nasilje vr?i u stvarnom svetu i prenosi u digitalni svet, koji su naj?e??i primeri, kako ispravno reagovati u konkretnim situacijama, kome se obratiti, koje postupke je mogu?e primenjivati i koja pravila pona?anja ustanoviti za bezbedno predstavljanje na mre?i. Upoznati u?enike sa nekim od na?ina za prepoznavanje i prijavu digitalnog nasilja: SOS telefon i onlajn forma za prijavu nasilja, kao i sajtovi koji su posve?eni projektima vlade u borbi protiv digitalnog nasilja. Predstaviti prednosti upotrebe veb servisa na primeru alata za kreiranje onlajn upitnika, koji ne bi sadr?ao vi?e od tri pitanja razli?itog tipa. Naglasiti zna?aj onlajn upitnika kao korisnog alata za prikupljanje podataka u istra?ivanjima, anketama, kvizovima ili testovima. Nastavnik kreira onlajn upitnik na svom nalogu na disku, objavljuje ga na ?kolskom sajtu i u?enicima postavlja kao zadatak da na svojim radnim jedinicama popune upitnik. Pokazati u?enicima kako izgleda tabela sa svim njihovim odgovorima. Preuzeti tabelu i bez udubljivanja u njenu strukturu pokazati kako za svako pitanje izgleda kolona sa njihovim odgovorima. Uraditi popunu upitnika dva puta, prvi put dopustiti u?enicima da se predstave sa svojim izmi?ljenim imenima i drugi put, naglasiti u?enicima da popune svoja prava imena. Uporediti, zajedno sa u?enicima, odgovore za ista pitanja u jednom i drugom slu?aju. Za utvr?ivanje i poja?njavanje ove teme organizovati kvizove ili radionice (na teme bezbedno-nebezbedno, po?eljno-nepo?eljno pona?anje na internetu) kao i simulacije nebezbednih situacija sa akcentom na to kako je po?eljno reagovati u datim situacijama (kroz igranje uloga i sl.). Jedna od aktivnosti za u?enike, radi povezivanja znanja, mo?e biti izrada tekstualnih dokumenata ili multimedijalnih prezentacija na temu: Moja pravila pona?anja na internetu, Pet najva?nijih pravila za bezbedan internet, Kako da internet postane sigurniji za decu, i sl. Kroz kreiranje ovih dokumenata uve?bavati saradni?ki rad i kori??enje besplatnih onlajn platformi. Preporu?eni broj ?asova je 4. Projektni zadatak iz oblasti IKT i Digitalna pismenost Pri realizaciji tematske celine naglasak je na razradi projektnog zadatka - od izrade plana do predstavljanja re?enja. Nastavnik planira faze projektnog zadatka u skladu sa vremenom, slo?eno??u teme, raspolo?ivim resursima (znanja, ve?tine i stavovi koje su u?enici usvojili nakon tematskih celina IKT i Digitalna pismenost, tehni?ke opremljenosti ?kole i drugih relevantnih faktora). U?enici zajedno sa nastavnikom prolaze kroz sve faze rada na projektnom zadatku, pri ?emu nastavnik nagla?ava svaki korak, obja?njava, inicira diskusiju i predla?e re?enja. Pri predstavljanju faza projekta mo?e poslu?iti slede?i primer: Faza 1: predstavljanje tema, formiranje grupa i odabir teme; Faza 2: Odabir materijala i sredstava, razmatranje dodatne podr?ke predmetnog nastavnika u zavisnosti od teme; Faza 3: Planiranje vremena i izbor strategije za re?avanje zadatka u skladu sa rokom za predaju rada; Faza 4: Prikupljanje i prou?avanje materijala, izrada zadatka i priprema za izlaganje; Faza 5: Predstavljanje rezultata projektnog zadatka, diskusija i procena/samoprocena ura?enog (nastavnik moderira, obezbe?uje uslove za ?to uspe?nije izlaganje, usmerava diskusiju i vr?i evaluaciju ura?enog sa jasnom povratnom informacijom). Projektni zadaci se bave realnim temama iz ?kolskog ili svakodnevnog ?ivota. Za predvi?eni broj ?asova ove tematske celine i sa dobro isplaniranim aktivnostima mo?e se o?ekivati da u?enici uspe?no izrade i predstave re?enje projektnog zadatka. Akcenat je na podsticanju inicijative i kreativnosti, uspostavljanju saradni?kih i vrednosnih stavova kod u?enika. Cilj je razvijanje i negovanje: postupnosti, povezivanja i izgradnje sopstvenih strategija u?enja, vr?nja?kog u?enja, vrednovanja i samovrednovanja postignu?a. Projektni zadaci podrazumevaju korelaciju i saradnju sa nastavnicima ostalih predmeta, koja se mo?e ostvariti na ovakvim i sli?nim primerima: - izrada uputstva ili tutorijala sa tabelarnim predstavljanjem podataka - izrada upitnika na temu digitalnog nasilja Sprovesti sa u?enicima istra?ivanje na temu digitalnog nasilja, a rezultate sprovedenog istra?ivanja koristiti prilikom predstavljanja projektnog zadatka (po?eljno je da nastavnik koristi onlajn upitnik prilikom prikupljanja podataka, za koje bi u?enici priredili pitanja). U?enici se mogu podeliti u grupe shodno fazi istra?ivanja: grupa koja osmi?ljava pitanja, grupa koja analizira prikupljene podatke, predstavlja rezultate istra?ivanja i grupa koja izra?uje uputstva za?tite od digitalnog nasilja. Dodatna motivacija za u?enike mo?e biti izbor najboljih radova za: ?kolski ?asopis, sajt ?kole, oglasnu tablu (odeljenje glasa - vrednovanje, samovrednovanje) a da ostale radove postavljaju na pano u kabinetu informatike i ra?unarstva… Dobar primer sumiranja nau?enih postupaka je izrada prate?e dokumentacije u vidu fajlova razli?itog tipa, kao ?to su tekstualni fajlovi, slike, video materijali i sl. Preporu?eni broj ?asova je 4. Ra?unarstvo Predstaviti koncept tekstualnih programskih jezika, ukratko, potom izabranog programskog jezika, kao i neke osnovne sli?nosti i razlike u odnosu na vizuelni programski jezik koji su u?enici koristili u petom razredu. Ukratko predstaviti editor izabranog tekstualnog programskog jezika i zna?aj po?tovanja osnovnih pravila prilikom pisanja naredbi. Napraviti vezu izme?u naredbi koje zapisujemo tekstom i o?ekivanog dejstva te naredbe, na jednostavnom primeru, kao i vezu izme?u koraka algoritma i odgovaraju?e naredbe. Realizaciju teme zapo?eti prikazom izrade zadataka izra?unavanjem, primenom operacija: sabiranja, oduzimanja, mno?enja i (realnog) deljenja. Po?eljno je birati zadatke koji imaju realnu primenu u stvarnom ?ivotu iz oblasti bliskih u?enicima (sport, moda), bilo u drugim nastavnim predmetima (matematika, fizika, biologija, istorija, geografija i sli?no). Uvesti pojam izraza u programskom jeziku i njegovih sastavnih elemenata (brojevnih konstanti, promenljivih i aritmeti?kih operatora, uz prate?i pojam tipa). Uvesti promenljive kao pojam za imenovanje ulaznih podataka i me?urezultata izra?unavanja kao i mehanizam za u?itavanje vrednosti ulaznih podataka i ispis rezultata. Promenljive u po?etku tretirati na isti na?in kao u matematici i ne menjati vrednosti jednom dodeljenim promenljivima (imperativna dodela, poput i=i+1, je nov koncept na koji je potrebno ponovo se vratiti tokom obrade iterativnih postupaka). Ako je prilikom unosa podataka neophodna konverzija u?itanog teksta u broj ukratko je opisati, a detaljno poja?njenje dati kada se bude obra?ivala tema rada sa tekstom. Obratiti pa?nju na to da se zadaci koji su u matematici obi?no ra?eni nad konkretnim vrednostima ulaznih podataka sada re?avaju nad simboli?kim vrednostima (u op?tim brojevima) i dati dovoljno vremena u?enicima da savladaju tu promenu. Uvesti posebno operacije odre?ivanja celobrojnog koli?nika i ostatka i pokazati mogu?e primene: konverzije metri?kih jedinica (npr. konverzija centimetara u metre i centimetre, konverzija vremena iz minuta u sate i minute, konverzija uglova iz sekundi u stepene, minute i sekunde, odre?ivanje cifara dvocifrenog broja i sli?no). Obratiti pa?nju na to da se na ?asovima matematike ne uvode funkcije za odre?ivanje koli?nika i ostatka tako da od u?enika ne treba o?ekivati predznanje u ovom domenu. Pored izra?unavanja, jo? jedan nezaobilazan element programiranja ?ine naredbe i kontrola toka programa. Osim sekvencijalnog re?anja naredbi jedne iza druge, osnovu kontrole toka ?ine grananje i ponavljanje. Ve?banje kontrole toka programa mo?e se veoma lepo posti?i crtanjem uz pomo? pokretanja objekta koji tokom kretanja ostavlja trag na ekranu i robota koji u lavirintu ima zadatak da do?e na odre?eno mesto, zaobilaze?i pri tom prepreke i preme?taju?i predmete. Ova dva pristupa su ?esto deo uvodnih kurseva programiranja zasnovanih na blokovskom programiranju (npr. na ), a za njih postoji i direktna podr?ka u nekim programskim jezicima i okru?enjima. U?enicima iskorak u ra?unarsku grafiku obi?no biva zanimljiviji od pisanja programa koji rade u ?istom tekstualnom re?imu i stoga ima smisla tokom obrade teme kontrole toka programa koristiti ovakve biblioteke. U sklopu obrade grananja potrebno je prikazati relacijske operatore (jednako, razli?ito, manje, ve?e, manje-jednako, ve?e-jednako) i pisanje relacijskih izraza koji se javljaju kao uslovi u naredbi grananja. Pokazati nepotpuni (tzv. if-then) i potpuni (tzv. if-then-else) oblik naredbe grananja. Prikazati i logi?ke operatore (i, ili, ne) koji se koriste za izra?avanje slo?enijih uslova. Na osnovnom nivou sasvim je dovoljno da u?enici savladaju grananje na osnovu elementarnog uslova (npr. da u zavisnosti od unete spoljne temperature odrede da li je dovoljno toplo za kupanje) i eventualno da pove?u dva uslova na odgovaraju?i na?in (npr. da odrede da li broj pripada nekom intervalu pore?enjem sa donjom i gornjom granicom intervala). Ponavljanje zapo?eti najjednostavnijim oblikom u kojem se tra?i da se neki blok naredbi ponovi odre?eni broj puta (npr. pomeri robota deset koraka napred, deset puta ispi?i neki tekst, ?etiri puta pomeri kornja?u napred i okreni je za 90 stepeni). Iako vizuelni programski jezici ?esto imaju posebnu naredbu za ovo, u tekstualnim programskim jezicima se ona obi?no realizuje op?tijim naredbama (klasi?nom petljom for). Kroz niz zadataka u?enicima skrenuti pa?nju na izmenu vrednosti broja?ke promenljive tokom trajanja petlje. Prethodno, veoma pa?ljivo, skrenuti pa?nju u?enicima na to da se vrednosti promenljivih tokom trajanja programa mogu menjati (npr. cena pre i posle poskupljenja se mo?e ?uvati u jednoj promenljivoj), za razliku od matemati?kog konteksta na koji su u?enici navikli u kojem su promenljive samo imena vrednosti i ne postoji mogu?nost izmene vrednosti jednom uvedene promenljive. Opisati namenu i na?in upotrebe komentarakao poruke prilikom zadavanja ulaznih i izlaznih vrednosti za promenljive. Pored rada sa brojevima u realnim programima naj?e??i je rad sa tekstualnim podacima. U ve?ini savremenih jezika postoji poseban tip podataka za to (niske tj. stringovi), opremljen velikim brojem korisnih bibliote?kih funkcija. U?enicima prikazati kako se formiraju promenljive tekstualnog tipa, kako se odre?uje du?ina teksta, kako se vr?i konverzija izme?u teksta (koji sadr?i niz cifara) i brojeva, kako se vr?i provera da li tekst sadr?i karakter, kako se izdvaja deo teksta na datim pozicijama i sli?no. Ako je direktno podr?an programskim jezikom, ilustrovati i poredak izme?u niski (leksikografski, kao u re?niku). Predstaviti koncept dekomponovanja slo?enijih problema na jednostavnije potprobleme u domenu izra?unavanja kroz definisanje i upotrebu pomo?nih funkcija. Odabrati prigodne, jednostavne zadatke, kojima se ilustruje upotreba nekih elementarnih bibliote?kih funkcija (npr. rastojanje izme?u dva broja se mo?e uvesti kao apsolutna vrednost njihove razlike, minimum i maksimum vi?e zadatih vrednosti ili drugih prigodnih koje se mogu pronalaziti u bibliote?kim funkcijama). U?enicima prikazati i mogu?nost definisanja pomo?nih funkcija, ali insistirati samo na izrazito jednostavnim primerima (npr. funkcija koja izra?unava obim pravougaonika). Od u?enika, na ovom nivou, nije mogu?e o?ekivati kreiranje slo?enijih programa, pa shodno tome, zadatke prilagoditi tako da gornja granica du?ine teksta programa bude desetak linija. U prvoj fazi u?enici treba da razumeju kako rade gotovi programi koje nastavnik pi?e (da mogu da predvide rezultat njihovog rada bez izvr?avanja programa), zatim u narednoj fazi mogu da dopunjavaju programe ?iji je osnovni kostur dat i tek onda da samostalno pi?u programe od po?etka do kraja. Metoda otkrivanja i otklanjanja gre?aka u gotovim programima mo?e se koristiti u svim pomenutim fazama (na osnovnom nivou, to su jednostavne sintaksi?ke gre?ke, a na naprednom su ozbiljniji semanti?ki propusti). U sklopu dodatne nastave i rada sa zainteresovanim u?enicima preporu?uje se izrada zadataka donekle kompleksnije algoritamske strukture i upoznavanje u?enika sa malo ?irim fragmentom biblioteke odabranog programskog jezika. Kroz zadatke mogu?e je upoznati u?enike sa slo?enijim i ugnje?denim grananjem (na primer, odre?ivanje agregatnog stanja vode na osnovu temperature ili ocene u?enika na osnovu broja poena, upore?ivanje dva datuma na osnovu pore?enja godina, zatim meseca i na kraju dana i sli?no). U sklopu obrade petlji mogu?e je obraditi implementacije nekoliko osnovnih algoritama: odre?ivanje zbira, proizvoda, broja elemenata, minimuma i maksimuma serije elemenata, preslikavanje i filtriranje serije (na primer, ?tampanje tablice kvadrata i korena, izdvajanje svih dana u kojima je dnevna temperatura bila ispod nule), linearna pretraga serije elemenata (provera da li serija sadr?i element koji zadovoljava odre?eno svojstvo) i njihove kombinacije. Da bi u?enici bolje razumeli ove algoritme, mogu?e ih je prvo implementirati na kratkim serijama, bez kori??enja petlje (na primer, implementirati prvo odre?ivanje maksimuma pet brojeva, pa tek onda pre?i na maksimum n brojeva). U?enicima je mogu?e prikazati i algoritme odre?ivanja cifara u pozicionom zapisu broja i formiranja broja na osnovu datih cifara. U cilju jednostavnijeg re?avanja zadataka, u?enicima je mogu?e prikazati naprednije strukture podataka koje savremeni programski jezici podr?avaju: ure?ene parovi i n-torke (na primer, par geografskih koordinata), mape tj. re?nike (na primer, preslikavanje imena u?enika u broj osvojenih poena, preslikavanje imena grada u par njegovih geografskih koordinata) i sli?no. Tako?e, mogu?e je pro?iriti skup bibliote?kih funkcija koje u?enici mogu da koriste. Sve pojmove uvesti isklju?ivo kroz primere upotrebe u smislenim zadacima i izbegavati pristup