Почетна - ОШ "Жарко Зрењанин", Апатин



?lan 1Ovim pravilnikom utvr?uje se nastavni program za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja.?lan 2Nastavni program za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja od?tampan je uz ovaj pravilnik i ?ini njegov sastavni deo.?lan 3Nastavni program za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja primenjuje se po?ev od ?kolske 2010/2011. godine.?lan 4Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".?Samostalni ?lan Pravilnika o dopuni Pravilnika o nastavnom programu za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 8/2013)?lan 2 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku", a primenjiva?e se od ?kolske 2013/2014. godine. ?Samostalni ?lan Pravilnika o dopuni Pravilnika o nastavnom programu za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 5/2014)?lan 2 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu?benom glasniku Republike Srbije - Prosvetnom glasniku". ?Samostalni ?lan Pravilnika o izmenamaPravilnika o nastavnom programu za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 11/2016)?lan 2 Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slu?benom glasniku Republike Srbije - Prosvetnom glasniku" i primenjuje se od ?kolske 2016/17. godine.?Samostalni ?lanovi Pravilnika o izmeni Pravilnika o nastavnom programu za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 11/2016)?lan 2 U?enici koji u ?kolskoj 2016/2017. godini poha?aju osmi razred, sti?u obrazovanje po nastavnom programu predmeta "Informatika i ra?unarstvo" koji je bio na snazi do stupanja na snagu ovog pravilnika. ?lan 3 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu?benom glasniku Republike Srbije" i primenjuje se od ?kolske 2019/2020. godine. ?Samostalni ?lan Pravilnika o dopuniPravilnika o nastavnom programu za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 7/2017)?lan 2 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu?benom glasniku Republike Srbije - Prosvetnom glasniku". ?Samostalni ?lan Pravilnika o izmeni i dopunamaPravilnika o nastavnom programu za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 8/2018)?lan 2 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu?benom glasniku RS - Prosvetnom glasniku", a primenjuje se po?ev od ?kolske 2018/2019. godine, osim u delu koji se odnosi na program predmeta "SRPSKI KAO NEMATERNJI JEZIK" za osmi razred, koji se primenjuje po?ev od ?kolske 2021/2022. godine.?? NASTAVNI PROGRAMZA OSMI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA? 1. SVRHA, CILJEVI I ZADACI PROGRAMA OBRAZOVANJA I VASPITANJASvrha programa obrazovanja- Kvalitetno obrazovanje i vaspitanje, koje omogu?ava sticanje jezi?ke, matemati?ke, nau?ne, umetni?ke, kulturne, zdravstvene, ekolo?ke i informati?ke pismenosti, neophodne za ?ivot u savremenom i slo?enom dru?tvu.- Razvijanje znanja, ve?tina, stavova i vrednosti koje osposobljavaju u?enika da uspe?no zadovoljava sopstvene potrebe i interese, razvija sopstvenu li?nost i potencijale, po?tuje druge osobe i njihov identitet, potrebe i interese, uz aktivno i odgovorno u?e??e u ekonomskom, dru?tvenom i kulturnom ?ivotu i doprinosi demokratskom, ekonomskom i kulturnom razvoju dru?tva.Ciljevi i zadaci programa obrazovanja su: - sticanje znanja o jeziku, knji?evnosti i medijima relevantnim za budu?e obrazovanje i profesionalni razvoj;- osposobljavanje u?enika da koristi standardni maternji jezik, efikasno komunicira u usmenom i pisanom obliku u razli?ite svrhe;- osposobljavanje u?enika da komuniciraju u usmenom i pisanom obliku na teme iz svakodnevnog ?ivota na stranom jeziku;- razvijanje svesti o zna?aju vi?ejezi?nosti u savremenoj vi?ekulturnoj zajednici;- razumevanje povezanosti razli?itih nau?nih disciplina;- razumevanje i snala?enje u sada?njosti i povezanosti dru?tvenih pojava i procesa u prostoru i vremenu (Srbija, Evropa, svet);- prihvatanje i uva?avanje drugog/druge bez obzira na nacionalnu, versku, rodnu i druge razlike;- razumevanje pojava, procesa i odnosa u prirodi na osnovu znanja fizi?kih, hemijskih i biolo?kih zakona, modela i teorija;- pravilno formiranje matemati?kih pojmova i sticanje osnovnih matemati?kih znanja i ve?tina;- sticanje sposobnosti za uo?avanje, formulisanje, analiziranje i re?avanje problema;- ovladavanje informaciono-komunikacionim tehnologijama;- razvijanje ve?tina i tehnika umetni?kog izra?avanja;- poznavanje razli?itih tehnika, stilova i medija umetni?kog izra?avanja;- poznavanje vrednosti sopstvenog kulturnog nasle?a i povezanosti sa drugim kulturama i tradicijama;- razvijanje odgovornog odnosa prema sopstvenom zdravlju i zdravlju drugih.2. OBAVEZNI I PREPORU?ENI SADR?AJI OBAVEZNIH I IZBORNIH PREDMETA? A. OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI? SRPSKI JEZIK(4 ?asa nedeljno, 136 ?asova godi?nje)Cilj i zadaciCilj nastave srpskog jezika jeste da se osigura da svi u?enici steknu bazi?nu jezi?ku i pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovaraju?ih Standarda obrazovnih postignu?a, da se osposobe da re?avaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlo?e svoje mi?ljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za u?enje i zainteresovanost za predmetne sadr?aje, kao i da ovladaju osnovnim zakonitostima srpskog knji?evnog jezika na kojem ?e se usmeno i pismeno pravilno izra?avati, da upoznaju, do?ive i osposobe se da tuma?e knji?evna dela, pozori?na, filmska i druga umetni?ka ostvarenja iz srpske i svetske ba?tine i savremene umetnosti.Zadaci nastave srpskog jezika: - stvaranje raznovrsnih mogu?nosti da kroz razli?ite sadr?aje i oblike rada tokom nastave srpskog jezika svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave srpskog jezika budu u punoj meri realizovani;- razvijanje ljubavi prema maternjem jeziku i potrebe da se on neguje i unapre?uje;- opismenjavanje u?enika na temeljima ortoepskih i ortografskih standarda srpskog knji?evnog jezika;- postupno i sistemati?no upoznavanje gramatike i pravopisa srpskog jezika;- upoznavanje jezi?kih pojava i pojmova, ovladavanje normativnom gramatikom i stilskim mogu?nostima srpskog jezika;- osposobljavanje za uspe?no slu?enje knji?evnim jezikom u razli?itim vidovima njegove usmene i pismene upotrebe i u razli?itim komunikacionim situacijama (uloga govornika, slu?aoca, sagovornika i ?itaoca);- razvijanje ose?anja za autenti?ne estetske vrednosti u knji?evnoj umetnosti;- razvijanje smisla i sposobnosti za pravilno, te?no, ekonomi?no i uverljivo usmeno i pismeno izra?avanje, boga?enje re?nika, jezi?kog i stilskog izraza;- uve?bavanje i usavr?avanje glasnog ?itanja (pravilnog, logi?kog i izra?ajnog) i ?itanja u sebi (do?ivljajnog, usmerenog, istra?iva?kog);- osposobljavanje za samostalno ?itanje, do?ivljavanje, razumevanje, svestrano tuma?enje i vrednovanje knji?evnoumetni?kih dela raznih ?anrova;- upoznavanje, ?itanje i tuma?enje popularnih i informativnih tekstova iz ilustrovanih enciklopedija i ?asopisa za decu;- postupno, sistemati?no i dosledno osposobljavanje u?enika za logi?ko shvatanje i kriti?ko procenjivanje pro?itanog teksta;- razvijanje potrebe za knjigom, sposobnosti da se u?enici njome samostalno slu?e kao izvorom saznanja; navikavanje na samostalno kori??enje biblioteke (odeljenjske, ?kolske, mesne); postupno ovladavanje na?inom vo?enja dnevnika o pro?itanim knjigama;- postupno i sistemati?no osposobljavanje u?enika za do?ivljavanje i vrednovanje scenskih ostvarenja (pozori?te, film);- usvajanje osnovnih teorijskih i funkcionalnih pojmova iz pozori?ne i filmske umetnosti;- upoznavanje, razvijanje, ?uvanje i po?tovanje vlastitog nacionalnog i kulturnog identiteta na delima srpske knji?evnosti, pozori?ne i filmske umetnosti, kao i drugih umetni?kih ostvarenja;- razvijanje po?tovanja prema kulturnoj ba?tini i potrebe da se ona neguje i unapre?uje;- navikavanje na redovno pra?enje i kriti?ko procenjivanje emisija za decu na radiju i televiziji;- podsticanje u?enika na samostalno jezi?ko, literarno i scensko stvarala?tvo;- podsticanje, negovanje i vrednovanje u?eni?kih vannastavnih aktivnosti (literarna, jezi?ka, recitatorska, dramska, novinarska sekcija i dr.);- vaspitavanje u?enika za ?ivot i rad u duhu humanizma, istinoljubivosti, solidarnosti i drugih moralnih vrednosti;- razvijanje patriotizma i vaspitavanje u duhu mira, kulturnih odnosa i saradnje me?u ljudima.Operativni zadaci: - dalje ovladavanje znanjima iz gramatike, stilistike, leksikologije, istorije knji?evnog jezika, dijalektologije;- razvijanje pozitivnog odnosa prema dijalektima (svom i drugima), kao i potrebe da se usvaja, neguje i razvija knji?evni jezik;- dalje usvajanje ortoepske, ortografske, gramati?ke, leksi?ke i stilske norme srpskog jezika;- razvijanje kriti?kog odnosa prema jeziku i sadr?ini tekstova iz svakodnevnog ?ivota; razvijanje osetljivosti na manipulaciju jezikom (naro?ito u vidu birokratskog jezika i jezika reklama);- formiranje kriterijuma za samostalan izbor, analizu i procenu umetni?kih dela pristupa?nih ovom uzrastu;- sistematizacija znanja o knji?evnoteorijskim pojmovima;- ovladavanje raspravom kao oblikom usmenog i pisanog izra?avanja;- obnavljanje i sistematizovanje znanja iz svih podru?ja.SADR?AJI PROGRAMAJEZIKGramatikaSrpski jezik me?u drugim slovenskim jezicima. Dijalekti srpskog jezika (osnovni podaci). Narodni jezik (jezik kao skup dijalekata) i knji?evni jezik. Pojam normiranja.Razvoj srpskog knji?evnog jezika: srpskoslovenski, ruskoslovenski, slavenosrpski, Vukova reforma jezika, pisma i pravopisa, knji?evni jezik Srba od Vuka do danas (osnovni podaci). Razvoj leksike srpskog jezika (osnovni podaci).Jezici nacionalnih manjina (osnovni podaci).Jezik svakodnevne komunikacije - govoreni i pisani. Glavne osobine tipi?nog govorenog jezika: oslanjanje na kontekst i govornu situaciju; funkcija gestova i mimike; kratke, elipti?ne i nedovr?ene re?enice, emocionalnost, neformalnost. Glavne osobine tipi?nog pisanog jezika u javnoj komunikaciji: eksplicitnost, potpunost re?enica, intelektualnost, formalnost. Fokusiranje re?eni?nih ?lanova pomo?u re?eni?nog akcenta (u govorenom jeziku) i pomo?u reda re?i (u pisanom jeziku). Glavne osobine pisanih stilova javne komunikacije - publicisti?kog, nau?nog, administrativnog.Sintagme - pridevske, prilo?ke, glagolske.Zavisne predikatske re?enice: obele?ja (zavisni veznici, vezni?ki spojevi i dr.); vrste: izri?ne (izri?ne u u?em smislu i zavisnoupitne), odnosne, mesne, vremenske, uzro?ne, uslovne, dopusne, namerne, posledi?ne i poredbene; konstituentska funkcija u okviru vi?e re?enice (nezavisne ili zavisne) ili sintagme. Interpunkcija u vezi sa zavisnim re?enicama. Naporedni odnosi me?u zavisnim re?enicama (sastavni, rastavni, suprotni).Iskazivanje re?eni?nih ?lanova zavisnom re?enicom i predlo?ko-pade?nom konstrukcijom. Izra?avanje pomo?u glagola (O?ekivali su da avion poleti; Avion je poleteo iako je bila magla) i glagolskih imenica (O?ekivali su poletanje aviona; Avion je poleteo uprkos magli). Preimu?stva imeni?kog na?ina izra?avanja (u nekim slu?ajevima ono je preciznije i ekonomi?nije) i njene mane (slikovitost se gubi, a re?enica te?e prati).Osnovne funkcije i zna?enja glagolskih oblika (obnavljanje i pro?irivanje znanje). Upotreba glagolskih oblika u pripovedanju.Gra?enje re?i - obnavljanje; kombinovano gra?enje, gra?enje pretvaranjem. Glasovne promene u vezi sa gra?enjem re?i (samo skretanje pa?nje na normativna re?enja).Jednozna?ne i vi?ezna?ne re?i; homonimija. Prikazivanje polisemije i homonimije u velikim jednojezi?nim re?nicima. Metafora i metonimija kao na?ini da re? stekne nova zna?enja (krilo (ptice) → krilo zgrade - metafora; Moja ?kola je blizu → Cela ?kola ide na izlet - metonimija).Glavna pravila standardne akcenatske norme i sistematizovanje znanja o akcentima iz prethodnih razreda.Obnavljanje i sistematizovanje gradiva iz prethodnih razreda radi pripreme za zavr?ni ispit.OrtoepijaProveravanje pravilnog izgovora samoglasnika i suglasnika. Intonacija proste i slo?ene re?enice. Variranje intenziteta, tempa i pauza u govoru i u tekstovima razli?itog sadr?aja.PravopisPrilago?eno pisanje imena iz stranih jezika. Pisanje poluslo?enica.Genitivni znak.Sistematizovanje sadr?aja iz pravopisa: upotreba velikog slova, interpunkcija, spojeno i rastavljeno pisanje re?i; pisanje skra?enica; rastavljanje re?i na kraju reda.KNJI?EVNOSTLEKTIRALirikaNarodna pesma: Srpska djevojka Ljubavne narodne lirske pesme (izbor)?ura Jak?i?: Otad?bina Jovan Jovanovi? Zmaj: ?uli?i (izbor), Svetli grobovi Fran?esko Petrarka: Kanconijer (LXI sonet)Desanka Maksimovi?: Proletnja pesma ili OpomenaMilo? Crnjanski: Lament nad Beogradom (odlomak)Vasko Popa: O?iju tvojih da nije Oskar Davi?o: Srbija Sergej Jesenjin: Pismo majci Rajner Marija Rilke: Ljubavna pesmaIzbor iz savremene srpske poezijeEpikaNarodna epsko-lirska pesma: ?enidba Mili?a barjaktaraNarodne epsko-lirske pesme (izbor)Narodna pesma: Po?etak bune protiv dahija Narodne epske pesme novijih vremena (tematski krug o oslobo?enju Srbije i Crne Gore)Vuk Stefanovi? Karad?i?: Srpski rje?nik (izbor); O narodnim peva?ima Narodna pripovetka: Nemu?ti jezik ili UsudTeodosije: ?itije svetog Save (odlomak)Prota Mateja Nenadovi?: Memoari (odlomak)Petar Petrovi? Njego?: Gorski vijenac (izbor kratkih odlomaka)Ljubomir Nenadovi?: Pisma iz Italije (odlomci)Simo Matavulj: Pilipenda Laza Lazarevi?: Sve ?e to narod pozlatiti Petar Ko?i?: Kroz me?avu Milo? Crnjanski: Seobe I (odlomak)Ivo Andri?: Most na ?epi, izbor pripovedaka o deciDobrica ?osi?: Deobe (odlomak)Isidora Sekuli?: Carsko dostojanstvo jezika (odlomak) ili esej po izboruIzbor iz savremene srpske prozeDramaBranislav Nu?i?: Sumnjivo lice Danilo Ki?: No? i magla Viljem ?ekspir: Romeo i Julija Molijer: Gra?anin plemi? (odlomak)Dopunski izborBorisav Stankovi?: Uvela ru?a Rastko Petrovi?: Afrika (odlomci)Grozdana Oluji?: Glasam za ljubav Milorad Pavi?: Predeo slikan ?ajem (odlomak o putovanju Atanasija Svilara na Svetu goru)Matija Be?kovi?: Pri?a o Svetom Savi Du?an Kova?evi?: Ko to tamo peva Borislav Mihajlovi?: Banovi? Strahinja Izbor iz antologija srpske ljubavne lirikeRobert Grevs: Zlatno runo (odlomci)D?on Selind?er: Lovac u ?itu Dejvid Gibins: Atlantida Ernest Hemingvej: Starac i more Sa predlo?enog spiska, ili slobodno, nastavnik bira najmanje tri, a najvi?e pet dela za obradu.Nau?nopopularni i informativni tekstoviPetar Vlahovi?: Srbija - zemlja, ljudi, ?ivot, obi?aji (izbor)Miodrag Popovi?: Vuk Stefanovi? Karad?i? (odlomci)Eva Kiri: Marija Kiri (odlomak)?. Kuli?i?, ?. Petrovi?, N. Panteli?: Srpski mitolo?ki re?nik (izbor)D. Srejovi?, A. Cermanovi?: Re?nik gr?ke i rimske mitologije (izbor)Mile Nedeljkovi?: Godi?nji obi?aji u Srba (izbor)Dragomir Antoni?: Obi?ajni bonton (izbor)Jasminka Petrovi?: Bonton (ili odlomci iz ovakve knjige nekog drugog autora)Izbor iz knjiga, enciklopedija i ?asopisa za decu i omladinu.Sa navedenog spiska, obavezan je izbor najmanje tri dela za obradu.Tuma?enje tekstaOsposobljavanje u?enika za samostalnu analizu knji?evnoumetni?kog dela (lirska i epska pesma, lirsko-epska pesma, pripovetka, roman, drama i knji?evnonau?ne vrste) uz pomo? razvijenog plana i teza. Procenjivanje idejno-estetskih, jezi?ko-stilskih i drugih vrednosti umetni?kog dela.Sticanje pouzdanog kriterijuma za izbor, analizu i procenu knji?evnog teksta. Upu?ivanje u?enika u kori??enje odabrane i pristupa?ne literature o delima i piscima. Podsticanje i razvijanje kriti?kog odnosa u problemskom pristupu delu i piscu.Sistematizovanje znanja o narodnoj i autorskoj knji?evnosti (na primerima iz lektire).Knji?evnoteorijski pojmovi LirikaStilska sredstva: metonimija, refren, antiteza, asonanca i aliteracija.Lirske vrste: ljubavna narodna lirika; ljubavna narodna i autorska pesma.Sonet.EpikaEpsko-lirske vrste: poema, balada, romansa.Spev.Putopis. Memoari.Esej.DramaTragedija. Tragi?no (pojam).Protagonist i antagonist.Razre?enje sukoba. Katarza.Scenski znakovi. Re?ija.Televizijska drama.Sistematizacije knji?evnoteorijskih pojmova- Sistematizacija knji?evnih rodova i vrsta u narodnoj i autorskoj knji?evnosti.- Sistematizacija oblika kazivanja (formi pripovedanja) u knji?evnoumetni?kim tekstovima: naracija (pripovedanje u 1. i 3. licu); hronolo?ko i retrospektivno pripovedanje; deskripcija (portret, pejza?, pojam enterijera i eksterijera), narativna deskripcija; dijalog; monolog, unutra?nji monolog.- Jezi?kostilska izra?ajna sredstva (sistematizacija).- Struktura umetni?kog teksta (kompozicija, odnos fabule i si?ea, dramski elementi: ekspozicija, zaplet, kulminacija, peripetija, rasplet).- Vrste karakterizacije (sociolo?ka, psiholo?ka, jezi?ka ...).- Motivi: dinami?ki, stati?ki, narativni, opisni, internacionalni...).Funkcionalni pojmoviPodsticanje u?enika na shvatanje i usvajanje funkcionalnih pojmova: - romanti?arsko, romanti?no, realisti?no, realno;- dokumentovano, racionalno, teza, ?injenica;- eti?ko, estetsko;- refleksija, memorija;- kreativno, do?ivljajno, sugestivno, plasti?no;- apsurd, provokacija, protivure?nost, doslednost;- samokriti?nost, samoinicijativa;- agresivnost, sebi?nost (egoizam), licemerje, oportunizam;- nezavisno, samostalno, zavisno, zavidno.?itanjeUsavr?avanje izra?ajnog ?itanja (sa zahtevima kao u prethodnim razredima). Razvijanje li?nog tona pri ?itanju i kazivanju napamet nau?enih proznih i poetskih celina.Ve?banje u "letimi?nom" ?itanju poznatog teksta, radi nala?enja odre?enih informacija i uvo?enja u?enika u "letimi?no" ?itanje nepoznatog teksta, da bi utvrdili da li ih tekst interesuje i da li ?e ga ?itati u celini (novinski ?lanak, nepoznata knjiga i sl.).JEZI?KA KULTURAOsnovni oblici usmenog i pismenog izra?avanjaPri?anje o do?ivljaju sa efektnim po?etkom i zavr?etkom.Interpretativno prepri?avanje knji?evnoumetni?kog teksta.Rasprava (argumentativni tekst) i propagandni tekst. Objektivno i pristrasno prikazivanje ?injenica.Reklame kao vrsta propagandnih tekstova. Jezi?ke osobine reklama. Manipulativnost reklama.Popunjavanje razli?itih obrazaca.Reporta?a kao novinarski ?anr.Usmena i pismena ve?banjaVe?banja u pri?anju o do?ivljajima (sa efektnim po?etkom i zavr?etkom).Ve?banja u interpretativnom prepri?avanju knji?evnoumetni?kih tekstova.Ve?be na argumentativnom tekstu: sa?imanje teksta, pisanje rezimea, pronala?enje klju?nih re?i u tekstu. Razlikovanje stava autora od drugih stavova iznesenih u tekstu. Izdvajanje iz teksta argumenata u prilog nekoj tezi (stavu) i argumenata protiv nje; izvo?enje zaklju?aka zasnovanih na tekstu. Davanje naslova tekstu i podnaslova delovima teksta.Usmene i pisane rasprave na zadate aktuelne teme iz savremenog ?ivota.Kriti?ki prikaz nove knjige, filma, radijske, televizijske emisije i koncerta.Sintaksi?ke ve?be: izra?avanje pomo?u zavisnih re?enica i pomo?u sredstava re?eni?ne kondenzacije (glagolski prilozi, glagolske imenice: Dok se vra?ao ku?i, razmi?ljao je o svemu - Vra?aju?i se ku?i...; Obradovao ih je time ?to je pristao - Obradovao ih je svojim pristankom). Zamena glagolima neumesno upotrebljenih glagolskih imenica.Prepoznavanje birokratskog jezika kao oblika manipulacije ljudima pomo?u jezika (da bi se prikrila informacija, istakla sopstvena u?enost, ubla?ile neprijatne ?injenice). "Prevo?enje" sa birokratskog na obi?an jezik.Leksi?ke ve?be: prikladna upotreba apstraktnih re?i i re?i iz intelektualnog re?nika radi preciznog i efikasnog izra?avanja tokom rasprave. Upotreba slikovitih re?i radi efektnog izra?avanja u reporta?i. Kori??enje re?nika srpskog jezika.Kori??enje indeksom, pojmovnikom i bibliografijom.?itanje i razumevanje nelinearnih elemenata teksta: dijagrami, grafikoni.Letimi?no ?itanje (radi brzog pronala?enja va?nih informacija).Ortoepske ve?be: uve?bavanje pravilnog izgovora samoglasnika i suglasnika, re?eni?nog (logi?kog) akcenta. Proveravanje stepena usvojenosti srpskog knji?evnog akcenta i organizovanje akcenatskih ve?bi. Kori??enje re?nika s akcentovanim re?ima. Pravilan izgovor ijekavskog refleksa dugog jata (ije) i preno?enje akcenta na proklitiku u izra?ajnom ?itanju knji?evnih tekstova (posebno u vezi s dijalekatskom osnovom).Osam doma?ih pisanih zadataka i njihova analiza na ?asu.?etiri ?kolska pismena zadatka (jedan ?as je za izradu i dva za analizu zadataka i pisanje pobolj?ane verzije sastava).DODATNI RADJezik i jezi?ka kulturaSintaksi?ka analiza komplikovanijih re?enica.Usmeno raspravljanje na teme iz svakodnevnog ?ivota. Pisanje argumentativnih tekstova s kori??enjem literature.Ve?be u govorni?tvu. Kratko, sadr?ajno i jezgrovito izlaganje o odre?enoj temi za odre?eno vreme, pred auditorijumom.Analiza reklama s televizije, iz novina i ?asopisa, s reklamnih panoa.Samostalno pronala?enje primera birokratskog jezika i njegovo "prevo?enje" na obi?an jezik.Samostalno sastavljanje dijagrama i grafikona.Prou?avanje lokalnog govora. Samostalni radovi u?enika o lokalnom govoru (?itanje odgovaraju?e literature; sakupljanje gra?e; pisanje rada i njegovo objavljivanje u ?kolskim glasilima).Knji?evnostKarakterizacija likova uvidom u forme pripovedanja.Jezi?kostilska analiza kao integracioni ?inilac interpretacije knji?evnoumetni?kog teksta.Istra?iva?ki rad na re?nicima (Srpski rje?nik Vuka Stefanovi?a Karad?i?a, Re?nik MS, (vi?etomni ili jednotomni), Re?nik knji?evnih termina, Re?nik simbola...).Objedinjuju?i i poredbeni ?inioci u obradi odabranih knji?evnih tekstova (komparativni pristup).Dramatizacija proznog teksta.NA?IN OSTVARIVANJA PROGRAMAJEZIK (gramatika, pravopis i ortoepija)U nastavi jezika u?enici se osposobljavaju za pravilnu usmenu i pismenu komunikaciju standardnim srpskim jezikom. Otuda zahtevi u ovom programu nisu usmereni samo na jezi?ka pravila i gramati?ke norme ve? i na njihovu funkciju. Na primer, re?enica se ne upoznaje samo kao gramati?ka jedinica (sa stanovi?ta njene strukture), ve? i kao komunikativna jedinica (sa stanovi?ta njene funkcije u komunikaciji).Osnovni programski zahtev u nastavi gramatike jeste da se u?enicima jezik predstavi i tuma?i kao sistem. Nijedna jezi?ka pojava ne bi trebalo da se izu?ava izolovano, van konteksta u kojem se ostvaruje njena funkcija. U I i II razredu u okviru ve?bi slu?anja, govorenja, ?itanja i pisanja u?enici zapa?aju jezi?ke pojave bez njihovog imenovanja, da bi se od III do VIII razreda u koncentri?nim krugovima i kontinuiranim nizovima gramati?ki sadr?aji izu?avali postupno i selektivno u skladu sa uzrastom u?enika.Postupnost se obezbe?uje samim izborom i rasporedom nastavnih sadr?aja, a konkretizacija nivoa obrade, kao vrsta uputstva za nastavnu praksu u pojedinim razredima, nazna?ena je opisno formulisanim zahtevima: zapa?anje, uo?avanje, usvajanje, pojam, prepoznavanje, razlikovanje, informativno, upotreba, obnavljanje, sistematizacija i drugima. Ukazivanjem na nivo programskih zahteva nastavnicima se poma?e u njihovim nastojanjima da u?enike ne opterete obimom i dubinom obrade jezi?ke gra?e.Selektivnost se ostvaruje izborom najosnovnijih jezi?kih zakonitosti i informacija o njima.Takvim pristupom jezi?koj gra?i u programu nastavnici se usmeravaju da tuma?enje gramati?kih kategorija zasnivaju na njihovoj funkciji koju su u?enici u prethodnim razredima uo?ili i njome, u manjoj ili ve?oj meri, ovladali u jezi?koj praksi. Postupnost i selektivnost u programu gramatike najbolje se uo?avaju na sadr?ajima iz sintakse i morfologije od I do VIII razreda. Isti principi su, me?utim, dosledno sprovedeni i u ostalim oblastima jezika. Na primer, alternaciju suglasnik k, g, h u?enici ?e prvo zapa?ati u gra?enju re?i i deklinaciji u V razredu, a ve?bama i jezi?kim igrama u tom i prethodnim razredima navikavati se na pravilnu upotrebu tih konsonanata u govoru i pisanju; elementarne informacije o palatalizaciji dobi?e u VI razredu, a usvojena znanja o bitnim glasovnim osobinama srpskog jezika obnoviti i sistematizovati u VIII razredu. Tim na?inom ?e u?enici ste?i osnovne informacije o glasovnim promenama i alternacijama, osposobi?e se za jezi?ku praksu, a ne?e biti optere?eni u?enjem opisa i istorije tih jezi?kih pojava.Elementarne informacije iz morfologije po?inju se u?enicima davati od II razreda i postupno se iz razreda u razred pro?iruju i produbljuju. Od samog po?etka u?enike treba navikavati da uo?avaju osnovne morfolo?ke kategorije, na primer: u II razredu pored uo?avanja re?i koje imenuju predmete i bi?a, uvodi se i razlikovanje roda i broja kod tih re?i a u III razredu razlikovanje lica kod glagola. Tim putem ?e se u?enici postupno i logi?ki uvoditi ne samo u morfolo?ke ve? i u sintaksi?ke zakonitosti (razlikovanje lica kod glagola - li?ni glagolski oblici - predikat - re?enica). Re?i uvek treba uo?avati i obra?ivati u okviru re?enice, u kojoj se zapa?aju njihove funkcije, zna?enja i oblici.Programske sadr?aje iz akcentologije ne treba obra?ivati kao posebne nastavne jedinice. Ne samo u nastavi jezika, ve? i u nastavi ?itanja i jezi?ke kulture, u?enike treba u svakom razredu uvoditi u programom predvi?ene standardne akcenatske norme a stalnim ve?banjem, po mogu?stvu uz kori??enje audio snimaka, u?enike treba navikavati da ?uju pravilno akcentovanu re?, a u mestima gde se odstupa od akcenatske norme, da razlikuju standardni akcenat od svoga akcenta.Pravopis se savla?uje putem sistematskih ve?banja, elementarnih i slo?enih, koja se organizuju ?esto, raznovrsno i razli?itim oblicima pismenih ve?bi. Pored toga, u?enike vrlo rano treba upu?ivati na slu?enje pravopisom i pravopisnim re?nikom (?kolsko izdanje).Nastava ortoepije obuhvata slede?e elemente govora: artikulaciju glasova, ja?inu, visinu i du?inu, akcenat re?i, tempo, ritam, re?eni?nu intonaciju i pauze.Artikulacione ve?be odnose se na pravilan izgovor glasova: -?, -?, -d?, -?, -h, kao i -e (?esto otvoreno). U?enici s nepravilnim izgovorom -r, -s, -z upu?uju se logopedu. Glasovi se najpre ve?baju pojedina?no, a onda u govornom lancu, u tekstu.Ortoepske ve?be, obi?no kra?e i ?e??e, izvode se ne samo u okviru nastave jezika nego i nastave ?itanja i jezi?ke kulture. Treba ukazivati na pravilnost u govoru, ali i na logi?nost i jasnost.Ve?be za usvajanje i utvr?ivanje znanja iz gramatike do nivoa njegove prakti?ne primene u novim govornim situacijama proisti?e iz programskih zahteva, ali su u velikoj meri uslovljene konkretnom situacijom u odeljenju - govornim odstupanjima od knji?evnog jezika, kolebanjima, gre?kama koje se javljaju u pismenom izra?avanju u?enika. Stoga se sadr?aj ve?banja u nastavi jezika mora odre?ivati na osnovu sistematskog pra?enja govora i pisanja u?enika. Tako ?e nastava jezika biti u funkciji osposobljavanja u?enika za pravilno komuniciranje savremenim knji?evnim srpskim jezikom.U nastavi gramatike treba primenjivati slede?e postupke koji su se u praksi potvrdili svojom funkcionalno??u: - podsticanje svesne aktivnosti i misaonog osamostaljivanja u?enika;- suzbijanje misaone inercije i u?enikovih imitatorskih sklonosti;- zasnivanje te?i?ta nastave na su?tinskim vrednostima, odnosno na bitnim svojstvima i stilskim funkcijama jezi?kih pojava;- uva?avanje situacione uslovljenosti jezi?kih pojava;- povezivanje nastave jezika sa do?ivljavanjem umetni?kog teksta;- otkrivanje stilske funkcije, odnosno izra?ajnosti jezi?kih pojava;- kori??enje umetni?kih do?ivljaja kao podsticaja za u?enje maternjeg jezika;- sistematska i osmi?ljena ve?banja u govoru i pisanju;- ?to efikasnije prevazila?enje nivoa prepoznavanja jezi?kih pojava;- negovanje primenjenog znanja i umenja;- kontinuirano povezivanje znanja o jeziku sa neposrednom govornom praksom;- ostvarivanje kontinuiteta u sistemu pravopisnih i stilskih ve?banja;- pobu?ivanje u?enikovog jezi?kog izraza ?ivotnim situacijama;- ukazivanje na gramati?ku sa?injenost stilskih izra?ajnih sredstava;- kori??enje prikladnih ilustracija odre?enih jezi?kih pojava.U nastavi gramatike izrazito su funkcionalni oni postupci koji uspe?no suzbijaju u?enikovu misaonu inertnost, a razvijaju radoznalost i samostalnost u?enika, ?to poja?ava njihov istra?iva?ki i stvarala?ki odnos prema jeziku. Navedena usmerenja nastavnog rada podrazumevaju njegovu ?vrstu vezanost za ?ivotnu, jezi?ku i umetni?ku praksu, odnosno za odgovaraju?e tekstove i govorne situacije. Zbog toga je ukazivanje na odre?enu jezi?ku pojavu na izolovanim re?enicama, istrgnutim iz konteksta, ozna?eno kao izrazito nepo?eljan i nefunkcionalan postupak u nastavi gramatike. Usamljene re?enice, li?ene konteksta, postaju mrtvi modeli, podobni da se formalno kopiraju, u?e napamet i reprodukuju, a sve to spre?ava svesnu aktivnost u?enika.Savremena metodika nastave gramatike zala?e se da te?i?te obrade odre?enih jezi?kih pojava bude zasnovano na su?tinskim osobenostima, a to zna?i na njihovim bitnim svojstvima i stilskim funkcijama, ?to podrazumeva zanemarivanje formalnih i sporednih obele?ja prou?avanih jezi?kih pojava.U nastavi jezika nu?no je posmatrati jezi?ke pojave u ?ivotnim i jezi?kim okolnostima koje su uslovile njihovo zna?enje. U?enike valja uputiti na pogodne tekstove i govorne situacije u kojima se odre?ena jezi?ka pojava prirodno javlja i ispoljava. Tekstovi bi trebalo da budu poznati u?enicima, a ako pak nisu, treba ih pro?itati i o njima razgovarati sa u?enicima.Nastavnik valja da ima na umu i to da upoznavanje su?tine jezi?ke pojave ?esto vodi preko do?ivljavanja i shvatanja umetni?kog teksta, ?to ?e biti dovoljno jak podsticaj za nastavnika da ?to ?e??e upu?uje u?enike da otkrivaju stilsku funkciju (izra?ajnost) jezi?kih pojava. To ?e doprineti razvijanju u?enikove radoznalosti za jezik, jer umetni?ka do?ivljavanja ?ine gramati?ko gradivo konkretnijim, lak?im i primenljivijim. Kad u?enicima postane pristupa?na stilska (izra?ajna, ekspresivna) funkcija jezi?ke pojave, prihvataju je kao stvarala?ki postupak, ?to je vrlo pogodan i podsticajan put da znanja o jeziku br?e prelaze u umenja, da se na taj na?in doprinosi boljem pismenom i usmenom izra?avanju, ali i uspe?nijoj analizi knji?evnih tekstova.Nu?no je da nastavnik uvek ima na umu presudnu ulogu umesnih i sistematskih ve?banja, odnosno da nastavno gradivo nije usvojeno dok se dobro ne uve?ba. To zna?i da ve?banja moraju biti sastavni ?inilac obrade nastavnog gradiva, primene, obnavljanja i utvr?ivanja znanja.Metodika nastave jezika, teorijski i prakti?no, upu?uje da u nastavi maternjeg jezika treba ?to pre prevazi?i nivoe prepoznavanja i reprodukcije, a strpljivo i uporno negovati vi?e oblike znanja i umenja - primenljivost i stvarala?tvo. U nastojanjima da se u nastavnoj praksi udovolji takvim zahtevima, funkcionalno je u svakoj pogodnoj prilici znanja iz gramatike staviti u funkciju tuma?enja teksta (umetni?kog i popularnog), ?ime se ono uzdi?e od prepoznavanja i reprodukcije na nivoe umenja i prakti?ne primene.Prakti?nost i primenljivost znanja o jeziku i njegovo prela?enje u umenje i navike posebno se posti?e negovanjem pravopisnih i stilskih ve?bi. U?enike, tako?e, kontinuirano treba podsticati da svoja znanja o jeziku povezuju sa komunikativnim govorom. Jedan od izrazito funkcionalnih postupaka u nastavi gramatike jesu ve?banja zasnovana na kori??enju primera iz neposredne govorne prakse, ?to nastavu gramatike pribli?ava ?ivotnim potrebama u kojima se primenjeni jezik pojavljuje kao svestrano motivisana ljudska aktivnost. Nastava na taj na?in postaje prakti?nija i zanimljivija, ?ime u?eniku otvara raznovrsne mogu?nosti za njegova stvarala?ka ispoljavanja.Situacije u kojima se ispoljavaju odre?ene jezi?ke pojave mo?e i sam nastavnik da postavlja u?enicima, da ih spretno podse?a na njihova iskustva, a oni ?e kazivati ili pisati kako u izazovnim prilikama govorno reaguju.Celoviti saznajni krugovi u nastavi gramatike, koji zapo?inju motivacijom, a zavr?avaju saznavanjem, rezimiranjem i primenom odre?enog gradiva, u savremenom metodi?kom pristupu, pogotovu u problemski usmerenoj nastavi, otvaraju se i zatvaraju vi?e puta tokom nastavnog ?asa. Takav saznajni proces podrazumeva u?estalo spajanje indukcije i dedukcije, analize i sinteze, konkretizacije i apstrakcije, teorijskih obave?tenja i prakti?ne obuke.Savremena metodika nastave isti?e niz saodnosnih metodi?kih radnji koje valja primeniti u nastavnoj obradi programskih jedinica iz jezika i koje omogu?uju da svaki celovit saznajni put, po?ev od onog koji je uokviren ?kolskim ?asom, dobije svoju posebnu strukturu.Obrada novih nastavnih (programskih) jedinica podrazumeva primenu slede?ih metodi?kih radnji: - Kori??enje pogodnog polaznog teksta (jezi?kog predlo?ka) na kome se uvi?a i obja?njava odgovaraju?a jezi?ka pojava. Naj?e??e se koriste kra?i umetni?ki, nau?nopopularni i publicisti?ki tekstovi, a i primeri iz pismenih radova u?enika.- Kori??enje iskaza (primera iz prigodnih, teku?ih ili zapam?enih) govornih situacija. - Podsticanje u?enika da polazni tekst do?ive i shvate u celini i pojedinostima.- Utvr?ivanje i obnavljanje znanja o poznatim jezi?kim pojavama i pojmovima koji neposredno doprinose boljem i lak?em shvatanju novog gradiva. (Obi?no se koriste primeri iz poznatog teksta.)- Upu?ivanje u?enika da u tekstu, odnosno u zapisanim iskazima iz govorne prakse, uo?avaju primere jezi?ke pojave koja je predmet saznavanja.- Najavljivanje i bele?enje nove nastavne jedinice i podsticanje u?enika da zapa?enu jezi?ku pojavu istra?iva?ki sagledaju. - Saznavanje bitnih svojstava jezi?ke pojave (oblika, zna?enja, funkcije, promene, izra?ajnih mogu?nosti...).- Sagledavanje jezi?kih ?injenica (primera) sa raznih stanovi?ta, njihovo upore?ivanje, opisivanje i klasifikovanje.- Ilustrovanje i grafi?ko predstavljanje jezi?kih pojmova i njihovih odnosa.- Definisanje jezi?kog pojma; isticanje svojstva jezi?ke pojave i uo?enih zakonitosti i pravilnosti.- Prepoznavanje, obja?njavanje i primena saznatog gradiva u novim okolnostima i u primerima koje navode sami u?enici (neposredna dedukcija i prvo ve?banje).- Utvr?ivanje, obnavljanje i primena ste?enog znanja i umenja (dalja ve?banja, u ?koli i kod ku?e).Navedene metodi?ke radnje me?usobno se dopunjuju i pro?imaju, a ostvaruju se u sukcesivnoj i sinhronoj postavci. Neke od njih mogu biti ostvarene pre nastavnog ?asa na kome se razmatra odre?ena jezi?ka pojava, a neke i posle ?asa. Tako, na primer, dobro je da tekst na kome se usvaja gradivo iz gramatike bude ranije upoznat, a da pojedine jezi?ke ve?be budu predmet u?eni?kih doma?ih zadataka. Ilustrovanje, na primer, ne mora biti obavezna etapa nastavnog rada, ve? se primenjuje kad mu je funkcionalnost nesporna.Paralelno i zdru?eno, u navedenom saznajnom putu teku sve va?ne logi?ke operacije: zapa?anje, upore?ivanje, zaklju?ivanje, dokazivanje, definisanje i navo?enje novih primera. To zna?i da ?asovi na kojima se izu?ava gramati?ko gradivo nemaju odeljene etape, odnosno jasno uo?ljive prelaze izme?u njih. Ne?to je vidljiviji prelaz izme?u induktivnog i deduktivnog na?ina rada, kao i izme?u saznavanja jezi?ke pojave i uve?bavanja.KNJI?EVNOSTUvo?enje u?enika u svet knji?evnosti, ali i ostalih, tzv. neknji?evnih tekstova (popularnih, informativnih), predstavlja izuzetno odgovoran nastavni zadatak. Upravo na ovom stupnju ?kolovanja sti?u se osnovna i vrlo zna?ajna znanja, umenja i navike od kojih ?e u dobroj meri zavisiti ne samo u?eni?ka knji?evna kultura, ve? i njegova op?ta kultura na kojoj se temelji ukupno obrazovanje svakog ?kolovanog ?oveka.LektiraUkinuta je nepotrebna podela na doma?u i ?kolsku lektiru, pa tako izvori za obradu tekstova iz lektire, pored ?itanki, postaju knjige lektire za odre?eni uzrast i sva ostala pristupa?na literatura.Data je lektira za odre?en razred, razvrstana po knji?evnim rodovima - lirika, epika, drama, da bi se kroz sve programe mogla pratiti odgovaraju?a i razlo?na proporcija i imati uvid u to. Podela je izvr?ena prema osnovnoj razlici vezanoj za stih i prozu. Lektira je oboga?ena izborom nau?nopopularnih i informativnih tekstova.Tekstovi iz lektire predstavljaju programsku okosnicu. Nastavnik ima na?elnu mogu?nost da ponu?ene tekstove prilago?ava konkretnim nastavnim potrebama, ali je obavezan i na slobodan izbor iz na?e narodne usmene knji?evnosti i tzv. neknji?evnih tekstova - prema programskim zahtevima.Razlike u ukupnoj umetni?koj i informativnoj vrednosti pojedinih tekstova uti?u na odgovaraju?a metodi?ka re?enja (prilago?avanje ?itanja vrsti teksta, opseg tuma?enja teksta u zavisnosti od slo?enosti njegove strukture, povezivanje i grupisanje sa odgovaraju?im sadr?ajima iz drugih predmetnih podru?ja - gramatike, pravopisa i jezi?ke kulture i sl.).Nastavniku je data mogu?nost i dopunskog izbora dela u skladu sa nastavnim potrebama i interesovanjima konkretnog ?a?kog kolektiva sa kojim ostvaruje program.?itanje od III do VIII razredaTuma?enje teksta zasniva se na njegovom ?itanju, do?ivljavanju i razumevanju. Pri tome je kvalitet do?ivljavanja i razumevanja teksta i neposredno uslovljen kvalitetom ?itanja. Zato su razni oblici usmerenog ?itanja osnovni preduslov da u?enici u nastavi sti?u saznanja i da se uspe?no uvode u svet knji?evnog dela.Izra?ajno ?itanje neguje se sistematski, uz stalno pove?avanje zahteva i nastojanje da se ?to potpunije iskoriste sposobnosti u?enika za postizanje visokog kvaliteta u ve?tini ?itanja. Ve?banja u izra?ajnom ?itanju izvode se planski i uz solidno nastavnikovo i u?enikovo pripremanje. U okviru svoje pripreme nastavnik blagovremeno odabira pogodan tekst i studiozno prou?ava one njegove osobenosti koje uti?u na prirodu izra?ajnog ?itanja. U skladu sa misaono-emotivnim sadr?ajem teksta, nastavnik zauzima odgovaraju?i stav i odre?uje situacionu uslovljenost ja?ine glasa, ritma, tempa, intonacije, pauza, re?eni?nog akcenta i glasovnih transformacija. Pri tome se povremeno slu?i audio snimcima uzornih interpretativnih ?itanja.Po?to se izra?ajno ?itanje, po pravilu, uve?bava na prethodno obra?enom i dobro shva?enom tekstu, to je konkretno i uspe?no tuma?enje ?tiva neophodan postupak u pripremanju u?enika za izra?ajno ?itanje. U okviru neposredne pripreme u VI, VII i VIII razredu povremeno se i posebno analiziraju psihi?ki i jezi?kostilski ?inioci koji zahtevaju odgovaraju?u govornu realizaciju. U pojedinim slu?ajevima nastavnik (zajedno sa u?enicima) posebno prire?uje tekst za izra?ajno ?itanje na taj na?in ?to u njemu obele?ava vrste pauza, re?eni?ne akcente, tempo i glasovne modulacije.Izra?ajno ?itanje uve?bava se na tekstovima razli?ite sadr?ine i oblika; koriste se lirski, epski i dramski tekstovi u prozi i stihu, u narativnom, deskriptivnom, dijalo?kom i monolo?kom obliku. Posebna pa?nja posve?uje se emocionalnoj dinamici teksta, njegovoj dramati?nosti i govorenju iz perspektive pisca i pojedinih likova.U odeljenju treba obezbediti odgovaraju?e uslove za izra?ajno ?itanje i kazivanje - u?enicima u ulozi ?ita?a i govornika valja obezbediti mesto ispred odeljenjskog kolektiva, u odeljenju stvoriti dobru slu?ala?ku publiku, zainteresovanu i sposobnu da kriti?ki i objektivno procenjuje kvalitet ?itanja i kazivanja. Posredstvom audio snimka, u?enicima povremeno treba omogu?iti da ?uju svoje ?itanje i da se kriti?ki osvr?u na svoje umenje. Na ?asovima obrade knji?evnih dela primenjiva?e se u?eni?ka iskustva u izra?ajnom ?itanju, uz stalno nastojanje da svi oblici govornih aktivnosti budu korektni i uverljivi.?itanje u sebi je najproduktivniji oblik sticanja znanja pa mu se u nastavi poklanja posebna pa?nja. Ono je uvek usmereno i istra?iva?ko; pomo?u njega se u?enici osposobljavaju za svakodnevno sticanje informacija i za u?enje.Ve?be ?itanja u sebi neposredno se uklapaju u ostale oblike rada i uvek su u funkciji svestranijeg sticanja znanja i razumevanja ne samo knji?evnog dela, ve? i svih osmi?ljenih tekstova.Primena tekst metode u nastavi podrazumeva vrlo efikasne ve?be za savladavanje brzog ?itanja u sebi s razumevanjem i doprinosi razvijanju sposobnosti u?enika da ?itaju fleksibilno, da uskla?uju brzinu ?itanja sa ciljem ?itanja i karakteristikama teksta koji ?itaju.Kvalitet ?itanja u sebi podsti?e se prethodnim usmeravanjem u?enika na tekst i davanjem odgovaraju?ih zadataka, a potom i obaveznim proveravanjem razumevanja pro?itanog teksta, odnosno ostvarenja dobijenih zadataka, Informativno, produktivno i analiti?ko ?itanje najuspe?nije se podsti?u samostalnim istra?iva?kim zadacima koji se u?enicima daju u pripremnom postupku za obradu teksta ili obradu sadr?aja iz gramatike i pravopisa. Tim putem se unapre?uju logika i brzina ?itanja, a naro?ito brzina shvatanja pro?itanog teksta, ?ime se u?enici osposobljavaju za samostalno u?enje.U?enici starijih razreda uvode se u informativno ?itanje koje je uslovljeno brzinom i stvarno pro?itanim tekstom. Ono se sastoji od brzog tra?enja informacije i zna?enja u tekstu, pri ?emu se ne pro?ita svaka re?, ve? se pogledom "prolazi" kroz tekst i ?ita se na preskok (me?unaslovi, podnaslovi, prvi redovi u odeljcima, uvod, zaklju?ak). Pri ve?banju u?enika u "letimi?nom" ?itanju, prethodno se zadaju odgovaraju?i zadaci (tra?enje odre?enih informacija, podataka i sl.), a potom proverava kvalitet njihovog ostvarenja i meri vreme za koje su zadaci izvr?eni. Informativnim ?itanjem u?enici se tako?e osposobljavaju da radi podse?anja, obnavljanja, memorisanja, ?itaju podvu?ene i na drugi na?in ozna?ene delove teksta prilikom ranijeg ?itanja "s olovkom u ruci", koje treba sistematski sprovoditi kao vid pripremanja u?enika za samostalan rad i u?enje.Izra?ajno kazivanje napamet nau?enih tekstova i odlomaka u prozi i stihu zna?ajan je oblik rada u razvijanju govorne kulture u?enika. Valja imati u vidu da je ubedljivo govorenje proznog teksta polazna osnova i neophodan uslov za prirodno i izra?ajno kazivanje stihova. Zato je po?eljno da se povremeno, na istom ?asu, naizmeni?no uve?bava i upore?uje govorenje tekstova u prozi i stihu.Napamet ?e se u?iti razni kra?i prozni tekstovi (naracija, deskripcija, dijalog, monolog), lirske pesme raznih vrsta i odlomci iz epskih pesama. Uspeh izra?ajnog kazivanja znatno zavisi od na?ina u?enja i logi?kog usvajanja teksta. Ako se mehani?ki u?i, kao ?to ponekad biva, usvojeni automatizam se prenosi i na na?in kazivanja. Zato je poseban zadatak nastavnika da u?enike navikne na osmi?ljeno i interpretativno u?enje teksta napamet. Tokom ve?banja treba stvoriti uslove da kazivanje te?e "o?i u o?i", da govornik posmatra lice slu?alaca i da s publikom uspostavlja emocionalni kontakt. Maksimalna pa?nja se posve?uje svim vrednostima i izra?ajnim mogu?nostima govornog jezika, posebno - prirodnom govornikovom stavu, pouzdanom preno?enju informacija i sugestivnom kazivanju.Tuma?enje teksta od III do VIII razredaSa obradom teksta po?inje se posle uspe?nog interpretativnog ?itanja naglas i ?itanja u sebi. Knji?evnoumetni?ko delo se ?ita, prema potrebi i vi?e puta, sve dok ne izazove odgovaraju?e do?ivljaje i utiske koji su neophodni za dalje upoznavanje i prou?avanje teksta. Razni oblici ponovljenog i usmerenog ?itanja dela u celini, ili njegovih odlomaka, obavezno ?e se primenjivati u obradi lirske pesme i kra?e proze.Pri obradi teksta primenjiva?e se u ve?oj meri jedinstvo analiti?kih i sinteti?kih postupaka i gledi?ta. Zna?ajne pojedinosti, elementarne slike, ekspresivna mesta i stilsko-jezi?ki postupci ne?e se posmatrati kao usamljene vrednosti, ve? ih treba sagledavati kao funkcionalne delove vi?ih celina i tuma?iti u prirodnom sadejstvu s drugim umetni?kim ?iniocima. Knji?evnom delu pristupa se kao slo?enom i neponovljivom organizmu u kome je sve uslovljeno uzro?no-posledi?nim vezama, podstaknuto ?ivotnim iskustvom i uobli?eno stvarala?kom ma?tom.U?enike treba revnosno navikavati na to da svoje utiske, stavove i sudove o knji?evnom delu podrobnije dokazuju ?injenicama iz samoga teksta i tako ih osposobljavati za samostalan iskaz, istra?iva?ku delatnost i zauzimanje kriti?kih stavova prema proizvoljnim ocenama i zaklju?cima.Nastavnik ?e imati u vidu da je tuma?enje knji?evnih dela u osnovnoj ?koli, pogotovu u mla?im razredima, u na?elu predteorijsko i da nije uslovljeno poznavanjem stru?ne terminologije. To, me?utim, nimalo ne smeta da i obi?an "razgovor o ?tivu" u mla?im razredima bude stru?no zasnovan i izveden sa puno inventivnosti i istra?iva?ke radoznalosti. Vrednije je projektovanje u?enika povodom neke umetni?ke slike i njeno intenzivno do?ivljavanje i konkretizovanje u u?enikovoj ma?ti nego samo saznanje da ta slika formalno spada u red metafora, personifikacija ili pore?enja. Zato se jo? od prvog razreda u?enici navikavaju da slobodno ispoljavaju svoje utiske, ose?anja, asocijacije i misli izazvane slikovitom i figurativnom primenom pesni?kog jezika.U svim razredima obrada knji?evnog dela treba da bude protkana re?avanjem problemskih pitanja koja su podstaknuta tekstom i umetni?kim do?ivljavanjem. Na taj na?in stimulisa?e se u?eni?ka radoznalost, svesna aktivnost i istra?iva?ka delatnost, svestranije ?e se upoznati delo i pru?ati mogu?nost za afirmaciju u?enika u radnom procesu.Mnogi tekstovi, a pogotovu odlomci iz dela, u nastavnom postupku zahtevaju umesnu lokalizaciju, ?esto i vi?estruku. Situiranje teksta u vremenske, prostorne i dru?tveno-istorijske okvire, davanje neophodnih podataka o piscu i nastanku dela, kao i obave?tenja o bitnim sadr?ajima koji prethode odlomku - sve su to uslovi bez kojih se u brojnim slu?ajevima tekst ne mo?e intenzivno do?iveti i pravilno shvatiti. Zato prototipsku i psiholo?ku realnost, iz koje poti?u tematska gra?a, motivi, likovi i dublji podsticaji za stvaranje, treba dati u prigodnom vidu i u onom obimu koji je neophodan za potpunije do?ivljavanje i pouzdanije tuma?enje.Metodika nastave knji?evnosti ve? nekoliko decenija, teorijski i prakti?no, razvija i stalno usavr?ava nastavnikov i u?enikov istra?iva?ki, pronalaza?ki, stvarala?ki i satvora?ki odnos prema knji?evnoumetni?kom delu. Knji?evnost se u ?koli ne predaje i ne u?i, ve? ?ita, usvaja, u njoj se u?iva i o njoj raspravlja. To su putevi da nastava knji?evnosti ?iri u?enikove duhovne vidike, razvija istra?iva?ke i stvarala?ke sposobnosti u?enika, kriti?ko mi?ljenje i umetni?ki ukus, poja?ava i kultivi?e literarni, jezi?ki i ?ivotni senzibilitet.Moderna i savremena organizacija nastave maternjeg jezika i knji?evnosti podrazumeva aktivnu ulogu u?enika u nastavnom procesu. U savremenoj nastavi knji?evnosti u?enik ne sme biti pasivni slu?alac koji ?e u odre?enom trenutku reprodukovati "nau?eno gradivo", odnosno nastavnikova predavanja, ve? aktivni subjekat koji istra?iva?ki, stvarala?ki i satvora?ki u?estvuje u prou?avanju knji?evnoumetni?kih ostvarenja.U?enikova aktivnost treba da svakodnevno prolazi kroz sve tri radne etape; pre ?asa, u toku ?asa i posle ?asa. U svim etapama u?enik se mora sistematski navikavati da u toku ?itanja i prou?avanja dela samostalno re?ava brojna pitanja i zadatke, koji ?e ga u punoj meri emocionalno i misaono anga?ovati, pru?iti mu zadovoljstvo i pobuditi istra?iva?ku radoznalost. Takvi zadaci bi?e najmo?nija motivacija za rad ?to je osnovni uslov da se ostvare predvi?eni interpretativni dometi. Nastavnik valja da postavi zadatke koji ?e u?enika podsticati da uo?ava, otkriva, istra?uje, procenjuje i zaklju?uje. Nastavnikova uloga jeste u tome da osmi?ljeno pomogne u?eniku tako ?to ?e ga podsticati i usmeravati, nastoje?i da razvija njegove individualne sklonosti i sposobnosti, kao i da adekvatno vrednuje u?eni?ke napore i rezultate u svim oblicima tih aktivnosti.Prou?avanje knji?evnoumetni?kog dela u nastavi je slo?en proces koji zapo?inje nastavnikovim i u?enikovim pripremanjem (motivisanje u?enika za ?itanje, do?ivljavanje i prou?avanje umetni?kog teksta, ?itanje, lokalizovanje umetni?kog teksta, istra?iva?ki pripremni zadaci) za tuma?enje dela, svoje naproduktivnije vidove dobija u interpretaciji knji?evnog dela na nastavnom ?asu, a u oblicima funkcionalne primene ste?enih znanja i umenja nastavlja se i posle ?asa: u produktivnim obnavljanjima znanja o obra?enom nastavnom gradivu, u poredbenim izu?avanjima knji?evnoumetni?kih dela i istra?iva?ko-interpretativnim pristupima novim knji?evnoumetni?kim ostvarenjima. Sredi?nje etape procesa prou?avanja knji?evnoumetni?kog dela u nastavi jesu metodolo?ko i metodi?ko zasnivanje interpretacije i njeno razvijanje na nastavnom ?asu.U zasnivanju i razvijanju nastavne interpretacije knji?evnoumetni?kog dela osnovno metodolo?ko opredeljenje treba da bude prevashodna usmerenost interpretacije prema umetni?kom tekstu. Savremena metodika nastave knji?evnosti opredelila se, dakle, za unutra?nje (imanentno) izu?avanje umetni?kog teksta, ali ona nikako ne previ?a nu?nost primene i vantekstovnih gledi?ta da bi knji?evnoumetni?ko delo bilo valjano i pouzdano protuma?eno.Uz navedena metodolo?ka opredeljenja, nastavna interpretacija knji?evnoumetni?kog dela valja da udovolji i zahtevima koje joj postavlja metodika nastave knji?evnosti: da bude originalna, estetski motivisana, svestrano uskla?ena sa nastavnim ciljevima i zna?ajnim didakti?kim na?elima, da ima sopstvenu koherentnost i postupnost, a da metodolo?ka i metodi?ka postupanja na svakoj deonici interpretacije ostvaruju