u kome se novi pojmovi uvode bez jasne motivacije. Preporu?eni broj ?asova je 15. Projektni zadatak iz oblasti Ra?unarstvo Projektna nastava je kompleksan pristup nastavi i u?enju koji naj?e??e koristi metode kao ?to su problemska nastava i u?enje zasnovano na istrazi (pitanjima). Problemska nastava postavlja pred u?enike stvarni problem iz ?ivota koji treba istra?iti i za koji treba predlo?iti mogu?a re?enja. Sve vrste realnih ?ivotnih problema mogu biti povod za problemsku nastavu. Prona?ena re?enja se mogu testirati i o njima se mo?e raspravljati. Istra?ivanje mo?emo da defini?emo kao "potragu za istinom, informacijama ili znanjem". U?enje zasnovano na istra?ivanju po?inje postavljanjem pitanja, nastavlja sa istra?ivanjem i zavr?ava se pronala?enjem re?enja, dono?enjem razumnih zaklju?aka, odgovaraju?ih odluka, ili primenom novih znanja ili ve?tina. Obe nastavne metode se fokusiraju na razvijanje ve?tina za re?avanja problema, kriti?ko mi?ljenje i obradu informacija. One daju najbolje rezultate kada su po?etna pitanja/problemi dovoljno otvoreni (odgovor nije mogu?e na?i jednostavnim ukucavanjem u pretra?iva?) i kada u?enici rade u malim timovima ili grupama. Ove dve metode su usko povezane i ?esto se preklapaju. Izuzetno je va?no imati na umu da u oba pristupa nema nu?no ta?nih i neta?nih odgovora. Svako re?enje mo?e imati mane i vrline, a u?enici moraju da ih analiziraju i procenjuju. Nastavni projekat podrazumeva programiranje u tekstualnom programskom jeziku ili adaptaciju unapred datog programa u cilju re?avanja projektnog zadatka. Mogu?e teme nastavnog projekta: - kako da ubedimo tinejd?ere da se zdravo hrane? (izrada programa koji npr. nudi namirnice razli?itih grupa i, na osnovu odabranih, ra?una kalorijsku vrednost...); - kako bi mogao da izgleda najefikasniji bicikl na svetu? (izrada programa koji prora?unava performanse bicikla na osnovu npr. razli?ite veli?ine to?kova...); - ?ta mo?emo da u?inimo sa ?kolskim otpadom? (izrada programa koji prora?unava npr. zaradu od prodaje sekundarnih sirovina...) - kako bi mogli da redizajniramo u?ionicu pa da uslovi za u?enje budu bolji? (izrada programa koji prora?unava npr. cene kre?enja razli?itim vrstama materijala ili cene razli?itog ?kolskog mobilijara...); - kako da proizvodimo zdravu u?inu za definisani bud?et? (izrada programa koji prora?unava npr. ukupnu cenu uspostavljanja plastenika sa razli?itim biljnim kulturama). Svi elementi projektnog zadatka moraju biti realni. U?enici treba da potra?e cene odre?enih proizvoda i/ili usluga, dizajniraju jedno ili vi?e re?enja i predvide tro?kove za svako od njih. Napomena: Na prvom ?asu, zajedno sa u?enicima, formirati listu kriterijuma na osnovu kojih ?e se procenjivati kvalitet re?enja problemskih zadataka. Na ovaj na?in, u?enicima ?e biti potpuno jasno ?ta kvalitetno re?enje podrazumeva. Lista mora biti sveobuhvatna - ne sme da se odnosi samo na kvalitet kreiranih programa, ve? i na kvalitet predstavljanja i obrazlaganja predlo?enih re?enja (kori??enjem nau?enih tehnika rada u programima za obradu teksta, zvu?nih i video zapisa, programima za izradu prezentacija). Preporu?eni broj ?asova je 3.Naziv predmeta FIZI?KO I ZDRAVSTVENO VASPITANJE Cilj Cilj u?enja fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja je da u?enik unapre?uje fizi?ke sposobnosti, motori?ke ve?tine i znanja iz oblasti fizi?ke i zdravstvene kulture, radi o?uvanja zdravlja i primene pravilnog i redovnog fizi?kog ve?banja u savremenim uslovima ?ivota i rada. Razred ?esti Godi?nji fond ?asova ??72 ?asa + 54 ?asa obaveznih fizi?kih aktivnosti ? ISHODIPo zavr?etku razreda u?enik ?e biti u stanju da: OBLAST/TEMA SADR?AJI - primeni komplekse prostih i op?tepripremnih ve?bi u ve?em obimu i intenzitetu u samostalnom ve?banju;- koristi nau?ene ve?be u sportu, rekreaciji i razli?itim ?ivotnim situacijama;- upore?uje rezultate testiranja sa vrednostima za svoj uzrast;- primeni dosegnuti nivo usvojene tehnike kretanja u igri, sportu i svakodnevnom ?ivotu;- razlikuje atletske discipline;- razvija svoje motori?ke sposobnosti primenom ve?banja iz atletike;- odr?ava ravnote?u u razli?itim kretanjima, izvodi rotacije tela;- shvati vrednost sportske gimnastike za sopstveni razvoj; - izvede elemente ko?arka?ke tehnike; - primeni osnovna pravila ko?arke;- koristi elemente ko?arke u igri;- primeni osnovne elemente taktike u odbrani i napadu;- u?estvuje na unutar odeljenskim takmi?enjima;- izvede kretanja u razli?itom ritmu;- igra narodno kolo;- izvede osnovne korake plesa iz narodne tradicije drugih kultura; - izvede kretanja, ve?be i sastave uz muzi?ku pratnju;- kontroli?e pokrete i odr?ava telo u vodi;- prepliva 25 m tehnikom kraula i le?nog kraula;- proceni svoje sposobnosti i ve?tine u vodi;- sko?i u vodu na glavu;- po?tuje pravila pona?anja u vodi, i oko vodene sredine;- objasni svojim re?ima zna?aj primenjenih ve?bi;- proceni nivo sopstvene dnevne fizi?ke aktivnosti;- prepozna na?ine za pobolj?anje svojih fizi?kih sposobnosti; - prepozna mogu?e posledice nedovoljne fizi?ke aktivnosti;- pravilno se pona?a na ve?bali?tima kao i na sportskim manifestacijama;- primeni mere bezbednosti u ve?banju u ?koli i van nje;- odgovorno se odnosi prema objektima, spravama i rekvizitima;- primeni i po?tuje pravila igara u skladu sa eti?kim normama;- primereno se pona?a kao posmatra? na takmi?enjima;- re?ava konflikte na dru?tveno prihvatljiv na?in;- prona?e i koristi razli?ite izvore informacija za upoznavanje sa raznovrsnim oblicima fizi?kih i sportsko-rekreativnih aktivnosti;- prihvati pobedu i poraz; - vrednuje sportove bez obzira na li?no interesovanje;- primeni usvojene motori?ke ve?tine u vanrednim situacijama;- proceni lepotu pokreta u fizi?kom ve?banju i sportu;- podsti?e porodicu na potrebu primene redovne fizi?ke aktivnosti;- pove?e vrste ve?bi, igara i sporta sa njihovim uticajem na zdravlje;- primeni preporu?eni dnevni ritam rada, ishrane i odmora; - koristi zdrave namirnice u ishrani; - koristi samo preporu?ene dodatke ishrani; - primenjuje zdravstveno-higijenske mere u ve?banju; - pravilno reaguje nakon povreda;- ?uva ?ivotnu sredinu tokom ve?banja;- prepozna posledice konzumiranja duvana. FIZI?KE SPOSOBNOSTI Osnovni sadr?ajiVe?be za razvoj snage.Ve?be za razvoj pokretljivosti.Ve?be za razvoj aerobne izdr?ljivosti.Ve?be za razvoj brzine.Ve?be za razvoj koordinacije.Primena nacionalne baterije testova za pra?enje fizi?kog razvoja i motori?kih sposobnosti. MOTORI?KE VE?TINE SPORT I SPORTSKE DISCIPLINE Atletika Obavezni sadr?aji Tehnika ?tafetnog tr?anja.Skok udalj.Bacanja kugle 2 kg.Istrajno tr?anje - priprema za kros.Skok uvis (opkora?na tehnika).Bacanje "vorteks-a". Pro?ireni sadr?aji Troboj. Sportska gimnastika Osnovni sadr?aji Ve?be na tlu. Preskoci i skokovi.Ve?be u uporu.Ve?be u visu.Greda.Gimnasti?ki poligon. Pro?ireni sadr?aji Ve?be na tlu (napredne varijante).Visoka greda.Trambolina.Preskok.Konj sa hvataljkama.Ve?be u uporu (slo?eniji sastav).Ve?be u visu (slo?eniji sastav). Osnove timskih i sportskih igara Osnovi sadr?aji Ko?arka:Osnovni elementi tehnike i pravila:- kretanje u osnovnom stavu u odbrani,- kontrola lopte u mestu i kretanju,- vo?enje lopte,- dribling,- hvatanja i dodavanja lopte,- ?utiranja,- principi individualne odbrane,- otkrivanje i pokrivanje (saradnja igra?a),- osnovna pravila ko?arke. Pro?ireni sadr?aji Napredni elementi tehnike, taktike i pravila igre: - dribling (slo?enije varijante),- fintiranje.Osnovni principi kolektivne odbrane i napada. Ples i ritmika Osnovi sadr?aji Ve?be sa vija?om.Narodno kolo "Moravac".Narodno kolo iz kraja u kojem se ?kola nalazi. Pro?ireni sadr?aji Sastav sa obru?em.Sastav sa loptom.Kratki sastav sa vija?om.Engleski valcer. Plivanje Osnovni sadr?aji Predve?be u obu?avanju tehnike plivanja.Tehnika kraula.Tehnika plivanja le?nog kraula.Odr?avanje na vodi radi samopomo?i. Pro?ireni sadr?aji Ronjenje u du?inu 5-10 m. Poligoni Poligon u skladu sa realizovanim motori?kim sadr?ajima. ?FIZI?KA I ZDRAVSTVENA KULTURA Fizi?ko ve?banje i sport Osnovni sadr?aji Osnovna pravila ve?banja. Osnovna pravila Ko?arke i pravila Rukometa.Pona?anje prema ostalim subjektima u igri (prema sudiji, igra?ima suprotne i sopstvene ekipe).?uvanje i odr?avanje materijalnih dobara koja se koriste u ve?banju.Uredno postavljanje i sklanjanje sprava i rekvizita neophodnih za ve?banje.Oblici nasilja u fizi?kom vaspitanju i sportu."Ferplej" (navijanje, pobeda, poraz re?avanje konfliktnih situacija).Pisani i elektronski izvori informacija iz oblasti fizi?kog vaspitanja i sporta.Razvoj fizi?kih sposobnosti u funkciji snala?enja u vanrednim situacijama (zemljotres, poplava, po?ar...).Povezanost fizi?kog ve?banja i estetike.Zna?aj ve?banja u porodici.Planiranje ve?banja u okviru dnevnih aktivnosti. Zdravstveno vaspitanje Osnovni sadr?aji Zna?aj fizi?ke aktivnosti za zdravlje.Po?tovanje zdravstveno-higijenskih mera pre i posle ve?banja.Posledice neodr?avanja higijene - higijena pre i posle ve?banja.Zna?aj upotrebe vo?a i povr?a u ishrani.Posledice nepravilne ishrane i prekomernog uno?enja energetskih napitaka.Postupci u?enika nakon povreda (tra?enje pomo?i).Ve?banje i igranje u razli?itim vremenskim uslovima (uputstva za igru i ve?banje na otvorenom prostoru).?uvanje okoline na otvorenim prostorima izabranim za ve?banje.Posledice konzumiranja duvana. Klju?ni pojmovi sadr?aja: fizi?ko ve?banje, ples, ko?arka, zdravlje, vaspitanje. UPUTSTVO ZA DIDAKTI?KO-METODI?KO OSTVARIVANJE PROGRAMA Koncepcija fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja zasniva se na jedinstvu nastavnih i vannastavnih organizacionih oblika rada, kao osnovne pretpostavke za ostvarivanje cilja kroz dostizanje ishoda i standarda ovog vaspitno-obrazovnog podru?ja. Cilj i ishodi predmeta se ostvaruju kroz nastavu fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja (u trajanju od 2 ?kolska ?asa nedeljno) i obavezne fizi?ke aktivnosti svakog u?enika (u trajanju od 1,5 ?kolski ?as nedeljno). Program ?estog razreda baziran je na kontinuitetu usvojenih znanja, ve?tina, stavova i vrednosti iz petog razreda. Nastava fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja usmerena je prema individualnim razlikama u?enika, koje se uzimaju kao kriterijum u diferenciranom pristupu, pa samim tim neophodno je uputiti u?enika ili grupu u?enika, na olak?ane ili pro?irene sadr?aje u ?asovnoj, van?asovnoj i van?kolskoj organizaciji rada. Gde je neophodno, programske sadr?aje potrebno je realizovati prema polu. Obavezni organizacioni oblici rada: A. ?asovi fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja; A1. obavezne fizi?ke aktivnosti u?enika; Ostali oblici rada: B. sekcije, V. nedelja ?kolskog sporta, G. aktivnosti u prirodi (krosevi, zimovanje, letovanje - kampovanje...), D. ?kolska i van?kolska takmi?enja ?. korektivno-pedago?ki rad. OBAVEZNI ORGANIZACIONI OBLICI RADA A. ?asovi fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja Nastavne oblasti: I. Fizi?ke sposobnosti Na svim ?asovima kao i na drugim organizacionim oblicima rada, poseban akcenat se stavlja na: - razvijanje fizi?kih sposobnosti koje se kontinuirano realizuje u uvodnom i pripremnom delu ?asa putem ve?bi oblikovanja. Deo glavne faze ?asa mo?e se koristi za razvoj osnovnih fizi?kih sposobnosti uzimaju?i u obzir uticaj koji nastavna tema ima na njihov razvoj. Metode i oblike rada nastavnik bira u skladu sa potrebama i mogu?nostima u?enika i materijalno-tehni?kim uslovima za rad; - podsticanje u?enika na samostalno ve?banje; - u?vr??ivanje pravilnog dr?anja tela. Program razvoja fizi?kih sposobnosti je sastavni deo godi?njeg plana rada nastavnika. Pra?enje, vrednovanje i evidentiranje fizi?kih sposobnosti u?enika sprovodi se na osnovu Priru?nika za pra?enje fizi?kog razvoja i razvoja motori?kih sposobnosti u?enika u nastavi fizi?kog vaspitanja, (Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, 2016). II. Motori?ke ve?tine, sport i sportske discipline Usvajanje motori?kih znanja, umenja i navika, ostvaruje se kroz primenu osnovnih i pro?irenih programskih sadr?aja atletike, gimnastike, sportskih igara, plesa, ritmi?ke gimnastike, plivanja, primenjuju?i osnovne didakti?ko-metodi?ke principe i metode rada neophodne za dostizanje postavljenih ishoda. Usvojena znanja, umenja i navike treba da omogu?e u?enicima njihovu primenu u sportu, rekreaciji, svakodnevnim i specifi?nim ?ivotnim situacijama. Sticanje znanja, umenja i navika je kontinuirani proces individualnog napredovanja u?enika u skladu sa njegovim psiho-fizi?kim sposobnostima. U?enicima koji nisu u stanju da usvoje neke od sadr?aja, zadaju se ve?banja sli?na ali lak?a od predvi?enih ili predve?be. Ukoliko u?enik ne dostigne predvi?eni ishod, ostavlja se mogu?nost da isti dostigne u narednom periodu. Usavr?avanje nekih motori?kih zadataka je kontinuirani proces bez obzira na sadr?aje programa (tehnika hodanja, tr?anja, primena nau?ene igre itd.). U radu sa naprednijim u?enicima realizuju se preporu?eni sadr?aji ili sadr?aji iz narednih razreda. Kroz proces realizacije programa neophodno je pratiti sposobnosti u?enika za pojedine sportove. III. Fizi?ka i zdravstvena kultura Dostizanjem ishoda ove nastavne oblasti, u?enici sti?u znanja, ve?tine, stavove i vrednosti o ve?banju (osnovnim pojmovima o ve?bi, kako se neko ve?banje izvodi i ?emu konkretna ve?ba i ve?banje slu?i), fizi?kom vaspitanju, sportu, rekreaciji i zdravlju. Posebno planirane i osmi?ljene informacije o ve?banju i zdravlju prenose se neposredno pre, tokom i nakon ve?banja na ?asu. Ova nastavna oblast ostvaruje se kroz sve organizacione oblike rada u fizi?kom i zdravstvenom vaspitanju uz prakti?an rad i obuhvata: formiranje pravilnog odnosa prema fizi?kom ve?banju, zdravlju i radu; razvijanje i negovanje fer-pleja; prepoznavanje negativnih oblika pona?anja u sportu i navijanju; vrednovanje estetskih vrednosti u fizi?kom ve?banju, rekreaciji