jedinstvo analize i sinteze. O okviru osnovne metodolo?ke orijentacije da nastavna interpretacija knji?evnoumetni?kog dela u najve?oj meri bude usmerena prema umetni?kom tekstu, primat pripada opredeljenju da se dinamika interpretacije uskla?uje sa vode?im umetni?kim vrednostima knji?evnog ostvarenja, tako ?to ?e one biti ?inioci objedinjavanja interpretativnih tokova kroz svet dela. Jedno od najva?nijih na?ela koje po?tuje tako zasnovana i opredeljena nastavna interpretacija jeste udovoljavanje zahtevu da se tuma?enjem vode?ih vrednosti obuhvati, odnosno prou?i, delo u celini. Po?to su objedinjena postavka i odnosi svestranih me?usobnih pro?imanja prirodne datosti umetni?kih ?inilaca u delu, tuma?enjem vode?ih umetni?kih vrednosti obuhvataju se i upoznaju i svi drugi bitni ?inioci umetni?ke strukture, me?u kojima svaki u interpretaciji dobija onoliko mesta koliko mu pripada u skladu sa udelom koji ima u op?toj umetni?koj vrednosti dela. U nastavnoj interpretaciji knji?evnoumetni?kog dela objedinjavaju?i i sinteti?ki ?inioci mogu biti: umetni?ki do?ivljaji, tekstovne celine, bitni strukturni elementi (tema, motivi, umetni?ke slike, fabula, si?e, knji?evni likovi, poruke, motivacioni postupci, kompozicija), forme pripovedanja (oblici izlaganja), jezi?ko stilski postupci i literarni (knji?evnoumetni?ki) problemi. U svakom konkretnom slu?aju, dakle, na valjanim estetskim, metodolo?kim i metodi?kim razlozima valja utemeljiti izbor onih vrednosnih ?inilaca prema kojima ?e biti usmeravana dinamika nastavne interpretacije knji?evnoumetni?kog dela. Zato metodolo?ki i metodi?ki prilazi knji?evnoumetni?kom delu, koje teorijski i prakti?no zasniva i razvija savremena metodika nastave knji?evnosti, ne poznaju i ne priznaju utvr?ene metodolo?ke i metodi?ke sisteme koje bi trebalo primeniti u interpretaciji svakog pojedinog dela. To zna?i da nema jednom datih i uhodanih puteva kojima se ulazi u svet svakog pojedinog knji?evnoumetni?kog ostvarenja, ve? su ti putevi unekoliko uvek druga?iji u pristupu svakom pojedinom knji?evnoumetni?kom delu - onoliko koliko je ono autonomno, samosvojno i neponovljivo umetni?ko ostvarenje.Knji?evnoteorijski pojmoviKnji?evnoteorijske pojmove u?enici ?e upoznavati uz obradu odgovaraju?ih tekstova i pomo?u osvrta na prethodno ?itala?ko iskustvo. Tako ?e se, na primer, tokom obrade neke rodoljubive pesme, a uz poredbeni osvrt na dve-tri ranije pro?itane pesme iste vrste, razvijati pojam rodoljubive pesme i sticati saznanje o toj lirskoj vrsti. Upoznavanje metafore bi?e pogodno tek kada su u?enici u prethodnom i predteorijskom postupku otkrivali izra?ajnost izvesnog broja metafori?kih slika, kad neke od njih ve? znaju napamet i nose ih kao umetni?ke do?ivljaje. Jezi?ko-stilskim izra?ajnim sredstvima prilazi se s do?ivljajnog stanovi?ta; polazi?e se od izazvanih umetni?kih utisaka i esteti?ke sugestije, pa ?e se potom istra?ivati njihova jezi?ko-stilska uslovljenost.Funkcionalni pojmoviFunkcionalni pojmovi se ne obra?uju posebno, ve? se u toku nastave ukazuje na njihova primenjena zna?enja. U?enici ih spontano usvajaju u procesu rada, u teku?im informacijama na ?asovima, a uz paralelno prisustvo re?i i njome ozna?enog pojma. Potrebno je samo podsticati u?enike da navedene re?i (a i druge sli?ne njima) razumeju i shvate i da ih primenjuju u odgovaraju?im situacijama. Ako, na primer, na zahtev da se uo?e i objasne okolnosti koje uti?u na pona?anje nekog lika, u?enik navede te okolnosti, onda je to znak (i provera) da je taj pojam i odgovaraju?u re? shvatio u punom zna?enju.U usmenom i pismenom izra?avanju uzgredno ?e se proveravati da li u?enici pravilno shvataju i upotrebljavaju re?i: uzrok, uslov, situacija, poruka, odnos i sl. Tokom obrade knji?evnih dela, kao i u okviru govornih i pismenih ve?bi, nastoja?e se da u?enici otkrivaju ?to vi?e osobina, ose?anja i du?evnih stanja pojedinih likova, pri ?emu se te re?i bele?e i tako spontano bogati re?nik funkcionalnim pojmovima.Funkcionalne pojmove ne treba ograni?iti na pojedine razrede. Svi u?enici jednog razreda ne?e mo?i da usvoje sve programom navedene pojmove za taj razred, ali ?e zato spontano usvojiti znatan broj pojmova koji su u programima starijih razreda. Usvajanje funkcionalnih pojmova je neprekidan proces u toku vaspitanja i obrazovanja, a ostvaruje se i proverava u toku ostvarivanja sadr?aja svih programsko-tematskih podru?ja.JEZI?KA KULTURARazvijanje jezi?ke kulture jedan je od najva?nijih zadataka nastave maternjeg jezika. Ovaj nastavni proces, iako je programski konstituisan kao posebno podru?je, s posebnim sadr?ajima i oblicima rada, mora se prenositi kako na obradu knji?evnog teksta koji je najbolji obrazac izra?avanja, tako i na neknji?evne tekstove i na gramatiku s pravopisom, koja normira pravila i defini?e jezi?ke zakone. Isto tako, u povratnom smeru, obrada knji?evnog teksta i rad na gramatici i pravopisu knji?evnog jezika, mora uklju?ivati i sadr?aje za negovanje kulture usmenog i pismenog izra?avanja, jer su svojim ve?im delom tom cilju i podre?eni. Rad na boga?enju jezi?ke kulture treba da se integri?e sa svim vidovima usmenih i pismenih oblika izra?avanja.U nastavi jezika i kulture izra?avanja valja neprestano imati u vidu zajedni?ki osnovni cilj: razvijanje jezi?kog mi?ljenja i jezi?ke svesti uo?avanjem jezi?kih zakonitosti, pa tek na osnovu takve svesti prelaziti na normiranje i definisanje. Otuda jezik kao sredstvo izra?avanja treba da bude predmet nastavne pa?nje u svim njegovim strukturama.Neophodno je da u?enici uo?e razliku izme?u govornog i pisanog jezika. U govornom jeziku re?enice su obi?no kra?e. ?esti nedostaci su nezavr?ene i stilski neure?ene re?enice i upotreba po?tapalica.Nastava ?e biti o?iglednija i efikasnija ako se koriste audiosnimci (npr. Zvu?na ?itanka) i ako se slu?a i analizira snimljen govor u?enika.Leksi?ke i morfolo?ke ve?be treba da bogate u?eni?ko saznanje o re?i kao obliku, ?emu slu?e ne samo konjugacija i deklinacija, nego i sistem gra?enja re?i (izvedene, slo?ene i slo?eno-izvedene). Ve?be u gra?enju izvedenih re?i i slo?enica, po ugledu na sli?ne re?i u obra?enom tekstu, treba da uti?u na boga?enje u?eni?kog re?nika.U starijim razredima leksi?ko-semanti?ke ve?be se odnose na slo?enije sadr?aje: pravo i preneseno zna?enje re?i, sinonimiju, homonimiju, antonimiju, polisemiju, arhaizme, dijalektizme, ?argonizme, pozajmljenice, frazeologizme. Treba upu?ivati u?enike na slu?enje re?enicama: jednojezi?nim i dvojezi?nim, lingvisti?kim i enciklopedijskim.Semanti?ke ve?be se povezuju s morfolo?kim i sintaksi?kim ve?bama i one treba da razviju u?enikovu svest o odre?enoj mo?i zna?enja re?i, na osnovu ?ega se jedino i mo?e razvijati sposobnost i ve?tina izra?avanja. U mla?im razredima te ve?be obuhvataju otkrivanje semanti?ke vrednosti akcenta, i to isklju?ivo na ilustrovanim primerima (Sunce je selo za selo hajdmo, sele, na selo, itd.).Sintaksi?ke ve?be su, kao i morfolo?ke i semanti?ke, bitniji sadr?aji jezi?ke kulture u svim razredima. Te?ina zahteva, prirodno, odre?uje se prema uzrastu u?enika. Te se ve?be mogu izvoditi i pre nego ?to u?enik po?ne da sti?e sintaksi?ke pojmove, s tim ?to se na tom nivou u nastavnom razgovoru ne upotrebljavaju stru?ni nazivi. Do upoznavanja prvih sintaksi?kih pojmova, ve?be u oblikovanju re?enice treba da formiraju svest u?enika o mestu i polo?aju pojedinih re?eni?nih delova u sklopu proste re?enice. Kad se steknu prvi pojmovi o prostoj re?enici, i ve?be ?e biti konkretnije i bogatije. Rad na stilistici re?enice konkretno se nastavlja do kraja osnovnog ?kolovanja. On se sastoji kako u analizi i oceni u?eni?kih re?enica iz usmenog izlaganja, tako i u analizi i proceni re?enica u njihovim pismenim sastavima, a naro?ito i posebno - u analizi re?enica iz dela obeju lektira i govornog jezika.Sve vrste tih ve?banja, ?iji je cilj razvijanje jezi?kog mi?ljenja, izvode se na tekstu ili u toku razgovora.Znatan deo govornih ve?banja ima za cilj izgra?ivanje kulture usmenog izra?avanja. U nizu svojih zadataka (pravilnost, lako?a, jasnost, jednostavnost, prirodnost, preciznost, dikcija) te ve?be treba u najve?oj meri da pribli?e u?enikov govor knji?evnom izgovoru. S obzirom na veliko ?arenilo i veoma primetnu dijalekatsku raznolikost govora u?enika, a ?esto i nastavnika, govorenje napamet nau?enih odlomaka u stihu i prozi (uz pomo? auditivnih nastavnih sredstava) treba da omogu?i u?eniku ne samo negovanje pravilne dikcije nego i da ubrza proces pribli?avanja knji?evnom izgovoru.U svim oblicima negovanja jezike kulture obrazac ili uzor treba da dobije odgovaraju?e mesto i njegov zna?aj se ne sme nikako potceniti. Smi?ljeno odabran uzor, primeren uzrastu i vrsti, treba da bude cilj do kojeg se sti?e uz odgovaraju?e napore. I oblici usmenog, kao i oblici pismenog izra?avanja, u svim vrstama i tipovima treba da se prika?u u?enicima u pa?ljivo odabranim uzorcima izra?avanja. Ukoliko se jedna vrsta usmenog ili pismenog izra?avanja kontinuirano ponavlja iz razreda u razred, onda treba u svakom ponovljenom slu?aju, u istom ili slede?em razredu, analizom uzorka konkretno pokazati i obim pove?anih zahteva (u sadr?ajnom, kompoziciono-formalnom i jezi?ko-stilskom pogledu).Da se uzorci ne bi pretvorili u kli?ea koja sputavaju u?eni?ku individualnost i samostalnost, vreme izme?u prikazivanja uzorka i izrade odgovaraju?eg pismenog zadatka treba ispuniti radom na analizi sli?nih sastava. Ovi sastavi mogu biti u formi odabranih tekstova koje u?enici sami pronalaze u svojim ?itankama ili lektiri, a obavezno i u formi samostalnih doma?ih pismenih ili usmenih zadataka - sastava kojima se ostvaruje proces ovladavanja odre?enim oblikom pismenog ili usmenog izra?avanja. U analizi uzoraka treba obratiti pa?nju na sve elemente konkretne jezi?ke strukture: sadr?aj i kompozicija sastava, raspored detalja i izra?ajnost upotrebljene leksike i stilskih postupaka. Nijedan ?kolski pismeni zadatak ne bi trebalo da se izvede, a da se prethodno, na ?itavom nizu smi?ljeno programiranih ?asova, nije govorilo kako o predmetu koji ?e biti tema pismenog sastava, tako i o obliku u kojem ?e ta tema biti obra?ena.Boga?enju kulture usmenog i pismenog izra?avanja posebno ?e doprineti samostalni rad u?enika na prikupljanju odabranih primera jezika i stila. Zbog toga u?enici treba da bele?e vredne primere: uspele opise, reljefne portrete, pravilne re?enice, kako u pogledu formalne strukture (raspored njenih delova) tako i u pogledu leksike i semantike. Ovaj rad treba da ostvari dva zadatka vezana neposredno za kulturu izra?avanja. Prvo, time u?enik organizovano individualno radi na razvijanju svoje govorne kulture i pismenosti, a drugo - u obimu svoje ?itala?ke pa?nje razvija onaj njen zna?ajan kvalitet koji mu omogu?uje neprestano posmatranje jezika i stila u ?tivu koje ?ita.Podsticanje u?enika na literarno stvarala?tvo, shva?eno svakako u u?em i prete?no obrazovno-vaspitnom pogledu, treba primeniti kao frontalan rad s celim odeljenjem, a nikako kao obavezu literarne sekcije. Rad u literarnoj sekciji je slobodno opredeljenje. U?enik osnovne ?kole, naro?ito u mla?im razredima, po svojoj prirodi uvek je spreman na kreativnost, pa to treba i podsticati. Usmenim i pismenim ve?bama, kad to potreba dopu?ta, nastavnik ?e u?enicima pokazati kako nastaje stih, kako se re?i biraju i raspore?uju da deluju ritmi?no, kako se konstitui?e strofa, kako se gradi portret, kako se opisuje pejza? ili scena. Uostalom, program nastave usmenog i pismenog izra?avanja koncipiran je tako da u sebi sadr?i skoro sve elemente i umetni?kog jezi?kog izra?avanja, pa bi ih trebalo povremeno samo objedinjavati i osmi?ljavati. Podsticanje u?enika na literarno stvarala?tvo u dodatnom radu i literarnoj sekciji ima bogatije sadr?aje i oblike, kao i obimnije posebne ciljeve. Taj rad ne treba poistove?ivati s podsticanjem na literarno stvarala?tvo u okviru celog odeljenja.Jedan od oblika rada na razvijanju i negovanju jezi?ke ?istote jeste i razvijanje svesti o poplavi pozajmljenica u na?em jeziku. Nastavnik ?e, razumljivo, morati da na?e meru u obja?njavanju da svaki jezik nu?no prihvata i re?i poreklom iz gr?kog i latinskog jezika u stru?noj terminologiji. Treba pomo?i u?enicima u razlikovanju pozajmljenica koje su dobile "pravo gra?anstva" u na?em jeziku od onih re?i koje treba energi?no goniti iz govora. Razgovori o tome treba da se vode u svakoj konkretnoj prilici, kad se nai?e na pozajmljenicu u tekstu ili kad se ona pojavi u govoru u?enika; isto tako, sa u?enicima valja smi?ljeno tragati za pozajmljenicama u svakodnevnom govoru i raznim medijima (?tampa, radio, televizija i dr.). Zapisivanje doma?ih re?i, tako?e, mo?e da bude podesan oblik negovanja jezi?ke ?istote.DOPUNSKA NASTAVADopunski rad se organizuje za u?enike koji - iz objektivnih razloga - u redovnoj nastavi maternjeg jezika ne posti?u zadovoljavaju?e rezultate u nekom od programsko-tematskih podru?ja.Zavisno od utvr?enih nedostataka u znanjima i umenjima u?enika, kao i uzroka zaostajanja, nastavnik formira odgovaraju?e grupe s kojima organizuje dopunski rad (na primer: grupa u?enika s nedovoljnim znanjem odre?enih sadr?aja i gramatike ili pravopisa; grupa u?enika koji nisu savladali neki od predvi?enih elemenata knji?evne analize ili oblika usmenog i pismenog izra?avanja; grupa u?enika sa artikulacionim problemima, itd.). Na osnovu prethodnog ispitivanja te?ko?a i uzroka, za svaku grupu se stvara poseban, odgovaraju?i plan rada, ?ijim ?e se savladavanjem otkloniti ispoljeni nedostaci u znanju, umenju i ve?tini u?enika. Dopunski rad pretpostavlja i specifi?ne oblike u savladavanju odre?enih programskih sadr?aja (individualizacija nastave - poluprogramiranim i programiranim sekvencama, nastavnim listi?ima; predavanjima s druk?jim - o?iglednijim primerima; posebni grupni i individualni zadaci i dr.). Naro?ito treba voditi ra?una o odmerenosti zahteva, kao i o stimulisanju u?enika za pokazane rezultate (pohvale, nagrade, pozitivna ocena).Dopunski rad organizuje se tokom cele nastavne godine, odnosno odmah ?im se uo?e te?ko?e pojedinih u?enika u usvajanju programskih sadr?aja. ?im savlada odre?enu te?ko?u ili otkloni nedostatak, u?enik prestaje s dopunskim radom van redovne nastave. Tokom dalje redovne nastave takve u?enike ne treba ispu?tati iz vida, odnosno - diferenciranjem redovne nastave - omogu?iti u?enicima da gradivo savladaju na redovnim ?asovima.DODATNI RAD1. Za dodatni rad opredeljuju se u?enici od IV do VIII razreda iznadprose?nih sposobnosti i posebnih interesovanja za nastavu srpskog jezika, odnosno za produbljivanje i pro?irivanje znanja iz svih ili samo pojedinih programsko-tematskih podru?ja redovne nastave (klji?evnost, jezik, kultura izra?avanja, filmska i scenska umetnost). To su oni u?enici ?ija se znanja, interesovanja i darovitost izrazitije ispoljavaju ve? u I, II i III razredu. Takve u?enike uo?avaju, prate i podsti?u nastavnici razredne nastave i pedago?ko-psiholo?ka slu?ba ?kole sve do IV razreda kada se prvi put organizuje dodatni rad (izvodi se sve do zavr?nog razreda).2. Dodatni rad se organizuje i izvodi za u?enike od IV do VIII razreda, jedan ?as nedeljno tokom cele nastavne godine. Izuzetno je va?no da se zapo?eta dinamika dodatnog rada odr?i dok se ne realizuje utvr?eni program. Ukoliko se, izuzetno, dodatni rad organizuje samo u jednom delu nastavne godine, po?eljno je da se interesovanje darovitih u?enika za ovaj rad docnije ne gasi, odnosno da se oni podsti?u na samostalni rad drugim formama rada (npr. poja?anom individualizacijom rada u redovnoj nastavi, davanjem posebnih zadataka, anga?ovanjem u odgovaraju?im slobodnim aktivnostima i dr.).3. Dodatni rad - zasnovan na interesovanju u?enika za pro?irivanje i produbljivanje znanja, umenja i ve?tina - neposrednije aktivira u?enike i osposobljava ih za samoobrazovanje, razvija njihovu ma?tu, podsti?e ih na stvarala?ki rad i upu?uje na samostalno kori??enje razli?itih izvora saznanja. Pod rukovodstvom nastavnika u?enici se u dodatnom radu samostalno slu?e knji?evnom i neknji?evnom gra?om (u u?enju i istra?ivanju), te pripremaju i izla?u svoje radove (usmene, pismene, prakti?ne) pred svojom grupom, razredom ili celom ?kolom. Znanja, umenja i ve?tine, koje su stekli istra?iva?kim, individualnim i grupnim radom, u?enici koriste u redovnoj nastavi, slobodnim aktivnostima i u drugim prilikama (konkursi, takmi?enja, ?kolske i druge priredbe). U?enike koji se posebno isti?u u dodatnom radu treba i posebno stimulisati (pohvale, nagrade, stipendije za dalje ?kolovanje, upis u odgovaraju?u srednju ?kolu i dr.).4. Uo?avanje potencijalno darovitih u?enika u ovoj oblasti ostvaruje se neposrednim pra?enjem od strane nastavnika razredne i predmetne nastave, analizom radova u?enika i ostvarenih rezultata na smotrama, takmi?enjima, intervjuisanjem u?enika i roditelja i primenom odre?enih instrumenata od strane ?kolskog psihologa ili pedagoga. Na osnovu dobijenih rezultata pra?enja i ispitivanja, interesovanja i ?elja darovitih u?enika i napred navedenih orijentacionih sadr?aja, nastavnik zajedno sa u?enicima utvr?uje (konkretizuje) program dodatnog rada s grupama ili pojedinim darovitim u?enicima. Programom rada obuhvataju se segmenti orijentacionih sadr?aja programa (zavisno od interesovanja i ?elja u?enika: sva podru?ja ili samo knji?evnost, odnosno jezik, odnosno jezi?ka kultura, filmska i scenska umetnost). To zna?i da nastavnik nije obavezan da s pojedincem ili grupom u?enika ostvari u celini orijentacione sadr?aje programa. Bitno je da planirani sadr?aji programa budu u skladu sa interesovanjima i ?eljama u?enika, kao i sa raspolo?ivim godi?njim fondom ?asova.5. Dodatni rad iz srpskog jezika mo?e se realizovati kao individualizovani (primeren pojedinim u?enicima) i grupni (za grupe u?enika jednog ili vi?e razreda koji se posebno interesuju za iste sadr?aje programa dodatnog rada). Zavisno od interesovanja u?enika i programskih tema, grupe se mogu menjati (fleksibilnost sastava grupe).6. Uloga nastavnika u dodatnom radu je specifi?na. U saradnji sa u?enikom (eventualno - roditeljima i ?kolskim pedagogom ili psihologom) nastavnik utvr?uje konkretan program dodatnog rada (u razvijenim ?kolama program mo?e da utvrdi i stru?ni aktiv nastavnika srpskog jezika u razrednoj i predmetnoj nastavi). Realizuju?i program dodatnog rada, nastavnik za svaku od odabranih tema pronalazi i primenjuje najpogodnije oblike i metode rada, pre svega one koje u najve?oj mogu?oj meri aktiviraju sve potencijale u?enika, a naro?ito one koji omogu?avaju razvoj kreativnosti u?enika. Tokom dodatnog rada nastavnik se postavlja kao saradnik koji stru?no poma?e rad pojedinca ili grupe: upu?uje i usmerava, poma?e da se do?e do pravih re?enja, zaklju?aka i generalizacija. Odnos u?enika i nastavnika u dodatnom radu je saradni?ki, u izvesnoj meri neposredniji i bli?i nego u redovnoj nastavi.7. U dodatnom radu sa u?enicima nastavnik prati i evidentira njihov razvoj i napredovanje, usavr?ava utvr?ene programe, otkriva nove mogu?nosti individualizacije rada (problemski zadaci, istra?iva?ki radovi, programirane i poluprogramirane sekvence, kori??enje knji?evne i neknji?evne gra?e i raznih aparata i tehni?kih pomagala i dr.), te vr?i uop?tavanje i primenu ste?enih znanja, umenja i ve?tina u razli?itim situacijama. Obezbe?uje uklju?ivanje u?enika u organizovane oblike rada van ?kole (konkursi, smotre, takmi?enja). Za svakog u?enika vodi dosije u koji unosi bitne podatke o njegovom napredovanju u razvoju, te se stara da taj dosije prati u?enike pre upisa u srednju ?kolu.8. U?enici se samostalno opredeljuju za dodatni rad iz srpskog jezika (mogu biti motivisani, ali nikako prisiljavani na to). Prilikom opredeljivanja u?enika za dodatni rad, objektivno treba proceniti motive koji su uticali na njihovu odluku (u obzir dolaze samo stvarno nadareni u?enici, ocene iz srpskog jezika, a ?elje u?enika i roditelja ne predstavljaju presudan faktor, jer ne mora u svakom odeljenju da bude darovitih u?enika za ovaj predmet, talentovanih za sve predmete i oblasti). U?enik ostaje uklju?en u dodatni rad onoliko vremena (godina) koliko ?eli. Posebno treba voditi ra?una o tome da se daroviti u?enici ne optere?uju iznad njihovih stvarnih mogu?nosti i ?elja (dovoljno je da u?enik - uz redovnu nastavu - bude anga?ovan jo? samo u jednom vidu vaspitno-obrazovnog rada - dodatnom radu, na primer, iz ovog predmeta).STRANI JEZIK(osma godina u?enja)(2 ?asa nedeljno, 68 ?asova godi?nje)Zajedni?ki deo programaCiljCilj nastave stranog jezika jeste da se osigura da svi u?enici steknu bazi?nu jezi?ku pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovaraju?ih Standarda obrazovnih postignu?a, da se osposobe da re?avaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlo?e svoje mi?ljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za u?enje i zainteresovanost za predmetne sadr?aje, kao i da ovladaju komunikativnim ve?tinama i razviju sposobnosti i metode u?enja stranog jezika.Zadaci nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju jesu: - razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti u?enika, njegovih humanisti?kih, moralnih i estetskih stavova,- sticanje pozitivnog odnosa prema sopstvenom jeziku i kulturnom nasle?u, kao i prema drugim jezicima i kulturama, uz uva?avanje razli?itosti i navikavanje na otvorenost u komunikaciji,- sticanje svesti i saznanja o funkcionisanju stranog i maternjeg jezika,- unapre?ivanje znanja iz stranog jezika, koja ?e mu omogu?iti da se u jednostavnoj usmenoj i pismenoj komunikaciji sporazumeva sa ljudima iz drugih zemalja,- usvajanje normi verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa specifi?nostima jezika koji se u?i,- podsticanje na dalje u?enje istog ili drugog stranog jezika, bilo samostalno ili na vi?em nivou obrazovanja.U procesu u?enja stranih jezika u?enik bogati sebe i, upoznaju?i drugog, sti?e svest o zna?aju sopstvenog jezika i kulture u kontaktu sa drugim jezicima i kulturama. U?enik razvija radoznalost, istra?iva?ki duh i otvorenost prema komunikaciji sa govornicima drugih jezika.StandardiRazumevanje govoraU?enik razume i reaguje na usmeni tekst u vezi sa temama1, situacijama i komunikativnim funkcijama predvi?enim nastavnim programom.Razumevanje pisanog tekstaU?enik ?ita sa razumevanjem pisane i ilustrovane tekstove u vezi sa temama, situacijama i komunikativnim funkcijama predvi?enim nastavnim programom.Usmeno izra?avanjeU?enik se usmeno izra?ava, pristupa razli?itim komunikativnim situacijama i ostvaruje komunikativne funkcije u vezi sa temama predvi?enim nastavnim programom.Pismeno izra?avanjeU?enik se u pisanoj formi izra?ava u vezi sa temama i situacijama i komunikativnim funkcijama, predvi?enim nastavnim programom, po?tuju?i pravila pisanog koda.InterakcijaU?enik ostvaruje komunikaciju i sa sagovornikom razmenjuje informacije u vezi sa temama, situacijama i komunikativnim funkcijama predvi?enim nastavnim programom, po?tuju?i sociokulturne norme interakcije.MedijacijaU komunikativnim kontekstima, koji uklju?uju govornike u?enikovog prvog jezika (L1) i ciljnog jezika (L2), prenosi i prevodi kratke poruke (u usmenoj i pisanoj formi), u skladu sa potrebama komunikacije.Znanja o jeziku2U?enik prepoznaje principe jezika, odnosno gramati?ke i sociolingvisti?ke kompetencije uo?avaju?i zna?aj razvijanja li?nih strategija u?enja stranog jezika._______________1 Teme predvi?ene nastavnim programom obuhvataju i one teme koje su obra?ene tokom prethodnih godina u?enja stranog jezika.2 Pod znanjem o jeziku podrazumeva se funkcionalno znanje, odnosno sposobnost u?enika da jezi?ke strukture pravilno upotrebi u datom komunikativnoj situaciji. Operativni zadaci po jezi?kim ve?tinamaOperativni zadaci po jezi?kim ve?tinama postepeno se pro?iruju i uslo?njavaju. Istovremeno se kontinuirano primenjuju i operativni zadaci iz prethodnih razreda.Razumevanje govoraU?enik treba da: - globalno, detaljno i selektivno (u zavisnosti od zahteva komunikativne situacije) razume razli?ite usmene tekstove (dijaloge, monologe, pesme i drugo) o temama predvi?enim nastavnim programom u trajanju od 3 do 5 minuta (u zavisnosti od stepena poznavanja teme i konteksta), koje ?uje u?ivo ili sa audio vizuelnih zapisa.a) Razume i reaguje na odgovaraju?i na?in na usmene poruke u vezi sa aktivnostima na ?asu (govor nastavnika i drugova, audio i vizuelni materijali u nastavi);b) Razume reklame, radio i TV emisije bliske interesovanjima u?enika ili zna?ajne za mlade, kao i o temama obrazovnog karaktera iz popularne nauke; v) Razume usmene tekstove koje iskazuju govornici razli?itih standardnih varijeteta o temama iz svakodnevnog ?ivota bli?eg i daljeg u?enikovog okru?enja, a koje se odnose na uzrasno specifi?na interesovanja.Razumevanje pisanog tekstaU?enik treba da: - razume globalno, detaljno i selektivno (u zavisnosti od zahteva komunikativne situacije i li?nih potreba) razli?ite pisane tekstove (pisma, novinske ?lanke, jasna ilustrovana uputstva, oglase, prilago?ene knji?evne tekstove, tekstove u vezi sa gradivom drugih nastavnih predmeta i sli?no) o temama iz svakodnevnog ?ivota i popularne nauke, bli?eg i daljeg u?enikovog okru?enja, a koje se odnose na uzrasno specifi?na interesovanja i ?ija du?ina zavisi od ?injenice u kolikoj meri u?enik poznaje datu temu i kontekst.Uvi?aju?i nameru autora teksta i konteksta u kojem je tekst nastao (emocionalni i drugo), u?enik ?ita: a) da bi se informisao;b) da bi pratio uputstva;v) radi zadovoljstva.Usmeno izra?avanjeU?enik treba da: - prilago?avaju?i svoj govor komunikativnoj situaciji, u vremenskom trajanju od dva do tri minuta, na strukturisani na?in: a) govori o sebi i svom okru?enju, o doga?ajima i aktivnostima u ?koli i izvan nje;b) izrazi svoje utiske, ose?anja i argumentovano mi?ljenje i stavove u vezi sa temama koje su programom predvi?ene.InterakcijaU?enik treba da: - po?tuju?i sociokulturne norme komunikacije, sa sagovornicima razmenjuje informacije, mi?ljenja i stavove o temama iz svakodnevnog ?ivota, bliske njegovom interesovanju ili iz popularne nauke i kulture,- zapo?inje i vodi razgovor o poznatim temama, odr?ava njegov kontinuitet i zavr?ava ga.Pismeno izra?avanjeU?enik treba da pi?e: - strukturisane i koherentne tekstove du?ine od 140 do 160 re?i u kojima, koriste?i poznatu leksiku i morfosintaksi?ke strukture, opisuje doga?aje i li?na iskustva,- poruke i pisma (u elektronskoj i tradicionalnoj formi) razli?itog sadr?aja (zahvaljivanje, pozivanje, izvinjenje, tra?enje i davanje informacija).MedijacijaU situaciji kada posreduje izme?u osoba (vr?njaka i odraslih) koje ne mogu da se sporazumeju, u?enik treba da: - usmeno prenosi su?tinu poruke sa maternjeg na ciljni jezik i sa ciljnog na maternji,- pismeno prenosi poruke i obja?njenja,- prepri?ava sadr?aj pisanog ili usmenog teksta.Do?ivljaj i razumevanje knji?evnog tekstaU?enik mo?e da: - izrazi utiske i ose?anja o kratkom prilago?enom knji?evnom tekstu i tekstu iz oblasti knji?evnosti za mlade (pesma, skra?ena verzija pri?e, muzi?ka pesma), koriste?i verbalna i neverbalna sredstva izra?avanja (crte?i, modeliranje, gluma),- prepoznaje u tekstu elemente kulture zemalja ?iji jezik u?i,- uvi?a sli?nosti i razlike sa mati?nom i ostalim kulturama.Znanja o jeziku i strategije u?enja3U?enik treba da: ? prepoznaje i koristi gramati?ke sadr?aje predvi?ene nastavnim programom,? po?tuje osnovna pravila smislenog povezivanja re?enica u ?ire celine,? koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme u?tivosti),? razume vezu izme?u sopstvenog zalaganja i postignu?a u jezi?kim aktivnostima,? uo?ava sli?nosti i razlike izme?u maternjeg i stranog jezika i stranih jezika koje u?i,? razume zna?aj upotrebe internacionalizama,? primenjuje kompenzacione strategije i to tako ?to: 1. usmerava pa?nju, pre svega, na ono ?to razume,2. poku?ava da odgonetne zna?enje na osnovu konteksta i proverava pitaju?i nekog ko dobro zna (druga, nastavnika itd),3. obra?a pa?nju na re?i / izraze koji se vi?e puta ponavljaju, kao i na naslove i podnaslove u pisanim tekstovima,4. obra?a pa?nju na neverbalne elemente (gestovi, mimika itd. u usmenim tekstovima; ilustracije i drugi vizuelni elementi u pisanim tekstovima),5. razmi?ljaju?i utvr?uje sli?nosti i dovodi u vezu strane re?i koje ne razume sa re?ima u srpskom jeziku,6. tra?i zna?enje u re?niku,7. poku?ava da upotrebi poznatu re? pribli?nog zna?enja umesto nepoznate (npr. automobil umesto vozilo),8. poku?ava da zameni ili dopuni iskaz ili deo iskaza adekvatnim gestom / mimikom,9. uz pomo? nastavnika kontinuirano radi na usvajanju i primeni op?tih strategija u?enja (generalizacija, indukcija, dedukcija, inferencija i pozitivni transfer)._______________3 Pod znanjem o jeziku podrazumeva se funkcionalno znanje, odnosno sposobnost u?enika da jezi?ke strukture pravilno upotrebi u datoj komunikativnoj situaciji. Teme i situacije po domenima upotrebe jezikaPrivatno JavnoObrazovno- zajedni?ke aktivnosti i interesovanja u ?koli i izvan nje (izlasci, dogovori, preuzimanje odgovornosti u dogovorenoj situaciji);- dogovor i uzajamno po?tovanje me?u ?lanovima porodice, kao i prema drugim osobama;- izra?avanje obaveze, zabrane, nedostataka;- vr?nja?ka komunikacija i ljudska prava (tolerancija, razumevanje, humanost);- profesionalna orijentacija (?elje i realne mogu?nosti u vezi sa daljim ?kolovanjem i usavr?avanjem)- razvijanje pozitivnog odnosa prema ?ivotnoj sredini i drugim ?ivim bi?ima (opisivanje vremena, prognoza, zaga?ivanje/za?tita ?ovekove okoline);- tradicija i obi?aji u kulturama zemalja ?iji se jezik u?i;- odnos prema zdravlju (razvijanje svesti o zdravom na?inu ?ivota);- stanovanje - kako stanujemo (prednosti ?ivota u selu i u gradu);- znamenitosti, interesantna mesta i de?avanja u ve?im gradovima (u zemljama ?iji se jezik u?i);- znameniti ljudi i popularne li?nosti, njihova delatnost (u zemljama ?iji se jezik u?i)- tematske celine i povezanost sadr?aja sa drugim predmetima;- snala?enje u radu s kompjuterom- upotreba informacija iz medija i ja?anje medijske pismenosti;- obrazovni sistem u drugim zemljama- profesionalna orijentacija (mogu?nosti daljeg ?kolovanja)KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE?1. Predstavljanje sebe i drugih?2. Pozdravljanje?3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, ?ivotinja, boja, brojeva itd. (u vezi sa temama)?4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi?5. Postavljanje i odgovaranje na pitanja?6. Molbe i izrazi zahvalnosti?7. Primanje i upu?ivanje poziva za u?e??e u igri/grupnoj aktivnosti?8. Izra?avanje dopadanja/nedopadanja,?9. Izra?avanje fizi?kih senzacija i potreba10. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama)11. Iskazivanje prostornih odnosa, relacija i veli?ina (idem, dolazim iz..., levo, desno, gore, dole...)12. Davanje i tra?enje informacija o sebi i drugima13. Tra?enje i davanje obave?tenja14. Opisivanje lica i predmeta15. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu16. Izra?avanje pripadanja i posedovanja17. Tra?enje i davanje obave?tenja o vremenu na ?asovniku18. Skretanje pa?nje19. Tra?enje mi?ljenja i izra?avanje slaganja/neslaganja20. Iskazivanje izvinjenja i opravdanja ?SADR?AJI PROGRAMASvi gramati?ki sadr?aji uvode se sa ?to manje gramati?kih obja?njenja, osim ukoliko u?enici na njima ne insistiraju, a njihovo poznavanje se evaluira i ocenjuje na osnovu upotrebe u odgovaraju?em komunikativnom kontekstu, bez insistiranja na eksplicitnom poznavanju gramati?kih pravila.Napomena: U osmom razredu nastavniku se preporu?uje da vr?i ?este sistematizacije gramati?kih sadr?aja, ?ije je usvajanje i u?enje bilo predvi?eno u prethodnim razredima. Obim novih sadr?aja koji se uvode u osmom razredu, kao i stepen njihovog produbljivanja, zavisi, prvenstveno, od nivoa savladanosti prethodno obra?ivanih gramati?kih sadr?aja, ali i od kognitivnog stila u?enika.Engleski jezikU?enici treba da razumeju i koriste: 1. Imenice - receptivno i produktivnoa) Slo?enice: downtown, waterfall, network, masterpiece, footprint, fireworkb) Kolokacije: city centre, global worming, heart attack, climate change, brand name v) Sufikse za gra?enje imenica od glagola i prideva (-ion, -ity, -ation, -ment, -ence, -y, -ness, -er, -or) 2. Pridevi - receptivno i produktivnoa) Slo?eni pridevi (breathtaking, hard-working, top-quality, well-off, part-time, freshwater)b) Sufiksi za gra?enje prideva od imenica i glagola (-ive, -ful, -less, -ing, -ed, -ent, -ous, ious, -al, -ive) v) Negativni prefiksi (un-, in-, il-)3. Predlozi - receptivno i produktivno: a) Posle prideva: afraid of, keen on, allergic to b) Posle glagola: apologize for, pay for, agree with, argue with, complain about, use as, arrive at, belong to, agree on, believe in, consist of, suffer from v) U izrazima: by chance, for ages, for a moment, in trouble, off the coast, on the radio, face to face, on the move 4. Glagoli: a) The Past Perfect Tenseb) Indirektni govor: iskazi i pitanjav) Pasiv- The Present Simple, the Past Simple Tense, the Present Perfect Tense, the Future Tense - produktivno i receptivno- Pasiv uz modalne glagole, pasiv uz glagol get (get interviewed) samo receptivnog) The Future Continuous Tense - receptivnod) Modalni glagoli- Modalnost u pro?losti (had to, was able to, should have done)- Spekulisanje o sada?njim doga?ajima (receptivno i produktivno)He may be … He might be … He can't be …- Spekulisanje o pro?lim doga?ajima (receptivno) He may have been... e) Prvi i drugi kondicional (obnavljanje), tre?i kondicional (receptivno)z) Prepozicionalni i frazalni glagoli: get down to, get on with, fall in love with, keep in touch with, hang around 5. Prilozi i prilo?ke odredbe (i receptivno i produktivno)a) intenzifikatori: extremely, quite, rather 6. BrojeviVeliki brojevi (million, billion), ?itanje decimala (one point seven) i razlomaka (a half, a third), davanje broj?anih procena (nearly 80%, over a half) i pore?enja (twice, three times as many /as much)7. Veznicia) since, for, after, before, so… that, such a … that, because, because of, as, although, despite, in case, in order that b) as well as, apart from, instead of 8. Re?eni?ne konstrukcije: - I'd rather, I'd rather not- To have /get something done- Look like, be like- After /before + -ing- Having done …- Didn't you … Haven't you …9. Idiomatski izrazi- safe and sound, spitting image- be a light sleeper, heavy music, heavy rainNA?IN OSTVARIVANJA PROGRAMAKomunikativna nastava je kompletno usmerena na jezik kao sredstvo komunikacije. Primena ovog pristupa u nastavi stranih jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovode i primenjuju slede?i stavovi: ? ciljni jezik upotrebljava se u u?ionici u dobro osmi?ljenim kontekstima od interesa za u?enike, u prijatnoj i opu?tenoj atmosferi; govor nastavnika prilago?en je uzrastu i znanjima u?enika;? nastavnik mora biti siguran da je shva?eno zna?enje poruke uklju?uju?i njene kulturolo?ke i vaspitne elemente kao i elemente koji vode ?to boljoj socijalizaciji u?enika;? bitno je zna?enje jezi?ke poruke;? nastavnik i dalje u?enicima skre?e pa?nju i upu?uje ih na zna?aj gramati?ke preciznosti iskaza;? znanja u?enika mere se jasno odre?enim relativnim kriterijumima ta?nosti i zato uzor nije izvorni govornik;? u cilju unapre?ivanja kvaliteta i kvantiteta jezi?kog materijala, nastava stranog jezika zasniva se i na socijalnoj interakciji; rad u u?ionici i izvan nje sprovodi se putem grupnog ili individualnog re?avanja problema, potragom za informacijama iz razli?itih izvora (internet, de?iji ?asopisi, prospekti i audio materijal), kao i re?avanjem manje ili vi?e slo?enih zadataka u realnim i virtuelnim uslovima sa jasno odre?enim kontekstom, postupkom i ciljem;? nastavnik upu?uje u?enike u zakonitosti usmenog i pismenog koda i njihovog me?usobnog odnosa.Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika uklju?uje i slede?e: ? usvajanje jezi?kog sadr?aja ciljanim i osmi?ljenim u?estvovanjem u dru?tvenom ?inu;? poimanje nastavnog programa kao dinami?ne, zajedni?ki pripremljene i prilago?ene liste zadataka i aktivnosti;? nastavnik je tu da omogu?i pristup i prihvatanje novih ideja;? u?enici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni u?esnici u dru?tvenom ?inu;? ud?benici postaju izvori aktivnosti i moraju biti pra?eni upotrebom autenti?nih materijala;? u?ionica postaje prostor koji je mogu?e prilago?avati potrebama nastave iz dana u dan;? rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podsti?e u?enike na studiozni i istra?iva?ki rad;? za uvo?enje novog leksi?kog materijala koriste se poznate gramati?ke strukture i obrnuto;Tehnike (aktivnosti)Tokom ?asa se preporu?uje dinami?no smenjivanje tehnika / aktivnosti koje ne bi trebalo da traju du?e od 15 minuta.?1. Slu?anje i reagovanje na komande nastavnika ili sa trake (slu?aj, pi?i, pove?i, odredi ali i aktivnosti u vezi sa radom u u?ionici: crtaj, seci, boji, otvori/zatvori svesku, itd.).?2. Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije itd.).?3. Manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za u?ionicu ili roditelje i sl.)?4. Ve?be slu?anja (prema uputstvima nastavnika ili sa trake povezati pojmove u ve?banki, dodati delove slike, dopuniti informacije, selektovati ta?ne i neta?ne iskaze, utvrditi hronologiju i sl.)?5. Igre primerene uzrastu?6. Pevanje u grupi?7. Klasiranje i upore?ivanje (po koli?ini, obliku, boji, godi?njim dobima, volim/ne volim, komparacije...)?8. Re?avanje "teku?ih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti?9. Crtanje po diktatu, izrada slikovnog re?nika10. Prevo?enje iskaza u gest i gesta u iskaz11. Povezivanje zvu?nog materijala sa ilustracijom i tekstom, povezivanje naslova sa tekstom ili pak imenovanje naslova12. Zajedni?ko pravljenje ilustrovanih i pisanih materijala (izve?taj/dnevnik sa putovanja, reklamni plakat, program priredbe ili neke druge manifestacije)13. Razumevanje pisanog jezika: - uo?avanje distinktivnih obele?ja koja ukazuju na gramati?ke specifi?nosti (rod, broj, glagolsko vreme, lice...)a. prepoznavanje veze izme?u grupa slova i glasovab. odgovaranje na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom, ta?no/neta?no, vi?estruki izborc. izvr?avanje pro?itanih uputstava i naredbi14. Uvo?enje de?ije knji?evnosti i transponovanje u druge medije: igru, pesmu, dramski izraz, likovni izraz.15. Pismeno izra?avanje: ? povezivanje glasova i grupe slova,? zamenjivanje re?i crte?om ili slikom,? pronala?enje nedostaju?e re?i (upotpunjavanje niza, pronala?enje "uljeza", osmosmerke, ukr?tene re?i, i sli?no),? povezivanje kra?eg teksta i re?enica sa slikama/ilustracijama,? popunjavanje formulara (prijava za kurs, pretplatu na de?iji ?asopis ili sl, nalepnice za kofer),? pisanje ?estitki i razglednica,? pisanje kra?ih tekstova.Elementi koji se ocenjuju ne bi trebalo da se razlikuju od uobi?ajenih aktivnosti na ?asu. Isto tako, ocenjivanje treba shvatiti kao sastavni deo procesa nastave i u?enja, a ne kao izolovanu aktivnost koja podi?e nivo stresa kod u?enika. Ocenjivanjem i evaluacijom treba da se obezbedi napredovanje u?enika u skladu sa operativnim zadacima i kvalitet i efikasnost nastave. Ocenjivanje se sprovodi tako da te?i?te bude na proveri postignu?a i savladanosti radi ja?anja motivacije, a ne na u?injenim gre?kama. Elementi za proveru i ocenjivanje su slede?i: ? razumevanje govora,? razumevanje kra?eg pisanog teksta,? usmeno izra?avanje,? pismeno izra?avanje,? usvojenost leksi?kih i sintaksi?kih sadr?aja,? usvojenost gramati?kih struktura,? pravopis,? zalaganje u?enika na ?asu,? izrada doma?ih zadataka i projekata (pojedina?nih, u paru i grupi).Na?ini provere i utvr?ivanja usvojenog znanja moraju biti poznati u?enicima, odnosno u skladu sa tehnikama, tipologijom ve?bi i vrstama aktivnosti koje se primenjuju na redovnim ?asovima.Predvi?ena su dva pismena zadatka, po jedan u svakom polugodi?tu.Gramati?ki sadr?aji u osmom razreduU prethodnim razredima osnovne ?kole u?enici su usvajali strani jezik. U?enje je na tom uzrastu bilo prete?no intuitivno: odgovaraju?im nastavnim aktivnostima u?enici su dovo?eni u situaciju da slu?aju strani jezik u okviru odre?enih, njima bliskih i razumljivih situacija, a zatim da nau?ene iskaze kombinuju da bi se usmeno i pismeno izrazili u sli?nim kontekstima.U petom razredu u?enici su po?eli da uo?avaju prva jezi?ka pravila koja su im olak?avala po?etno opismenjavanje na stranom jeziku.Od petog razreda, paralelno sa usvajanjem, po?inje i u?enje stranog jezika; re? je o svesnom procesu koji posmatranjem relevantnih jezi?kih (i nejezi?kih) fenomena i razmi?ljanjem o njima omogu?uje uo?avanje odre?enih zakonitosti i njihovu konceptualizaciju.Gramati?ki sadr?aji predvi?eni u prethodnim razredima dati su, dakle, sa dvostrukim ciljem: da bi u?enici mogli da unaprede svoju komunikativnu kompetenciju, ali i da bi stekli osnovna znanja o jeziku kao slo?enom sistemu.Savladavanje gramati?kih sadr?aja, stoga, nije samo sebi cilj, te se autorima ud?benika i nastavnicima predla?e da: 1. ohrabruju u?enike da posmatranjem sami poku?avaju da otkriju gramati?ka pravila;2. otkrivena gramati?ka pravila prika?u na shematizovan na?in;3. u primerima i ve?banjima koriste ?to je mogu?e vi?e poznatu leksiku;4. primere i ve?banja kontekstualizuju;5. dodatna obja?njenja - samo najneophodnija - zasnuju na analizi naj?e??ih gramati?kih gre?aka svojih u?enika;6. ukazuju u?enicima na nerazumevanje ili nesporazum kao mogu?e posledice gramati?ke nepreciznosti / neta?nosti.Budu?i da se na ovom uzrastu gramati?ka znanja pro?iruju (sposobnost u?enika da razumeju strani jezik i da se izraze njime umnogome prevazilazi njihova eksplicitna gramati?ka znanja), njihovo vrednovanje trebalo bi predvideti, pre svega, u okviru formativne evaluacije, to jest davanjem kratkih usmenih / pismenih ve?bi kojima se proverava sposobnost u?enika da primene odre?eno otkriveno gramati?ko pravilo; ispravak je za u?enike prilika da ga bolje razumeju i zapamte. U sumativnoj evaluaciji (na kraju polugodi?ta i ?kolske godine), to jest u pismenim zadacima i prilikom provere sposobnosti usmenog izra?avanja, ne bi trebalo davati gramati?ka ve?banja, ve? bi gramati?ku ta?nost nastavnik trebalo da vrednuje kao jedan od vi?e elemenata kojim se ocenjuju razli?ite receptivne i produktivne jezi?ke ve?tine. Elementi i skala vrednovanja, usagla?eni na nivou ?kole, potrebno je da budu dostupni, poznati i jasni u?enicima.LIKOVNA KULTURA(1 ?as nedeljno, 34 ?asa godi?nje)Cilj i zadaciCilj nastave likovne kulture jeste da se osigura da svi u?enici steknu bazi?nu jezi?ku i umetni?ku pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovaraju?ih Standarda obrazovnih postignu?a, da se osposobe da re?avaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlo?e svoje mi?ljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za u?enje i zainteresovanost za predmetne sadr?aje, kao i da podsti?e i razvija u?eni?ko stvarala?ko mi?ljenje i delovanje u skladu sa demokratskim opredeljenjem dru?tva i karakterom ovog nastavnog predmeta.Zadaci: - stvaranje raznovrsnih mogu?nosti da kroz razli?ite sadr?aje i oblike rada tokom nastave likovne kulture svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave predmeta likovna kultura budu u punoj meri realizovani.- razvijanje sposobnosti u?enika za opa?anje kvaliteta svih likovnih elemenata;- stvaranje uslova da u?enici na ?asovima u procesu realizacije sadr?aja koriste razli?ite tehnike i sredstva i da upoznaju njihova vizuelna i likovna svojstva;- razvijanje sposobnosti u?enika za vizuelno pam?enje i povezivanje opa?enih informacija kao osnove za uvo?enje u vizuelno mi?ljenje;- razvijanje smisla za estetske likovne i vizuelne vrednosti, koje se sti?u u nastavi, a primenjuju u radu i ?ivotu;- razvijanje motori?kih sposobnosti u?enika i navike za lepo pisanje;- podsticanje interesovanja stvaranje i negovanje potrebe kod u?enika za pose?ivanjem muzeja, izlo?bi, kao i za ?uvanje kulturnih dobara i estetskog izgleda sredine u kojoj u?enici ?ive i rade;- stvaranje uslova da se upoznavanjem likovnih umetnosti bolje razumeju prirodne zakonitosti i dru?tvene pojave;- omogu?avanje razumevanja i pozitivnog emocionalnog stava prema vrednostima izra?enim i u delima razli?itih podru?ja vizuelnih umetnosti;- razvijanje sposobnosti za prepoznavanje osnovnih svojstava tradicionalne, moderne i savremene umetnosti.Operativni zadaciU?enici treba da se: - osposobe da opa?aju i predstavljaju: slobodne kompozicije, vizuelne metaforike, kontrasta, jedinstva i dominante u prostoru, fantastike;- formiraju navike za vi?i nivo kulture rada, kvalitet proizvoda, kulturu ?ivota i slobodnog vremena;- likovno-vizuelno opismene, razviju kreativne sposobnosti, pripremaju za efikasno i savremeno uklju?ivanje u rad odnosno za razli?ita zanimanja.Struktura: 1. Sadr?aji programa2. Kreativnost3. MedijumiSADR?AJI PROGRAMA1.1. SLOBODNO KOMPONOVANJE (3+2)1.1.1. Akciono slikanje (1)2.1.1. Neposredno preno?enje dinami?nog toka misli u odre?enom vremenskom intervalu3.1.1. Slikanje, odgovaraju?a sredstva i materijali1.1.2. Ritmi?ko-harmonijska kompozicija ?istog odnosa boje i forme (1)2.1.2. Percepcija - apercepcija3.1.2. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovaraju?a sredstva i materijali1.1.3. Sistem nizanja skupova ta?aka, linija, boja, oblika volumena prema odre?enoj shemi (1)2.1.3. Kombinatorika unapred datog skupa geometrijskih bojenih povr?ina, plasti?nih elemenata ili lineatura3.1.3. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovaraju?a sredstva i materijali1.1.4. Slobodno komponovanje - ve?banje (2)1.2. VIZUELNA METAFORIKA I SPORAZUMEVANJE (5+2)1.2.1. Amblem, simbol, znak, personifikacija, alegorije, heraldika, boja, oblik kao simbol, piktogrami... (5)2.2.1. Percepcija i apercepcija3.2.1. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovaraju?a sredstva i materijali1.2.2. Vizuelna metaforika - ve?banje (2)1.3. KONTRAST, JEDINSTVO I DOMINANTA U PROSTORU (10+6)1.3.1. Kontrast kao sredstvo likovnog izraza (1)2.3.1. Opa?anje i predstavljanje3.3.1. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovaraju?a sredstva i materijali1.3.2. Jedinstvo kao osnovna vrednost kompozicije (1)2.3.2. Opa?anje i predstavljanje3.3.2. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovaraju?a sredstva i materijali1.3.3. Stati?no i dinami?no jedinstvo (1)2.3.3. Opa?anje i predstavljanje3.3.3. Crtanje, slikanje, vajanje4.3.3. Odgovaraju?a sredstva i materijali1.3.4. Jedinstvo i ravnote?a (1)2.3.4. Opa?anje i predstavljanje3.3.4. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovaraju?a sredstva i materijali1.3.5. Jedinstvo izraza (2)2.3.5. Opa?anje i predstavljanje3.3.5. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovaraju?a sredstva i materijali1.3.6. Srodnost likovnih vrednosti (2)2.3.6. Opa?anje i predstavljanje3.3.6. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovaraju?a sredstva i materijali1.3.7. Dominanta kao uslov za povezivanje raznorodnih elemenata (2)2.3.7. Opa?anje i predstavljanje3.3.7. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovaraju?a sredstva i materijali1.3.8. Kontrast, jedinstvo i dominanta u prostoru - ve?banje (6)1.4. SLOBODNO KOMPONOVANJE I FANTASTIKA (4+2)1.4.1. Realni oblici u nerealnim odnosima (4)2.4.1. Apercepcija (zami?ljanja, podsticanje imaginacije)3.4.1. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovaraju?a sredstva i materijali1.4.2. Slobodno komponovanje i fantastika (2)ORIJENTACIONI IZBORI LIKOVNIH DELA I SPOMENIKA KULTUREI CELINA: SLOBODNO KOMPONOVANJE- Kolonijalni enterijer, 1976, Valerio Adami (1935)- Veliki panorami?ki vibriraju?i zid, 1966, Jesus Rafael Soto (1923)- Odri I 1965. Kenet Snelson (1927)- Figure na morskoj obali, 1952, Nikolac de Stal (1914-1955)- Dra?i otoka, 1965, Kornel (1922)- Sve u jednom Lyucra-priboru, 1965, D?im Dajn (1935)- Je li to ?e Ge Vara, 1969, D?o Tilson (1928)II CELINA: VIZUELNA METAFORIKA I SPORAZUMEVANJE- Jarac i drvo iz Ura, oko 2600. godine pre nove ere- Boginja zmija, kritska umetnost- Dobri pastir, IV vek- Kralj Milutin, Kraljeva crkva u Studenici, XIV vek- Mimohod maski koje predstavljaju stilizovane ?ivotinje- Ilustracija, Toni Randal- Igra? sa maskom iz oblasti Man, Obala Slonova?e- Reklama za ra?unare- Reklama za boju za kosu- Video-slikaIII CELINA: KONTRAST, JEDINSTVO, DOMINANTA- Portret majke, 1631, Rembrant van Rijn (1606-1669)- ?artr, unutra?njost katedrale- Oluja, 1505, ?or?one (1478-1510)- Sloboda na barikadama, E?en Delakroa (1798-1863)- ?etiri jablana, 1891, Klod Mone (1840-1926)- Kupa?ica, Pol Sezan (1838-1906)- Put sa ?empresima i zvezdama, Vinsent van Gog (1853-1890)- Park kraj Lucerna, 1938, Paul Kle (1878-1940)- Tri igra?ice, 1925, Pablo Pikaso (1881-1973)- Gospo?ica Pogani, Konstantin Brankusi (1876-1957)- Mojsije, 1913-15, Mikelan?elo Buonaroti (1475-1564)- Odmor, 1954, Zora Petrovi? (1894-1962)- Atelje, 1960, Nedeljko Gvozdenovi? (1902)- Spomen-podru?je Dudik, Bogdan Bogdanovi? (1922)- Sopo?ani, XIII vek- Mile?eva, 1228. godina- Severni portal ?ibenske katedrale, detalj- Sveta Sofija u Carigradu, 523-537. godine- Mora?a, 1252. godine- Serigrafija I, 1966, Miroslav ?utej (1936)- Krst sa Agilulfove krune, 615. godina- Portret Karla Velikog, oko 1350. godine- Katedrala u Pizi, XI-XIII vek- Trenutak vremena, 1966, Stefan Manevski (1934)- Vazdu?ni metro, 1955, Viera da Silva (1908)- Bogorodi?ina kapela u Ron?anu, 1955, Le Korbizije (1887-1965)- Minifestanti, 1957, Drago Tr?ar (1927)- Podgari?, Du?an D?amonja (1928)IV CELINA: SLOBODNO KOMPONOVANJE I FANTASTIKA- Osetljiva ?ica, 1955, Rene Magrit (1898-1967)- Predskazanje gra?anskog rata; konstrukcija s kuvanim pasuljom, 1936, Salvador Dali (1904)- Torzo s krilom, 1932, Milena Pavlovi? Barili (1909-1945)- Gra?anski rat, 1967, Miodrag Dado ?uri? (1923)- Crkva Da??ara u Urnesu, IX-X vekaMUZI?KA KULTURA(1 ?as nedeljno, 34 ?asa godi?nje)Cilj i zadaciCilj nastave muzi?ke kulture jeste da se osigura da svi u?enici steknu bazi?nu umetni?ku pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovaraju?ih Standarda obrazovnih postignu?a, da se osposobe da re?avaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlo?e svoje mi?ljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za u?enje i zainteresovanost za predmetne sadr?aje, kao i da- upoznaju muzi?ke kulture putem obrade tema povezanih sa muzikom razli?itih epoha;- razviju muzikalnost i kreativnost;- neguju smisao za zajedni?ko i individualno muziciranje u svim oblicima vaspitno-obrazovnog rada sa u?enicima.Zadaci nastave muzi?ke kulture su slede?i: - stvaranje raznovrsnih mogu?nosti da kroz razli?ite sadr?aje i oblike rada tokom nastave muzi?ke kulture svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave muzi?ke kulture budu u punoj meri realizovani;- sticanje znanja o muzici razli?itih epoha;- sticanje znanja o muzici razli?itih epoha;- razvijanje sposobnosti izvo?enja muzike (pevanje/sviranje);- razvijanje navike slu?anja muzike, podsticanje do?ivljaja i osposobljavanje za razumevanje muzike;- podsticanje kreativnosti u svim muzi?kim aktivnostima (izvo?enje, slu?anje, istra?ivanje i stvaranje muzike);- dalje upoznavanje izra?ajnih sredstava muzi?ke umetnosti;- oformiti i negovati rad ?kolskog ansambla.Operativni zadaciU?enik ume da: - prepozna osnovne elemente muzi?ke pismenosti - opi?e osnovne karakteristike: - muzi?kih instrumenata;- istorijsko-stilskih perioda;- muzi?kih ?anrova;- narodnog stvarala?tva.U?enik ume da analizira povezanost: - muzi?kih elemenata i karakteristika muzi?kih instrumenata sa muzi?kom;- izra?ajnosti (npr. brz tempo sa ?ivahnim karakterom);- strukture i dramaturgije odre?enog muzi?kog ?anra (npr. operski finale sa doga?ajima u drami);- oblika narodnog muziciranja sa specifi?nim kontekstom narodnog ?ivota.U?enik: - zna funkciju elemenata muzi?ke pismenosti i izvo?a?kih sastava u okviru muzi?kog dela;- razume istorijske i dru?tvene okolnosti nastanka ?anra i oblika muzi?kog folklora;- kriti?ki i argumentovano obrazla?e svoj sud;- ume kreativno da kombinuje izra?ajne muzi?ke elemente u esteti?kom kontekstu (odre?eni muzi?ki postupak dovodi u vezu sa ?eljenim efektom).U?enici umeju da: - prepoznaju teme iz poznatih kompozicija doma?ih i stranih autora;- upoznaju muziku razli?itih ?anrova;- budu anga?ovani u svim muzi?kim aktivnostima i sami stvaraju muziku;- aktivno u?estvuju u pripremanju programa za takmi?enja i javne nastupe;- ste?ena stvarala?ka iskustva i iskustva u slu?anju muzike koriste za procenu svojih i drugih muzi?kih dela.SADR?AJI PROGRAMAUpoznavanje muzike razli?itih epoha i izvo?enje muzikePrimenjivati ste?ena znanja o muzici razli?itih epoha kroz muzi?ke primere.Osnove muzi?ke pismenostiSte?ena znanja iz muzi?ke kulture pro?irivati i primenjivati na primerima za pevanje i sviranje.Stvaranje muzike- Podsticanje muzi?ke kreativnosti kroz improvizaciju na dostupnim instrumentima.- Stvaranje de?jih kompozicija.NA?IN OSTVARIVANJA PROGRAMAU programu nastave muzi?ke kulture za osmi razred istaknuto mesto ima sticanje znanja o muzici, koje se ostvaruje pra?enjem njenog razvoja u razli?itim epohama. Cilj nastave zasnovan je na obradi tema zna?ajnih za razumevanje uloge muzike u dru?tvu, upoznavanje muzi?kih izra?ajnih sredstava, ?anrova i oblika, kao i istaknutih stvaralaca i izvo?a?a. Ovi ciljevi se ostvaruju slu?anjem muzi?kih dela i aktivnim muziciranjem (pevanje i sviranje). Osnove muzi?ke pismenosti i muzi?ko-teorijski pojmovi u ovakvom pristupu planirani su u funkciji boljeg razumevanja muzike i muzi?kog dela.Osnovni princip u ostvarivanju ciljeva i zadataka nastave muzi?kog vaspitanja jeste aktivno u?e??e u?enika na ?asu. U tom procesu neophodno je na jednom ?asu obuhvatiti razli?ita podru?ja iz programa predvi?enog za taj razred i kombinovati razli?ite metode i oblike rada u nastavi. ?as posve?en samo jednom podru?ju i izvo?en samo jednom metodom (primenom samo jedne metode) nije didakti?ki i metodi?ki osmi?ljen, deluje demotivaciono i monotono-nezanimljiv je za u?enike.Realizacija nastave muzi?ke kulture: - sticanjem znanja o muzici;- pevanjem, sviranjem i sticanjem muzi?ke pismenosti;- slu?anjem muzike;- negovanjem de?jeg muzi?kog stvarala?tva.Grupnim i pojedina?nim pevanjem ili sviranjem razvija se interesovanje u?enika za aktivno u?estvovanje u muzi?kom ?ivotu svoje sredine.Preporuke za ostvarivanje nastavnog programaSticanje znanjaU?enici usvajaju znanja o delatnosti muzi?ke profesije. Za usvajanje i utvr?ivanje sadr?aja nastave muzi?ka kultura u osmom razredu, treba koristiti slede?e nastavne metode: dijalo?ku, metodu demonstracije i pokazivanja, monolo?ku i dr. Prilikom obrade tema obavezno koristiti o?igledna sredstva i uvek ih povezivati sa slu?nim primerima i izvo?a?kom praksom.Slu?anje muzikeU oblasti SLU?ANJA MUZIKE u?enik ume na osnovu slu?anja muzi?kih primera da imenuje: - muzi?ke izra?ajne elemente;- izvo?a?ki sastav;- muzi?ke ?anrove;- srpski muzi?ki folklor;- opi?e i analizira karakteristike zvu?nog primera kroz sadejstvo opa?enih muzi?kih elemenata (npr. uzburkana melodija kao rezultat specifi?nog ritma, tempa, agogike, dinamike, intervalske strukture);- prepozna strukturu odre?enog muzi?kog ?anra;- strukturalnom i dramatur?kom dimenzijom zvu?nog primera;- ?anrovskim i istorijsko-stilskim kontekstom zvu?nog primera;- kontekstom nastanka i primenom razli?itih oblika muzi?kog folklora.Osnove muzi?ke pismenosti- Obnavljanje ste?enih znanja iz muzi?ke pismenosti na konkretnim muzi?kim primerima (predznaci, oznake za dinamiku i tempo, notne vrednosti, obra?ene lestvice).- Analiza muzi?kih elemenata i karakteristika (tempo, karakter).- Upoznavanje funkcije elemenata muzi?ke pismenosti i izvo?a?kih sastava.Izvo?enje pesama po sluhu i iz notnog teksta: - ukazivanje na zna?aj pravilne higijene glasa, stalna briga o polo?aju tela pri pevanju, ve?be za peva?ko disanje, ve?be artikulacije, raspevavanje uz instrumentalnu pratnju i bez nje, pevanje kadence;- u?enje pesme po?inje uvo?enjem u tematiku, zatim sledi nastavnikovo tuma?enje literarnog teksta sa nagla?avanjem vaspitnih elemenata;- prilikom u?enja pesama po sluhu prvo se demonstrira originalni oblik pesme (u tempu, sa dinamikom), a zatim se vr?i jednostavna analiza pesme zbog razumevanja forme (zajedni?ko uo?avanje ponavljanja i kontrasta);- prilikom u?enja pesama iz notnog teksta prvo se vr?i analiza zapisa pesme (uo?avaju se: klju?, predznaci, takt uz probu taktiranja, dinami?ke i artikulacione oznake, du?ine i imena tonova), zatim se notni tekst i??itava parlato (sa ponavljanjima dok se tekst ne utvrdi), uradi se ve?ba raspevavanja i prelazi na pevanje dok nastavnik svira melodiju;- osmi?ljavanje po?etne intonacije pesme ostvarivati instrumentalnim uvodom;- pesma se u?i po delovima i frazama, uz instrumentalnu pratnju koja se u po?etku svodi na melodiju (aran?mane dodati tek po?to je pesma nau?ena);- te?e ritmi?ke figure i melodijske skokove obra?ivati kombinovanjem ponavljanja i uve?bavanja;- tokom u?enja neprekidno insistirati na izra?ajnom i do?ivljenom pevanju.Muzi?ko izvo?enjeU oblasti MUZI?KOG IZVO?ENJA u?enik ume da: - peva jednostavne de?je, narodne ili popularne kompozicije;- izvodi jednostavne de?je, narodne ili popularne kompozicije na bar jednom instrumentu;- izvodi raznovrsni muzi?ki repertoar pevanjem i sviranjem, kao solista i u ?kolskim ansamblima;- svira na instrumentima Orfovog instrumentarijuma;- svira na frulici, melodici, tamburi, gitari i drugim dostupnim instrumentima;- svira primere iz muzi?ke literature.Muzi?ko stvarala?tvoU oblasti MUZI?KOG STVARALA?TVA u?enik ume da: - napravi muzi?ke instrumente, koriste?i predmete iz okru?enja;- osmisli manje muzi?ke celine na osnovu ponu?enih modela;- izvodi prate?e ritmi?ke i melodijsko-ritmi?ke deonice na napravljenim muzi?kim instrumentima;- u?estvuje u odabiru muzike za dati ?anrovski i istorijski kontekst;- osmi?ljava prate?e aran?mane za Orfov instrumentarijum i druge zadate muzi?ke instrumente;- improvizuje i/ili komponuje manje muzi?ke celine (ritmi?ke i melodijske) u okviru razli?itih ?anrova i stilova;- osmisli muziku za ?kolsku predstavu, priredbu, performans;- improvizuje melodije na zadati tekst.Didakti?ko-metodi?ka uputstvaSadr?aji nastave u?enicima pru?aju znanja i informacije iz oblasti muzi?ke umetnosti, koja su neophodna za dalje razumevanje, do?ivljavanje, pra?enje i procenjivanje osnovnih muzi?kih vrednosti. Za uspe?nu realizaciju sadr?aja nastave muzi?ke kulture neophodno je ostvariti osnovni didakti?ki preduslov: kabinet sa nastavnim i o?iglednim sredstvima. Osnovna nastavna sredstva su: klavir, komplet Orfovog instrumentarija za sve u?enike, tabla sa linijskim sistemima, kvalitetni ure?aj za slu?anje muzike, a po?eljni su i kompjuter, ure?aj za emitovanje, Di-vi-di sa prate?om opremom. O?igledna nastavna sredstva su: slike pojedina?nih instrumenata, guda?kog i simfonijskog orkestra, slike stranih i doma?ih kompozitora i izvo?a?a, uglednih i zna?ajnih poslenika iz oblasti muzi?ke umetnosti, kvalitetni snimci primera.Sadr?aji muzi?ke kulture pru?aju u?enicima dovoljno znanja i sposobnosti za formiranje istan?anog muzi?kog ukusa (kriterijuma za izbor pravih muzi?kih sadr?aja) i pomo?i da razlikuju stvarne vrednosti i kvalitete u svetu muzike koja ih okru?uje u svakodnevnom ?ivotu od onih sadr?aja koji ne doprinose razvoju njihove muzi?ke percepcije, ukusa i estetskog vaspitanja.Usvajanje znanja u?enika zavisi od metodi?ke organizacije ?asa, koja mora biti dobro planirana, osmi?ljena i zanimljiva. Na ?asovima je neophodno u?enike prethodno valjano motivaciono pripremiti za aktivno u?e??e u nastavnom radu, a sam ?as muzi?ke kulture treba da kod u?enika podsti?e umetni?ki do?ivljaj muzi?kog dela koje se interpretira. Razli?itim oblicima i metodama rada u nastavi, tehnikama i o?iglednim sredstvima u?enici se podsti?u na usvajanje novih znanja. Nastavnik je u nastavnom radu ravnopravni u?esnik u svim aktivnostima.Doma?e pismene zadatke ili pisane testove, kontrolne zadatke, referate ne treba zadavati ni u jednom razredu.Sadr?aje nastave, kad god je to mogu?e, povezivati sa drugim nastavnim predmetima, muzi?kim ?ivotom dru?tvene sredine i u?estvovati na takmi?enjima i muzi?kim priredbama.ZAHTEVI PROGRAMA PO AKTIVNOSTIMAIzvo?enje muzikePevanjem pesama u?enik sti?e nova saznanja i razvija muzi?ki ukus. Izvo?enjem muzike u?enik ovladava pojmovima iz osnova muzi?ke pismenosti. Ciljevi i zadaci nastave doprinose razvijanju ljubavi prema muzi?koj umetnosti, podsticanju smisla za lepo, formiranju estetskih kriterijuma i svestranom razvoju li?nosti u?enika, da u?enika oplemeni i da mu ulep?a ?ivot.Prilikom izbora kompozicija nastavnik polazi od psihofizi?kog razvoja u?enika i njima bliskih sadr?aja, ?ire?i pri tom njihova interesovanja i oboga?uju?i dotada?nja znanja novim sadr?ajima. Tako?e, potrebno je da se sagledaju i ocene mogu?nosti u?enika neophodne za izbor i realizaciju kompozicija za pevanje i sviranje.Prilikom interpretacije pesme po sluhu potrebno je izvr?iti analizu pesme, obraditi tekst i utvrditi o ?emu pesma govori, kao i odrediti lestvicu u kojoj je napisana. Za saznavanje i do?ivljavanje narodne pesme va?no je razumeti njeno etni?ko i geografsko poreklo, ulogu pesme u narodnim obi?ajima ili svakodnevnom ?ivotu.Tako?e, u postupku izbora predlo?enih pesama, neophodno je voditi ra?una o tome da u toku rada budu zastupljene: dr?avna himna, Himna Svetom Savi, umetni?ke, narodne i prigodne pesme savremenih de?jih kompozitora, kao i kompozicije koje su stvarala deca, zastupljene na festivalima de?jeg muzi?kog stvarala?tva. Radi aktuelizacije programa, nastavnik, tako?e, mo?e predlo?iti i poneku pesmu izvan programa predlo?enih kompozicija ako je u skladu sa ciljevima i zadacima predmeta i ukoliko odgovara kriterijumima vaspitnih i umetni?kih vrednosti.Posebnu pa?nju posvetiti izra?ajnosti interpretacije - dinamici, fraziranju, dobroj dikciji.Muzi?ko izvo?enjeU radu koristiti ritmi?ke i melodijske instrumente. Po?to su u?enici opismenjeni, sviranje na melodijskim instrumentima bi?e olak?ano jer se mogu koristiti notni primeri pesama koje su solmizaciono obra?ene.Razli?itim nastavnim postupcima potrebno je podsticati de?je predispozicije za muzi?ko oblikovanje i omogu?iti im da do?ive radost sviranja, ?ime se bogati li?nost u osetljivom periodu emocionalnog sazrevanja.Obavezno je izvo?enje dr?avne himne i Himne Svetom Savi.U svakom odeljenju postoji jedan broj u?enika koji ima ve?e ili manje pote?ko?e u pevanju. Takvim u?enicima pru?iti mogu?nost afirmacije sviranjem na de?jim muzi?kim instrumentima i u?e??em u grupnom muziciranju.Slu?anje muzikeSlu?anje muzike je aktivni psihi?ki proces, koji obuhvata emocionalno do?ivljavanje i misaonu aktivnost u?enika. Uloga nastavnika u organizovanju pravilnog pristupa slu?anju muzike su?tinski je va?na za estetski odnos prema muzici i za tuma?enje i do?ivljavanje muzi?kog dela. Slu?anje muzike je u funkciji sticanja znanja o muzici i deo je obrade zadatih tema.Pre ?asova slu?anja muzike potrebno je metodi?ki tako organizovati nastavu da se prvo obnove znanja iz oblasti muzi?kih izra?ajnih sredstava, koja se stavljaju u funkciju izabranog primera. Treba izbegavati utvr?ene metodske postupke i tragati za novim pristupom u skladu sa delom koje se obra?uje. Li?nost stvaraoca se predstavlja celovito, u skladu sa njegovim umetni?kim portretom i sa osnovnim hronolo?kim podacima, uz odabrane anegdote i uz nastojanje da se u?enikova znanja iz razli?itih oblasti pove?u i stave u funkciju razumevanja slu?anog dela.Elementi muzi?kog oblika mogu se usvajati grafi?kim predstavljanjem, ali je neophodno insistirati na zvu?noj predstavi svakog oblika kao osnovi razumevanja. Muzi?ki oblici se usvajaju u okviru istorijskog konteksta u kojem su se pojavili. Po?eljno je koristiti paralele sa savremenim stvarala?tvom korelacija sa ostalim srodnim nastavnim predmetima.Muzi?ko stvarala?tvoDe?je muzi?ko stvarala?tvo predstavlja vi?i stepen aktiviranja muzi?kih sposobnosti koje se sti?u u svim muzi?kim aktivnostima, a kao rezultat kreativnog odnosa prema muzici. Ono ima veliku vaspitnu i obrazovnu vrednost: podsti?e muzi?ku fantaziju, oblikuje stvarala?ko mi?ljenje, produbljuje interesovanja za muzi?ku umetnost i doprinosi trajnijem usvajanju i pam?enju muzi?kih reproduktivnih aktivnosti i znanja.Navedene aktivnosti treba vrednovati u skladu sa stvarala?kim anga?ovanjem u?enika, a ne prema kvalitetu nastalog dela jer su i najskromnije muzi?ke improvizacije pedago?ki opravdane.Pra?enje i vrednovanje u?enikaDa bi se ostvario proces pra?enja napredovanja i stepena postignu?a u?enika u nastavi muzi?ke kulture, neophodno je da nastavnik prethodno upozna muzi?ke sposobnosti svakog u?enika.Vrednovanje usvojenog znanja i ocenjivanje u?enika u nastavi sprovodi se organizovano. U postupku vrednovanja znanja, nastavnik posebno prati razvoj svakog u?enika, njegov rad, zalaganje, interesovanje, stav, ume?nost, kreativnost i sli?no. Tako?e, nastavnik prati razvoj li?nosti u celini i objektivno procenjuje koliko je u?enik savladao programske zahteve.Smisao i svrha ocenjivanja u nastavi muzi?ke kulture ne treba da se odnose isklju?ivo na ocenu i procenu muzi?kih sposobnosti, ve? je potrebno da budu u funkciji nagrade i podsticanja za zalaganje, interesovanje, ljubav prema muzici. Ocenu treba koristiti kao oblik motivacije: ona treba u?enike da motivi?e na muzi?ke aktivnosti i na bavljenje muzikom, u skladu s njihovim stvarnim sposobnostima i potrebama.Doma?e pismene zadatke ili pisane tekstove, kontrolne zadatke i sli?no ne primenjivati u nastavi muzi?ke kulture ni u jednom razredu. Nastavni sadr?aji muzi?ke kulture ostvaruju se samo u ?koli.PROGRAM DODATNOG RADADodatna nastava se organizuje za u?enike koji su posebno dodatno motivisani za saznavanje, u?enje i pro?irivanje znanja u oblasti muzi?ke umetnosti, kao i za sviranje na pojedinim instrumentima.Zadaci nastave su: - razvijanje muzi?ke sposobnosti u?enika i ?elju za aktivnim muziciranjem i u?estvovanjem u ?kolskim ansamblima;- korelacija instrumentalne nastave sa teorijskim znanjima iz oblasti muzike;- podsticanje kreativnih sposobnosti u?enika i smisla za kolektivno muziciranje.Programom i sadr?ajima dodatne nastave obuhvatiti odgovaraju?e ud?benike, priru?nike i zbirke za pojedine instrumente.Svoja postignu?a u dodatnoj muzi?koj nastavi u?enici predstavljaju i prikazuju na ?kolskim i drugim priredbama.VANNASTAVNE AKTIVNOSTIU svakoj osnovnoj ?koli mogu se osnovati: grupe peva?a vokalnih solista i solista instrumentalista koji uve?bavaju solo pesme, kra?e komade, duete, tercete, kvartete; mali kamerni instrumentalni sastavi; sekcije ljubitelja slu?anja muzike - koji ?e slu?ati razna muzi?ka izvo?enja u ?koli ili van nje (koncerte, radio i televizijske emisije, muzi?ke filmove i sl.). Osim sekcija vokalnih solista, instrumentalnih solista i ljubitelja slu?anja muzike, mogu?e je organizovati sekciju mladih kompozitora i sa njima raditi individualno na razvoju muzi?ke kreativnosti. Tako?e, mogu?e je osnovati sekciju mladih etnomuzikologa, koji ?e prikupljati nedovoljno poznate ili gotovo zaboravljene pesme sredine u kojoj ?ive. Broj i vrsta muzi?kih sekcija koje je mogu?e oformiti u osnovnoj ?koli u odnosu na sposobnosti i interesovanja u?enika odre?eni su samo afinitetom u?enika i entuzijazmom nastavnika. Za slobodne aktivnosti odre?uje se 1 ?as nedeljno.Rad formiranih sekcija odvija se kontinuirano tokom cele ?kolske godine.HORSvaka osnovna ?kola je obavezna da organizuje rad horova, i to: hor mla?ih razreda i hor starijih razreda. U svakoj ?koli u kojoj postoje uslovi treba osnovati ?kolski orkestar. ?asovi hora i orkestra se u okviru 40-?asovne radne nedelje izvode kontinuirano od po?etka do kraja ?kolske godine, u skladu sa nastavnim programom.Repertoar ?kolskih horova obuhvata odgovaraju?a dela doma?ih i stranih autora razli?itih epoha.U toku ?kolske godine hor izvodi najmanje deset kompozicija.ORKESTAR?kolskim orkestrom se smatra instrumentalni ansambl sa najmanje deset instrumentalista koji izvode kompozicije u najmanje tri deonice. Orkestri mogu biti sastavljeni od instrumenata koji pripadaju istoj porodici (blok flaute, mandoline, tambure, harmonike, Orfov instrumentarijum itd.), ili me?ovitog su sastava, prema raspolo?ivim instrumentima. Repertoar ?kolskog orkestra ?ine dela doma?ih i stranih kompozitora razli?itih epoha, u originalnom obliku ili prilago?ena za postoje?i ?kolski sastav.U toku ?kolske godine orkestar izvodi najmanje osam dela, od kojih neka zajedno sa horom.KOMPOZICIJE ZA PEVANJE I SVIRANJEHimneDr?avna himnaHimna Svetom Savi?kolska himnaNarodna muzikaNad?njeva se mom?e i devoj?eSve ti?ice zapjevaleSedi moma na pend?eruTi, jedinaTreskavica kolo?ano, du?oDuhovne pesmeBo?i?u, na?a radostiIsajija Srbin - AlilujaPomozi nam, dragi Bo?eK. Stankovi? - Mnogaja ljetaTropar za Bo?i?Tropar Svetom SaviS. Mokranjac - odlomak iz liturgije, Budi imjaStarogradske pesmeAjde, Kato, ajde, zlatoNebo je tako vedro?to se bore misli mojeOj, jesenske duge no?iU tem SomboruPesme iz balkanskih ratova i svetskog rataKapetan Ko?a putujeKre?e se la?a francuskaTamo dalekoKanoniM. Pretorijus - ?ivela muzikaM. Pretorijus - Osvanu danJ. Hajdn - IntervaliPesme koje su komponovala decaIzbor pesama nagra?enih na festivalu de?jeg muzi?kog stvarala?tva.Pesme nacionalnih manjinaAk kojun (turska)Zeka (ma?arska)Mala ptica (albanska)Rodile su trnjine (rusinska)Todoro, Todorke (bugarska)Crvena jabuka (slova?ka)?oban?i? (rumunska)?elem, ?elem (romska)Zabavna i filmska muzikaIzbor savremenih popularnih pesama.ISTORIJA(2 ?asa nedeljno, 68 ?asova godi?nje)Cilj nastave istorije jeste da se osigura da svi u?enici steknu bazi?nu jezi?ku i nau?nu pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovaraju?ih Standarda obrazovnih postignu?a, da se osposobe da re?avaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlo?e svoje mi?ljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za u?enje i zainteresovanost za predmetne sadr?aje, kao i razvijanje istorijske svesti i humanisti?ko obrazovanje u?enika. Nastava istorije treba da doprinese razumevanju istorijskog prostora i vremena, istorijskih doga?aja, pojava i procesa, kao i razvijanju nacionalnog i evropskog identiteta i duha tolerancije kod u?enika.Zadaci nastave istorije su: - stvaranje raznovrsnih mogu?nosti da kroz razli?ite sadr?aje i oblike rada tokom nastave istorije svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave istorije budu u punoj meri realizovani- da u?enici razumeju istorijske doga?aje, pojave i procese, ulogu istaknutih li?nosti u razvoju ljudskog dru?tva i da poznaju nacionalnu i op?tu istoriju (politi?ku, ekonomsku, dru?tvenu, kulturnu...).Cilj i zadaci nastave istorije ostvaruju se kroz razli?ite sadr?aje, metode i oblike rada, uz po?tovanje Obrazovnih standarda za kraj obaveznog obrazovanja.Operativni zadaciU?enici treba da: - steknu osnovna znanja o najva?nijim odlikama istorijskog perioda od druge polovine XIX do kraja XX veka- steknu osnovna znanja o najva?nijim odlikama istorijskog perioda od druge polovine XIX do kraja XX veka na srpskom i jugoslovenskom prostoru- steknu osnovna znanja o istoriji evropskih i vanevropskih dr?ava u periodu od druge polovine XIX do kraja XX veka- razumeju najzna?ajnije politi?ke ideje istorijskog perioda od druge polovine XIX do kraja XX veka- steknu osnovna znanja o znamenitim li?nostima perioda od druge polovine XIX do kraja XX veka u op?toj i nacionalnoj istoriji- se upoznaju sa kulturnim i nau?notehnolo?kim dostignu?ima na srpskom, jugoslovenskom, evropskom i vanevropskom prostoru u periodu od druge polovine XIX do kraja XX veka- razumeju da nacionalna istorija predstavlja sastavni deo op?te istorije- razvijaju istra?iva?ki duh i kriti?ki odnos prema pro?losti i osposobe se da prepoznaju razli?ita tuma?enja istih istorijskih doga?aja- razumeju uzroke i posledice najva?nijih istorijskih pojava u periodu od druge polovine XIX do kraja XX veka- ovladaju ve?tinom kori??enja istorijskih karata za period od druge polovine XIX do kraja XX veka- nau?e da povezuju razli?ite istorijske sadr?aje (li?nosti, doga?aje, pojave i procese) sa odgovaraju?om vremenskom odrednicom i istorijskim periodom- poseduju svest o povezanosti pojava iz pro?losti sa pojavama iz sada?njosti.SADR?AJI PROGRAMASVET U DRUGOJ POLOVINI XIX I PO?ETKOM XX VEKAPromene u privredi, dru?tvu i kulturi u drugoj polovini XIX i po?etkom XX veka (Druga industrijska revolucija, promene u svetskoj ekonomiji; politi?ke ideje - imperijalizam, nacionalizam, rasizam, demokratija, socijalizam, klerikalizam; duhovni horizonti epohe - kultura, nauka, obrazovanje).Me?unarodni odnosi u drugoj polovini XIX i po?etkom XX veka (nastanak Trojnog saveza i Antante, borba za kolonije u Africi i Aziji, uspon SAD i Japana, podela Kine, me?unarodne politi?ke krize).Velike sile i balkanske zemlje (Isto?no pitanje - opadanje Osmanskog carstva, prodor Habzbur?ke monarhije na Balkan; uticaj velikih sila - Rusije, Velike Britanije, Francuske, Nema?ke, Italije; uobli?avanje nacionalnih dr?ava na Balkanu - Gr?ka, Rumunija, Bugarska, Albanija).SRBIJA, CRNA GORA I SRBI U HABZBUR?KOM I OSMANSKOM CARSTVU OD BERLINSKOG KONGRESA DO PRVOG SVETSKOG RATASrbija od 1878. do 1903. godine (sticanje nezavisnosti, prostor, dru?tvo, privreda, nauka i kultura, obrazovanje, svakodnevni ?ivot, unutra?nja i spoljna politika, politi?ki ?ivot - osnivanje stranaka, progla?enje kraljevine, Timo?ka buna, srpsko-bugarski rat, ustavi iz 1888. i 1901, Majski prevrat; li?nosti - kralj Milan, kraljica Natalija i kralj Aleksandar Obrenovi?, Jovan Risti?, Stojan Novakovi?, Nikola Pa?i?, Milutin Gara?anin...).Srbija od 1903. do 1914. godine (unutra?nja politika - Ustav iz 1903, razvoj parlamentarne demokratije; spoljnopoliti?ko okru?enje - Carinski rat i Aneksiona kriza; modernizacija privrede i dru?tva, kultura, obrazovanje - osnivanje Univerziteta 1905, svakodnevni ?ivot; li?nosti - kralj Petar I i prestolonaslednik Aleksandar Kara?or?evi?, Jovan Cviji?, Jovan Skerli?, Mihailo Petrovi? Alas, Nade?da Petrovi?...).Crna Gora od 1878. do 1914. godine (sticanje nezavisnosti, prostor, stanovni?tvo, dru?tvo, privreda, kultura i obrazovanje; modernizacija dr?avne uprave, svakodnevni ?ivot; unutra?nja i spoljna politika - odnosi sa Srbijom, dono?enje Ustava 1905, politi?ke podele, progla?enje kraljevine; li?nosti - kralj Nikola Petrovi?, Valtazar Bogi?i?, Marko Miljanov...).Srbi u Habzbur?koj monarhiji (Srbi u ju?noj Ugarskoj, Hrvatskoj i Slavoniji, Dalmaciji - dru?tvo, privreda, kultura i obrazovanje, polo?aj crkve; politi?ki ?ivot - politi?ke stranke; li?nosti - Mihailo Polit-Desan?i?, Ja?a Tomi?, Svetozar Pribi?evi?, Stefan Mitrov Ljubi?a...).Bosna i Hercegovina pod austrougarskom vla??u (prostor, stanovni?tvo, pravni polo?aj Bosne i Hercegovine, uprava Benjamina Kalaja, Aneksija i Aneksiona kriza; dru?tvo, privreda, kultura i obrazovanje, polo?aj crkve; politi?ki ?ivot - politi?ke stranke, omladinski pokret i Mlada Bosna, me?unacionalni i me?uverski odnosi; Sarajevo, Mostar i Banja Luka kao kulturni i politi?ki centri; li?nosti - Aleksa ?anti?, Jovan Du?i?, Vladimir ?orovi?, Petar Ko?i?, Osman ?iki?...).Srbi u Osmanskom carstvu (Kosovo, Metohija, Ra?ka oblast i Makedonija - politi?ka, imovinska i li?na obespravljenost Srba; kulturne, prosvetne i crkvene prilike - zna?aj Prizrenske bogoslovije; uticaj Srbije; li?nosti - Bogdan Radenkovi?, Petar Kosti?...).Balkanski ratovi (uzroci i povodi, suprotnosti izme?u balkanskih nacionalnih politika, Mladoturska revolucija, Balkanski savez i Prvi balkanski rat - Kumanovska i Bitoljska bitka, teritorijalne promene; sukobi me?u saveznicima i Drugi balkanski rat - Bregalni?ka bitka; Bukure?ki mir i nove granice na Balkanu).SAVREMENO DOBAPRVI SVETSKI RAT I REVOLUCIJE U RUSIJI I EVROPISvet u Velikom ratu (Velike sile i njihovi sukobljeni interesi, uzroci i povod, savezni?tva i frontovi, ratna hronika - prelomnice rata; aspekti rata - tehnologija rata, gubici i ?rtve, vode?e li?nosti dr?ava u sukobu).?ovek u ratu - li?no i kolektivno iskustvo (?ivot u pozadini i na frontu; rat i kultura - umetni?ko vi?enje rata, rat kao poni?tavanje civilizacijskih vrednosti; li?ni do?ivljaj rata).Revolucije u Rusiji i Evropi (dru?tvene, politi?ke i ekonomske prilike u Rusiji uo?i i u toku Prvog svetskog rata, Februarska revolucija, Oktobarska revolucija i gra?anski rat, uticaj Oktobarske revolucije na prilike u Evropi, revolucionarno vrenje, anarhija i raspad velikih carstava; li?nosti - car Nikolaj II Romanov, Vladimir Ilji? Lenjin, Roza Luksemburg, Maksim Gorki, D?on Rid...).SRBIJA I CRNA GORA U PRVOM SVETSKOM RATUSrbija i Crna Gora u Velikom ratu (odbrana otad?bine 1914. godine - Cerska i Kolubarska bitka; slom i okupacija - ?ivot u senci rata, bolest, glad i epidemije, odbrana Beograda, povla?enje kroz Srbiju, Mojkova?ka bitka, Albanska golgota; okupacija i izbegli?tvo - okupacione uprave, plja?ka, represija i otpor, poku?aji menjanja nacionalnog i kulturnog identiteta stanovni?tva, dr?ava u izbegli?tvu, ?ivot u izbegli?tvu; Solunski front i oslobo?enje, doprinos pobedi; li?nosti - regent Aleksandar Kara?or?evi?, Radomir Putnik, Stepa Stepanovi?, ?ivojin Mi?i?, Petar Bojovi?, Janko Vukoti?, major Gavrilovi?, Ar?ibald Rajs, Milutin Boji?...).Iskorak ka Jugoslaviji (jugoslovenska ideja, dr?avni programi i koncepti - Ni?ka, Krfska, Majska i ?enevska deklaracija; ?inioci jugoslovenskog ujedinjenja - srpska vlada, Jugoslovenski odbor, Narodno vije?e, me?unarodno okru?enje; zavr?ne vojne operacije - dosezanje do granica nove dr?ave; li?nosti - regent Aleksandar Kara?or?evi?, Nikola Pa?i?, Frano Supilo, Ante Trumbi?...).SVET IZME?U PRVOG I DRUGOG SVETSKOG RATAPrilike u svetu posle Velikog rata (bilans Prvog svetskog rata - pobednici i pora?eni, Mirovna konferencija u Parizu i nova karta Evrope i sveta; Dru?tvo naroda, uloga Vudroa Vilsona).Ekonomske, kulturne i dru?tvene prilike (velike ekonomske krize i njihove posledice; svet u pokretu - kultura, nauka i obrazovanje, umetni?ki pokreti, masovna zabava, pojava radija, televizije, zvu?nog filma, upotreba ve?ta?kih materijala u industriji; li?nosti - Albert Ajn?tajn, Aleksandar Fleming, Tomas Man, ?tefan Cvajg, Ernest Hemingvej, D?on Golsvordi, Mihail ?olohov, ?arli ?aplin, Volt Dizni, Sergej Ejzen?tajn, Pablo Pikaso, Salvador Dali...).Svet izme?u demokratije i totalitarizma (liberalne demokratije - Francuska, Velika Britanija, SAD; fa?izam, nacionalsocijalizam, militarizam - Italija, Nema?ka, Japan; komunizam - Sovjetski Savez; li?nosti - Frenklin Ruzvelt, Toma? Masarik, Benito Musolini, Adolf Hitler, Josif Visarionovi? Staljin...).Svet na putu ka novom ratu (Daleki istok, intervencija u Etiopiji, gra?anski rat u ?paniji; ru?enje poretka - kriza Dru?tva naroda, An?lus, Minhenski sporazum, okupacija Albanije, pakt Molotov-Ribentrop).JUGOSLOVENSKA KRALJEVINAKraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca od 1918. do 1929. godine (prostor, dru?tvo i okru?enje, konstituisanje dr?ave i me?unarodno priznanje, Vidovdanski ustav, jugoslovenski parlamentarizam; politi?ke stranke, izbori i izborne borbe; ekonomske prilike; nacionalno i versko pitanje i pitanje demokratije; li?nosti - kralj Aleksandar Kara?or?evi?, Nikola Pa?i?, Ljuba Davidovi?, Svetozar Pribi?evi?, Stjepan Radi?...).Jugoslavija od 1929. do 1941. godine (li?ni re?im kralja Aleksandra - osnovne karakteristike, me?unarodni ?inioci, ideologija integralnog jugoslovenstva, Ustav iz 1931, o?ivljavanje politi?kog ?ivota, atentat u Marseju; vlada Milana Stojadinovi?a - unutra?nja i spoljna politika; izazovi novog rata - preure?enje dr?ave, stvaranje Banovine Hrvatske, vlada Cvetkovi?-Ma?ek, promena me?unarodne pozicije Jugoslavije i porast separatizma; otvaranje srpskog pitanja - Srpski kulturni klub; li?nosti - knez Pavle Kara?or?evi?, Milan Stojadinovi?, Vlatko Ma?ek...).Jugoslovenski kulturni prostor (kulturni uzlet, saradnja i pro?imanja; univerzitet i nauka; umetni?ki pokreti, humanitarne i sportske organizacije; li?nosti - Milutin Milankovi?, Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Branislav Nu?i?, Isidora Sekuli?, Ksenija Atanasijevi?, Milo? Crnjanski, Slobodan Jovanovi?, Sava ?umanovi?, Ivan Me?trovi?, Miroslav Krle?a, Jovan Du?i?...).DRUGI SVETSKI RAT - TOTALNI RATDominacija sila osovine i prelomne godine 1939-1941-1943. (uzroci i povodi, zara?ene strane, savezni?tva, napad na Poljsku i njena podela, sovjetsko-finski rat, rat na Zapadu do 1940. godine - pad Francuske, Bitka za Britaniju; ratne operacije na Balkanu; napad na SSSR i otvaranje Isto?nog fronta; od evropskog ka svetskom ratu - Afri?ki front, rat na Pacifiku i ulazak SAD u rat; prelomne bitke - bitka za Moskvu, opsada Lenjingrada, Staljingradska bitka, bitka kod El Alamejna).Pobeda antifa?isti?ke koalicije (pad Italije, iskrcavanje u Normandiji; kraj rata u Evropi i na Dalekom istoku - kapitulacija Nema?ke i Japana; izgra?ivanje novog poretka - od Atlantske povelje do Potsdamske konferencije, li?nosti - Frenklin Ruzvelt, Vinston ?er?il, Josif Visarionovi? Staljin, ?arl de Gol, mar?al ?ukov, general Montgomeri, general Ajzenhauer, feldmar?al Romel...).Posledice rata (ljudski i materijalni gubici, tehnologija smrti - logori smrti, genocid, holokaust; moderna vojna tehnologija - upotreba atomskog oru?ja; ?ivot u ratu; rat i kultura - umetni?ko vi?enje rata, rat kao poni?tavanje civilizacijskih vrednosti; li?ni do?ivljaj rata).JUGOSLAVIJA U DRUGOM SVETSKOM RATUAprilski rat i posledice poraza (od diplomatskog i vojnog pritiska do rata - pristupanje Trojnom paktu, vojni pu? i demonstracije, vlada Du?ana Simovi?a; tok rata - od bombardovanja Beograda do vojne kapitulacije; vlada i monarh u izbegli?tvu, podela Jugoslavije, uspostavljanje okupacionih sistema i kolaboracionisti?kih re?ima, teror i represija, NDH - genocidna tvorevina).Otpor, ustanak i gra?anski rat (komunisti i revolucionarna perspektiva, antiokupatorske snage gra?anstva; ustanak - egzistencijalni, ideolo?ki i nacionalnooslobodila?ki motivi; suparni?ki pokreti otpora - razli?ite strategije nacionalne politike; gra?anski rat, jugoslovensko rati?te 1941-1942 - nosioci terora i genocida, osnovne institucije revolucionarne vlasti).Jugoslovensko rati?te i zavr?na faza rata 1943-1945. (AVNOJ i stvaranje jugoslovenske federacije - nedovr?ena institucionalizacija; velike sile i jugoslovensko rati?te - britanska politika kompromisa i borba za me?unarodno priznanje nove Jugoslavije; obra?un sa protivnicima revolucije; prelomne bitke na jugoslovenskom rati?tu - Neretva, Sutjeska, Beogradska operacija, Sremski front i zavr?ne operacije za oslobo?enje zemlje).Bilans rata i doprinos Jugoslavije pobedi antifa?isti?ke koalicije (vojni doprinos pobedi, ljudski i materijalni gubici, demografske promene; logori smrti - Jasenovac, Stara Gradi?ka, Sajmi?te, Banjica...; genocid i holokaust; uni?tavanje i plja?ka kulturnih i privrednih dobara; ratna svakodnevica; rat i kultura - umetni?ko vi?enje rata; li?ni do?ivljaj rata; li?nosti - kralj Petar II Kara?or?evi?, general Dragoljub Mihailovi?, Josip Broz Tito, general Milan Nedi?, Ante Paveli?, Alojzije Stepinac...).SVET POSLE DRUGOG SVETSKOG RATAPosleratni svet i njegove suprotnosti (od ratnog savezni?tva do hladnog rata; nova karta sveta i nove podele - hladni rat u Evropi i Aziji, blokovska podela, trka u naoru?anju, nova ratna ?ari?ta, dekolonizacija i ra?anje Tre?eg sveta; pokreti emancipacije - pokreti za ?enska i manjinska prava, antiratni i antirasni pokreti; nau?na dostignu?a, osvajanje svemira, mediji, popularna kultura; pred novim izazovima - globalizacija, terorizam, ekolo?ki problemi...).Evropske integracije - od ideje do realizacije (pad Berlinskog zida - simboli?ni kraj jednog poretka; Evropska unija, Savet Evrope...).JUGOSLAVIJA POSLE DRUGOG SVETSKOG RATANova vlast (progla?enje republike, izgradnja novog dru?tvenog ure?enja, politi?ka i ekonomska osnova nove vlasti - hegemonija komunista; represija, me?unarodni polo?aj - oslonac na Sovjetski Savez; obnova privrede i industrijalizacija, dr?avna privreda i njene protivre?nosti; sukob Jugoslavije i socijalisti?kih zemalja - rezolucija Informbiroa, Goli otok; nova unutra?njopoliti?ka i spoljnopoliti?ka orijentacija: samoupravljanje - nova koncepcija dru?tvenog razvoja i nesvrstanost - iskorak ka Tre?em svetu; Jugoslavija izme?u istoka i zapada - od saradnje sa zapadom do pomirenja sa istokom; li?nosti - Josip Broz Tito, Aleksandar Rankovi?, Milovan ?ilas, Edvard Kardelj...).Dru?tveni, ekonomski, politi?ki i kulturni razvoj - glavni procesi i problemi (politika - ustavno, nacionalno, versko pitanje, pitanje politi?kih sloboda...; ekonomija - protivre?nosti ekonomskog razvoja i ekonomske krize; kultura, nauka i obrazovanje; svakodnevica, ?ivotni standard, popularna kultura; li?nosti - Ivo Andri?, Milo? Crnjanski, Bojan Stupica, Borislav Peki?, Dobrica ?osi?, Aleksandar Petrovi?, Aleksandar Popovi?, Du?an Kova?evi?…).Dru?tvena kriza i poraz Jugoslavije (poraz Jugoslavije kao ideje, politi?kog projekta i dru?tvenog sistema; razbijanje i raspad Jugoslavije - ratovi u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini; velike sile i jugoslovenska kriza - internacionalizacija sukoba; nastanak novih dr?ava, posledice raspada jugoslovenske dr?ave - demografske, ekonomske i kulturne; sukobi na Kosovu i Metohiji i NATO intervencija 1999, Kosovsko pitanje, razdvajanje Srbije i Crne Gore; li?nosti - Slobodan Milo?evi?, Franjo Tu?man, Alija Izetbegovi?, Zoran ?in?i?…).NA?IN OSTVARIVANJA PROGRAMAZna?aj perioda koji se izu?ava u osmom razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja zahteva posebnu pa?nju u izboru nastavnih sadr?aja. U programu su obra?eni najva?niji doga?aji, pojave i procesi, kao i znamenite li?nosti koje su obele?ile razdoblje od sedamdesetih godina XIX do kraja XX veka. Klju?ni sadr?aji u okviru nastavnih tema dati su u zagradama koje se nalaze iza naziva nastavnih jedinica. Ovakva struktura programa koncipirana je s ciljem da pomogne nastavniku u planiranju neposrednog rada sa u?enicima jer mu olak?ava odre?ivanje obima i dubine obrade pojedinih nastavnih sadr?aja. Nastavnik ima slobodu da sam odredi raspored i dinamiku aktivnosti za svaku temu uva?avaju?i ciljeve i zadatke predmeta.Po?eljno je na ovakav na?in osmi?ljeni program dopuniti sadr?ajima iz lokalne pro?losti, ?ime se kod u?enika posti?e jasnija predstava o tome ?ta od istorijske i kulturne ba?tine njihovog kraja poti?e iz ovog perioda (u?e??e u balkanskim i svetskim ratovima, spomenici znamenitim li?nostima i u?esnicima ratova, zna?ajne gra?evine, ustanove kulture i obrazovanja...).U ?kolama na nastavnom jeziku neke od nacionalnih manjina mogu se, osim sadr?aja iz njihove istorije koji su dati u programu, obraditi i pro?ireni nastavni sadr?aji iz pro?losti tog naroda. Pri tome, nastavnici ?e nastojati da, kori??enjem raznovrsnih izvora i relevantne istoriografske i etnografsko-antropolo?ke literature, u?enicima pru?e mogu?nost da steknu jasnu predstavu o pro?losti naroda kome pripadaju, ali i okru?enja u kome ?ive: kakav im je bio na?in ?ivota i koje su zna?ajne li?nosti obele?ile ovo razdoblje njihove istorije.Savla?uju?i nastavni program istorije, u?enici osmog razreda, osim toga ?to sti?u znanja o doga?ajima, pojavama i procesima iz pro?losti, dobijaju i podsticaje za svoj intelektualni razvoj. Oni se, u?e?i istoriju, ve?baju u logi?kom zaklju?ivanju i shvatanju uzro?no-posledi?nih veza. Istorija je izuzetno pogodan nastavni predmet za podsticanje razvoja kriti?kog mi?ljenja, odnosno za razlikovanje ?injenica od pretpostavki, podataka od njihove interpretacije i bitnog od nebitnog. Zbog toga je posebno zna?ajno kojim ?e se metodi?kim postupkom i pristupom obra?ivati nastavni sadr?aji.Istorija kao narativni predmet, u kome su usmeno izlaganje, opis, razgovor, obja?njenja, tuma?enja, argumentovanje nastavnika i u?enika glavna aktivnost, pru?a velike mogu?nosti za podsticanje u?eni?ke radoznalosti, koja je u osnovi svakog saznanja. Nastavni sadr?aji treba da budu predstavljeni kao "pri?a" bogata informacijama i detaljima, ne zato da bi opteretili pam?enje u?enika, ve? da bi im istorijski doga?aji, pojave i procesi bili predo?eni jasno, detaljno, ?ivo i dinami?no. Nastava ne bi smela biti statisti?ka zbirka podataka i izve?taj o tome ?ta se nekada zbilo, ve? bi trebalo da pomogne u?enicima u stvaranju ?to jasnije predstave ne samo o tome ?ta se tada desilo, ve? i za?to se to desilo i kakve su posledice iz toga proistekle. Program se ostvaruje uz primenu metoda interaktivne nastave.Posebno mesto u nastavi istorije imaju pitanja, kako ona koja postavlja nastavnik u?enicima, tako i ona koja dolaze od u?enika, podstaknuta onim ?to su ?uli u u?ionici ili ?to su saznali van nje koriste?i razli?ite izvore informacija. Dobro osmi?ljena pitanja nastavnika imaju podsticajnu funkciju za razvoj istorijskog mi?ljenja i kriti?ke svesti, ne samo u fazi utvr?ivanja i sistematizacije gradiva, ve? i u samoj obradi nastavnih sadr?aja. Precizno postavljena pitanja, kao poziv na razmi?ljanje i traganje za odgovorom "kako je uistinu bilo", obezbe?uju razumevanje, a samim tim i uspe?no pam?enje i trajno usvajanje znanja i ve?tina kod u?enika. U zavisnosti od cilja koji nastavnik ?eli da ostvari, pitanja mogu imati razli?ite funkcije, kao ?to su: fokusiranje pa?nje na neki sadr?aj ili aspekt, podsticanje pore?enja, traganje za poja?njenjem, procena mogu?ih posledica i dr.Nastavnik, pored toga ?to kreira svoja predavanja, osmi?ljava i planira na koji na?in ?e se u?enici uklju?iti u obrazovno-vaspitni proces. Nije bitno da li je u?eni?ka aktivnost organizovana kao individualni rad, rad u paru, maloj ili velikoj grupi, kao radionica ili doma?i zadatak, ve? koliko i kako "uvodi" u pro?le doga?aje, odnosno koliko podsti?e u?enike da se distanciraju od sada?njosti i sopstvenog ugla gledanja.Da bi shvatio doga?aje koji su se dogodili u pro?losti, u?enik mora da ih o?ivi u svom umu, u ?emu veliku pomo? pru?a upotreba razli?itih istorijskih tekstova, karata i drugih izvora istorijskih podataka (dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, muzejski eksponati, ilustracije, kao i obilasci kulturno-istorijskih spomenika i posete ustanovama kulture). Kori??enje istorijskih karata je izuzetno va?no jer one omogu?avaju u?enicima ne samo da na o?igledan i slikovit na?in do?ive prostor na kome se neki od doga?aja odvijao, ve? im i poma?u da prate promene na odre?enom prostoru kroz vreme.Nastava istorije ima uticaja i na razvijanje jezi?ke i govorne kulture (besedni?tva), jer istorijski sadr?aji bogate i oplemenjuju jezi?ki fond u?enika. Naravno, potrebno je da se sve re?i i pojmovi koji su nepoznati ili nedovoljno dobro poznati u?enicima precizno objasne. Gde god je to mogu?e, po?eljno je izbegavati pojmove visokog nivoa apstraktnosti. Kako nemaju svi u?enici jednak dar za verbalno izra?avanje, nastavnik ?e pozitivno vrednovati kada se u?enik dobro snalazi na istorijskoj karti, postavlja promi?ljena pitanja ili ve?to argumentuje u diskusiji, ?ak i onda kada je njegovo izra?avanje, posmatrano po broju re?i, siroma?no.U radu sa u?enicima neophodno je imati u vidu integrativnu funkciju istorije, koja u obrazovnom sistemu, gde su znanja podeljena po nastavnim predmetima, poma?e u?enicima da postignu celovito shvatanje o povezanosti i uslovljenosti biolo?kih, geografskih, ekonomskih i kulturnih uslova ?ivota ?oveka kroz prostor i vreme. Tako?e, po?eljno je izbegavati fragmentarno i izolovano znanje istorijskih ?injenica jer ono ima najkra?e trajanje u pam?enju i najslabiji transfer u sticanju drugih znanja i ve?tina. U nastavi treba ?to vi?e koristiti zadatke koji zahtevaju primenu nau?enog u razumevanju i re?avanju svakodnevnih problemskih situacija.Postoji prirodna veza istorije sa drugim obaveznim i izbornim nastavnim predmetima (geografija, srpski jezik, likovna kultura, muzi?ka kultura, narodna tradicija, svakodnevni ?ivot u pro?losti, verska nastava, gra?ansko vaspitanje...) i zato je po?eljna saradnja izme?u predmetnih nastavnika, koja se mo?e ostvarivati na razli?ite na?ine (redovna nastava, dodatni rad, slobodne aktivnosti, izleti i ekskurzije...).Program se ostvaruje uz uva?avanje Obrazovnih standarda za kraj obaveznog obrazovanja i nivoa znanja koji su u njima definisani (osnovni, srednji i napredni nivo).DODATNI SADR?AJI PROGRAMU ISTORIJA U NASTAVI NA MA?ARSKOM JEZIKU - Razdoblje dualizma u Ma?arskoj - privredni i kulturni razvoj, nacionalno pitanje, agrarno pitanje, - Ma?arska u Prvom svetskom ratu - u?e??e u ratu, revolucija, gubici, - Ma?arska Sovjetska Republika, Trianonski mirovni ugovor, - Ma?arska izme?u dva svetska rata i u Drugom svetskom ratu, - Ma?arska nakon Drugog svetskog rata, - Ma?ari u Jugoslaviji izme?u dva svetska rata i u Drugom svetskom ratu, - Ma?ari u Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata i u Republici Srbiji. DODATNI SADR?AJI PROGRAMU ISTORIJA U NASTAVI NA HRVATSKOM JEZIKU 1. Hrvatska i hrvatski narod u drugoj polovici XIX stolje?a - Hrvatsko-ugarska nagodba, borba za hrvatski jezik (biskup Josip Juraj ?trosmajer, Narodna stranka, Ban Ivan Ma?urani?) 2. Hrvatska i hrvatski narod u prvoj polovici XX stolje?a - Hrvatska u Kraljevini SHS/Jugoslaviji (Stjepan Radi?, Vlatko Ma?ek) 3. Hrvatska i hrvatski narod u drugoj polovici XX stolje?a - Hrvatska u Drugom Svetskom ratu 1941-1945.