i sportu; razvijanje kreativnosti u ve?banju; o?uvanje ?ivotne sredine, kao i razvijanje i negovanje zdravstvene kulture u?enika. Pored navedenog u ovoj oblasti potrebno je raditi na: negovanju patriotskih vrednosti (narodne tradicije i multikulturalnosti); formiranju pravilnog odnosa prema razli?itostima, ?uvanju materijalnih dobara, negovanju dru?tvenih vrednosti itd. A1. Obavezne fizi?ke aktivnosti u?enika Fizi?ke aktivnosti u?enika doprinose ostvarivanju postavljenog cilja i ishoda fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja. Ove aktivnosti organizuju se u okviru redovnog rasporeda ili prema posebnom rasporedu u skladu sa prostornim mogu?nostima ?kole i potrebama u?enika u trajanju od 1,5 ?as nedeljno, realizacijom obaveznih i preporu?enih sadr?aja. Plan rada ovih aktivnosti je sastavni je deo planiranja u fizi?kom i zdravstvenom vaspitanju. ?kola se mo?e opredeliti za jedan od ponu?enih na?ina organizacije ovih aktivnosti na predlog Stru?nog ve?a. Na?in organizacije ovih aktivnosti je sastavni deo ?kolskog programa i Godi?njeg plana rada ?kole. Na?ini organizacije rada obaveznih fizi?kih aktivnosti u?enika: - Realizuju se u trajanju od 45 minuta, jednom u toku nedelje. U ?kolama koje imaju odgovaraju?e materijalno-tehni?ke i prostorne uslove, fond od ? ?kolskog ?asa odnosno 22,5 minuta, na nedeljnom nivou, mo?e se realizovati tako ?to ?e u?enici svake druge nedelje imati jo? jedan ?as ovih aktivnosti, ili na drugi na?in koji predlo?i Stru?no ve?e fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja. Radi efikasnijeg rada i obuhva?enosti svih u?enika dozvoljeno je spajanje dva odeljenja istog razreda. Dva nastavnika rade istovremeno sa dva odeljenja. - Realizuju se u trajanju od 45 minuta, jednom u toku nedelje. Fond od 1/2 ?kolskog ?asa odnosno 22,5 minuta, na nedeljnom nivou, realizuje se kumulativno, jednom u tromese?ju, u ukupnom trajanju od 6 ?kolskih ?asova odnosno 4,5 sati. - Stru?no ve?e mo?e predlo?iti neki drugi na?in organizacije ovih aktivnosti, posebno ukoliko se ?kola opredeli da ove aktivnosti realizuje izvan ?kole (plivanje, skijanje, klizanje, orijentiring itd.). Programski sadr?aji obaveznih fizi?kih aktivnosti Obavezni programski sadr?aji ovih aktivnosti su: - Kondiciono ve?banje u?enika u trajanju od najmanje 20 minuta; - Rukomet/minirukomet. Napredni elementi tehnike, taktike i pravila igre: 1. hvatanja kotrljaju?ih lopti; 2. dribling - ve?be vo?enja sa radom nogu (kroz noge, pored i ispred tela); vo?enje dve lopte; 3. dodavanje lopte: dodavanje "dugim zamahom" - ?eoni zalet; dodavanje lopte izvedenim na?inima; dodavanja sa izmenom mesta; 4. ?utiranja na gol, bo?ni ?ut sa otklonom, ?utiranje pivotmena, ?ut sa krilne pozicije; 5. fintiranje: jednostruka finta u "slabiju stranu"; 6. hvatanje lopte: hvatanje jednom rukom; 7. ve?be sa dva i tri igra?a u napadu; 8. osnovni principi kolektivne odbrane; 9. tehnika igre golmana; 10. igra sa primenom pravila. Preporu?eni programski sadr?aji ovih aktivnosti:- Obu?avanje i usavr?avanje elemenata predvi?enih pro?irenim nastavnim sadr?ajima: 1. Atletike; 2. Gimnastike; 3. Plesa i ritmike; 4. Drugih aktivnosti predvi?enih programom. - Mali fudbal: 1. kolektivna igra u odbrani i napadu; 2. tehnika igre golmana; 3. igra uz primenu pravila. - Plivanje; - Skijanje; - Klizanje; - Badminton; - Stoni tenis; - Orijentiring; - Druge aktivnosti po izboru Stru?nog ve?a ?kole; - Aktivnosti od zna?aja za lokalnu zajednicu. VANNASTAVNE AKTIVNOSTI Plan i program ovih aktivnosti predla?e Stru?no ve?e i sastavni je deo godi?njeg plana rada ?kole i ?kolskog programa. B. Sekcije Formiraju se prema interesovanju u?enika. Nastavnik sa?injava poseban program uzimaju?i u obzir materijalne i prostorne uslove rada, uzrasne karakteristike i sposobnosti u?enika. Ukoliko je neophodno, sekcije se mogu formirati prema polu u?enika. U?enik se u svakom trenutku mo?e uklju?iti u rad sekcije. V. Nedelja ?kolskog sporta Radi razvoja i praktikovanja zdravog na?ina ?ivota, razvoja svesti o va?nosti sopstvenog zdravlja i bezbednosti, o potrebi negovanja i razvoja fizi?kih sposobnosti, kao i prevencije nasilja, narkomanije, maloletni?ke delinkvencije, ?kola u okviru ?kolskog programa realizuje nedelju ?kolskog sporta. Nedelja ?kolskog sporta obuhvata: - takmi?enja u sportskim disciplinama prilago?enim uzrastu i mogu?nostima u?enika; - kulturne manifestacije sa ciljem promocije fizi?kog ve?banja, sporta i zdravlja (likovne i druge izlo?be, folklor, ples, muzi?ko-sportske radionice, slet...); - ?a?ke tribine i radionice (o zdravlju, istoriji fizi?ke kulture, sportu, rekreaciji, "ferpleju", posledicama nasilja u sportu, tehnolo?ka dostignu?a u ve?banju i sportu i dr.). Plan i program Nedelje ?kolskog sporta sa?injava Stru?no ve?e fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja u saradnji sa drugim stru?nim ve?ima (likovne kulture, muzi?ke kulture, istorije, informatike...) i stru?nim saradnicima u ?koli, vode?i ra?una da i u?enici koji su oslobo?eni od prakti?nog dela nastave fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja budu uklju?eni u organizaciju ovih aktivnosti. G. Aktivnosti u prirodi (krosevi, zimovanje, letovanje) Iz fonda radnih dana, predvi?enih zajedni?kim planom, ?kola organizuje aktivnosti u prirodi: - prole?ni kros (du?inu staze odre?uje stru?no ve?e); - zimovanje: organizuje se za vreme zimskog raspusta (obuka skijanja, klizanja, kra?i izleti sa pe?a?enjem ili na sankama i dr.); - letovanje: organizuje se za vreme letnjeg raspusta u trajanju od najmanje sedam dana (logorovanje, kampovanje i dr.). D. ?kolska i van?kolska takmi?enja ?kola organizuje i sprovodi obavezna unutar?kolskasportska takmi?enja, kao integralni deo procesa fizi?kog vaspitanja prema planu stru?nog ve?a i to u: - sportskoj gimnastici (u zimskom periodu); - atletici (u prole?nom periodu); - najmanje jednoj sportskoj igri (u toku godine). ?kola mo?e planirati takmi?enja iz drugih sportskih grana ili igara ukoliko za to postoje uslovi i interesovanje u?enika (ples, orijentiring, badminton, izme?u dve ili ?etiri vatre, poligoni itd.). U?enici mogu da u?estvuju i na takmi?enjima u sistemu ?kolskih sportskih takmi?enja Republike Srbije, koja su u skladu sa nastavnim planom i programom. Kako bi ?to ve?i broj u?enika bio obuhva?en sistemom takmi?enja, na van?kolskim takmi?enjima jedan u?enik mo?e predstavljati ?kolu samo u jednom sportu i jednoj disciplini iz gimnastike ili atletike tokom ?kolske godine. ?. Korektivno-pedago?ki rad i dopunska nastava Ove aktivnosti organizuju se sa u?enicima koji imaju: - pote?ko?e u savladavanju gradiva; - smanjene fizi?ke sposobnosti; - lo?e dr?anje tela; - zdravstvene pote?ko?e koje onemogu?avaju redovno poha?anje nastave. Za u?enike koji imaju pote?ko?e u savladavanju gradiva i u?enike sa smanjenim fizi?kim sposobnostimaorganizuje se dopunska nastava koja podrazumeva savladavanje onih obaveznih programskih sadr?aja, koje u?enici nisu uspeli da savladaju na redovnoj nastavi, kao i razvijanje njihovih fizi?kih sposobnosti. Rad sa u?enicima koji imaju lo?e dr?anje tela podrazumeva: - uo?avanje posturalnih poreme?aja; - savetovanje u?enika i roditelja; - organizovanje dodatnog preventivnog ve?banja u trajanju od jednog ?kolskog ?asa nedeljno; - organizovanje korektivnog ve?banja u saradnji sa odgovaraju?om zdravstvenom ustanovom. Rad sa u?enicima sa zdravstvenim pote?ko?amaorganizuje se isklju?ivo u saradnji sa lekarom specijalistom, koji odre?uje vrstu ve?bi i stepen optere?enja. Osloba?anje u?enika od nastave fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja U?enik mo?e biti oslobo?en samo od prakti?nog dela programa nastave za odre?eni period, polugodi?te ili celu ?kolsku godinu na osnovu preporuke izabranog lekara. U?enik oslobo?en prakti?nog dela u obavezi je da prisustvuje ?asovima. Za rad sa oslobo?enim u?enicima nastavnik sa?injava poseban program rada baziran na usvajanju teorijskih i vaspitnih sadr?aja u skladu sa programom i korelaciji sa sadr?ajima drugih predmeta. U?enicima koji su oslobo?eni prakti?nog dela nastave treba pru?iti mogu?nost da: - sude, vode statistiku, registruju rezultat ili prate nivo aktivnosti u?enika na ?asu ili ?kolskom takmi?enju; - naprave edukativni poster ili elektronsku prezentaciju, pripreme reporta?u sa sportskog doga?aja; - prate i evidentiraju aktivnost u?enika na ?asu uz pomo? nastavnika i na drugi na?in poma?u u organizaciji, ?asovnih, van?asovnih i van?kolskih aktivnosti. Ishodi za u?enike oslobo?ene od prakti?nog dela nastave Po zavr?etku razreda u?enik ?e biti u stanju da: - Navede osnovna pravila gimnastike, atletike, sportske igre, plivanja; - Defini?e osnovna zdravstveno-higijenska pravila ve?banja; - Prezentuje i analizira informacije o fizi?kom ve?banju, sportu, zdravlju, istoriji fizi?ke kulture, aktuelnim sportskim podacima itd.; - U?estvuje u organizaciji Nedelje ?kolskog sporta i ?kolskih takmi?enja. U?enicima sa invaliditetom nastava se prilago?ava u skladu sa njihovim mogu?nostima i vrstom invaliditeta. Planiranje vaspitno-obrazovnog rada Definisani ishodi su osnovni i nezaobilazan element procesa planiranja nastave i u?enja. Definisani kao rezultati u?enja na kraju svakog razreda, tokom planiranja rada potrebno je odrediti vremensku dinamiku u odnosu na bavljenje pojedinim ishodima tokom ?kolske godine. Neophodno je posebnu pa?nju obratiti na ishode koje nije mogu?e dosti?i tokom jednog ili vi?e ?asova, ve? je u tu svrhu potrebno realizovati razli?ite aktivnosti tokom godine. Oblici nastave: - teorijska nastava (do 4 ?asa); - prakti?na nastava (68-72 ?asa). Teorijska nastava Posebni teorijski ?asovi mogu se organizovati samo u onim situacijama kada ne postoje uslovi za realizaciju nastave u prostorima za ve?banje ili alternativnim objektima, kao i prvi ?as u polugodi?tu. Na tim ?asovima detaljnije se obra?uju sadr?aji predvi?eni temama Fizi?ko ve?banje i sport i Zdravstveno vaspitanje uz mogu?i prakti?an rad u skladu sa uslovima. Pri planiranju teorijskih sadr?aja neophodno je uzeti u obzir: sadr?aj programa, prethodna iskustva u?enika, sadr?aje drugih predmeta (korelaciju - me?upredmetne kompetencije). Prakti?na nastava Broj ?asova po temama planira se na osnovu procene nastavnika, materijalno-tehni?kih i prostornih uslova. Nastavne teme ili pojedini sadr?aji za koje ne postoje uslovi za realizaciju mogu biti zamenjeni odgovaraju?im temama ili sadr?ajima programa za koje postoje odgovaraju?i uslovi. Okvirni broj ?asova po temama: Atletika (16); Gimnastika (16); Osnove timskih i sportskih igara: Ko?arka; (16); Ritmika i ples (4); Plivanje (12); Poligoni (6-8): Testiranje i merenje (6-8). Program fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja ostvaruje se realizacijom osnovnih i pro?irenih sadr?aja. Osnovni sadr?aji su oni koje je neophodno sprovesti u radu sa u?enicima uzimaju?i u obzir sposobnosti u?enika, materijalno-tehni?ke i prostorne uslove. Pro?ireni sadr?aji su oni koji se biraju i realizuju u radu sa u?enicima (grupama ili pojedincima), koji su savladali obavezne sadr?aje, uzimaju?i u obzir nivo dostignutosti ishoda, potrebe u?enika i uslove za rad. Fizi?ke sposobnosti Pri planiranju kondicionog ve?banja u glavnoj fazi ?asa, treba uzeti u obzir uticaj nastavne teme na fizi?ke sposobnosti u?enika i primeniti ve?be ?iji delovi biomehani?ke strukture odgovaraju osnovnom zadatku glavne faze ?asa i slu?e za obu?avanje i uve?bavanje (obradu i utvr?ivanje) konkretnog zadatka. Metode ve?banja koje se primenjuju u nastavi su trena?ne metode (kontinuirani, ponavljaju?i i intervalni metod, kru?ni trening i dr.) prilago?ene uzrasnim karakteristikama u?enika. U radu sa u?enicima primenjivati diferencirane oblike rada, dozirati ve?banja u skladu sa njihovim mogu?nostima i primenjivati odgovaraju?u terminologiju ve?bi. Vreme izvo?enja ve?bi i broj ponavljanja, zadaju se grupama u?enika ili pojedincima u skladu sa njihovim sposobnostima, vode?i ra?una o postizanju ?to ve?e radne efikasnosti i optimalizacije intenziteta rada. Akcenat se stavlja na one motori?ke aktivnosti kojima se najuspe?nije suprotstavlja posledicama hipokinezije. Preporu?eni na?ini rada za razvoj fizi?kih sposobnosti u?enika. 1. Razvoj snage - bez i sa rekvizitima, - na spravama i uz pomo? sprava. 2. Razvoj pokretljivosti - bez i sa rekvizitima, - uz kori??enje sprava, - u pomo? suve?ba?a. 3. Razvoj aerobne izdr?ljivosti - istrajno i intervalno tr?anje, - ve?banje uz muziku - aerobik, - timske i sportske igre, - drugi modeli ve?banja. 4. Razvoj koordinacije - izvo?enje koordinacionih ve?bi u razli?itom ritmu i promenljivim uslovima (kretanje ekstremitetima u dve ravni). 5. Razvoj brzine i eksplozivne snage - jednostavne i slo?ene kretne strukture izvoditi maksimalnim intenzitetom iz razli?itih po?etnih polo?aja, izazvane razli?itim ?ulnim nadra?ajima (start iz razli?itih polo?aja itd.), - ?tafetne igre, - izvo?enje ve?bi razli?itom maksimalnom brzinom (bacanja, skokovi, akrobatika, ?utiranja, udarci kroz atletiku, gimnastiku, timske i sportske igre). Za u?enike koji iz zdravstvenih razloga izvode posebno odabrane ve?be, potrebno je obezbediti posebno mesto za ve?banje, a za one sa kojima se program realizuje po individualnom obrazovnom programu neophodno je obezbediti odgovaraju?e uslove, uzimaju?i u obzir njihove mogu?nosti. Motori?ke ve?tine, sportovi i sportske discipline 1. Atletika Preporuka je da se sadr?aji atletike realizuju u jesenjem i prole?nom periodu, u skladu sa uslovima. Osnovni sadr?aji Tehnika ?tafetnog tr?anja (na?ini izmene palice i dr.); Skok udalj, osnovni elementi tehnike "uvinu?e" - realizovati kroz faze (predve?be); Skok uvis opkora?nom tehnikom, tehnika skoka uvis kroz faze (zalet, otskok, prelazak letvice i doskok). Obu?avanje tehnike vr?i se u celini a po potrebi ra??lanjivanjem na faze; Bacanja kugle 2 kg - bo?na tehnika; Bacanje "vorteks-a" u dalj; Pro?ireni sadr?aji: Troboj - kroz odeljensko takmi?enje primeniti tri discipline koje su u?enici savladali (tr?anje, bacanja i skokovi). 