(NDH, NOB) - Republika Hrvatska u okviru DFJ/ FNRJ/SFRJ (1945-1991.) GEOGRAFIJA(2 ?asa nedeljno, 68 ?asova godi?nje)Cilj i zadaciCilj nastave geografije jeste da se osigura da svi u?enici steknu bazi?nu jezi?ku i nau?nu pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovaraju?ih Standarda obrazovnih postignu?a, da se osposobe da re?avaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlo?e svoje mi?ljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za u?enje i zainteresovanost za predmetne sadr?aje, kao i da u?enicima pru?i znanja i obja?njenja o savremenim geografskim pojavama, objektima i procesima na teritoriji Republike Srbije. Oslanjaju?i se na prethodno ste?ena znanja i umenja u?enika, nastava geografije ?e im omogu?iti razumevanje osnovnih fizi?ko-geografskih odlika na?e zemlje i upoznavanje slo?enih dru?tveno-ekonomskih procesa i promena, kako u na?oj dr?avi, tako i na Balkanskom poluostrvu, Evropi i svetu kao celini.Zadaci nastave geografije su stvaranje raznovrsnih mogu?nosti da kroz razli?ite sadr?aje i oblike rada tokom nastave geografije svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave geografije budu u punoj meri realizovani. NJihovo ostvarivanje doprine?e osposobljavanju i razvijanju znanja, ve?tina, stavova i vrednosti koji su neophodni za razvoj humane, harmoni?ne i interkulturno usmerene li?nosti, sposobne da se snalazi u slo?enim uslovima dru?tva u transformaciji i da doprinese razvoju svoje zajednice kao odgovoran gra?anin.Operativni zadaciU?enici treba da: - odre?uju, povezuju i shvataju zna?aj geografskog polo?aja svoje zemlje na Balkanu, u Evropi i u svetu;- steknu osnovna znanja o prirodno-geografskim i dru?tveno-ekonomskim odlikama Srbije, njenim prirodnim lepotama i kulturnom nasle?u;- primenjuju ste?ena znanja u svakodnevnom ?ivotu, kako bi sa razumevanjem mogli da prate dru?tveno-geografske pojave, procese i odnose na prostoru na?e zemlje, na Balkanu, u Evropi i u svetu;- poznaju svojstva geografskih objekata, pojava i procesa u kraju u kome ?ive i povezuju pojave i procese na regionalnom i nacionalnom nivou;- razvijaju sposobnosti povezivanja znanja iz geografije sa znanjima iz srodnih nastavnih predmeta;- shvataju potrebu li?nog u?e??a u za?titi, obnovi i unapre?ivanju kvaliteta ?ivotne sredine i zna?aj o?uvanja prirode i prirodnih resursa;- poseduju ose?anja socijalne pripadnosti i privr?enosti sopstvenoj naciji i kulturi, te aktivno doprinose o?uvanju i negovanju nacionalnog i kulturnog identiteta;- razvijaju me?usobno uva?avanje, kao i saradnju i solidarnost izme?u pripadnika razli?itih socijalnih, etni?kih i kulturnih grupa i doprinose dru?tvenoj koheziji;- podr?avaju procese me?unarodne integracije na?e zemlje;- koriste razli?ite izvore informacija i uo?avaju njihovu va?nost u geografskim saznanjima;- budu osposobljeni da na terenu osmatraju, mere, analiziraju, intervjui?u, skiciraju i prikupljaju podatke i razvijaju sposobnost iskazivanja geografskog znanja re?ima, slikom, kvantitativno, tabelarno, grafi?ki i shematski;- ovladaju tehnikama timskog/grupnog rada i grupnog odlu?ivanja;- budu osposobljeni za kontinuirano obrazovanje i samoobrazovanje.SADR?AJI PROGRAMAI UVOD U PROGRAMSKE SADR?AJE (1)Ciljevi, zadaci i programski sadr?aji geografije za osmi razred osnovne ?kole.II GEOGRAFSKI POLO?AJ, GRANICE I VELI?INA SRBIJE (2)Geografski polo?aj, dr?avne granice i veli?ina Srbije.III PRIRODNE ODLIKE SRBIJE (26)Postanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina.PANONSKI BASENPanonska nizija: geografski polo?aj, prostiranje, podela, odlike i zna?aj.Ju?ni obod Panonskog basena: geografski polo?aj, prostiranje, podela, odlike i zna?aj.PLANINSKI RELJEF SRBIJEGeografski polo?aj, prostiranje, osnovne odlike i podela.SRPSKO-MAKEDONSKA MASAGeografski polo?aj, prostiranje, podela, odlike i zna?aj.DINARIDIDinarske planine, ?arske planine, Kosovska i Metohijska kotlina: geografski polo?aj, prostiranje, podela, odlike i zna?aj.KARPATO-BALKANIDIKarpatske i Balkanske planine: geografski polo?aj, prostiranje, podela, odlike i zna?aj.KLIMA SRBIJEKlimatski elementi i faktori.Klimatske oblasti, tipovi klime i njihove odlike.VODE SRBIJEReke crnomorskog sliva: osnovne odlike i ekonomski zna?aj.Reke jadranskog i egejskog sliva: osnovne odlike i ekonomski zna?aj.Jezera: postanak, razme?taj i zna?aj.Termomineralne vode: postanak, razme?taj, zna?aj i iskori??avanje.ZEMLJI?TE I BILJNI I ?IVOTINJSKI SVETZemlji?te: osnovni tipovi, odlike, prostiranje i zna?aj.Biljni i ?ivotinjski svet: rasprostranjenost i zna?aj.ZA?TITA PRIRODEZa?tita geonasle?a, vazduha, vode, zemlji?ta i biljnog i ?ivotinjskog sveta.Za?ti?eni prirodni objekti i nacionalni parkovi u Srbiji.IV STANOVNI?TVO I NASELJA SRBIJE (9)Stanovni?tvo: broj, gustina naseljenosti, prirodni prira?taj.Migracije stanovni?tva: vrste, uzroci i posledice.Struktura stanovni?tva: biolo?ka, nacionalna, kulturno-obrazovna, socio-ekonomska, verska.Narodi i etni?ke zajednice u Srbiji.Naselja: podela, razme?taj i perspektive razvoja.Beograd - glavni grad Republike Srbije.V PRIVREDA SRBIJE (13)Osnovne odlike i podela privrede.Poljoprivreda: prirodni i dru?tveni uslovi za razvoj, mere za unapre?ivanje, prioriteti razvoja i zna?aj.Grane poljoprivrede (zemljoradnja, sto?arstvo, lov i ribolov), osnovne odlike i perspektive razvoja.?umarstvo: vrste ?uma, eksploatacija i zna?aj.Industrija: osnovne odlike, podela i zna?aj.Rudarstvo: razvoj i zna?aj rudarstva; nalazi?ta ruda metala i nemetala.Te?ka industrija: crna i obojena metalurgija, razme?taj i zna?aj.Energetika: vrste i razme?taj izvora energije i njihov zna?aj.Prera?iva?ka industrija: ma?inska industrija, elektroindustrija, hemijska industrija, industrija gra?evinskog materijala i nemetala: razme?taj proizvodnje i zna?aj.Laka industrija: podela, odlike, teritorijalni razme?taj i zna?aj.Saobra?aj: podela, saobra?ajna mre?a, uslovi, perspektive razvoja i zna?aj.Trgovina: unutra?nja i spoljna, obim i struktura izvoza i uvoza.Turizam: podela i uslovi za razvoj, turisti?ke regije i centri, privredni zna?aj turizma i perspektive razvoja.VI ZAVI?AJNA GEOGRAFIJA (6)Pojam zavi?aja, geografski polo?aj, veli?ina i prostiranje u okviru Srbije.Prirodne odlike zavi?aja: reljef, klima, vode, zemlji?te, biljni i ?ivotinjski svet.Vrste i tipovi naselja.Stanovni?tvo: broj stanovnika, gustina naseljenosti, prirodni prira?taj, struktura stanovni?tva i migracije.Glavne privredne delatnosti i grane.Perspektive razvoja.VII SRBI VAN GRANICA SRBIJE (6)Srbi u susednim dr?avama: Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Slovenija, Ma?arska, Rumunija, Bugarska, Makedonija, Albanija; osnovne geografske odlike prostora u kojima ?ive Srbi.Srbi u dijaspori: broj i teritorijalni razme?taj; Evropa i vanevropski kontinenti; veze sa zemljom maticom.VIII SRBIJA U SAVREMENIM INTEGRACIJSKIM PROCESIMA (3)Zna?aj integracijskih procesa u Evropi i savremenom svetu.Saradnja na?e zemlje sa drugim dr?avama i me?unarodnim organizacijama: politi?ka, ekonomska, kulturno-prosvetna i nau?no-tehnolo?ka.GODI?NJA SISTEMATIZACIJA NASTAVNOG GRADIVA (2)NA?IN OSTVARIVANJA PROGRAMAU osmom razredu osnovne ?kole programsku strukturu ?ini osam nastavnih tema, raspore?enih tako da svaka prethodna nastavna tema predstavlja osnovu za razumevanje naredne, a sve one zajedno ?ine jedinstvenu celinu. To, prakti?no, zna?i da bi u procesu nastave svim delovima programa trebalo posvetiti odre?enu pa?nju uva?avaju?i sve programske zahteve.U okviru prve nastavne teme "Uvod u programske sadr?aje" potrebno je da u?enici upoznaju i razumeju svrhu, ciljeve i zadatke programskih sadr?aja nacionalne geografije.Nastavna tema "Geografski polo?aj, granice i veli?ina Srbije" obuhvata politi?ko-geografske sadr?aje. Programom je predvi?ena obrada samo osnovnih politi?ko-geografskih elemenata: geografski polo?aj, granice i veli?ina.Tema "Prirodne odlike Srbije" odnosi se na op?te oblike reljefa, klimatske, hidrografske, pedolo?ke i biogeografske odlike na?e zemlje. Prilikom obrade fizi?kogeografskih sadr?aja te?i?te valja staviti na op?te sadr?aje, kao i na interaktivne veze i odnose svih ?inilaca geografske sredine. Prilikom obrade navedenih geografskih sadr?aja, posebnu pa?nju neophodno je posvetiti problemima za?tite i unapre?ivanja ?ivotne sredine.Vidno mesto u nastavnom programu ima nastavna tema "Stanovni?tvo i naselja Srbije". Izu?avanje sadr?aja ove teme trebalo bi da podstakne u?enike da bolje upoznaju problematiku demografskog razvoja i naseljeno??u Srbije. Ovo nastavno gradivo mogu?e je korelativno povezivati sa sli?nim sadr?ajima drugih nastavnih predmeta, u cilju sagledavanja populacionih problema i izgra?ivanja svesti o neophodnosti zajedni?kog ?ivota razli?itih naroda. Kroz sadr?aje ove nastavne teme u?enici upoznaju populacionu politiku i zna?aje njenih odredbi za obnavljanje stanovni?tva. U vezi sa tim, neophodno je objasniti i ukazati na faktore koji su doveli do krupnih promena i transformacije na na?im prostorima po?etkom ovog veka, ?to se sna?no odra?ava na stanovni?tvo i naselja u na?oj zemlji. U?enici treba da se upoznaju sa razli?itim funkcijama, tipovima i razvojem naselja u na?oj zemlji.Prilikom obrade teme "Privreda Srbije" neophodno je insistirati da u?enici steknu znanja o razvoju privrede u celini i pojedinih privrednih delatnosti, kao i o prirodno-geografskoj osnovi razvoja. S obzirom na slo?enost ove problematike, te?i?te treba staviti na najva?nije karakteristike razvoja, teritorijalni razme?taj i neravnomernost u nivou razvijenosti, a izbegavati suvoparno nabrajanje obilja broj?anih podataka.Nastavna tema "Zavi?ajna geografija" obuhvata pregled geografskih odlika lokalne sredine/zavi?aja. Prilikom realizacije ovih nastavnih sadr?aja u?enici ?e koristiti ste?ena znanja i umenja postavljena zadacima nastave geografije. Uz pomo? nastavnika, grupno ili u paru, u?enici ?e raditi kratka istra?ivanja, a potom prezentaciju geografskih odlika lokalne sredine, na osnovu ?ega nastavnik mo?e da sagleda obim i kvalitet samostalnog rada svakog pojedinca.U nastavnoj temi "Srbi van granica Srbije" obuhva?eni su sadr?aji koji se odnose na susedne dr?ave i njihove osnovne prirodne i dru?tveno-geografske odlike u kojima ?ivi srpsko stanovni?tvo i sadr?aji sa teritorijalnim razme?tajem srpskog stanovni?tva u evropskim dr?avama i dr?avama van granica evropskog kontinenta. Potrebno je da u?enici usvoje podatke o broju Srba koji se nalaze van granica Srbije, sa uslovima u kojima ?ive i rade i njihovim vezama sa mati?nom dr?avom.U okviru nastavne teme "Srbija u savremenim integracijskim procesima" u?enicima omogu?iti da shvate razgranatost i razvojnost politi?ke, ekonomske, kulturno-prosvetne i nau?no-tehnolo?ke saradnje na?e dr?ave sa drugim dr?avama i organizacijama u svetu. Va?no je upoznati u?enike sa aktuelnim integracijskim procesima u Evropi i svetu i ukazati na zna?aj i mesto na?e zemlje u ovoj sferi.Broj nastavanih ?asova po nastavnim temama dat je orijentaciono. Nastavnicima se preporu?uje da, u zavisnosti od predznanja u?enika i strukture odeljenja, mogu sami da odrede broj ?asova za usvajanje, ve?banje, ponavljanje, utvr?ivanje i proveravanje programom predvi?enih nastavnih sadr?aja.FIZIKA(2 ?asa nedeljno, 68 ?asova godi?nje)Cilj i zadaciCilj nastave fizike jeste da se osigura da svi u?enici steknu bazi?nu jezi?ku i nau?nu pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovaraju?ih Standarda obrazovnih postignu?a, da se osposobe da re?avaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlo?e svoje mi?ljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za u?enje i zainteresovanost za predmetne sadr?aje, kao i da upoznaju prirodne pojave i osnovne zakone prirode, da steknu osnovnu nau?nu pismenost, da se osposobe za uo?avanje i raspoznavanje fizi?kih pojava u svakodnevnom ?ivotu i za aktivno sticanje znanja o fizi?kim pojavama kroz istra?ivanje, da oforme osnovu nau?nog metoda i da se usmere prema primeni fizi?kih zakona u svakodnevnom ?ivotu i radu.Zadaci nastave fizike su: - stvaranje raznovrsnih mogu?nosti da kroz razli?ite sadr?aje i oblike rada tokom nastave fizike svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave fizike budu u punoj meri realizovani,- razvijanje funkcionalne pismenosti,- upoznavanje osnovnih na?ina mi?ljenja i rasu?ivanja u fizici,- razumevanje pojava, procesa i odnosa u prirodi na osnovu fizi?kih zakona,- razvijanje sposobnosti za aktivno sticanje znanja o fizi?kim pojavama putem istra?ivanja,- podsticanje radoznalosti, sposobnosti racionalnog rasu?ivanja, samostalnosti i kriti?kog mi?ljenja,- razvijanje ve?tine jasnog i preciznog izra?avanja,- razvijanje logi?kog i apstraktnog mi?ljenja,- razumevanje smisla i metoda ostvarivanja eksperimenta i zna?aja merenja,- re?avanje jednostavnih problema i zadataka u okviru nastavnih sadr?aja,- razvijanje sposobnosti za primenu znanja iz fizike,- uo?avanje i razumevanje povezanosti fizi?kih pojava i ekologije i razvijanje svesti o potrebi za?tite, obnove i unapre?ivanja ?ivotne sredine,- razvijanje radnih navika i sklonosti ka izu?avanju nauka o prirodi,- razvijanje svesti o sopstvenim znanjima, sposobnostima i daljoj profesionalnoj orijentaciji.Operativni zadaciU?enik treba da: - razlikuje fizi?ke veli?ine koje su odre?ene samo brojnom vredno??u (vreme, masa, temperatura, rad, energija, koli?ina naelektrisanja, elektri?ni napon i struja) od onih koje su definisane intenzitetom, pravcem i smerom (brzina, ubrzanje, sila, ja?ina elektri?nog i magnetnog polja ...),- ume da sla?e i razla?e silu, ja?inu elektri?nog polja...- razlikuje razli?ite vrste kretanja (translatorno, oscilatorno, talasno) i da zna njihove karakteristike,- zna osnovne karakteristike zvuka i svetlosti,- zna da je brzina svetlosti u vakuumu najve?a postoje?a brzina u prirodi,- razume da je rad sile jednak promeni energije i na nivou primene koristi transformaciju energije u rad i obrnuto,- primenjuje zakone odr?anja (mase, energije, koli?ine naelektrisanja),- zna uslove za nastanak struje i Omov zakon,- pravi razliku izme?u temperature i toplote,- ume da rukuje mernim instrumentima,- koristi jedinice Me?unarodnog sistema (SI) za odgovaraju?e fizi?ke veli?ine.SADR?AJI PROGRAMAOSCILATORNO I TALASNO KRETANJE (4+3+1)Obnavljanje dela gradiva iz sedmog razreda koje se odnosi na zakon odr?anja mehani?ke energije. Oscilatorno kretanje (oscilovanje tela obe?enog o oprugu, oscilovanje kuglice klatna). Pojmovi i veli?ine kojima se opisuje oscilovanje tela (amplituda, period, frekvencija). Zakon o odr?anju mehani?ke energije pri oscilovanju tela. (2+1)Talasno kretanje (mehani?ki talas). Osnovni parametri kojima se opisuje talasno kretanje (talasna du?ina, frekvencija, brzina). (1+1)Zvuk. Karakteristike zvuka i zvu?na rezonancija. (1+1)Demonstracioni ogledi. Oscilovanje kuglice klatna i tela obe?enog o oprugu (u vazduhu i u te?nosti). Oscilovanje ?ica i vazdu?nih stubova (frula zaronjena u vodu, ksilofon, razli?ite zategnute ?ice, jednake staklene fla?e sa razli?itim nivoima vode). Odakle dolazi zvuk (gumeno crevo sa dva levka, kanap i dve plasti?ne ?a?e...). Talasi (talasna ma?ina ili kada).Laboratorijska ve?ba1. Merenje perioda oscilovanja klatna. (1)SVETLOSNE POJAVE (7+6+2)Svetlost (osnovni pojmovi). Pravolinijsko prostiranje svetlosti (senka i polusenka, pomra?enje Sunca i Meseca). (1+0)Zakon odbijanja svetlosti. Ravna i sferna ogledala i konstrukcija likova predmeta. (2+2)Brzina svetlosti u razli?itim sredinama. Indeks prelamanja i zakon prelamanja svetlosti. Totalna refleksija. (1+1)Prelamanje svetlosti kroz prizmu i so?iva. Odre?ivanje polo?aja likova kod so?iva. Opti?ki instrumenti. Lupa i mikroskop. (3+2)Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+1)Demonstracioni ogledi. Senke. Hartlijeva plo?a za ilustrovanje zakona o odbijanju i prelamanju svetlosti. Prelamanje svetlosti (?tapi? delimi?no uronjen u ?a?u s vodom, nov?i? u ?a?i sa vodom i ispod nje). Prelamanje bele svetlosti pri prolazu kroz prizmu. Prelamanje svetlosti kroz so?ivo, oko i korekcija vida (opti?ka klupa, geometrijska optika na magnetnoj tabli, staklena fla?a sa vodom kao so?ivo). Lupa i mikroskop.Laboratorijske ve?be1. Provera zakona odbijanja svetlosti kori??enjem ravnog ogledala. (1)2. Odre?ivanje ?i?ne daljine sabirnog so?iva. (1)ELEKTRI?NO POLJE (5+5+0)Naelektrisavanje tela. Elementarna koli?ina naelektrisanja. Zakon o odr?anju koli?ine naelektrisanja. Uzajamno delovanje naelektrisanih tela. Kulonov zakon. (2+2)Elektri?no polje (linije sila, homogeno i nehomogeno polje). Rad sile elektri?nog polja. Napon. Veza napona i ja?ine homogenog elektri?nog polja. Elektri?ne pojave u atmosferi. (3+2)Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+1)Demonstracioni ogledi. Naelektrisavanje ?vrstih izolatora i provodnika. Elektrofor, elektri?no klatno i elektroskop. Linije sila elektri?nog polja (perjanice, griz u ricinusovom ulju i jakom elektri?nom polju). Faradejev kavez. Antistati?ke podloge. Influentna ma?ina. Mehuri sapunice u elektri?nom polju. Model gromobrana.ELEKTRI?NA STRUJA (8+8+3)Elektri?na struja (jednosmerna, naizmeni?na). Uslovi za nastajanje elektri?ne struje i izvori struje (EMS). Merenje elektri?ne struje i napona. (3+3)Elektri?na otpornost provodnika. Provodnici i izolatori. Omov zakon za deo strujnog kola. Rad i snaga elektri?ne struje. D?ul-Lencov zakon. Omov zakon za celo strujno kolo. Vezivanje otpornika. (4+4)Elektri?na struja u te?nostima i gasovima. (1+0)Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+1)Demonstracioni ogledi. Demonstracioni ampermetar u strujnom kolu. Regulisanje elektri?ne struje u kolu reostatom i potenciometrom. Grafitna mina (olovke) kao potenciometar. Merenje elektri?ne otpornosti ommetrom. Zagrevanje provodnika elektri?nom strujom. Proticanje elektri?ne struje u vodenom rastvoru kuhinjske soli. Limun kao baterija. Pra?njenje u Gajslerovim cevima pomo?u Teslinog transformatora.Laboratorijske ve?be1. Zavisnost elektri?ne struje od napona na provodniku (tabli?ni i grafi?ki prikaz zavisnosti). (1)2. Odre?ivanje elektri?ne otpornosti otpora u kolu pomo?u ampermetra i voltmetra. (1)3. Merenje elektri?ne struje i napona u kolu sa serijski i paralelno povezanim otpornicima i odre?ivanje ekvivalentne otpornosti. (1)MAGNETNO POLJE (4+2+0)Magnetno polje stalnih magneta. Magnetno polje Zemlje. (1+1)Magnetno polje elektri?ne struje. Dejstvo magnetnog polja na strujni provodnik. (2+1)Doprinos Nikole Tesle i Mihajla Pupina razvoju nauke o elektromagnetnim pojavama i njihovoj primeni. (1+0)Demonstracioni ogledi. Linije sila magnetnog polja potkovi?astog magneta i magnetne ?ipke. Magnetna igla i ?kolski kompas. Erstedov ogled. Elektromagnet. Uzajamno delovanje dva paralelna provodnika kroz koje proti?e struja.ELEMENTI ATOMSKE I NUKLEARNE FIZIKE (5+3+0)Struktura atoma (jezgro, elektronski omota?). Nuklearne sile. (1+1)Prirodna radioaktivnost. Radioaktivno zra?enje (alfa, beta i gama zraci) i njihovo biolo?ko dejstvo na biljni i ?ivotinjski svet. Za?tita od radioaktivnog zra?enja. (2+1)Ve?ta?ka radioaktivnost. Fisija i fuzija. Primena nuklearne energije i radioaktivnog zra?enja. (2+1)Demonstracioni ogled. Detekcija prisustva radioaktivnog zra?enja. (?kolski Gajger-Milerov broja?)FIZIKA I SAVREMENI SVET (2+0)Uticaj fizike na razvoj drugih prirodnih nauka, medicine i tehnologije. (2+0)DODATNI RADNA?IN OSTVARIVANJA PROGRAMAPrilikom izradi ovog programa uzete su u obzir primedbe i sugestije nastavnika fizike osnovne ?kole, izre?ene na stru?nim skupovima i seminarima u okviru razgovora o programima i nastavi fizike u osnovnoj i srednjim ?kolama. One se mogu sa?eti u slede?em: - smanjiti ukupnu optere?enost u?enika,- rasteretiti va?e?i program svih sadr?aja koji nisu primereni psihofizi?kim mogu?nostima u?enika,- "vratiti" eksperiment u nastavu fizike,- metodski unaprediti izlaganje programskih sadr?aja i- izvr?iti bolju korelaciju redosleda izlaganja sadr?aja predmeta fizika sa matematikom i predmetima drugih prirodnih nauka.Na osnovu primedbi nastavnika fizike na va?e?i program i vi?egodi?njeg sopstvenog iskustva ?lanova Stru?ne komisije, ste?enog kroz izvo?enje nastave fizike u osnovnoj i srednjoj ?koli i na fakultetu, Stru?na komisija je pripremila izmenjeni i dopunjeni program fizike. On je po sadr?aju, obimu i metodskom prezentovanju znatno prilago?eniji u?enicima osnovne ?kole nego ?to je to bio prethodni program.Polazna opredeljenja za koncipiranje programa fizikePrilikom izrade programa fizike dominantnu ulogu imale su slede?e ?injenice: - osnovno obrazovanje je obavezno za celokupnu populaciju u?enika,- kod u?enika osnovne ?kole sposobnost apstraktnog mi?ljenja jo? nije dovoljno razvijena,- fizika je apstraktna, egzaktna i razu?ena nau?na disciplina ?iji se zakoni ?esto iskazuju u matemati?koj formi koja je u?eniku osnovne ?kole potpuno nepristupa?na,- u nastavi fizike je zapostavljen ogled (iako je fizika eksperimentalna nauka) a laboratorijske ve?be u?enici sve re?e izvode.Navedene ?injenice uticale su na izbor programskih sadr?aja i metoda logi?kog zaklju?ivanja, kao i na uvo?enje jednostavnih eksperimenata, tzv. "malih ogleda", koji ne zahtevaju skupu i slo?enu opremu za demonstriranje fizi?kih pojava.1. Izbor programskih sadr?ajaIz fizike kao nau?ne discipline odabrani su samo oni sadr?aji koje na odre?enom nivou mogu da usvoje svi u?enici osnovne ?kole. To su, uglavnom, sadr?aji iz osnova klasi?ne fizike, dok su u osmom razredu uzeti i neki sadr?aji atomske i nuklearne fizike. Obim odabranih programskih sadr?aja prilago?en je godi?njem fondu ?asova fizike u osnovnoj ?koli. Me?utim, i usvajanjem ovih sadr?aja u?enici mogu da upoznaju egzaktnost fizi?kih zakona i raznovrsnost fizi?kih pojava u makrosvetu, ali i u mikrosvetu koji nije direktno dostupan na?im ?ulima. Po?to su makrofizi?ke pojave o?iglednije za prou?avanje, one dominiraju u nastavnim sadr?ajima ?estog i sedmog razreda. U osmom razredu, pored njih, date su i tematske celine u kojima se obra?uju i neki procesi u mikrosvetu (omota? i jezgro atoma).2. Izbor metoda logi?kog zaklju?ivanjaOd svih metoda logi?kog zaklju?ivanja koje se koriste u fizici kao nau?noj disciplini (induktivni, deduktivni, zaklju?ivanje po analogiji itd.), u?enicima osnovne ?kole najpristupa?niji je induktivni metod (od pojedina?nog ka op?tem) prilikom pronala?enja i formulisanja osnovnih zakona fizike. Zato program predvi?a da se u prou?avanju makrofizi?kih pojava prete?no koristi induktivni metod.Na ovako izabranim poglavljima fizike mo?e se u potpunosti ilustrovati su?tina metodologije koja se i danas koristi u fizici i u svim prirodnim naukama u po?etnoj etapi nau?nog istra?ivanja, tj. u procesu sakupljanja eksperimentalnih ?injenica i na osnovu njih formulisanja osnovnih zakona o pojavama koje treba da se prou?e. Ova etapa saznajnog procesa obuhvata: posmatranje pojave, uo?avanje bitnih svojstava sistema na kojima se pojava odvija, zanemarivanje manje zna?ajnih svojstava i parametara sistema, merenje u cilju pronala?enja me?uzavisnosti odabranih veli?ina, planiranje novih eksperimenata radi preciznijeg formulisanja fizi?kih zakona i sl. Sa nekim nau?nim rezultatima, do kojih se do?lo deduktivnim putem, treba upoznati i u?enike starijih razreda, ali samo na informativnom nivou. Zato program predvi?a da se neka znanja do kojih se do?lo deduktivnim putem koriste za obja?njavanje odre?enih fizi?kih procesa u makro i mikrosvetu.3. Jednostavni eksperimentiUvo?enje jednostavnih eksperimenata za demonstriranje fizi?kih pojava ima za cilj "vra?anje" ogleda u nastavu fizike, razvijanje radoznalosti i interesa za fiziku i istra?iva?ki pristup prirodnim naukama.Jednostavne eksperimente mogu da izvode i sami u?enici na ?asu ili da ih ponove kod ku?e, koriste?i mnoge predmete i materijale iz svakodnevnog ?ivota.Na?in prezentovanja programaProgramski sadr?aji dosledno su prikazani u formi koja zadovoljava osnovne metodi?ke zahteve nastave fizike: Postupnost (od prostijeg ka slo?enijem) prilikom upoznavanja novih pojmova i formulisanju zakona.O?iglednost prilikom izlaganja nastavnih sadr?aja (uz svaku tematsku celinu pobrojano je vi?e demonstracionih ogleda).Induktivni pristup (od pojedina?nog ka op?tem) kod uvo?enja osnovnih pojmova i zakona fizike.Povezanost nastavnih sadr?aja (horizontalna i vertikalna).Stoga, prilikom ostvarivanja ovog programa bilo bi po?eljno da se svaka tematska celina obra?uje onim redosledom koji je nazna?en u programu. Time se omogu?uje da u?enik postupno i lak?e usvaja nove pojmove i spontano razvija sposobnost za logi?ko mi?ljenje.Program predvi?a da se unutar svake ve?e tematske celine, posle postupnog i analiti?nog izlaganja pojedina?nih nastavnih sadr?aja, kroz sistematizaciju i obnavljanje izlo?enog gradiva, izvr?i sinteza bitnih ?injenica i zaklju?aka, i da se kroz njihovo obnavljanje omogu?i da ih u?enici u potpunosti razumeju i trajno usvoje. Pored toga, program predvi?a da svaka tematska celina, po?inje obnavljanjem dela gradiva iz prethodnog razreda koje se odnosi na.... Time se posti?e i vertikalno povezivanje nastavnih sadr?aja. Veoma je va?no da se kroz rad u razredu ispo?tuje ovaj zahtev Programa, jer se time nagla?ava ?injenica da su u fizici sve oblasti me?usobno povezane i omogu?uje u?eniku da sagleda fiziku kao koherentnu nau?nu disciplinu u kojoj se po?etak prou?avanja nove pojave naslanja na rezultate prou?avanja nekih prethodnih.Uz naslov svake tematske celine naveden je (u zagradi) zbir tri broja. Na primer, Svetlosne pojave (7+6+2). Prva cifra ozna?ava broj ?asova predvi?enih za neposrednu obradu sadr?aja tematske celine i izvo?enje demonstracionih ogleda, druga cifra odre?uje broj ?asova za utvr?ivanje tog gradiva i ocenjivanje u?enika, dok tre?a cifra ozna?ava broj ?asova za izvo?enje laboratorijskih ve?bi.Svaka tematska celina razbijena je na vi?e tema koje bi trebalo obra?ivati onim redosledom koji je dat u Programu. Iza teksta svake teme, u zagradi, naveden je zbir dve cifre: prva ozna?ava optimalni broj ?asova za obradu teme i izvo?enje demonstracionih ogleda, a druga daje optimalni broj ?asova za utvr?ivanje sadr?aja teme. Pri tome, na primer, zbir (1+1) ne treba shvatiti bukvalno, tj. da se jedan ?as koristi samo za izlaganje novog sadr?aja, a slede?i ?as, samo za obnavljanje i utvr?ivanje. Naprotiv, pri obradi sadr?aja skoro svake teme, na svakom ?asu deo vremena posve?uje se obnavljanju gradiva, a deo vremena se koristi za izlaganje novih sadr?aja.Iza naziva svake laboratorijske ve?be nalazi se, u zagradi, cifra koja ozna?ava broj ?asova predvi?enih za njeno ostvarivanje.Kako program nastave matematike za osnovnu ?kolu ne obuhvata sadr?aje iz vektorske algebre, u okviru programa fizike nije predvi?eno da se fizi?ke veli?ine, koje imaju vektorsku prirodu (brzina, ubrzanje, sila itd.), eksplicitno tretiraju kao vektori, ve? kao veli?ine koje su jednozna?no odre?ene sa tri podatka: brojnom vredno??u, pravcem i smerom.Osnovni oblici nastave i metodi?ka uputstva za njihovo izvo?enjeCiljevi i zadaci nastave fizike ostvaruju se kroz slede?e osnovne oblike: 1. izlaganje sadr?aja teme uz odgovaraju?e demonstracione oglede,2. re?avanje kvalitativnih i kvantitativnih zadataka,3. laboratorijske ve?be,4. kori??enje i drugih na?ina rada koji doprinose boljem razumevanju sadr?aja teme (doma?i zadaci, ?itanje popularne literature iz istorije fizike i sl.) i5. sistematsko pra?enje rada svakog pojedina?nog u?enika.Veoma je va?no da nastavnik tokom realizovanja prva tri oblika nastave nagla?ava njihovu objedinjenost u jedinstvenom cilju: otkrivanje i formulisanje zakona i njihova primena. U protivnom, u?enik ?e ste?i utisak da postoje tri razli?ite fizike: jedna se slu?a na predavanjima, druga se radi kroz ra?unske zadatke, a tre?a se koristi u laboratoriji. Uz to, ukoliko jo? nastavnik ocenjuje u?enike samo na osnovu pismenih ve?bi, u?enik ?e s pravom zaklju?iti: U ?koli je va?na samo ona fizika koja se radi kroz ra?unske zadatke. Na?alost, ?esto se de?ava da u?enici osnovne i srednje ?kole o fizici kao nastavnoj disciplini steknu upravo takav utisak.Da bi se ciljevi i zadaci nastave fizike ostvarili u celini, neophodno je da u?enici aktivno u?estvuju u svim oblicima nastavnog procesa. Imaju?i u vidu da svaki od navedenih oblika nastave ima svoje specifi?nosti u procesu ostvarivanja, to su i metodi?ka uputstva prilago?ena ovim specifi?nostima.Metodska uputstva za predavanjaKako se uz svaku tematsku celinu primenjuju demonstracioni ogledi, u?enici ?e spontano pratiti tok posmatrane pojave, a nastavnik je du?an da podstakne u?enika da svojim re?ima, na osnovu sopstvenog rasu?ivanja, opi?e pojavu koju posmatra. Posle toga nastavnik, koriste?i precizni jezik fizike, defini?e nove pojmove (veli?ine) i re?ima formuli?e zakon pojave. Kada se realizuju sve etape u izlaganju sadr?aja teme (ogled, u?enikov opis pojave, definisanje pojmova i formulisanje zakona), prelazi se, ako je mogu?e, na prezentovanje zakona u matemati?koj formi. Ovakvim na?inom izlaganja sadr?aja teme nastavnik poma?e u?eniku da potpunije razume fizi?ke pojave, trajnije zapamti usvojeno gradivo i u drugi plan potisne formalizovanje usvojenog znanja. Ako se insistira samo na matemati?koj formi zakona, dolazi se nekada do besmislenih zaklju?aka.Na primer, drugi Njutnov zakon mehanike F = ma u?enik mo?e da napi?e i u obliku m = F/a. S matemati?ke ta?ke gledi?ta, to je potpuno korektno. Me?utim, ako se ova formula iska?e re?ima: Masa tela direktno je srazmerna sili koja deluje na telo, a obrnuto srazmerna ubrzanju tela, tvr?enje je s aspekta matematike ta?no, ali je s aspekta fizike potpuno pogre?no.Veliki fizi?ari, Ajn?tajn na primer, nagla?avali su da u makrosvetu koji nas okru?uje svaka novootkrivena istina ili zakon prvo je formulisana re?ima, pa tek zatim prikazana u matemati?koj formi. ?ovek, naime, svoje misli iskazuje re?ima, a ne formulama. Majkl Faradej, jedan od najve?ih eksperimentalnih fizi?ara, u svom laboratorijskom dnevniku nije zapisao ni jednu jedinu formulu, ali je zato sva svoja otkri?a formulisao preciznim jezikom fizike. Ti zakoni (zakon elektromagnetne indukcije, zakoni elektrolize) i danas se iskazuju u takvoj formi, iako ih je Faradej otkrio jo? pre 180 godina.Metodska uputstva za re?avanje ra?unskih zadatakaU postupku re?avanja kvantitativnih (ra?unskih) zadataka iz fizike, u zadatku prvo treba na pravi na?in sagledati i razumeti zahteve i fizi?ke sadr?aje, pa tek posle toga pre?i na matemati?ko formulisanje i izra?unavanje. Naime, re?avanje zadataka odvija se kroz tri etape: fizi?ka analiza zadatka, matemati?ko izra?unavanje i diskusija rezultata. U prvoj etapi uo?avaju se fizi?ke pojave na koje se odnosi zadatak, a zatim se nabrajaju i re?ima iskazuju zakoni po kojima se pojave odvijaju. U drugoj etapi se, na osnovu matemati?ke forme zakona, izra?unava vrednost tra?ene veli?ine. U tre?oj etapi tra?i se fizi?ko tuma?enje dobijenog rezultata. Ako se, na primer, primenom D?ulovog zakona izdvoje razli?ite koli?ine toplote na paralelno vezanim otpornicima, treba protuma?iti za?to se na otporniku manjeg otpora osloba?a ve?a koli?ina toplote. Tek ako se od u?enika dobije korektan odgovor, nastavnik mo?e da bude siguran da je sa svojim u?enicima zadatak re?avao na pravi na?in.Metodska uputstva za izvo?enje laboratorijskih ve?biLaboratorijske ve?be ?ine sastavni deo redovne nastave i organizuju se na slede?i na?in: u?enici svakog odeljenja dele se u dve grupe, tako da svaka grupa ima svoj termin za laboratorijsku ve?bu. Oprema za svaku laboratorijsku ve?bu umno?ena je u vi?e kompleta, ?to omogu?ava da na jednoj ve?bi (radnom mestu) rade dva do tri u?enika. Ve?be se rade frontalno.?as eksperimentalnih ve?bi sastoji se iz uvodnog dela, merenja i zapisivanja rezultata merenja.U uvodnom delu ?asa nastavnik: - obnavlja delove gradiva koji su obra?eni na ?asovima predavanja, a odnose se na datu ve?bu (definicija veli?ine koja se odre?uje i metod koji se koristi da bi se veli?ina odredila),- obra?a pa?nju na ?injenicu da svako merenje prati odgovaraju?a gre?ka i ukazuje na njene mogu?e izvore,- upoznaje u?enike s mernim instrumentima i obu?ava ih da pa?ljivo rukuju laboratorijskim inventarom,- ukazuje u?enicima na mere predostro?nosti kojih se moraju pridr?avati radi sopstvene sigurnosti, prilikom rukovanja aparatima, elektri?nim izvorima, raznim ure?ajima i sl.Dok u?enici vr?e merenja, nastavnik aktivno prati njihov rad, diskretno ih nadgleda i, kad zatreba, obja?njava i poma?e.Pri uno?enju rezultata merenja u ?a?ku svesku, procenu gre?ke treba vr?iti samo za direktno merene veli?ine (du?inu, vreme, elektri?nu struju, elektri?ni napon i sl.), a ne i za veli?ine koje se posredno odre?uju (elektri?ni otpor odre?en primenom Omovog zakona). Procenu gre?ke posredno odre?ene veli?ine nastavnik mo?e da izvodi u okviru dodatne nastave.Ako nastavnik dobro organizuje rad u laboratoriji, u?enici ?e se ovom obliku nastave najvi?e radovati.Metodska uputstva za druge oblike radaJedan od oblika rada sa u?enicima su doma?i zadaci. Nastavnik planira doma?e zadatke u svojoj redovnoj pripremi za ?as. Prilikom odabira zadataka, neophodno je te?inu zadatka prilagoditi mogu?nostima prose?nog u?enika i dati samo one zadatke koje u?enici mogu da re?e bez tu?e pomo?i. Doma?i zadaci odnose se na gradivo koje je obra?eno neposredno na ?asu (1-2 zadatka) i na povezivanje ovog gradiva sa prethodnim (1 zadatak).Analiza re?enih zadataka vr?i se na prvom slede?em ?asu, kako bi u?enici dobili povratnu informaciju o uspe?nosti svog samostalnog rada i na taj na?in utvrdili gre?ku u izradi i otklonili nejasno i nenau?eno.Pra?enje rada u?enikaNastavnik je du?an da kontinuirano prati rad svakog u?enika kroz neprekidnu kontrolu njegovih usvojenih znanja, ste?enih na osnovu svih oblika nastave: demonstracionih ogleda, predavanja, re?avanja kvantitativnih i kvalitativnih zadataka i laboratorijskih ve?bi. Ocenjivanje u?enika samo na osnovu rezultata koje je on postigao na pismenim ve?bama neprimereno je u?eni?kom uzrastu i fizici kao nau?noj disciplini. Nedopustivo je da nastavnik od u?enika, koji prvi put izu?ava fiziku, tra?i samo formalno znanje, umesto da ga podsti?e na razmi?ljanje i logi?ko zaklju?ivanje. U?enik se kroz usmene odgovore navikava da koristi preciznu terminologiju, razvija sposobnost da svoje misli jasno i te?no formuli?e i ne do?ivljava fiziku kao nau?nu disciplinu u kojoj su jedino formule va?ne.Budu?i da je program, kako po sadr?aju tako i po obimu, prilago?en psihofizi?kim mogu?nostima u?enika osnovne ?kole, stalnim obnavljanjem najva?nijih delova iz celokupnog gradiva posti?e se da ste?eno znanje bude trajnije i da u?enik bolje uo?ava povezanost razli?itih oblasti fizike. Istovremeno se obezbe?uje da u?enik po zavr?etku osnovne ?kole ovlada osnovnim pojmovima i zakonima fizike, da poznaje logiku i metodologiju koja se koristi u fizici prilikom prou?avanja fizi?kih pojava u prirodi i da ih primenjuje u svakodnevnom ?ivotu.Dodatna i dopunska nastavaDodatna nastava iz fizike organizuje se u osmom razredu sa po jednim ?asom nedeljno. Programski sadr?aji ove nastave obuhvataju: - izabrane sadr?aje iz redovne nastave koji se sada obra?uju kompleksnije (koristi se i deduktivni pristup fizi?kim pojavama, rade se te?i zadaci, izvode se preciznija merenja na slo?enijim aparatima itd.) i- nove sadr?aje, koji se naslanjaju na program redovne nastave, ali se odnose na slo?enije fizi?ke pojave ili na pojave za koje su u?enici pokazali poseban interes.Redosled tematskih sadr?aja u dodatnoj nastavi prati redosled odgovaraju?ih sadr?aja u redovnoj nastavi. Ukoliko u ?koli trenutno ne postoje tehni?ki uslovi za ostvarivanje nekih tematskih sadr?aja dodatne nastave, nastavnik bira one sadr?aje koji mogu da se ostvare. Pored ponu?enih sadr?aja, mogu se realizovati i teme za koje u?enici poka?u posebno interesovanje ili ih sami predlo?e. Korisno je da nastavnik pozove istaknute stru?njake da u okviru dodatne nastave odr?e popularna predavanja.Dopunska nastava se tako?e organizuje sa po jednim ?asom nedeljno. Nju poha?aju u?enici koji u redovnoj nastavi nisu uspe?no savladali odre?ene nastavne sadr?aje. Cilj dopunske nastave je da u?enik, uz dodatnu pomo? nastavnika, stekne minimum osnovnih znanja iz sadr?aja koje predvi?a program fizike u osnovnoj ?koli.Slobodne aktivnosti u?enika, koji su posebno zainteresovani za fiziku, mogu se organizovati kroz razne sekcije mladih fizi?ara.Osnovna znanja i umenja u?enika na kraju osmog razredaZnati i razumetiU okviru funkcionalne pismenosti: - prikazivati relacije jednostavnim formulama i grafikom i znati da koristi dijagram i skicu (na nivou uzrasnih mogu?nosti),- razumeti ulogu modela i eksperimenta u prikazivanju fizi?kih pojava, procesa i zakona,- razumeti i znati osnovne zakone odr?anja (mase, energije, naelektrisanja..) i njihov zna?aj,- razumeti ulogu eksperimenta, dokaza i kreativne misli u razvoju nau?nih ideja,- razumeti nastajanje i zna?aj nau?nih otkri?a u fizici, kao i doprinos nekih nau?nika,- primenjivati ste?ena znanja i ve?tine iz matematike i fizike.U okviru razumevanja pojava, procesa i odnosa u prirodi na osnovu fizi?kih zakona: - znati i razumeti da fizika prou?ava osnovne zakone po kojima se de?avaju sve pojave,- znati da je fizika eksperimentalna nauka i da se pojave opisuju zakonima i odgovaraju?im fizi?kim veli?inama koje se mogu meriti,- razumeti i uo?avati da je uzajamno delovanje tela (mehani?ko, gravitaciono, elektri?no, magnetno) uzrok promena i pojava u prirodi i prepoznati uzrok konkretne promene ili pojave,- obja?njavati promene, pojave i procese u prirodi koriste?i nau?ne pojmove,- razumeti razli?ite vrste kretanja i znati da opi?e translatorno, oscilatorno i talasno kretanje,- znati prirodu vidljive svetlosti, njena svojstva i zna?aj za ?ivi svet,- razumeti da su makroskopske pojave uslovljene razli?itim nivoima strukture na mikronivou (atom, jon, molekul),- razlikovati ?ivu od ne?ive prirode i shvatiti njihovu me?usobnu uslovljenost i promenljivost u vremenu i prostoru,- razumeti gravitaciju i njen uticaj na kretanje tela, pojave i procese na Zemlji i u Sun?evom sistemu,- razumeti povezanost kretanja sa silom i energijom,- razumeti svojstva stati?kog naelektrisanja i jednosmerne elektri?ne struje,- razumeti da se magnetna svojstva ispoljavaju kroz interakciju magneta i nekih drugih objekata posredstvom magnetnog polja (tela od gvo??a, provodnik sa strujom i magnetno polje Zemlje),- znati svojstva toplote i zvuka,- upoznati radioaktivnost kao prirodnu pojavu,U okviru razvijanja sposobnosti za aktivno sticanje znanja o fizi?kim pojavama kroz jednostavna istra?ivanje: - odlu?ivati o izboru opreme i tehnike rada,- koristiti usmena i pismena uputstva za izvo?enje ogleda i laboratorijskih ve?bi,- znati da opi?e re?ima i slikom postupke i korake u istra?ivanju,- izra?avati fizi?ke veli?ine u jedinicama Me?unarodnog sistema jedinica (SI),- obja?njavati podatke prikupljene posmatranjem i merenjima, izvoditi zaklju?ke i procenjivati njihovu saglasnost sa predvi?anjima,- procenjivati gre?ke merenih fizi?kih veli?ina (srednja vrednost i apsolutna gre?ka),- znati da kori??enjem odgovaraju?ih mernih instrumenata izmeri i izra?una fizi?ke veli?ine: temperaturu, period oscilovanja klatna, struju, napon, elektri?ni otpor.U okviru razvijanja logi?kog i apstraktnog mi?ljenja: - uo?avati uzro?no-posledi?ne veze izme?u nekih fizi?kih pojava i odnose izme?u fizi?kih veli?ina,- poznavati logi?ke procedure i vladati njima,- koristiti razli?ite na?ine za re?avanje problem-situacija,- razlikovati ?injenice i teoriju od njihovih interpretacija i li?nog iskustva,- rezimirati i izvoditi zaklju?ke.U okviru razvijanja radoznalosti i samostalnosti: - postavljati pitanja i pokazivati inicijativu u tra?enju odgovora,- tra?iti informacije iz razli?itih oblasti i razli?itih izvora.U okviru razvijanja sposobnosti za primenu znanja iz fizike: - znati da primeni ste?ena znanja u svakodnevnim ?kolskim i van?kolskim situacijama,- znati da prepozna fizi?ke procese i zakone u drugim nau?nim disciplinama (npr. meteorologija, geografija, astronomija...),- shvatiti da su znanja iz fizike uslovila tehnolo?ki napredak.UmetiU okviru razvijanja funkcionalne pismenosti: - umeti da se jasno izrazi re?ima, slikom, tabelom i da se koristi jezikom matematike i fizike,- da precizno, koncizno i jasno izrazi svoje mi?ljenje i zaklju?ke,- koristiti razli?ite izvore informacija (ud?benik, priru?nik, popularnu nau?nu literaturu, Internet...),- koristiti u fizici svoju informati?ku pismenost.U okviru razvijanja sposobnosti za aktivno sticanje znanja o prirodnim pojavama kroz istra?ivanje: - osmisliti i postaviti jednostavan eksperiment,- prikupiti podatke posmatranjem, merenjem i dr.- izvoditi jednostavne eksperimente,- imati razvijene manuelne ve?tine za rukovanje priborom, mernim instrumentima i materijalom,- opisati i prikazati (tabelarno, grafi?ki) dobijene podatke,- imati kriti?ki stav prema izvorima informacija i njihovoj upotrebi- izabrati i koristiti odgovaraju?e merne jedinice, u zavisnosti od vrste i veli?ine objekta merenja i odabrati i koristiti odgovaraju?i pribor za merenje,- oceniti rezultat nezavisno od merenja i ra?unanja,- procenjivati i proveravati smislenost rezultata merenja i ra?unanja.U okviru razvijanja logi?kog i apstraktnog mi?ljenja: - koristiti razli?ite pristupe u razumevanju i predstavljanju problem-situacija i razlikovati bitne od nebitnih informacija,- planirati i realizovati jednostavna istra?ivanja, formulisati pitanja, tra?iti odgovore i izvoditi logi?ke zaklju?ke,- izvesti na osnovu primera (iz ud?benika, onih koje navodi nastavnik, prikazanih demonstracionih ogleda, primera iz okru?enja...) odgovaraju?i zaklju?ak.U okviru razvijanja samostalnosti i sposobnosti za rad u grupi: - saslu?ati druge, samostalno iskazivati svoje ideje i u timu razmenjivati znanja i iskustva,- aktivno u?estvovati u procesu u?enja,- svoje stavove braniti ?injenicama i primerima i- odgovorno preuzimati obaveze i biti spreman za njihovo ispunjenje.MATEMATIKA(4 ?asa nedeljno, 136 ?asova godi?nje)Cilj i zadaciCilj nastave matematike u osnovnoj ?koli jeste da se osigura da svi u?enici steknu bazi?nu jezi?ku i matemati?ku pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovaraju?ih Standarda obrazovnih postignu?a, kao i da: - osposobi u?enike da re?avaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama;- osposobi u?enike da izraze i obrazlo?e svoje mi?ljenje i diskutuju sa drugima;- razvije motivisanost za u?enje i zainteresovanost za predmetne sadr?aje;- osigura da u?enici usvoje elementarna matemati?ka znanja koja su potrebna za shvatanje pojava i zakonitosti u prirodi i dru?tvu;- osposobi u?enike za primenu usvojenih matemati?kih znanja u re?avanju raznovrsnih zadataka iz ?ivotne prakse;- predstavlja osnovu za uspe?no nastavljanje matemati?kog obrazovanja i za samoobrazovanje;- doprinosi razvijanju mentalnih sposobnosti, formiranju nau?nog pogleda na svet i svestranom razvitku li?nosti u?enika.Zadaci nastave matematike jesu: - stvaranje raznovrsnih mogu?nosti da kroz razli?ite sadr?aje i oblike rada tokom nastave matematike svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave matematike budu u punoj meri realizovani;- numeri?ko opismenjavanje radi uspe?nog bavljenja bilo kojom profesijom i ostvarivanja kvaliteta ?ivota;- sticanje znanja neophodnih za razumevanje kvantitativnih i prostornih odnosa i zakonitosti u raznim pojavama u prirodi, dru?tvu i svakodnevnom ?ivotu;- sticanje osnovne matemati?ke kulture potrebne za sagledavanje uloge i primene matematike u razli?itim podru?jima ljudske delatnosti (matemati?ko modelovanje), za uspe?no nastavljanje obrazovanja i uklju?ivanje u rad;- razvijanje u?enikovih sposobnosti posmatranja, opa?anja i logi?kog, kriti?kog, analiti?kog i apstraktnog mi?ljenja;- razvijanje kulturnih, radnih, eti?kih i estetskih navika u?enika, kao i pobu?ivanje matemati?ke radoznalosti;- sticanje sposobnosti izra?avanja matemati?kim jezikom, jasnost i preciznost izra?avanja u pismenom i usmenom obliku;- usvajanje osnovnih ?injenica o skupovima, relacijama i preslikavanjima;- savla?ivanje osnovnih operacija s prirodnim, celim, racionalnim i realnim brojevima, kao i usvajanje osnovnih svojstava tih operacija;- upoznavanje najva?nijih geometrijskih objekata: linija, figura i tela, i razumevanje njihovih uzajamnih odnosa;- osposobljavanje u?enika za preciznost u merenju, crtanju i geometrijskim konstrukcijama;- priprema u?enika za razumevanje odgovaraju?ih sadr?aja prirodnih i tehni?kih nauka;- izgra?ivanje pozitivnih osobina u?enikove li?nosti, kao ?to su: sistemati?nost, upornost, ta?nost, urednost, objektivnost, samokontrola i smisao za samostalni rad;- sticanje navika i ume?nosti u kori??enju raznovrsnih izvora znanja.Operativni zadaciU?enike treba osposobiti da: - umeju da re?avaju linearne jedna?ine (nejedna?ine) i sisteme linearnih jedna?ina s jednom i dve nepoznate na osnovu ekvivalentnih transformacija, kao i da re?enja tuma?e grafi?ki;- odgovaraju?e tekstualne zadatke izraze matemati?kim jezikom i re?e ih koriste?i jedna?ine;- uo?e funkcionalne zavisnosti i da ih prikazuju na razli?ite na?ine, tj. da shvate pojam funkcije i njenog grafika;- ovladaju pojmom funkcije upoznavanjem/usvajanjem linearne funkcije i njenih svojstava, tako da mogu da crtaju i ?itaju razne grafike linearne funkcije;- umeju da tuma?e podatke predstavljene razli?itim dijagramima i tabelama;- umeju da sastavljaju tabele i crtaju odgovaraju?e grafikone-dijagrame raznih stanja, pojava i procesa; umeju da izra?unaju medijanu i da je koriste;- shvate me?usobne odnose ta?aka, pravih i ravni u prostoru;- nau?e najbitnije ?injenice o projekcijama na ravan;- nau?e elemente i svojstva geometrijskih tela (prizma, piramida, valjak, kupa i lopta); umeju da crtaju mre?e i da izra?unavaju povr?inu i zapreminu tela;- primenjuju znanja o geometrijskim telima u praksi, povezuju?i sadr?aje matematike i drugih oblasti;- primenjuju elemente deduktivnog zaklju?ivanja.SADR?AJI PROGRAMASLI?NOST TROUGLOVATalesova teorema. Sli?nost trouglova, primena sli?nosti na pravougli trougao.TA?KA, PRAVA I RAVANOdnos ta?ke i prave, ta?ke i ravni. Elementi koji odre?uju polo?aj prave i ravni. Odnosi pravih; mimoilazne prave. Odnosi prave i ravni, normala na ravan, rastojanje ta?ke od ravni. Odnosi dve ravni.Ortogonalna projekcija na ravan (ta?ke, du?i i prave).Poliedar.LINEARNE JEDNA?INE I NEJEDNA?INE S JEDNOM NEPOZNATOMLinearna jedna?ina. Ekvivalentnost jedna?ina.Re?avanje linearnih jedna?ina s jednom nepoznatom.Linearna nejedna?ina. Ekvivalentnost nejedna?ina. Re?avanje jednostavnijih primera linearnih nejedna?ina s jednom nepoznatom.Primena.PRIZMAPrizma: pojam, vrste, elementi.Mre?a prizme. Povr?ina prizme: povr?ina prave ?etvorostrane, pravilne trostrane i pravilne ?estostrane prizme.Zapremina prizme. Zapremina prizme: prave ?etvorostrane prizme, pravilne trostrane i pravilne ?estostrane prizme; masa tela.PIRAMIDAPiramida; pojam, vrste, elementi.Mre?a piramide. Povr?ina piramide; izra?unavanje povr?ine ?etvorostrane, pravilne trostrane i pravilne ?estostrane piramide.Zapremina piramide. Zapremina ?etvorostrane piramide, pravilne trostrane i pravilne ?estostrane piramide.LINEARNA FUNKCIJALinearna funkcija (y = ax + b). Grafik linearne funkcije; nula funkcije. Implicitni oblik zadavanja linearne funkcije. Crtanje i ?itanje grafika linearnih funkcija.GRAFI?KO PREDSTAVLJANJE PODATAKAPredstavljanje zavisnih veli?ina tabelarno i u koordinatnom sistemu. Grafi?ko predstavljanje statisti?kih podataka u obliku dijagrama (stubi?astih, kru?nih,...). Ra?unanje srednje vrednosti i medijane. Pore?enje vrednosti uzorka sa srednjom vredno??u.SISTEMI LINEARNIH JEDNA?INA S DVE NEPOZNATEPojam linearne jedna?ine s dve nepoznate. Pojam sistema od dve linearne jedna?ine s dve nepoznate. Ekvivalentnost sistema linearnih jedna?ina. Re?avanje sistema metodom zamene i metodom suprotnih koeficijenata; grafi?ki prikaz re?avanja. Raznovrsni primeri primene sistema linearnih jedna?ina u re?avanju problema iz ?ivota, geometrije, fizike i dr.VALJAKValjak i njegovi elementi. Mre?a valjka. Povr?ina i zapremina pravog valjka.KUPAKupa i njeni elementi. Mre?a kupe. Povr?ina i zapremina prave kupe.LOPTAPojam lopte i sfere. Preseci lopte (sfere) i ravni. Povr?ina i zapremina lopte.Napomena: Obavezna su ?etiri jedno?asovna ?kolska pismena zadatka godi?nje (sa ispravkama 8 ?asova).NA?IN OSTVARIVANJA PROGRAMARadi lak?eg planiranja nastave daje se orijentacioni predlog broja ?asova po temama po modelu (ukupan broj ?asova za temu; ?asova za obradu, ?asova za ponavljanje i uve?bavanje).Sli?nost trouglova (8; 3 + 5)Ta?ka, prava i ravan (12; 6 + 6)Linearne jedna?ine i nejedna?ine s jednom nepoznatom (18; 6 + 12)Prizma (14; 6 + 8)Piramida (16; 6 + 10)Linearna funkcija (12; 5 + 7)Grafi?ko predstavljanje statisti?kih podataka (8; 4 + 4)Sistemi linearnih jedna?ina s dve nepoznate (12; 6 + 6)Valjak (10; 4 + 6)Kupa (12; 4 + 8)Lopta (6; 3 + 3)Sli?nost trouglova. - Ponoviti da je sli?nost trouglova uvedena preko jednakosti uglova. Talesova teorema (bez dokaza). Pore?enje trouglova po sli?nosti - koeficijent sli?nosti. Primeniti sli?nost na pravougli trougao i na taj na?in izvesti Pitagorinu teoremu.Ta?ka, prava, ravan. - U?enike upoznati s me?usobnim odnosima ta?aka, pravih i ravni u prostoru i kori??enjem modela i objekata u realnom okru?enju i na slikama (crte?ima) kojima se predstavljaju. Elemente koji odre?uju ravan (tri nekolinearne ta?ke, dve prave koje se seku ili su paralelne) i odnos dveju ravni predstavljati slikama, i na taj na?in razvijati tu vrstu prostornog sagledavanja.Posebno posvetiti pa?nju odnosu ravni i na njoj normalne prave. Ortogonalna projekcija ta?ke na ravan i ortogonalno projektovanje du?i (ta?ka-po-ta?ka). Nastavnik treba da demonstrira ova svojstva koriste?i pripremljeni materijal, a ne da zahteva da to u?enici samostalno rade.Poliedar kao telo ograni?eno kona?nim brojem poligona. Neki osnovni poliedri ?e se detaljnije obra?ivati (vidi dalje).Linearne jedna?ine i nejedna?ine. - Do sada su u?enici re?avali samo jednostavne primere jedna?ina i nejedna?ina, oslanjaju?i se na veze me?u operacijama i na stvojstva zbira i proizvoda. Sad se re?avaju i slo?eniji primeri, primenom pravila kojima se jedna?ine i nejedna?ine transformi?u u njima ekvivalentne. Zato je potrebno obnoviti pojam algebarskog izraza sa promenljivom i osnovna pravila ra?unanja s brojevima. Ista?i da ova pravila va?e i kad se brojevi zamene izrazima sa promenljivom.Dva izraza su ekvivalentna (identi?ki jednaka) ako se jedan od njih dobija iz drugog primenom pravila ra?unanja u kona?nom broju koraka. Ista?i ?injenicu da su vrednosti dvaju ekvivalentnih izraza jednake za sve dopustive vrednosti promenljivih. Iz ovoga sledi da su linearne jedna?ine f(x)=g(x) i f(x)=h(x) (odnosno nejedna?ine f(x)>g(x) i f(x)>h(x), tj. f(x)<g(x) i f(x)<h(x)) ekvivalentne ako je izraz g(x) ekvivalentan izrazu h(x).Treba re?i da je algebarski izraz s promenljivom x linearan ako je ekvivalentan izrazu oblika ax+b, i jedna?ina (nejedna?ina) je linearna ako je ekvivalentna jedna?ini (nejedna?ini) oblika ax+b=0 (ax+b>0, ax+b<0).Geometrijska tela - Da bi u?enici ?to lak?e upoznali geometrijska tela (prizmu, piramidu, valjak, kupu i loptu), njihove elemente i svojstva i nau?ili da izra?unavaju povr?ine i zapremine ovih tela, treba koristiti njihove modele, mre?e, skice i slike. Preporu?ljivo je da i sami u?enici crtaju mre?e i izra?uju modele prou?avanih tela. Izra?unavati povr?ine i zapremine samo onih tela koja su navedena u programu. Izvo?enje formule za zapreminu vezivati za prihva?enu formulu za zapreminu kvadra. Pogodnim primerima iz fizike pokazati vezu izme?u zapremine, mase i gustine tela.Ra?unati povr?ine i zapremine preko osnovnih elemenata (datih odgovaraju?im formulama) kao i s njima zavisnih elemenata (du?ine ivica, bo?ne visine, polupre?nika opisanog ili upisanog kruga,...). Prakti?no primenjivati ova znanja kroz razli?ite konkretne primere ra?unanja povr?ina i zapremina objekata iz okru?enja.Linearna funkcija - Govoriti o linearnoj funkciji ne uvode?i op?ti pojam funkcije. Detaljno obraditi linearnu funkciju i njena svojstva i nau?iti u?enike da crtaju grafike i ?itaju njihova svojstva.Grafi?ko predstavljanje statisti?kih podataka - Za primere statisti?kih podataka navedenih u sadr?aju programa birati podatke koje u?enici ovog uzrasta razumeju i koji za njih imaju relevantno zna?enje: ?kolske ocene i proseci, rezultati medicinskih merenja i sli?ne podatke iz svakodnevnog ?ivota.Sistemi linearnih jedna?ina s dve nepoznate. - U?enici treba da upoznaju linearnu jedna?inu s dve nepoznate, grafik jedna?ine s dve nepoznate (prava) i pojam sistema jedna?ina; oni treba da znaju da je grafik jedna?ine ax + by + c=0, gde je a ≠ 0 ili b ≠ 0 prava i da umeju da nacrtaju taj grafik. Grafi?ki prikaz i interpretacija sistema linearnih jedna?ina s dve nepoznate imaju zna?ajnu ulogu. Re?avati jednostavnije oblike sistema metodama zamene i suprotnih koeficijenata.U izu?avanju linearnih jedna?ina s jednom nepoznatom i sistema linearnih jedna?ina zna?ajnu pa?nju treba posvetiti u njihovoj primeni na re?avanju raznih jednostavnih problema.Neophodno je da se osmi?ljenim planiranjem nastave izvr?i ponavljanje i povezivanje gradiva nastavnih sadr?aja iz prethodnih