2. Sportska gimnastika Preporuka je da se sadr?aji realizuju u oba polugodi?ta sa odre?enim brojem ?asova. Osnovni sadr?aji U?enike je neophodno podeliti u radne grupe prema polu i prema nivou usvojenosti elemenata iz prethodnih razreda i sposobnostima. Sa u?enicima koji nisu savladali pojedine ve?be iz programa do ?estog razreda potrebne su predve?be i ve?be kojima se to nadokna?uje. Usvojeni elementi iz petog razreda nadogra?uju se novim ve?bovnim sadr?ajima predvi?enim ovim programom. Postaviti vi?e radnih mesta. Na svakom ?asu uvesti novi zadatak uz ponavljanje prethodnih. Dok jedna grupa obra?uje novi sadr?aj, ostale grupe ponavljaju usvojene sadr?aje gde je mogu?e ?uvanje i pomaganje od strane u?enika. Promena radih mesta vr?i se nakon odre?enog broja ponavljanja. Npr. grupa koje nije pro?la neki zadatak na ?asu isti ?e realizovati na slede?em ?asu. U?eniku koji ne mo?e da izvede zadatu ve?bu daje se lak?i zadatak. Nakon nekoliko obra?enih nastavnih jedinica nastavne teme, planom predvideti sadr?aje drugih nastavnih tema (sportska ili timska igra i dr.) u cilju intenzifikacije nastave. Gimnasti?ki poligon osmisliti prema stepenu usvojenosti obra?enih sadr?aja i prethodih znanja. Ve?be na tlu (u?enice i u?enici): povezana dva koluta napred, kolut nazad, stav o ple?ima - "sve?a"; kolut napred lete?i; stav na glavi uz pomo?, stav na ?akama uz pomo?; premet uporom strance "zvezda". Sastav na tlu kombinovan od elemenata iz petog i ?estog razreda. Preskok (u?enice i u?enici): razno?ka, zgr?ka (do 120 cm). Ve?be u uporu: - dohvatno vratilo (u?enici) ili dvovisinski razboj - ni?a pritka (u?enice) - vis zavesom o potkoleno, naupor ja?u?i i saskok odno?ka; - paralelni razboj (u?enici) - naskok u upor; njihanje i prednjihom sed razno?no pred rukama; sased i njihanje; njihanje i zanjihom saskok. Sastav od nau?enih elemenata. Ve?be realizovati uz pomo? nastavnika; - dvovisinski razboj (u?enice); - naskok iz mesta ili zaleta u upor prednji, premah jednom nogom u sed ja?u?i, premah drugom nogom u upor stra?nji i saskok uz pomo?. Ve?be u visu: dosko?no vratilo (u?enici) njihanje sa pove?anom amplitudom i saskok u zanjihu; krugovi (u?enici i u?enice) ljuljanje na krugovima manjom amplitudom i saskoci uz pomo? nastavnika; dvovisinski razboj ili neka druga sprava za ve?be u visu (u?enice) klimom uspostaviti njih, njihanje sa ve?om amplitudom i spojeno saskok u zanjihu. Penjanja (?ipka, kanap, mornarske lestve - do 5 m visine); Trambolina ili odsko?na daska: skokovi - prednji pru?eni i zgr?eni Niska greda: - bokom pored grede; - suno?nim odskokom naskok na gredu suno?no (jedna noga malo ispred druge); - razli?iti na?ini hodanja: u usponu, sa zgr?enim predno?enjem, sa zano?enjem, sa odno?enjem, sa visokim predno?enjem; okret u usponu na sredini grede; - suno?ni odskok iz stava predno?nog sa promenom noge i doskok; vaga pretklonom i zano?enjem; saskok zgr?eno. Pro?ireni sadr?aji Mogu se realizovati kroz ?asove na kojima se realizuju obavezni sadr?aji, diferencirani oblik rada sa naprednim u?enicima koji npr. preska?u kozli? po du?ini umesto ?irini, rade lete?i kolut nakon koluta napred. Ovakve modele mogu?e je primeniti na sve sadr?aje sportske gimnastike. Ve?be na tlu: - kolut napred i nazad - slo?enije varijante - kolut lete?i preko prepreke; - Povezani premeti strance "zvezda" u jednu ili u obe strane; Visoka greda: - naskok u upor prednji, upor odno?no desnom (levom) okretom za 90 stepeni udesno i prehvatom bo?no (pal?evi su okrenuti jedan prema drugom), vaga pretklonom i zano?enjem uz pomo?; - osnovna kretanja iz prethodnih razreda na niskoj gredi izvesti na srednjoj ili visokoj gredi. Preskok "razno?ka" - kozli? postavljen po du?ini, ili sa produ?enom fazom prvog leta (120 cm). Konj sa hvataljkama - upori i izdr?aji. Ve?be u uporu: - dvovisinski razboj (u?enici); - saskok prednjihom. 3. Osnove timskih i sportskih igara Sadr?aji ko?arke realizuju se na ?asovima fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja, a sadr?aji rukometa/minirukometa na obaveznim fizi?kim aktivnostima u?enika zajedno sa drugim nastavnim sadr?ajima. 3. 1. Ko?arka Prema prostornim i materijalnim uslovima ?kole koristiti mogu?nost realizacije nastave u oba polugodi?ta. Usvojene elemente tehnike treba primeniti u igri na ?asu. Kontinuitet u usvajanju sadr?aja mogu?e je posti?i tako ?to se prethodno usvojeni sadr?aji koriste kao uvodni ili specifi?no pripremni u narednom ?asu. Osnovni sadr?aji - dr?anje lopte, osnovni stavovi u napadu sa loptom, zaustavljanje u stav; - hvatanje i dodavanje lopte u mestu i kretanju; - pivotiranje; - dribling u mestu i kretanju; - dvokorakom ?ut na ko?; - ?ut iz mesta i skok ?ut; - osnovni stav u odbrani, kretanje u odbrani, ?uvanje napada?a sa loptom; - situaciona igra 1:1; - saradnja dva i tri igra?a u pozicionoj igri i kontranapadu (obuka kroz igru); - igra 3:3; 4:4 (igra na jedan ko?); - igra 5:5 uz primenu pravila prilago?enih nivou usvojenosti elemenata igre. Pro?ireni sadr?aji - demarkiranje; - povezivanje elemenata tehnike u akcione celine (hvatanje lopte, dribling, ?utiranje i dr.); - finte (prodor, ?ut); - igra "2:2- pick and roll"; - igra "2:2" po na principu "dodaj i utr?i - back door"; - poziciona igra 3:3 i 5:5. 4. Ples i ritmika Osnovni sadr?aji Njihanja i kru?enja sa vija?om u fronatnoj i sagitalnoj ravni u mestu i kretanju (ve?be po izboru nastavnika). Ponoviti prve dve varijante narodnog kola Moravac i obraditi tre?u i ?etvrtu varijantu. Pro?ireni sadr?aji Sastav sa vija?om od elemenata predvi?enih programom petog i ?estog razreda. Sastav sa obru?em sastavljen od elemenata obra?enih u petom razredu. Sastav sa loptom sastavljen od elemenata obra?enih u petom razredu. Usavr?iti kolo iz kraja u kome se ?kola nalazi usvojeno u prethodnom razredu Engleski Valcer. 5. Plivanje Ova nastavna tema realizuje se u ?kolama u kojima za to postoje uslovi, u okviru redovne nastave ili obaveznih fizi?kih aktivnosti u?enika. Prilikom realizacije sadr?aja formirati grupe pliva?a i nepliva?a. ?kole koje se opredele za realizaciju programskih sadr?aja plivanja na objektima izvan ?kole, ove ?asove organizuju u okviru obaveznih fizi?kih aktivnosti u?enika. Ukoliko ne postoji mogu?nost realizacije nastave plivanja u ovom razredu, broj ?asova namenjen ovoj nastavnoj temi raspore?uje se drugim nastavnim temama iz programa. Osnovni sadr?aji Ve?be disanja, rad nogu, plovak, odr?avanje u mestu, zaveslaji (kraul i le?ni kraul), skok na glavu i izron. Plivanje tehnikom kraula ili le?nog kraula. Pro?ireni sadr?aji Plivanje 25 m na vreme slobodnom tehnikom. Ronjenje po du?ini u skladu sa sposobnostima u?enika. 6. Poligoni Nastavnik nakon jedne ili vi?e obra?enih nastavnih tema mo?e realizovati poligon u skladu sa usvojenim motori?kim sadr?ajima i mogu?nostima u?enika. 7. Testiranje i merenje Pra?enje fizi?kog razvoja i motori?kih sposobnosti sprovodi se na po?etku i kraju ?kolske godine, iz oblasti kardiorespiratorne izdr?ljivosti (procena aerobnog kapaciteta), telesnog sastava (posebno telesne masno?e), mi?i?ne snage, izdr?ljivosti u mi?i?noj snazi, gipkosti i agilnosti. Model kontinuiranog pra?enja fizi?kog razvoja i motori?kih sposobnosti u nastavi fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja, baterija testova, kriterijumske referentne vrednosti i na?in njihovog tuma?enja, organizacija i protokol testiranja kao pedago?ke implikacije detaljno su obja?njeni u navedenom priru?niku. Okvirni broj ?asova po temama obaveznih fizi?kih aktivnosti 1. Osnove timskih i sportskih igara: Rukomet/minirukomet; (12-18) 2. Druge aktivnosti predvi?ene programom stru?nog ve?a (42-36). Didakti?ko-metodi?ki elementi Osnovne karakteristike ?asova: - jasno?a nastavnog procesa; - optimalno kori??enje raspolo?ivog prostora, sprava i rekvizita; - izbor racionalnih oblika i metoda rada; - izbor ve?bi optimalne obrazovne vrednosti; - funkcionalna povezanost svih delova ?asa - unutar jednog i vi?e uzastopnih ?asova jedne nastavne teme. Ukoliko na ?asu istovremeno ve?baju dva odeljenja, nastava se sprovodi odvojeno za u?enike i u?enice. Prilikom izbora oblika rada neophodno je uzeti u obzir prostorne uslove rada, broj u?enika na ?asu, broj sprava i rekvizita i dinamiku obu?avanja i uve?bavanja nastavnog zadatka. Izbor didakti?ih oblika rada treba da bude u funkciji dostizanja postavljenih ishoda, racionalne organizacije i intenzifikacije ?asa. Pra?enje i ocenjivanje Ishodi predstavljaju dobru osnovu za pra?enje i procenu postignu?a u?enika, odnosno kreiranje zahteva kojima se mo?e utvrditi da li su u?enici dostigli ono ?to je opisano odre?enim ishodom. Pored toga, postojanje ishoda olak?ava i izve?tavanje roditelja o radu i napredovanju u?enika. U procesu pra?enja i ocenjivanja po?eljno je koristiti li?ni karton u?enika (evidencija o procesu i produktima rada u?enika, uz komentare i preporuke) kao izvor podataka i pokazatelja o napredovanju u?enika. Prednosti kori??enja li?nog kartona u?enika su vi?estruke: omogu?ava kontinuirano i sistemati?no pra?enje napredovanja, predstavlja uvid u pra?enje razli?itih aspekata u?enja i razvoja, predstavlja, podr?ku u osposobljavanju u?enika za samoprocenu, pru?a precizniji uvid u razli?ite oblasti postignu?a (jake i slabe strane) u?enika. U cilju sagledavanja i analiziranja efekata nastave fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja, preporu?uje se da nastavnik podjednako, kontinuirano prati i vrednuje: - Aktivnost i odnos u?enika prema fizi?kom i zdravstvenom vaspitanju koji obuhvata: - ve?banje u adekvatnoj sportskoj opremi; - redovno prisustvovanje na ?asovima fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja i obaveznim fizi?kim aktivnostima; - u?estvovanje u van?asovnim i van?kolskim aktivnostima i dr. - Prikaz dva kompleksa usvojenih op?tepripremnih ve?bi (ve?bi oblikovanja), sa i bez rekvizita. - Dostignut nivo postignu?a motori?kih znanja, umenja i navika (napredak u usavr?avanju tehnike). Atletika: Prikaz tehnike ?taftnog tr?anja - tehnika izmene ?tafete, prikaz tehnike, skoka uvis opkora?na tehnika; Sprintersko tr?anje 50 m na vreme, bacanje vorteksa. Istrajno tr?anje u trajanju od 7 minuta. Tr?anje ?kolskog krosa. Sportska gimnastika: Ve?be na tlu: kolut u napred, kolut u nazad, lete?i kolut, stav o ?akama uz pomo?, most iz le?anja, stav na ple?ima "sve?a", premet strance "zvezda". Preskok: zgr?ka uz pomo?. Ve?be u uporu: - dohvatno vratilo (u?enici) ili dvovisinski razboj - ni?a pritka (u?enice) - vis zavesom o potkoleno, naupor ja?u?i i saskok odno?ka. - paralelni razboj (u?enici) - naskok u upor; njihanje i prednjihom sed razno?no pred rukama; sased i njihanje; njihanje i zanjihom saskok. Sastav od nau?nih elemenata. Ve?be realizovati uz pomo? nastavnika - dvovisinski razboj (u?enice) - naskok iz mesta ili zaleta u upor prednji, premah jednom nogom u sed ja?u?i, premah drugom nogom u upor stra?nji i saskok uz pomo?; Ve?be u visu: - dosko?no vratilo (u?enici) njihanje sa pove?anom amplitudom i saskok u zanjihu; - krugovi (u?enici i u?enice) ljuljanje na krugovima manjom amplitudom i saskoci uz pomo? nastavnika; - dvovisinski razboj ili neka druga sprava za ve?be u visu (u?enice) - klimom uspostaviti njih, njihanje sa ve?om amplitudom i spojeno saskok u zanjihu; Prikaz tehnike penjanja (?ipka, kanap, mornarske lestve - do 4 m visine); Trambolina ili odsko?na daska: skokovi - prednji pru?eni i zgr?eni; Niska greda: - bokom pored grede; - suno?nim odskokom naskok na gredu suno?no (jedna noga malo ispred druge); - razli?iti na?ini hodanja: u usponu, sa zgr?enim predno?enjem, sa zano?enjem, sa odno?enjem, sa visokim predno?enjem; okret u usponu na sredini grede; - suno?ni odskok iz stava predno?nog sa promenom noge i doskok; vaga pretklonom i zano?enjem; saskok zgr?eno; Gimnasti?ki poligon sastavljen od obra?enih programskih sadr?aja. Ko?arka: Kontrola lopte u mestu i kretanju (vo?enje); Vo?enje lopte sa promenom pravca kretanja (levom i desnom rukom); Hvata i dodaje loptu u visini grudi, kuka iznad glave; Dvokorak u "ja?u" stranu; ?ut na ko?; Rukomet i drugi sadr?aji Obaveznih fizi?kih aktivnosti u?enika: Pratiti i vrednovati obra?ene sadr?aje rukometa/minirukometa i druge sadr?aje realizovane u skladu sa programom. Ples i ritmika: Zamasi, kru?enja, tr?anja, poskoci i skokovi sa vija?om. Poskoci i skokovi kroz vija?u. Narodno Moravac kolo uz muziku (tre?a i ?etvrta varijanta). Plivanje: Tehnika kraula. Individualni napredak motori?kih sposobnosti svakog u?enika procenjuje se u odnosu na prethodno provereno stanje. Prilikom ocenjivanja neophodno je uzeti u obzir sposobnosti u?enika, stepen spretnosti i ume?nosti. Ukoliko u?enik nema razvijene posebne sposobnosti, prilikom ocenjivanja uzima se u obzir njegov individualni napredak u odnosu na prethodna dostignu?a i mogu?nosti kao i anga?ovanje u?enika u nastavnom procesu. Kod u?enika oslobo?enih od prakti?nog dela nastave nastavnik prati i vrednuje: - poznavanje osnovnih pravila, gimnastike, atletike, sportske igre, plivanja i osnovnih zdravstveno-higijenskih pravila ve?banja; - u?e??e u organizaciji vannastavnih aktivnosti. Pra?enje, vrednovanje i ocenjivanje u?enika oslobo?enih od prakti?nog dela nastave, nastavnik mo?e izvr?iti usmenim ili pismenim putem. Pra?enje vrednovanje i ocenjivanje u?enika sa invaliditetom vr?i se na osnovu njihovog individualnog napretka. Pedago?ka dokumentacija - Dnevnik rada za fizi?ko i zdravstveno vaspitanje; - Planovi rada fizi?kog i zdravstvenog vaspitanja i obaveznih fizi?kih aktivnosti u?enika: plan rada stru?nog ve?a, godi?nji plan (po temama sa brojem ?asova), mese?ni operativni plan, plan van?asovnih i van?kolskih aktivnosti i pra?enje njihove realizacije; - Pisane pripreme: formu i izgled pripreme sa?injava sam