razreda i "teku?eg" gradiva, pri ?emu posebnu pa?nju treba obratiti na usvojene standarde postignu?a u?enika na kraju obaveznog obrazovanja. To bi doprinelo da u?enici na kraju osnovne ?kole imaju zaokrugljena i sistematizovana matemati?ka znanja. Tako?e, po?eljno je povezati nastavne sadr?aje predmeta matematika sa nastavnim sadr?ajima drugih predmeta u saradnji sa kolegama koji predaju te predmete.Dodatna nastavaSadr?aji dodatne nastave moraju, pre svega, biti vezani za sadr?aje ovog razreda i na taj na?in biti njihova intenzivnija obrada. Uz to, mogu da se izaberu i sve druge zanimljive teme vode?i ra?una da su bitno sadr?ajne. Preporu?uje se da rukovodioci stru?nih ve?a kontaktiraju dobro afirmisane stru?ne institucije, kao ?to su Dru?tvo matemati?ara Srbije, Matemati?ka gimnazija, KMM "Arhimedes" itd.BIOLOGIJA(2 ?asa nedeljno, 68 ?asova godi?nje)Cilj i zadaciCilj nastave biologije jeste da se osigura da svi u?enici steknu bazi?nu jezi?ku i nau?nu pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovaraju?ih Standarda obrazovnih postignu?a, da se osposobe da re?avaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlo?e svoje mi?ljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za u?enje i zainteresovanost za predmetne sadr?aje, kao i da usvajanjem obrazovno-vaspitnih sadr?aja razvijaju znanja, ve?tine i umenja iz oblasti ekologije i za?tite ?ivotne sredine, uz primenu koncepta odr?ivog razvoja.Zadaci nastave biologije su: - stvaranje raznovrsnih mogu?nosti da kroz razli?ite sadr?aje i oblike rada tokom nastave biologije. svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave biologije budu u punoj meri realizovani,- upoznavanje ekolo?kih pojmova,- obrazovanje za ?ivotnu sredinu,- razvijanje potreba i mogu?nosti li?nog anga?ovanja u za?titi ?ivotne sredine,- usvajanje i primena principa odr?ivosti, eti?nosti i prava budu?ih generacija na o?uvanu ?ivotnu sredinu.Operativni zadaciU?enici treba da: - upoznaju pojam biolo?ke raznovrsnosti i njen zna?aj za opstanak i evoluciju ?ivota na Zemlji;- nau?e i shvate nivoe organizacije ?ivog sveta u prirodi;- upoznaju predmet istra?ivanja ekologije i njen zna?aj;- upoznaju komponente ?ivotne sredine;- upoznaju ekolo?ke faktore i njihov zna?aj za ?ivi svet;- shvate osnovne odnose ishrane i povezanost ?ivih bi?a u lancima ishrane;- shvate uzajamne odnose ?ivih bi?a i ?ivotne sredine i dinamiku odnosa materije i energije;- shvate zna?aj ekolo?ke ravnote?e za odr?avanje ekosistema;- upoznaju osnovne tipove ekosistema i ?ivotne uslove u njima;- steknu znanja u vezi sa izvorima i posledicama ugro?avanja ?ivotne sredine - ekosistema;- upoznaju globalne posledice zaga?ivanja ?ivotne sredine;- upoznaju pojam i koncepciju odr?ivog razvoja;- razumeju ulogu i zna?aj li?nog anga?ovanja u za?titi ?ivotne sredine;- upoznaju prirodne resurse, njihovu ograni?enost i zna?aj racionalnog kori??enja;- izgrade stavove, razvijaju znanja i umenja neophodna za za?titu ?ivotne sredine i doprinos odr?ivom razvoju;- razvijaju ekolo?ku, zdravstvenu i kulturu ?ivljenja.SADR?AJI PROGRAMAI. UVODBiolo?ka i kulturna evolucija ?oveka.Uslovi ?ivota na Zemlji.Raznovrsnost ?ivog sveta. Biodiverzitet.Nivoi organizacije ?ivog sveta.II. EKOLOGIJA I ?IVOTNA SREDINAPredmet istra?ivanja, istorijski razvoj i zna?aj ekologije.?ivotna sredina - pojam i komponente.?ivotno stani?te - biotop.Uslovi ?ivota u stani?tu - ekolo?ki faktori.Odnos organizama i ?ivotne sredine (adaptacije, ?ivotne forme).Populacija - osnovne odlike.?ivotna zajednica i njena organizacija (ekolo?ka ni?a, prostorna i vremenska organizacija).Ekosistem - osnovni procesi koji se odvijaju u ekosistemu. Odnosi ishrane. Prenos energije i kru?enje supstance (materije). Razvoj ekosistema (sukcesije).Osnovni biomi na Zemlji. Biosfera.III. UGRO?AVANJE, ZA?TITA I UNAPRE?IVANJE EKOSISTEMA - ?IVOTNE SREDINERaznovrsnost i struktura ekosistema (prirodni i antropogeni).Ekosistemi kopnenih voda; zaga?ivanje i mogu?nosti za?tite.Ekosistemi mora; zaga?ivanje i mogu?nosti za?tite.?umski ekosistemi; ugro?enost i mogu?nosti za?tite.Travni ekosistemi; ugro?enost i mogu?nosti za?tite.Antropogeni ekosistemi (agroekosistemi i urbani ekosistemi); ugro?enost i mogu?nosti za?tite.Aktivnost: Uo?avanje raznovrsnosti i strukture ekosistema u neposrednom okru?enju.Ugro?avanje i za?tita biodiverziteta.Kategorije za?ti?enih prirodnih dobara (nacionalni i me?unarodni nivo).Crvene knjige flore i faune.Ugro?avanje i za?tita kulturnih dobara.Unapre?ivanje ?ivotne sredine - zna?aj i mogu?nosti.Projekat: Istra?ivanje stanja ugro?enosti ?ivotne sredine u neposrednom okru?enju.Aktivnost: Primeri pozitivnog i negativnog uticaja antropogenog faktora na ?ivotnu sredinu.Aktivnost: Poseta jednom za?ti?enom prirodnom dobru.IV. GLOBALNE POSLEDICE ZAGA?IVANJA ?IVOTNE SREDINEKlimatske promene. Efekat staklene ba?te.O?te?enje ozonskog omota?a.Kisele ki?e. Su?enje ?uma.Erozija zemlji?ta. ?irenje pustinja.Nestajanje biljnih i ?ivotinjskih vrsta.Projekat: Globalne posledice zaga?ivanja ?ivotne sredine (pretra?ivanje internet strana, nau?nih ?asopisa ...).V. ?IVOTNA SREDINA I ODR?IVI RAZVOJ Koncept odr?ivog razvoja.Pravo na informisanost i u?e??e javnosti u dono?enju odluka u vezi za?titne ?ivotne sredine.Prirodni resursi - odr?ivo kori??enje.Energetska efikasnost.Aktivnost: Procena primene nekih oblika energetske efikasnosti.Otpad i recikla?a.Aktivnost: Konkretan doprinos selekciji otpada.Debata na temu: Informisanost i u?e??e mladih u za?titi ?ivotinja (dobrobit ?ivotinja).VI. ?IVOTNA SREDINA, ZDRAVLJE I KULTURA ?IVLJENJAPravo na zdravu ?ivotnu sredinu.Savremen na?in ?ivota i zdravlje (buka, brza hrana, duvanski dim...).Kultura ?ivljenja (ekolo?ka kultura).Aktivnost: Organizacija i realizacija raznih aktivnosti unapre?ivanja za?tite ?ivotne sredine i kulture ?ivljenja.Obnavljanje i sistematizacija sadr?aja nastavnog programa petog, ?estog, sedmog i osmog razreda (provera znanja definisanih obrazovnim standardima za kraj obaveznog obrazovanja).NA?IN OSTVARIVANJA PROGRAMASadr?aji programa nastave biologije koji obuhvataju ekologiju i za?titu ?ivotne sredine logi?ki su raspore?eni u ?est tematskih celina: Uvod, Ekologija i ?ivotna sredina, Ugro?avanje, za?tita i unapre?ivanje ekosistema - ?ivotne sredine, Globalne posledice zaga?ivanja ?ivotne sredine, ?ivotna sredina i odr?ivi razvoj i ?ivotna sredina, zdravlje i kultura ?ivljenja.Navedeni sadr?aji programa, pored osnovnog teorijskog pristupa, poseduju i aktivan pristup koji je usmeren prakti?noj realizaciji za?tite ?ivotne sredine sa brojnim aktivnostima i projektima u u?ionici i u neposrednom okru?enju. Ovako koncipiran program daje veliku kreativnu slobodu nastavnicima i u?enicima da ga, shodno uslovima, mogu?nostima i vremenu realizuju.Uloga nastavnika je da uz primenu interaktivne nastave razvija odgovoran odnos prema ?ivotnoj sredini i usmerava interesovanje u?enika u poku?aju da samostalno organizuju aktivnosti i realizuju projekte.Nivoi postignu?a znanja, ve?tina i umenja u?enika zahtev su definisanih obrazovnih standarda znanja za kraj obaveznog obrazovanja. Profesionalno iskustvo i adekvatno anga?ovanje nastavnika u radu sa u?enicima doprine?e ostvarivanju zahteva definisanih obrazovnim standardima.Koncepcija programa pru?a ?iroke mogu?nosti za primenu razli?itih nastavnih metoda, kao i upotrebu informacionih tehnologija. Izbor nastavnih metoda zavisi od cilja i zadataka nastavnog ?asa, psihofizi?kih i mentalnih sposobnosti u?enika, raspolo?ivih nastavnih sredstava i u?ila, kao i opremljenosti kabineta. Izbor oblika rada prepu?ten je nastavniku.Prilikom izrade planova rada (globalnog i operativnog) neophodno je predvideti 60% ?asova za obradu novog gradiva i 40% za druge tipove ?asova.Nastavnik za pripremu rada na ?asu treba da koristi ud?benik odobren od Ministarstva prosvete i najnoviju stru?nu literaturu.HEMIJA(2 ?asa nedeljno, 68 ?asova godi?nje)Cilj i zadaciCilj nastave hemije jeste da se osigura da svi u?enici steknu bazi?nu jezi?ku i nau?nu pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovaraju?ih Standarda obrazovnih postignu?a, da se osposobe da re?avaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlo?e svoje mi?ljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za u?enje i zainteresovanost za predmetne sadr?aje, kao i- razvijanje funkcionalne hemijske pismenosti;- razumevanje promena i pojava u prirodi na osnovu ste?enih znanja o hemijskim pojmovima, teorijama, modelima i zakonima;- osposobljavanje u?enika za komuniciranje kori??enjem hemijskih termina, hemijskih simbola, formula i jedna?ina;- razvijanje sposobnosti za izvo?enje jednostavnih hemijskih istra?ivanja;- razvijanje sposobnosti za re?avanje teorijskih i eksperimentalnih problema;- razvijanje logi?kog, apstraktnog i kriti?kog mi?ljenja;- osamostaljivanje u?enika za tra?enje i kori??enje relevantnih informacija u razli?itim izvorima (ud?benik, nau?nopopularni ?lanci, Internet);- razvijanje svesti o va?nosti odgovornog odnosa prema ?ivotnoj sredini, odgovaraju?eg i racionalnog kori??enja i odlaganja razli?itih supstanci u svakodnevnom ?ivotu;- podsticanje u?eni?ke radoznalosti, potrebe za saznavanjem o svojstvima supstanci u okru?enju i pozitivnog odnosa prema u?enju hemije;- razvijanje svesti o sopstvenim znanjima i sposobnostima i daljoj profesionalnoj orijentaciji.Zadaci nastave hemije jesu: - stvaranje raznovrsnih mogu?nosti da kroz razli?ite sadr?aje i oblike rada tokom nastave hemije svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave hemije budu u punoj meri realizovani;- omogu?avanje u?enicima da razumeju predmet izu?avanja hemije;- omogu?avanje u?enicima da sagledaju zna?aj hemije u svakodnevnom ?ivotu, za razvoj razli?itih tehnologija i razvoj dru?tva uop?te;- omogu?avanje u?enicima da razumeju nau?ni metod kojim se u hemiji dolazi do saznanja;- osposobljavanje u?enika da koriste jezik hemije kao nauke: da znaju hemijsku terminologiju i da razumeju kvalitativno i kvantitativno zna?enje hemijskih simbola, formula i jedna?ina;- stvaranje nastavnih situacija u kojima ?e u?enici do saznanja o svojstvima supstanci i njihovim promenama dolaziti na osnovu demonstracionih ogleda ili ogleda koje samostalno izvode, i razvijati pri tom analiti?ko i kriti?ko mi?ljenje;- stvaranje nastavnih situacija u kojima ?e u?enici razvijati eksperimentalne ve?tine, pravilno i bezbedno, po sebe i druge, rukovati laboratorijskim priborom, posu?em i supstancama;- osposobljavanje u?enika za izvo?enje jednostavnih istra?ivanja;- stvaranje situacija u kojima ?e u?enici primenjivati teorijsko znanje i eksperimentalno iskustvo za re?avanje teorijskih i eksperimentalnih problema;- stvaranje situacija u kojima ?e u?enici primenjivati znanje hemije za tuma?enje pojava i promena u realnom okru?enju;- omogu?avanje u?enicima da kroz jednostavna izra?unavanja razumeju kvantitativni aspekt hemijskih promena i njegovu prakti?nu primenu.SADR?AJI PROGRAMANEMETALI, OKSIDI NEMETALA I KISELINE (13)Operativni zadaciU?enik treba da: - zna o zastupljenosti nemetala u prirodi, u elementarnom vidu i u jedinjenjima;- razume osnovna fizi?ka i hemijska svojstva va?nijih predstavnika nemetala (vodonika, kiseonika, sumpora, azota i ugljenika);- povezuje strukturu atoma nemetala sa njihovim svojstvima i polo?ajem u Periodnom sistemu elemenata;- zna koja svojstva nemetala odre?uju njihovu prakti?nu primenu;- zna da nemetali reaguju sa kiseonikom i grade okside;- sastavlja formule oksida nemetala primenom znanja o valenci nemetala;- zna da oksidi nemetala, koji reaguju sa vodom, sa njom grade kiseline;- primenjuje znanje da je valenca nemetala ista u kiselini i odgovaraju?em oksidu;- ume da doka?e kiseline pomo?u indikatora.Sadr?aji: (6+5+2)Zastupljenost nemetala u prirodi i njihova osnovna fizi?ka svojstva.Vodonik, njegova svojstva i primena.Kiseonik, njegova svojstva i primena.Sumpor, njegova svojstva i primena. Sumpor(IV)-oksid, sumpor (VI)-oksid, sumporna kiselina i primena.Azot, njegova svojstva i primena. Azot(V)-oksid, azotna kiselina i primena. Amonijak, njegova svojstva i primena.Ugljenik, njegova svojstva i primena. Ugljenik(II)-oksid. Ugljenik(IV)-oksid, ugljena kiselina i primena.Demonstracioni oglediDobijanje i ispitivanje svojstava vodonika i kiseonika. Dobijanje sumpor(IV)-oksida, reakcija nastalog oksida sa vodom i ispitivanje svojstava nastale kiseline pomo?u lakmus-hartije. Demonstracija pravilnog na?ina razbla?ivanja koncentrovane sumporne kiseline. Dobijanje ugljenik(IV)-oksida i ispitivanje njegovih svojstava (ne podr?ava gorenje, gustina u odnosu na vazduh).Ve?ba I: Fizi?ka svojstva nemetalaIspitivanje fizi?kih svojstava nemetala (agregatno stanje, rastvorljivost u vodi i nepolarnom rastvara?u).Ve?ba II: Oksidi nemetala i njihova svojstava. Ispitivanje kiselostiDobijanje sumpor(IV)-oksida i ispitivanje njegovog uticaja na biljne pigmente. Dokazivanje kiselosti neorganskih kiselina pomo?u lakmus-hartije.Uputstvo za realizaciju nastavne temeU okviru teme potrebno je da u?enici saznaju koji su najzastupljeniji nemetali u ne?ivoj i ?ivoj prirodi i da uo?e sli?nosti i razlike u zastupljenosti. Na osnovu znanja ste?enog u sedmom razredu o strukturi atoma koja uslovljava reaktivnost elemenata i na?in njihovog me?usobnog povezivanja (hemijska veza), u?enici zaklju?uju u kom vidu se nemetali nalaze u prirodi (u elementarnom vidu ili u vidu jedinjenja).Demonstracioni ogledi i laboratorijske ve?be omogu?avaju u?enicima da uo?e fizi?ka svojstva nemetala (agregatno stanje, rastvorljivost u vodi i nepolarnim rastvara?ima).Prilikom posmatranja demonstracionih ogleda za dobijanje vodonika i kiseonika, u?enike pitanjima usmeravati i podsticati da uo?avaju svojstva ovih gasova na osnovu na?ina prikupljanja (prikupljanje iznad vode ukazuje na malu rastvorljivost u vodi). Posmatraju?i ispitivanje svojstava vodonika, u?enici uo?avaju na?ine kojima se manipuli?e gasovima i u?e o merama opreza prilikom rukovanja zapaljivim gasovima.Upoznaju?i kroz oglede svojstva kiseonika i nemetala, u?enici treba da nau?e da je va?no hemijsko svojstvo kiseonika gra?enje oksida. Drugim re?ima, oni formiraju znanje o tome da je kiseonik neophodan reaktant u reakcijama sagorevanja. Uputno je alotropske modifikacije prvi put spomenuti kod kiseonika i, kasnije, kod ugljenika.U?enici treba da razlikuju okside nemetala koji ne reaguju sa vodom (na primer, CO) od onih koji sa vodom grade kiseline.Kiselost neorganskih kiselina u?enici dokazuju pomo?u indikatora. Pri tome, mogu uporedo dokazivati kiselost njima poznatih kiselina iz svakodnevnog ?ivota (sir?etna kiselina, limunska kiselina). Pojam indikatora treba uvesti pri ispitivanju svojstava rastvora nastalog u reakciji izme?u sumpor(IV)-oksida i vode.Na svakom ?asu na kome se izu?avaju oksidi i kiseline, u?enike podsticati da pi?u formule oksida i kiselina. Uz trivijalne nazive oksida i nazive kiselina, dati i njihove nazive po anjonskoj nomenklaturi.Veoma je va?no da se na primerima uka?e na prakti?an zna?aj izu?avanih kiselina u svakodnevnom ?ivotu.U prvoj ve?bi (ispitivanje fizi?kih svojstava nemetala), zavisno od opremljenosti ?kole, mogu se pored sumpora, ispitivati i svojstva drugih nemetala.METALI, OKSIDI METALA I HIDROKSIDI (BAZE) (8)Operativni zadaciU?enik treba da: - zna o zastupljenosti metala u prirodi, u elementarnom vidu i u jedinjenjima;- razume osnovna fizi?ka svojstva metala;- povezuje strukturu atoma metala sa njihovim svojstvima i polo?ajem u Periodnom sistemu elemenata;- razlikuje svojstva hemijski izrazitih metala od tehni?ki va?nih metala;- zna svojstva metala koja odre?uju njihovu prakti?nu primenu;- zna da metali u reakciji sa kiseonikom grade okside metala;- sastavlja formule oksida metala primenom znanja o valenci metala;- zna da oksidi metala, koji reaguju sa vodom, sa njom grade hidrokside (baze);- zna da je valenca metala ista u hidroksidu i odgovaraju?em oksidu;- zna da je hidroksidna grupa jednovalentna;- sastavlja formule hidroksida na osnovu valence metala;- ume da pomo?u indikatora doka?e bazna svojstva rastvora hidroksida;- zna da u reakciji nekih metala sa kiselinama nastaje vodonik;- zna da su metali podlo?ni koroziji i postupke za?tite od korozije;- zna da se legiranje vr?i u cilju dobijanja materijala sa svojstvima pogodnim za odre?enu namenu.Sadr?aji: (4+3+1)Zastupljenost metala u prirodi i njihova osnovna fizi?ka svojstva.Kalcijum. Kalcijum-oksid i kalcijum-hidroksid, svojstva i primena.Gvo??e, aluminijum, bakar - svojstva na kojima se zasniva primena ovih metala. Korozija metala. Gvo??e(III)-oksid, aluminijum-oksid. Legure koje se naj?e??e primenjuju (bronza, mesing, ?elik, duraluminijum, silumini).Demonstracioni oglediReakcija metala druge grupe Periodnog sistema elemenata sa vodom. Reakcija oksida metala druge grupe sa vodom i ispitivanje svojstava nastalog rastvora pomo?u lakmus-hartije. Ispitivanje korozije gvo??a u razli?itim uslovima.Ve?ba III: Fizi?ka svojstva metala. Reakcija metala sa kiselinamaIspitivanje provodljivosti toplote i elektriciteta, kao i magneti?nosti nekih metala. Upore?ivanje tvrdo?e i gustine gvo??a, aluminijuma i bakra.Reakcija razbla?ene sumporne kiseline sa magnezijumom i gvo??em.Uputstvo za realizaciju nastavne temeObradu sadr?aja ove teme zapo?eti razmatranjem zastupljenosti metala u prirodi i povezivanjem sa zastupljeno??u nemetala. Tako?e, potrebno je podsticati u?enike da povezuju vidove nala?enja metala u prirodi (u elementarnom vidu ili u vidu jedinjenja) sa strukturom atoma, odnosno reaktivno??u metala.Fizi?ka svojstva metala se obra?uju u pregledu. Hemijska svojstva tipi?nih metala izu?avaju se na primeru kalcijuma. Ako ?kola nema kalcijum, dobijanje oksida i hidroksida mo?e se pokazati na primeru magnezijuma, uz ukazivanje na sli?nost (i razlike) u hemijskim svojstvima magnezijuma i kalcijuma. Pored toga, va?no je podsetiti u?enike na gradivo sedmog razreda i podsticati ih da povezuju polo?aj metala u grupi i periodi Periodnog sistema elemenata sa njegovom reaktivno??u.U okviru tre?e ve?be u?enici ispituju osnovna fizi?ka svojstva metala (agregatno stanje, boja, provodljivost elektri?ne struje i toplote, magneti?nost). Tako?e, ispituju pona?anje metala sa razbla?enom sumpornom kiselinom i pro?iruju svoje znanje time da je va?no svojstvo kiselina reakcija sa metalima.Na osnovu ogleda u?enici uo?avaju da zajedni?ka svojstva metala nisu podjednako izra?ena kod svih metala. Oni treba da nau?e da je kiseonik neophodan reaktant za reakcije oksidacije metala, kao ?to su r?anje i sagorevanje, i da upore?uju te?nju razli?itih metala da podle?u tom tipu reakcije. Demonstracionim ogledom pokazati da brzina korozije zavisi od uslova (pod vodom, na dodirnoj povr?ini vode i vazduha, u vazduhu). Tako?e, potrebno je ukazati na to da oksidi nekih metala sa vodom grade hidrokside, a neki ne reaguju sa vodom (gvo??e(III)-oksid i aluminijum-oksid). Dobijanje hidroksida ovih metala u reakciji izme?u njihovih soli i hidroksida elemenata prve grupe mo?e se demonstrirati kasnije u okviru nastavne teme: Soli.SOLI (5)Operativni zadaciU?enik treba da: - usvoji znanja o pojmu soli;- sastavlja formule soli na osnovu valence metala i valence kiselinskog ostatka;- sastavlja formule soli na osnovu naziva soli i obrnuto;- zna da soli mogu nastati u hemijskim reakcijama: kiseline i baze, metala i kiseline, kiselog oksida i baze;- uo?ava me?usobnu povezanost oksida, kiselina, hidroksida i soli;- predvi?a proizvode reakcija u kojima u?estvuju hemijski elementi i jedinjenja koja su predstavnici odre?enih klasa neorganskih jedinjenja;- zna o zastupljenosti natrijum-hlorida i kalcijum-karbonata u prirodi;- zna o zna?aju i primeni va?nih soli.Sadr?aji: (3+1+1)Soli. Formule i nazivi soli. Dobijanje soli.Fizi?ka svojstva soli (agregatno stanje, rastvorljivost). Hemijske reakcije soli (reakcije sa kiselinama, bazama i solima).Primena soli.Demonstracioni oglediReakcija neutralizacije hlorovodoni?ne kiseline i rastvora natrijum-hidroksida. Reakcija izme?u metala i kiseline.Hemijske reakcije soli: izme?u kalcijum-karbonata i hlorovodoni?ne kiseline, rastvora gvo??e(III)-hlorida i natrijum-hidroksida, rastvora srebro-nitrata i natrijum-hlorida.Ve?ba IV: Dobijanje soli i utvr?ivanje rastvorljivosti soliPripremanje rastvora olovo(II)-nitrata, kalijum-jodida, natrijum-sulfata i barijum-hlorida. Dobijanje olovo(II)-jodida i barijum-sulfata.Dokazivanje ugljenik(IV)-oksida i nastajanje kalcijum-karbonata.Uputstvo za realizaciju nastavne temeNastavnik planira nastavne situacije u kojima u?enici ve?baju sastavljanje formula soli kiselina koje su obra?ene u temi Nemetali, oksidi nemetala i kiseline.Na primeru pripremanja fiziolo?kog rastvora, temu Soli povezati sa temom Homogene sme?e - rastvori odnosno sa kvantitativnim sastavom rastvora, ?to je obra?ivano u sedmom razredu. U?enici treba da znaju svojstva, primenu i dobijanje kuhinjske soli. Korelacija sa nastavom geografije mo?e se ostvariti ukazivanjem na uslovljenost oblika kre?nja?kog reljefa svojstvima kalcijum-karbonata i kalcijum-hidrogenbonata. Povezivanje sa svakodnevnim ?ivotom mo?e se ostvariti ukazivanjem na tvrdo?u vode, sastav mineralnih voda, demineralizaciju vode itd.U okviru ove teme, u?enicima se mo?e pokazati kako se iz soli mogu dobiti hidroksidi metala ?iji oksidi ne reaguju sa vodom. Tako?e, u?enici pro?iruju znanje o kiselinama jo? jednim njihovim svojstvom da reaguju sa solima ugljene kiseline uz izdvajanje ugljenik(IV)-oksida.Na kraju obrade teme kroz razli?ite primere (obuhvataju?i i one obra?ene u prvoj i drugoj temi) ukazati na me?usobnu povezanost klasa neorganskih jedinjenja i tako sistematizovati usvojena znanja o svojstvima oksida, kiselina, hidroksida i soli.ELEKTROLITI?KA DISOCIJACIJA KISELINA, HIDROKSIDA I SOLI (3)Operativni zadaciU?enik treba da: - razume kako pod uticajem polarnih molekula vode disosuju kiseline, hidroksidi i soli;- zna da kiseline u vodi daju kao pozitivne jone H+ jone;- zna da u vodenim rastvorima baza postoje hidroksidni joni, OH-;- razume da je reakcija neutralizacije reakcija izme?u H+ i OH- jona;- razume da se dokazivanje kiselo-baznih svojstava rastvora pomo?u indikatora zasniva na postojanju odre?enih jona u rastvoru;- poznaje pH-skalu i na osnovu pH-vrednosti razvrstava rastvore u kisele, bazne i neutralne;- razume me?usobnu povezanost oksida, kiselina, hidroksida i soli.Sadr?aji: (2+1+0)Elektroliti?ka disocijacija kiselina, hidroksida i soli.Mera kiselosti rastvora - pH-skala.Demonstracioni oglediElektroprovodljivost destilovane vode, hlorovodoni?ne kiseline, rastvora natrijum-hidroksida i rastvora natrijum-hlorida.Dokazivanje baznih svojstava vodenog rastvora amonijaka.Uputstvo za realizaciju nastavne temeCilj razmatranja sadr?aja u okviru ove teme je uop?tavanje i sistematizacija znanja o kiselinama, hidroksidima i solima. Pojam kiselina, hidroksida i soli defini?e se na osnovu Arenijusove teorije elektroliti?ke disocijacije. Primerima disocijacije kiselina i hidroksida u vodi obuhvatiti i one kiseline i hidrokside koji nisu obra?ivani u okviru prve dve teme, kao ?to su, na primer, hlorovodoni?na kiselina i natrijum-hidroksid.U?enike informisati o pH-skali kao na?inu za iskazivanje kiselosti rastvora i ilustrovati primerima iz svakodnevnog ?ivota (sredstva za odr?avanje higijene, kozmeti?ki preparati, prehrambeni proizvodi, telesne te?nosti). U?enici procenjuju pH-vrednost pomo?u univerzalne indikatorske hartije.Na ?asu utvr?ivanja posvetiti pa?nju sastavljanju formula i izvo?enju naziva kiselih soli, na primer, natrijum-hidrogenkarbonata i natrijum-hidrogensulfata.UVOD U ORGANSKU HEMIJU (2)Operativni zadaciU?enik treba da: - zna da su jedinjenja ugljenika, izuzev oksida, ugljene kiseline i njenih soli (karbonata i hidrogenkarbonata) organska jedinjenja;- zna da su ugljenikovi atomi u molekulima organskih jedinjenja ?etvorovalentni;- razume da se ugljenikovi atomi mogu me?usobno povezivati u otvorene i zatvorene nizove (prstenove), da veza izme?u atoma ugljenika mo?e biti jednostruka, dvostruka i trostruka, te da je to uzrok mnogobrojnosti organskih jedinjenja;- razume da ugljenikovi atomi u molekulima organskih jedinjenja mogu biti povezani i sa atomima drugih elemenata jednostrukom, dvostrukom ili trostrukom vezom.Sadr?aji: (1+1+0)Svojstva atoma ugljenika. Mnogobrojnost organskih jedinjenja. Op?ta svojstva organskih jedinjenja, razlike u odnosu na neorganska jedinjenja.Demonstracioni oglediUpore?ivanje svojstava organskih i neorganskih jedinjenja: - rastvorljivost u vodi (natrijum-hlorid, skrob, benzin, ulje);- pona?anje pri zagrevanju (natrijum-hlorid i skrob).Dokazivanje ugljenika u organskim supstancama.Uputstvo za realizaciju nastavne temeU okviru ove teme, u?enici uo?avaju razlike u svojstvima organskih i neorganskih jedinjenja. Formiraju znanje o tome da u sastav svih organskih jedinjenja ulazi ugljenik i povezuju mogu?nost gra?enja velikog broja organskih jedinjenja sa strukturom ugljenikovog atoma.UGLJOVODONICI (12)Operativni zadaciU?enik treba da: - razlikuje alkane, alkene i alkine na osnovu molekulske i strukturne formule i na osnovu naziva;- razume strukturnu izomeriju;- zna fizi?ka svojstva ugljovodonika (rastvorljivost, agregatno stanje na sobnoj temperaturi);- zna da ugljovodonici podle?u reakciji sagorevanja u kojoj se osloba?a toplota;- razume razlike u strukturi i reaktivnosti zasi?enih i nezasi?enih ugljovodonika, odnosno da dvostruka veza u molekulima alkena i trostruka veza u molekulima alkina uslovljava njihova hemijska svojstva;- razume osnovne hemijske reakcije alkana (supstitucija), alkena i alkina (adicija);- zna da su glavni prirodni izvori ugljovodonika nafta i zemni gas;- zna va?nije derivate nafte (benzin, petroleum, dizel ulje, ulje za podmazivanje i asfalt) i da su to sme?e jedinjenja sli?nih fizi?kih i hemijskih svojstava.Sadr?aji: (7+4+1)Elementarni sastav, podela i fizi?ka svojstva ugljovodonika.Zasi?eni ugljovodonici (alkani) i nezasi?eni ugljovodonici (alkeni i alkini).Hemijska svojstva ugljovodonika (sagorevanje, supstitucija, adicija). Aromati?ni ugljovodonici. Benzen.Nafta i zemni gas - izvori ugljenikovih jedinjenja i energije.Polimeri.Demonstracioni oglediIspitivanje rastvorljivosti i sagorevanje n-heksana (medicinski benzin).Razlikovanje zasi?enih i nezasi?enih acikli?nih ugljovodonika (reakcija sa kalijum-permanganatom).Ve?ba V: Sastavljanje modela molekula ugljovodonikaSastavljanje modela molekula, pisanje strukturnih formula i davanje naziva ugljovodonicima.Uputstvo za realizaciju nastavne temeU?enje o ugljovodonicima zapo?eti isticanjem njihovog zna?aja i prakti?ne primene. Da bi u?enici ovladali pisanjem strukturnih i racionalnih strukturnih formula, omogu?iti im da prethodno sastavljaju i posmatraju modele molekula ugljovodonika. Imenovanje ugljovodonika pokazati na nekoliko jednostavnih primera, uklju?uju?i i imenovanje izomera. Pojam izomera povezati sa ranije istaknutom ?injenicom da se odre?en broj ugljenikovih atoma me?usobno mo?e povezivati na razli?ite na?ine.Razlike u reaktivnosti alkana, alkena i alkina objasniti na osnovu razlike u strukturi molekula ovih jedinjenja. Hemijska svojstva zasi?enih i nezasi?enih ugljovodonika treba obraditi uporedo, ?to omogu?ava sagledavanje njihove sli?nosti (sagorevanje) i razli?itosti (supstitucija, adicija).Od hemijskih svojstava ugljovodonika navesti ona koja omogu?avaju prakti?nu primenu ugljovodonika: - sagorevanje - upotreba ugljovodonika kao izvora energije (zemni i rafinerijski gas, benzin, dizel gorivo, mazut);- reakcije supstitucije i adicije - od ugljovodonika se mo?e dobiti mno?tvo jedinjenja razli?ite prakti?ne namene koja, pored atoma ugljenika i vodonika, sadr?e i atome drugih elemenata (na primer, proizvodnja plasti?nih masa, teflona, freona, boja, insekticida…).Aromati?ne ugljovodonike obraditi na informativnom nivou, ukazuju?i na njihovu slabu reaktivnost i toksi?nost.U?e?i o derivatima nafte, va?no je da u?enici uo?e da su proizvodi frakcione destilacije (kondenzacije) i dalje sme?e ugljovodonika.Reakciju polimerizacije predstaviti kao reakciju u kojoj se od reaktanata, odre?enih svojstava (na primer, gasovito agregatno stanje), dobijaju supstance sa novim svojstvima (?vrsto agregatno stanje). Naglasiti prakti?nu primenu razli?itih ANSKA JEDINJENJA SA KISEONIKOM (9)Operativni zadaciU?enik treba da: - razume da je funkcionalna grupa deo molekula koji uslovljava fizi?ka i hemijska svojstva jedinjenja;- zna funkcionalnu grupu alkohola i kako se alkoholi imenuju;- razume kako hidroksilna grupa odre?uje fizi?ka i hemijska svojstva alkohola;- zna o dobijanju etanola alkoholnim vrenjem;- razume osnovna fizi?ka i hemijska svojstva etanola;- zna o prakti?noj primeni alkohola (metanola, etanola, glikola i glicerola);- zna o ?tetnom dejstvu etanola na ljudski organizam (alkoholizam), i o toksi?nosti metanola;- zna funkcionalnu grupu karbonilnih jedinjenja;- zna da oksidacijom primarnih alkohola nastaju aldehidi, a sekundarnih alkohola ketoni;- zna o prakti?noj primeni karbonilnih jedinjenja (metanala i propanona);- zna funkcionalnu grupu karboksilnih kiselina i kako se karboksilne kiseline imenuju;- razume kako karboksilna grupa odre?uje fizi?ka i hemijska svojstva karboksilnih kiselina;- zna da oksidacijom etanola mo?e nastati etanska kiselina;- zna o prakti?noj primeni karboksilnih kiselina;- zna koje se karboksilne kiseline nazivaju masne kiseline;- zna da u reakciji alkohola i karboksilnih kiselina nastaju estri i kako se nastali estri imenuju;- razume fizi?ka svojstva estara.Sadr?aji: (5+3+1)Alkoholi.Karboksilne kiseline. Masne kiseline.Estri.Demonstracioni oglediDobijanje alkohola alkoholnim vrenjem.Dokazivanje kiselosti karboksilnih kiselina.Laboratorijsko dobijanje i ispitivanje svojstava etiletanoata.Ve?ba VI: Fizi?ka i hemijska svojstva organskih jedinjenja sa kiseonikomIspitivanje rastvorljivosti alkohola i karboksilnih kiselina sa razli?itim brojem atoma ugljenika u molekulu.Reakcija etanske i limunske kiseline sa natrijum-hidrogenkarbonatom.Uputstvo za realizaciju nastavne temeU?enici uo?avaju da su svojstva organskih jedinjenja sa istim brojem ugljenikovih atoma razli?ita, u zavisnosti od funkcionalne grupe. Tako?e, u?e imenovanje organskih jedinjenja prema funkcionalnoj grupi koju sadr?e i povezuju odre?enu funkcionalnu grupu u molekulu sa svojstvima jedinjenja. Uz nazive jedinjenja prema IUPAC nomenklaturi navesti i trivijalne nazive predstavnika organskih jedinjenja sa kiseonikom.Karbonilna jedinjenja uputno je obraditi kao oksidacione proizvode odgovaraju?ih alkohola, uz ukazivanje na prakti?ni zna?aj metanala (formaldehida) i propanona (acetona). Pored primene u svakodnevnom ?ivotu, potrebno je naglasiti va?nost organskih jedinjenja sa kiseonikom kao industrijskih sirovina. U?enicima treba ukazati na ?tetno fiziolo?ko delovanje alkohola i problem alkoholizma. U korelaciji sa nastavom biologije, u?enici mogu samostalno, iz razli?itih izvora, da prikupljaju informacije o uticaju alkohola na organizam.Tokom obrade nastavnih sadr?aja o karboksilnim kiselinama, u?enici uo?avaju sli?nosti i razlike u svojstvima neorganskih i organskih kiselina.BIOLO?KI VA?NA ORGANSKA JEDINJENJA (12)Operativni zadaciU?enik treba da: - zna ?ta su masti i ulja i njihova fizi?ka svojstva;- prepoznaje formule triacilglicerola kao glavnih sastojaka masti i ulja;- razume osnovna hemijska svojstava masti i ulja (reakcije hidrogenizacije i saponifikacije);- zna da se deterd?enti po hemijskom sastavu i svojstvima razlikuju od sapuna, ali da je princip uklanjanja ne?isto?a isti;- zna o zna?aju i ulozi masti i ulja u ?ivim bi?ima;- zna ?ta su ugljeni hidrati i o njihovom zna?aju i ulozi u ?ivim bi?ima;- razume fizi?ka svojstva ugljenih hidrata;- razlikuje prema slo?enosti monosaharide, disaharide i polisaharide i zna da hidrolizom disaharida i potpunom hidrolizom polisaharida nastaju monosaharidi;- razlikuje saharozu od invertnog ?e?era;- razume da su razli?ita svojstva i biolo?ka funkcija skroba i celuloze posledica razlika u njihovoj hemijskoj strukturi;- zna o prakti?noj primeni ugljenih hidrata (na primer, da se hartija pravi od celuloze; da je pamuk, po hemijskom sastavu, celuloza);- zna da molekuli aminokiselina sadr?e karboksilnu i amino grupu;- zna da su proteini prirodni polimeri proteinskih aminokiselina;- zna da se esencijalne aminokiseline moraju unositi hranom;- zna o zna?aju i ulozi proteina u ?ivim bi?ima;- navodi ?ivotne namirnice bogate mastima i uljima, ugljenim hidratima i proteinima;- zna da se neki vitamini rastvaraju u vodi, a neki u mastima, ?to je uslovljeno njihovom hemijskom strukturom;- zna o zna?aju i ulozi vitamina u ljudskom organizmu.Sadr?aji: (7+4+1)Masti i ulja.Ugljeni hidrati u pregledu: monosaharidi (glukoza i fruktoza), disaharidi (saharoza), polisaharidi (skrob i celuloza).Aminokiseline. Proteini.Vitamini.Demonstracioni oglediSaponifikacija masti - sapuni.Ve?ba VII: Masti i uljaIspitivanje rastvorljivost masti i ulja i ugljenih hidrata u vodi.Dokazivanje skroba.Denaturacija proteina.Uputstvo za realizaciju nastavne temeU okviru teme ne treba insistirati na pisanju strukturnih formula triacilglicerola, ve? na poznavanju svojstava ovih jedinjenja i njihovih sme?a. Neophodno je da u?enici znaju o svojstvima, biolo?kom i tehni?kom zna?aju masti i ulja, kao i o primeni ovih jedinjenja kao sirovina ili poluproizvoda u daljoj hemijskoj preradi, na primer, dobijanje margarina iz ulja i proizvodnja sapuna. Energetska uloga masti i ulja u ?ivim bi?ima i njihov zna?aj za pravilnu ishranu, kao i zna?aj nezasi?enih masnih kiselina za ishranu, mogu da se obrade kroz samostalne radove u?enika.U korelaciji sa nastavom biologije u?enici u?e da glukoza, kao osnovni izvor energije za ?iva bi?a, nastaje procesom fotosinteze. Potrebno je u?enicima hemijskom jedna?inom prikazati proces fotosinteze, da bi sagledali da od jednostavnih neorganskih molekula, ugljenik(IV)-oksida i vode, pod odre?enim uslovima, nastaju slo?eni molekuli organskog jedinjenja (glukoze). Gra?enje polisaharida treba predstaviti kao na?in da se energija skladi?ti. Treba ukazati na gradivnu i za?titnu ulogu celuloze u biljkama. Potrebno je ista?i da su skrob i celuloza prirodni polimeri izgra?eni razli?itim vezivanjem istih monosaharidnih jedinica. Na tom primeru u?enici mogu da uo?e kako razlika u strukturi dovodi do razlike u svojstvima.Va?no je da se uka?e na ?iroku zastupljenost ugljenih hidrata u prirodi i njihovu primenu u svakodnevnom ?ivotu: saharoze u prehrambenoj industriji, skroba u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, pamuka i celuloze u tekstilnoj industriji....Na primeru saharoze i invertnog ?e?era obnoviti razliku izme?u jedinjenja i sme?a, a kristalizaciju meda predstaviti kao kristalizaciju prezasi?enog rastvora.Aminokiseline predstaviti kao jedinjenja koja u svom molekulu sadr?e dve funkcionalne grupe: karboksilnu i amino grupu. Nastajanje peptidne veze, kao funkcionalne grupe polipeptida i proteina, objasniti kao reakciju amino grupe jedne aminokiseline sa karboksilnom grupom druge aminokiseline. Va?no je ukazati na zna?enje pojmova: aminokiselina, a-aminokiselina, proteinska aminokiselina i esencijalne aminokiseline. Od najve?e va?nosti je, u korelaciji sa nastavom biologije, u?enicima ukazati na biolo?ki zna?aj proteina, njihovu gradivnu i kataliti?ku funkciju u organizmu. Zna?aj proteina za pravilnu ishranu mo?e se obraditi kroz samostalne radove u?enika. Posebnu pa?nju posvetiti ogledima denaturacije proteina pod dejstvom toplote i kiselina.U okviru teme u?enici treba da nau?e da se ishranom unosi ?est glavnih vrsta supstanci neophodnih ljudskom organizmu (proteini, ugljeni hidrati, masti i ulja, vitamini, minerali i voda), o va?nosti pravilne ishrane, kao i o poreme?ajima ishrane. U skladu sa tim, celishodno je i funkcionalno uputiti ih da iz razli?itih izvora prona?u informacije o va?nosti vitamina (i minerala), kao i o namirnicama u kojima se nalaze navedene supstance.HEMIJA ?IVOTNE SREDINE (4)Operativni zadaciU?enik treba da: - zna o zna?aju bezbednog postupanja sa supstancama i zna?aju pravilnog skladi?tenja;- zna o zaga?iva?ima (neorganskim i organskim supstancama) vazduha, vode i zemlji?ta i merama za?tite.Sadr?aji: (2+2+0)Zaga?iva?i vazduha, vode i zemlji?ta. Mere za?tite.Uputstvo za realizaciju nastavne temeU okviru teme u?enici saznaju o neorganskim i organskim supstancama - glavnim zaga?iva?ima vazduha, vode i zemlji?ta. U vezi sa tim, razmotriti uzroke zaga?ivanja ?ivotne sredine i, na osnovu svojstava supstanci, razmotriti njihov uticaj na okolinu i ?iva bi?a, kao i mere prevencije.Va?no je ista?i doprinos hemije za o?uvanje i unapre?enje kvaliteta ?ivotne sredine kroz istra?ivanje slo?enosti hemije zemlje, voda u prirodi, atmosfere i biosfere, kroz razvoj novih reagenasa, metoda i instrumenata za detekciju i identifikaciju opasnih supstanci.Jedan od ?asova za utvr?ivanje i sistematizaciju sadr?aja ove nastavne teme mo?e se predvideti za izradu mini-projekta o za?titi ?ivotne sredine u lokalnim uslovima.DODATNI RADProgram dodatnog rada obuhvata pro?irivanje i produbljivanje sadr?aja redovne nastave hemije.SEDMI RAZRED(Orijentacioni sadr?aji programa)Hemija i njen zna?ajRazvoj hemije kao nauke. Hemija u savremenom ?ivotu.Merenja u hemiji: merenje mase, merenje zapremine menzurom i pipetom.Osnovni hemijski pojmoviMetode razdvajanja sme?a. Razdvajanje ?vrsto-?vrste sme?e natrijum-hlorida i joda sublimacijom i selektivnim rastvaranjem. Hromatografija kao metoda razdvajanja. Razdvajanje zelene boje li??a hromatografijom na koloni od prah-?e?era i razdvajanje boje iz flomastera kru?nom hromatografijom na papiru.Homogene sme?e ili rastvoriRastvori - svojstva rastvora: eksperimentalna provera sni?enja temperature mr?njenja rastvora natrijum-hlorida u odnosu na vodu. Rastvaranje kalijum-permanganata, nikal(II)-sulfata, bakar(II)-sulfata i gvo??e(III)-hlorida u vodi i u rastvoru vodenog stakla - "silikatni vrt". Koloidni rastvori - rastvaranje ?elatina (sol i gel stanje).Izra?unavanje masenog procentnog sadr?aja u postupku razbla?ivanja rastvora i u postupku me?anja rastvora razli?itog sadr?aja.Hemijske reakcije i izra?unavanja na osnovu hemijskih jedna?inaOsnovni tipovi hemijskih reakcija - sinteza aluminijum-jodida ili cink-jodida iz elemenata, elektroliza vode i elektroliza kalijum-jodida u elektrohemijskoj ?eliji od krompira.Izra?unavanja na osnovu relacija koli?ina supstance, masa supstance i brojnost ?estica. Eksperimentalno odre?ivanje Avogadrovog broja.Izra?unavanje na osnovu hemijskih formula - izra?unavanje masenog elementarnog procentnog sastava jedinjenja.Izra?unavanja na osnovu hemijskih jedna?ina, na osnovu odnosa koli?ine, mase i broja ?estica u?esnika u hemijskoj lotni efekti pri fizi?kim i hemijskim promenama supstanci: egzotermne i endotermne reakcije. Rastvaranje natrijum-hidroksida i rastvaranje amonijum-hlorida u vodi.OSMI RAZRED(Orijentacioni sadr?aji programa)Hemijski elementi i jedinjenjaDobijanje hlora reakcijom hlorovodoni?ne kiseline sa kalijum-permanganatom, ili piroluzitom, mikrotehnikom.Fosfor, njegova svojstva i primena. Fosfor(V)-oksid, fosforna kiselina i primena. Dobijanje fosfor(V)-oksida i reakcija nastalog oksida sa vodom. Dobijanje amonijaka i "amonija?ni vodoskok".Ugljenik(IV)-oksid i simulacija ure?aja za ga?enje po?ara. Dobijanje penu?avog osve?avaju?eg pi?a.Kalijum i kalijum-hidroksid, svojstva i primena. Upore?ivanje reaktivnosti metala iste grupe (reakcija natrijuma i kalijuma sa vodom) i iste periode (reakcija kalijuma i kalcijuma sa vodom). Pona?anje metala (gvo??a, cinka i bakra) u reakcijama sa razbla?enim kiselinama (hlorovodoni?nom i azotnom).Ispitivanje fizi?kih svojstava olova i upore?ivanje sa svojstvima drugih metala, na primer, aluminijuma.Korozija metala i za?tita od korozije. Uloga kiseonika u procesu korozije metala. Za?titne prevlake - galvanostegija.Klase neorganskih jedinjenjaPrirodni kiselo-bazni indikatori. Ispitivanje kiselosti rastvora sokovima od crvenog kupusa, cvekle, vo?a i cve?a.Dokazivanje nekih katjona: Ca2+, Cu2+ i Fe3+Dokazivanje nekih anjona: Cl-, CO32- i SO42-Tvrdo?a vode. Stalna i prolazna tvrdo?a vode.Uvod u organsku hemijuEksperimentalno dokazivanje ugljenika i vodonika u organskim jedinjenjima (skrob i etanol).UgljovodoniciTe?ni ugljovodonici kao nepolarni rastvara?i - rastvaranje joda i masti u medicinskom benzinu (n-heksanu ili petrol-etru). Razlikovanje alkana i alkena u reakciji sa rastvorom kalijum-permanganata i bromnom vodom. Sagorevanje ugljovodonika kao egzotermna anska jedinjenja sa kiseonikomRazdvajanje etanola i vode. Akroleinska proba - dehidratacija glicerola. Dobijanje antifriza me?anjem glicerola i vode. Izra?unavanje masenog elementarnog procentnog sastava u kiseoni?nim organskim jedinjenjima. Razlikovanje aldehida i ketona - Tolensova i Felingova proba na formaldehid i aceton.Biolo?ki va?na jedinjenjaDobijanje ulja presovanjem ili ekstrakcijom semenki suncokreta. Uklanjanje neprijatnog mirisa u?eglih masno?a ekstrakcijom slobodnih masnih kiselina pomo?u rastvora natrijum-hidrogenkarbonata.Reakcija glukoze i fruktoze sa Tolensovim i Felingovim reagensom.Razlikovanje meda i saharoze.Dokazivanje skroba u namirnicama jodnom probom. Rastvaranje celuloze i dobijanje ve?ta?kih celuloznih vlakana.Dokazivanje sumpora i azota u proteinima.Dokazivanje proteina u uzorcima vune, perja i belanceta ksantoproteinskom reakcijom. Dokazivanje peptidne veze u proteinu belanceta biuretskom reakcijom.Hemija ?ivotne sredine - eksperimentalni rad povezan sa konkretnim problemima lokalne sredine.U okviru dodatne nastave i slobodnih aktivnosti, osim predlo?enih sadr?aja, u okviru raspolo?ivog vremena nastavnik mo?e, u zavisnosti od interesovanja u?enika, da obra?uje i druge sadr?aje.NA?IN OSTVARIVANJA PROGRAMASadr?aji nastave hemije u osnovnoj ?koli organizovani su tako da se u sedmom razredu u?e osnovni pojmovi op?te hemije, a u osmom razredu sadr?aji neorganske i organske hemije.U sedmom razredu sadr?aj je organizovan u okviru pet tema. U prvoj temi u?enici usvajaju znanja o predmetu izu?avanja hemije, o nau?nom metodu kako hemi?ari dolaze do saznanja i o primeni i zna?aju hemije u svakodnevnom ?ivotu za razvoj tehnologije i dru?tva.U okviru druge teme uvode se osnovni hemijski pojmovi koji se u narednim temama dalje razvijaju.Cilj u?enja tre?e teme jeste saznavanje koje ?estice izgra?uju supstancu, na koji na?in se one me?usobno udru?uju i ure?uju i kako su svojstva supstance uslovljena njenom strukturom.U ?etvrtoj temi u?enici detaljnije u?e o pojmu rastvora, rastvorljivosti i kvantitativnom izra?avanju sastava rastvora, uz funkcionalno povezivanje navedenih pojmova sa svakodnevnim ?ivotom. Obrada rastvora posle obrade teme o strukturi supstance omogu?ava razumevanje procesa rastvaranja na ?esti?nom nivou, za?to se polarne supstance rastvaraju u polarnim rastvara?ima i sl.Peta tema obuhvata detaljnije razmatranje hemijskih promena, zakona po kojima se one odvijaju i kvantitativnog aspekta hemijskih reakcija. Time se omogu?ava ovladavanje kvalitativnim i kvantitativnim zna?enjem jedna?ina hemijskih reakcija. Kao model, mogu poslu?iti jedna?ine reakcije sinteze ili analize binarnih jedinjenja. Kriterijum za podelu hemijskih reakcija na reakcije analize i sinteze posle u?enja o strukturi supstance jasniji je jer se slo?enost supstanci mo?e porediti. U okviru teme uvodi se fizi?ka veli?ina koli?ina supstance i njena jedinice mol, a va?no je objasniti prakti?ni zna?aj ove osnovne fizi?ke veli?ine i njene jedinice za planiranje hemijskih reakcija.Nastavni sadr?aji hemije za osmi razred razvijeni su u devet tema. U okviru prve dve teme, u?enici upoznaju zastupljenost nemetala i metala u prirodi. Vidove nala?enja elemenata u prirodi u?enici sagledavaju na osnovu strukture njihovih atoma i, prema tome, reaktivnosti elemenata. U pregledu i putem ogleda obraditi svojstva nemetala, oksida nemetala i kiselina. Svojstva tipi?nih metala izu?avaju se na primeru kalcijuma. U?enike stalno podsticati da samostalno sastavljaju formule oksida na osnovu znanja valence nemetala, odnosno metala, kao i da pi?u formule kiselina i hidroksida.U?enje o solima u okviru tre?e teme bazirati na znanju o jonskim jedinjenjima, ste?enom u sedmom razredu. I u okviru ove teme u?enike podsticati da samostalno sastavljaju formule soli, te da nau?e o zastupljenosti njima najpoznatijih soli u prirodi, kao i o zna?aju i primeni va?nih soli. Na kraju teme organizovati sistematizaciju znanja o sastavu i svojstvima oksida, kiselina, hidroksida i soli.Cilj u?enja ?etvrte teme jeste da u?enici na osnovu teorije elektroliti?ke disocijacije uop?te znanje o svojstvima kiselina, hidroksida i soli, tj. kako svojstva zavise od strukture ovih jedinjenja. U?enici treba da nau?e o zna?aju reakcije neutralizacije u industrijskoj proizvodnji i u svakodnevnom ?ivotu. Tako?e, potrebno je da se informi?u o pH-skali kao na?inu iskazivanja kiselosti rastvora.U?e?i gradivo prve ?etiri teme u?enike stalno treba podsticati da povezuju sadr?aje ovih tema. Na primer, kada u?e o metalima, oni treba da uo?e da neki metali reaguju sa kiselinama uz izdvajanje vodonika. Me?usobna povezanost klasa neorganskih jedinjenja mo?e se sagledati na primerima reakcija u kojima nastaju soli. Pored toga, u?enici mogu uo?iti da kiseline reaguju sa solima ugljene kiseline ?to je jo? jedno va?no hemijsko svojstvo kiselina.U okviru ?etiri naredne teme u?enici u?e o osnovnim svojstvima organskih jedinjenja, po kojima se razlikuju od neorganskih, i o fizi?kim i hemijskim svojstvima nekih klasa organskih jedinjenja (ugljovodonici, alkoholi, karboksilne kiseline i estri), uklju?uju?i i biolo?ki va?na jedinjenja.U okviru poslednje teme potrebno je razmotriti uzroke zaga?ivanja ?ivotne sredine, kako ?ovek svojim aktivnostima tome doprinosi i kako se posledice ovih uticaja mogu umanjiti. Polaze?i od svojstava razmatranih neorganskih i organskih supstanci, neophodno je utvrditi ?ta su zaga?iva?i vazduha, vode i zemlji?ta. Tako?e, va?no je ista?i doprinos hemije za o?uvanje i unapre?enje kvaliteta ?ivotne sredine.Specifi?nost u?enja hemije ogleda se u potrebi da se hemijski pojmovi razmatraju na tri nivoa: makro nivou, mikro nivou i simboli?kom nivou. Zna?ajno je planirati situacije u kojima se promene, koje se makroskopski opa?aju u ogledima tuma?e na nivou ?estica koje izgra?uju supstancu i to predstavlja pomo?u hemijskih simbola, formula i hemijskih jedna?ina.Formiranje hemijskih pojmova trebalo bi da bude rezultat istra?iva?kog pristupa koji obuhvata: prikupljanje podataka posmatranjem ili merenjem, predstavljanje podataka na strukturiran na?in (tabelarno), uo?avanje pravilnosti me?u podacima, formulisanje obja?njenja i izvo?enje zaklju?aka. Formiranje hemijskih pojmova uvek zapo?injati povezivanjem sa primerima iz svakodnevnog ?ivota, kao i sa prethodnim znanjem i iskustvom u?enika. Tako?e, zbog apstraktne prirode hemijskih pojmova, neophodno je da se njihovo formiranje zasnuje na ogledima koje demonstrira nastavnik ili ih u?enici samostalno izvode. Ako u ?koli ne postoje supstance predlo?ene u programu za izvo?enje demonstracionih ogleda i laboratorijskih ve?bi u?enika, one se mogu zameniti supstancama dostupnim u prodavnicama i apotekama. Za mnoge ve?be u?enici mogu doneti razli?ite materijale od ku?e. Da bi u?enici razumeli svojstva supstanci, uslovljenost svojstava strukturom supstance, promene kojima supstance podle?u i zakone prema kojima se promene odvijaju, njihove aktivnosti na ?asovima treba da budu razli?ite. Aktivnosti planirati prema operativnim zadacima, navedenim uz svaku temu, imaju?i u vidu znanja i sposobnosti koja se kod u?enika razvijaju. Te aktivnosti mogu biti slede?e: - posmatranje svojstava supstanci i promena u ogledu koje nastavnik izvodi;- analiza rezultata ogleda i njihovo povezivanje sa prethodnim eksperimentalnim iskustvom i postoje?im teorijskim znanjem;- formulisanje pretpostavki;- planiranje ogleda;- izvo?enje ogleda uz bezbedno rukovanje laboratorijskim priborom, posu?em i supstancama;- bele?enje rezultata ogleda;- formulisanje obja?njenja za pravilnosti uo?ene me?u prikupljenim podacima;- izvo?enje zaklju?aka;- diskutovanje;- pretra?ivanje i kori??enje razli?ite literature;- pretra?ivanje Interneta radi prikupljanja informacija;- pripremanje izve?taja o eksperimentalnom radu;- izve?tavanje;- pravljenje nastavnih sredstava;- re?avanje ra?unskih zadataka, pri ?emu se izra?unavanja mogu povezati sa eksperimentalnim radom itd.Prilikom planiranja ?asa po?i od operativnih zadataka, prema njima formulisati ciljeve ?asa i izabrati metode koje ?e na datom sadr?aju na najefikasniji na?in omogu?iti u?enicima da trajno formiraju znanja ili ve?tine. To uklju?uje planiranje odgovaraju?ih zadataka, ?ijim ?e ispunjavanjem najve?i broj u?enika za raspolo?ivo vreme nau?iti dati sadr?aj.Kroz u?enje hemije u osnovnoj ?koli svaki u?enik treba da formira bazi?nu hemijsku pismenost. Hemijski pismena osoba poseduje takvo znanje hemije koje joj, potom, obezbe?uje sagledavanje i razumevanje ?ivotnog okru?enja, funkcionisanje na li?nom i budu?em profesionalnom i dru?tvenom planu. Ona bi trebalo da razume svojstva materijala kojima je okru?ena i koje koristi, da razume kako je upotreba materijala odre?ena njihovim svojstvima i da, prema tome, bira odgovaraju?i materijal, kao i da bezbedno rukuje razli?itim supstancama. Hemijska pismenost omogu?uje kriti?ku procenu informacija iz razli?itih izvora i procenu pouzdanosti samih izvora. Takvo znanje hemije omogu?uje, tako?e, i dono?enje razli?itih odluka, na primer, od kog proizvo?a?a kupiti odre?eni proizvod imaju?i u vidu hemijski sastav proizvoda, uz kriti?ki odnos prema reklamnim kampanjama za proizvode.Realizovanjem nastavnih sadr?aja hemije u?enici se podsti?u na razumevanje pojava u prirodi i u?e kako se primenom nau?nog metoda dolazi do saznanja u hemiji. Tako?e, veoma je va?no isticati prakti?an zna?aj tih saznanja u svakodnevnom ?ivotu, za razvoj tehnologije i, uop?te, za razvoj dru?tva.U?eni?ka postignu?a pratiti na svakom ?asu i dati priliku u?enicima da, primenom razli?itih oblika i metoda utvr?ivanja i proveravanja znanja, ispolje svoj napredak u u?enju hemije. Pri tome, neophodno je imati u vidu da na?in proveravanja i sadr?aj obuhva?en proveravanjem odre?uju na?in u?enja u?enika, usmeravaju?i ?esto njihovu pa?nju samo na one delove gradiva koji su proveravanjem obuhva?eni i na nivo znanja koji se od njih tra?i. U skladu sa tim, prilikom osmi?ljavanja zadataka za ispitivanje u?eni?kih postignu?a, veoma je va?no utvrditi da li se tim zadacima proverava nivo znanja preciziran u operativnim zadacima i u kojoj se meri zadacima podsti?e formiranje celovitog znanja, odnosno formiranje sistema pojmova.Prou?avanjem sadr?aja nastave hemije u?enici razvijaju i komunikacione sposobnosti, sposobnosti da iznesu ideje, da navode argumente, da se osposobljavaju za dono?enje odluka i preuzimanje odgovornosti. Istra?ivanje u ?kolskoj laboratoriji (hemijskom kabinetu) kao na?in u?enja hemije, omogu?ava i podsti?e razvoj navedenih ve?tina. U?enici u takvim situacijama razvijaju sposobnosti da formuli?u ideju u vidu pitanja/problema koji se mo?e istra?iti, da planiraju, da se dogovaraju, razmenjuju znanja i iskustva, da izve?tavaju o ura?enom na jasan i strukturiran na?in.Slobodne aktivnostiU okviru slobodnih aktivnosti, okupljaju se u?enici koji iskazuju pove?ano interesovanje za hemiju. Cilj slobodnih aktivnosti je podsticanje i pro?irivanje interesovanja u?enika za hemiju, kao i razvoj njihovih sklonosti i sposobnosti u funkciji profesionalnog opredeljivanja.Grupe za rad u okviru slobodnih aktivnosti formiraju se od deset do petnaest u?enika, i mogu se pove?ati pri obradi teorijskih sadr?aja, ili smanjiti prilikom izvo?enja nekih hemijskih eksperimenata. Zna?ajna uloga nastavnika u slobodnim aktivnostima jeste da identifikuje darovite u?enike, prati i podsti?e darovitost, i usmerava ih u daljem profesionalnom razvoju ka izboru zanimanja u podru?ju hemije.Oblici rada u okviru slobodnih aktivnosti mogu da budu raznovrsni: izrada i prezentacija u?eni?kih projekata, obrada interesantnih tema u vidu predavanja i prezentacije nastavnika ili predava?a po pozivu, kolaborativni rad u?enika u postupku obrade aktuelnih tema iz oblasti hemijskih aspekata ugro?enosti i za?tite ?ivotne sredine, organizovane kratke stru?ne ekskurzije (posete hemijskim fabrikama, postrojenjima za preradu vode i drugo), neformalna mini-takmi?enja kroz kvizove znanja, izrada prigodnih u?ila (zbirke minerala, sirovina, poluproizvoda i finalnih proizvoda hemijske industrije ili izrada jednostavnih modela i ure?aja). Posebno mesto u slobodnim aktivnostima zauzimaju u?eni?ki samostalni hemijski eksperimenti, a va?an zadatak slobodnih aktivnosti jeste podsticanje interesovanja za hemijske eksperimente kao primarne izvore znanja u hemiji i razvijanje osnovnih laboratorijskih tehnika rada.Teme koje se obra?uju u okviru slobodnih aktivnosti mogu da budu preuzete iz programa dodatne nastave, uz mogu?nost korekcije u skladu sa nastavnikovom procenom i na osnovu u?eni?kih interesovanja.TEHNI?KO I INFORMATI?KO OBRAZOVANJE(2 ?asa nedeljno, 68 ?asova godi?nje)Cilj nastave tehni?kog i informati?kog obrazovanja u osnovnoj ?koli jeste da se osigura da svi u?enici steknu bazi?nu jezi?ku, tehni?ku i informati?ku pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovaraju?ih Standarda obrazovnih postignu?a, da se osposobe da re?avaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlo?e svoje mi?ljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za u?enje i zainteresovanost za predmetne sadr?aje, kao i da se u?enici upoznaju sa tehni?ko-tehnolo?ki razvijenim okru?enjem, steknu osnovnu tehni?ku i informati?ku pismenost, razviju tehni?ko mi?ljenje, tehni?ku kulturu rada.Zadaci predmeta su stvaranje raznovrsnih mogu?nosti da kroz razli?ite sadr?aje i oblike rada nastave tehni?kog i informati?kog obrazovanja svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave tehni?kog i informati?kog obrazovanja budu u punoj meri realizovani, kao i da u?enici: - steknu osnovno tehni?ko i informati?ko obrazovanje i vaspitanje,- steknu osnovna tehni?ko-tehnolo?ka znanja, umenja, ve?tine i osposobljavaju se za njihovu primenu u u?enju, radu i svakodnevnom ?ivotu,- saznaju osnovni koncept informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT),- saznaju uloge IKT u razli?itim strukama i sferama ?ivota,- upoznaju rad na ra?unaru,- nau?e upotrebu ra?unara sa gotovim programima za obradu teksta, za grafi?ke prikaze, interfejs i internet,- razvijaju stvarala?ko i kriti?ko mi?ljenje,- razvijaju sposobnost prakti?nog stvaranja, odnosno da realizuju sopstvene ideje prema sopstvenom planu rada i afirmi?u kreativnost i originalnost,- razvijaju psihomotorne sposobnosti,- usvoje pretpostavke za svesnu primenu nauke u tehnici, tehnologiji i drugim oblicima dru?tveno korisnog rada,- savladavaju osnovne principe rukovanja razli?itim sredstvima rada, objektima tehnike i upravljanja tehnolo?kim procesima,- razvijaju preciznost u radu, upornost i istrajnost prilikom re?avanja zadataka,- sti?u radne navike i osposobljavaju se za saradnju i timski rad,- komuniciraju na jeziku tehnike (tehni?ka terminologija, crte?i),- steknu znanja za kori??enje mernih instrumenata,- razumeju tehnolo?ke procese i proizvode razli?itih tehnologija,- prepoznaju ograni?enost prirodnih resursa,- prilagode dinami?ke konstrukcije (modele) energetskom izvoru,- odaberu optimalni sistem upravljanja za dinami?ke konstrukcije (modele),- izrade ili primene jednostavniji program za upravljanje preko ra?unara,- upoznaju ekonomske, tehni?ko-tehnolo?ke, ekolo?ke i eti?ke aspekte rada i proizvodnje i njihov zna?aj na razvoj dru?tva,- primenjuju mere i sredstva za li?nu za?titu pri radu,- znaju mere za?tite i potrebu za obnovu i unapre?enje ?ivotnog okru?enja,- na osnovu znanja o vrstama delatnosti i sagledavanja svojih interesovanja pravilno odaberu svoju budu?u profesiju.Operativni zadaciU?enici treba da: - pro?ire znanja o osnovnim komandama operativnog sistema,- pro?ire znanja o kori??enju interneta i elektronske po?te,- pro?ire znanja o kori??enju osnovnih programa za obradu teksta, tabela i slike,- obu?e se za pripremu prezentacija,- upoznaju podsisteme elektroenergetskog sistema,- steknu pojam o distribuciji elektri?ne energije,- upoznaju elektroinstalacioni materijal i elemente prema standardima navedenih elektromaterijala,- upoznaju osnovne elektrotehni?ke simbole,- nau?e da ?itaju elektrotehni?ke ?eme, a jednostavnije da koriste u prakti?nom radu,- steknu osnovna prakti?na znanja i umenja u sastavljanju elektri?nih strujnih kola,- upoznaju osnovne delove elektrotermi?kih i elektrodinami?kih aparata i ure?aja u doma?instvu,- nau?e da pravilno koriste elektri?ne ure?aje i aparate,- upoznaju osnovne elektronske elemente,- nau?e simbole i ?eme u elektronici,- shvate principe rada telekomunikacionih i audiovizuelnih ure?aja u doma?instvu,- razvijaju konstruktorske sposobnosti izradom i sklapanjem modela elektrotehni?kih i elektronskih ure?aja i aparata prema odgovaraju?im ?emama.SADR?AJI PROGRAMAINFORMATI?KE TEHNOLOGIJE (16)Prakti?na primena ra?unara. Ra?unarske mre?e. Kori??enje interneta - pristup svetskoj ra?unarskoj mre?i (www), elektronska po?ta.Upravljanje pomo?u personalnih ra?unara sa okru?enjem. Primena ra?unara kori??enjem interfejs tehnologije - upravljanje modelima.Kori??enje prethodno savladanih programa za obradu teksta, podataka, tabela, grafika, pripremati prezentacije u razli?itim oblastima.Izrada tehni?ke dokumentacija u elektrotehnici kori??enjem odabranih programa.ELEKTROTEHNI?KI MATERIJALI I INSTALACIJE (10)Elektroinstalacioni materijali i pribor - svojstva i primena (provodnici, superprovodnici, izolatori, prekida?i, utika?i, sijali?na grla, osigura?i, grejna tela, termostati).Ku?ne elektri?ne instalacije.Opasnosti i za?tita od strujnog udara.ELEKTRI?NE MA?INE I URE?AJI (14)Proizvodnja, transformacija i prenos elektri?ne energije.Alternativni izvori elektri?ne energije.Elektrotehni?ki aparati i ure?aji u doma?instvu.DIGITALNA ELEKTRONIKA (12)Osnovi analogne i digitalne tehnologije.Osnovni elektronski elementi.Struktura ra?unara: mati?na plo?a, procesor, memorija, interfejs, modem.Elektronski ure?aji u doma?instvu.Telekomunikacije i audiovizuelna sredstva: mobilna telefonija, GPS sistemi, internet i kablovska televizija.OD IDEJE DO REALIZACIJE - MODULI (16)Prakti?na izrada elektri?nih kola - eksperiment - istra?ivanje od konstruktorskog materijala i simulacija kori??enjem ra?unarskog softvera prema sklonostima u?enika. Prakti?ni primeri upravljanja pomo?u ra?unara. Modelovanje elektri?nih ma?ina i ure?aja, automatskih sistema i robota.NA?IN OSTVARIVANJA PROGRAMAInformati?ke tehnologije - nastavni sadr?aji se realizuju u kontinuitetu sa prethodnim godinama. S obzirom da su osnovne ?kole sa veoma neujedna?enim nivoom opreme kako hardverom tako i softverom, ovu nastavnu temu treba prilagoditi datim uslovima. Treba nastojati da u?enici ovladaju prakti?nom primenom ra?unara u re?avanju razli?itih zadataka: obradom teksta, podataka, tabela, grafike. U individualnom prilazu omogu?iti nivelaciju op?teobrazovnih informati?kih znanja i kompetencija. Posebna pa?nja u ovom razredu je posve?ena modemskoj vezi, internetu i pristupu svetskoj ra?unarskoj mre?i (www), kori??enje interneta, elektronska po?ta. Za realizaciju sadr?aja vezanih za upravljanje pomo?u personalnih ra?unara (serijski i paralelni ulaz, izlaz, komunikacija personalnih ra?unara sa okru?enjem), neophodno je obezbediti odgovaraju?e modele.Upoznati simbole koji se koriste pri izradi crte?a i elektri?nih ?ema, kao najosnovnije crte?e i ?eme elektri?nih strujnih kola. Pored upotrebe pribora, u?enike upoznati sa mogu?nostima upotrebe jednostavnijih softvera za izradu tehni?kih crte?a i ?ema.Elektrotehni?ki materijali i instalacije predstavljaju prakti?nu primenu prethodnih sadr?aja o materijalima i grafi?kim komunikacijama. Upoznavanje elektroinstalacionog materijala i pribora najefikasnije se mo?e ostvariti primenom u razli?itim konstrukcijama strujnih kola. Elektroinstalacioni materijali i pribor - svojstva i primena (provodnici, superprovodnici, izolatori, prekida?i, utika?i, sijali?na grla, osigura?i, elektri?no brojilo, uklopni sat). Ovu oblast realizovati tako da se ostvari logi?na i funkcionalna celina sa sadr?ajima koji su izu?avani prethodnih godina. Voditi ra?una da se radi samo sa naponima do 24 v. Posebne mogu?nosti pru?aju adekvatni softveri koji omogu?avaju konstrukciju razli?itih strujnih kola u virtuelnom obliku. Opasnosti i za?tita od strujnog udara. Upoznati u?enike sa mogu?im ne?eljenim posledicama dejstva struje, na?inom za?tite od strujnog udara i pru?anje prve pomo?i.Elektri?ne ma?ine i ure?aji - kao oblast realizuje se u tesnoj korelaciji sa nastavnim sadr?ajima fizike, posebno sa aspekta zakona elektrotehnike na kojima su zasnovani razni ure?aji na elektrotermi?kom ili elektromagnetnom dejstvu elektri?ne struje. Te?i?te je na proizvodnji, transformaciji i prenosu elektri?ne energije. Deo sadr?aja posvetiti alternativnim izvorima elektri?ne energije. Upoznavanje elektrotermi?kih aparata i ure?aja u doma?instvu po?eti od jednostavnijih kao ?to su re?o, pegla, grejalice, a zatim upoznati i slo?enije kao ?to su ?tednjak, pe?, bojler. Upoznavanjem konstrukcije relea upoznati primenu elektromagneta i u drugim ure?ajima koji rade na sli?nom principu kao ?to je elektri?no zvonce, dizalica i dr. Upoznavanje elektri?nih ma?ina (generator, elektromotor) i njihove primene kod automobila i aparata za doma?instvo zahteva odgovaraju?e tehni?ke uslove za realizaciju. Tu se pre svega misli na razne crte?e, ?eme, modele, uzorke, preseke kao i na multimedijalne prezentacije.Elektrotehni?ki aparati i ure?aji u doma?instvu. Upoznati osnovne delove i principe rada elektromehani?kih (ventilator, bu?ilica ..), elektrotermi?ko-mehani?kih ure?aja u doma?instvu (fen za kosu, kalorifer, klima ure?aj...)Digitalna elektronika - upoznati u?enike sa osnovama na kojima je zasnovana analogna tehnologija koja je na zalasku primene i osnove digitalne tehnologije koja je u sve ve?oj primeni. Objasniti prednosti digitalne tehnologije nad analognom. Upoznati osnovne elektronske elemente, logi?ka kola, integrisana elektronska kola. U tom svetlu predstaviti osnovne delove ra?unara: mati?na plo?a, procesor, memorija, interfejs, modem. Elektronski ure?aji u doma?instvu - prelazak analogne na digitalnu tehniku, telekomunikacije i audiovizuelna sredstva (radio i TV), mobilna telefonija, GPS sistemi, internet i kablovska televizija.Od ideje do realizacije - moduli. U skladu sa intencijama dokumenta "Evropske dimenzije u obrazovanju" u kojoj se navodi "Cilj osnovne ?kole je da obezbedi u?enicima osnovu za naredne nivoe obrazovanja, da osposobi u?enike da koriste i usmeravaju svoje iskustvo iz sveta oko sebe kako bi i dalje razvijali svoje psihomotorne ve?tine.." kao i ... "razvijanje i kori??enje oblika rada koji omogu?ava individualni prilaz nastavi i u?enja i, istovremeno stvaranje uslova za zajedni?ko u?enje; unapre?enje u?enja putem otkri?a; podr?ka projektnom radu uz u?enju koji se zasniva na inerdisciplinarnim globalnim temama" nastava tehni?kog obrazovanja organizuje se kroz module mogu?nost individualizacije i diferencijacije nastave. U realizaciji ove teme ostavlja se mogu?nost da u?enici izraze svoje li?ne afinitete, sposobnosti, interesovanja pa i pol kako bi se opredelili za neku od ponu?enih oblasti: Prakti?na izrada elektri?nih kola - eksperiment - istra?ivanje, od konstruktorskog materijala i simulacija kori??enjem ra?unarskog softvera; Prakti?ni primeri upravljanja pomo?u ra?unara; Modelovanje elektri?nih ma?ina i ure?aja, automatskih sistema i robota. Isto tako mogu?e je izabrati intenzivniji rad za obradu teksta, podataka, tabela, grafika i animacije, priprema prezentacija. Za svaku aktivnost za koju se u?enici opredele rade po algoritmu od ideje do realizacije.U osmom razredu u?enik treba da: - samostalno koristi gotove programe u re?avanju jednostavnih problema pomo?u ra?unara;- ume da se uklju?i u ra?unarsku mre?u;- ume da ?itaju jednostavnije ?eme kod kojih su primenjeni osnovni elektrotehni?ki i elektronski simboli;- zna namenu tehni?ko-tehnolo?ke dokumentacije u elektrotehnici i elektronici;- zna sastav elektri?ne ku?ne instalacije i sve zna?ajne elemente u njoj, kvarove koji se mogu dogoditi;- pravilno koristi elektri?ne i elektronske ure?aje u doma?instvu.S obzirom na to da je nastava predmeta tehni?ko i informati?ko obrazovanje teorijsko-prakti?nog karaktera, ?asove treba ostvarivati sa podelom odeljenja na 2 (dve) grupe, odnosno sa najvi?e 20 u?enika.FIZI?KO VASPITANJE(2 ?asa nedeljno, 68 ?asova godi?nje)Cilj i zadaciCilj nastave fizi?kog vaspitanja jeste da raznovrsnim i sistematskim motori?kim aktivnostima, povezanim sa ostalim vaspitno-obrazovnim podru?jima, doprinese integralnom razvoju li?nosti u?enika (kognitivnom, afektivnom, motori?kom), razvoju motori?kih sposobnosti, sticanju, usavr?avanju i primeni motori?kih umenja, navika i neophodnih teorijskih znanja u svakodnevnim i specifi?nim uslovima ?ivota i rada.Op?ti operativni zadaci: - stvaranje raznovrsnih mogu?nosti da kroz razli?ite sadr?aje i oblike rada tokom nastave fizi?kog vaspitanja svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave fizi?kog vaspitanja budu u punoj meri realizovani;- podsticanje rasta, razvoja u?enika i uticanje na pravilno dr?anje tela;- razvoj i usavr?avanje motori?kih sposobnosti;- sticanje motori?kih umenja koja su kao sadr?aji utvr?eni programom fizi?kog vaspitanja i sticanje teorijskih znanja neophodnih za njihovo usvajanje;- usvajanje znanja radi razumevanja zna?aja i su?tine fizi?kog vaspitanja, definisanog ciljem ovog vaspitno-obrazovnog podru?ja;- formiranje moralno-voljnih kvaliteta li?nosti;- osposobljavanje u?enika da ste?ena umenja, znanja i navike koriste u svakodnevnim uslovima ?ivota i rada;- sticanje i razvijanje svesti o potrebi zdravlja, ?uvanja zdravlja i za?titi prirode i ?ovekove sredine.Posebni operativni zadaci: - razvoj osnovnih motori?kih sposobnosti, prvenstveno brzine i koordinacije;- sticanje i usavr?avanje motori?kih umenja i navika predvi?enih programom fizi?kog vaspitanja;- primena ste?enih znanja, umenja i navika u slo?enijim uslovima (kroz igru, takmi?enje i sl.);- zadovoljavanje socijalnih potreba za potvr?ivanjem, grupnim poistove?ivanjem i sl.;- estetsko izra?avanje pokretom i kretanjima i do?ivljavanje estetskih vrednosti;- usvajanje eti?kih vrednosti i podsticanje voljnih osobina u?ANIZACIONI OBLICI RADACilj nastave fizi?kog vaspitanja ostvaruje se putem slede?ih organizacionih oblika rada: - ?asovi fizi?kog vaspitanja;- korektivno-pedago?ki rad;- slobodne aktivnosti u?enika;- krosevi;- logorovanja;- zimovanja;- sportske aktivnosti od zna?aja za dru?tvenu sredinu;- ?kolska i druga sportska takmi?enja;- priredbi i druge dru?tvene aktivnosti ?kole na planu fizi?ke kulture.SADR?AJI PROGRAMAProgramski sadr?aji ovog vaspitno-obrazovnog podru?ja usmereni su na: - razvijanje fizi?kih sposobnosti;- usvajanje motori?kih znanja, umenja i navika;- teorijsko obrazovanje.I. RAZVIJANJE FIZI?KIH SPOSOBNOSTINa svim ?asovima kao i na drugim organizacionim oblicima rada, posve?uje se pa?nja: - razvijanju fizi?kih sposobnosti: brzine, snage, izdr?ljivosti i gipkosti - u pripremnom delu ?asa u okviru ve?bi oblikovanja ili u drugim delovima ?asa putem onih oblika i metoda rada koji polaze od individualnih mogu?nosti u?enika i primereni su deci ?kolskog uzrasta i specifi?nim materijalnim i prostornim uslovima rada u kojima se nastava fizi?kog vaspitanja izvodi;- u?vr??ivanju pravilnog dr?anja tela.II. USVAJANJE MOTORI?KIH ZNANJA, UMENJA I NAVIKAATLETIKA1. Sprintersko tr?anje - 60 m.2. ?tafetno tr?anje - 4 x 60 m.3. Tr?anje na srednjim distancama i krosa (u?enice 800 m, u?enici 1500 m).4. Skok u dalj - Kora?na tehnika.5. Skok u vis - "Le?na" varijanta.6. Bacanje kugle - "Kru?na" varijanta tehnike (kori??enje kugli te?ine 3 kg i 4 kg).VE?BE NA SPRAVAMA I TLUVe?be na tlu- u?enice i u?enici: 1. Ponoviti ve?be iz sedmog razreda; 2. kombinacija ve?bi koja sadr?i: varijantu koluta napred i koluta nazad, stav na ?akama - izdra?aj uz pomo?; premet strance uporom i ve?be iz ritmike (plesni korak, skok, okret, ravnote?u),- za naprednije u?enike i u?enice: kombinacija ve?bi previ?ena za sve u?enike i u?enice sadr?i te?e varijante kolutova i stav na ?akama, kolut napred.Preskok: u?enice i u?enici (kozli? i konj, 110 ili 120 cm)- u?enici i u?enice: 1. ponoviti sadr?aje preskoka iz sedmog razreda; 2. konj u ?irinu visine 110 cm (uz kvalitetnu dasku visina konja 120 cm): zgr?ka i razno?ka - udaljavanjem daske od sprave usavr?avanje faze prvog i faze drugog leta; 3. ukoliko ?kola ima uslove - skokovi sa trambuline: ponoviti skokove iz sedmog razreda, skokovi sa okretom oko uzdu?ne ose tela,- za naprednije u?enike i u?enice: konj u ?irinu, u?enice 120 cm, u?enici 125-130 cm: zgr?ka, razno?ka i skolonka, pripremne ve?be za preskoke sa zano?enjem i preskoci sa zano?enjem,Greda- u?enice: 1. Ponoviti ve?be i kombinacije iz sedmog razreda; 2. naskok: ?eono prema gredi: iz mesta ili zaletom naskok premahom odno?no u upor ja?u?i; okret za 90° gr?enjem nogu stopala postaviti iza grede i pre?i u upor ?u?e?i; ?u?anj odru?iti; usprav; 3. kombinovati razli?ite na?ine hodanja, plesnih koraka, poskoka, okreta za 180° i ravnote?a); 4. saskoci pru?eno i zgr?eno,- za naprednije (u?enice): program za sve u?enice usavr?iti: posle naskoka u upor ?u?e?i pre?i zamahom nogama u zano?enje, a sva ostala kretanja i saskoke izvesti u te?oj varijanti.Vratilo- u?enici1. ponoviti ve?be iz sedmog razreda;dohvatno vratilo: 2. suno?nim odskokom uzmak u upor prednji, spadom nazad saskok podmetnodosko?no vratilo: 3. njihanje u visu prednjem, u prednjihu saskok sa okretom za 1800 do stava na tlu- za naprednije u?enike: kombinacija ve?bi: uzmak iz visa stoje?eg, kovrtljaj nazad u uporu, spadom nazad saskok podmetnoDvovisinski razboj (ili ve?be izvesti na vratilu, posebno u uporu i u visu)- u?enice: 1. Ponoviti ve?be iz sedmog razreda;2. vis prednji, licem prema ni?oj pritci: odgurivanjem jedne noge o n/p, zanjih prednjih do n/p, zanjih i spojeno saskok u zanjihu;3. zaletom i suno?nim odskokom naskok u upor prednji,- za naprednije u?enice: Kombinacija ve?bi: zaletom i suno?nim odskokom naskok u upor prednji, kovrtljaj nazad u uporu, premah odno?no desnom, premah odno?no levom do upra stra?njeg, saskok sasedom,Paralelni razboj- u?enici1. Ponoviti ve?be iz sedmog razreda;2. Kombinacija (iz polo?aja bo?no): naskok u upor i spojeno prednjih, zanjih, prednjihom do seda razno?no pred rukama; kroz uzru?enje prehvat do seda razno?no za rukama, zano?enjem sno?iti, njihanje u uporu i sp. saskok predno?ka,- za naprednije u?enike: kombinacija: njih u potporu; prednjihom upor do seda razno?no; upor za rukama i spojeno kolut napred do seda razno?noKrugovi: - u?enici1. Ponoviti ve?be iz sedmog razreda;dohvatni krugovi2. Iz zamaha prednjihom vis uzneto, vis strmoglavo, vis uzneto, vis stra?nji - saskok (uz pomo?);3. Iz visa prednjeg vu?enjem vis uzneto, vis strmoglavo - izdr?aj, vis uzneto, otvaranjem vis prednji i spojeno saskok (uz pomo?).- za naprednije u?enike: predvi?ene kombinacije izvesti bez pomo?i.Konj sa hvataljkama- u?enici: 1. Ponoviti ve?be iz sedmog razreda;2. Kombinacija: iz upora prednjeg na hvataljkama premah odno?no desnom do upora ja?u?eg; njih u uporu ja?u?em, premah odno?no levom do upora stra?njeg; premah odno?no desnom nazad do upora ja?u?eg, premah odno?no levom nazad i sp saskok;- za naprednije u?enike: Naskok u upor prednji; premah odno?no desnom napred; premah odno?no levom napred, premah odno?no desnom nazad do upora ja?u?eg; njih u uporu sa izrazitijim preno?enjem te?ine sa ruke na ruku i spojeno premahom odno?no desne saskok sa okretom za 90° ulevo.RITMI?KA GIMNASTIKA, PLES I NARODNE IGREEstetsko oblikovanje trupa ve?bama za ki?meni stub i karlicu. Dalje usavr?avati estetsko oblikovanje pokreta nogu i ruku.Savladanu tehniku rada vija?om koristiti u pojedinim fazama ?asa: ritmi?ki sastav loptom uz raznovrsnije kori??enje prostora (ve?i broj razli?itih formacija): ritmi?ki sastav obru?em; ritmi?ko udaranje ?unjevima jedan o drugi i o pod: mali krugovi ?unjevima (vertikalni i horizontalni). Plesovi: valcer, tango, jedan savremeni ples (aktuelan u datom trenutku) i jedna igra iz kraja u kojoj se ?kola nalazi.Sportske igreUsavr?iti jednu sportsku igru koja je obra?ivana u nekom od prethodnih razreda, koju u?enici i nastavnici zajedno odaberu prema sklonostima i potrebama u?enika.Minimalni obrazovni zahtevi (provera)1. Atletika- vi?eboj - petoboj: 60 m, skok u dalj, skok u vis, bacanje kugle, tr?anjeu?enice 1 200 m / u?enici 1 500 m2. Ve?be na tlu: u?enice i u?enici: - stav na ?akama, izdr?aj (uz malu pomo?)Preskok: u?enice i u?enici: - zgr?ka sa izrazitijim fazama letaGreda: u?enice- naskok: ?eono prema gredi: iz mesta ili zaletom naskok premahom odno?no u upor- ja?u?i; okret za 90° gr?enjem nogu stopala postaviti iza grede i pre?i u upor- ?u?e?i; ?u?anj odru?iti; usprav, hodanje u usponu do kraja grede; saskok pru?enim telom, bo?no.Vratilo: u?enici- suno?nim odskokom uzmak u upor prednji, spadom nazad saskok podmetnoDvovisinski razboj, ni?a pritka vratila: u?enice- zaletom i suno?nim odskokom naskok u upor prednjiParalelni razboj: u?enici- na po?etku razboja: njih u uporu, prednjihom do seda razno?no za rukama; sasedom- sno?iti i zanjihom saskok.Krugovi: u?enici- zgibom vis uzneto, izdr?aj; otvaranjem kroz vis prednji saskok (uz pomo?).Konj sa hvataljkama: u?enici- iz upora prednjeg premah odno?no desnom do upora ja?u?eg; njih u uporu- ja?u?em i spojeno premah odno?no levom do upora stra?njeg3. Sportske igre (igra, odabrane igre).4. Ritmi?ka gimnastika ples i narodne igre: u?enici: kompleks ve?bi oblikovanja (li?ni sastav);u?enice: sastav sa obru?em (li?ni sastav);u?enici i u?enice: jedno kolo uz muzi?ku pratnju;plesovi: valcer, tango, jedan savremeni ples (aktuelni u datom trenutku).III. TEORIJSKO OBRAZOVANJETeorijsko obrazovanje podrazumeva sticanje odre?enih znanja putem kojih ?e u?enici upoznati su?tinu procesa ve?banja i zakonitosti razvoja mladog organizama, kao i sticanje higijenskih navika kako bi shvatili krajnji cilj koji se ostvaruje nastavom fizi?kog vaspitanja.. Sadr?aji se realizuju na redovnim ?asovima i na van?asovnim i van?kolskim aktivnostima, uz prakti?ni rad za koji nisu predvi?eni posebni ?asovi. Nastavnik odre?uje teme shodno uzrasnom i obrazovnom nivou u?enika.KOREKTIVNO-PEDAGO?KI RADKorektivno-pedago?ki rad organizuje se sa u?enicima smanjenih fizi?kih sposobnosti, oslabljenog zdravlja, sa telesnim deformitetima i lo?im dr?anjem tela i to: - radi savladavanja programskih sadr?aja, u skladu sa propisanim programom, ali i sa njihovim individualnim mogu?nostima, kao i razvijanja fizi?kih sposobnosti, uglavnom gipkosti, snage, brzine i izdr?ljivosti;- za u?enike oslabljenog zdravlja rad se organizuje u saradnji sa lekarom-specijalistom, koji odre?uje vrstu ve?be i stepen optere?enja;- koji imaju lo?e dr?anje tela ili deformitete rad sprovodi nastavnik u saradnji sa lekarom-fizijatrom koji utvr?uje vrstu i stepen odstupanja od normalnog dr?anja tela i lak?ih slu?ajeva telesnih deformiteta i, s tim u vezi, ve?be koje treba primeniti; te?i slu?ajevi telesnih deformiteta se tretiraju u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama.Svi u?enici, koji se upu?uju na korektivno-pedago?ki rad, prema posebnom programu ve?baju na redovnim ?asovima i najmanje jedanput nedeljno na ?asovima korektivno-pedago?kog rada. Program, koji je primeren zdravstvenom stanju u?enika, sa?injavaju nastavnik i lekar-specijalista.SLOBODNE AKTIVNOSTIRad se odvija u sportskim sekcijama koje se formiraju prema interesovanju, sposobnostima i polu u?enika. Nastavnik izra?uje poseban program, uzimaju?i pri tom u obzir materijalne i prostorne uslove rada, uzrasne karakteristike i sposobnosti u?enika, kao i takmi?arski program za ?kolsku populaciju.AKTIVNOSTI U PRIRODIIz fonda radnih dana, predvi?enih zajedni?kim planom, ?kola organizuje aktivnosti u prirodi i kursne oblike rada: obavezni program: - dva krosa - jesenji i prole?ni (du?inu staze odre?uje stru?no ve?e);- zimovanje - organizuje se za vreme zimskog raspusta: obuka smu?anja, klizanja, kra?i izleti na smu?kama ili sankamaKURSNI OBLICI RADAProgram kursnih oblika smatra se integralnim delom obaveznog nastavnog programa. S obzirom na to da se za njihovu realizaciju specifi?ni materijalni uslovi, ovu nastavu potrebni organizovati na poseban na?in: na ?asovima u rasporedu redovne nastave, u drugim objektima, u suprotnoj smeni od redovne nastave (plivanje) i na drugim objektima, a u za to planirane dane.SPORTSKA AKTIVNOST OD ZNA?AJA ZA DRU?TVENU SREDINUIz ukupnog fonda ?asova za zajedni?ki programski sadr?aj ?kola mo?e da, kao kursni oblik rada, planira 12 ?asova za onu sportsku aktivnost koja nije obuhva?ena ovim zajedni?kim programom, a za koju sredina u kojoj ?kola radi ima uslove i interesovanja (stoni tenis, borila?ki sportovi, veslanje i kajakarenje i drugo).?KOLSKA I DRUGA TAKMI?ENJA?kola organizuje i sprovodi sportska takmi?enja kao integralni deo procesa nastave fizi?kog vaspitanja, prema planu stru?nog ve?a i to: Obavezna unutar?kolska i me?uodeljenjska takmi?enja u: - gimnastici (u zimskom periodu),- atletici (u prole?nom periodu),- najmanje u jednoj sportskoj igri (u toku godine).Stru?no ve?e sa?injava plan i program unutar?kolskih i me?uodeljenjskih sportskih takmi?enja u?enika Srbije, kao mogu?i deo plana rada ?kole, na po?etku ?kolske godine i sprovodi ga tokom cele godine, u skladu sa materijalnim i prostornim uslovima rada.Plan i program van?asovnih i van?kolskih aktivnosti se, na predlog stru?nog ve?a, usvaja kao deo godi?njeg programa rada ?kole.NA?IN OSTVARIVANJA PROGRAMAI OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROGRAMA- Programska koncepcija fizi?kog vaspitanja u osnovnoj ?koli zasniva se na jedinstvu nastavnih, van?asovnih i van?kolskih organizacionih oblika rada, kao osnovne pretpostavke za ostvarivanje cilja nastave fizi?kog vaspitanja.- Program nastave fizi?kog vaspitanja pretpostavlja da se kroz razvijanje fizi?kih sposobnosti i sticanje mno?tva raznovrsnih znanja i umenja, u?enici osposobljavaju za zadovoljavanje individualnih potreba i sklonosti, u krajnjem, za kori??enje fizi?kog ve?banja u svakodnevnom ?ivotu. Iz tih razloga, u programu su precizirani operativni zadaci s obzirom na pol i uzrast u?enika, a program se ostvaruje kroz slede?e etape: utvr?ivanje stanja; odre?ivanje radnih zadataka za pojedince i grupe u?enika; utvr?ivanje sredstava i metoda za ostvarivanje radnih zadataka; ostvarivanje vaspitnih zadataka; pra?enje i vrednovanje efekata rada; ocenjivanje.- Programski zadaci ostvaruju se, osim na redovnim ?asovima, i kroz van?asovne i van?kolske organizacione oblike rada, kao ?to su: izlet, kros, kursni oblici, slobodne aktivnosti, takmi?enja, korektivno-pedago?ki rad, dani sporta, priredbe i javni nastupi.- Da bi nastava fizi?kog vaspitanja bila primerena individualnim razlikama u?enika, koji se uzimaju kao kriterijum u diferenciranom pristupu, nastavnik ?e svakog u?enika ili grupe u?enika, usmeravati na smanjene ili pro?irene sadr?aje, koji su predvi?eni nastavnim planom i programom, u ?asovnoj van?asovnoj i van?kolskoj organizaciji rada.- U realizaciji programa polazi od ?injenice da se cilj nastave fizi?kog vaspitanja ne mo?e ostvariti bez aktivnog i svesnog u?e??a u?enika u nastavnim i drugim oblicima rada, te se predvi?a sticanje odre?enih teorijskih znanja, koja omogu?avaju u?eniku da shvati zakonitosti procesa na kojima se zasniva fizi?ko ve?banje. Teorijsko obrazovanje trebalo bi da bude uskla?eno sa nivoom intelektualne zrelosti i znanjima koje su u?enici stekli u drugim nastavnim predmetima. Za obradu pojedinih tema ne predvi?aju se posebni ?asovi, ve? se koriste razne mogu?nosti da se u toku ve?banja u?enicima pru?aju potrebne informacije u vezi sa konkretnim zadatkom.- U?enicima koji, usled oslabljenog zdravlja, smanjenih fizi?kih ili funkcionalnih sposobnosti, lo?eg dr?anja tela i telesnih deformiteta ne mogu da prate obavezni program, obezbe?en je i korektivno-pedago?ki rad, koji se realizuje u saradnji sa odgovaraju?om zdravstvenom ustanovom.- Programski sadr?aji odnose se na one ve?be i motori?ke aktivnosti koje ?ine osnovu za sticanje trajnih navika za ve?banje i za koje ?kola ima najvi?e uslova da iz realizuje (prirodni oblici kretanja, ve?be oblikovanja, atletika, ve?be na tlu i spravama, ritmi?ka gimnastika, igre). Kako su za ostvarivanje postavljenog cilja pogodne i one motori?ke aktivnosti koje nisu obuhva?ene obaveznim programom, predvi?aju se kursni oblici nastave. To su skijanje, plivanje, klizanje, veslanje, kao i one aktivnosti za koje je zainteresovana sredina u kojoj ?kola ?ivi i radi.- Radi ostvarivanja postavljenih programskih zadataka, odre?enim zakonskim regulativima precizira se obaveza ?kole da obezbedi sve prostorne i materijalne uslove za uspe?no ostvarivanje veoma slo?enih dru?tvenih interesa u ?kolskom fizi?kom vaspitanju.II ORGANIZACIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADAProces nastave fizi?kog vaspitanja usmeren je na: - razvijanje fizi?kih sposobnosti,- usvajanje motori?kih znanja, umenja i navika,- teorijsko obrazovanje.Ove komponente ?ine jedinstven i veoma slo?en proces nastave fizi?kog vaspitanja, a u praksi svi ti zadaci pro?imaju se i povezuju sa situacijama koje nastaju u toku rada.U cilju razvijanja fizi?kih sposobnosti - gipkosti, snage, brzine, izdr?ljivosti, okretnosti i preciznosti na svim ?asovima, van?asovnim i van?kolskim oblicima rada, sprovodi se niz postupaka (metoda) i oblika rada putem kojih se posti?u optimalne vrednosti ovih sposobnosti, kao osnove za uspe?no sticanje motori?kih znanja, umenja, navika i formiranja pravilnog dr?anja tela.Program za razvijanje fizi?kih sposobnosti sa?injava nastavnik. Ovaj program se izvodi putem ve?bi oblikovanja, frontalno, naj?e??e u pripremnom delu ?asa. U toku rada nastavnik postepeno usmerava u?enike na samostalno izvo?enje ve?bi kako bi njegova pa?nja bila usmerena na ispravljanje gre?aka. U ovom delu ?asa mogu se, tako?e, koristiti i ve?be koje, kao delovi biomehani?ke strukture osnovnog zadatka na glavnom delu ?asa, slu?e za obuku i uve?bavanje konkretnog programskog zadatka. U?enicima, koji iz zdravstvenih razloga izvode posebno odabrane ve?be, potrebno je obezbediti mesto za ve?banje u ovom delu ?asa. Zatim, program realizovati u funkciji razvijanja, pre svega, gipkosti, snage, brzine i izdr?ljivosti. Najpogodnije metode za ?kolsko fizi?ko vaspitanje prilago?ene iz sportskog treninga su: metoda ekstenzivnog i intenzivnog rada i metoda trajnog rada. Nastavnik, za svakog u?enika, sa?injava radni karton, sa programom ve?bi i individualnim optere?enjem za svaku ve?bu.Nastavnik mo?e da koristi i druge metode koje su poznate u teoriji i praksi.Programske sadr?aje, gde je to potrebno, realizovati odvojeno prema polu. Akcenat se stavlja na one motori?ke aktivnosti kojima se najuspe?nije mo?e suprotstaviti posledicama svakodnevne hipokinezije i na one koje su u na?oj sredini najrazvijenije i za koje ima interesovanja u pojedinim sredinama.U programu su dati samo klju?ni programski sadr?aji, ali ne i ve?i izbor ve?bi pomo?u kojih se ostvaruje. To je u?injeno da bi nastavnik fizi?kog vaspitanja mogao slobodno i kreativno da iznalazi efikasna re?enja i bira ve?be pomo?u kojih ?e tok fizi?kog ve?banja da prilago?ava individualnim mogu?nostima u?enika (diferencirani pristup) i prostornim i materijalnim uslovima rada.Programom se predvi?aju aktivnosti koje su zna?ajne za sredinu u kojoj ?kola ?ivi i radi (stoni tenis, veslanje, borila?ki sportovi i druge). Ove aktivnosti se smatraju integralnim delom obaveznog nastavnog programa i, s obzirom na to da su za njihovu realizaciju potrebni specifi?ni materijalni uslovi, ova nastava se organizuje na poseban na?in: na ?asovima u rasporedu redovne nastave (stoni tenis, borila?ki sportovi....) u drugim objektima, ali u suprotnoj smeni od redovne nastave.Od organizacionih oblika rada koji doprinose usvajanju umenja i navika, zna?ajnih za svakodnevni ?ivot, program se realizuje u van?asovnoj i van?kolskoj organizaciji rada i predvi?a: - upu?ivanje u?enika na samostalno ve?banje;- korektivno-pedago?ki rad;- slobodne aktivnosti u?enika;- kroseve;- zimovanja;- takmi?enja.Predmetni nastavnik treba da upu?uju u?enike da, u slobodnom vremenu, samostalno ve?baju. Iako se programski sadr?aji, u najve?oj meri, savladavaju na ?asovima fizi?kog vaspitanja, za razvoj motori?kih sposobnosti potreban je obim rada, koji se ne mo?e posti?i samo na ?asovima fizi?kog vaspitanja. Zbog toga se uputstva na samostalan rad odnose, kako na u?enike ?ije motori?ke sposobnosti nisu na potrebnom nivou, tako i na ostale u?enike, kako bi oni stekli trajnu naviku za ve?banje. U tom smislu, tokom ?asova fizi?kog vaspitanja, va?no je da nastavnik u?enicima prika?e i objasni ve?be koje oni, potom, kod svojih ku?a, samostalno, ili uz pomo? drugih, da savladaju za odre?eno vreme. Posle izvesnog perioda, nastavnik na redovnim ?asovima kontroli?e rezultate u?enikaKorektivno-pedago?ki rad organizuje se za u?enike koji imaju lo?e i nepravilno dr?anje tela (posturalni poreme?aji). Rad sprovodi nastavnik u saradnji sa lekarom ili fizijatrom koji utvr?uje vrstu i stepen deformiteta i, u vezi sa tim, ve?be koje treba primeniti. Te?i slu?ajevi telesnih deformiteta tretiraju se u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama.Svi u?enici, koji se upu?uju i na korektivno-pedago?ki rad, uz ograni?enja, ve?baju na redovnim ?asovima i najmanje jednom nedeljno na ?asovima korektivno-pedago?kog rada. Program sa?injavaju nastavnik i lekar specijalista, i on treba da je primeren zdravstvenom stanju u?enika.Kursni oblici rada. Program kursnih oblika smatra se integralnim delom obaveznog nastavnog programa. S obzirom na to da se za njihovu realizaciju tra?e specifi?ni materijalni uslovi, ovu nastavu treba organizovati na poseban na?in: na ?asovima u rasporedu redovne nastave, u drugim objektima, u suprotnoj smeni od redovne nastave (plivanje) i na drugim objektima, a u za to planirane dane.Sportska aktivnost od zna?aja za dru?tvenu sredinu. Iz fonda ?asova za zajedni?ki programski sadr?aj ?kola mo?e da planira 12 ?asova za onu sportsku aktivnost koja nije obuhva?ena ovim zajedni?kim programom, a za koju sredina u kojoj ?kola ?ivi i radi ima interesa (stoni tenis, borila?ki sportovi, veslanje, kajak, ...). Ova aktivnost planira se za u?enike od tre?eg do osmog razreda, a program sa?injava i sprovodi nastavnik fizi?kog vaspitanja.Krosevi se odr?avaju dva puta godi?nje za sve u?enike. Organizacija ovog zadatka zbog velikog broja u?esnika, osim ?to pripada nastavniku fizi?kog vaspitanja, zadatak je i svih nastavnika ?kole. Odr?avanje kroseva pretpostavlja blagovremeno i dobro pripremanje u?enika. Kros se odr?ava u okviru radnih dana, planiranih za ovu aktivnost. Stru?no ve?e utvr?uje mesto i na?in odr?avanja i du?inu staze, kao i celokupnu organizaciju.Takmi?enja u?enika ?ine integralnu komponentnu procesa fizi?kog vaspitanja na kojima u?enik proverava i afirmi?e rezultate svoga rada. ?kola je obavezna da stvori materijalne, organizacione i druge uslove kako bi ?kolska takmi?enja bila dostupna svim u?enicima. Stru?no ve?e na po?etku ?kolske godine sa?injava plan takmi?enja (propozicije, vreme, nivoe...). Obavezna su unutarodeljenjska i me?uodeljenjska takmi?enja iz atletike, ve?bi na tlu i spravama i jedne sportske igre. U?enici u?estvuju i na onim takmi?enjima koja su u programu Ministarstva prosvete.Zimovanje se organizuje od najmanje sedam dana (nenastavnih). U okviru ovih oblika rada organizuju se one aktivnosti koje se mogu ostvariti za vreme redovnih ?asova (skijanje, klizanje), a koje doprinose aktivnom odmoru i ja?anju zdravlja i navikavanju na kolektivni ?ivot. Stru?no ve?e sa?injava konkretan plan i program aktivnosti koje se sprovode na zimovanju. Svaki u?enik za vreme osnovne ?kole treba da bar jednom boravi na zimovanju.Slobodne aktivnosti - sekcije organizuju se najmanje jednom nedeljno, prema planu rada koji sa?injavaju stru?no ve?e i nastavnik fizi?kog vaspitanja koji vodi odre?enu sekciju. Na po?etku ?kolske godine, u?enici se opredeljuju za jednu od aktivnosti za koje ?kola ima uslova da ih organizuje. ?asovi slobodnih aktivnosti organizuju se za vi?e sportskih grana.Zahtev da se cilj nastave fizi?kog vaspitanja ostvaruje i posredstvom onih organizacionih oblika rada koji se ostvaruju u van?asovno i van?kolsko vreme, podrazumeva i prilago?avanje celokupne organizacije i re?ima rada ?kole, te ?e se u koncipiranju godi?njeg programa rada vaspitno-obrazovno delovanje pro?iriti i na ove organizacione oblike rada i za njihovu realizaciju obezbediti potreban broj dana i neophodni materijalni uslovi za rad. Na taj na?in, ?itav proces nastave fizi?kog vaspitanja u ?asovnoj, van?asovnoj i van?kolskoj organizaciji rada bi?e jedinstven i pod kontrolnom ulogom ?kole, kao najodgovornijeg i najstru?nijeg dru?tveno-vaspitnog faktora kako bi se sa?uvala osnovna programska koncepcija nastave fizi?kog vaspitanja.Teorijsko obrazovanje podrazumeva sticanje odre?enih znanja putem kojih ?e u?enici upoznati su?tinu procesa ve?banja i zakonitosti razvoja mladog organizma, kao i sticanje higijenskih navika, znanja o zdravlju, kako bi shvatili krajnji cilj koji se ostvaruje nastavom fizi?kog vaspitanja. Sadr?aji se realizuju na redovnim ?asovima, na van?asovnim i van?kolskim aktivnostima, uz prakti?an rad i za to se ne predvi?aju posebni ?asovi.?ASOVI FIZI?KOG VASPITANJA - ORGANIZACIJA I OSNOVNI DIDAKTI?KO-METODI?KI ELEMENTIOsnovne karakteristike ?asova fizi?kog vaspitanja treba da budu: jasno?a nastavnog sadr?aja; optimalno kori??enje raspolo?ivog prostora, sprava i rekvizita; izbor racionalnih oblika i metoda rada; izbor ve?bi optimalne obrazovne vrednosti; funkcionalna povezanost svih delova ?asa - unutar jednog i vi?e uzastopnih ?asova jedne nastavne teme; puna vedrina i aktivnost u?enika tokom ?asa - motori?ka i misaona; vizualizacija pomo?u savremenih tehni?kih sredstava.?asovi se metodi?ki i didakti?ki moraju dobro organizovati, kako u pogledu jasnih i preciznih oblika i metoda rada, tako i u pogledu stvaranja radne i vedre atmosfere. U didakti?koj ?etvorodelnoj podeli neophodno je da sadr?aji budu predvi?eni nastavnim programom. predmetni nastavnik, zatim prati tok rada i ukazuje na eventualne gre?ke. Od nastavnih metoda preovladava metoda ?ive re?i, prakti?ni prikazi zadatka od strane nastavnika, kao i prikazi prigodnih sadr?aja putem slika, skica i video-tehnike. Na kraju ?asa, predmetni nastavnik, uz prigodno obrazlo?enje ocenjuje nu rad tokom proteklog ?asa i u?enike upoznaje sa sadr?ajem rada na slede?em ?asu.Prilikom izbora oblika rada, predmetni nastavnik uzima u obzir prostorne uslove rada, broj u?enika na ?asu, broj sprava i rekvizita, dinamiku obu?avanja i uve?bavanja nastavnog zadatka, ?to zna?i da prednost ima onaj oblik rada (frontalni, grupni, individualni) koji se pravovremeno primenjuje. Frontalni rad se obi?no primenjuje u po?etnoj fazi obu?avanja i kada su obezbe?eni optimalni uslovi, odnosno dovoljan prostor i broj rekvizita u odnosu na broj u?enika (tr?anje, ve?be na tlu, elementi timskih igara); grupni rad sa razli?itim zadacima primenjuje se u fazi uve?bavanja i to tako da su grupe stalne za jednu tematsku oblast, sastavljene prema individualnim sposobnostima u?enika (homogenizirane), a koje i ?ine osnov u diferenciranom pristupu izboru sadr?aja u odnosu na te individualne sposobnosti. Radna mesta u grupnom radu, osim glavnog zadatka, sadr?e i pomo?ne sprave za uve?bavanje delova biomehani?ke strukture glavne ve?be (predve?be), kao i one ve?be koje se odnose na razvijanje one sposobnosti koja je relevantna za izvo?enje glavne ve?be (najvi?e tri ve?be). Radno mesto je po sadr?aju konzistentno u odnosu na glavni zadatak, ?to je u skladu sa principima intenzivno organizovane nastave. Individualan rad primenjuje se za u?enike manjih sposobnosti, kao i za u?enike natprose?nih sposobnosti.Prilikom izbora metodi?kih postupaka obu?avanja i uve?bavanje motori?kih zadataka, nastavnik treba da odabere ve?be takve obrazovne vrednosti koje ?e za raspolo?ivi broj ?asova obezbediti optimalno usvajanje tog zadatka.Demonstracija zadatka mora da bude jasna i precizna, uz kori??enje savremenih audio-vizuelnih sredstava.III PLANIRANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADANastava fizi?kog vaspitanja organizuje se sa po 2 ?asa nedeljno. Nastavnik treba da izradi: - op?ti globalni plan rada, koji sadr?i sve organizacione oblike rada u ?asovnoj, van?asovnoj i van?kolskoj organizaciji rada sa operativnim elementima za konkretne uslove i konkretnu ?kolu;- op?ti globalni plan po razredima, koji sadr?i organizacione oblike rada koji su predvi?eni za konkretan razred i njihovu distribuciju po ciklusima; ovaj plan rada sadr?i distribuciju nastavnog sadr?aja i broj ?asova po ciklusima i slu?i kao osnova za izradu operativnog plana rada po ciklusima;- plan rada po ciklusima sadr?i obrazovno-vaspitne zadatke, sve organizacione oblike rada koji se realizuju u konkretnom ciklusu, raspored nastavnog sadr?aja sa vremenskom artikulacijom (mesec, broj ?asova i redni broj ?asova), kao i metodi?ke napomene.Nastavno gradivo podeljeno je u tri ciklusa ili u ?etiri, ukoliko se za taj razred predvi?a kursni oblik. To su: - jedan ciklus za atletiku;- jedan ciklus za ve?be na tlu i spravama;- jedan ciklus za sportsku igru;- jedan ciklus za kursni oblik.Ukoliko se organizuje kursni oblik za aktivnost u ?asovnoj organizaciji rada, onda se planira ?etvrti ciklus, tako ?to se po ?etiri ?asa oduzimaju od prva tri ciklusa.Nastavno gradivo po ciklusima mo?e da se ostvaruje u kontinuitetu za jedan vremenski period (npr. atletika u jesenjem, ve?be na tlu i spravama u zimskom i timska igra u prole?nom) ili u dva perioda (npr. tr?anje i skokovi iz atletike u jesenjem, a bacanje u prole?nom periodu).IV PRA?ENJE I OCENJIVANJEOcenjivanje se vr?i broj?ano, na osnovu ostvarivanja operativnih zadataka i minimalnih obrazovnih zahteva.Pra?enje napredovanja u?enika obavlja se sukcesivno, tokom cele ?kolske godine, na osnovu jedinstvene metodologije koja predvi?a slede?e tematske celine: - Stanje motori?kih sposobnosti.- Usvojene zdravstveno-higijenske navike.- Dostignuti nivo savladanosti motornih znanja, umenja i navika u skladu sa individualnim mogu?nostima u?enika.