nastavnik uva?avaju?i: vremensku artikulaciju ostvarivanja, cilj ?asa, ishode koji se realizuju, konzistentnu didakti?ku strukturu ?asova, zapa?anja nakon ?asa; - Radni karton: nastavnik vodi za svakog u?enika i on sadr?i podatke o stanju fizi?kih sposobnosti u?enika sa testiranja, osposobljenosti u ve?tinama, napomene o specifi?nostima i ostale podatke neophodne nastavniku. Pedago?ku dokumentaciju nastavnik sa?injava u elektronskoj ili pisanoj formi.?UVARI PRIRODE(1 ?as nedeljno, 36 ?asova godi?nje) Cilj i zadaci Cilj nastave izbornog predmeta ?uvari prirode jeste razvijanje po?eljnog pona?anja u skladu sa principima odr?ivosti, eti?nosti i prava budu?ih generacija na o?uvanu ?ivotnu sredinu, prirodu i biodiverzitet. Zadaci nastave predmeta ?uvari prirode su da u?enici:- primenjuju obrazovanje za za?titu i odr?ivost ?ivotne sredine,- razvijaju vrednosti, stavove, ve?tine i pona?anje u skladu sa odr?ivim razvojem,- znaju da na osnovu ste?enih znanja prepoznaju i izaberu kvalitetan i zdrav stil ?ivota,- primenjuju racionalno kori??enje prirodnih resursa,- prepoznaju izvore zaga?ivanja i uo?avaju posledice,- razvijaju sposobnost za uo?avanje, formulisanje, analiziranje i re?avanje problema,- poseduju inicijativu za aktivno u?estvovanje i odgovornost,- poseduju potrebu za li?nim anga?ovanjem u za?titi i odr?ivosti ?ivotne sredine, prirode i biodiverziteta. SADR?AJI PROGRAMAODR?IVOST, ?IVOTNA SREDINA I UTICAJ ?OVEKAUzajamna povezanost ?ivog sveta.Uticaj ?oveka na odr?ivost ?ivotne sredine. Sprovo?enje akcija - za?tita i odr?ivost ?ivotne sredine. ODGOVORAN ODNOS PREMA ODR?IVOSTI ?IVOTNE SREDINE Pona?anja koja ne naru?avaju odr?ivost ?ivotne sredine. Globalne promene u ?ivotnoj sredini i njihove posledice. Smanjenje emisije ?tetnih gasova (projekat). Za?tita od buke. Komunalna higijena (akcija). Recikla?a (akcija). Sprovo?enje akcija - odgovoran odnos prema odr?ivosti ?ivotne sredine.ODGOVORAN ODNOS PREMA ZDRAVLJU Pravila pona?anja koja doprinose o?uvanju zdravlja. Potro?a?ka kultura (projekat). Organska hrana. Brza hrana. Sprovo?enje akcija - zdravstvena kultura. ODGOVORAN ODNOS PREMA ?IVOTINJAMA Prava ?ivotinja - opstanak koji zavisi od ?oveka. ?ivotinje za dru?tvo - ku?ni ljubimci. Ugro?enost doma?ih ?ivotinja, oglednih ?ivotinja i krzna?ica. Sprovo?enje akcija - briga o ?ivotinjama. ODGOVORAN ODNOS PREMA RAZNOVRSNOSTI ?IVOG SVETA Za?ti?ene biljke Srbije. Za?ti?ene ?ivotinje Srbije. Terenska ve?ba: poseta rezervatu prirode. Sprovo?enje akcija - obele?avanja Dana planete i Svetskog dana za?tite ?ivotne sredine. NA?IN OSTVARIVANJA PROGRAMA Navedeni sadr?aji programa izbornog predmeta ?uvari prirode, pored osnovnog teorijskog pristupa, poseduju i aktivan pristup koji je usmeren ka prakti?noj realizaciji za?tite ?ivotne sredine van u?ionice, akcijama i izradi malih projekata. Ovako koncipiran program daje veliku kreativnu slobodu nastavnicima i u?enicima da ga shodno uslovima, mogu?nostima i vremenu realizuju. Uloga nastavnika je da uz primenu razli?itih metoda rada podsti?u odgovoran odnos prema ?ivotnoj sredini, usmeravaju interesovanje u?enika u poku?aju da samostalno organizuju aktivnosti i realizuju projekte ?uvara prirode. Operativna razrada programskih sadr?aja prepu?tena je nastavnicima koji odre?uju vreme i mesto realizacije nastavnih sadr?aja izbornog predmeta ?uvari prirode. SVAKODNEVNI ?IVOT U PRO?LOSTI (1 ?as nedeljno, 36 ?asova godi?nje)Cilj i zadaci Cilj izu?avanja predmeta je pro?irivanje znanja iz oblasti op?te kulture i osposobljavanje u?enika da, kroz upoznavanje s na?inom ?ivota ljudi u pro?losti, bolje razumeju svet i vreme u kome ?ive i razviju svest o kontinuitetu i ukorenjenosti. U?enici bi trebalo da se upoznaju sa specifi?nostima dinamike kulturnih promena i da nau?e kako da sagledaju sebe u kontekstu "drugog" da bi sopstveni identitet ?to potpunije integrisali u ?iri kontekst razu?ene i slo?ene sada?njosti. Zadaci predmeta su da u?enici, kroz nastavu usmerenu ka upoznavanju s razli?itim elementima svakodnevnog ?ivota, kao ?to su odnosi u porodici, ishrana, obrazovanje, igre, zabava, stanovanje, odevanje… uo?e njihovu uslovljenost istorijskim procesima i doga?ajima. Koncepcija nastave ovog izbornog predmeta naglasak stavlja na upoznavanje s osnovnim elementima svakodnevnog ?ivota u pro?losti Srbije, Evrope i Sredozemlja, s namerom da se uo?e njihovi zajedni?ki imenitelji i upoznaju razli?itosti koje postoje u datom istorijskom kontekstu, kao i u odnosu na savremeno doba u kojem u?enik ?ivi. Podsticanjem radoznalosti, kreativnosti i istra?iva?kog duha u prou?avanju ovog predmeta, u?enici treba da se osposobe da formiraju jasniju sliku o pro?lim vremenima, da ovladaju elementarnim procedurama prikupljanja istorijske gra?e, kao i da razviju kriti?ki odnos prema toj gra?i i drugim ostacima pro?lih vremena. Operativni zadaci:- razumevanje pojma svakodnevni ?ivot; - razumevanje zna?aja prou?avanja svakodnevnog ?ivota u pro?losti; - usvajanje i produbljivanje znanja o razlikama izme?u svakodnevnog ?ivota danas i u pro?losti; - upoznavanje sa ulogom i zna?ajem grbova i zastava; - upoznavanje sa ulogom i zna?ajem grbova i zastava u pro?losti srpskog naroda; - upoznavanje sa svakodnevnim ?ivotom u srednjem veku; - upoznavanje sa svakodnevnim ?ivotom srpskog naroda u srednjem veku; - podsticanje u?enika na samostalni istra?iva?ki rad; - razvijanje sposobnosti povezivanja znanja iz razli?itih oblasti. SADR?AJI PROGRAMA UVODPojam svakodnevnog ?ivota (uo?avanje razlike izme?u politi?ke istorije i istorije svakodnevnog ?ivota i ukazivanje na osnovne tematske oblasti istra?ivanja - ishrana, stanovanje, odevanje, ?kolovanje, odnosi u porodici i lokalnoj zajednici, le?enje, religioznost i verovanja obi?nih ljudi, zabava, takmi?arske igre...). Zna?aj prou?avanja svakodnevnog ?ivota u pro?losti (pro?lost ne pripada samo vladarima, vojskovo?ama i dr?avnicima, ve? i obi?nim ljudima, u istorijskim izvorima uglavnom anonimnim, kojima se mo?emo pribli?iti jedino istra?ivanjem njihove svakodnevice). GRBOVI I ZASTAVE NEKAD I SAD Pojam grba i zastave kao simbola i heraldike kao nauke o grbovima (osnovni elementi: zastava - jednobojna ili vi?ebojna tkanina na zastavnom koplju ili stegu; grb - ?tit sa grbovnom slikom iznad koga je ?lem ili kruna). Uloga i zna?aj grbova i zastava u sada?njosti (kao simbola dr?ave, nacije, vladara, vojske, grada, ustanove, preduze?a, politi?ke organizacije, sportskog dru?tva...). Uloga i zna?aj grbova i zastava u pro?losti (pojava grbova u XII veku - porodi?ni grbovi na ?titovima kao na?in raspoznavanja vitezova na turnirima i u ratnim pohodima; grbovi na zastavama, novcu, pe?atima, po?tanskim markama, spomenicima, ?lemovima...; naj?e??i heraldi?ki simboli - krst, orao, lav, zmaj, jelen, konj, lik sveca, kula, ljiljan, mese?ev srp...; veksilum - zastava rimskih careva, labarum - zastava Konstantina Velikog sa znakom krsta i gr?kim po?etnim slovima imena Isusa Hrista, zna?aj osvajanja i gubitka zastave u ratu, zna?enje bele zastave u ratu...). Grbovi i zastave u pro?losti srpskog naroda (poreklo srpskog grba i zastave, zna?enje ?etiri ocila, naj?e??i heraldi?ki simboli na grbovima srpskih novovekovnih i srednjovekovnih dinastija i vlastelinskih porodica - dvoglavi beli orao Nemanji?a, Lazarevi?a, Kara?or?evi?a, Obrenovi?a i Petrovi?a-Njego?a, lav Brankovi?a i Petrovi?a-Njego?a, vuk Bal?i?a, ljiljani Kotromani?a...). SVAKODNEVNI ?IVOT U SREDNJEM VEKUSvakodnevni ?ivotu srednjovekovnoj Evropi Na?in ishrane u srednjem veku (sakupljanje i pripremanje namirnica, lov i ribolov, jelovnik, na?ini ?uvanja hrane, zemljoradnja, vinogradarstvo, pi?a). Odevanje u srednjem veku (materijali, sirovine i na?ini obrade, nakit, bojenje, ?minka i li?na higijena). Porodi?ni odnosi u srednjem veku (polo?aj mu?karca, ?ene i deteta, uticaj obi?ajnog prava). Stanovanje u srednjem veku (gra?evinski materijali, na?in gradnje, oru?a za rad, izgled objekata i organizacija prostora, osvetljenje, ukra?avanje prostora - tapiserije, razlika izme?u sela i grada). ?ivot u srednjovekovnom gradu (primeri Carigrada, Venecije, Firence, Pariza, Londona...; higijenski uslovi, opasnost od epidemija...). Srednjovekovni zamak (u miru i za vreme opsade, odbrana zamka: jarak, pokretni mostovi, prstenovi odbrane, stra?arnice na kapijama, polivanje napada?a vrelim uljem i vodom…). ?ivot u srednjovekovnom selu (obaveze stanovni?tva, polo?aj zavisnog seljaka - rabotnika, porez, prisilni rad - izgradnja puteva, nasipa, utvr?enja...). Vlastelin na svom imanju (lov - obuka sokolova, odnos sa rabotnicima). Obrazovanje (pismo, tehnika pisanja, ?kole...). ?ivot u srednjovekovnom manastiru (svakodnevica organizovana prema liturgijskim ?asovima i molitvama, osnovni poslovi monaha...). Vojska (izrada i izgled vojni?ke opreme: oru?je - ma?, koplje, borbena sekira, pra?ka, luk i strela, samostrel, topuz, mlat, "gr?ka vatra"...; oklop - pancirna ko?ulja, ?lem, vizir, rameni oklop, oklopne rukavice, oklop kolena, konjski oklop…; ?titovi, opsadne sprave - katapulti, ovnovi, opsadne kule...). Vite?ka karijera (put plemi?kih sinova od pa?a i ?titono?e do viteza, sve?ano progla?enje za viteza, vite?ki zakoni ?asti). Vite?ki turniri i druge takmi?arske igre (uve?bavanje ratni?kih ve?tina, megdani, no?enje znamenja neke gospe kao na?in pokazivanja naklonosti, perjanice-?elenke na ?lemovima...). Dru?tveni ?ivot (igre, ples uz muziku, muzi?ki instrumenti, pozori?te, trubaduri, vlasteoske gozbe: ?ongleri, putuju?i svira?i i zabavlja?i...). Upotrebni predmeti (tehnika i ume?e izrade - oru?e, posu?e, ku?ni inventar, pe?ati, novac...). Strahovi srednjovekovnog stanovni?tva (od smaka sveta, prirodnih nepogoda, bolesti, nepoznatog, druga?ijeg i drugog - stranaca, pripadnika druge profesije, pola, veroispovesti, mitskih bi?a - ve?tica, vampira, vukodlaka, duhova...). Le?enje (zarazne bolesti, pojava kuge - "crna smrt", na?ini zdravstvene za?tite i preventive, lekovi i lekovito bilje). Putovanje i trgovina (hodo?a??a - sveta mesta, misionari, putuju?i trgovci, zna?ajni sajmovi). Svakodnevni ?ivot u srpskim zemljama srednjeg veka Na?in ishrane (pripremanje hrane, ku?no posu?e, rekonstrukcija mogu?eg jelovnika...). Odevanje (materijali i tkanine, sklavina - osnovna garderoba Ju?nih Slovena, razlika u odevanju me?u pripadnicima razli?itih dru?tvenih grupa, nakit, preodevanje u ode?u suprotnog pola i u ?ivotinjske ko?e u vreme poklada i karnevala...). Stanovanje (gra?evinski materijali, na?in gradnje, izgled objekata i organizacija prostora ku?e, higijena ku?e...). Le?enje (li?na higijena, tehnike le?enja, razli?iti melemi, lekovito bilje, manastirske bolnice - Hilandar, Studenica...; ?udesna isceljenja, vrad?bine...). ?ivotni ciklus (ro?enje, kr?tenje, brak, svadba, smrt, sahrana). Srpska srednjovekovna porodica (polo?aj mu?karca, ?ene i deteta u porodici i lokalnoj zajednici). Obrazovanje (?irenje osnovne pismenosti u lokalnim sredinama - parohijski sve?tenik kao u?itelj pisanja i ?itanja, manastiri kao centri pismenosti i visokog obrazovanja, zna?aj Hilandara). Dru?tveni ?ivot (osnovni praznici zajednice, razli?iti oblici zabavnih aktivnosti, gozba, ples - kolo, igra, pana?uri, crkvene slave, sabori, glumci, ?ongleri, muzika, muzi?ki instrumenti, narodne pesme dugog stiha - bugar?tice, vite?ke igre, konji?ke trke, borbe ?ivotinja...). Naselja (osnovni tipovi naselja - selo, trg, grad, rudarsko naselje; primeri Kotora, Novog Brda, Skoplja, Prizrena, Beograda, Smedereva...). ?ivot na selu (osnovni ritmovi agrarne proizvodnje, osnovna obele?ja srednjovekovne zemljoradnje, vinogradarstva i sto?arstva, poljoprivredni alati - ralo, plug, srp, kosa, motika, mlinovi, ?uvanje i skladi?tenje hrane - ?itne jame i sl.). Vojska (na?in ratovanja, vojna tehnika, zna?aj utvr?enja i kula). Putovanje i trgovina (kovanje novca i njegov zna?aj, osnovni pravci trgova?kih puteva: pravci Morava - Vardar i Drina - Polimlje, pomorske veze - odnosi sa Kotorom i Dubrovnikom i drugim primorskim gradovima). NA?IN OSTVARIVANJA PROGRAMA Program za ?esti razred je koncepcijski postavljen da predstavlja smisaonu celinu koja istovremeno otvara mogu?nosti za dalji razvoj i nadogradnju sadr?aja u programima ovog predmeta za sedmi i osmi razred, a oslanja se na sadr?aje iz petog razreda. Sastoji se iz tri tematske celine. Prva celina se mo?e odrediti kao bazi?na, jer svi programi za ovaj predmet od petog do osmog razreda njome zapo?inju. Sadr?aji u okviru ove teme namenjeni su preciznijem odre?ivanju pojma svakodnevni ?ivot, kao i obja?njavanju zna?aja prou?avanja svakodnevnog ?ivota ljudi u pro?losti. Druga je fokusirana na samo jedan sadr?aj svakodnevnog ?ivota. U ?estom razredu ta tema je Grbovi i zastave nekad i sad, koja se obra?uje polaze?i od sada?njosti koja je u?enicima poznata ka sve daljoj pro?losti. Tre?a tematska celina se bavi razli?itim aspektima svakodnevnog ?ivota u odre?enom vremenskom periodu. U ?estom razredu to je srednji vek, ?ime se obezbe?uje veza sa prou?avanjem istorijskih doga?aja u okviru obaveznog predmeta istorija.Podelom na pomenute tematske celine, u?enicima je omogu?eno da se u bilo kom razredu opredeljuju za ovaj izborni predmet po prvi put, a da propu?teni program(i) ne predstavljaju ozbiljniju prepreku. Oni u?enici koji izaberu da tokom ?itavog drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja poha?aju ovaj predmet ovlada?e najva?nijim pojmovima i pojavama, koje ?ine svakodnevicu ljudi u rasponu od praistorije do savremenog doba, a sa sadr?ajima ?etiri teme (po jedna za svaki razred) bi?e detaljnije upoznati. Iako je ceo program okrenut pro?losti, neophodno je da se tokom rada sa u?enicima vr?i stalna komparacija sa savremenim dobom, ?ime se potencira shvatanje kontinuiteta u razvoju ljudi i dru?tva. Sadr?aji se, tako?e, obra?uju i kroz dimenziju lokalno - globalno, gde u?enici imaju priliku da svoj zavi?aj bolje prou?e u odnosu na