- Odnos prema radu.Usvojenost zdravstveno-higijenskih navika prati se na osnovu utvr?ivanja nivoa pravilnog dr?anja tela i odr?avanja li?ne i kolektivne higijene, a tako?e i na osnovu usvojenosti i primene znanja iz oblasti zdravlja.Stepen savladanosti motori?kih znanja i umenja sprovodi se na osnovu minimalnih programskih zahteva, koji je utvr?en na kraju navo?enja programskih sadr?aja.Odnos prema radu vrednuje se na osnovu redovnog i aktivnog u?estvovanja u nastavnom procesu, takmi?enjima i van?kolskim aktivnostima.Ocenjivanje u?enika u okviru pra?enja i vrednovanja nastavnog procesa, vr?i se na osnovu Pravilnika o ocenjivanju u?enika osnovne ?kole ("Slu?beni glasnik RS", broj 93), od 17. VIII 2004. godine, i na osnovu savremenog didakti?ko-metodi?kih pristupa.V PEDAGO?KA DOKUMENTACIJA I DIDAKTI?KI MATERIJALObavezna pedago?ka dokumentacija je: Dnevnik rada: struktura i sadr?aj utvr?uje se na republi?kom nivou i odobrava ga ministar, a nastavniku se ostavlja mogu?nost da ga dopuni onim materijalom za koje ima jo? potrebe.Planovi rada: godi?nji, po razredima i ciklusima, plan stru?nog ve?a, plan van?asovnih i van?kolskih aktivnosti i pra?enje njihove realizacije.Pisane pripreme nastavnik sa?injava za pojedine nastavne teme koje sadr?e: vremensku artikulaciju ostvarivanja nastavne teme (ukupan i redni broj ?asova, vreme realizacije), konzistentnu didakti?ku strukturu ?asova (oblike rada, metodi?ke postupke obu?avanja i uve?bavanja).Radni karton: treba da ima svaki u?enik, sa programom sadr?aja ve?bi koji sa?injava predmetni nastavnik, a koji je prilago?en konkretnim uslovima rada.Formulari za obradu podataka za: stanje fizi?kih sposobnosti, realizaciju programskih sadr?aja u ?asovnoj i van?asovnoj organizaciji rada.O?igledna sredstva: prikazi na CD-u i video kasetama uz adekvatne snimljene komentare ili komentare nastavnika, crte?i, konturogrami, tablice orijentacionih vrednosti motori?kih sposobnosti, raznovrsna obele?avanja radnih mesta i drugi pisani materijali koji upu?uju u?enike na lak?e razumevanje radnih zadataka.GRA?ANSKO VASPITANJE(1 ?as nedeljno, 34 ?asa godi?nje)Cilj i zadaciCiljCilj predmeta je da u?enici steknu znanja, formiraju stavove, razviju ve?tine i usvoje vrednosti koje su pretpostavka za uspe?an, odgovoran i anga?ovan ?ivot u demokratskom dru?tvu.Zadaci: - stvaranje raznovrsnih mogu?nosti da kroz razli?ite sadr?aje i oblike rada tokom nastave gra?anskog vaspitanja svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave gra?anskog vaspitanja budu u punoj meri realizovani;- razumevanje koncepta univerzalnosti prava deteta;- sticanje znanja o uzrocima razli?itog stepena ostvarenosti prava deteta u savremenom svetu;- podsticanje razvoja kriti?kog odnosa prema pojavama zloupotrebe prava deteta;- upoznavanje sa neophodnim uslovima za ostvarivanje najboljeg interesa deteta;- upoznavanje sa mestom, ulogom i zna?ajem me?unarodnih organizacija koje se u svom radu bave unapre?ivanjem polo?aja dece;- upoznavanje sa mestom, ulogom i zna?ajem institucija i organizacija koje se u svom radu bave unapre?ivanjem polo?aja dece u Srbiji;- upoznavanje sa nacionalnim zakonodavnim okvirom ?iji je cilj za?tita interesa dece;- razumevanje mesta, uloge i odgovornosti dr?ave, dru?tva, porodice i deteta u unapre?ivanju polo?aja dece u jednom dru?tvu;- identifikovanje osobina, znanja i ve?tina kod dece koje su zna?ajne za njihovu aktivnu ulogu u unapre?ivanju polo?aja dece u dru?tvu;- razumevanje uloge i zna?aja medija u savremenom dru?tvu;- unapre?ivanje ve?tina kriti?kog razmatranja informacija dobijenih preko razli?itih medija;- upoznavanje sa ulogom medija u kreiranju slike deteta u dru?tvu.SADR?AJI PROGRAMA1. UVOD (2 ?asa)Pogled unazad - podse?anje na sadr?aje programa gra?anskog vaspitanja za 5, 6. i 7. razred (prava i odgovornosti na nivou ?kole/lokalne zajednice i dru?tva; aktivno u?e??e u ?ivotu ?kole/lokalne zajednice i dru?tva). (1 ?as)Predstavljanje ciljeva, zadataka, sadr?aja i metoda rada. (1 ?as)2. DECA U SAVREMENOM SVETU (18 ?asova)Polo?aj dece u savremenom dru?tvu (5 ?asova)Polo?aj deteta u dru?tvu - mesto, uloga i odgovornost dr?ave, dru?tva, porodice i deteta.Univerzalnost ljudskih prava i prava deteta, povezanost de?ijih potreba sa pravima deteta.?inioci koji uti?u na ostvarenost de?ijih prava - ekonomski razvoj, socijalni i politi?ki ambijent, tradicija, kultura... Primeri zloupotrebe prava deteta - trgovina decom, deca vojnici, de?ja pornografija, zloupotreba de?jeg rada, deca besku?nici, nasilje nad decom... Primeri koji pokazuju na?ine kojima se obezbe?uju uslovi za ostvarivanje najboljeg interesa dece - jednake mogu?nosti za sve (u obrazovanju, zdravstvenoj za?titi...), zakonska regulativa koja zabranjuje telesno ka?njavanje dece, u?e??e dece u aktivnostima koje su od zna?aja za njih i dru?tvo...Me?unarodne organizacije koje se bave unapre?ivanjem polo?aja dece i za?titom njihovih interesa (1 ?as)Uloga i zna?aj organizacija kao ?to su Unicef, Unesko, Me?unarodni komitet Crvenog krsta, Save the children… Polo?aj dece u Srbiji (8 ?asova)Analiza polo?aja dece u Srbiji (primeri uspe?ne za?tite interesa dece i primeri iz kojih se vidi da za?tita nije ostvarena).Institucionalni okvir - ustanove koje se bave unapre?ivanjem polo?aja dece i za?titom njihovih interesa i odgovaraju?a zakonska regulativa u oblastima: socijalne za?tite, bezbednosti, obrazovanja, slobodnog vremena, aktivnog u?e??a, zapo?ljavanja, za?tite ?ivotne sredine.Nacionalne i lokalne organizacije koje se bave pitanjima dece i organizacije u kojima deca uzimaju u?e??e (Prijatelji dece Srbije, Centar za prava deteta, Na?a Srbija, Crveni krst Srbije...).Kompetencije dece zna?ajne za uklju?ivanje u aktivnosti koje doprinose pobolj?anju polo?aja dece u dru?tvu (2 ?asa)Osobine, znanja i ve?tine deteta koje su od zna?aja za preuzimanje aktivne uloge u dru?tvu (osetljivost za probleme drugih, dobra informisanost, otvorenost za nove ideje, timski rad, inicijativnost, samopouzdanje, argumentovano izno?enje stavova....).Aktivnosti za unapre?ivanje polo?aja dece u Srbiji (2 ?asa)Razmatranje predloga u?enika o mogu?im aktivnostima dru?tva koje bi imale za cilj unapre?enje polo?aja dece u Srbiji i upu?ivanje inicijativa i odabranih predloga odgovaraju?im ustanovama.3. MEDIJI U SAVREMENOM DRU?TVU (11 ?asova)Mediji u savremenom dru?tvu (2 ?asa)Mesto, uloga i zna?aj medija.Razumevanje i tuma?enje medijskih poruka (4 ?asa)Mediji kao izvor informacija; zloupotreba informacija, izobilje informacija, selekcija informacija, verodostojnost informacija.Uticaj ta?ke gledi?ta na objektivnost informacija.Deca i mediji (5 ?asa)Uloga medija u stvaranju slike o polo?aju dece u jednom dru?tvu i na?ini na koji se ona prikazuju (deca kao ?rtve, deca i obrazovanje, deca i slobodno vreme, deca sa posebnim potrebama...).U?e??e dece u medijima - mogu?nosti i na?ini.Analiza odabranog doma?eg medija (TV, radio, internet, dnevne ili nedeljne novine...) sa ciljem da se utvrdi kako se u njemu, koliko ?esto i na koji na?in, prikazuju deca.Razmatranje predloga u?enika koji imaju za cilj sadr?ajnije, verodostojnije i u ve?em obimu predstavljanje dece i njihovih problema u analiziranom mediju.4. ZAVR?NI DEO (3 ?asa)?ta nosim sa sobom (3 ?asa)Razmena u?eni?kih iskustava o aktivnostima realizovanim na ?asovima gra?anskog vaspitanja u toku osmog razreda i celokupnog drugog ciklusa. Procena korisnosti i upotrebljivosti ste?enih znanja i ve?tina za svakodnevni ?ivot.NA?IN OSTVARIVANJA PROGRAMAProgram osmog razreda nastavlja razvojni pravac predmeta gra?ansko vaspitanje u drugom ciklusu osnovne ?kole sa fokusom na polo?aj deteta u savremenom dru?tvu. Realizacijom programa ovog predmeta u 5, 6. i 7. razredu u?enicima je pru?ena mogu?nost da razumeju svoje mesto i ulogu u dru?tvu i da se osna?e u tome da aktivno u?estvuju u dru?tvenom ?ivotu zajednica kojima pripadaju. Ta znanja i iskustva se ovim programom pro?iruju, ?ime se stvaraju uslovi da u?enici jo? bolje razumeju problematiku u vezi sa polo?ajem dece, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou. Slo?eni zahtevi koji proizilaze iz programa su primereni u?enicima zavr?nog razreda osnovne ?kole jer su oni u stanju da uspe?no analiziraju uzro?no-posledi?ne veze, prave pore?enja, donose zaklju?ke i imaju kriti?ki odnos prema pojavama u dru?tvu.Za razumevanje programskih sadr?aja neophodno je po?i od bazi?nih pojmova kao ?to su potrebe deteta i prava deteta. Sa ovim pojmovima, kao i sa Konvencijom o pravima deteta u?enici su se ve? upoznali. Me?utim, potrebno je jo? jednom ukazati na te sadr?aje jer Konvencija, gde se kao ?etiri osnovna principa navode nediskriminacija, najbolji interesi deteta, pravo na ?ivot i razvoj i participacija, najbolje odra?ava cilj koji se ?eli posti?i u dru?tvu kada je u pitanju polo?aj deteta. Primeri uspe?ne za?tite interesa dece i primeri zloupotrebe prava deteta u svetu i Srbiji pru?aju mogu?nost da u?enici steknu znanja o uzrocima razli?itog stepena ostvarenosti prava deteta, ali i da izgra?uju kriti?ki odnos prema negativnim pojavama.Prava deteta su prepoznate potrebe deteta, a najve?u odgovornost i obavezu da se ta prava ?to doslednije i svestranije ostvaruju ima dr?ava koja je potpisala i ratifikovala Konvenciju. Dr?ava sa svojim organima i nadle?nim slu?bama garantuje da ?e se ta prava i u?ivati. Zato je potrebno da u?enici razumeju zna?aj i neophodnost institucionalnog okvira, odnosno da se upoznaju sa razli?itim ustanovama (lokalnim, nacionalnim i me?unarodnim), i zakonskom regulativom koja je u vezi sa polo?ajem deteta u dru?tvu. Ova tematika je izuzetno slo?ena i zato je va?no pravilno odmeriti obim ?injenica i njihovu funkciju u nastavnom procesu. Kako su zakoni i ostala dokumenta pisana jezikom koji je u?enicima dalek i nerazumljiv, dovoljno je da se u?enici upoznaju sa njihovim postojanjem, obla??u koju ure?uju i razlozima za njihovo dono?enje. Srbija je poslednjih godina usvojila vi?e strate?kih dokumenata, zakona i podzakona protiv zlostavljanja dece, eksploatacije dece, trgovine ljudima i diskriminacije, kao i dokumenata o pravima dece s invaliditetom. Usvojeni su i Posebni protokol o postupanju policijskih slu?benika u za?titi maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja, Posebni protokol za za?titu dece u ustanovama socijalne za?tite od zlostavljanja i zanemarivanja, Posebni protokol za za?titu dece i u?enika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama. Ova dokumenta, a u pripremi nekih od njih u?estvovala su i deca sa svojim predlozima i primedbama, pokazuju da dr?ava Srbija stvara uslove za unapre?enje polo?aja dece i ostvarenje njihovih prava.Institucionalni okvir, iako va?an, nije dovoljan da obezbedi dobar polo?aj dece u jednom dru?tvu. Stoga u?enicima treba ukazati na zna?aj koji ima tzv. socijalni ambijent kojim se stvaraju uslovi da ono ?to je proklamovano na dr?avnom nivou bude i ostvareno, odnosno primenjeno. Za stvaranje podsticajnog socijalnog ambijenta od izuzetne je va?nosti da svi dru?tveni akteri (porodica, mediji, organizacije civilnog dru?tva...) svojim delovanjem doprinose za?titi interesa deteta i unapre?enju njegovog polo?aja.Kroz realizaciju programa u?enici treba da stvore jasnu sliku o sopstvenom mestu i zna?aju u aktivnostima ?iji je cilj unapre?ivanje polo?aja deteta u dru?tvu. Zato je neophodno da steknu potrebna znanja i ve?tine koje ?e im omogu?iti preuzimanje inicijative u razli?itim aktivnostima. Blagovremenim upoznavanjem sa pravima koja im pripadaju samim ro?enjem i koja im se garantuju Konvencijom, deca imaju ve?e ?anse da se razvijaju u odgovorne osobe koje ?e znati da po?tuju i tu?a prava i da se bore za ?to doslednije ostvarivanje svojih. U skladu sa tim, program predvi?a da u?enici sami pripremaju predloge mogu?ih aktivnosti dru?tva kojima se mo?e unaprediti polo?aj dece u Srbiji. Da ti u?eni?ki predlozi ne bi ostali samo u okviru odeljenja, mogu se proslediti odgovaraju?im ustanovama, koriste?i tehnike i procedure sa kojima su se u?enici upoznali u 6. razredu.Obra?uju?i nastavne sadr?aje iz tematske celine koja se bavi medijima, u?enici treba da shvate njihovu ulogu u savremenom svetu, a posebno u kreiranju slike deteta u jednom dru?tvu i osetljivosti tog dru?tva za po?tovanje de?ijih prava. U?enike treba upoznati sa ?injenicom da mediji imaju mo? da se razli?ite teme i problemi u?ine vidljivim i da se, zahvaljuju?i njihovom uticaju, pokrene re?avanje tih problema. Za analizu medija, koja je predvi?ena programom, mogu se izabrati i nacionalni i lokalni mediji. Kako u Srbiji postoji veliki broj lokalnih medija u?enicima se mo?e ukazati na prednosti pri njihovoj analizi (lokalni mediji ?esto pored op?tih sadr?aja obra?uju i one iz lokalne zajednice, koji su u?enicima bli?i i razumljiviji). Na osnovu analize mogu?e je pripremiti predloge za sadr?ajnije i verodostojnije predstavljanje dece i njihovih problema, koji se, zatim, mogu dostaviti tim medijima. Kroz takve aktivnosti u?enici imaju priliku da ja?aju svoje ve?tine kriti?kog razmatranja informacija, ?to je potrebna ve?tina za ?ivot u svetu koga karakteri?e izobilje informacija.Na?ini i metode realizacije programa su isti oni koji su ve? kori??eni u okviru ovog predmeta. Kroz izborni predmet gra?ansko vaspitanje i dalje se neguje i razvija proces saznavanja kroz aktivno u?enje, odnosno kroz punu participaciju u?enika, u?enje od drugih i zajedno sa drugima, kao i u?enje za ?ivot uz kori??enje iskustva u?enika. U skladu sa razvojnim karakteristikama u?enika osmog razreda sve ?e??e se mogu koristiti slo?eniji na?ini rada kao ?to su diskusija, argumentovanje, debata, analiza slu?aja i pore?enje. Neki od sadr?aja posebno su pogodni za rad u malim grupama ili parovima (npr. tematski sadr?aji o ustanovama i zakonskoj regulativi u Srbiji u razli?itim oblastima, analiza medija...).Kao i pri realizaciji prethodnih programa ovog predmeta, nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj u?eni?kih aktivnosti, kao i osoba koja daje povratnu informaciju. U?enici osmog razreda su u velikoj meri ovladali na?inom rada koji podrazumeva li?ni anga?man, saradnju i aktivnosti van u?ionice, tako da se nastavlja u?enje kroz partnerski odnos izme?u njih i nastavnika.Tokom realizacije programa treba imati u vidu da se time zavr?ava obrazovanje iz gra?anskog vaspitanja u osnovnoj ?koli. Razmena iskustava u?enika i evaluacija nastave predmeta u celini sa stanovi?ta ?ta su nau?ili i kako procenjuju upotrebljivost ste?enih znanja i ve?tina za svakodnevni ?ivot, predvi?eni su za realizaciju u zavr?nom delu programa. Me?utim, to nije dovoljno, ve? je potrebno da se tokom svih ?asova vr?i povezivanje i "umre?avanje" klju?nih pojmova gra?anskog vaspitanja kao ?to su prava, slobode, odgovornosti, demokratija, po?tovanje itd. sa sadr?ajem koji se obra?uje ovim programom. Cilj celokupnog programa gra?anskog vaspitanja u osnovnoj ?koli je da se kod u?enika postignu promene na nivou znanja, ve?tina, stavova, vrednosti kao pretpostavke za celovit razvoj li?nosti i za uspe?an, odgovoran i anga?ovan ?ivot u savremenom gra?anskom dru?tvu u duhu po?tovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda.STRANI JEZIK?etvrta godina u?enja(2 ?asa nedeljno, 68 ?asova godi?nje)CiljCilj nastave stranog jezika jeste da se osigura da svi u?enici steknu bazi?nu jezi?ku pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovaraju?ih Standarda obrazovnih postignu?a, da se osposobe da re?avaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlo?e svoje mi?ljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za u?enje i zainteresovanost za predmetne sadr?aje, kao i da ovladaju komunikativnim ve?tinama i razviju sposobnosti i metode u?enja stranog jezika.Zadaci nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju su: razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti u?enika, njegovih humanisti?kih, moralnih i estetskih stavova, sticanje pozitivnog odnosa prema drugim jezicima i kulturama, kao i prema sopstvenom jeziku i kulturnom nasle?u, uz uva?avanje razli?itosti i navikavanje na otvorenost u komunikaciji, sticanje svesti i saznanja o funkcionisanju stranog i maternjeg jezika. Tokom osnovnog obrazovanja i vaspitanja, u?enik sti?e, usvaja i unapre?uje osnovna znanja iz stranog jezika koja ?e mu omogu?iti da se u jednostavnoj usmenoj i pisanoj komunikaciji sporazumeva sa ljudima iz drugih zemalja, usvoji norme verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa specifi?nostima jezika koji u?i, kao i da nastavi, na vi?em nivou obrazovanja i samostalno, u?enje istog ili drugih stranih jezika na razli?ite na?ine i u svim okolnostima koje ?ivot stvori.U?enje drugog stranog jezika, oslanjaju?i se na iskustva i znanja ste?ena u?enjem prvog stranog jezika, pospe?uje sticanje vi?ejezi?ke i vi?ekulturne kompetencije i razvijanje svesti o jezi?kom bogatstvu u?eg i ?ireg okru?enja.U procesu u?enja nastavu stranih jezika u?enik bogati sebe i upoznaju?i drugog, sti?e svest o zna?aju sopstvenog jezika i kulture u kontaktu sa drugim jezicima i kulturama. U?enik razvija radoznalost, istra?iva?ki duh i otvorenost prema komunikaciji sa govornicima drugih jezika. Pored toga, u?enik uo?ava zna?aj li?nog zalaganja u procesu u?enja stranog jezika.StandardiRazumevanje govoraU?enik razume jednostavnu usmenu poruku iskazanu savremenim jezikom, ne du?u od 4 do 5 minuta; i to na nivou globalnog razumevanja (osnovno obave?tenje iz poruke), na nivou selektivnog razumevanja (pronala?enje tra?ene informacije). Razumevanje treba da se odnosi na razli?ite vrste usmenih poruka (monolog, kra?i razgovor, kratka informacija).Razumevanje pisanog tekstaU?enik ?ita sa razumevanjem kra?e pisane i ilustrovane tekstove u vezi sa poznatim temama, sadr?ajima i komunikativnim funkcijama.Usmeno izra?avanjeU okviru programom predvi?ene jezi?ke gra?e, u?enik je u stanju da iska?e jednostavnu usmenu poruku, ispri?a li?ni do?ivljaj, sadr?aj razgovora ili narativnog teksta, samostalno ili uz pomo? nastavnika.Pismeno izra?avanjeU okviru programom predvi?ene jezi?ke gra?e, u?enik pi?e poruke i kratke tekstove.InterakcijaU?enik ostvaruje komunikaciju i razmenjuje sa sagovornicima kratke informacije u vezi sa poznatim temama, sadr?ajima i komunikativnim funkcijama.Znanja o jezikuPrepoznaje osnovne principe jezika, odnosno gramati?ke i sociolingvisti?ke kompetencije.Operativni zadaci na nivou jezi?kih ve?tinaRazumevanje govoraNa kraju osmog razreda, u?enik treba da: - razume nastavnikov govor i njegova uputstva,- razume kra?e usmene tekstove (do 15 re?enica i ne du?e od 3 minuta) koje iskazuju govornici razli?itih standardnih varijeteta, na ve? obra?ene i novouvedene teme u vezi sa svakodnevnim ?ivotom, bli?im i daljim u?enikovim okru?enjem i uzrasno specifi?nim interesovanjima,- razume sadr?aj tekstova savremenih muzi?kih kompozicija iskazanih jednostavnim jezi?kim sredstvima,- u zavisnosti od komunikativnog cilja u?enik u tekstu prepoznaje i identifikuje: a) njegov op?ti sadr?aj,b) va?ne informacije (specifikovane i/ili nalogom zahtevane),c) su?tinu poruke i govornikovu nameru, kao i emocionalni kontekst.Razumevanje pisanog tekstaU?enik treba da: - razume op?ti smisao autenti?nih i adaptiranih tekstova du?ine do 150 re?i (oglasi, kra?i izve?taji i vesti, bro?ure, prospekti, servisne informacije, kra?e reporta?e, intervjui, stripovi) iz domena ve? obra?enih i novouvedenih tema u skladu sa uzrastom i interesovanjima (iz domena svakodnevnog ?ivota, bli?eg i daljeg u?enikovog okru?enja, dru?tvenih pojava zna?ajnih za mlade),- u zavisnosti od komunikativnog cilja u?enik u tekstu prepoznaje i identifikuje: a) njegov op?ti sadr?aj,b) va?ne informacije (specifikovane i/ili nalogom zahtevane),c) su?tinu poruke i govornikovu nameru, kao i emocionalni kontekst.Usmeno izra?avanjeU?enik treba da: - jednostavnim jezi?kim sredstvima (usvojenim re?ima, izrazima, re?enicama) d? osnovne informacije o sebi, svojoj porodici, svom okru?enju, ?koli i drugovima i ostalim uzrasno adekvatnim temama, kao i da kod sagovornika raspita o sli?nim informacijama,- uz nastavnikovu pomo? i uz upotrebu usvojenih jezi?kih sredstava vodi kratak razgovor o poznatim, ve? obra?ivanim temama.Pismeno izra?avanjeU?enik treba da: - zapisuje kratke bele?ke na osnovu nastavnikovog izlaganja,- koristi kratke kontaktne forme: razglednice, elektronska pisma, kratka pisma sa sadr?ajem li?ne prirode,- koristi kratke pisane forme da ostvari komunikativnu situaciju molbe, zahvaljivanja, upita, prihvatanja i odbijanja predloga (upotrebljavaju?i jednostavna i usvojena jezi?ka sredstva),- samostalno pi?e kratke sastave na poznate, uzrasno adekvatne i bliske teme, du?ine do 70 re?i.MedijacijaU situaciji kada posreduje izme?u osoba (vr?njaka i odraslih) koji ne mogu da se sporazumevaju, u?enik treba da: - usmeno prenosi su?tinu poruke sa maternjeg na ciljni jezik i obrnuto- pismeno prenosi jednostavne poruke i obja?njenja- prepri?ava sadr?aj kra?eg teksta, audio ili vizuelnog zapisa i kra?e interakcije- zapo?inje kra?i razgovor o poznatim temama, odr?ava kontinuitet i zavr?ava ga.InterakcijaU?enik treba da: - reaguje verbalno ili neverbalno na uputstva i postavljena pitanja u vezi sa konkretnom situacijom;- postavlja pitanja i odgovara na njih;- izra?ava dopadanje ili nedopadanje; nudi i prihvata ponudu, poziv ili izvinjenje;- u?estvuje u komunikaciji na ?asu i van njega (u paru, u grupi, itd.);- tra?i razja?njenja kada ne?to ne razume;- ostvaruje jednostavnu interakciju uz ponovno formulisanje iskaza i vr?i korekcije.Znanja o jezikuU?enik treba da: - prepoznaje i koristi gramati?ke sadr?aje predvi?ene nastavnim programom;- po?tuje osnovna pravila smislenog povezivanja re?enica u ?ire celine;- uvi?a mogu?nosti pozitivnog transfera znanja i strategija ste?enih u?enjem prvog stranog jezika;- koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme u?tivosti);- razume vezu izme?u sopstvenog zalaganja i postignu?a u jezi?kim aktivnostima;- uo?ava sli?nosti i razlike izme?u maternjeg i stranih jezika koje u?i;- razume zna?aj upotreba internacionalizama;- primenjuje kompezacione strategije.Teme i situacije po domenima upotrebe jezikaPrivatnoJavnoObrazovno- zajedni?ke aktivnosti i interesovanja u ?koli i van nje- dnevne obaveze- obaveze u ku?i, ure?enje prostora u kojem ?ivi (kupovina ?ivotnih namirnica, podela posla...)- zdravstvena za?tita- razvijanje pozitivnog odnosa prema ?ivotnoj sredini i drugim ?ivim bi?ima (ku?ni ljubimci, nezbrinute ?ivotinje)- znamenitosti u kulturama zemalja ?iji se jezik u?i- obroci (zdrava ishrana)- stanovanje (blok, naselje, ku?a, grad. selo)- kupovina (obra?anje i u?tive forme obra?anja)- vremenske prilike- izlasci (slobodno vreme)- predmeti, raspored ?asova, nedeljna optere?enost- slobodne aktivnosti (posete, sportski dani, humanitarne akcije)KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE 1. Predstavljanje sebe i drugih 2. Pozdravljanje 3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, ?ivotinja, boja, brojeva, itd. (u vezi sa temama) 4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi 5. Postavljanje i odgovaranje na pitanja 6. Molbe i izrazi zahvalnosti 7. Primanje i upu?ivanje poziva za u?e??e u igri/grupnoj aktivnosti 8. Izra?avanje dopadanja/nedopadanja 9. Izra?avanje fizi?kih senzacija i potreba 10. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama) 11. Iskazivanje prostornih odnosa, relacija i veli?ina (idem, dolazim iz..., levo, desno, gore, dole...) 12. Davanje i tra?enje informacija o sebi i drugima 13. Tra?enje i davanje obave?tenja 14. Opisivanje lica i predmeta 15. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu 16. Izra?avanje pripadanja i posedovanja 17. Tra?enje i davanje obave?tenja o vremenu na ?asovniku 18. Skretanje pa?nje 19. Tra?enje mi?ljenja i izra?avanje slaganja/neslaganja 20. Iskazivanje izvinjenja i opravdanjaNema?ki jezik 1. Imenica, zamenica, ?lan Upotreba imenica u kategorijama jednine i mno?ine i svim pade?ima (nominativu, genitivu, dativu i akuzativu). Upotreba najfrekventnijih obrazaca za izvo?enje imenica, upotreba najfrekvenijih imeni?kih slo?enica (Sommerferien, Briefkasten).Upotreba neodre?enog, odre?enog, nultog, negacionog, upitnog, prisvojnog i pokaznog ?lana: Ich habe ein Buch. Schau mal, das Buch da! Er trinkt gern Tee. Er trinkt keinen Tee. Welches Buch liest du? Gib mir dein Buch. Gibt mir dieses Buch. Receptivna upotreba najfrekventnijih neodre?enih determinativa (manch-, viel-, einig-, all-). Upotreba kontrahovanog ?lana: im Buch, am Strand, ans Meer. Upotreba li?nih zamenica u nominativu, akuzativu i dativu. Upotreba neodre?enih zamenica man, jemand, etwas. 2. Pridevi, predlozi i partikule Upotreba prideva u atributskoj funkciji (receptivno). Upotreba komparativa i superlativa (uklju?uju?i i komparativske fraze: Dein Haus ist billiger als meine Wohnung.) Upotreba predloga za razli?ite vrste prostronih i vremenskih odnosa, upotreba predloga koji regiraju i dativ i akuzativ (Wechselpr?positionen): an, auf, in, hinter, über, unter, vor, zwischen) za izra?avanje mesta i pravca vr?enja radnje. Upotreba osnovnih partikula (receptivno): Was machst du denn da? Das kann ich aber nicht. 3. Glagol Upotreba prezenta, upotreba osnovnih glagola u preteritu - pomo?nih, modalnih i najfrekventnijih jakih glagola, upotreba perfekta slabih glagola, kao i frekventnih glagola sa nagla?enim i nenagla?enim prefiksom. Gra?enje i upotreba futura. Gra?enje konjunktiva za izra?avanje ?elje i ljubaznog pitanja: Ich m?chte nach Deutschland fahren. Ich h?tte gern ein Kilo ?pfel. Upotreba imperativa. Upotreba povratnih glagola sa povratnom zamenicom u akuzativu i dativu: Ich wasche mich. Ich wasche mir die H?nde. Upotreba modalnih i osnovnih modalitetnih glagola: Ich habe zu packen. Ich hoffe, dich wiederzusehen.Fraza i re?enica Upotreba genitivske posesivne fraze: das Haus meiner Eltern. Upotreba osnovnih glagola, imenica, prideva sa predlo?nom dopunom: Interesse für Sport, interessiert daran, sich interessieren für. Re?eni?ni okvir. Razokvirenje u komunikativne svrhe (receptivno). Nezavisno slo?ene i zavisno slo?ene re?enice (dass, ob, w-..., weil, obwohl). FIZI?KO VASPITANJE - IZABRANI SPORT (1 ?as nedeljno, 34 ?asa godi?nje) Cilj i zadaci Cilj nastave izbornog predmeta fizi?ko vaspitanje - izabrani sport jeste da u?enici zadovolje svoja interesovanja i potrebe za sticanjem znanja, sposobnosti za bavljenje sportom kao integralnim delom fizi?ke kulture i nastojanje da ste?ena znanja primenjuju u ?ivotu (stvaranje trajne navike za bavljenje sportom i u?e??em na takmi?enjima). Op?ti operativni zadaci: Op?ti operativni zadaci se ne razlikuju od osnovnih op?tih zadatka fizi?kog vaspitanja: - razvoj i odr?avanje motori?kih sposobnosti u?enika; - u?enje i usavr?avanje motori?kih formi izabranog sporta; - sticanje teorijskih znanja u izabranom sportu; - poznavanje pravila takmi?enja u izabranom sportu; - formiranje navika za bavljenje izabranim sportom; - socijalizacija u?enika kroz izabrani sport i negovanje eti?kih vrednosti prema u?esnicima u takmi?enja; - otkrivanje darovitih i talentovanih u?enika za odre?eni sport i njihovo podsticanje da se bave sportom. Posebni operativni zadaci: - razvoj i odr?avanje specifi?nih motori?kih sposobnosti (koje su naro?ito zna?ajne za uspe?no bavljenje izabranim sportom); - u?enje i usavr?avanje osnovnih i slo?enih elemenata tehnike izabranog sporta; - pru?anje neophodnih znanja iz izabranog sporta (principi tehnike, na?in ve?banja-treniranja, sticanje osnovnih i produbljenih takti?kih znanja, pravila takmi?enja u sportu itd.) i njihova primena u praksi; - u?enje i usavr?avanje osnovne taktike izabranog sprta i njena primene u praksi; - obavezna realizacija takmi?enja na odeljenjskom i razrednom nivou; - zadovoljavanje socijalnih potreba za potvr?ivanjem i grupnim poistove?enjem i dr.;- stvaranje objektivnih predstava u?enika o sopstvenim mogu?nostima za u?e??e u izabranom sportu; - podsticanje stvarala?tva u?enika u sportu (u domenu tehnike, taktike i takmi?enja). ORGANIZACIONI OBLICI RADA Osnovni organizacioni oblik rada je nastavni ?as. SADR?AJI PROGRAMA Programski sadr?aji fizi?kog vaspitanja-izabranog sporta ?ini slede?a struktura: - razvijanje motori?kih spoosbnosti u?enika; - sportsko-tehni?ko obrazovanje u?enika (obu?avanje i usavr?avanje tehnike); - individualna i kolektivna taktika izabranog sporta; - teorijsko obrazovanje; - pravila izabranog sporta; - organizovanje unutar odeljenskih i me?uodeljenskih takmi?enja. TEORIJSKO OBRAZOVANJE Teorijsko obrazovanje: - upoznavanje u?enika vrednostima izabranog sporta; - upoznavanje u?enika sa osnovnim principima ve?banja u skladu sa njegovim uzrastom; - upoznavanje u?enika sa ?tetnim posledicama nepravilnog ve?banja i predoziranja u izabranom sportu; - upoznavanje u?enika sa eti?kim vrednostima i slabostima sporta; - upoznavanje u?enika sa estetskim vrednostima sporta. Minimalni obrazovni zahtevi: Predmetni nastavnici utvr?uju minimalne obrazovne zahteve, u skladu sa usvojenim programom za svaki izabrani sport. Pod tim se podrazumeva: - savladanost osnovne tehnike i njena primena; - poznavanje i primena elementarne taktike; - poznavanje i primena pravila; - anga?ovanost i u?e??e u?enika na takmi?enjima u izabranom sportu. NA?IN OSTVARIVANJA PROGRAMA Nastava fizi?ko vaspitanje - izabrani sport obavezan je izborni predmet i realizuje se u okviru redovne nastave sa jednim ?asom nedeljno koji se unosi u raspored ?asova ?kole. ?asovi se upisuju prema redovnom rasporedu ?asova u rubriku dnevnika pod nazivom fizi?ko vaspitanje - izabrani sport (npr. atletika) i posebno se numeri?u. Svaki u?enik je obavezan da se opredeli za jedan sport koje mu se ponudi po?etkom ?kolske godine, a jo? bolje na kraju prethodnog razreda. ?kola u?enicima treba da ponudi takav izbor da njime budu ponu?eni najmanje dva individualna i dva kolektivna sporta. Ukoliko ?kola ima optimalne uslove za rad, u?enicima se mo?e ponuditi i vi?e sportova. Prihvataju se oni sportovi za koje se opredelilo najvi?e u?enika u jednom odeljenju (celo odeljenje realizuje program izabranog sporta cele ?kolske godine). Izbor sporta vr?i se na nivou odeljenja. Predlog za izabrani sport daje aktiv nastavnika fizi?kog vaspitanja, u skladu sa uslovima rada ?kole. Predlog mora biti realan. Predla?u se sportovi za koje postoje adekvatni uslovi. U?enici jednog odeljenja u osmom razredu mogu izabrati isti sport koji su upra?njavali u prethodnim razredima (V, VI, VII) ili mogu izabrati novi sport koji do tada nisu upra?njavali. I OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROGRAMA Osnovne karakteristike programu su: - izbornost; - da slu?e potrebama u?enika; - omogu?avanje nastavnicima ne samo da planiraju ve? i da programiraju rad u nastavi u skladu sa sopstvenim znanjima, iskustvima; - program u velikoj meri omogu?ava kreativnost nastavnika; - program je u funkciji celokupne nastave fizi?kog vaspitanja u?enika. Predlog sportova koji se ponude u?enicima kao izbor. 1. U prvom redu, sportovi koji se u odre?enom obimu obra?uju kroz nastavu fizi?kog vaspitanja: - atletika; - gimnastika; - ritmi?ka gimnastika: - rukomet; - ko?arka; - odbojka; - mali fudbal; - ples. 2. Sportovi koji se nalaze u programima takmi?enja "Saveza za ?kolski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije": - atletika; - strelja?tvo; - plivanje; - odbojka; - ko?arka; - rukomet; - mali fudbal; - stoni tenis; - gimnastika. 3. Sportovi za koje je zainteresovana lokalna sredina, odnosno lokalna samouprava. 4. Sportovi za koje postoje odgovaraju?i prirodni i materijalni resursi: - skijanje; - veslanje. 5. Sportovi sa kojima su se u?enici upoznali kroz kursne oblike rada. Didakti?ko-metodi?ko uputstvo za realizaciju ?asova izabrane sportske grane (izbornog sporta) - ?asove izabrane sportske grane potrebno je sa metodi?kog stanovi?ta u ?to ve?oj meri prilagoditi modelu ?asa fizi?kog vaspitanja. - U skladu sa motori?kim formama koje karakteri?u izabrani sport i koje se primenjuju u osnovnoj fazi ?asa, neophodno je birati ve?banja, kako za uvodno-pripremnu tako i zavr?nu fazu ?asa. - Te?i?te rada u svim izabranim sportovima da je na tehnici i njenoj primeni u situacionim uslovima. - Kod individualnih sportova insistirati na primeni kretanja u takmi?arskim uslovima. Nastojati da se tr?i ili pliva ?to br?e, ska?e ?to vi?e ili baca ?to dalje, posti?e ?to vi?e krugova itd. - Kod kolektivnih sportova (sportskih igara) forsirati uve?bavanje tehnike i taktike najvi?e kroz igru i situacione uslove pribli?ne uslovima igre. - Na svakom ?asu u odre?enim vremenskim intervalima sprovoditi takmi?enje izme?u ekipa. - U radu na ovim ?asovima neophodno je praviti timove-ekipe prema sposobnostima. - Na ?asovima izabranog sporta obavezno je primenjivati diferencirane oblike rada u skladu sa znanjima i sposobnostima u?enika. Ovakav pristup je obavezan uva?avaju?i strukturu u?enika koji su se opredelili za odre?eni sport (ima onih koji su se tim sportom ve? bavili ili se njime bave i u?enika po?etnika). - Sadr?aje rada na ?asovima programiraju nastavnici zadu?eni za realizaciju predmeta fizi?ko vaspitanje - izabrani sport u skladu sa znanjima o sportskoj grani i sagledavanjem sposobnosti i znanja u?enika. - Programirani sadr?aji planiraju se kao i svi ostali ?asovi nastave fizi?kog vaspitanja. - Ocenjivanje u?enika je u skladu sa obimom i kvalitetom onog nau?enog sadr?aja koji je za u?enike odre?en (program za po?etnike i program za naprednije). - Realizacijom ?asova fizi?kog vaspitanja - izabrani sport pratiti i zapa?ati u?enike koji su posebno talentovani za sport i upu?ivati ih da se njime bave i izvan ?kole u klubovima i sportskim ?kolama ako to ?ele ili imaju interesovanja. - Tokom rada sa u?enicima uo?avati one ?ije se interesovanje za odre?eni sport ne poklapa sa njihovim mogu?nostima i istim na kraju ?kolske godine savetovati za koji sport da se opredele u narednoj ?kolskoj godini. II ORGANIZACIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA Sadr?aji nastave fizi?ko vaspitanje - izabrani sport mogu se realizovati u objektima ?kole, na odgovaraju?im ve?bali?tima - objektima van ?kole, pod uslovom da se nalaze u blizini ?kole ili da je za u?enike organizovan namenski prevoz (sportska hala, bazen, otvoreni tereni, klizali?te, skijali?te itd.). ?asovi se mogu organizovati u istoj smeni u okviru rasporeda ?asova sa drugim predmetima ili u suprotnoj smeni, ako za tim postoji potreba i adekvatni uslovi. III PLANIRANJE VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA Planiranje obrazovno-vaspitnog rada sprovode nastavnici u skladu sa osnovnim principima planiranja nastave fizi?kog vaspitanja. Godi?nji plan rada je obavezni oblik nastavnog planiranja iz koga proisti?u mese?ni i nedeljni planovi rada. Shodno uobi?ajenoj praksi, nastavnici obavezno izra?uju i pripremu za pojedina?an ?as. Priprema za ?as bazira se na prihva?enoj ?etvorodelnoj strukturi ?asa primerenog potrebama nastave fizi?kog vaspitanja. IV PRA?ENJE I OCENJIVANJE Pra?enje i vrednovanje postignu?a u?enika Pra?enje napretka u?enika obavlja se sukcesivno tokom cele ?kolske godine, a na osnovu jedinstvene metodologije koja predvi?a slede?e tematske celine. U osmom razredu ocenjivanje se vr?i broj?ano, na osnovu ostvarivanja operativnih zadataka i minimalnih obrazovnih zahteva: - stanje motori?kih sposobnosti; - usvojene zdravstveno-higijenske navike; - dostignuti nivo savladanosti motornih znanja, umenja i navika u skladu sa individualnim mogu?nostima; - odnos prema radu. 1. Pra?enje i vrednovanje motori?kih sposobnosti vr?i se na osnovu savladanosti programskog sadr?aja kojim se podsti?e razvoj onih fizi?kih sposobnosti za koje je ovaj uzrast kriti?an period zbog njihove transformacije pod uticajem fizi?kih aktivnosti - koordinacija, gipkost, ravnote?a, brzina, snaga i izdr?ljivost. 2. Usvojenost zdravstveno-higijenskih navika prati se na osnovu utvr?ivanja nivoa pravilnog dr?anja tela i odr?avanja li?ne i kolektivne higijene, a, tako?e, i na osnovu usvojenosti i primene znanja iz oblasti zdravlja. 3. Stepen savladanosti motornih znanja i umenja sprovodi se na osnovu minimalnih programskih zahteva, koji je utvr?en na kraju navo?enja programskih sadr?aja. 4. Odnos prema radu vrednuje se na osnovu redovnog i aktivnog u?estvovanja u nastavnom procesu, takmi?enjima i van?kolskim aktivnostima. Ocenjivanje u?enika u okviru pra?enja i vrednovanja nastavnog procesa, vr?i se na osnovu pravilnika o ocenjivanju u?enika osnovne ?kole i na osnovu savremenih didakti?ko metodi?kih znanja. Pedago?ka dokumentacija i didakti?ki materijal Obavezna pedago?ka dokumentacija je: Dnevnik rada, struktura i sadr?aj utvr?uje se na republi?kom nivou i odobrava ga ministar, a nastavniku se ostavlja mogu?nost da ga dopuni onim materijalom za koje ima jo? potrebe. Planovi rada: godi?nji, po razredima i ciklusima, plan stru?nog aktiva, plan van?asovnih i van?kolskih aktivnosti i pra?enje njihove realizacije. Pisane pripreme nastavnik sa?injava za pojedine nastavne teme koje sadr?e: vremensku artikulaciju ostvarivanja nastavne teme (ukupan i redni broj ?asova, vreme realizacije), konzistentnu didakti?ku strukturu ?asova (oblike rada, metodi?ke postupke obu?avanja i uve?bavanja). Radni karton: ima svaki u?enik sa programom sadr?aja koji se ve?ba, a koji sa?injava u?itelj ili predmetni nastavnik i koji je prilago?en konkretnim uslovima rada. Formulari za obradu podataka za: stanje fizi?kih sposobnosti, realizaciju programskih sadr?aja u ?asovnoj i van?asovnoj organizaciji rada. O?igledna sredstva: crte?i, konturogrami, video-trake aran?irane, tablice orijentacionih vrednosti motori?kih sposobnosti, raznovrsna obele?avanja radnih mesta i drugi pisani materijali koji upu?uju u?enike na lak?e razumevanje i ostvarivanje radnih ciljeva i zadataka. V. IZBORNI NASTAVNI PREDMETI?SVAKODNEVNI ?IVOT U PRO?LOSTI (1 ?as nedeljno, 34 ?asa godi?nje) Cilj i zadaci Cilj izu?avanja predmeta svakodnevni ?ivot u pro?losti jeste pro?irivanje znanja iz oblasti op?te kulture i osposobljavanje u?enika da, upoznavanjem s na?inom ?ivota ljudi u pro?losti, bolje razumeju svet i vreme u kome ?ive i razviju svest o kontinuitetu i raznovrsnosti istorijskih pojava i procesa. U?enici bi trebalo da se upoznaju sa specifi?nostima dinamike dru?tvenih i kulturnih promena i da nau?e kako da sagledaju sebe u odnosu prema "drugom" kako bi sopstveni identitet potpunije i celovitije integrisali u ?iri kontekst razu?ene i slo?ene sada?njosti. Zadaci predmeta su da u?enici, posredstvom nastave, koja je usmerena upoznavanju razli?itih elemenata svakodnevnog ?ivota, kao ?to su odnosi u porodici, ishrana, obrazovanje, igre, zabava, stanovanje, odevanje i drugo, uo?e njihovu uslovljenost istorijskim doga?ajima i procesima. Koncepcija nastave ovog izbornog predmeta naglasak stavlja na upoznavanje s osnovnim elementima svakodnevnog ?ivota u pro?losti Srbije, Evrope i sveta, s namerom da se uo?e njihovi zajedni?ki imenitelji i prepoznaju razli?itosti koje postoje u datom istorijskom kontekstu, kao i u odnosu na savremeno doba u kojem u?enik ?ivi. Podsticanjem radoznalosti, kreativnosti i istra?iva?kog duha u prou?avanju ovog predmeta, u?enici treba da ovladaju elementarnim znanjima o prikupljanju istorijske gra?e i da razviju kriti?ki odnos prema toj gra?i i drugim ostacima pro?lih vremena. Operativni zadaci U?enici treba da: - razumeju zna?aj prou?avanja svakodnevnog ?ivota u pro?losti - usvoje i pro?ire znanja o razlikama izme?u svakodnevnog ?ivota danas i u pro?losti - steknu znanja o svakodnevnom ?ivotu u Evropi i svetu od kraja XIX do kraja XX veka - steknu znanja o svakodnevnom ?ivotu kod Srba od kraja XIX do kraja XX veka - usvoje i pro?ire znanja o ulozi fotografije, filma, radija i televizije u svakodnevnom ?ivotu ljudi nekad i sad - razvijaju istra?iva?ku radoznalost - razvijaju sposobnost povezivanja znanja iz razli?itih oblasti. SADR?AJI PROGRAMA UVOD Pojam svakodnevnog ?ivota (uo?avanje razlike izme?u politi?ke istorije, dru?tvene istorije i istorije svakodnevnog ?ivota i ukazivanje na osnovne tematske oblasti istra?ivanja - ishrana, stanovanje, odevanje, obrazovanje, odnosi u porodici i lokalnoj zajednici, le?enje, religioznost i verovanja obi?nih ljudi, zabava, takmi?arske igre i dr.). Zna?aj prou?avanja svakodnevnog ?ivotau pro?losti (pro?lost ne pripada samo vladarima, vojskovo?ama i dr?avnicima, ve? i obi?nim ljudima - ?enama, mu?karcima i deci, ?iji ?ivot mo?emo upoznati jedino istra?ivanjem njihove svakodnevice). FOTOGRAFIJA, FILM, RADIO I TELEVIZIJA NEKAD I SAD Fenomen fotografije, filma, radija i televizije (kao tehni?ka dostignu?a, na?in umetni?kog izra?avanja, sredstva masovne komunikacije, saznavanja i obrazovanja, i kao izuzetan istorijski izvor). Fotografija, film, radio i televizija u sada?njosti (kao pratioci svih vidova ?ivota savremenog ?oveka - njihova dru?tvena funkcija, upotreba i zloupotreba; fotografija, film, radio i televizija u tr?i?noj utakmici, ekonomskoj i politi?koj propagandi). Fotografija, film, radio i televizija u pro?losti (razvoj - opti?ka so?iva, dagerotipija, mokra plo?a, foto-aparat, filmska traka, pokretne slike, bioskop, radio talasi, katodna cev, ekran...; fenomen "tromosti oka", prva filmska projekcija 1895 - bra?a Limijer, filmski ?urnali - film kao izvor informacija o doga?ajima; "fabrika snova" u Holivudu - film kao masovna zabava i industrija, "zvezde" nemog filma - ?arli ?aplin, Baster Kiton, Rudolf Valentino, Glorija Svanson, Lilijen Gi?...; po?etak ere zvu?nog filma - D?ez peva? iz 1927. sa Al D?olsonom u naslovnoj ulozi, pojava animiranih filmova - Volt Dizni i njegovi junaci; pojava kolor filmova; filmski trikovi, festivali i nagrade - Zlatna palma, Zlatni lav, Zlatni medved, Oskar...; osnivanje radio-stanica, pojava televizije 1925. godine i uvo?enje prvih redovnih televizijskih programa 1935/36; prevlast televizije nad drugim medijima u drugoj polovini XX veka; primeri politi?ke zloupotrebe fotografije, filma, radija i televizije u XX veku; najzna?ajniji reditelji - Dejvid Vork Grifit, Sergej Ejzen?tajn, Luis Bunjuel, ?arli ?aplin, D?on Ford, Alfred Hi?kok, Federiko Felini, D?on Hjuston, Orson Vels, Fransoa Trifo...). Fotografija, film, radio i televizija u Srbiji nekad i sad (delatnost dvorskog fotografa Anastasa Jovanovi?a, porodi?ni foto-albumi, prva filmska projekcija u Srbiji 1896, prvi srpski filmovi - Krunisanje kralja Petra I iz 1904. i prvi igrani film ?ivot i dela besmrtnog vo?da Kara?or?a iz 1911. godine; bioskopi bra?e Savi? i Svetozara Botori?a u Beogradu, najzna?ajniji i najgledaniji filmovi, zna?ajni filmski glumci - Ilija Stanojevi?, Dobrica Milutinovi?, Ljubinka Bobi? i drugi; po?etak rada prve radio-stanice - Radio Beograda 1929, javna demonstracija televizije na sajmu u Beogradu 1939, tajno pra?enje programa Radio Londona za vreme okupacije, osnivanje Televizije Beograd 1958, zajedni?ko gledanje TV programa, postojanje samo jednog televizijskog programa, ku?ni radio i TV aparati kao statusni simboli; me?unarodno priznati srpski reditelji - Aleksandar Petrovi?, ?ivojin Pavlovi?, Du?an Makavejev, Emir Kusturica, Slobodan ?ijan, Goran Markovi?, Sr?an Karanovi?, Goran Paskaljevi?, Sr?an Dragojevi?...). SVAKODNEVNI ?IVOT OD KRAJA XIX DO KRAJA XX VEKA Svakodnevni ?ivot u Evropi i svetu od kraja XIX do kraja XX veka Na?in ishrane (promene u pripremanju namirnica, jelovniku, na?inu ?uvanja i konzerviranja hrane; kuhinjski aparati - elektri?ni ?poret, fri?ider i dr; restorani "brze hrane", pi?e - pojava gaziranih bezalkoholnih pi?a, konzumiranje kafe, ?aja, duvana i dr.). Odevanje (prirodni i ve?ta?ki materijali i na?ini obrade, stilovi u odevanju, kultura odevanja, modne ku?e, pojava modne industrije, svakodnevna i sve?ana ode?a, d?ins kao karakteristika odevanja mladih u ?itavom svetu, nakit, frizure, ?minka, parfemi, li?na higijena...). Porodi?ni odnosi (tradicionalni i savremeni pogledi na porodicu, polo?aj deteta; promene nastale posle Prvog svetskog rata u odnosima me?u polovima, seksualna revolucija). Stanovanje (gra?evinski materijali, na?in gradnje, razvoj gra?evinske tehnike, vrste objekata i organizacija prostora; razlika u na?inu stanovanja izme?u sela i grada i izme?u bogatih i siroma?nih; osvetljenje - gas i struja; grejanje, upotreba solarne energije, ku?ni inventar, ku?ni aparati - fen, ma?ina za ve?, mikser, usisiva?...; ukra?avanje stambenog prostora - slike, portreti ?lanova porodice, fotografije). ?ivot u gradu (prostorno i urbano planiranje; industrijske ?etvrti, radni?ka naselja i predgra?a; boemske ?etvrti; pojava moderne infrastrukture - vodovod, kanalizacija, metro, problem zaga?enja, odno?enje i skladi?tenje otpada; ?ivot u vreme svetskih ratova, primeri Pariza, Londona, Berlina, Njujorka, Moskve, Sankt Peterburga i dr.). ?ivot na selu (osnovni ritmovi agrarne proizvodnje, organizacija radnog dana, primena savremenih agrotehni?kih mera i mehanizacije, migracije seoskog stanovni?tva u gradove). Obrazovanje i vaspitanje (?kole i univerziteti, uloga crkve i dr?ave - pojava svetovnog i obaveznog obrazovanja; ?irenje pismenosti, pojava ?kolskih ud?benika, zabranjene knjige, pojava legata i zadu?bina; polo?aj u?enika - nagra?ivanje i ka?njavanje, odevanje u?enika, Skautski pokret). Verski ?ivot (obele?ja svakodnevnog ?ivota pripadnika razli?itih verskih konfesija - sli?nosti i razlike u verovanjima i obi?ajima izme?u katolika, protestanata, pravoslavaca, muslimana, Jevreja; ateizam). Vojska (?ivot vojnika u ratu i miru, ?ene u vojsci, izrada i izgled vojne opreme: artiljerija, avijacija, podmornice, nosa?i aviona, automatsko oru?je, torpeda, tenkovi, bojni otrovi, raketne jedinice, radari, nuklearno naoru?anje i dr; razvoj moderne vojne strategije i taktike, uniforme i vojna odlikovanja; vojno obrazovanje, vojnici i civili u totalnom ratu). Zabava (bioskopi, igre, ples uz muziku, gramofoni, magnetofoni, CD, kompjuteri, balovi, matine, maskiranje, uli?ni zabavlja?i, putuju?a pozori?ta; d?ez, rok i pop muzika i dr.). Sport (moderne Olimpijske igre, amaterski i profesionalni sport, najpopularniji sportovi - ko?arka, fudbal, tenis, ragbi i dr.). Komunikacije, putovanja i turizam (razvoj po?tanskog, telegrafskog, telefonskog, ?elezni?kog, automobilskog i avionskog saobra?aja; auto i avio klubovi, novine i novinarstvo, Internet, otkrivanje novih destinacija, gostionice i hoteli, putni?ke agencije...). Odnosi i stereotipi prema drugom i razli?itom (prema pripadnicima druge nacije, veroispovesti, pola, rase, politi?kog uverenja, profesije, prema hendikepiranima i obolelima...). Briga o telu i zdravlju - le?enje (bolnice, na?ini zdravstvene za?tite i preventive, razvoj medicine, rendgen zraci, humanitarne organizacije - Crveni krst; lekovi i lekovito bilje, apoteke, zarazne bolesti, bolesti mornara, higijenski uslovi, epidemije i dr.). Svakodnevni ?ivot kod Srba od kraja XIX do kraja XX veka Na?in ishrane (rekonstrukcija mogu?eg jelovnika - dvor, grad, selo; promene u pripremanju namirnica, na?inu ?uvanja hrane i njenom konzerviranju; posni i mrsni ciklusi, nacionalna kuhinja, uticaji drugih kuhinja na karakter ishrane; pi?e, konzumiranje kafe i duvana). Odevanje (materijali i tkanine, razlike u odevanju kod pripadnika razli?itih dru?tvenih grupa; gra?ansko odelo i uniforme; narodna no?nja u Srbiji, savremeni na?in odevanja). Stanovanje (kultura stanovanja, gra?evinski materijali, na?in gradnje, izgled objekata i organizacija prostora; razlike u stanovanju kod Srba: dvorci, gradske ku?e, konaci, seoske ku?e; dvorovi vladara - Milana i Aleksandra Obrenovi?a, Petra i Aleksandra Kara?or?evi?a, Nikole Petrovi?a, rezidencije Josipa Broza; ukra?avanje stambenog prostora - name?taj, slike, ikone, portreti ?lanova porodice, fotografije; ure?enje dvori?ta). Industrija, trgovina i zanatstvo (industrijalizacija Srbije - pivare, staklare, tekstilna i automobilska industrija; stari zanati). ?ivot u gradu (osnovni tipovi gradskih naselja - grad, varo?, varo?ica, "divlja" naselja; orijentalni i evropski uticaji; elektrifikacija, javni gradski prevoz - fijakeri, tramvaji, trolejbusi i autobusi, ?ivot u gradu za vreme okupacije: 1915-1918. i 1941-1945. godine, primeri Beograda, Novog Sada, Ni?a, Kragujevca i dr.). ?ivot na selu (osnovni ritmovi agrarne proizvodnje; osnovna obele?ja zemljoradnje, vinogradarstva i sto?arstva; zadruga, moba, pozajmica; poljoprivredna oru?a, mlinovi, vetrenja?e, ?uvanje i skladi?tenje hrane, ?ivot na selu za vreme okupacije: 1915-1918. i 1941-1945. godine, migracije seoskog stanovni?tva u gradove). Porodica (obi?aji ?ivotnog ciklusa - ro?enje, svadba, smrt, sahrana; polo?aj mu?karca, ?ene i deteta u porodici i lokalnoj zajednici, ?ivot u u?oj i ?iroj porodici). Verski ?ivot (pravoslavni identitet, sli?nosti i razlike u verovanjima i obi?ajima izme?u pravoslavaca i drugih veroispovesti - katolika, muslimana, Jevreja, protestanata; ateizam). Dru?tveni ?ivot (osnovni praznici - porodi?ni, verski i dr?avni; zna?aj praznika, promene praznika, promena kalendara; radni i neradni dani; uloga kafana, barova, "kafi?a", diskoteka; razli?iti oblici zabavnih aktivnosti: na selu - kolo, prela, posela, seoske slave; u gradu - balovi, matinei, soarei, klubovi, izleti, knji?evne dru?ine i ?itali?ta, pozori?te, bioskopi...). Sport (osnivanje Srpskog olimpijskog kluba 1910, u?e??e na me?unarodnim takmi?enjima i veliki uspesi, sportska dru?tva i klubovi - "Soko", "Partizan", "Crvena zvezda", "Vojvodina"...; savremeni sport i sportski ?ivot). Odnosi i stereotipi prema drugom i razli?itom (prema pripadnicima druge nacije, veroispovesti, pola, rase, politi?kog uverenja, profesije, prema hendikepiranima i obolelima...). Obrazovanje (?irenje pismenosti u lokalnim sredinama, uvo?enje obaveznog osnovnog obrazovanja, osnivanje muzi?kih i umetni?kih ?kola, ?enskih u?iteljskih ?kola i gimnazije, univerziteti, jedan dan u ?koli, ?kolska slava, odevanje u?enika, ?kolovanje ?enske dece, ?kolovanje u inostranstvu, osnivanje pokreta Trezvena mlade?, nasilje u ?koli). Vojska (?ivot vojnika u ratu i miru, ?ene u vojsci, izrada i izgled vojne opreme; razvoj vojne strategije i taktike, srpske i jugoslovenske vojne uniforme i odlikovanja; vojno obrazovanje - osnivanje vojne akademije). Briga o telu i zdravlju - le?enje (bolnice u Srbiji, na?ini zdravstvene za?tite i preventive, humanitarne organizacije - Crveni krst; narodna i alternativna medicina, apoteke, zarazne bolesti, higijenski uslovi, epidemije...). Komunikacije, putovanja i turizam (razvoj po?tanskog, telegrafskog, telefonskog, ?elezni?kog, automobilskog i avionskog saobra?aja; auto i avio klubovi, novine i novinarstvo, Internet, otkrivanje novih destinacija, gostionice i hoteli, vizni re?im kao presecanje komunikacija...). NA?IN OSTVARIVANJA PROGRAMA Nastavni program za osmi razred je koncepcijski tako postavljen da predstavlja smisaonu celinu koja se oslanja na nastavne sadr?aje iz petog, ?estog i sedmog razreda. Sastoji se iz tri tematske celine. Prva celina se mo?e odrediti kao bazi?na jer svi programi za ovaj predmet, od petog do osmog razreda, njome zapo?inju. Sadr?aji u okviru ove teme namenjeni su preciznijem odre?ivanju pojma svakodnevni ?ivot, kao i obja?njavanju zna?aja prou?avanja svakodnevnog ?ivota ljudi u pro?losti. Druga celina obuhvata samo jedan sadr?aj svakodnevnog ?ivota. U osmom razredu ta tema je Fotografija, film, radio i televizija nekad i sad, koja se obra?uje polaze?i od sada?njosti koja je u?enicima poznata ka daljoj pro?losti, do vremena nastanka ovih medija. Tre?a tematska celina se bavi razli?itim aspektima istorije dru?tva i istorije svakodnevnog ?ivota u odre?enom vremenskom periodu. U osmom razredu to je savremeno doba (XX vek), ?ime se obezbe?uje veza sa prou?avanjem istorijskih doga?aja u okviru obaveznog predmeta istorija. Podelom na pomenute tematske celine, u?enicima je omogu?eno da se u bilo kojem razredu opredeljuju za ovaj izborni predmet prvi put, a da propu?teni program(i) ne predstavljaju ozbiljniju prepreku. Oni u?enici koji izaberu da tokom ?itavog drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja izu?avaju ovaj predmet, ovlada?e najva?nijim pojmovima i pojavama koje ?ine svakodnevicu ?ivota ljudi u rasponu od praistorije do savremenog doba, a sa sadr?ajima ?etiri teme (po jedna za svaki razred) bi?e detaljnije upoznati. Iako je ceo program zasnovan na saznanjima o pro?losti, neophodno je da se tokom rada sa u?enicima vr?i stalna komparacija sa savremenim dobom, ?ime se potencira shvatanje kontinuiteta u razvoju dru?tva i bogatstvu sadr?aja iz pro?losti. Programom se, tako?e, aktuelizuju odnosi lokalno - globalno, pri ?emu u?enici imaju priliku da svoj zavi?aj bolje prou?e u odnosu na zadatu epohu. U sadr?aju programa date su osnovne tematske celine, a nastavnik ima slobodu da kreira kona?nu verziju programa za svaku grupu sa kojom radi, uva?avaju?i interesovanja u?enika i ciljeve i zadatke predmeta. Na po?etku ?kolske godine, kad se u?enici me?usobno bolje upoznaju jer naj?e??e pripadaju razli?itim odeljenjima, potrebno je u dogovoru sa njima izvr?iti izbor nastavnih sadr?aja. Navode?i interesatne istorijske ?injenice ili pitanja (kako su u pro?losti ljudi popravljali zube, kako su znali koliko je sati, na koji na?in su osvetljavali prostorije i dr.), nastavnik pobu?uje u?eni?ku radoznalost i motivi?e ih da se opredele za neke od ponu?enih sadr?aja. Uloga i odgovornost nastavnika sastoje se u tome da te sadr?aje, zatim, uobli?i u konkretne nastavne teme, koje ?e biti obra?ivane na ?asovima. Na takav na?in odabran nastavni sadr?aj, osnova je za dalji rad nastavnika, planiranje nastavnih aktivnosti i metodi?ko pripremanje za ?as. Po?eljno je da nastavnik tako organizuje svoj rad da planirane aktivnosti dobiju definisanu strukturu, koju odlikuju fleksibilnost i adaptibilnost. U pripremnoj fazi nastavnik prikuplja dovoljno informacija o sadr?ajima koji ?e biti predmet rada sa u?enicima, ali ?e kona?ni obim informacija biti odre?en u?eni?kim potrebama i mogu?nostima da ih pripreme i prime. Nastavnik je taj koji ne dozvoljava da dominira preterana faktografija, a nastoji da se postigne funkcionalnost znanja i povezanost ?injenica u smisaone celine. On na razli?ite na?ine podsti?e osamostaljivanje u?enika u prikupljanju i sre?ivanju istorijskih podataka, usmerava ih na razli?ite izvore informacija i podu?ava ih kako da se prema njima kriti?ki odnose. Na taj na?in se neguje istra?iva?ki duh i zanimanje za nauku, a podsti?e se razvoj mi?ljenja zasnovanog na proverenim ?injenicama i argumentima. Osnovni pristup u radu jeste interdisciplinarnost i savla?ivanje novih i nepoznatih ?injenica pomo?u onih bliskih i poznatih. U okviru ovog predmeta postoje velike mogu?nosti za integraciju ?kolskog i van?kolskog znanja u?enika, za izlazak iz okvira ?kolskih ud?benika i u?ionice, uklju?ivanje roditelja i sugra?ana koji poseduju znanja, kolekcije, knjige, filmove i drugu gra?u koja mo?e da pomogne u realizaciji programa. Nastavnik svakoj nastavnoj jedinici pristupa kao posebnom obrazovnom i didakti?kom problemu za koji zajedno sa u?enicima pronalazi odgovaraju?a re?enja. Uvek treba te?iti kombinovanju razli?itih metoda rada (kratka predavanja, gledanje filmova, ?itanje knjiga, diskusije, analiza pisanih izvora, slika i fotografija, posete arheolo?kim i istorijskim lokalitetima, pravljenje upotrebnih predmeta iz pro?losti...). Posebno je prikladno organizovati u?enike u timove, gde se centralni zadatak re?ava tako ?to svako ima svoj pojedina?ni radni zadatak i ulogu u timu. U izvo?enju nastave samostalno istra?ivanje u?enika je najva?nije, bez obzira na izabrane metode rada. Nastavnikova je uloga da organizuje nastavu, pru?i pomo? u?enicima u radu (od davanja informacija do upu?ivanja na izvore informacija) i da podsti?e interesovanje u?enika za predmet. U toku svih aktivnosti treba ohrabrivati razmenu informacija, kako izme?u u?enika i nastavnika, tako i izme?u samih u?enika. Kvalitet nastave unapredi?e upotreba razli?itih nastavnih sredstava kao ?to su: ilustracije, dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, arheolo?ki materijal ili kopije nalaza, posete kulturno-istorijskim spomenicima, kompjuterske igre koje se zasnivaju na rekonstrukciji dru?tva iz pro?losti i dr. Doma?i zadaci imaju svoje opravdano mesto u realizaciji ovog programa. Ukoliko se dobro postave, ne?e dodatno opteretiti u?enike niti kod njih izazvati odbojnost. Razlog za uvo?enje doma?ih zadataka ne proizilazi iz malog fonda ?asova i obimnog gradiva, ve? iz samog cilja predmeta. Doma?i zadaci ?e doprineti da se u?enici osamostale u istra?iva?kim aktivnostima i prikupljanju podataka, posebno kada se usklade s interesovanjima u?enika (ne treba svi u?enici da imaju isti doma?i zadatak). Mnoge doma?e zadatke u?enici mogu raditi u paru ili manjoj grupi, uz pomo? porodice, za vreme raspusta, ?to su nedovoljno iskori??eni modaliteti u radu s u?enicima. Kao i kod drugih izbornih predmeta kod kojih ocena ne uti?e na ?kolski uspeh, ocenjivanje dobija ne?to druga?iju pedago?ku dimenziju. Za ovaj predmet klasi?no pismeno i usmeno ispitivanje znanja nije pogodno. Svaka nastavna aktivnost je prilika da se u?enik oceni. Nastavnik prati celokupni rad u?enika i nagra?uju sve njegove aspekte. Pored ste?enog znanja o svakodnevnom ?ivotu ljudi u pro?losti, nastavnik treba da nagradi i u?eni?ko anga?ovanje, u?e??e i posve?enost aktivnostima nezavisno od postignu?a. Ocena je odraz individualnog napredovanja u?enika i podsticaj za njegov dalji razvoj. Kako je sadr?aj predmeta povezan sa svim oblastima ?ivota (ishrana, odevanje, obrazovanje, le?enje, proizvodnja, zabava...), u?enici imaju priliku da savla?ivanjem programa ovog predmeta dobiju brojne informacije zna?ajne za svoj budu?i profesionalni razvoj. Nastavnik treba da ima u vidu i ovaj aspekt predmeta i, ukoliko kod nekog u?enika prepozna posebno interesovanje za odre?ene sadr?aje, ili ih u?enik zatra?i sam, mo?e da mu uka?e kojom profesijom bi se mogao baviti, odnosno u kojoj srednjoj ?koli se sti?u znanja i zvanja za odre?enu oblast. Da bi se zadaci nastave ?to potpunije ostvarili, trebalo bi da postoji korelacija s drugim obaveznim i izbornim nastavnim predmetima kao ?to su istorija, geografija, srpski jezik, likovna kultura, muzi?ka kultura, crtanje, slikanje i vajanje, ?ah, verska nastava, gra?ansko vaspitanje... Na kraju ?kolske godine, kao mogu?nost da se sistematizuje i rekapitulira usvojeno znanje, mo?e se organizovati izlo?ba, priredba ili druga prigodna manifestacija, na kojoj bi u?enici pokazali ste?eno znanje, materijale, predmete i drugu gra?u koju su prikupili izu?avaju?i ovaj izborni predmet. Ovakve izlo?be/priredbe zahtevaju od nastavnika da planira ?asove na kraju ?kolske godine za njihovu pripremu. Posebni zahtevi Fotografija, film, radio i televizija nekad i sad Realizovanjem nastavnih sadr?aja ove tematske celine u?enici ?e se upoznati sa ulogom i zna?ajem fotografije, filma, radija i televizije u ?ivotu ljudi. Nastavne aktivnosti treba tako organizovati da u?enici shvate psiholo?ki i socijalni aspekt ovih medija i njihovu pozitivnu i negativnu ulogu. Da bi razumeli taj aspekt, od u?enika se mo?e tra?iti da zamisle kako bi se ose?ali kada bi im neko oduzeo sve fotografije iz njihovog dosada?njeg ?ivota, uni?tio snimke proslava njihovih ro?endana, izgubio snimke njihovih roditelja kad su bili mladi, ili kako bi im izgledao ?ivot kada ne bi imali ni radio, ni televizor, ni DVD. Na taj na?in ?e se ukazati na zna?aj koji ovi mediji, osim na dru?tvenom planu, imaju i za identitet i integritet svakog pojedinca. U?enici ?e uo?iti ?ovekovu potrebu da zadr?i i sa?uva trenutke, posebno one koji su mu zna?ajni, da bude brzo informisan o aktuelnim doga?ajima, da se zabavi, prevazi?e dosadu... Od starijih ?lanova porodice u?enici mogu da saznaju kako se nekada ?ivelo kad nije svaka ku?a imala televizor, radio ili fotoaparat. Neophodno je ukazati na ?injenicu da je tehnolo?ki razvoj u poslednjih nekoliko decenija XX veka omogu?io ve?u dostupnost ovih medija ljudima, a da je ranije to bio statusni simbol. Istoriju razvoja fotografije, filma, radija i televizije treba obraditi u obimu u kojem u?enici ?ele, bez velikog broja podataka, koriste?i prethodno ste?ena znanja i sa fokusom na razumevanje toka tehnolo?kog razvoja i na to kako su ve?e tehni?ke mogu?nosti pobu?ivale kreativnost. Na osnovu toga, u?enici mogu da daju svoju projekciju o potencijalnom pravcu daljeg razvoja medija. Pored razmatranja pro?losti i budu?nosti medija, ipak najvi?e pa?nje treba posvetiti sada?njosti. U?enici mogu da analiziraju medije koji su sada u upotrebi i shvate kakvu ulogu oni imaju u savremenom dru?tvu. Ta analiza mo?e biti dobra podloga za organizovanje debate izme?u dve grupe, od kojih bi jedna "branila" medije navode?i koliko su zna?ajni za ?ivot ?oveka, a druga bi ih "napadala" obrazla?u?i njihov negativan uticaj. Cilj takve debate je realno sagledavanje dobrih i lo?ih strana medija i razvijanje kriti?kog odnosa prema onome ?to mediji nude. U tu svrhu, mogu se korititi kao primer reklame jer su povezane sa svim pojmovima ove teme, a ima ih u velikom broju i u?enicima su dostupne. Kako su fotografija, film, radio i televizija kao fenomeni bliski u?enicima i svakodnevno se sa njima susre?u, postoje velike mogu?nosti da se organizuju razli?ite aktivnosti. U?enici mogu da naprave "kratku istoriju" svoje porodice od dostupnih fotografija s odgovaraju?im komentarima. Grupe u?enika mogu da pripreme scenario i snime film, ?iji je cilj da se zabele?i neki trenutak sada?njosti za koji procenjuju da bi bio interesantan u budu?nosti. Mo?e se, tako?e, pripremiti izlo?ba fotografija sa temom iz ?kolskog ?ivota. Svakodnevi ?ivot od kraja XIX do kraja XX veka Nastavni sadr?aji preporu?eni u ovoj temi daju mogu?nost u?enicima da steknu jasniju predstavu o periodu od kraja XIX do kraja XX veka. Najve?i deo pro?losti pripada obi?nim ljudima, koji su nam po mnogo ?emu veoma bliski. Taj "obi?an" i uglavnom "bezimeni" svet pojedinaca i lokalnih zajednica (sagledanih kao opozicija centru) ?ini zapravo istoriju sveta, koju klasi?na istorija, politi?ki i doga?ajno usmerena, predstavlja samo kroz istoriju dr?ava, vladara i vladaju?ih elita. Upoznavanjem sa ljudskom svakodnevicom u savremenom dobu, kao i u bilo kojoj drugoj istorijskoj epohi, u?enicima ?e se ukazati brojne sli?nosti i razlike s dana?njim vremenom. Uo?avanje sli?nosti i razlika ima dva osnovna cilja. Prvo, u?enicima ?e se apstraktnost istorijske nauke o istorijskim procesima i i??ezlim dr?avama i kulturama pribli?iti kroz "konkretizaciju" pro?losti u pojavi svakodnevice obi?nih ljudi pro?lih vremena. Time se kod u?enika stvara svest da je pro?lost nekada bila ne?ija sada?njost, kao ?to i na?a svakodnevica veoma brzo postaje pro?lost. Drugo, u dijalogu sa razli?itim i drugim, u?enici ?e mo?i da potpunije sagledaju neposredno okru?enje i dru?tvo u kojem ?ive, kao i sebe same. Na taj na?in, do?i ?e do pro?irivanja ste?enih znanja, a u isto vreme proces formiranja svesti o samom sebi i okolnom svetu bi?e upotpunjen saznanjem o razvoju i usavr?avanju kulturnih odlika razli?itih zajednica, koje naj?e??e odgovaraju promenama njihovih dru?tveno-ekonomskih sistema. Time bi trebalo da se kod u?enika podstakne razvoj ve?tine posmatranja, upotrebe komparativnosti i kriti?kog sagledavanja njihovog sopstvenog okru?enja i sada?njice.CRTANJE, SLIKANJE I VAJANJE (1 ?as nedeljno, 34 ?asa godi?nje) Cilj i zadaci Cilj vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture jeste da podsti?e i razvija u?eni?ko stvarala?ko mi?ljenje i delovanje, u skladu sa demokratskim opredeljenjem dru?tva i karakterom ovog nastavnog predmeta. Zadaci: - razvijanje sposobnosti u?enika za opa?anje kvaliteta svih likovnih elemenata; - stvaranje uslova da u?enici na ?asovima u procesu realizacije sadr?aja koriste razli?ite tehnike i sredstva i da upoznaju njihova vizuelna i likovna svojstva; - razvijanje sposobnosti u?enika za vizuelno pam?enje i povezivanje opa?enih informacija kao osnove za uvo?enje u vizuelno mi?ljenje; - razvijanje osetljivosti za estetske, likovne i vizuelne vrednosti, koje se sti?u u nastavi, a primenjuju u radu i ?ivotu; - razvijanje motori?kih sposobnosti u?enika i navike za lepo pisanje; - podsticanje interesovanja, stvaranje i negovanje potrebe kod u?enika za pose?ivanjem muzeja, izlo?bi, kao i za ?uvanje kulturnih dobara i estetskog izgleda sredine u kojoj u?enici ?ive i rade; - stvaranje uslova da se upoznavanjem likovnih umetnosti bolje razumeju prirodne zakonitosti i dru?tvene pojave; - omogu?avanje razumevanja i pozitivnog emocionalnog stava prema vrednostima izra?enim i u delima razli?itih podru?ja umetnosti; - razvijanje sposobnosti za prepoznavanje osnovnih svojstava tradicionalne, moderne i savremene umetnosti. Operativni zadaci U?enici treba da se: - osposobe da opa?aju i predstavljaju: slobodne kompozicije, vizuelne metaforike, kontraste, jedinstva i dominante u prostoru, fantastike; - formiraju navike za vi?i nivo kulture rada, kvalitet proizvoda, kulturu ?ivota i slobodnog vremena; - likovno-vizuelno opismene, razviju kreativne sposobnosti, pripremaju za efikasno i savremeno uklju?ivanje u rad, odnosno za razli?ita zanimanja. Struktura: 1. Sadr?aji programa 2. Kreativnost 3. Medijumi SADR?AJI PROGRAMA 1.1. SLOBODNO KOMPONOVANJE (6+2) 1.1.1. Enformel.... (2) 2.1.1. Neposredno preno?enje dinami?nog toka misli u odre?enom vremenskom intervalu 3.1.1. Slikanje, odgovaraju?a sredstva i materijali 1.1.2. Ritmi?ko-harmonijska kompozicija ?istog odnosa boje i forme (2) 2.1.2. Percepcija - apercepcija 3.1.2. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovaraju?a sredstva i materijali 1.1.3. Sistem nizanja skupova ta?aka, linija, boja, oblika i volumena prema odre?enoj shemi (2) 2.1.3. Kombinatorika unapred datog skupa geometrijskih bojenih povr?ina, plasti?nih elemenata ili lineatura 3.1.3. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovaraju?a sredstva i materijali 1.1.4. Slobodno komponovanje - ve?banje (2) 1.2. VIZUELNA METAFORIKA (4+2) 1.2.1. Amblem, povr?insko oblikovanje (2) 2.2.1. Percepcija i apercepcija 3.2.1. Crtanje, slikanje, vajanje, Odgovaraju?a sredstva i materijali 1.2.2. Amblem, trodimenzionalno oblikovanje (2) 2.2.2. Percepcija i apercepcija 3.2.2. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovaraju?a sredstva i materijali 1.2.3. Vizuelna metaforika ve?banje (2) 1.3. KONTRAST, JEDINSTVO I DOMINANTA U PROSTORU (10+6) 1.3.1. Kontrast, jedinstvo i dominanta u prostoru (10) 2.3.1. Opa?anje i predstavljanje 3.3.1. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovaraju?a sredstva i materijali 1.3.2. Kontrast, jedinstvo i dominanta u prostoru - ve?banje (4) 1.4. SLOBODNO KOMPONOVANJE I FANTASTIKA (3+1) 1.4.1. Realni oblici u nerealnim odnosima (2) 2.4.1. Apercepcija (zami?ljanja, podsticanje imaginacije) 3.4.1. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovaraju?a sredstva i materijali 1.4.2. Fotomonta?a (1) 2.4.2. Percepcija i apercepcija 3.4.2. Odgovaraju?a sredstva i materijali 1.4.3. Slobodno komponovanje i fantastika - ve?banje (1) NA?IN OSTVARIVANJA PROGRAMA Koncepcija ovog izbornog predmeta poseban naglasak stavlja na podr?ku razvoju darovitih u?enika, koji imaju mogu?nost da prodube znanja u onim sadr?ajima koji se ne mogu realizovati u redovno-?asovnom sistemu. Za izradu ovog programa stru?na komisija oslonce je tra?ila, pre svega, u programu obaveznog predmeta likovna kultura kako bi se nastavila korelacija i utemeljila zapo?eta realizacija sadr?aja. Programski sadr?aji omogu?avaju prepoznavanje i razvoj darovitosti u?enika, njihovih individualnih sposobnosti i postepeno uvo?enje u?enika u oblast profesionalne orijentacije. Nastavni program likovne kulture za osmi razred podrazumeva postojanje odre?enog fonda znanja koji su u?enici sticali od prvog razreda i pretpostavlja da se njegovo puno ostvarenje posti?e u korelaciji sa drugim nastavnim predmetima (srpski jezik, muzi?ka kultura, biologija, hemija, istorija, fizika, matematika) i razli?itim vannastavnim aktivnostima. Imaju?i u vidu da je u pitanju zavr?ni razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja neophodno je izvr?iti sistematizaciju nau?enog, kao i pripremu za izbor odgovaraju?e stru?ne ?kole. U tom pogledu nastavnik treba da uka?e u?enicima na ?iroki spektar obrazovnih profila u kojima je obrazovanje u oblasti likovne kulture od velikog zna?aja. To je istovremeno razlog da se ukazuje na va?nost predmeta. Strukturu programa ?ine: 1) nastavni sadr?aji koji se odnose na savladavanje likovnog jezika i upoznavanje sadr?aja likovne kulture, poznavanje dela iz umetni?kog nasle?a i elemenata likovne pismenosti; 2) kreativnost - razvijanje percepcije i apercepcije, podr?ka u?enicima da otkrivaju i dolaze do novih re?enja; pretpostavka za podsticanje kreativnosti su motivacioni sadr?aji prakti?nih likovnih aktivnosti u?enika, koji obuhvataju: - domen u?eni?kih do?ivljaja, - domen korelacije sa drugim obrazovno-vaspitnim podru?jima. 3) medijumi (tradicionalni i savremeni) i sredstva - kori??enje likovnih disciplina i upotreba odre?enih materijala u oblikovanju, kao i pro?ireni medijumi. Nastavni program likovne kulture tako je koncipiran da posebnu va?nost pridaje u?eniku. Nastavnik koncipira metodi?ke postupke i oblike rada usagla?avaju?i obrazovno-vaspitne zadatke (likovne probleme) sa pobu?enim interesovanjem u?enika, tako da ove zadatke prihvate na nivou samoinicijative, odnosno u skladu sa vlastitom izra?enom potrebom. Razli?itim (primerenim) metodama rada treba tuma?iti sadr?aje programa kako bi u?enici postupno i spontano usvajali nova znanja. U tom smislu, uloga nastavnika nagla?ena je u fazi izbora i didakti?ke pripreme motivacionog sadr?aja, a izbor teme zavisi od su?tine likovnog zadatka, odnosno, konkretnog sadr?aja kojim se u?enik motivi?e u pravcu odre?enog likovnog problema. Nastavni sadr?aji likovne kulture, problemski postavljeni, vertikalno se razvijaju od prvog do osmog razreda i proizilaze jedan iz drugog. Polaze?i od uzrasnih mogu?nosti u?enika, vodilo se ra?una o prilago?enosti i spiralnim krugovima sadr?aja obrazovnog karaktera za svaki razred posebno, ?to je i odre?eno u operativnim zadacima. Takvi sadr?aji kao osnov imaju teoriju oblikovanja, a informativnost se sti?e u prakti?nom (delimi?no i u teorijskom radu) putem analiza umetni?kih dela i estetskim procenjivanjem u?eni?kih radova. Nastavni programi ovog predmeta organizovani su na principu kumulativnog ?irenja znanja o pojmovima i pojavama planiranim za upoznavanje i izu?avanje u ovoj oblasti u skladu sa uzrastom. Iz razreda u razred se ?iri opseg znanja i produbljuje njegovo usvajanje na saznajnom, iskustvenom i prakti?nom (delatnom) nivou. U?enike je potrebno usmeravati ka kreativnim potencijalima uva?avanjem individualnih sposobnosti prema prakti?nom radu gde ponu?ene informacije nisu apsolutno obavezuju?i okviri delovanja i definitivne vrednosti. Podsticanjem kreativnosti u?enika isklju?uje se gotovo re?enje i rad po ?ablonu. Problemski zahtevi ovog programa imaju karakter nastavnog sadr?aja, a teme su u slu?bi realizacije predvi?enih zadataka. U procesu pripremanja za rad, neophodno je posvetiti pa?nju realizaciji nastavnih tema kako ne bi preovladale nad sadr?ajima. Stoga je nastavniku data mogu?nost da, u skladu sa individualnim sposobnostima u?enika, bude slobodan u izboru didakti?ke pripreme. Imaju?i u vidu obrazovni karakter sadr?aja predmeta neophodno je na ?asovima svaku tematsku jedinicu ilustrovati karakteristi?nim likovno-umetni?kim delom iz razli?itih epoha. Metodom demonstracije u?enike navoditi da uo?avaju, upore?uju i razlikuju umetni?ka dela iz razli?itih kultura i perioda. Imaju?i u vidu racionalno kori??enje vremena, umetni?ko nasle?e za osmi razred treba obraditi kroz povezivanje teorije oblikovanja sa prakti?nim radom. Iz umetni?kog nasle?a treba izdvojiti umetni?ka dela koja najpotpunije ilustruju teoretske probleme koji se obra?uju. U?enici ?e stoga istovremeno usvajati saznanja iz teorije oblikovanja i umetni?kog nasle?a, koja ?e povezivati u prakti?nom radu. Neophodno je imati u vidu i estetsko procenjivanje, koje se vr?i u funkciji prakti?nih likovnih aktivnosti i didakti?ko-metodi?ke opravdanosti. Programski sadr?aji za osmi razred su organizovani u ?etiri tematske celine i za svaku od njih je preporu?en broj ?asova koji se smatra optimalnim za realizaciju. Naravno, svaki nastavnik u skladu sa konkretnom situacijom (predznanjem i interesovanjima u?enika, itd.) pri izradi operativnih planova mo?e napraviti izvesne izmene u broju ?asova, vode?i ra?una da se ne naru?i celina nastavnog programa i da svaka tema dobije adekvatan prostor. U realizaciji sadr?aja treba imati u vidu da je za njegovu obradu predvi?eno (okvirno) 60% ?asova, dok je za ve?banje predvi?eno 40%. Pod obradom se podrazumeva neposredna prva realizacija tematske jedinice. Pod ve?banjem se podrazumeva produbljivanje iste tematske jedinice u drugom medijumu (drugi, novi materijali i tehnike, utvr?ivanje, ponavljanje, sistematizacija). Na ?asovima ve?banja, tako?e, treba vr?iti estetsku analizu umetni?kih radova, estetsko procenjivanja u?eni?kih radova, vrednovanje i ocenjivanje. Neophodno je te?iti otkrivanju su?tine likovnih pojava putem selekcije i apstrahovanja. Nastavnik navodi u?enika da vr?i selekciju (odvaja bitno od nebitnog) kako bi razmi?ljao u pravcu kvalitetnog re?avanja likovnog zadatka. Odvajanje bitnog od nebitnog vi?estruko je celishodno i iz razloga racionalnog kori??enja vremena ?kolskog ?asa. U programu likovne kulture za osmi razred nastavniku se nude mogu?a re?enja kojima se preporu?uje opa?anje i uo?avanje neponovljivosti prirode, kao i prirodnog i ve?ta?kog ?ovekovog okru?enja. Mogu?nosti u?enja po modelu iz prirode i putem umetni?ke recepcije je samo jedna od metoda kojima nas priroda i umetni?ka dela uvode u oblike otkrivanja. Nastavnik prati konkurse, smotre, takmi?enja, izlo?be i druga javna predstavljanja, obave?tava i motivi?e u?enike u pravcu odre?ene likovne aktivnosti i afirmi?e njihovo stvarala?tvo. Podr?ava u?enike u radu i formiranju zbirke radova (mape), u vreme nastave vodi dnevnik i prati razvoj u?RMATIKA I RA?UNARSTVO?Naziv predmeta:INFORMATIKA I RA?UNARSTVOGodi?nji fond ?asova:36 ?asovaRazred:osmiCiljevi predmeta na nivou drugog ciklusa osnovnog obrazovanja:? Osposobljavanje u?enika za u?enje, ?ivot i rad u dru?tvu koje se, razvojem digitalnih tehnologija, brzo menja? Razvijanje informati?kih znanja, ve?tina i stavova neophodnih za samostalnu, odgovornu i primerenu upotrebu ra?unara u re?avanju svakodnevnih zadataka u procesu u?enja, rada i komunikacije? Osposobljavanje u?enika da odaberu i upotrebe odgovaraju?u tehnologiju shodno zadatku, oblasti u kojoj je primenjuju ili problemu koji re?avaju? Razvijanje kreativnosti i osposobljavanje za kreativno izra?avanje primenom ra?unarske, informacione i komunikacione tehnologije? Osposobljavanje u?enika da prepoznaju problem, re?e i po potrebi ra??lane problem na delove i re?enje predstave u vidu teksta, algoritamskog dijagrama ili programa? Osposobljavanje u?enika da planiraju strategiju re?avanja problema (pretpostave re?enja, planiraju redosled aktivnosti, izaberu izvor informacija, sredstava/opremu koju ?e koristiti, sa kim ?e sara?ivati, koga ?e se konsultovati) ? Osposobljavanje u?enika za odgovornu primenu preporuka za?tite zdravlja, bezbednosti, li?ne i privatnosti drugih u svakodnevnom radu u digitalnom okru?enju?TEMACILJISHODIPo zavr?etku teme u?enik ?e biti u stanju da:OBAVEZNI I PREPORU?ENI SADR?AJI PO TEMAMANA?INOSTVARIVANJA PROGRAMARA?UNARSTVOOsposobljavanje da samostalno razvije ideju za re?enje problema, da je predstavi (tekstualno, dijagramom ili programom) i obrazlo?i- Razvijanje tehnika u?enja kroz re?avanje problema i savladavanje tehnika programiranja- Osposobljavanje da samostalno ili konsultuju?i druge osobe (vr?njake, nastavnike, roditelje) preispituje na?in re?avanja problema kako bi postigao ta?nost i preciznost re?enja.- kori??enjem odgovaraju?eg programskog jezika i prate?eg alata, re?avaju tipove problema poznate iz gradiva drugih predmeta u kojima se u postupku re?avanja prvo izra?ava formula u op?tim brojevima a zatim zamenjuju konkretne vrednosti, pri ?emu se zadatak formuli?e tako da ga programom treba re?iti u op?tem slu?aju, u slu?aju koji pretpostavlja ve?i broj ulaznih promenjivih odnosno razlikovanje vi?e mogu?ih scenarija i sli?no; - kori??enjem odgovaraju?ih alata i uz izra?avanje postupka obrade u programskog kodu, planiraju i implementiraju obradu zadatog skupa podataka, kao i tabelarnu i grafi?ku prezentaciju obra?enih podataka- upoznavanje sa izabranim alatom (u okviru cele teme je potrebno opredeliti se za jedan alat i odgovaraju?i programski jezik koji se u praksi primenjuju u nau?nim odnosno statisti?kim izra?unavanjima)- podse?anje i upoznavanje sa teorijskom osnovom koja se koristi iz drugih predmeta - obrada primera i zadataka, od kojih se neki mogu vezivati za oba ishoda, kao ?to je obrada rezultata eksperimenataNa po?etku teme u?enike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave odnosno u?enja, planom rada i na?inima ocenjivanja.Oblici nastavePredmet se realizuje kroz slede?e oblike nastave:? teorijske osnove u kratkim crtama, kroz uputstva za realizaciju zadataka, obja?njenja osnovnih pojmova, koncepata, strategija u cilju razvijanja postupnosti, prepoznavanja i ustanovljavanja li?nih strategija u?enja kod u?enika? prakti?an rad u grupama ili individualno, individualizacija je neophodna kod konkretnog zadatka za proveru ostvarenosti ishodaPodela odeljenja na grupeNastava se realizuje u grupama (okvirno 15 u?enika u grupi). Godi?nji fond ?asova je 36.Mesto realizacije nastave?asovi se realizuju u kabinetu za informatiku- digitalnoj u?ioniciIKT- Osposobljavanje u?enika da bira i primeni najprikladniju tehnologiju zavisno od zadatka, oblasti u kojoj primenjuje ili problemu koji re?ava- Razvijanje kriti?kog mi?ljenja, kreativnosti i osposobljavanje za razli?ite primene ra?unarske, informacione i komunikacione tehnologije- Osposobljavanje u?enika da koristi razli?ite izvore informacija i ima kriti?ki odnos prema njima, da barata informacijama, da odvaja bitno od nebitnog, da procenjuje ispravnost izvora i upotrebi ih na efikasan na?in- Osposobljavanje za rad u paru ili timu, kako da sa drugima istra?uje, otkriva i povezuje nova znanja; koristi mogu?nosti van?kolskog u?enja; neguje i razvija li?na interesovanja, i pregovara u timu o njenoj realizaciji; u?estvuje u aktivnostima sa drugima u okviru svoje timske uloge.- Osposobljavanje za tuma?enje i razlikovanje podataka i informacija kroz tabelarno, grafi?ko, tekstualno prikazivanje, pronala?enje primene, povezivanje sa prethodnim znanjem iz drugih predmeta- Razvijanje interesovanja za sticanje potrebnih znanja i razvoj ve?tina koje bi upotrebio za dalje obrazovanje i profesionalnu orijentaciju- realizuje kreativne projekte koji uklju?uju izbor, kori??enje i kombinovanje vi?e aplikacija (po?eljno na nizu ure?aja) da bi dosegli izazovne ciljeve uklju?uju?i prikupljanje i analizu podataka i zadovoljavanje potreba poznatih korisnika- kreira, ponovo koristi, revidira i pronalazi novu namenu digitalnim produktima namenjenim poznatoj publici- dizajnira, razvija, objavljuje i predstavlja radove pomo?u nformaciono-komunikacione tehnologije primenjuju?i saradni?ke aktivnosti- u?estvuje, u timu, u identifikovanju nekog problema iz svakodnevnog ?ivota, stvaranju programa za njegovo re?avanje, dokumentovanju rada i njegovom predstavljanjuPreporuke za realizaciju nastaveProjektni zadatak iz oblasti programiranja ili primene IKT-a:- Slo?enost zadataka treba da prati razvojne karakteristike uzrasta i predznanja sa kojim dolaze u osmi razred. - Za primere probleme birati probleme u kojima se simuliraju situacije iz predmeta koje izu?avaju u ?koli ili realnih situacija iz ?ivota.- Insistirati na preciznosti u analizi, proveri ispravnosti i naglasiti zna?aj ispravljanja gre?aka prilikom izrade zadatka.OcenjivanjeVrednovanje ostvarenosti ishoda vr?iti kroz:- pra?enje i ocena ostvarenosti ishoda u sticanju znanja (40%-50%)- pra?enje i ocena razvoja ve?tina pri izradi prakti?nog rada u?enika i aktivnost na ?asu (30-40%)- projektni zadatak (20-30%)OcenjivanjeVrednovanje ostvarenosti ishoda vr?iti kroz:? pra?enje ostvarenosti ishoda u sticanju znanja (40%-50%)? pra?enje razvoja ve?tina pri izradi prakti?nog rada u?enika i aktivnost na ?asu (30-40%)? projektni zadatak (20-30%)Okvirni broj ?asova po temama? Informatika (75% ?asova)? IKT i Digitalna pismenost (25% ?asova)DIGITALNA PISMENOST- Razvijanje stavova odgovorne komunikacije i saradnje u digitalnom okru?enju- Osposobljavanje za odgovornu primenu preporuka za?tite zdravlja, bezbednosti, li?ne i privatnosti drugih u svakodnevnom radu u digitalnom okru?enju- koristi razli?ite vrste tehnologije na siguran, eti?ki, odgovoran i bezbedan na?in, vode?i ra?una o onlajn identitetu i privatnosti;- prepoznaje neprimereni sadr?aj i/ili ne?eljene kontakte i ?titi se od njih - aktivno u?estvuje u spre?avanju elektronskog nasilja i neprimerene upotrebe IKT-a- postupci i dobra pravila za predstavljanje na mre?i- autorska prava i simboli koji predstavljaju licencu- za?tita zdravlja3. PREPORU?ENE VRSTE AKTIVNOSTI U OBRAZOVNO-VASPITNOM RADU Preporu?ene vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu date su uz obavezne i preporu?ene sadr?aje svakog obaveznog i izbornog nastavnog predmeta, u odeljku Na?in ostvarivanja programa. 4. PREPORU?ENI NA?IN PRILAGO?AVANJA PROGRAMA OBRAZOVANJA ODRASLIH, U?ENIKA SA IZUZETNIM SPOSOBNOSTIMA, PROGRAMA PREDMETA OD ZNA?AJA ZA NACIONALNU MANJINU I DVOJEZI?NOG OBRAZOVANJA Prilago?avanje programa za obrazovanje odraslih vr?i se u pogledu organizacije, trajanja, ciljeva i ocenjivanja, saglasno potrebama i mogu?nostima odraslih u skladu sa zakonom. Za u?enike sa izuzetnim sposobnostima priprema se individualni obrazovnim plan, program i na?in rada kojim se utvr?uje oboga?en na?in obrazovanja i vaspitanja koji sadr?i: 1) dnevni raspored aktivnosti ?asova nastave u odeljenju; 2) dnevni raspored rada sa licem koje pru?a dodatnu podr?ku i u?estalost te podr?ke; 3) ciljeve obrazovno-vaspitnog rada; 4) posebne standarde postignu?a i prilago?ene standarde za pojedine ili sve predmete sa obrazlo?enjem za odstupanje; 5) program po predmetima, precizirano koji sadr?aji se obra?uju u odeljenju, a koji u radu sa dodatnom podr?kom; 6) individualizovan na?in rada nastavnika, izbor adekvatnih metoda i tehnika obrazovno-vaspitnog rada. Prilago?avanje programa za obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine vr?i se tako ?to: - se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na maternjem jeziku, dvojezi?no ili na srpskom jeziku; - nastava srpskog jezika kao nematernjeg jezika ima status obaveznog premeta; - fond ?asova za nastavu obaveznih predmeta srpski jezik ili srpski jezik kao nematernji jezik i maternjeg jezika odre?uje se nastavnim planom; - u okviru dvojezi?ne nastave ona se mo?e izvoditi na jeziku nacionalne manjine i srpskom ukoliko postoje uslovi i stru?an kadar za to; - za pripadnike nacionalnih manjina program nastave prilago?ava se u pogledu sadr?aja koji se odnose na istoriju, umetnost i kulturu nacionalne manjine: u nastavi istorije obra?uju se sadr?aji iz istorije te manjine sa fondom do 15% od ukupnog broja ?asova u toku ?kolske godine; u nastavi muzi?ke kulture do 60% sadr?aja koji se obra?uju pevanjem i sviranjem, odnosno do 20% sadr?aja u oblasti slu?anja muzike, po izboru nastavnika, obuhvata dela nacionalnih stvaralaca; u nastavi likovne kulture, do 30% sadr?aja, po izboru nastavnika, obuhvata umetni?ka dela nacionalnih stvaralaca i nacionalne spomenike kulture. Prilago?avanje programa za obrazovanje i vaspitanje na stranom jeziku, odnosno dvojezi?no vr?i se tako ?to: - se nastava, u skladu sa zakonskim odredbama, realizuje na stranom jeziku ili na stranom jeziku i srpskom/maternjem jeziku: - ?kola, u skladu sa neophodnim uslovima za rad u dvojezi?noj nastavi i kvalifikovanim stru?nim kadrom, odre?uje predmete, fond ?asova koji ?e se realizovati na stranom jeziku kao i na?in ostvarivanja nastave koja se odvija na stranom jeziku. 5. PREPORUKE ZA PRIPREMU INDIVIDUALNOG OBRAZOVNOG PLANA ZA U?ENIKE KOJIMA JE POTREBNA DODATNA OBRAZOVNA PODR?KA, KOJI SE SA ZAKA?NJENJEM UKLJU?UJU U OBRAZOVNI PROCES, KOJI NE POZNAJU JEZIK NA KOME SE OSTVARUJE OBRAZOVNO-VASPITNI RAD Individualni obrazovni plan se priprema za u?enike kojima je usled socijalne uskra?enosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, kasnijeg uklju?ivanja u ?kolovanje, nedovoljnog poznavanja jezika i drugih razloga potrebna dodatna obrazovna podr?ka. Cilj individualnog obrazovnog plana jeste postizanje optimalnog uklju?ivanja takvih u?enika u redovan obrazovno-vaspitni rad 8. razreda i njihovo osamostaljivanje u vr?nja?kom kolektivu. Za svakog u?enika pojedina?no, prema njegovim specifi?nim potrebama i mogu?nostima, priprema se prilago?en na?in obrazovanja koji obuhvata individualni obrazovni plan, program i na?in rada koji sadr?e: 1) dnevni raspored aktivnosti ?asova nastave u odeljenju; 2) dnevni raspored rada sa licem koje pru?a dodatnu podr?ku i u?estalost te podr?ke; 3) ciljeve obrazovno-vaspitnog rada; 4) posebne standarde postignu?a i prilago?ene standarde za pojedine ili sve predmete sa obrazlo?enjem za odstupanje; 5) program po predmetima, precizirano koji sadr?aji se obra?uju u odeljenju, a koji u radu sa dodatnom podr?kom; 6) individualizovan na?in rada nastavnika, izbor adekvatnih metoda i tehnika obrazovno-vaspitnog rada. Individualni obrazovni plan donosi pedago?ki kolegijum na predlog stru?nog tima za inkluzivno obrazovanje. Tim za inkluzivno obrazovanje ?ine odeljenjski stare?ina i predmetni nastavnici, stru?ni saradnik ?kole, roditelj/staratelj, a po potrebi pedago?ki asistent i stru?njak van ?kole, na predlog roditelja/staratelja. Roditelj/staratelj daje saglasnost za sprovo?enje individualnog obrazovnog plana. Nastavnik pri planiranju svog rada u odeljenju uskla?uje svoj plan sa individualnim obrazovnim planom u?enika. Sprovo?enje individualnih obrazovnih planova prati prosvetni savetnik. 6. DRUGA PITANJA OD ZNA?AJA ZA OSTVARIVANJE NASTAVNIH PROGRAMA ? ?KOLSKI PROGRAM ?kolski program je osnovni dokument ?kole koji se priprema na osnovu definisanog nastavnog plana i programa i u ?ijoj izradi u?estvuju svi nastavnici i stru?ni saradnici. Od autora ?kolskog programa o?ekuje se da uva?e interese, potrebe i interesovanja u?enika, roditelja i lokalne zajednice. ?kolski program sadr?i: - nastavne predmete (obavezne, obavezne izborne, i fakultativne); - nastavne teme, koje formiraju nastavnici u skladu sa definisanim ciljevima programa. Nastavne teme su osnov modela integrisanog u?enja, kojim se pojedina?ni nastavni sadr?aji organizuju u ?ire teme i tematske celine. Ovakvo organizovanje nastavnih sadr?aja mo?e biti na nivou pojedina?nog predmeta ili se integracija vr?i na nivou ?irih oblasti ili domena znanja. Ovakav vid nastavnog procesa omogu?ava povezivanje znanja koje u?enik sti?e li?nim iskustvom, u porodici i ?iroj zajednici, na jednoj strani, i u ?koli, na drugoj strani. Na ovaj na?in se u?eniku omogu?ava da ve?i broj informacija organizuje u smislene celine, kao i lak?i i br?i transfer znanja; - vremensku dinamiku; - metode i tehnike rada; - aktivnosti nastavnika i u?enika; - ocenjivanje. PREPORUKE ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA ? ZDRAVSTVENO VASPITANJE Cilj i zadaci Op?ti cilj nastave zdravstvenog vaspitanja jeste da u?enici ovladaju osnovnim znanjima, ve?tinama, stavovima i vrednostima u oblasti zdravstvenog vaspitanja, koji predstavljaju osnovu za formiranje odgovornog odnosa prema sopstvenom zdravlju, kao i zdravlju drugih. Ostali ciljevi i zadaci nastave zdravstvenog vaspitanja jesu: - sticanje znanja, umenja, stavova i vrednosti u cilju o?uvanja i unapre?ivanja zdravlja; - razvijanje zdrave li?nosti, odgovorne prema sopstvenom i tu?em zdravlju; - podsticanje pozitivnog odnosa prema zdravom na?inu ?ivljenja i zdravstvenoj kulturi; - motivisanje i osposobljavanje u?enika kao aktivnih u?esnika u o?uvanju svog i tu?eg zdravlja; - podsticanje humanog odnosa prema bolesnim osobama i spremnosti da im se pru?i pomo?; - prepoznavanje ?tetnih uticaja po zdravlje i ovladavanje ve?tinama za?tite. Operativni zadaci U?enici treba da: - steknu znanja o razvojnom periodu adolescencije, posebno o polnom sazrevanju i reproduktivnom zdravlju; - saznaju sve faktore rizika koji dovode do naru?avanja zdravlja u ovom periodu; - unaprede komunikaciju zna?ajnu za o?uvanje zdravlja; - razvijaju komunikativne sposobnosti, ve?tine nenasilne komunikacije i konstruktivnog re?avanja sukoba sa odraslima i sa vr?njacima; - formiraju pravilne odbrambene mehanizme pona?anja u cilju prepoznavanja i suprotstavljanja faktorima rizika; - steknu znanja o zdravoj ishrani i bolestima koje nastaju kao posledica nepravilne ishrane; - shvate zna?aj i ulogu fizi?ke aktivnosti u o?uvanju zdravlja; - znaju posledice zloupotrebe psihoaktivnih supstanci; - prepoznavanjem primere i zadatke iz svakodnevnog ?ivota razvijaju zdravu li?nost koja ?e biti odgovorna za sopstveno zdravlje. SADR?AJI PROGRAMA - Polno sazrevanje i reproduktivno zdravlje. - Posledice nepravilne ishrane. - Poreme?aji rasta i razvoja usled nedovoljne fizi?ke aktivnosti. - Bolesti zavisnosti (zloupotreba psihoaktivnih suspstanci, "kompjuterska" zavisnost, hazardske igre). Prevencija zloupotrebe psihoaktivnih suspstanci. - Prepoznavanje i suprotstavljanje faktorima rizika odgovornim za naru?avanje zdravlja mladih. NA?IN OSTVARIVANJA PROGRAMA ?kola kao obrazovno-vaspitna ustanova ima zadatak da, pored obrazovanja u?enika, stvara uslove za vaspitni razvoj zdrave li?nosti deteta. Organizovanim i pedago?ki osmi?ljenim radom, primenom raznovrsnih vidova obrazovno-vaspitne delatnosti ?kole, kod u?enika treba uticati na usvajanje zdravih stilova ?ivota, razvijanje pozitivnog, aktivnog odnosa prema zdravom na?inu ?ivota, formira nju potreba za ?uvanjem i unapre?ivanjem fizi?kog, mentalnog i socijalnog zdravlja. Kod mladih ljudi ?kola mora da formira razvije mehanizme odbrane koji ?e im pomo?i da se suprotstave svim faktorima rizika koje savremeno dru?tvo nudi, a koji mogu da naru?e zdravlje. Obrazovno-vaspitni rad sa mladima mora da sadr?i aktivnosti oko formiranja fonda znanja i navika, ?to je neophodno kako bi u?enici usvojena znanja mogli primeniti u svakodnevnoj praksi. U?enje sadr?aja zdravstvenog vaspitanja podrazumeva prevo?enje znanja o zdravlju u ?eljeni na?in pona?anja, uz prepoznavanje pravih ?ivotnih vrednosti i podsticanja razvoja li?nosti. Osnovni cilj zdravstveno vaspitnog rada jeste razvoj autonomne, slobodne, sposobne, samosvesne, odgovorne i kreativne li?nosti otvorene za dijalog i saradnju, koja po?tuje sebe i druge. Zdravstveno vaspitanje je proces koji se planski i kontinuirano odvija. Nau?na istra?ivanja pokazala su da 52% svih mogu?ih uticaja na zdravlje se odnose na svakodnevno pona?anje pojedinca. Veliki broj patolo?kih stanja mogao bi se izbe?i pravilnim odnosom prema zdravlju i ?ivotu. Zdrav na?in ?ivota se u?i u porodici, ?koli i ?iroj dru?tvenoj zajednici. ?kola treba vaspitno da deluje na u?enika i da pokrene pozitivne emocije i formiranje pravilnih stavova i navika, da sprovodi pozitivnu akciju za zdravlje, ugradi znanja u obliku navika u karakter u?enika i trasira put ka ve?tinama zdravog ?ivljenja. Ciljeve i zadatke zdravstveno-vaspitnog rada ?kola mo?e ostvariti samo u jedinstvenom delovanju svih oblika rada ?kole. ?kolski period obuhvata razvoj deteta od polaska u ?kolu do 18-te godine. Adolescencija i pubertet ?esto se koriste kao sinonimi, iako to nisu. Pubertet je skup fizi?kih i fiziolo?kih promena, a adolescencija je ?iri pojam koji osim biolo?kog obuhvata i psihosocijalno sazrevanje. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, hronolo?ki se adolescencija defini?e kao period izme?u 10 i 19 godine. Adolescencija se deli na tri perioda: ranu: (10 do 13 godina), srednju (14 do 16 godina) i kasnu (17 do 19 godina). Ova podela je arbitrarna jer se stadijumi rasta i razvoja me?usobno preklapaju, odvijaju se u kontinuitetu. Prema nekim autorima, srednja adolescencija je period od 15 do 18 godine, a kasna obuhvata uzrast od 19 do 23 godine, po nekima i do 25. godine. Za period puberteta karakteristi?na je velika varijabilnost biolo?kog rasta, saznajnog i emocionalnog razvoja. Imaju?i u vidu da normalan razvoj u ovom periodu mo?e biti asinhron i prekidan periodima regresije, neophodno je pa?ljivo planirati i realizovati date sadr?aje. Adolescent je veoma osetljiv i sklon stalnom upore?ivanju sa vr?njacima i procenjivanju da li su njegove promene uobi?ajene, odnosno normalne u ovom periodu. Ranu adolescenciju karakteri?u krupne promene, kao ?to su intezivnije dru?enje sa vr?njacima, ve?a mobilnost u kretanju, pove?ana radoznalost i potreba za nezavisno??u ?to stvara uslove za pove?anje rizi?nog pona?anja kada je u pitanju zdravlje. Za zdrav razvoj li?nosti u?enicima je neophodno pomo?i da sigurnost tra?e i nalaze u sopstvenoj mo?i poimanja sveta, intelektualno, emocionalno i estetski. Zdravo pona?anje je neposredno povezano sa zdravljem i predstavlja svaku aktivnost preduzetu u cilju o?uvanja, unapre?ivanja i odr?avanja zdravlja. Suprotno ovom, "rizi?no pona?anje" definisano je kao specifi?an oblik pona?anja koji pove?ava osetljivost za specifi?ne poreme?aje zdravlja. Same informacije nisu dovoljne da u?enici prihvate zdravo pona?anje. To je samo po?etna faza, odnosno azbuka vaspitnog procesa koja se mora dopuniti savremenim zdravstveno-vaspitnim strategijama, sa dobro planiranim i kontrolisanim intervencijama koje uti?u na postepeno dobrovoljno prihvatanje pona?anja koje vodi zdravlju. Na nivou aktiva i nastavni?kog ve?a (?kola) prilikom dono?enja ?kolskog programa, ?kola planira i realizuje tematska podru?ja iz oblasti zdravstvenog vaspitanja, u skladu sa potrebama. Izuzetno je va?no prethodno odrediti na koji na?in i u okviru kojih aktivnosti ?e biti realizovani sadr?aji programa, kako bi se ostvarili postavljeni ciljevi i zadaci predmeta. Sadr?aji programa se mogu realizovati u slede?im oblicima: - obavezna nastava i izborni predmeti, - izborni i fakultativni predmeti, - ?asovi odeljenjskog stare?ine, - dodatni rad, sekcije i slobodne aktivnosti, - saradnja sa roditeljima, - rad stru?nih saradnika - saradnja sa lokalnom zajednicom. Nastava kao osnovni oblik obrazovno-vaspitnog rada predstavlja polaznu osnovu za sve oblike rada koje ?kola organizuje. Nastava kao najzastupljeniji oblik rada pru?a povoljne mogu?nosti za ?iroko i svestrano vaspitno delovanje na u?enike. Svaki nastavni predmet pru?a velike mogu?nosti da se putem sadr?aja predmeta aktivno uti?e na zdrav razvoj li?nosti u?enika. Govore?i o zna?aju i ulozi ?kole pre svega veoma je va?na uloga nastavnika kao glavnog realizatora obrazovnih i vaspitnih zadataka. Istra?ivanja su pokazala da u svim vidovima stimulacije koja se primenjuje na ?asu, 86% zauzimaju one koje je izazvao nastavnik, a samo 14% u?enici. U okviru redovne nastave, izbornih i fakultativnih predmeta postoje velike mogu?nosti za integraciju zdravstveno-vaspitnih sadr?aja. Za u?enje ovih sadr?aja veoma je va?no primeniti razli?ite metode i oblike aktivnog u?enja i saznavanja nastavnih sadr?aja, vr?nja?ku edukaciju i sve one metode rada koje doprinose ne samo sticanju znanja, ve? i formiranju ve?tina i razvoju pozitivnih stavova i vrednosti ?to su posebno va?ni ciljevi ovog programa. Realizacija ciljeva i zadataka zdravstveno-vaspitnog rada u velikoj meri zavisi od kvaliteta saradnje odeljenjskog stare?ine sa u?enicima i njihovim roditeljima. Odeljenjski stare?ina je koordinator i organizator vaspitnih uticaja socijalne adaptacije mladih i njihovog razvoja. Posle roditelja, on ima najzna?ajniju ulogu u procesu razvoja i formiranja li?nosti. Saradnja sa roditeljima primenjuju?i razli?ite oblike rada doprinosi efikasnijem re?avanju u slu?ajevima kada do?e do pote?ko?a i problema u razvoju. Na ?asovima odeljenjske zajednice u?enika: - realizuju se sadr?aji koji nisu obra?eni u okviru obaveznih nastavnih predmeta; - ostvaruje se sinteza znanja, koriguju i utvr?uju stavovi i uverenja; - objektiviziraju se kriterijumi vrednovanja; - ostvaruje se saradnja sa nosiocima aktivnosti (roditeljima, vr?nja?kim edukatorima i zdravstvenim radnicima). Dobro osmi?ljeno kori??enje slobodnog vremena omogu?ava razvijanje pozitivnih osobina li?nosti, kao i sticanje specijalizovanih znanja koja su u funkciji o?uvanja zdravlja. U slobodnim aktivnostima u?enici se uklju?uju u rad sekcija koje kao jedan od glavnih ciljeva imaju odr?avanje zdravstveno-higijenskih uslova u ?koli. Vannastavne aktivnosti su pogodne za rad klubova zdravlja koji mogu sprovoditi: akcije za unapre?ivanje ?kolskog prostora i prostora oko ?kole, akcije posve?ene zdravoj ishrani i svim ostalim aktivnostima planiranih kalendarom zdravlja, saradnju sa zajednicom, humanitarne akcije, organizovanje kulturnih aktivnosti i drugih sadr?aja za kreativno i rekreativno kori??enje slobodnog vremena. Za uspe?no ostvarivanje programa posebna odgovornost pripada direktoru ?kole i stru?nim saradnicima. U svom preventivnom radu stru?ni saradnici, pre svega, moraju da uspostave dobru saradnju sa nastavnicima, odeljenjskim stare?inama i roditeljima da bi ?to bolje preduzeli mere savetodavnog rada koji ?e doprineti kreiranju boljih uslova za svestran i potpun razvoj li?nosti. Istovremeno, pripremaju godi?nji program rada ?kole i na taj na?in sa direktorom planiraju aktivnosti i obezbe?uju saradnju sa ustanovama i saradnicima van ?kole, kao i stru?no usavr?avanje nastavnika i saradnika koji ?ine deo tima za realizaciju ovog programa. Prilikom dono?enja godi?njih programa rada ?kole, polaziti od uloge svakog oblika aktivnosti za celokupni razvoj li?nosti u?enika i predvideti njihov doprinos u ostvarivanju ciljeva zdravstvenog vaspitanja. Uloga direktora ?kole, stru?nih saradnika i celokupna organizacija rada, bitna je za uspostavljanje uspe?nih i pozitivnih relacija sa roditeljima, dru?tvenim organizacijama, institucijama iz okru?enja i pojedincima koji mogu dati svoj doprinos u realizaciji ovog programa. Za uspe?nu promociju zdravlja i zdravih stilova ?ivota, veoma je va?no efikasno partnerstvo izme?u nastavnika, zdravstvenih radnika i resornih ministarstava. Nosioci zdravstveno-vaspitnog rada u ?kolama, pored prosvetnih radnika, jesu i zdravstveni radnici. Realizacija programa ostvaruje se na nivou ?kole, razreda i odeljenja. U?esnici u realizaciji programa su ?kolski odbor, direktor ?kole i pedago?ka slu?ba kao koordinatori aktivnosti. Realizatori programa su nastavnici, roditelji, u?enici, usko specijalizovani stru?njaci anga?ovani za odre?enu oblast i ostali radnici ?kole. U cilju uspe?nije realizacije sadr?aja po?eljno je organizovati seminar za koordinatore i realizatore programa, na kome ?e se bolje upoznati sa sadr?ajem, tehnikama i metodama rada. Vaspitni proces usmeriti na celokupan razvoj li?nosti sa njenim afektivnim, kognitivnim i psihofizi?kim karakteristikama. Nastavnici biologije, geografije, knji?evnosti, umetnosti, gra?anskog vaspitanja, fizi?kog vaspitanja, kao i nastavnici drugih predmeta, u okviru svoga rada, korelativno povezuju nastavne sadr?aje i pru?aju u?enicima osnovne nau?no zasnovane informacije iz programa zdravstvenog vaspitanja. U?e??e u?enika je dobrovoljno, ali je obaveza ?kole da im stvori uslove za rad i obezbedi mentora za rad. Metod realizacije sadr?aja, vreme i na?in, zavise od mogu?nosti ?kole, od organizacije i uslova rada ?kole, stru?nih saradnika, nastavnika i odeljenjskog stare?ine. U zdravstveno vaspitnom radu veoma je va?no odabrati pravu informaciju i metod rada sa u?enicima. U skladu sa uzrasnim karakteristikama sadr?aji zdravstveno-vaspitnog rada se poput koncentri?nih krugova ?ire. Metode nastavnoga rada potrebno je prilagoditi sadr?aju pri ?emu prednost treba dati metodama aktivnog u?e??a i radu u grupama. Naj?e??e se preporu?uju kako individualne, tako i grupne metode rada: planirani razgovor, kreativne radionice, zdravstveno predavanje, igranje uloga i simulacije, izlo?be, pisani radovi, analiza situacija i prakti?ni primeri, debate, audio i vizuelne aktivnosti, ve?banje ?ivotnih ve?tina specifi?nih za odre?eni kontekst i rad u maloj grupi. U?e??e samih u?enika kao organizatora ili vr?nja?kih edukatora po?eljno je i u praksi je pokazalo pozitivne rezultate.? ................
................

In order to avoid copyright disputes, this page is only a partial summary.

Google Online Preview   Download