zadatu epohu. U sadr?aju programa date su osnovne tematske celine, a nastavnik ima slobodu da kreira kona?nu verziju programa za svaku grupu sa kojom radi, uva?avaju?i interesovanja u?enika i ciljeve i zadatke predmeta. Po?etni ?asovi, kad se u?enici me?usobno bolje upoznaju jer naj?e??e pripadaju razli?itim odeljenjima, pogodni su da se razgovara i o izboru sadr?aja. Navode?i interesantne istorijske ?injenice ili pitanja (kako su u pro?losti ljudi popravljali zube, kako su znali koliko je sati...?), nastavnik pobu?uje u?eni?ku radoznalost i motivi?e ih da se opredele za neke od ponu?enih sadr?aja. Odgovornost nastavnika je da, zatim, te sadr?aje uobli?i u konkretne nastavne teme, koje ?e biti obra?ivane na ?asovima. Tako dobijeni materijal osnov je za dalji rad nastavnika, planiranje aktivnosti i pripremu za ?as. Po?eljno je da nastavnik postigne da planirane aktivnosti imaju definisanu strukturu, koju odlikuju fleksibilnost i adaptibilnost. U pripremnoj fazi nastavnik treba da prikupi dovoljan broj informacija o sadr?ajima na kojima ?e raditi sa u?enicima, ali ?e kona?ni obim informacija biti odre?en u?eni?kim potrebama i mogu?nostima da ih pripreme i prime. Nastavnik je taj koji ne dozvoljava da dominira preterana faktografija, a nastoji da se postigne funkcionalnost znanja i povezanost ?injenica u smisaone celine. On na razli?ite na?ine podsti?e osamostaljivanje u?enika u prikupljanju i sre?ivanju istorijskih podataka, usmerava ih na razli?ite izvore informacija i podu?ava ih kako da se prema njima kriti?ki odnose. Na taj na?in se neguje istra?iva?ki duh i ljubav prema nauci i podsti?e mi?ljenje zasnovano na proverenim ?injenicama i argumentima. Osnovni pristup u radu jeste interdisciplinarnost i savla?ivanje novih i nepoznatih ?injenica pomo?u onih bliskih i poznatih. U okviru ovog predmeta postoje velike mogu?nosti za integraciju ?kolskog i van?kolskog znanja u?enika, za izlazak iz okvira ?kolskih ud?benika i u?ionice, uklju?ivanje roditelja i sugra?ana koji poseduju znanja, kolekcije, knjige, filmove i drugo ?to mo?e da pomogne u realizaciji programa. Nastavnik svakoj nastavnoj jedinici pristupa kao posebnom obrazovnom i didakti?kom problemu za koji zajedno sa u?enicima pronalazi odgovaraju?a re?enja. Uvek treba te?iti kombinovanju razli?itih metoda rada (kratka predavanja, gledanje filmova, ?itanje knjiga, diskusije, analiza pisanih izvora i slika, posete arheolo?kim i istorijskim lokalitetima, pravljenje upotrebnih predmeta iz pro?losti...). Posebno je prikladno organizovati u?enike u timove, gde se centralni zadatak re?ava tako ?to svako ima svoj pojedina?ni radni zadatak i ulogu u timu. U izvo?enju nastave aktivnost u?enika je najva?nija, bez obzira na izabrane metode rada. Nastavnikova je uloga da organizuje nastavu, pru?i pomo? u?enicima u radu (od davanja informacija do upu?ivanja na izvore informacija) i da podsti?e interesovanje u?enika za predmet. U toku svih aktivnosti treba ohrabrivati razmenu informacija, kako izme?u u?enika i nastavnika, tako i izme?u samih u?enika. Kvalitet nastave unapredi?e upotreba razli?itih nastavnih sredstava kao ?to su: ilustracije, dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, arheolo?ki materijal ili kopije nalaza, posete kulturno-istorijskim spomenicima, kompjuterske igrice koje se zasnivaju na rekonstrukciji dru?tva iz pro?losti i dr. Doma?i zadaci imaju svoje opravdano mesto u realizaciji ovog programa. Ukoliko se dobro postave, ne?e dodatno opteretiti u?enike niti kod njih izazvati odbojnost. Razlog za uvo?enje doma?ih zadataka ne proizilazi iz malog fonda ?asova i obimnog gradiva, ve? iz samog cilja predmeta. Doma?i zadaci ?e u velikoj meri doprineti da se u?enici osamostale u istra?iva?kim aktivnostima i prikupljanju podataka, posebno kada se usklade s interesovanjima u?enika (ne treba svi u?enici da imaju isti doma?i zadatak). Mnoge doma?e zadatke u?enici mogu raditi u paru ili manjoj grupi, uz pomo? porodice, za vreme raspusta, ?to su nedovoljno iskori??eni modaliteti u radu s u?enicima. Kao i kod drugih izbornih predmeta gde ocena ne uti?e na ?kolski uspeh, ocenjivanje dobija ne?to druga?iju dimenziju. Za ovaj predmet klasi?no pismeno i usmeno ispitivanje znanja nije pogodno. Svaka aktivnost je prilika da se u?enik oceni. Nastavnik prati celokupni rad u?enika i nagra?uju sve njegove aspekte. Pored ste?enog znanja o svakodnevnom ?ivotu ljudi u pro?losti, nastavnik treba da nagradi i u?e??e i posve?enost aktivnostima nezavisno od postignu?a. Ocena je odraz individualnog napredovanja deteta i podsticaj za njegov dalji razvoj. Kako je sadr?aj predmeta povezan sa svim oblastima ?ivota (ishrana, odevanje, obrazovanje, le?enje, proizvodnja, zabava...), u?enici imaju priliku da savla?ivanjem programa ovog predmeta dobiju brojne informacije zna?ajne za svoj budu?i profesionalni razvoj. Nastavnik treba da ima u vidu i ovaj aspekt predmeta i, ukoliko kod nekog u?enika prepozna posebno interesovanje za odre?ene sadr?aje, treba da mu uka?e kojom profesijom bi se mogao baviti, odnosno u kojoj srednjoj ?koli se sti?u znanja i zvanja za odre?enu oblast. Da bi se zadaci nastave ?to potpunije ostvarili, trebalo bi da postoji korelacija s drugim obaveznim i izbornim nastavnim predmetima kao ?to su istorija, geografija, srpski jezik, likovna kultura, muzi?ka kultura, crtanje, slikanje i vajanje, ?ah, verska nastava, gra?ansko vaspitanje... U?enici koji su u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja obradili programe izbornog predmeta narodna tradicija mogu biti dragoceni pomaga?i nastavniku jer po na?inu rada, a delimi?no i po sadr?aju, postoji srodnost izme?u ova dva predmeta. Na kraju ?kolske godine, kao mogu?nost da se sistematizuje i rekapitulira usvojeno znanje, mo?e se organizovati izlo?ba/priredba kojom bi u?enici pokazali ste?eno znanje, kao i materijale i predmete koje su prikupili izu?avaju?i ovaj izborni predmet. Ovakve izlo?be/priredbe zahtevaju od nastavnika da planira ?asove na kraju ?kolske godine za njihovu pripremu. Posebni zahtevi GRBOVI I ZASTAVE NEKAD I SADKroz obradu ove tematske celine u?enici treba da se upoznaju sa pojmom zastava i grbova, njihovom funkcijom i varijetetima u kojima su se pojavljivali do na?eg vremena. Prou?avanje ove teme mo?e da zapo?ne analizom zastava i grbova iz sada?njosti, koji su u?enicima poznati i dostupni. Grbovi, ?iji se nastanak, u savremenom smislu, vezuje za XII vek, imaju svoje korene u ?ovekovoj iskonskoj potrebi da upotrebne predmete obele?ava i ukra?ava. Izu?avanjem grbova mo?e se mnogo saznati o nekom istorijskom periodu na odre?enom prostoru jer je jezik heraldike vrlo precizan. Prou?avaju?i zastave u?enici treba da saznaju da su one bile u nekom obliku u upotrebi i kod naroda starog veka i da su tokom celokupne dosada?nje istorije opstajale sa istom namenom - da izraze pripadanje ili da prenesu odre?eni signal ili poruku. U?enici mogu i sami pregledom zastava iz pro?losti i sada?njosti da identifikuju koji su se simboli ?esto koristili i sa kojom namerom (lavovi i orlovi kao odraz snage, ma?evi kao izraz borbenosti, krst kao odraz verskih uverenja...). Za analizu je interesantna i zastava Olimpijskih igara sa simbolikom pet ukr?tenih krugova, kao i zastave koje nose simbole iz biljnog sveta kao ?to je japanska carska zastava sa cvetom hrizanteme, kanadska sa listom javora, ili zastava Ujedinjenih nacija sa maslinovom gran?icom kao simbolom mira. U skladu sa navedenim Na?inom ostvarivanja programa favorizuje se istra?iva?ki, samostalni rad u?enika, ali je i svaki drugi na?in rada dobar ako doprinosi razumevanju nastavnih sadr?aja i poma?e u traganju za odgovorima na pitanja: za?to se u svakoj zemlji skrnavljenje dr?avne zastave smatra za prestup, za?to su na svim dr?avnim ustanovama grb i zastava, za?to na velikim takmi?enjima pobednici ?ire zastave svoje zemlje, za?to se na sahranama ljudi koji su ne?im zadu?ili zemlju njihovi kov?ezi obmotavaju zastavom... Posebnu pa?nju treba posvetiti analizi srpskih zastava i grbova kroz istoriju kada se u?enici mogu upoznati i sa njihovom simbolikom i zna?enjem. U?enici ?estog razreda, kod kojih se prirodno sve ?e??e pojavljuju pitanja samospoznaje (Ko sam ja? Kome pripadam? Ko su moji preci...?), ulaze u fazu razvoja koja ih vodi ka finalizaciji formiranja identiteta i integriteta. Pri?a o zastavama i grbovima mo?e pozitivno doprineti tom aspektu razvoja, naravno, ukoliko po?iva na principu po?tovanja sopstvenih, ali i tu?ih znamenja. U?enici rad na ovoj temi mogu upotpuniti kreiranjem grba koji bi na neki na?in izrazio grupu okupljenu oko ovog izbornog predmeta. To bi doprinelo ja?anju kohezije u grupi, ?to je vredan usputni dobitak izu?avanja ovog predmeta. U?enicima, tako?e, mo?e biti atraktivna aktivnost na osmi?ljavanju zastave za neku hipoteti?ku dr?avu, a od radova se mo?e napraviti izlo?ba. SVAKODNEVNI ?IVOT U SREDNJEM VEKU Nastavni sadr?aji preporu?eni u ovoj temi daju mogu?nost u?enicima da steknu jasniju sliku o srednjem veku. Najve?i deo pro?losti pripada obi?nim ljudima, koji su nam po mnogo ?emu veoma bliski. Taj "obi?an" i uglavnom "bezimeni" svet pojedinaca i lokalnih zajednica (sagledanih kao opozicija centru) ?ini zapravo istoriju sveta, koju klasi?na istorija, politi?ki i doga?ajno usmerena, predstavlja samo kroz istoriju dr?ava, vladara i vladaju?ih elita. Upoznavanjem sa svakodnevicom u srednjem veku, kao i u bilo kojoj drugoj istorijskoj epohi, u?enicima ?e se ukazati brojne sli?nosti i razlike s dana?njim vremenom. Uo?avanje sli?nosti i razlika ima dva osnovna cilja. Prvo, u?enicima ?e se apstraktnost istorijske nauke o istorijskim procesima i davno i??ezlim dr?avama i kulturama pribli?iti kroz "konkretizaciju" pro?losti u pojavi svakodnevice obi?nih ljudi pro?lih vremena. Time se kod u?enika stvara svest da je pro?lost nekada bila ne?ija sada?njost, kao ?to i na?a svakodnevica veoma brzo postaje pro?lost. Drugo, u dijalogu sa razli?itim i drugim, u?enici ?e mo?i da potpunije sagledaju neposredno okru?enje i dru?tvo u kome ?ive, kao i sebe same. Na taj na?in, do?i ?e do pro?irivanja ste?enih znanja, a u isto vreme proces formiranja svesti o samom sebi i okolnom svetu bi?e upotpunjen saznanjem o razvoju i usavr?avanju kulturnih odlika razli?itih zajednica, koje naj?e??e odgovaraju promenama njihovih dru?tveno-ekonomskih sistema. Time bi trebalo da se kod u?enika podstakne razvoj ve?tine posmatranja, upotrebe komparativnosti i kriti?kog sagledavanja njegovog sopstvenog okru?enja i sada?njice.?UVARI PRIRODE(1 ?as nedeljno, 36 ?asova godi?nje) Cilj i zadaci Cilj nastave izbornog predmeta ?uvari prirode jeste razvijanje po?eljnog pona?anja u skladu sa principima odr?ivosti, eti?nosti i prava budu?ih generacija na o?uvanu ?ivotnu sredinu, prirodu i biodiverzitet. Zadaci nastave predmeta ?uvari prirode su da u?enici:- primenjuju obrazovanje za za?titu i odr?ivost ?ivotne sredine,- razvijaju vrednosti, stavove, ve?tine i pona?anje u skladu sa odr?ivim razvojem,- znaju da na osnovu ste?enih znanja prepoznaju i izaberu kvalitetan i zdrav stil ?ivota,- primenjuju racionalno kori??enje prirodnih resursa,- prepoznaju izvore zaga?ivanja i uo?avaju posledice,- razvijaju sposobnost za uo?avanje, formulisanje, analiziranje i re?avanje problema,- poseduju inicijativu za aktivno u?estvovanje i odgovornost,- poseduju potrebu za li?nim anga?ovanjem u za?titi i odr?ivosti ?ivotne sredine, prirode i biodiverziteta. SADR?AJI PROGRAMAODR?IVOST, ?IVOTNA SREDINA I UTICAJ ?OVEKAUzajamna povezanost ?ivog sveta.Uticaj ?oveka na odr?ivost ?ivotne sredine. Sprovo?enje akcija - za?tita i odr?ivost ?ivotne sredine. ODGOVORAN ODNOS PREMA ODR?IVOSTI ?IVOTNE SREDINE Pona?anja koja ne naru?avaju odr?ivost ?ivotne sredine. Globalne promene u ?ivotnoj sredini i njihove posledice. Smanjenje emisije ?tetnih gasova (projekat). Za?tita od buke. Komunalna higijena (akcija). Recikla?a (akcija). Sprovo?enje akcija - odgovoran odnos prema odr?ivosti ?ivotne sredine.ODGOVORAN ODNOS PREMA ZDRAVLJU Pravila pona?anja koja doprinose o?uvanju zdravlja. Potro?a?ka kultura (projekat). Organska hrana. Brza hrana. Sprovo?enje akcija - zdravstvena kultura. ODGOVORAN ODNOS PREMA ?IVOTINJAMA Prava ?ivotinja - opstanak koji zavisi od ?oveka. ?ivotinje za dru?tvo - ku?ni ljubimci. Ugro?enost doma?ih ?ivotinja, oglednih ?ivotinja i krzna?ica. Sprovo?enje akcija - briga o ?ivotinjama. ODGOVORAN ODNOS PREMA RAZNOVRSNOSTI ?IVOG SVETA Za?ti?ene biljke Srbije. Za?ti?ene ?ivotinje Srbije. Terenska ve?ba: poseta rezervatu prirode. Sprovo?enje akcija - obele?avanja Dana planete i Svetskog dana za?tite ?ivotne sredine. NA?IN OSTVARIVANJA PROGRAMA Navedeni sadr?aji programa izbornog predmeta ?uvari prirode, pored osnovnog teorijskog pristupa, poseduju i aktivan pristup koji je usmeren ka prakti?noj realizaciji za?tite ?ivotne sredine van u?ionice, akcijama i izradi malih projekata. Ovako koncipiran program daje veliku kreativnu slobodu nastavnicima i u?enicima da ga shodno uslovima, mogu?nostima i vremenu realizuju. Uloga nastavnika je da uz primenu razli?itih metoda rada podsti?u odgovoran odnos prema ?ivotnoj sredini, usmeravaju interesovanje u?enika u poku?aju da samostalno organizuju aktivnosti i realizuju projekte ?uvara prirode. Operativna razrada programskih sadr?aja prepu?tena je nastavnicima koji odre?uju vreme i mesto realizacije nastavnih sadr?aja izbornog predmeta ?uvari prirode. SVAKODNEVNI ?IVOT U PRO?LOSTI (1 ?as nedeljno, 36 ?asova godi?nje)Cilj i zadaci Cilj izu?avanja predmeta je pro?irivanje znanja iz oblasti op?te kulture i osposobljavanje u?enika da, kroz upoznavanje s na?inom ?ivota ljudi u pro?losti, bolje razumeju svet i vreme u kome ?ive i razviju svest o kontinuitetu i ukorenjenosti. U?enici bi trebalo da se upoznaju sa specifi?nostima dinamike kulturnih promena i da nau?e kako da sagledaju sebe u kontekstu "drugog" da bi sopstveni identitet ?to potpunije integrisali u ?iri kontekst razu?ene i slo?ene sada?njosti. Zadaci predmeta su da u?enici, kroz nastavu usmerenu ka upoznavanju s razli?itim elementima svakodnevnog ?ivota, kao ?to su odnosi u porodici, ishrana, obrazovanje, igre, zabava, stanovanje, odevanje… uo?e njihovu uslovljenost istorijskim procesima i doga?ajima. Koncepcija nastave ovog izbornog predmeta naglasak stavlja na upoznavanje s osnovnim elementima svakodnevnog ?ivota u pro?losti Srbije, Evrope i Sredozemlja, s namerom da se uo?e njihovi zajedni?ki imenitelji i upoznaju razli?itosti koje postoje u datom istorijskom kontekstu, kao i u odnosu na savremeno doba u kojem u?enik ?ivi. Podsticanjem radoznalosti, kreativnosti i istra?iva?kog duha u prou?avanju ovog predmeta, u?enici treba da se osposobe da formiraju jasniju sliku o pro?lim vremenima, da ovladaju elementarnim procedurama prikupljanja istorijske gra?e, kao i da razviju kriti?ki odnos prema toj gra?i i drugim ostacima pro?lih vremena. Operativni zadaci:- razumevanje pojma svakodnevni ?ivot; - razumevanje zna?aja prou?avanja svakodnevnog ?ivota u pro?losti; - usvajanje i produbljivanje znanja o razlikama izme?u svakodnevnog ?ivota danas i u pro?losti; - upoznavanje sa ulogom i zna?ajem grbova i zastava; - upoznavanje sa ulogom i zna?ajem grbova i zastava u pro?losti srpskog naroda; - upoznavanje sa svakodnevnim ?ivotom u srednjem veku; - upoznavanje sa svakodnevnim ?ivotom srpskog naroda u srednjem veku; - podsticanje u?enika na samostalni istra?iva?ki rad; - razvijanje sposobnosti povezivanja znanja iz razli?itih oblasti. SADR?AJI PROGRAMA UVODPojam svakodnevnog ?ivota (uo?avanje razlike izme?u politi?ke istorije i istorije svakodnevnog ?ivota i ukazivanje na osnovne tematske oblasti istra?ivanja - ishrana, stanovanje, odevanje, ?kolovanje, odnosi u porodici i lokalnoj zajednici, le?enje, religioznost i verovanja obi?nih ljudi, zabava, takmi?arske igre...). Zna?aj prou?avanja svakodnevnog ?ivota u pro?losti (pro?lost ne pripada samo vladarima, vojskovo?ama i dr?avnicima, ve? i obi?nim ljudima, u istorijskim izvorima uglavnom anonimnim, kojima se mo?emo pribli?iti jedino istra?ivanjem njihove svakodnevice). GRBOVI I ZASTAVE NEKAD I SAD Pojam grba i zastave kao simbola i heraldike kao nauke o grbovima (osnovni elementi: zastava - jednobojna ili vi?ebojna tkanina na zastavnom koplju ili stegu; grb - ?tit sa grbovnom slikom iznad koga je ?lem ili kruna). Uloga i zna?aj grbova i zastava u sada?njosti (kao simbola dr?ave, nacije, vladara, vojske, grada, ustanove, preduze?a, politi?ke organizacije, sportskog dru?tva...). Uloga i zna?aj grbova i zastava u pro?losti (pojava grbova u XII veku - porodi?ni grbovi na ?titovima kao na?in raspoznavanja vitezova na turnirima i u ratnim pohodima; grbovi na zastavama, novcu, pe?atima, po?tanskim markama, spomenicima, ?lemovima...; naj?e??i heraldi?ki simboli - krst, orao, lav, zmaj, jelen, konj, lik sveca, kula, ljiljan, mese?ev srp...; veksilum - zastava rimskih careva, labarum - zastava Konstantina Velikog sa znakom krsta i gr?kim po?etnim slovima imena Isusa Hrista, zna?aj osvajanja i gubitka zastave u ratu, zna?enje bele zastave u ratu...). Grbovi i zastave u pro?losti srpskog naroda (poreklo srpskog grba i zastave, zna?enje ?etiri ocila, naj?e??i heraldi?ki simboli na grbovima srpskih novovekovnih i srednjovekovnih dinastija i vlastelinskih porodica - dvoglavi beli orao Nemanji?a, Lazarevi?a, Kara?or?evi?a, Obrenovi?a i Petrovi?a-Njego?a, lav Brankovi?a i Petrovi?a-Njego?a, vuk Bal?i?a, ljiljani Kotromani?a...). SVAKODNEVNI ?IVOT U SREDNJEM VEKUSvakodnevni ?ivotu srednjovekovnoj Evropi Na?in ishrane u srednjem veku (sakupljanje i pripremanje namirnica, lov i ribolov, jelovnik, na?ini ?uvanja hrane, zemljoradnja, vinogradarstvo, pi?a). Odevanje u srednjem veku (materijali, sirovine i na?ini obrade, nakit, bojenje, ?minka i li?na higijena). Porodi?ni odnosi u srednjem veku (polo?aj mu?karca, ?ene i deteta, uticaj obi?ajnog prava). Stanovanje u srednjem veku (gra?evinski materijali, na?in gradnje, oru?a za rad, izgled objekata i organizacija prostora, osvetljenje, ukra?avanje prostora - tapiserije, razlika izme?u sela i grada). ?ivot u srednjovekovnom gradu (primeri Carigrada, Venecije, Firence, Pariza, Londona...; higijenski uslovi, opasnost od epidemija...). Srednjovekovni zamak (u miru i za vreme opsade, odbrana zamka: jarak, pokretni mostovi, prstenovi odbrane, stra?arnice na kapijama, polivanje napada?a vrelim uljem i vodom…). ?ivot u srednjovekovnom selu (obaveze stanovni?tva, polo?aj zavisnog seljaka - rabotnika, porez, prisilni rad - izgradnja puteva, nasipa, utvr?enja...). Vlastelin na svom imanju (lov - obuka sokolova, odnos sa rabotnicima). Obrazovanje (pismo, tehnika pisanja, ?kole...). ?ivot u srednjovekovnom manastiru (svakodnevica organizovana prema liturgijskim ?asovima i molitvama, osnovni poslovi monaha...). Vojska (izrada i izgled vojni?ke opreme: oru?je - ma?, koplje, borbena sekira, pra?ka, luk i strela, samostrel, topuz, mlat, "gr?ka vatra"...; oklop - pancirna ko?ulja, ?lem, vizir, rameni oklop, oklopne rukavice, oklop kolena, konjski oklop…; ?titovi, opsadne sprave - katapulti, ovnovi, opsadne kule...). Vite?ka karijera (put plemi?kih sinova od pa?a i ?titono?e do viteza, sve?ano progla?enje za viteza, vite?ki zakoni ?asti). Vite?ki turniri i druge takmi?arske igre (uve?bavanje ratni?kih ve?tina, megdani, no?enje znamenja neke gospe kao na?in pokazivanja naklonosti, perjanice-?elenke na ?lemovima...). Dru?tveni ?ivot (igre, ples uz muziku, muzi?ki instrumenti, pozori?te, trubaduri, vlasteoske gozbe: ?ongleri, putuju?i svira?i i zabavlja?i...). Upotrebni predmeti (tehnika i ume?e izrade - oru?e, posu?e, ku?ni inventar, pe?ati, novac...). Strahovi srednjovekovnog stanovni?tva (od smaka sveta, prirodnih nepogoda, bolesti, nepoznatog, druga?ijeg i drugog - stranaca, pripadnika druge profesije, pola, veroispovesti, mitskih bi?a - ve?tica, vampira, vukodlaka, duhova...). Le?enje (zarazne bolesti, pojava kuge - "crna smrt", na?ini zdravstvene za?tite i preventive, lekovi i lekovito bilje). Putovanje i trgovina (hodo?a??a - sveta mesta, misionari, putuju?i trgovci, zna?ajni sajmovi). Svakodnevni ?ivot u srpskim zemljama srednjeg veka Na?in ishrane (pripremanje hrane, ku?no posu?e, rekonstrukcija mogu?eg jelovnika...). Odevanje (materijali i tkanine, sklavina - osnovna garderoba Ju?nih Slovena, razlika u odevanju me?u pripadnicima razli?itih dru?tvenih grupa, nakit, preodevanje u ode?u suprotnog pola i u ?ivotinjske ko?e u vreme poklada i karnevala...). Stanovanje (gra?evinski materijali, na?in gradnje, izgled objekata i organizacija prostora ku?e, higijena ku?e...). Le?enje (li?na higijena, tehnike le?enja, razli?iti melemi, lekovito bilje, manastirske bolnice - Hilandar, Studenica...; ?udesna isceljenja, vrad?bine...). ?ivotni ciklus (ro?enje, kr?tenje, brak, svadba, smrt, sahrana). Srpska srednjovekovna porodica (polo?aj mu?karca, ?ene i deteta u porodici i lokalnoj zajednici). Obrazovanje (?irenje osnovne pismenosti u lokalnim sredinama - parohijski sve?tenik kao u?itelj pisanja i ?itanja, manastiri kao centri pismenosti i visokog obrazovanja, zna?aj Hilandara). Dru?tveni ?ivot (osnovni praznici zajednice, razli?iti oblici zabavnih aktivnosti, gozba, ples - kolo, igra, pana?uri, crkvene slave, sabori, glumci, ?ongleri, muzika, muzi?ki instrumenti, narodne pesme dugog stiha - bugar?tice, vite?ke igre, konji?ke trke, borbe ?ivotinja...). Naselja (osnovni tipovi naselja - selo, trg, grad, rudarsko naselje; primeri Kotora, Novog Brda, Skoplja, Prizrena, Beograda, Smedereva...). ?ivot na selu (osnovni ritmovi agrarne proizvodnje, osnovna obele?ja srednjovekovne zemljoradnje, vinogradarstva i sto?arstva, poljoprivredni alati - ralo, plug, srp, kosa, motika, mlinovi, ?uvanje i skladi?tenje hrane - ?itne jame i sl.). Vojska (na?in ratovanja, vojna tehnika, zna?aj utvr?enja i kula). Putovanje i trgovina (kovanje novca i njegov zna?aj, osnovni pravci trgova?kih puteva: pravci Morava - Vardar i Drina - Polimlje, pomorske veze - odnosi sa Kotorom i Dubrovnikom i drugim primorskim gradovima). NA?IN OSTVARIVANJA PROGRAMA Program za ?esti razred je koncepcijski postavljen da predstavlja smisaonu celinu koja istovremeno otvara mogu?nosti za dalji razvoj i nadogradnju sadr?aja u programima ovog predmeta za sedmi i osmi razred, a oslanja se na sadr?aje iz petog razreda. Sastoji se iz tri tematske celine. Prva celina se mo?e odrediti kao bazi?na, jer svi programi za ovaj predmet od petog do osmog razreda njome zapo?inju. Sadr?aji u okviru ove teme namenjeni su preciznijem odre?ivanju pojma svakodnevni ?ivot, kao i obja?njavanju zna?aja prou?avanja svakodnevnog ?ivota ljudi u pro?losti. Druga je fokusirana na samo jedan sadr?aj svakodnevnog ?ivota. U ?estom razredu ta tema je Grbovi i zastave nekad i sad, koja se obra?uje polaze?i od sada?njosti koja je u?enicima poznata ka sve daljoj pro?losti. Tre?a tematska celina se bavi razli?itim aspektima svakodnevnog ?ivota u odre?enom vremenskom periodu. U ?estom razredu to je srednji vek, ?ime se obezbe?uje veza sa prou?avanjem istorijskih doga?aja u okviru obaveznog predmeta istorija.Podelom na pomenute tematske celine, u?enicima je omogu?eno da se u bilo kom razredu opredeljuju za ovaj izborni predmet po prvi put, a da propu?teni program(i) ne predstavljaju ozbiljniju prepreku. Oni u?enici koji izaberu da tokom ?itavog drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja poha?aju ovaj predmet ovlada?e najva?nijim pojmovima i pojavama, koje ?ine svakodnevicu ljudi u rasponu od praistorije do savremenog doba, a sa sadr?ajima ?etiri teme (po jedna za svaki razred) bi?e detaljnije upoznati. Iako je ceo program okrenut pro?losti, neophodno je da se tokom rada sa u?enicima vr?i stalna komparacija sa savremenim dobom, ?ime se potencira shvatanje kontinuiteta u razvoju ljudi i dru?tva. Sadr?aji se, tako?e, obra?uju i kroz dimenziju lokalno - globalno, gde u?enici imaju priliku da svoj zavi?aj bolje prou?e u odnosu na zadatu epohu. U sadr?aju programa date su osnovne tematske celine, a nastavnik ima slobodu da kreira kona?nu verziju programa za svaku grupu sa kojom radi, uva?avaju?i interesovanja u?enika i ciljeve i zadatke predmeta. Po?etni ?asovi, kad se u?enici me?usobno bolje upoznaju jer naj?e??e pripadaju razli?itim odeljenjima, pogodni su da se razgovara i o izboru sadr?aja. Navode?i interesantne istorijske ?injenice ili pitanja (kako su u pro?losti ljudi popravljali zube, kako su znali koliko je sati...?), nastavnik pobu?uje u?eni?ku radoznalost i motivi?e ih da se opredele za neke od ponu?enih sadr?aja. Odgovornost nastavnika je da, zatim, te sadr?aje uobli?i u konkretne nastavne teme, koje ?e biti obra?ivane na ?asovima. Tako dobijeni materijal osnov je za dalji rad nastavnika, planiranje aktivnosti i pripremu za ?as. Po?eljno je da nastavnik postigne da planirane aktivnosti imaju definisanu strukturu, koju odlikuju fleksibilnost i adaptibilnost. U pripremnoj fazi nastavnik treba da prikupi dovoljan broj informacija o sadr?ajima na kojima ?e raditi sa u?enicima, ali ?e kona?ni obim informacija biti odre?en u?eni?kim potrebama i mogu?nostima da ih pripreme i prime. Nastavnik je taj koji ne dozvoljava da dominira preterana faktografija, a nastoji da se postigne funkcionalnost znanja i povezanost ?injenica u smisaone celine. On na razli?ite na?ine podsti?e osamostaljivanje u?enika u prikupljanju i sre?ivanju istorijskih podataka, usmerava ih na razli?ite izvore informacija i podu?ava ih kako da se prema njima kriti?ki odnose. Na taj na?in se neguje istra?iva?ki duh i ljubav prema nauci i podsti?e mi?ljenje zasnovano na proverenim ?injenicama i argumentima. Osnovni pristup u radu jeste interdisciplinarnost i savla?ivanje novih i nepoznatih ?injenica pomo?u onih bliskih i poznatih. U okviru ovog predmeta postoje velike mogu?nosti za integraciju ?kolskog i van?kolskog znanja u?enika, za izlazak iz okvira ?kolskih ud?benika i u?ionice, uklju?ivanje roditelja i sugra?ana koji poseduju znanja, kolekcije, knjige, filmove i drugo ?to mo?e da pomogne u realizaciji programa. Nastavnik svakoj nastavnoj jedinici pristupa kao posebnom obrazovnom i didakti?kom problemu za koji zajedno sa u?enicima pronalazi odgovaraju?a re?enja. Uvek treba te?iti kombinovanju razli?itih metoda rada (kratka predavanja, gledanje filmova, ?itanje knjiga, diskusije, analiza pisanih izvora i slika, posete arheolo?kim i istorijskim lokalitetima, pravljenje upotrebnih predmeta iz pro?losti...). Posebno je prikladno organizovati u?enike u timove, gde se centralni zadatak re?ava tako ?to svako ima svoj pojedina?ni radni zadatak i ulogu u timu. U izvo?enju nastave aktivnost u?enika je najva?nija, bez obzira na izabrane metode rada. Nastavnikova je uloga da organizuje nastavu, pru?i pomo? u?enicima u radu (od davanja informacija do upu?ivanja na izvore informacija) i da podsti?e interesovanje u?enika za predmet. U toku svih aktivnosti treba ohrabrivati razmenu informacija, kako izme?u u?enika i nastavnika, tako i izme?u samih u?enika. Kvalitet nastave unapredi?e upotreba razli?itih nastavnih sredstava kao ?to su: ilustracije, dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, arheolo?ki materijal ili kopije nalaza, posete kulturno-istorijskim spomenicima, kompjuterske igrice koje se zasnivaju na rekonstrukciji dru?tva iz pro?losti i dr. Doma?i zadaci imaju svoje opravdano mesto u realizaciji ovog programa. Ukoliko se dobro postave, ne?e dodatno opteretiti u?enike niti kod njih izazvati odbojnost. Razlog za uvo?enje doma?ih zadataka ne proizilazi iz malog fonda ?asova i obimnog gradiva, ve? iz samog cilja predmeta. Doma?i zadaci ?e u velikoj meri doprineti da se u?enici osamostale u istra?iva?kim aktivnostima i prikupljanju podataka, posebno kada se usklade s interesovanjima u?enika (ne treba svi u?enici da imaju isti doma?i zadatak). Mnoge doma?e zadatke u?enici mogu raditi u paru ili manjoj grupi, uz pomo? porodice, za vreme raspusta, ?to su nedovoljno iskori??eni modaliteti u radu s u?enicima. Kao i kod drugih izbornih predmeta gde ocena ne uti?e na ?kolski uspeh, ocenjivanje dobija ne?to druga?iju dimenziju. Za ovaj predmet klasi?no pismeno i usmeno ispitivanje znanja nije pogodno. Svaka aktivnost je prilika da se u?enik oceni. Nastavnik prati celokupni rad u?enika i nagra?uju sve njegove aspekte. Pored ste?enog znanja o svakodnevnom ?ivotu ljudi u pro?losti, nastavnik treba da nagradi i u?e??e i posve?enost aktivnostima nezavisno od postignu?a. Ocena je odraz individualnog napredovanja deteta i podsticaj za njegov dalji razvoj. Kako je sadr?aj predmeta povezan sa svim oblastima ?ivota (ishrana, odevanje, obrazovanje, le?enje, proizvodnja, zabava...), u?enici imaju priliku da savla?ivanjem programa ovog predmeta dobiju brojne informacije zna?ajne za svoj budu?i profesionalni razvoj. Nastavnik treba da ima u vidu i ovaj aspekt predmeta i, ukoliko kod nekog u?enika prepozna posebno interesovanje za odre?ene sadr?aje, treba da mu uka?e kojom profesijom bi se mogao baviti, odnosno u kojoj srednjoj ?koli se sti?u znanja i zvanja za odre?enu oblast. Da bi se zadaci nastave ?to potpunije ostvarili, trebalo bi da postoji korelacija s drugim obaveznim i izbornim nastavnim predmetima kao ?to su istorija, geografija, srpski jezik, likovna kultura, muzi?ka kultura, crtanje, slikanje i vajanje, ?ah, verska nastava, gra?ansko vaspitanje... U?enici koji su u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja obradili programe izbornog predmeta narodna tradicija mogu biti dragoceni pomaga?i nastavniku jer po na?inu rada, a delimi?no i po sadr?aju, postoji srodnost izme?u ova dva predmeta. Na kraju ?kolske godine, kao mogu?nost da se sistematizuje i rekapitulira usvojeno znanje, mo?e se organizovati izlo?ba/priredba kojom bi u?enici pokazali ste?eno znanje, kao i materijale i predmete koje su prikupili izu?avaju?i ovaj izborni predmet. Ovakve izlo?be/priredbe zahtevaju od nastavnika da planira ?asove na kraju ?kolske godine za njihovu pripremu. Posebni zahtevi GRBOVI I ZASTAVE NEKAD I SADKroz obradu ove tematske celine u?enici treba da se upoznaju sa pojmom zastava i grbova, njihovom funkcijom i varijetetima u kojima su se pojavljivali do na?eg vremena. Prou?avanje ove teme mo?e da zapo?ne analizom zastava i grbova iz sada?njosti, koji su u?enicima poznati i dostupni. Grbovi, ?iji se nastanak, u savremenom smislu, vezuje za XII vek, imaju svoje korene u ?ovekovoj iskonskoj potrebi da upotrebne predmete obele?ava i ukra?ava. Izu?avanjem grbova mo?e se mnogo saznati o nekom istorijskom periodu na odre?enom prostoru jer je jezik heraldike vrlo precizan. Prou?avaju?i zastave u?enici treba da saznaju da su one bile u nekom obliku u upotrebi i kod naroda starog veka i da su tokom celokupne dosada?nje istorije opstajale sa istom namenom - da izraze pripadanje ili da prenesu odre?eni signal ili poruku. U?enici mogu i sami pregledom zastava iz pro?losti i sada?njosti da identifikuju koji su se simboli ?esto koristili i sa kojom namerom (lavovi i orlovi kao odraz snage, ma?evi kao izraz borbenosti, krst kao odraz verskih uverenja...). Za analizu je interesantna i zastava Olimpijskih igara sa simbolikom pet ukr?tenih krugova, kao i zastave koje nose simbole iz biljnog sveta kao ?to je japanska carska zastava sa cvetom hrizanteme, kanadska sa listom javora, ili zastava Ujedinjenih nacija sa maslinovom gran?icom kao simbolom mira. U skladu sa navedenim Na?inom ostvarivanja programa favorizuje se istra?iva?ki, samostalni rad u?enika, ali je i svaki drugi na?in rada dobar ako doprinosi razumevanju nastavnih sadr?aja i poma?e u traganju za odgovorima na pitanja: za?to se u svakoj zemlji skrnavljenje dr?avne zastave smatra za prestup, za?to su na svim dr?avnim ustanovama grb i zastava, za?to na velikim takmi?enjima pobednici ?ire zastave svoje zemlje, za?to se na sahranama ljudi koji su ne?im zadu?ili zemlju njihovi kov?ezi obmotavaju zastavom... Posebnu pa?nju treba posvetiti analizi srpskih zastava i grbova kroz istoriju kada se u?enici mogu upoznati i sa njihovom simbolikom i zna?enjem. U?enici ?estog razreda, kod kojih se prirodno sve ?e??e pojavljuju pitanja samospoznaje (Ko sam ja? Kome pripadam? Ko su moji preci...?), ulaze u fazu razvoja koja ih vodi ka finalizaciji formiranja identiteta i integriteta. Pri?a o zastavama i grbovima mo?e pozitivno doprineti tom aspektu razvoja, naravno, ukoliko po?iva na principu po?tovanja sopstvenih, ali i tu?ih znamenja. U?enici rad na ovoj temi mogu upotpuniti kreiranjem grba koji bi na neki na?in izrazio grupu okupljenu oko ovog izbornog predmeta. To bi doprinelo ja?anju kohezije u grupi, ?to je vredan usputni dobitak izu?avanja ovog predmeta. U?enicima, tako?e, mo?e biti atraktivna aktivnost na osmi?ljavanju zastave za neku hipoteti?ku dr?avu, a od radova se mo?e napraviti izlo?ba. SVAKODNEVNI ?IVOT U SREDNJEM VEKU Nastavni sadr?aji preporu?eni u ovoj temi daju mogu?nost u?enicima da steknu jasniju sliku o srednjem veku. Najve?i deo pro?losti pripada obi?nim ljudima, koji su nam po mnogo ?emu veoma bliski. Taj "obi?an" i uglavnom "bezimeni" svet pojedinaca i lokalnih zajednica (sagledanih kao opozicija centru) ?ini zapravo istoriju sveta, koju klasi?na istorija, politi?ki i doga?ajno usmerena, predstavlja samo kroz istoriju dr?ava, vladara i vladaju?ih elita. Upoznavanjem sa svakodnevicom u srednjem veku, kao i u bilo kojoj drugoj istorijskoj epohi, u?enicima ?e se ukazati brojne sli?nosti i razlike s dana?njim vremenom. Uo?avanje sli?nosti i razlika ima dva osnovna cilja. Prvo, u?enicima ?e se apstraktnost istorijske nauke o istorijskim procesima i davno i??ezlim dr?avama i kulturama pribli?iti kroz "konkretizaciju" pro?losti u pojavi svakodnevice obi?nih ljudi pro?lih vremena. Time se kod u?enika stvara svest da je pro?lost nekada bila ne?ija sada?njost, kao ?to i na?a svakodnevica veoma brzo postaje pro?lost. Drugo, u dijalogu sa razli?itim i drugim, u?enici ?e mo?i da potpunije sagledaju neposredno okru?enje i dru?tvo u kome ?ive, kao i sebe same. Na taj na?in, do?i ?e do pro?irivanja ste?enih znanja, a u isto vreme proces formiranja svesti o samom sebi i okolnom svetu bi?e upotpunjen saznanjem o razvoju i usavr?avanju kulturnih odlika razli?itih zajednica, koje naj?e??e odgovaraju promenama njihovih dru?tveno-ekonomskih sistema. Time bi trebalo da se kod u?enika podstakne razvoj ve?tine posmatranja, upotrebe komparativnosti i kriti?kog sagledavanja njegovog sopstvenog okru?enja i sada?RMATIKA I RA?UNARSTVO?Naziv predmeta: INFORMATIKA I RA?UNARSTVO Godi?nji fond ?asova: 36 ?asova Razred: ?esti Ciljevi predmeta na nivou drugog ciklusa osnovnog obrazovanja: ? Osposobljavanje u?enika za u?enje, ?ivot i rad u dru?tvu koje se, razvojem digitalnih tehnologija, brzo menja? Razvijanje informati?kih znanja, ve?tina i stavova neophodnih za samostalnu, odgovornu i primerenu upotrebu ra?unara u re?avanju svakodnevnih zadataka u procesu u?enja, rada i komunikacije? Osposobljavanje u?enika da odaberu i upotrebe odgovaraju?u tehnologiju shodno zadatku, oblasti u kojoj je primenjuju ili problemu koji re?avaju? Razvijanje kreativnosti i osposobljavanje za kreativno izra?avanje primenom ra?unarske, informacione i komunikacione tehnologije? Osposobljavanje u?enika da prepoznaju problem, re?e i po potrebi ra??lane problem na delove i re?enje predstave u vidu teksta, algoritamskog dijagrama ili programa? Osposobljavanje u?enika da planiraju strategiju re?avanja problema (pretpostave re?enja, planiraju redosled aktivnosti, izaberu izvor informacija, sredstava/opremu koju ?e koristiti, sa kim ?e sara?ivati, koga ?e se konsultovati) ? Osposobljavanje u?enika za odgovornu primenu preporuka za?tite zdravlja, bezbednosti, li?ne i privatnosti drugih u svakodnevnom radu u digitalnom okru?enju ? TEMA CILJ ISHODIPo zavr?etku teme u?enici ?e biti u stanju da: OBAVEZNI I PREPORU?ENI SADR?AJI PO TEMAMA NA?IN OSTVARIVANJA PROGRAMA RA?UNARSTVO - Razvijanje algoritamskog na?ina razmi?ljanja i njegove primene u re?avanju problema iz svakodnevnog ?ivota - Razvijanje logi?kog mi?ljenja i kreativnosti- Razvijanje tehnika programiranja kroz analiziranje primera i samostalno re?avanje bazi?nih algoritamskih problema - kori??enjem tekstualnog programskom jezika op?te namene, formira ra?unarski program koji za zadate numeri?ke vrednosti ispisuje i/ili iscrtava odgovaraju?i rezultat - u okviru programa koristi promenljive, petlje i potprograme (procedure/funkcije/metode), kao i numeri?ke, tekstualne i jednodimenzione nizovske vrednosti (jednodimenizione)- otklanja sintaksne gre?ke i gre?ke u radu programa kori??enjem ispisa me?urezultata- objasni pojam algoritma kao apstrahovanog postupka koji je implementiran programom- re?i bazi?ne algoritamske probleme nad sekvencama vrednosti poput ra?unanja statistika (brojanje, minimum, maksimu, zbir), sekvencijalnog pronala?enja i inverzija redosleda, kao i da u zadatku koji je formulisan kao opis realnog ili zami?ljenog doga?aja prepozna mogu?nost primene takvog algoritma i na osnovu toga formira program koji predstavlja re?enje zadatka - upoznavanje sa izabranim programskim jezikom i razvojnim okru?enjem na trivijalnom primeru programa (treba izabrati programski jezik koji je zastupljen u praksi, ima dostupno moderno razvojno okru?enje i ?titi programera od kompromitovanja memorije i sli?nih gre?aka koje po?etnik te?ko re?ava)- upoznavanje (kroz primere, obja?njenja i zadatke za samostalni rad) sa elementima programskih jezika i odgovaraju?im algoritmima, pri ?emu ?e se brzo uvesti svi koncepti programskog jezika koji su planirani, tako ?to se ne?e zadr?avati na produbljivanju slo?enosti problema koji se re?ava samo sa odre?enim podskupom koncepata (petlje ?e se raditi i ako nisu obra?eni kompleksni logi?ki uslovi i grananja, a na nizove ?e se pre?i pre nego ?to se iscrpi tema sekvencijalne obrade bez nizova) Na po?etku teme u?enike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave odnosno u?enja, planom rada i na?inima ocenjivanja. Oblici nastavePredmet se realizuje kroz slede?e oblike nastave:● teorijske osnove u kratkim crtama, kroz uputstva za realizaciju zadataka, obja?njenja osnovnih pojmova, koncepata, strategija u cilju razvijanja postupnosti, prepoznavanja i ustanovljavanja li?nih strategija u?enja kod u?enika● prakti?an rad u grupama ili individualno, individualizacija je neophodna kod konkretnog zadatka za proveru ostvarenosti ishoda Podela odeljenja na grupeNastava se realizuje u grupama (okvirno 15 u?enika u grupi). Godi?nji fond ?asova je 36. Mesto realizacije nastave?asovi se realizuju u kabinetu za informatiku - digitalnoj u?ionici Preporuke za realizaciju nastave- Na po?etku teme u?enike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave odnosno u?enja, planom rada i na?inima ocenjivanja.- Slo?enost zadataka treba da prati razvojne karakteristike uzrasta i predznanja sa kojim dolaze u ?esti razred. IKT - Osposobljavanje za razli?ite primene ra?unarske, informacione i komunikacione tehnologije- Razvijanje kreativnosti i funkcionalizacija znanja- Osposobljavanje u?enika da bira i primeni najprikladniju tehnologiju zavisno od zadatka, oblasti u kojoj primenjuje ili problemu koji re?ava - edituju tekst (kreiranje tabela, fusnota, sadr?aja... na ure?aju i u oblaku)- edituju audio sadr?aj- edituju video sadr?aj- kreiraju interaktivne prezentacije (hiperlink)- kreiraju jednostavne animacije- kreiraju, ?uvaju, objavljuju i predstavljaju digitalne sadr?aje koriste?i raspolo?ive onlajn/oflajn alate- koriste mogu?nosti koje ra?unarske mre?e pru?aju u sferi komunikacije i saradnje - tekst procesor (na ra?unaru i u oblaku)- programi za grafiku (na ra?unaru i u oblaku)- programi za MM prezentacije (na ra?unaru i u oblaku)- blog/sajt- web alati- epo?ta, ?et, forum - za primere iz svakodnevnog ?ivota izabrati probleme koji simuliraju situacije i probleme iz predmeta koje izu?avaju u ?koli ili realnih situacija iz ?ivota- Insistirati na preciznosti u analizi, proveri ispravnosti i naglasiti zna?aj ispravljanja gre?aka prilikom izrade zadatka. OcenjivanjeVrednovanje ostvarenosti ishoda vr?iti kroz:● pra?enje ostvarenosti ishoda u sticanju znanja (40%-50%)● pra?enje razvoja ve?tina pri izradi prakti?nog rada u?enika i aktivnost na ?asu (30-40%)● projektni zadatak (20-30%) Okvirni broj ?asova po temama izra?en u %● Ra?unarstvo 50%● IKT + Digitalna pismenost 50% DIGITALNA PISMENOST - Formiranje stavova odgovorne komunikacije i saradnje u digitalnom okru?enju- Razvijanje svesti o opasnostima i rizicima pri kori??enju interneta- Osposobljavanje za odgovornu primenu preporuka za?tite zdravlja, bezbednosti, li?ne i privatnosti drugih u svakodnevnom radu u digitalnom okru?enju - objasne pojam, na?in rada i prednosti ra?unarskih mre?a;- objasne kako rade najva?niji mre?ni servisi (poput World Wide Web-a)- objasne kako funkcioni?e pretra?ivanje, kako se biraju i rangiraju rezultati pretrage- efikasno koristi tehnologiju pretrage;- proceni kvalitet digitalnih sadr?aja- koristi tehnologiju bezbedno, eti?ki i odgovorno;- razlikuju osnovne licence za deljenje sadr?aja i po?tuju autorska prava- prepoznaju prihvatljivo /neprihvatljivo pona?anje na mre?i;- sprovedu odgovaraju?e procedure kako bi prijavili neprimerene digitalne sadr?aje ili ne?eljene kontakte i potra?ili pomo?- prepoznaju rizik zavisnosti od tehnologije- racionalno upravljaju vremenom koje provode na internetu - postupci i pravila za bezbedno pona?anje i predstavljanje na mre?i - autorska prava i simboli koji predstavljaju licencu - za?tita zdravlja ? ................
................

In order to avoid copyright disputes, this page is only a partial summary.

Google Online Preview   Download